Valter Benjamin

O SHVATANJU ISTORIJE

Napomena o tekstu i izvorima O shvatanju istorije 4

Teoloko-politiki fragment

14 15

Paralipomena uz teze O shvatanju istorije

Napomena o tekstu i izvorima

Teze O shvatanju istorije Benjamin je zavrio krajem aprila i poetkom maja 1940, za vreme izgnanstva u Parizu. Ve u junu, pred nadiranjem nacista, napustio je Pariz, sa idejom da se u Njujorku pridrui Teodoru Adornu i Maksu Horkhajmeru, koji su mu obezbedili sredstva i dokumenta neophodna za put. Posle kraeg zadravanja na jugu Francuske, u slobodnoj zoni, uputio se ka paniji, sa Lisabonom kao krajnjim odreditem. Na granici sa panijom, zbog promene propisa o tranzitnim vizama, koja je stupila na snagu doslovno preko noi, bio mu je onemoguen ulazak u zemlju. Poto bi povratak u Francusku najverovatnije znaio hapenje i izruivanje Gestapou budui da je jo 1939. tri meseca proveo u logoru za osobe kojima je nacistika Nemaka oduzela dravljanstvo (to se uglavnom odnosilo na Jevreje i komuniste), to su predratne francuske vlasti potovale Benjamin se ubio, 25. septembra 1940, u svojoj hotelskoj sobi, u katalonskom pograninom gradiu Portbou. Na takav ishod verovatno su uticali i drugi razlozi, mnogo dublje razoaranje linom situacijom i zbivanjima iz tog vremena. Pre polaska na put, rukopis teza je poverio Hani Arent (Hannah Arendt, koju je upoznao 1929, dok je bila u braku njegovim bliskim roakom Guntherom Sternom); ona je, po dolasku u Njujork, rukopis predala Teodoru Adornu. Adorno i Horkhajmer su zatim priredili prvo mimeografsko izdanje ovih teza, 1942, u okviru Instituta za socijalna istraivanja. Prvo francusko izdanje, na osnovu verzije koju je na francuskom napisao sam Benjamin, pojavilo se 1947, a nemako 1950. Posle jo nekoliko izdanja na engleskom i drugim jezicima, kompletan tekst teza, ovog puta sa svim varijacijama i radnim belekama (Paraliponema), pojavio se u okviru Benjaminovih Sabranih dela, 1974. Ova verzija je nastala na osnovu prevoda Milana Tabakovia, objavljenog u izdanju beogradskog Nolita, 1974, pod naslovom Istorijsko-filozofske teze. U toj verziji, koja je ovde u dobroj meri korigovana (poevi od naslova), ima svega nekoliko prevodilakih napomena, a nedostaje i tekst Paralipomene. Taj dodatak se u Benjaminovim Sabranim delima protee na vie od etrdeset stranica gusto tampanog teksta. Urednici amerikog izdanja Benjaminovih Izabranih tekstova su iz tog dela izabrali najzaokruenije nove teze ili varijacije teza iz glavnog teksta. Ostatak ine radne beleke, citati, podsetnici, naslovi izvora, itd. Taj izbor je ovde prenet u celini, ali bez nekih urednikih napomena, koje bi u naem kontekstu moda bile izline; opet, mnoge druge napomene pokazale su se veoma korisnim. Sledi pregled korienih izvora.

3 Walter Benjamin, ber den Begriff der Geschichte (1940), Gesammelte Schriften (Unter Mitwirkung von Theodor W. Adorno und Gershom Scholem, hrsg. von Rolf Tiedemann und Hermann Schweppenhuser, Bnde IVII, Suppl. IIII, 19721999), Band I.2, str. 691704. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1974. Prvi izbor Benjaminovih tekstova, u koji su bile ukljuene i ove teze: Walter Benjamin, Schriften. Hrsg. von Theodor W. Adorno und Gretel Adorno unter Mitwirkung von Friedrich Podszus. 2 Bnde. Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1955. Paralipomena uz ber den Begriff der Geschichte: izbor beleki iz istog toma (GS, I.2, str. 12231266), prema izdanju Walter Benjamin: Selected Writings, Volume 4: 19381940. Edited by Howard Eiland and Michael W. Jennings, Harvard University Press, Belknap Press, 2006, str. 401411 (Paralipomena to On the Concept of History). Translated by Edmund Jephcott and Howard Eiland. Theologisch-Politisches Fragment (prema Adornu, 19371938, prema Gerhardu Scholemu i R. Tiedemannu, 19201921), Gesammelte Schriften, Band II.1, str. 203 204, Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1977. Walter Benjamin, Eseji, Istorijsko-filozofske teze (ovde O shvatanju istorije) i Teoloko-politiki fragment, Nolit, Beograd 1974, str. 7990. Preveo Milan Tabakovi. Redakcija prevoda: Branimir ivojinovi. Ovo je korigovana verzija prevoda Milana Tabakovia, na osnovu izvora na engleskom (dva prevoda) i nemakom. Prevod Paralipomene i drugih napomena: Aleksa Golijanin, 20122013. Napomene: Milan Tabakovi (MT); Howard Eiland i Michael W. Jennings (HE & MWJ); Aleksa Golijanin (AG).

O shvatanju istorije

I Kao to je poznato, postojao je automat koji je na svaki potez ahiste odgovarao protivpotezom, to mu je donosilo pobedu u partiji. Lutka u turskoj nonji, sa nargilama u ustima, sedela je za tablom na prostranom stolu. Sistem ogledala stvarao je iluziju da je taj sto sa svih strana providan. U stvari, u njemu je sedeo grbavi patuljak, ahovski majstor, koji je pomou uzica upravljao rukom lutke. Moemo zamisliti ta bi u filozofiji odgovaralo toj aparaturi. Uvek treba da pobedi lutka koja se zove istorijski materijalizam. Ona se bez po muke moe uhvatiti u kotac s bilo kime, ako unajmi teologiju, koja je danas, kao to znamo, mala i runa, pa se ionako ne sme pokazivati pred svetom.1

II U najzanimljivije specifinosti ljudske due, kae Loce (Lotze), spada, pored tolike samoivosti u pojedinanom, opti izostanak zavisti u gledanju sadanjosti na budunost.2 Ta refleksija ukazuje na injenicu da je slika sree kakvu gajimo potpuno obojena vremenom u koje nas je bacio tok naeg ivota. Srea, koja bi u nama mogla da probudi zavist, lebdi samo u vazduhu koji smo udisali zajedno s ljudima s kojima smo mogli razgovarati, sa enama koje su nam se mogle podati.
1

Prvi poznati ahovski automat, zvani Turin, konstruisao je 1770. maarski polimat i pronalaza baron Volfgang fon Kempelen (Wolfgang von Kempelen, 17341084), da bi zabavio caricu Mariju Tereziju i beki dvor. Pokretana satnim mehanizmom, pomou kojeg je mogla da izvodi razne izraajne pokrete, lutka s brkovima, krznenim ogrtaem, turbanom i dugakom turskom lulom u ustima, sedela je na vrhu drvenog kabineta na tokiima, sa ahovskom tablom ispred sebe. Unutar kabineta, skriven u tesnom, zaguljivom prostoru, osvetljenom samo jednom sveom, nalazio se oveuljak, koji je pokretao komande i igrao partije aha. Automat je obiao velike evropske gradove tokom 17831784. i pobedio u veini partija. Posle Kempelenove smrti, preao je u posed bekog zabavljaa Johana Melcela (Johann Maelzel), pod ijom je upravom doiveo najveu slavu, postavi tema mnogih knjiga, pamfleta i lanaka, ukljuujui i detaljan opis iz prve ruke, u prii Edgara Alana Poa, Melcelov ahista (Edgar Allan Poe, Maelzels Chess Player, 1836). Godine 1809. pobedio je Napoleona, a izmeu 1817. i 1837. redovno je gostovao u Engleskoj i Americi. Tajnu kabineta otkrio je 1834. bivi upravlja mehanizma, ali automat je ipak nastavio da privlai gomilu. Posle Melcelove smrti, 1838, Turin je postao eksponat u jednom malom filadelfijskom muzeju, gde je vremenom pao u zaborav. Izgoreo je u poaru 1854. (HE & MWJ)
2

