AMORFNI MATERIJALI

Sadraj
1. Pojam amorfnosti .........................................................................................................................3 1.2. Pojam viskoznosti .....................................................................................................................5 1.3. Nastajanje amorfnog stanja.......................................................................................................5 1.4. Primeri amorfnih materijala .....................................................................................................6 1.4.1. Staklo .................................................................................................................................6 1.4.2. Amorfni tanki filmovi i premazi .......................................................................................10 1.4.3. Nanostrukturni materijali ............................................................................................11

2. Zakljuak ........................................................................................................................................14 3. Literatura .......................................................................................................................................15

Slika 1. Primeri amorfnih materijala ....................................................................................................4 Slika 2. ematski prikaz ureenja atoma u kristalnom i amorfnom sistemu .......................................4 Slika 3. V-T dijagram ............................................................................................................................5 Slika 4. Staklene jabuke .......................................................................................................................7 Slika 5. Razlika metala i metalik stakla ................................................................................................9

1. Pojam amorfnosti
Amorfni materijali postoje u prirodnim i vestakim sistemima. Trunke preloma zemljotresa1, Tanki filmovi2 i metalik stakla3 su naizgled razliiti materijali, ali su slini jer poseduju amorfnu strukturu. Amorfnost predstavlja osobinu materijala koja se odlikuje nedostatkom ureenog rasporeda atoma. Sa atomske take gledita struktura amorfnih materijala je veoma slina strukturi tenosti. Amorfne supstance imaju odreenu ureenost estica samo na kradim rastojanjima, ali ne postoji ureenost u celom prostoru. Kod kristalnih supstanci postoji pravilnost u prostoru u rasporedu estica, i jaine veza izmeu estica su jednake, samim tim, pri zagrevanju kristala, veze izmeu estica se raskidaju naglo na odreenoj temperaturi, i kristali imaju tano odreenu temperaturu topljenja. S druge strane kod amorfnih supstanci rastojanja izmeu estica nisu jedna ke u svim delovima, zbog toga nisu jednake ni privlane sile izmeu pojedinih estica, i pri zagrevanju amorfnih supstanci ne postoji nagli prelaz iz vrstog u teno stanje na odreenoj temperaturi, ved pri zagrevanju prvo omekavaju, a zatim se tope u odreenom temperaturnom intervalu. estice kod amorfnih supstanci su rasporeene haotino i u vrstom stanju, sa tim to je pokretljivost estica u tenom stanju znatno veda. Iako slomovi na zemljotresnim prelomima i deformacije na metalik staklima deluju ka o razliiti fenomen, oni dele zajedniku osobinu: reon gde se desio slom ili deformacija je popunjen amorfnom materijom. Amorfne materije se sastoje iz estica (atoma, granula, mehurida ili molekula) koje su tako rasporeene da su centri njihovih masa neureeni; njihova struktura se u sutini ne razlikuje od tenosti. Koloidi i emulzije, stakla za prozore, gusti polimeri, silikonske ploe, pene, pa ak i bioloka tkiva su ostali primeri amorfnih materijala.

1 2

http://web.physics.ucsb.edu/~complex/research/amorphous.html#AmorII http://www.phi.com/surface-analysis-applications/thin-films-and-coatings.html 3 Glassy Steel, Oak Ridge National Laboratory press release, May 2005

Slika 1. Primeri amorfnih materijala

Na slici 2 je predstavljena ureenost atoma na malom rastojanju za kristalnu (levo) I za amorfnu supstancu (desno), gde se primeduje razlika izmeu dve pomenute strukture.

Slika 2. ematski prikaz ureenja ato ma u kristalnom i amorfnom sistemu

Vidi se da je u oba sluaja svaki atom okruen sa tri najblia suseda, odnosno da atomi nisu nasumino rasporeeni u prostoru. Prema tome, amorfno stanje, kao i kristalno stanje karakterie visoki stepen lokalne korelacije. Atomi se nalaze na priblino istoj udaljenosti, a i uglovi meu njima su skoro isti, to je posledica postojanja hemijskih veza koje dre atome na okupu u vrstim sistemima.

