INSULINSKA REZISTENCIJAproblem kod zena-zasto nemozete da mrsate

Dragi moji, Pokusavajuci da nadjem odgovor za neka moja pitanja vezana za cinjenicu da jako brzo mogu da se udebljam a da tesko slabim. Da mi je hrana sa rafiniranim UH (testo, slatkisi, grickalice) neverovatna slabost, ali i da se najmanja kolicina koju sebi dozvolim da pojedem odmah , ali bas odmah ocituje na vagi..naisla sam na ovaj tekst. Mozda je malo slozen, ali ja ga naiskrenije preporucujem paznji svih forumasica iznad 40 (godina ili BMR-a)..U tekstu ima i nekog saveta kako prepoznati simptome i pokazatelje da se kod neke osobe radi o insulinskoj rezistenciji (otporu)...Dobra vest je (kao sto pise u tekstu) da se insulinska rezistencija moze regulirati nacinom zivota, vezbanjem i naravno - ishranom. Na kraju teksta je link do originalne strane (moguce je da sam nesto pogresno prevela)..Buduci da sam osim ovog teksta procitala jos ponesto, ako imate pitanja slobodno ih postavite. Evo teksta: Insulinska rezinstencija- ili kako se drugaije naziva sidrom X je danas veoma esta pojava. Strunjaci procenjuju da 25% Amerikanaca pati od ovog sindroma .Smatra se da je ovaj procenat jo vei kod ena u menopauzi. Budui da je insulin jedan od glavnih hormona, insulinska rezistencija utie na balans i drugih hormona (poput progesterona, testesterona, estrogena) Dobra vest je da je mogue leiti insulinsku rezistenciju. Zato je ona vana? ini se da je ona uzrok celog niza ozbiljnih bolesti kao to je: prekomerna teina, dijebetes, visok pritisak, kardio-vaskularna oboljenja, holesterol, rak dojke, policistini jajnici, pa ak ima tvrdjenja da je insulinska rezistencija u vezii sa pojavom endometrinog kancera, kao i Alchajmerove bolesti. Insulinska rezistencija esto zna biti uzrok uobiajenih simptoma kao to je hronini umor i dobijanje na teini. Kad se ena priblii menopauzi postaje izuzetno netolerantna na ugljene hidrate i lako se goji, pogotovu oko struka. Rani simptomi insulinske rezistencije su popodnevni umor, pad eera i glad za ugljenim hidratima. Kako insulin radi Sva hrana koju pojedemo masti, proteini i ugljenihidrati (UH) se u toku varenja razloe na:proteine, mikronutriente I glikozu. Telo koristi proteine I mikronutriente u elijskom metabolizmu, za funkcioniranje imunog sistema i elijsku obnovu. Glikozu pak, telo koristi kao gorivo koje se prenosi putem krvotoka do svake elije pojedinano. Nae potrebe za gorivom variraju, ali mozgu je potrebno da nivo eera (glikoze) u krvi bude stabilno i isto. Postii da se glikoza (energija) prenese do svake elije posebno, a da se pri tom ne poremeti nivo energije je veoma vana funkicija koju vri upravo insulin. Dakle to je hormon koji se brine da se u krvi zadri nivo glikoze koja je mozgu neophodna da funkcionie. Insulin to radi tako to signalizira elijama da apsorbiraju glikozu iz krvi. Telo dakle, prati ta smo pojeli, ta je svareno, koliki je nivo eera u krvi i na osnovu toga isputa odgovaraju koliinu insulina koji potstie elije da apsorbiraju viak glikoze. U zdravom telu to se zove insulinska osetljivost. Kako se razvija insulinski otpor