Rudolf Herman Lotze, Mikrokosmos, vol. 4 (Leipzig, 1864), str. 49. Videti, Walter Benjamin, The Arcades Project (Der Passagen-Werk), trans. Howard Eiland i Kevin McLaughlin (Cambrdge, Mass.: Harvard University Press, 1999), Convolute N. Herman Lotze (18171881) je bio nemaki filozof, najpoznatiji po svojoj polemici sa vitalizmom i po svojoj religioznoj filozofiji, koja je pokuala da utvrdi ljudske vrednosti naspram modernog poimanja postojanja. Doprineo je i osnivanju fizioloke psihologije. (HE & MWJ)

5 Drugim reima, u predstavi sree neodvojivo provejava i predstava o iskupljenju. Sa predstavom o prolosti, koju istorija pretvara u svoj predmet, isti je sluaj. Prolost sa sobom nosi skriveni pokazatelj, kojim upuuje na iskupljenje. Zar vazduh koji je proimao minule dane ne struji i kroz nas? Zar se u glasovima koje danas sluamo ne uje odjek onih utihnulih? Zar ene kojima smo se udvarali nemaju sestre koje vie ne prepoznaju?3 Ako je tako, onda postoji tajni dogovor prolih pokolenja s naim. Nas su oekivali na zemlji. Nama je, kao i svakom prethodnom pokolenju, data u naslee izvesna slaba mesijanska snaga, na koju prolost polae pravo. Ne moemo se lako izvui od te obaveze. Istorijski materijalista to zna.

III Hroniar koji navodi dogaaje, ne pravei razliku izmeu velikih i malih, vodi time rauna o istini po kojoj nita to se nekada desilo ne treba da bude izgubljeno za istoriju. Dodue, samo iskupljenom oveanstvu potpuno pripada njegova prolost. Drugim reima, samo iskupljeno oveanstvo moe da se pozove na svoju prolost u svakom trenutku. Svaki njegov proivljeni trenutak postaje citation lordre du jour4 a to je upravo dan poslednjeg suda.

IV Teite prvo za hranom i odeom, a onda e vam carstvo boje samo pripasti. Hegel, 1807.5 Klasna borba, koju istoriar kolovan na Marksu uvek ima u vidu, borba je za sirove i materijalne stvari, bez kojih nema onih tananih i spiritualnih. Ipak, ove druge u klasnoj borbi nisu prisutne kao predstava o plenu koji pripada pobedniku. One u toj borbi ive kao samopouzdanje, kao hrabrost, kao humor, kao lukavstvo, kao nepokolebljivost, ije dejstvo see daleko u prolost. One e uvek iznova dovoditi u pitanje svaku pobedu vlastodraca. Kao to cvee okree krunice suncu, tako i prolost, zahvaljujui nekom skrivenom heliotropizmu, tei da se okrene onom suncu koje se raa na nebu istorije. Tu najneupadljiviju od svih promena istorijski materijalista mora da razume.

Ova i dve prethodne upitne reenice nedostaju u prevodu M. Tabakovia. Mogue je da nije re propustu ve o prevodu na osnovu prve rekonstrukcije ovih fragmenata, iz izbora Benjaminovih tekstova koji je 1955. priredio Adorno. To izdanje nismo imali na raspolaganju. U Benjaminovim Sabranim delima, teza ima ovaj oblik. (AG)
4

Spominjanje u dnevnom izvetaju; kao u vojnim dnevnim izvetajima, u kojima se istie neije posebno zalaganje. (AG)
5

G. W. F. Hegel, GS, Bd. 1, 2, str. 694, Brief an Knebel, pismo Karlu Ludwig von Knebelu, od 30. avgusta 1807. (HE & MWJ)

6 V Prava slika prolosti brzo promie. Prolost se moe zabeleiti samo kao slika koja nakratko zatreperi u asu kada se moe spoznati i nikada vie. Istina nam nee utei te rei Gotfrida Kelera (Gottfried Keller)6 oznaavaju upravo ono mesto u kojem istorijski materijalizam razbija nain na koji istorizam predstavlja istoriju. Naime, re je o nepovratnoj slici prolosti, o slici koja preti da nestane sa svakom sadanjou koja u njoj nije prepoznala sebe.7

VI Istorijski artikulisati prolost ne znai spoznati je kakva je, u stvari, bila.8 To znai ovladati seanjem onako kako blesne u trenutku opasnosti. Istorijskom materijalizmu je stalo do toga da zadri sliku prolosti kakva se, u trenutku opasnosti, iznenada javlja istorijskom subjektu. Opasnost podjednako preti i postojanju tradicije i njenim primaocima. U oba sluaja, ona je ista: postati orue vladajue klase. U svakoj epohi moramo uvek iznova nastojati da naslee preotmemo od konformizma, koji namerava da njime ovlada. Najzad, Mesija ne dolazi samo kao spasitelj ve i kao pobednik nad Antihristom. Sposobnou da iz prolosti raspiri iskru nade obdaren je samo onaj istoriar koji dobro zna da ni mrtvi nee biti sigurni pred neprijateljem, ako pobedi. A taj neprijatelj nije prestao da pobeuje.

VII Setite se mraka i velike zime u ovoj dolini leleka. Breht, Prosjaka opera9
6

Gottfried Keller (18191890), jedan od najveih nemakih proznih stilista iz XIX veka, najpoznatiji po romanu Der Grne Heinrich (Zeleni Hajnrih, 18541855, revidirano izdanje 18791880) i zbirci pria Die Leute von Seldwyla (Ljudi iz Zeldvile, u dva toma, 18561874). Videti i Benjaminov esej, Gottfried Keller, 1936. (HE & MWJ)
7

Ova teza, u radnim belekama, ima i verziju bez prve reenice i s jo dve reenice na samom kraju. Ta verzija, u celini, izgleda ovako: Istina nam nee utei te rei Gotfrida Kelera oznaavaju upravo ono mesto u kojem istorijski materijalizam razbija nain na koji istorizam predstavlja istoriju. Naime, re je o nepovratnoj slici prolosti, o slici koja preti da nestane sa svakom sadanjou koja u njoj nije prepoznala sebe. Radosna vest, koju ustreptala srca objavljuje istoriar prolosti, dolazi iz usta koja moda, ve u asu kada se otvaraju, govore u prazninu. Spasenje, koje istoriar vezuje za prolost, ve u sledeem trenutku moe da vrati u pogon ono to je izgledalo nepovratno izgubljeno. A4, s. These V, 695, 312, Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 448. (AG i Bojana G. R.)
8

Tako je zadatak istoriara definisao Leopold von Ranke (17951886), moda vodei nemaki istoriar XIX veka, iji su istraivaki metod i nain poduavanja (bio je prvi koji je drao seminare iz istorije) imali velikog uticaja na zapadnu istoriografiju. Njegovo delo, koje Benjamin navodi kao olienje istorizma iz XIX veka, izraava protivljenje politikoj i drutvenoj promeni. (HE & MWJ)