1.2. Pojam viskoznosti

Viskoznost se definie kao sila po gradijentu brzine koji je upravan na silu:

Amorfne suspstance imaju mnogo veu viskoznost od tenosti i mogu zadrati jedan oblik dovoljno dugaak period vremena. Vrednosti viskoznosti za odreene supstance: Vazduh . 0.000018 Motorno ulje 0.1 - 0.6 Prozorsko staklo (515oC).. 1012 Voda 0.001 Glicerin 0.9 Prozorsko staklo (800oC) 104

1.3. Nastajanje amorfnog stanja

Karakteristika amorfnih materijala (u ovom sluaju emo uzeti konkretan primer stakla), da nemaju odreenu kristalnu strukturu doprinosi injenici da se stakla smatraju vrlo viskoznim tenostima. Ali, ipak samo neke tenosti mogu formirati stakla, pa da bi se uvidela razlika mora se detaljnije posmatrati struktura stakla. Na visokim temperaturama stakla su tenosti kao i svake druge. Prilikom hlaenja volumen im se smanjuje zbog preureenja atoma u nie energetsko stanje sve dok se ne postigne odreena temperatura Tg, koju nazivamo temperatura ostakljivanja. Ispod te temperature volumen se i dalje smanjuje, ali sada samo zbog manjih vibracija atoma oko svojih poloaja. Taj odnos volumena i temperature prikazan sa V-T dijagramom na slici 2. Prelaz se deava kad sastav ne moe dovoljno brzo odgovoriti na hlaenje razmetanjem atoma. Jasno se vidi da ako je hlaenje sporije, atomi se mogu razmetati na niim temperaturama, sve dok n ponu da meusobno smetaju jedan drugome. Atomi se ipak, jo i tada razvrstavaju iako jako sporo, zbog ega staklo ponekad nazivamo jako viskoznom tenou. Prirodno je da postoji neka donja granica brzine hlaenja ispod koje atomi
Slika 3. V-T dijagram

imaju dovoljno vremena za kristalizaciju.

1.4. Primeri amorfnih materijala

Primeri nekih materijala ije estice nisu ureene kao kod kristala, odnosno, primeri amorfnih materijala su: staklo, metalik staklo, gelovi, tanki filmovi i nanostrukturni materijali. 1.4.1. Staklo Stklo je homogen morfn, izotropn, providn, vrst i krt mterij u metstbilnom stnju nstl hlenjem i zgrevnjem. Sdri njee silicijumski pesk, sodu, okside lklnih metl i krenjk. To je bioloki nektivni mterijl. Ono je trnsprentno providno z vidljivo svetlo (postoji i neprovidno stklo). Obino stklo ne proput svetlo mlih tlsnih duin jer sdri primese. Prvo stklo je otkriveno oko 3000. godine p.n.e. u Egiptu. U poetku tehnologij nije omoguvl proizvodnju istog stkl i upotrebljvlo se uglvnom z proizvodnju ukrs. Stklo se nlzilo i u prirodi i stvrno je iz vulknizcij. Proizvodi se zgrevnjem i topljenjem u stklrskoj pei. Rezultt je morfn mterij. Moe d se formir u rzliite oblike. Stklo je jko krto i rzbij se n otre krhotine. Ove osobine mogu biti modifikovne dodvnjem primes- njee oksid metl prilikom topljenj. Stklo je pre sveg sstvljeno od silicijumskog pesk silicijum oksid koji im temperturu topljenj od 2.000 C i zbog tog se prilikom topljenjem dodju lklne tvri koje snivju temperturu tljenj. Zbog tog to ovo sniuje odolnost od vode dodje se i oksid krenjk koji ovo poboljv. Od osnovnih sirovin z izrdu stkl se pripremi smes u prku koj se tli u stklrskoj pei. Dodju se primese koje frbju stklo, iste g ili g ine neproglednim. Tekui mterijl se dlje preruje duvnjem stkl, presovnjem, livenjem stkl runo ili minskim putem i izvlenjem stkl. Ovko nstli polutovri se mogu dlje prerivti n. p. r. bruenjem, glnjem i sl. Stklo se moe ukrvti i ukrvnje stkl je povereno likovnjcim koji imju svrenu strunu pripremu u prerdi stkl. Izlzn tk je umetniki crte koji se prevodi u definitivni tehniki predlog i osnovnu tehniku formu novog proizvod.

