OPTENAUNE METODE

Hipotetiko-deduktivna metoda

Statistika metoda
Metoda modelovanja Aksiomatska metoda Analitiko-deduktivna metoda Komparativna metoda

 Koriste se za sticanje naunog saznanja u svim naunim disciplinama i oblastima.

Njihovu osnovu ine osnovne naune metode:
analiza, sinteza apstrakcija, konkretizacija specifikacija, generalizacija dedukcija, indukcija

HIPOTETIKO-DEDUKTIVNA METODA (HD)

POJAM
Metoda provere i izgradnje aksioma. HD metoda je iskustvena metoda OSNOVA joj je ukupno drutveno i nauno iskustvo. ISKUSTVO ona shvata kao sloenu celinu i racionalnog, i duhovnog, i opaenog (empirijskog). ISKUSTVO je opte, provereno i proverljivo

BITNI INIOCI STRUKTURE HD METODE

A) PREDMET ukupna stvarnost B) POJMOVI, STAVOVI, SUDOVI I ZAKLJUCI C) PROCEDURE D) AKSIOMATIZOVANI STAVOVI

 PREDMET HD metode je ukupna drutvena stvarnost. Njen finalni proizvod su aksiomatizovani stavovi, odnosno aksiomi. Postulaciona osnova: aksiomatizacija i standardizacija iskustva.

FORMIRANJE POSTULACIONE OSNOVE HD METODE

Evidentiranje razliitih iskustava o odreenom predmetu i njihovo kritiko uporeivanje. Saznanje o pravilnostima predmeta i konstituisanje definicije pravilnosti. Kritiko uporeivanje sa vaeim znanjima, uverenjima, teorijama. Smetanje u odreeni saznajni sistem, a paralelno sa tim formiranje stereotipa. Na osnovu utvrene pravilnosti delovanja u vremenu i uestalosti, pridaje joj se aksiomatsko vaenje ( UVEK AKO ).

PROBLEMI OSNOVANOSTI I POUZDANOSTI SAZNANJA STEENIH HD METODOM

Vrlo visok stepen primenljivosti.
Neposredno najproduktivnija optenauna metoda u istraivanju politikih pojava. Iskljuivo koristi valjano zasnovane poetne hipoteze, iji je osnov viestrana, vipestruka i vievremenska provera iskustva - pa su i njeni rezultati naune hipoteze. Zato ima visok stepen OSNOVANOSTI. Namee stabilne i precizno utvrene procedure istraivanja izbor problema i predmeta, projektovanje istraivanja, prikupljanje, obrada i analiza podataka, zakljuivanje i izrada izvetaja o rezultatima istraivanja. Zato ona ima visok stepen POUZDANOSTI.

METODA MODELOVANJA

POJAM
Modelovanje je metoda predstavljanja bitnih odredaba nekog predmeta kao jedinstvene celine.
Model je imitacija, prototip ili projekcija predmeta prole, postojee i mogue budue realnosti. Modeli mogu biti IDEALNI i STVARNI

OSNOVNE VRSTE MODELA

Modeli - imitacije - predstavljaju realitet Modeli - prototipovi - predstavljaju realitet koji e tek biti proizveden Projektivni modeli - modeli zamisli budueg realiteta

 Praktini (stvarni) model moemo ga nai u praksi

Idealni model ne moemo ga nai u praksi Idealizovani model delom su inioci drutvene stvarnosti, a delom norma, uputstvo, zahtev, usmerenje prakse (pravni akti)

Modeli politikih nauka

Modeli:

- politikih sistema - politikih odnosa - politikih ponaanja - politike moi - politike vlasti - politikih organizacija - politikih procesa - politikog grupisanja - politikih interesa - poltike ideologije i orjentacije

Prema ciljevima i svrsi modela:

Nauno-istraivaki modeli, koje konstruiemo radi sticanja naunog saznanja.
Modeli konstruisani na osnovu naunog saznanja da bi bili primenjeni u pol.nauci ili praksi.

IZRADA MODELA
Svaki model u sebi ima deo idealnog i deo realnog.

Idealno u modelu: ideje, vrednosti, uverenja, Trebalo bi da bude, prognoza

Realno u modelu: injenice stvarnosti Apstraktno u modelu: poetni inilac su apstrakcije aksiomi, postulati, zakoni, kategorije, teoreme, parcijalne pravilnosti. Model je tako njihova konkretizacija.

Osnovni inioci modelovanja

A) Situacija (uslovi) modelovanja
B) Subjekt modelovanja

C) Objekt (predmet) modelovanja

D) Sredstva modelovanja

MODELNI EXPERIMENT
Moe biti praktian (empirijski) i misaoni (teorijski) eksperiment. A) Model se proverava praktinim experimetnom.