7 Fistel de Kulan (Fustel de Coulanges)10 savetuje istoriaru da izbije sebi iz glave sve to zna o daljem toku istorije ako hoe da ponovo doivi neku epohu. Ne moe se bolje obeleiti postupak sa kojim je prekinuo istorijski materijalizam. To je postupak uivljavanja. On potie iz lenjosti srca, iz acedije, koja nema hrabrosti da ovlada pravom istorijskom slikom to namah zablesne. Srednjovekovni teolozi smatrali su je praosnovom tuge. Flober, koji ju je upoznao, pie: Peu de gens devineront combien il a fallu etre triste pour ressusciter Carthage!11 Priroda te tuge bie jasnija ako postavimo pitanje u koga se to, u stvari, uivljava istoriar koji pripada koli istorizma. Odgovor bez ustezanja glasi: u pobednika. Ali, oni koji danas vladaju naslednici su svih nekadanjih pobednika. Zato uivljavanje u pobednika uvek ide na ruku vlastodrcima. Time je istorijskom materijalisti dovoljno reeno. Svako ko je ikada, sve do dana dananjeg, izlazio kao pobednik, koraa u trijumfalnoj povorci preko tela onih koji su danas poraeni. Kao to je oduvek bilo uobiajeno, u trijumfalnoj povorci se nosi i plen. Taj plen se naziva kulturnim dobrima. Ona e u istorijskom materijalisti naii na distanciranog posmatraa. Naime, ono to on vidi u kulturnim dobrima, bez izuzetka je takvog porekla da se o tome ne moe razmiljati bez uasavanja. Svoje postojanje ona ne duguju samo naporu genija koji su ih stvorili ve i bezimenom kuluku njihovih suvremenika. Nema dokumenta kulture koji istovremeno ne bi bio dokument varvarstva. I samim tim to nije poteen varvarstva, to ne moe biti ni proces njegovog prenoenja, proces u kojem su ta dobra prelazila iz ruku u ruke. Zato se istorijski materijalista, koliko god je to u njegovoj moi, distancira od toga. On smatra svojim zadatkom da ide uz dlaku istoriji.

VIII Tradicija potlaenih govori nam da vanredno stanje u kojem ivimo nije izuzetak ve pravilo. Moramo doi do shvatanja istorije koje tome odgovara. Tada emo shvatiti da je zadatak pred kojim stojimo uvoenje stvarnog vanrednog stanja, to e samo poboljati na poloaj u borbi protiv faizma. ansa faizma i to ne poslednja jeste u tome to ga protivnici doekuju u ime napretka kao istorijske norme. uenje zbog toga to su stvari koje doivljavamo jo uvek mogue u dvadesetom veku, nije filozofsko. To uenje nije poetak spoznaje, osim ako nije re o spoznaji da je shvatanje istorije iz kojeg potie neodrivo.

IX Krilo mi je spremno da zalepra,

9

Bertolt Brecht, Die Dreigroschenoper, 1928, in III, scena 9, poslednje rei komada. (HE & MWJ)

10

Numa Denis Fustel de Coulanges (18301889), francuski istoriar, strunjak za antiku i srednjovekovnu istoriju. (HE & MWJ)
11

Malo njih e shvatiti koliko je trebalo biti tuan da bi se oivela Kartagina! (MT) Gustave Flaubert, iz pisma Ernestu Fejdou (Ernest Faydeau), od 2930. novembra 1859. (AG)

8 vratio bih se rado, jer ako bih morao da ostanem doveka, sreu ne bih doekao. Gerhard olem, Pozdrav od Angelusa12 Kle (Paul Klee) ima sliku koja se zove Angelus Novus. Na njoj je prikazan aneo koji kao da pokuava da se udalji od neega ime je zapanjen. Oi su mu razrogaene, usta otvorena, a krila rairena. Tako bi morao izgledati aneo istorije. Lice je okrenuo prolosti. Ono to mi vidimo kao niz dogaaja, on vidi kao jednu jedinu katastrofu to neprekidno gomila ruevine preko ruevinama i baca mu ih pred noge. Rado bi se zaustavio, budio mrtve i sastavljao ono to je razbijeno. Ali iz raja duva tako snana oluja da mu je razapela krila i aneo vie ne moe da ih sklopi. Ta oluja ga nezadrivo goni u budunost, kojoj okree lea, dok gomila ruevina pred njim raste do neba. Ono to nazivamo napretkom jeste ta oluja. X Teme koje su manastirska pravila odreivala lanovima bratstva za meditaciju trebalo je da u njima izazovu odbojnost prema svetu i njegovim zbivanjima. Tok misli koji ovde pratimo proizaao je iz sline namene. On namerava da, u trenutku kada politiari u koje su se uzdali protivnici faizma lee na zemlji i svoj poraz potvruju izdajom vlastite stvari, oslobodi politiko dete sveta iz mrea u koje su ga ovi upleli. Razmatranje polazi od toga da su tvrdoglava vera u napredak tih politiara, njihovo poverenje u svoju masovnu bazu i, konano, njihovo servilno ukljuivanje u aparat koji se ne moe kontrolisati, bile tri strane iste stvari. Ono eli da pokae koliku e cenu nae uobiajeno razmiljanje morati da plati ako eli da usvoji shvatanje istorije koje odbija svako sauesnitvo sa onim kojeg se ti politiari i dalje vrsto dre.13

XI Konformizam, koji je od poetka bio odomaen u socijaldemokratiji, vrsto prijanja ne samo uz njenu politiku taktiku ve i uz njene ekonomske predstave. On je uzrok kasnijeg sloma. Nita nije toliko iskvarilo nemako radnitvo koliko uverenje da ide niz struju. Ono je u tehnikom napretku videlo reni brzak, u kojem sasvim dobro pliva. Odatle je bio samo korak do iluzije da fabriki rad, za koji se smatralo da spada u tok tehnikog napretka, predstavlja politiko dostignue. Stara protestantska etika
12

Gerhard (Gershom) Scholem, Gruss vom Angelus. olem je ovu pesmu napisao za Benjaminov dvadeset deveti roendan, 15. jula 1921. (HE & MWJ)
13

Osvrt na pakt Molotov-Ribentrop, od 23. avgusta 1939, i ponaanje zvaninih socijaldemokratskih i komunistikih partija. Potpisivanje tog sporazuma izmeu nacistike Nemake i Sovjetskog Saveza , koji je za mnoge bio ok, uz sve beznadeniji izbegliki poloaj samog Benjamina, bili su glavni povodi za pisanje ovih teza i u mnogome su odredili njihovo usmerenje i ton. (AG)

9 rada sveano je vaskrsla meu nemakim radnicima u sekularnom obliku. Gotski program14 ve nosi u sebi tragove te zbrke. Rad je tu definisan kao izvor svog bogatstva i kulture. Slutei zlo, Marks je na to odgovorio da ovek koji nema nikakvo drugo vlasnitvo osim svoje radne snage mora biti rob drugih ljudi, koji su od sebe napravili vlasnike.15 I pored toga, konfuzija se sve vie iri, a Jozef Dicgen (Joseph Dietzgen) ubrzo izjavljuje: Rad je spasitelj novog doba. U poboljanju rada sastoji se bogatstvo koje sada moe postii ono to nijednom spasitelju nikada nije moglo poi za rukom.16 To vulgarnomarksistiko shvatanje o tome ta rad jeste, ne zamara se mnogo pitanjem ta proizvod takvog rada moe da znai radnicima, ako njime ne mogu da raspolau. Ono hoe da vidi samo napredak u ovladavanju prirodom, ali ne i nazadovanje drutva. Ono ve pokazuje tehnokratske crte, koje emo kasnije sresti u faizmu. U te crte spada i shvatanje prirode koje se zloslutno razlikuje od onog iz predmartovskih (1848) socijalistikih utopija. Rad, kako se od sada shvata, svodi se na iskoriavanje prirode, kojem se, s naivnim zadovoljstvom, suprotstavlja izrabljivanje proletarijata. U poreenju s tim pozitivistikim shvatanjem, matarije koje su dale toliko povoda za ismevanje Furijea (Charles Fourier), pokazuju svoj iznenaujue zdrav smisao. Prema Furijeu, dobro osmiljen drutveni rad trebalo je da ima sledee posledice: da etiri meseca osvetljavaju zemaljsku no, da se led povue sa polova, da morska voda ne bude vie slana i da divlje zveri stupe u slubu oveka. Sve to opisuje rad koji, daleko od toga da iskoriava prirodu, iz nje uspeva da izvue dobra koja kao potencijal dremaju u njenom okrilju. Uz to korumpirano shvatanje rada, kao njegova dopuna, stoji shvatanje prirode kao neeg to je tu, kao to kae Dicgen, besplatno.