Slika 4. Staklene jabuke

U pedim gde se mterijl preruje u rervljenom stnju uz toplotu, tko je poznto npr. kidno stklo. Tu dekor ntrje tko d se stklo u rzervljenom stnju uroni u vodu i ono popuc i stvr efekte potom se ponovo zgrev d bi povrin postl gltk. Mrmorovno stklo nstje kd se vrude stklo obvij mlim komdidim stkl u boji koji se u jezgro ztve. Jedn od mogudnosti je obvijnje jezgr stklenim nitim u boji. Slojevito stklo je tehnik u pedim koj run s nekoliko slojev stkl u boji koje se ztim tehnikom bruenj u hldnom stnju dlje preruju. Bruenje je tehnik prerde stkl u hldnom stnju i mogu se brusiti rzne vrst stkl ko olovno, bojeno i sl. Dlj tehnik je sliknje stkl koje se moe izvoditi u toplom i hldnom stnju i slik se bojm koje nisu nit drugo ved lko rstopljivo stklo u koje se dodju metlni oksidi. Ecovnje je tkoe tehnik z dekorciju stkl u hldnom stnju. Uzorci se ecuju u kupki s kiselinom fluorovodonikom koj rsput stklo i intenzitet i dubin uzork zvisi od koncentrcije kiseline i vremen ecovnj. Poznt tehnik je i mtirnje stkl. Mtne povrine se mogu stvrti ecovnjem s kiselinm ili pstm ili peskrenjem u kojem se snnom strujom pesk deluje n stklo d bi se stvorile mtirne povrine moe se konno i mtirti stklen povrin bruenjem pomodu rznih ms. U prerdu stkl spd i metlizirnje stkl gde se tekudi metli nnose slino ko kod oslikvnj stkl. Treb redi i o znju primeni stkl u monumentlnoj umetnosti - u rhitekturi grevin i prostor. Bojeni prozori su slike koje se sstvljlu iz bojenog stkl koje

pored osnovne funkcije d proputju svetlo imju i rzne esttske funkcije. Zidne slike iz bojenih stkl su osnovi z mozike. Jedn od nin prerde stkl je duvnje stkl. Run izrd se sprovodi tko d stklr iz pedi uzim s cevicom od oko 15 mm i duine 120- 150 cm n kojoj je drveni rukohvt i metlni pisk, mnju koliinu stklene mse koju porvn i izduv i ostvi je mlo d se ohldi i uzim dlju koliinu stklene mse koju izrvn u specijlnom ltu i duv i formir okretnjem i njzd se proizvod odeli od cevice i odnosi u ped z hlenje. Ksnije se proizvod jo jedn put zgreje i doruje. Kod minske proizvodnje duvnje stkl se izvodi tko d rde mehnizmi i poluutomti ili punom utomtizovnom proizvodnjom d bi se dobile odgovrjude forme. Ob ov princip su prisutn kod proizvodnji sijlic ili fl. 1.4.1.1. Metalk staklo Specijalne legure, nazvane metalik stakla, imaju atribute metala kao to je vrstoda i elektrina provodnost, a ujedno imaju i prilagodljivost plastike, to im prua vrlo vanu ulogu u mnogim industrijskim poljima nastojedih godina. Ove legure mogu biti nekoliko puta jae od najboljeg industrijskog elika, ali se lako oblikuju na temperaturama bliskim temperaturama toplenja. Metalna stakla imaju nedostatak ureene kristalne strukture uobiajnih metala, umesto nje, atomi u metalik staklu su haotino ureeni, zbrkani nalik klikerima u kutiji, umesto poreanih jaja u kartonu. Metalik stakla nemaju granina zrna slabe take u regularnim metalima, prouzrokovane defektima kristalne strukture koja ograniava njihovu fiziku snagu. Ovo prua metalnim staklima vedu otpornost na pritisak kao i na koroziju. Jedna patentovana amorfna legura, Vitreloy, ima snagu koja je skoro duplo veda od titanijuma.