B) Model je grubo odreen, a experimentom se

dalje razrauje. C) Model je i teorijski zasnovan i praktino primenjen, ali trae se mogunosti njegove izmene.

 Velika bliskost i proetost metode modelovnaja i statistike metode.

Vrlo velika prodornost i saznajna mo modelnog experimenta. Bitni uslovi pravilnog izvoenja: a) Komunikabilnost i realistinost modela b) Uvaavanje ogranienosti modelovanja * svaki model je samo nae predstavljeno shvatanje prolosti, sadanjosti i budunosti = parcijalnost, ogranienost.

AKSIOMATSKA METODA

POJAM
Vrlo stara metoda. Ona je optenauna, misaona, nepostredno neempirijska metoda naunog saznanja.

A) U njenoj osnovi se nalaze dedukcija i procedura deduktivnog zakljuivanja.

B) Ona se razlikuje od drugih metoda, pa je tako posebna.

NADISKUSTVENOST bitno svojstvo

SASTOJI SE U:
Postavljanju ili izboru aksioma jednog naunog sistema. Postavljanju definicija koje igraju ulogu osnovnih istina sistema i aksioma. Izvoenju svih drugih stavova tog sistema iz aksioma i definicija.

Paradoks ljudskog saznanja

Euklidova geometrija (aksiomi)
Proizvod niza povezanih i poznatih teorema. Tako su aksiomi nastali posle teorema, iako ovima logiki prethode. Teoreme se ne izvode nuno iz aksioma, ali aksiomi nastaju izvoenjem iz poznatih viestruko i vievremenski proverenih istina nieg reda i njihovim povezivanjem u sistem.

Tri odredbe aksiomatske metode:

Neizbeno je povezana sa HD metodom u procesima postavljanja aksioma. Aksiomi ne mogu biti bilo koji dedukovani stavovi, ve bitni, osnovni, sa nunim stepenom istitnitosti, zasnovani na HD rezultatima. Aksiomatska metoda gradi aksiomatske sisteme.

 Aksiomatski sistemi se nalaze u osnovi zasnivanja itavih naunih sistema, posebno logike i matematike. Tri pravila svakog aksiomatskog sistema: a) KOMPLETNOST b) KONZISTENTNOST c) NEZAVISNOST

Struktura aksiomatskog sistema:

A) Nuni aksiomi, teoreme i drugi stavovi izvedeni iz aksioma B) a) Pravila formacije osnovnih istina sistema. b) Aksiomi c) Pravila transformisanja stavova d) Pravila aksiomatizacije i formalizacije

ANALITIKO-DEDUKTIVNA METODA

POJAM
Samostalno o njoj govori samo B. ei. Ona je prikaz Marksove metode istraivanja ekonomije, posebno robe, cene i trita. Teorijska i dijalektiko-analitika i materijalistika metoda. Marskisti je smatraju metodom objanjenja pojava na osnovu otih zakona.

Tri bitna momenta:

A) Naglaavanje apstrakcije domiljanje B) Cilj je otkrie zakona pojava idealnizovani zakoni C) Zakone vieg reda optosti nije potrebno odvajati od realnosti oni su proverljivi

PROCEDURA
Formulisanje principa Konstatovanje empirijskih injenica Viestepene apstrakcije empirijskih injenica i njihovo povezivanje Otkrivanje apstraktnih zakona i objanjenja Konkretizacija i vraanje na praksu

KOMPARATIVNA METODA

POJAM
Komparacija je sastavni deo svakog miljenja. Predmet komparacije su: IDENTINOST SLINOST RAZLIITOST iste pojave u raznim vremenima i na raznim prostorima.

OSNOVI PRISTUPI KOMPARATIVNIM ISTRAIVANJIMA

DIFUZIONIZAM jedna konstanta u jednoj zemlji koja se potom iri na druge. KORELACIONA ANALIZA posmatranje politikih aktera koji toga nisu svesni; statistiki podaci, pisani izvori... KOMPARATIVNE STUDIJE area studies Geografska celina kao osnova. SA ORJENTACIJOM NA DIFERENCIRAJUE KLASIFIKACIJE I TIPOLOGIJE prevladavnje starih modela i tipova drave, nacije i sl.

Poseban zahtev:
Precizno utvrditi komparable (odredbe koje e se porediti). Odrediti kriterijum(e) poreenja Longitudinalna, panel istraivanja i kontinuirana istraivanja pojava daju visoku vrednost rezultatima komparativnih istraivanja.