XII Potrebna nam je istorija, ali drukija od one koja je potrebna razmaenom dokoliaru u vrtu znanja. Nie, O koristi i teti istorije za ivot17 Subjekt istorijske spoznaje jeste sama borbena, potlaena klasa. Kod Marksa ona nastupa kao poslednja porobljena, ali i osvetnika klasa, koja delo osloboenja privodi kraju u ime poraenih generacija. Ta svest, koja je meu spartakovcima (Spartakusbund, 1919), na kratko, jo jednom dola do izraaja, oduvek je bila odbojna socijaldemokratiji. U poslednje tri decenije, socijaldemokratiji je uspelo da skoro potpuno izbrie ime Blankija (Louis Auguste Blanqui),18 ija je potmula grmljavina potresala prethodni vek. Zadovoljila se time da radnikoj klasi dodeli
14

Das Gothaer Programm: program Socijaldemokratske partije Nemake, iz 1875. (AG)

15

Karl Marks i Fridrih Engels, Izabrana dela III, Kritika Gotskog programa (Kritik des Gothaer Programms, maj 1875), Kultura, Beograd 1950, str. 9. (MT)
16

Josef Dietzgen (18281888), Smtlische Schriften (Weisbaden, 1911), vol. 1, str. 175 (Sozialdemokratische Philosophie, 1876). (HE & MWJ)
17

Friedrich Nietzsche, Vom Nutzen und Nachtheil der Historie fr das Leben, 1874. (HE & MWJ)

10 ulogu oslobodioca buduih generacija. Time joj je presekla ilu najbolje snage. Klasa se u toj koli brzo oduila kako od mrnje, tako i od duha portvovanosti. Naime, i jedno i drugo se hrani slikom porobljenih predaka, a ne idealom osloboenih unuka.

XIII Naa stvar bie svakim danom sve jasnija, a narod svakim danom sve pametniji. Jozef Dicgen, Filozofija socijaldemokratije19 Socijaldemokratsku teoriju, a jo vie praksu, odreivala je predstava o napretku koja se nije drala stvarnosti, ve je imala dogmatske pretenzije. Napredak, kakav se ocrtavao u glavama socijaldemokrata, bio je, prvo, napredak samog oveanstva (ne samo njegove sposobnosti i znanja). Drugo, bio je beskonaan (to je odgovaralo beskrajnoj usavrivosti oveanstva). Tree, bio je smatran u sutini nezadrivim (kao napredak koji automatski ide pravom ili spiralnom putanjom). Svaki od tih predikata je kontroverzan i podloan kritici. Ali ta kritika, ako doe do estoke borbe, mora zai u pozadinu svih tih predikata i usmeriti se na ono to im je zajedniko. Predstava o napretku ljudskog roda kroz istoriju ne moe se odvojiti od predstave o njenom napretku kroz homogeno i prazno vreme. Kritika predstave o takvom progresu mora biti temelj kritike same ideje progresa.

XIV Izvor je cilj. Karl Kraus, Rei u stihovima20 Istorija je predmet konstrukcije ije mesto ne poiva u homogenom i praznom vremenu, ve u vremenu ispunjenom sadanjou. Tako je za Robespjera (Maximilien Robespierre) antiki Rim bio sadanjou ispunjena prolost, koju je on istrgao iz kontinuiteta istorije. Francuska revolucija je smatrala sebe novim Rimom. Citirala je stari Rim isto onako kao to moda citira nekadanji nain odevanja. Moda ima njuh za aktuelnost, ma gde se ova kretala u estaru prolosti. Ona je tigrov skok u prolost. Samo to se on zbiva u areni u kojoj komanduje vladajua klasa. Isti skok, pod slobodnim nebom istorije, jeste onaj dijalektiki skok u kojem je Marks video revoluciju.

18

Louis-Auguste Blanqui (18051881), francuski revolucionarni socijalista i militantni antiklerikalac, aktivno je uestvovao u sva tri najvea ustanka iz XIX veka u Francuskoj u revolucijama 1830. i 1848. i u Pariskoj komuni i bio zatvaran posle svakog od tih dogaaja. Citati iz Blankijevih dela i Benjaminovi komentari o njemu igraju kljunu ulogu u Projektu Arkade (The Arcades Project; Das Passagen-Werk).
19

Josef Dietzgen, Smtlische Schriften (Weisbaden, 1911), vol. 1, str. 176 (Sozialdemokratische Philosophie, 1876). (HE & MWJ)
20

Karl Kraus, Worte in Versen, vol. I, 1916. (HE & MWJ)

11 XV Svest o razbijanju istorijskog kontinuiteta svojstvena je revolucionarnim klasama u trenutku njihovog delovanja. Velika revolucija je uvela novi kalendar. Dan kojim kalendar poinje igra ulogu istorijskog saimaa vremena. U osnovi, isti dan se uvek vraa u vidu praznika, dana seanja. Kalendari, dakle, ne raunaju vreme kao asovnici. Oni su spomenici odreene istorijske svesti, od koje u Evropi ve sto godina izgleda da nema ni najbleeg traga. Jo u julskoj revoluciji (1830) odigrao se dogaaj u kojem je ta svest dola do izraaja. Kad se spustilo vee prvog dana borbe, na nekoliko mesta u Parizu, nezavisno, ali istovremeno, pucalo se u asovnike na tornjevima. Jedan svedok, koji za svoju pronicljivost moda treba da zahvali rimi, zapisao je tada: Qui le croirait! on dit quirrits contre l'heure. De nouveaux Josues au pied de chaque tour, Tiraient sur les cadrans pour arriter le jour. (Ko bi verovao? Pria se da su, ljuti na asove, Novi Isusi Navini21 u podnoju svakog tornja Pucali na brojanike da zaustave dan.)

XVI Istorijski materijalista ne moe se odrei shvatanja sadanjice koja nije prelaz, ve zastaje u vremenu i miruje. Naime, to shvatanje definie upravo onu sadanjost u kojoj on za sebe pie istoriju. Istorizam izlae venu sliku prolosti; istorijski materijalista opisuje jedinstveno iskustvo sa prolou. Drugima ostavlja da se istroe kod drolje zvane Bee jednom, u bordelu istorizma. On ostaje gospodar svojih snaga: dovoljno muevan da razori kontinuitet istorije.