Slika 5. Razlika metala i metalik stakla

1.4.2. Amorfni tanki filmovi i premazi Taniki filmovi i premazi imaju skoro neogranien opseg korisnosti, koje ukljuuju: obezbeivanje antistatiih osobina4, otpornost na koroziju, redukciju habanja, kao i proizvodnju optikih ureaja, ogledala, poluprovodnikih ureaja, magnetskih medija i omota za hranu. Amorfne faze su vazni delovi tankih filmova, koji su vrsti slojevi debljine nekoliko nanometara do nekoliko desetina mikrometara koji su naneseni na supstrat. Za opisivanje mikrostrukture keramike i tankih filmova su razvijeni strukturni modeli zona kao funkcije homologne temperature Tk koja predstavlja odnos temperature taloenja i temperature topljenja. Prema ovim modelima potreban (ali ne i dovoljan uslov) za pojavljivanje amorfne faze je da Tk mora biti manje od 0,3 tj. da temperatura taloenja mora biti niza od 30% temperature topljenja. Za vede vrijednosti, povrinska difuzija izdvojenih atomskih vrsta bi omogudila formiranje kristala sa visokom ureenoscu atoma. to se tie specifine primene, amorfni metalni slojevi su igrali vanu ulogu u diskusiji o navodnoj superprovodljivosti amorfnih metala. Danas se optiki pokrivai koji se prave od TiO2, SiO2, Ta2O5 itd. i njihove kombinacije se vedinom sastoje od am orfnih faza ovih komponenata. Tanki amorfni filmovi se takoe primjenjuju za razdvajanje gasa kod slojeva membrana. Uglavnom su napravljeni od tankog sloja slojeva SiO2 koji su debeli nekoliko nm koji slue kao izolator iznad provodnog kanala MOSFET-a. Takoe, hidrogenizovani amorfni silicijum tj. a-Si:H ima tehniku primenu u solarnim delijama na bazi tankih filmova. Kod a-Si:H nedostatak ureenosti izmeu atoma silicijuma se javlja zbog prisustva vodonika u vidu nekoliko procenata. Pojavljivanje amorfnih faza je takoe vazno u prouavanju rasta tankih filmova. Rast polikristalnih filmova esto poinje amorfnim slojem, ija debljina moe biti samo nekoliko nm. Najbolje ispitan primjer je tanki polikristalni silicijumski film gdje je poetni amorfni sloj pos matran u mnogim ispitivanjima. Komadi polikristala su identifikovani pomodu transmisionog elektronskog mikroskopa i uoeno je da rastu iz amorfnog sloja nakon to amorfni sloj dostigne odreenu debljinu, ija precizna vrijednost zavisi od temperature izdvajanja, pritiska i raznih drugih parametara. Ovaj fenomen je interpretiran u okviru Ostvladovih pravila o stanjima koje predvia formiranje manje stabilnih faza koje tokom vremena kondenzacija prelaze u stabilnije oblike. Eksperimentalna prouavanja ovog fenomena zahtevaju odreeno stanje povrine supstrata i njegovu gustinu nakon koje se stvara tanki film.
4