Na metabolizam datira daleko u prolost u vreme kada je ljudska ishrana ukljuivala mnogo manje ugljenih hidrata koji su bili prvenstveno kompleksni ugljeni hidrati (itarice, povre I sl). Danas veina kalorija u naoj ishrani dolazi iz UH, i to uglavnom iz prostih UH eera koji se brzo apsorbuju i ulaze u krv. Kada se to dogodi organizam mora da povea nivo insulina da bi spreio da nivo glikoze (eera) u krvi poraste van kontrole.Ali, vremenom elije prestaju brzo efikasno dao dgovaraju na signale insulina. Tada govorimo o insulinskoj rezistenciji, odnosno o insulinskom otporu. Direktna posledica ovakvog stanja je to da je telo prinudjeno da lui jo vie insulina, jer je za organizam nedopustivo da dozvoli previsok nivo eera u krvi. Viak insulina u krvi se struno naziva hyperinsulinemia. Na alost telo nije dizajnirano da podnese ovako visok nivo insulina i to utie na metabolizam elija. Posledica toga je dijabetes , stanje u kojem telo nije sposobno da kontrolie nivo eera u krvi. Ali to je samo jedna od posledica insulinske rezistencije. Postoji ceo niz negativnih zdravstvenih problema koji se javljaju jo pre nego se razvije eerna bolest. Sindrom X i menopauza Za ene je posebno vano kako insulinskiotpor utie na metabolizam masti. Kada elije nee da apsorbiraju viak eera(svo vreme se govorio glikozi), odnosno kad ne reaguju na insulin jetra je prinudjena da taj viak pretvori mast. Da ironija bude vea, ene koje pate od insulinske rezistencije se goje, ali njihove elije u isto vreme ne primaju dovoljno glikoze , praktino gladuju za eerom, otud I pojava iscrpljenosti i potrebe za hranom bogatom ugljenim hidratima. elja za slatkim je zapravo vapaj elija u potrazi za energijom. Da stvar bude jo gora za ene u menopauzi, viak masnih elija su ujedno i male fabrike estrogena koje dovode do dominiranja estrogena to opet izaziva niz simptoma rane menopauze. Osim toga, za mnoge ene u menopauzi rizik da postanu rezistentne na insulin poveavaju fluktuacije adrenalina i tiroindnih hormona. Na primer poveanje nivoa hormona kao to je estradiol mogu izazvati osetljivost na insulin kod pacijenata koji nisu imali te simptome. Neki lekovi za pritisak mogu pak maskirat isimptome. U zadnje vreme ene nesvesno pogoravaju stanje trudei se da oslabe sa dijetama bogatim sa UH. Kako u znati da li sam isulinski rezistentna? Na alost istina je da svako moe postat irezistentan na insulin ak i mravi ljudi. Svima preti ta opasnost jer ivimo u drutvu koje ima brz pristup mnotvu rafiniranih ugljenohidrata (beli hleb, eer, pasta, krompir, gazirana pia poput koka-kole, industriskihemiski tretirane hrane kojoj je dodana fruktoza i td. ) U stvari velika veina nas je rezistentna na insulin u odredjenoj meri. Razlika je samo u kolikoj meri? to vie jedemo rafiniranu I industriski tretiranu hranu to nam treba vie insulina da je razloimo.to je vie insulina u krvotoku to elije sve manje na njega reaguju.Kako starimo ova stalna izloenost iscrpi sposobnost organizma da tolerie rafinirane ugljene hidrate i smanjuje nau osetljivost, odnosno osetljivost naih elija na insulin Ako patite od viskog holesterola, triglicerida, ili visokog pritiska treba da proverite vau insulinsku rezistenciju bezobzira na uzrast i teinu. Ako imate visok pritisak velika je verovatnoa da imate i insulinsku rezistenciju. Lekovi za visok pritisak ne lee insulinsku rezistenciju, ve samo maskiraju simptome. Znaci i simptomi insulinske rezistencije Rizik za pojavu ovog sidroma je velikikod osoba koje u porodici imaju pojavu dijabetesa tipa 2, ili pate od drugog tipa eerne bolesti, visokog pritiska ili imaju veliki viak telesne teine. ene koje su gradjene u obliku jabuke, kao i ene koje se debljaju prvenstveno oko struka pokazujku sklonost ka ovom sindromu. Da bi procenili rizik izmerite struk u najtenjem delu (ne uvlaite stomak) i najiri deo kukova. Podelite ove mere i ako je odnos vei od 0.8 za ene (1.0 za mukarce) to ukazje da je abdomen predebeo i da postoji rizik pojave insulinske rezistencije.

ene kojima je dijagnostcirana dyslipidemia (naruen nivo masti u krvi), posebno one sa niskim nivoom HDL, a sa visokim prisustvom triglicerida su takodje izloene riziku.Ako podelite rezultat HDL i triglicerida i dobijete 3.0 ili vie velika je verovatnoa da postoji insulinska rezistencija. Takodje kone promene poznate pod nazivom acanthosis nigricans, gde postoje bradaviaste tamne fleke na vratu i pazuhu u 90 % sluajeva ukazuju na insulinsku rezistenciju. Dobra vest je da se na nivo insulina i glikoze vrlo lako moe uticati: nainom ivota, vebama i dijetama. Ukoliko vam je dijagnosticirana insulinska rezistencija ima dosta stvari koje moete da uradite da biste je otklonili ili smanjili Dijeta za insulinsku rezistenciju Kod osoba sa normalnom insuliskom osetljivou se preporuuje dijeta koja se sastoji prvenstveno od mravog mesa i mlenih proizvoda, itarice bogate vlaknima, povra,mahune, zelja i voa. Ovakav dijeta moe u velikoj meri da povea sposobnost organizma da balansira nivo insulina. Ukoliko ve postoji insulinska rezistencija tada se preporuuje plan ishrane koji se sastoji od tri glavna obroka i dve uine. Svaki obrok ne bi trebao da ima vie od 15 grama ugljenih hidrata iz voa i povra (tzv bela hrana kao to je pasta, hleb ili eer je potpuno zabranjena) i nemasnih proteina.Svaka uina bi trebalo da sadri oko 7 gr. ugljenihidrata iz istih izvora. Zdrave masti, odnosno one koje su bogate esencijalnom masnom kiselinom EFA su takodje vane u dijeti kod insulinske rezistencije. EFA se moe naiu: avokadu, ribama iz hladnih voda kao to je losos ili tuna, lanenom semenu, i jajima. Ova masna kiselina se moe uzimati i u vidu tableta kao dodatak ishrani. Redovno vebanje od 30 minuta ili vie dnevno, 3 do 5 puta nedeljno isto tako pomae u reguliranju metabolizma i hormonalnog balansa.Smanjenje stresa i samim time smanjenje naprezanja adrenaliskih lezda takodje pomae za poboljanje opteg zdravstvenog stanja i odravanje stabilnog nivoa insulina. Prestanak puenja, umereno konzumiranje alkohola i redovan san takodje obnavlja hemijski balans u telu. Hormonalni balans je poput simfonije.Insulin je jedan od najglasnijih i verovatno najvanijih instumenata.Kad njegovo funkcionisanje krene naopako sve krene naopako. esto smo videli kako ene u menopauzi moraju najpre smanjiti svoj insulinski otpor da bi smanjili i druge simptome koji se javljaju u tom periodu. Dobra vest je da je to mogue postii.