XVII Istorizam opravdano kulminira u optoj istoriji. Od nje se materijalistika istoriografija odvaja metodoloki, moda jasnije nego od bilo koje druge. Opta istorija nema teorijsku armaturu. Njen postupak je aditivan; ona prikuplja masu injenica da bi ispunila homogeno i prazno vreme. U temelju marksistike istoriografije, meutim, nalazi se jedan konstruktivan princip. U miljenje ne spada samo kretanje misli, ve, isto tako, njihovo mirovanje. Tamo gde se miljenje, u konstelaciji zasienoj napetostima, iznenada zaustavlja, ono zadaje konstelaciji ok, usled ega se i samo
21

Isus Navin, prema Bibliji jevrejski voa posle Mojsija, koji je u jednoj bici naredio suncu da se zaustavi, kako bi do kraja izvojevao pobedu. (MT) Tada progovori Isus Gospodu, onaj dan kad Gospod predade Amorejca sinovima Izrailjevim, i ree pred sinovima Izrailjevim: Stani sunce nad Gavaonom, i mesee nad dolinom elonskom. Biblija, Isus Navin, 10:12; prev. ura Danii, Vuk Karadi. (AG)

12 kristalie kao monada. Istorijski materijalista prilazi istorijskom predmetu jedino tamo gde se on pred njim pojavljuje kao monada. U toj strukturi on vidi znamenje mesijanskog zaustavljanja zbivanja, drugim reima, revolucionarnu ansu u borbi za podjarmljenu prolost. On posmatra tu strukturu da bi odreenu epohu izbacio iz homogenog toka istorije; isto tako on izbacuje i odreeni ivot iz date epohe i odreeno delo iz ivotnog dela. Rezultat njegovog postupka sastoji se u tome to je u odreenom delu sauvano i prevazieno ivotno delo, u ivotnom delu epoha i u epohi celokupan istorijski tok. Hranljivi plod onoga to je istorijski shvaeno sadri u svom jezgru vreme, kao dragoceno, ali neukusno seme.

XVIII Ubogih pedest milenijuma homo sapiensa, kae jedan noviji biolog, predstavljaju, u odnosu na istoriju organskog ivota na zemlji, otprilike dve sekunde na kraju dana od dvadeset etiri asa. A istorija civilizovanog oveanstva, po tom merilu, ispunila bi petinu poslednje sekunde poslednjeg asa. Sadanjica, koja kao mesijanski model, u tom ogromnom saimanju, obuhvata celu istoriju oveanstva, u dlaku se poklapa sa onom figurom koja predstavlja istoriju oveanstva u univerzumu.

A22 Istorizam se zadovoljava uspostavljanjem kauzalnog spoja izmeu razliitih momenata istorije. Ali nijedno stanje stvari, koje moe biti uzrok neemu, nije samim tim ve i istorijsko. To postaje tek kasnije, zahvaljujui dogaajima koji od njega mogu biti udaljeni milenijumima. Istoriar koji polazi od toga, prestaje da sled zbivanja proputa kroz prste kao brojanicu. On uoava konstelaciju u koju je njegova epoha stupila s nekom drugom, odreenom epohom, koja joj je prethodila. Tako dolazi do shvatanja sadanjosti kao neeg to je ovde i sada, u kojem su rasute i krhotine mesijanskog vremena.

B Sigurno je da proroci koji su ispitivali ta vreme krije u sebi, nisu ovo doivljavali ni kao homogeno, niti kao prazno. Ko to ima u vidu moda e shvatiti kako je u seanju doivljena prolost: naime, isto tako. Kao to je poznato, Jevrejima je bilo zabranjeno da istrauju budunost. Tora i molitva poduavali su ih, naprotiv, da se seaju. To je za njih budunost liilo ari, kojoj su podlegli oni koji prosvetljenje oekuju od proroka. Ali zato budunost za Jevreje ipak nije postala homogeno i prazno vreme. Naime, u njoj je svaka sekunda bila mala kapija kroz koju je mogao ui Mesija.
22

Poslednja dva dela, oznaena kao A i B, na kraju ranog nacrta teza o istoriji, bez naslova, Benjamin je izostavio u kasnijim nacrtima teksta. Zbog njihovog posebnog znaaja, objavljeni su kao dodatak tekstu u Benjaminovim Sabranim delima. (HE & MWJ)

13

1940.

14

Teoloko-politiki fragment

Tek sam Mesija dovrava sva istorijska zbivanja, u smislu da samo on iskupljuje, dovrava, stvara odnos istorije prema mesijanskom. Zato nita to je istorijsko ne moe, samo po sebi, da se odnosi na bilo ta mesijansko. Prema tome, carstvo boije nije svrha istorijske dinamike: ono se ne moe postaviti kao cilj. Istorijski gledano, ono nije cilj ve kraj. Zato se poredak svetovnog ne moe izgraditi na ideji carstva bojeg i zato teokratija nema politiki, ve samo religiozni smisao. Najvea zasluga Blohovog Duha utopije23 jeste to to je najodlunije negirao politiki znaaj teokratije. Svetovni poredak treba izgraditi na ideji sree. Odnos tog poretka prema mesijanstvu jedna je od bitnih lekcija filozofije istorije. Ona nalae mistiko shvatanje istorije, iji se problem moe izloiti jednom slikom. Ako jedan smer strelice obeleava cilj kojem stremi dinamika svetovnog, a drugi mesijanski intenzitet, onda potraga za sreom slobodnog oveanstva svakako tei da se udalji od tog mesijanskog kraja; ali, kao to neka sila svojim delovanjem moe potpomoi silu koja se kree suprotnom putanjom, tako i svetovni poredak, upravo zato to je svetovan, moe potpomoi dolazak mesijanskog carstva. Prema tome, iako svetovno nije kategorija carstva, ono je opet kategorija, i to jedna od najpreciznijih, njegovog najtieg pribliavanja. Naime, sve to je zemaljsko, u srei tei svome nestanku; ali, samo u srei mu je i sueno da nae svoj nestanak. S druge strane, neposredni mesijanski intenzitet srca, unutranjeg bia, prolazi kroz nesreu, kao patnja. Duhovnoj restitutio in integrum,24 koja vodi u besmrtnost, odgovara ona svetovna, koja vodi u venost nestanka; a ritam te veno prolazne svetovne egzistencije prolazne u svom totalitetu, u svom prostornom, ali i vremenskom totalitetu taj ritam mesijanske prirode, jeste srea. Najzad, priroda je mesijanska upravo zbog svoje vene i totalne prolaznosti. Teiti toj prolaznosti, ak i prolaznosti onih stadijuma oveka koji jesu priroda, zadatak je svetske politike, iji metod treba da se zove nihilizam. 19371938. ili 19201921.

23

Ernst Bloch, Geist der Utopie, 1918. Ernst Bloh, Duh utopije, BIGZ, Velika filozofska biblioteka, Beograd, 1982. Preveo Milan Tabakovi. (AG)
24

Lat., potpuna restitucija; potpuni povratak u prvobitno ili prethodno stanje. (AG)

15

Paralipomena Beleke uz teze O shvatanju istorije

1 Uivljavanje u prolost ne slui samo tome da prolost izgleda kao sadanjost. Nije sluajno to to se ta tendencija veoma dobro slae sa pozitivistikim shvatanjem istorije (kao kod Eduarda Mejera).25 U oblasti istorije, projekcija prolosti u sadanjost analogna je posmatranju homogenih konfiguracija po uzoru na posmatranje promena u fizikom svetu (Krperwelt). Ovaj drugi proces, Mejerson je identifikovao kao osnovu prirodnih nauka (De lexplication dans des sciences).26 Prvi pristup je sama sutina naunog karaktera istorije, kako ga definie pozitivizam. To se postie po cenu potpunog brisanja svakog traga prvobitne uloge istorije kao pamenja (Eingedenken). Lana ivotnost te prolosti pretvorene u sadanjost, uklanjanje svakog odjeka lamenta iz istorije, oznaava konano potinjavanje istorije modernom shvatanju nauke. Drugim reima, projekat otkrivanja zakona koji vae za tok istorijskih zbivanja nije jedino sredstvo pri tom, sigurno ne najsuptilnije za utapanje istoriografije u prirodne nauke. Shvatanje po kojem je zadatak istoriara da od prolosti napravi sadanjost (das Verganze zu vergegenwrtigen), odgovorno je za istu obmanu, samo na manje oigledan nain.
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 1098r