Brzo rasipanje statikog elektriciteta

10

1.4.3. Nanostrukturni materijali

Nanomaterijali su materijali sa strukturnim jedinicama velicine 0.000000001m. Nanotehnologija je istrazivanje materijala sa morfoloskim znacajem na nano skali, a posebno onih koji imaju posebna svojstva, koja proizlaze iz njihovih nano dimenzija. Nano level se obicno definise kao manji od desetine mikrometra u barem jednoj dimenziji, iako se taj termin ponekad koristi za materijale manjih od jednog mikrometra. Vaan aspekt nanotehnologija je znatno povecanje razmera povrine po volumenu prisutan u mnogim nano materijalima, koji omogudava novo kvantno mehaniko dejstvo. Jedan primer je "kvantna velicina dejstva", gde se elektronska svojstava vrste materije menjaju sa velikim smanjenjem veliine estica. Ovaj efekat nije u igri ako odete iz makro u mikro dimenzije. Meutim, to postaje izraenije kada se postigne veliina u nm. Odredjen broj fizikih osobina takodje se menja sa promenom iz makroskopske dimenzije. Novitet mehanikih svojstava nanomaterijala je predmet nano-mehanikih istraivanja. Nanomaterijali imaju puno vedu povrsinu po jedinici mase u poredjenju s vedim cesticama, tako oni sa novim karakteristikama koje bi mogle ukljuivati povedane snage, hemijsku reaktivnost, provodljivost i elektricne osobine. Rasuti materijal mogu pokazati nova svojstava kad postanu nanocesticni i ne postoji povecanje koriscenje tih novih svojstava. Dva glavna sastojka uzrokuju svojstva nanomaterijala razlikujuci ih znaajno od rasutog materijala: povecana relativna povrsina, i kvantni efekti. Uz konstantne mase smanjenje veliine estica rezultuju promenu ukupne povrsine. Rezultanta vede povrine uzrokuje povrinska hemija koja postaje sve vanija, stoga manje estice mogu pokazivati vedu bioloku aktivnost podatoj masi u poredjenju sa vecim cesticama. Drugim recima, ogromna kolicina reaktivnih molekulskih vrsta nalazi se samo na povrsini nerastvornih cestica i cestica jezgra (preostale nakon raspada rastvorne komponente) moze biti konacano metricko odreivanje nepovoljnih ishoda, iako ovim molekulima mogu dodti samo mali deo cesticne mase.

11

1.4.3.1. Primena nanomaterijala Proizvodnja nanomaterijala je konstantno u porastu u oblasti medicine, industrije i nauke. Ovi materijali su projektovani tako da imaju dimenzije manje od 100 nm (nanometara) i veoma jedinstvena svojstva koja su rezultat tako male veliine. Kada se govori o nanomaterijalima, pored svih njihovih pogodnosti, kvaliteta i korisnosti, ne moe a da se ne pomene problem uticaja na ivotnu sredinu. Nanomaterijali, obzirom da su napravljeni vetakim putem, imaju svojstvo da neke od tetnih materija isputaju u okolinu. Pod tetnim materijama uglavnom se misli na isputanje jona. Studija koju su sproveli istraivai iz Kentakija (SAD), donekle je dala odgovor na na tu dilemu. U studiji ispitivanja tima sa Univerziteta Kentacky, koju je finansirala U.S. Environmental Protection Agency, utvreno je da kine gliste apsorbuju nanoestice bakra prisutne u zemljitu. Jedan od kljunih koraka u prihvatanju nanomaterijala jeste otkrivanje da li se metalni joni proputaju kroz nanomaterijale ili ih sami nanomaterijali oslobaaju. Upotrebom rengen analize, istraivai su uspeli da naprave razliku izmeu nanoestica bakra i bakarnih jona, ispitivanjem stanja oksidacije bakra u tkivima kinih glista. Mnogi proizvodi koji su napravljeni od nanomaterijala, nakon upotrebe oslobodide nanoestice ili kao posledicu redovnog koridenja ili kroz bacanje upotrebljenog proizvoda. Odbaeni nanodelovi mogu da se vrate u prirodu ili putem vode ili putem zemljita. Nakon toga, svi ti sastojci ulaze u redovni ciklus, jer vode i povrde raste iz zemlje, a vodu pijemo i tako te estice unosimo u svoj organizam. Prema istraivaima, jo uvek nije jasno kako nanomaterijali deluju u okruenju, zbog nedostatka naunih istraivanja. U svakom sluaju, polemika je da takvi materijali, nastali vetakim putem, mogu tetiti ljudima i ivotinjama. Istraivai sada tvrde da studije, koje su u toku, imaju za zadatak da sprovode transformaciju, bioraspoloivost, trofiki transfer i neeljena dejstva napravljenih nanomaterijala na kopnene ekosisteme. Nanomaterijali se uveliko koriste u raznim isntrumentima i robi iroke potronje. Presvlake za solarne delije uglavnom su napravljene od nanomaterijala. Njihova uloga je svakako bitna u daljem razvoju tehnologija i samog oveansta, ali je bitno i ouvati okolinu od potencijalnog tetnog uticaja ovih materijala. Dalja istraivanja pronadide reenje za taj problem. 12