2 XVIIa U ideji o besklasnom drutvu Marks je sekularizovao ideju mesijanskog vremena. I to je bilo neto dobro. Nevolje su poele tek kada su socijaldemokrate uzdigle tu ideju u ideal. U neokantovskom uenju, ideal je definisan kao beskonani (unendlich) zadatak. A to uenje bilo je filozofska kola socijaldemokratske stranke od mita i tadlera, do Natropa i Vorlandera.27 Kada se besklasno drutvo jednom definie kao beskonani zadatak, prazno i homogeno vreme pretvara se, da tako kaemo, u
25

Eduard Meyer (18551930), poznati nemaki istoriar, koji je pokuao da odbrani nemaku poziciju u Prvom svetkom ratu. Autor Gescichte des Altertums (Istorija drevnog sveta, u pet tomova, 1884 1902) i drugih dela. (HE & MWJ)
26

Emile Meyerson (18591933), francuski hemiar i filozof, najpoznatiji po delu Identit et ralit (Identitet i stvarnost, 1908), u kojem je razvio stavove suprotne pozitivizmu. Njegov rad De lexplication dans des sciences (O objanjenu u naukama), objavljen je u Parizu 1921. (HE & MWJ)

16 ekaonicu, u kojoj se, manje ili vie spokojno, moe iekivati nastanak revolucionarne situacije. U stvarnosti, nema trenutka koji sa sobom ne bi nosio sopstvenu revolucionarnu ansu pod uslovom da se ona definie na odreeni nain, naime, kao ansa za potpuno novo razreenje potpuno novog problema (Aufgabe). Za revolucionarnog mislioca, naroita revolucionarna ansa koju nudi svaki istorijski trenutak dobija potvrdu u politikoj situaciji. Ali, jednako opravdano, za takvog mislioca, jeste i pravo na ulazak koje istorijski trenutak uiva u odnosu na sasvim odreenu odaju prolosti, onu koja je do tada bila zakljuana. Ulazak u tu odaju podudara se, u strogom smislu, sa politikom akcijom, koja se tako, ma koliko bila destruktivna, otkriva kao mesijanska. (Besklasno drutvo nije konani cilj istorijskog napretka ve njegov esto neuspeli, ali konano ostvareni prekid.)
Druckvorlage: Benjamin-Archiv. Ms 1098v

3 Istorijski materijalista koji istrauje strukturu istorije, izvodi, na svoj nain, neku vrstu spektralne analize. Kao to fiziar utvruje prisustvo ultravioletne svetlosti u solarnom spektru, tako i istorijski materijalista utvruje prisustvo mesijanske sile u istoriji. Svako ko eli da shvati ta bi situacija iskupljenog oveanstva zaista mogla da znai, koji su uslovi neophodni za razvoj takve situacije i kada bi ona mogla da nastupi, postavlja pitanja na koja nema odgovora. Isto tako bi mogao pokuavati da utvrdi boju ultraljubiastih zraka.
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 1099

4 Marks kae da su revolucije lokomotive svetske istorije. Ali, moda je sasvim suprotno. Moda su revolucije pokuaj putnika iz tog voza ljudske vrste da povuku sigurnosnu konicu.
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 1100

5 U Marksovom delu mogu se izdvojiti tri osnovna koncepta, a cela njegova armatura moe se shvatiti kao pokuaj da se ta tri koncepta zavare jedan za drugi. To su klasna borba proletarijata, tok istorijskog razvoja (progres) i besklasno drutvo. Struktura Marksovih osnovnih ideja izgleda ovako: kroz seriju klasnih borbi, oveanstvo stie do besklasnog drutva, tokom istorijskog razvoja. = Ali, besklasno drutvo ne treba
27

Nemaki filozofi i ekonomisti, vodei mislioci Socijaldemokratske partije Nemake: Conrad Schmidt (18631932), August Stadler (18501910), Paul Natorp (18541924), Karl Vorlnder (18601928). (AG)

17 shvatiti kao krajnju taku istorijskog razvoja. = Na osnovu tog pogrenog shvatanja, Marksovi imitatori su razvili (izmeu ostalog) pojam revolucionarne situacije, koja, kao to znamo, stalno odbija da nastupi. = Konceptu besklasnog drutva mora se vratiti pravo mesijansko lice, i to u interesu revolucionarne politike samog proletarijata.
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 1103

6 Nova teza B Istorija se bavi vezama i proizvoljno razvijenim kauzalnim nizovima. Ali, poto istorija prua ideju o mogunosti temeljnog pozivanja na njen predmet, taj predmet se mora predstaviti, u svom konanom obliku, kao trenutak oveanstva. U tom trenutku, vreme se mora dovesti u stanje mirovanja. Dijalektika slika je pojava loptaste munje koja preseca ceo horizont prolosti. Istorijski artikulisati prolost znai prepoznati one elemente prolosti koji se povezuju u konstelaciju odreenog trenutka. Istorijska spoznaja je mogua samo u istorijskom trenutku. Ali, spoznaja u istorijskom trenutku uvek je spoznaja i nekog trenutka. Time to se uvlai u taj trenutak u dijalektiku sliku prolost postaje deo nevoljnog pamenja oveanstva. Dijalektika slika se moe definisati kao nevoljno pamenje iskupljenog oveanstva. Pojam opte istorije povezan je s pojmovima progresa i kulture. Da bi se svi trenuci istorije oveanstva ugradili u lanac istorijskih zbivanja, oni se moraju svesti na neki zajedniki imenitelj: na kulturu, prosvetiteljstvo, objektivni duh ili kako god neko poeli da to nazove.
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 491

7 Nova teza C Tek kada tok istorijskih zbivanja tee glatko kroz ruke istoriara, kao konac, moe se govoriti o progresu. Opet, ako je to neko zamreno klupko, s hiljadu pramenova, koji padaju kao raupana kosa, nijedan od njih ne moe zauzeti odreeno mesto, sve dok se ne sakupe i ne oblikuju u frizuru. Osnovna ideja mita jeste ona o svetu kao kazni kazni koja zapravo stvara one kojima je namenjena. Veito vraanje istog jeste kazna stalnog vraanja u kolsku klupu, projektovana u kosmikim razmerama: oveanstvo e morati da nabuba svoj tekst kroz beskrajno ponavljanje. (Paul Eluard, Rptitions, 1922)

18 Ako se jo jednom zamislimo nad idejom o veitom vraanju istog iz XIX veka, Nie se ukazuje kao figura na kojoj se mitska kazna sada ostvaruje. Naime, sutina mitskih zbivanja jeste ponavljanje. (Sizif, Danaide)28
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 489

8 Nova teza H Utapanje u pragmatinu istoriju ne moe kulturnoj istoriji doneti nita dobro. ta vie, ono u emu pragmatino shvatanje istorije pada na ispitu nisu zahtevi koje stroga nauka postavlja u ime zakona kauzalnosti. Ono pada zbog pomaka u istorijskoj perspektivi. Epoha koja vie nije u stanju da na neki originalan nain preobrazi svoje pozicije moi, gubi svest o preobraajima koji su tim pozicijama nekada bili od koristi. Subjekt koji pie istoriju, u pravom smislu, jeste onaj deo oveanstva ija solidarnost obuhvata sve potlaene. To je onaj deo koji moe preuzeti na sebe najvei teoretski rizik, zato to, u praktinom smislu, ima najmanje toga da izgubi. Univerzalna istorija nije nuno reakcionarna. Ali, univerzalna istorija bez nekog konstruktivnog principa jeste reakcionarna. Konstruktivni princip omoguava univerzalnoj istoriji da bude zastupljena u deliminim istorijama. Drugim reima, re je o monadolokom principu. On je prisutan u istoriji spasenja. Ideja proze podudara se sa mesijanskom idejom o univerzalnoj istoriji. (Ljeskov!)29
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 484

9 Nova teza K Organizovati pesimizam znai. otkriti u prostoru politikog delovanja prostor slike. Taj prostor slike, ipak, ne moe se izmeriti kontemplacijom Dugo traeni prostor slike svet sveopte i potpune aktuelnosti. (Srrealismus, W. Benjamin, Bd. 2)30
28

Danaide: u grkoj mitologiji, zajedniko ime za pedeset keri kralja Danaja. Poto su, po zapovesti svog oca, prve brane noi ubile svoje mueve (osim najmlae keri, Hipermnestre, koja je potedela svog mua Linkeja), bogovi su ih kaznili da u Hadu veno sipaju vodu u bure bez dna. (AG)
29

Nikolaj Ljeskov (18211881), ruski prozni pisac, najpoznatiji po kratkim priama, naroito Ledi Magbet Mcenskog okruga (1865; Kultura, Beograd 1961). Videti Benjaminov esej o Ljeskovu, Pripovjeda: Razmatranja uz djelo Nikolaja Ljeskova (Der Erzhler, 1936), Walter Benjamin, Estetiki ogledi, str. 166187, kolska knjiga, Zagreb 1986. Prevela Truda Stama. (AG)
30

Prevedeno kao Nadrealizam: Poslednji snimak evropske inteligencije (1929), Walter Benjamin, Eseji, str. 258273, Nolit, Beograd 1974. Preveo Milan Tabakovi. (AG)

19

10 Spasenje je limes (utvrena granica) progresa. Mesijanski svet je svet sveopte i potpune aktuelnosti. Univerzalna istorija postoji samo u njemu. Ne kao pisana istorija ve kao sveano izvedena istorija. U toj svetkovini nema nieg slavljenikog. Nema prazninih pesama. Njen jezik je osloboena proza proza koja raskiva okove pisma (Schrift) i koju razumeju svi ljudi (kao to jezik ptica razumeju nedeljna deca).31 Ideja o prozi se podudara sa mesijanskom idejom o univerzalnoj istoriji (tipovi umetnike proze kao spektar univerzalnih istorijskih tipova; deo iz Pripovedaa).32 Raznovrsnost istorija tesno je povezana, ako ne i istovetna, sa raznovrsnou jezika. Univerzalna istorija, u dananjem smislu, nikada nije neto vie od neke vrste esperanta. (Ona ne uspeva da izrazi nadu ljudske vrste nita bolje nego ime tog univerzalnog jezika.)33
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 490; Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 470.

11 Sadanjost prepoznatljivosti Izreka da je istoriar prorok zagledan unazad34 moe se shvatiti na dva naina. Tradicionalno, ona je znaila da istoriar, koji se prebacuje u daleku prolost, prorokuje ono to se u to vreme, koje je u meuvremenu postalo prolost, smatralo za budunost. To vienje precizno odgovara istorijskoj teoriji uivljavanja, koju je Fistel de Kulan izrazio u sledeem savetu: Si vous voulez reviver une poque, oubliez que vous savez ce qui sest pass aprs elle. (Ako hoete da oivite neku epohu, zaboravite sve to se dogodilo posle nje.)35 Ali, ta izreka se moe shvatiti i na potpuno suprotan nain: istoriar se okree od svog vremena, a njegov proroki pogled raspaljuju vrhunci minulih generacija, dok tonu sve dalje i dalje u prolost. Istoriarevo vlastito vreme je zapravo mnogo prisutnije u tom vizionarskom pogledu
31

Der Sonntagskinder, nedeljna deca. U nemakom folkloru, deca roena na nedelju, naroito u noi mladog Meseca, mogu lako stei posebne moi, kao to su sposobnost da vide duhove, da razgovaraju s mrtvima ili da im se elje ispunjavaju. Izraz Sonntagskind se figurativno koristi i za one koji su roeni pod srenom zvezdom, koji lako izlaze na kraj sa onim to je drugima teko ili za one kojima je svaki dan ispunjen duhom nedelje. (HE & MWJ)
32 33

Esej o Ljeskovu, videti nap. 21. (AG)

Naziv esperanta potie od rei nada, iz nekoliko evropskih jezika: esperanza, speranza, espoir. (AG)
34

Der Historiker ist ein ruckwarts gekehrter Prophet. Friedrich Schlegel, Athenums-Fragmente (Fridrih legel, Fragmenti iz Ateneuma, 1798, f. 80). (HE & MWJ)
35

Navedeno u tezi VII. (AG)

20 nego kod onih savremenika koji pokuavaju da dre korak s njim. Koncept sadanjosti, kao intencionalne teme proroanstva, Tirgo je ne bez razloga definisao kao sutinski i temeljno politiki koncept. Pre nego to shvatimo kako treba da priemo stvarima u datom stanju, kae Tirgo, ono se ve nekoliko puta promenilo. Tako uvek prekasno saznajemo ta se dogodilo. Zato se moe rei da je politika duna da predvia sadanjost.36 To je upravo ono shvatanje istorije koje podvlai aktuelnost prave istoriografije. (N8a, 3; N12a, 1)37 Neko ko pretura po prolosti, kao po nekoj ostavi sa uzorcima i analogijama, i ne sluti koliko toga u datom trenutku iz prolosti zavisi od njegove aktuelizacije.
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 471

12 Dijalektika slika38 Ako se istorija pogleda kao tekst, onda se o njoj moe rei ono to je jedan noviji autor rekao za knjievne tekstove da je prolost u njima ostavila slike sline onima koje registruje fotografska ploa. Samo budunost poseduje razvijae dovoljno snane da otkriju sliku u svim njenim detaljima. Mnoge stranice kod Marivoa (Marivaux) i Rusoa (Rousseau) sadre skrivena znaenja, koja prvi itaoci tih tekstova nisu mogli da potpuno odgonetnu. (Monglond; N15a,1)39 Istorijski metod je filoloki metod zasnovan na knjizi ivota. itaj ono to nikada nije zapisano, kae Hofmanstal (Hofmannsthal) na jednom mestu.40 italac o kojem je tu re, pravi je istoriar.