1.4.3.2. Nanomaterijali u praksi 1.4.3.2.1. Nano roboti Nano roboti velicine 0.000000001 metara do sada najvise korisceni u medicini, pronalaze, unistavaju kancerogene celijie, toksicne materije, prate I kontrolisu njihvu brojnost. Mogucnost ovih robota je velika, kako je sada moguce I kontrolisati njihovo kretanje unutar organizma pomocu polyphyletic-nih bakterija aktivnih na magnetno polje. Pomocu 6 ovakvih bakterija koje bi nosile 1 nano robota bilo bi moguce kontrolisano kretanje kroz organizam i prikupljanje potrebnih podatka.

1.4.3.2.2. Svemirski lift Glavni problem slanja bilo kakvog objekta van zemlje je bilo kako pobediti gravitaciju zemlje, jer najveca energija se trosila na borbu sa silom zemljine teze. Medjutim pronalazenje nano vlakan ugljenika smatra se da je moguce da se izgradi lift koj bi nosio platformu van gravitacionog polja. Gradjenje takvog lifta omogucile su nano cevi ugljenika sirine 4 a duzine 16 atoma, dovoljno cvrste da izdrze rotacionu silu zemlje, svoju tezinu. Naime ove cevi izgradjene od dva sloja, u poprecnom preseku izgledali bi kao koncentricni krugovi, dovoljno su jake da izgrade konstrukciju visoku 5000-6000 kilometara, kao dobri provodnici omogucili bi odlican prenos struje do krajnje jedinice u van gravitacionom polju.

13

2. Zakljuak
Amorfni materijali, (esto zvani metalik stakla), sastoje se od metala sa neureenom atomskom strukturom. Mogu biti duplo snaniji od elika, a zbog svoje neureene strukture, oni provode energiju efektivnije od metalnih kristala, koji ima svoje slabosti. Amorfni metali se prave brzim hlaenjem metala pre nego to se postroji u kristalni ablon. Amorfni materijali mogu biti slededa generacija vojnih oklopa. Sa ekoloke strane, amorfni materijali imaju elektronska svojstva koja unapreuju efikasnost strujne mree za do 40%, i time redi na hiljade tona fosilnih goriva. Za sada je cena proizvodnje amorfnih materijala mnogo skuplja od obinih metaka, to ograniava iroku adaptaciju u industrijama. Ali pristalice amorfnih materijala veruju da de troak proizvodnje ovih legura verovatno padati kako novi materijali bivaju otkriveni, a proizvodnja postrojenja povedana.

14

3. Literatura
1. L. H. Van Vlack : Elements of Materials Science and Engineering, 6th edition, Addison-Wesley, Reading, 1989; 2. http://web.physics.ucsb.edu/~complex/research/amorphous.html#AmorII 3. http://www.kidela.com/resources/metallic-glasses-strength-from-disorder/ 4. http://www.robaid.com/tech/bulk-metallic-glasses-material-is-strong-as-steel-andmoldable-as-plastic.htm 5. http://lifeboat.com/ex/10.futuristic.materials 6. http://www.phi.com/surface-analysis-applications/thin-films-and-coatings.html

15