36

Anne-Robert Turgo (17271781), Oeuvres, vol. 2 (Paris 1844), str. 673. Tirgo je bio francuski dravnik i ekonomista, koga je Luj IXV postavio za Glavnog kontrolora 1774. Njegove poreske i politike reforme naile su na otpor u najviim krugovima, tako da je posle dve godine bio smenjen. (HE & MWJ)
37

Videti, Walter Benjamin, The Arcades Project (Das Passagen-Werk), Convolutes, N8a, 3 i N12a, 1. (HE & MWJ)
38
39

Varijacija nekih motiva iz prethodnih beleki i teze VII. (AG)

Andr Monglond, Le Prromantisme franais, vol. 1, Les Hros prromantique (Grenoble, 1930), str. xii. Prevod se ovde oslanja na Benjaminov nemaki prevod francuskog originala. Videti The Arcades Project, Convulute N15a, 1. Pierre Carlet de Chamblain de Marivaux (16881763) bio je francuski dramski pisac, esejista i novelista, ije su lake komedije stekle veliku popularnost sredinom XVIII veka. U njegova najpoznatija dela spadaju komadi Le Jeu de lamour et du hasard (Igra ljubavi i sluaja, 1730) i Le Legs (Nasledstvo, 1736) i roman Le Paysan parvenu (Seljak laktaro, 1736). lan Acadmie Franaise je postao 1742. (HE & MWJ)
40

Hugo von Hofmannsthal (18741929), austrijski pesnik i dramaturg, najpoznatiji po saradnji sa kompozitorom Rihardom tarusom (Richard Strauss), za ije je opere Der Rosenkavalier i Ariadne auf Naxos napisoa libreta. Citat je iz njegovog komada Der Tor und det Tod (Smrt i luda, 1894). (HE & MWJ)

21 13 Shvatanje istorije koje se oslobodilo eme napretka kroz prazno i homogeno vreme, konano e osloboditi destruktivne energije istorijskog materijalizma, koje su tako dugo bile sputavane. To bi moglo ugroziti tri najvanije pozicije istorizma. Prvi napad mora se usmeriti na ideju o univerzalnoj istoriji. Danas, kada je priroda ljudi zamraena njihovim sadanjim strukturalnim crtama, kao i njihovim sadanjim meusobnim odnosima, shvatanje po kojem se istorija oveanstva sastoji od ljudi samo je pribeite za intelektualnu lenjost. (Ideja o univerzalnoj istoriji uzdie se i rui zajedno sa idejom o univerzalnom jeziku. Sve dok ovaj drugi imao neku osnovu bilo u teologiji, kao i srednjem veku, bilo u logici, kao to je u novije vreme bio sluaj sa pozivanjem na Lajbnica ideja o univerzalnoj istoriji nije bila sasvim nepojmljiva. Ali, nasuprot tome, univerzalna istorija, kako se upranjavala od XIX veka, nikada ne moe biti neto vie od neke vrste esperanta.) Druga uvreena pozicija istorizma vidi se u ideji da je istorija neto to se moe pripovedati. Pod materijalistikom istragom, epski momenat e u procesu izgradnje uvek eksplodirati u komade. Likvidacija epskog momenta se mora prihvatiti, kao to je to uradio Marks kada je pisao Kapital. On je shvatio da se istorija kapitala moe izgraditi samo u okviru ireg, elinog okvira teorije. U Marksovoj teoretskoj skici rada pod dominacijom kapitala, interesima oveanstva se poklanja vea panja nego u monumentalnim, kitnjastim i u osnovi malodunim delima istorizma. Tee je odati poast seanju na anonimne nego na poznate i slavne, ukljuujui tu i pesnike i mislioce. Istorijsko zdanje je posveeno seanju na anonimne. Trei bastion istorizma je najjai i najtee ga je savladati. On se predstavlja kao uivljavanje u poloaj pobednika. Vladari iz bilo koje epohe su naslednici svih onih koji su tokom istorije izlazili kao pobednici. Uivljavanje u poloaj pobednika bez izuzetka koristi dananjim vladarima. Istorijski materijalista ima u vidu tu injenicu. On uvia i da te to stanje stvari duboko ukorenjeno. Svako ko je ikada izaao kao pobednik, iz hiljada borbi koje su se vodile kroz istoriju, sve do naih dana, ima svoj udeo u trijumfu onih koji vladaju onima koji su danas zgaeni. Istorijski materijalista moe zauzeti samo krajnje kritiki stav prema plenu koji pobednici izlau pred poraenima. Taj plen se naziva kulturnim dobrima. Naime, ono to on vidi u kulturnim dobrima, bez izuzetka je takvog porekla da o tome ne moe razmiljati bez uasavanja. Svoje postojanje ona ne duguju samo naporu velikih genija koji su ih stvorili ve i bezimenom kuluku njihovih suvremenika. Nema dokumenta kulture koji istovremeno ne bi bio dokument varvarstva. Istorijski materijalista se dri na odstojanju od svega toga. On mora da ide uz dlaku istoriji makar morao da se odguruje iz sve snage.
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 447 i Ms1094

14 Kategorije u kojima se razvija shvatanje istorijskog vremena.

22 Koncept istorijskog vremena ini antitezu ideji o vremenskom kontinuitetu. Veni plamen41 je slika istinskog istorijskog postojanja. On evocira ono to je nekada bilo jednom rasplamsani plamiak koji sada gori in perpetuum i prua mu uvek novu hranu. O postojanju besklasnog drutva ne moe se razmiljati u isto vreme kada se vodi borba za njega. Ali, koncept sadanjosti, u onom obavezujuem smislu koji ima za istoriara, nuno je odreen s ta dva temporalna poretka. Bez neke probe besklasnog drutva, ostaje samo istorijska akumulacija prolosti. U toj meri, svaki koncept sadanjosti uestvuje u konceptu sudnjeg dana. Izreka iz jednog apokrifnog jevanelja Gde god da sretnem nekog, sudiu mu baca naroito svetlo na ideju o sudnjem danu. Ona podsea na jednu Kafkinu beleku: Sudnji dan je neka vrsta sumarne pravde.42 Ali, ona tome dodaje i sledee: sudnji dan, po toj izreci, nee se razlikovati od ostalih dana. U svakom sluaju, ta jevaneoska izreka upotpunjuje kanon za shvatanje sadanjosti koji istoriar uzima kao svoj. Svaki trenutak je trenutak suda, polazei od odreenog trenutka koji mu je prethodio. Odlomci iz eseja o Fuksu (Eduard Fuchs).43
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 483

15 Deo o Johmanovom (Carl Gustav Jochmann) vizionarskom pogledu treba razraditi u osnovnu strukturu Arkada.44 Proroanski pogled se rasplamsava s naglim uzmicanjem prolosti. Drugim reima, prorok okree lea budunosti: on nazire obrise budunosti u sve bleoj svetlosti prolosti, dok ova tone pred njim u no vremena. Taj proroanski odnos prema budunosti nuno podupire stav istoriara, kako ga opisuje Marks, stav osnaen aktuelnim drutvenim okolnostima. Da li kriticizam i prorotvo treba da budu kategorije koje se sustiu u iskupljenju prolosti?

41

U jevrejskoj Bibliji, Bog zapoveda Mojsiju da u svetilitu stalno odrava plamen u uljanoj lampi, kao znak Boijeg prisustva. (Knjiga izlaska, 27:20) (HE & MWJ)
42

Poslednji sud tako zovemo samo zbog svog poimanja vremena. U stvari, re je o nekoj vrsti sumarne pravde. Franz Kafka, Nachgelassene Schriften und Fragmente, vol. 2 (Frankfurt: Fischer, 1992), str. 122, fragment br. 40 (19171918). (HE & MWJ)
43 44

Walter Benjamin, Eduard Fuchs, der Sammler und der Historiker, 1937. (HE & MWJ)

Walter Benjamin, Die Rckschritte der Poesie. Von Carl Gustav Jochmann, 1937. i The Arcades Project, Convolute N9, 7. (HE & MWJ)

23 Kako bi kritika prolosti (na primer, kod Johmana) mogla da se udrui sa iskupljenjem prolou? Shvatiti venost istorijskih zbivanja zapravo znai shvatiti venost njihove prolaznosti.
Druckvorlage: Benjamin-Archiv, Ms 485

Priprema: AG, januar 2013. http://anarhija-blok45.net1zen.com aleksa.golijanin@gmail.com