ALOKACIJA POGODNOSTI ZA ODRAVANJE

Milijana Ardeljan II57/11 mia.unirea@live.co.uk APSTRAKT Postupci alokacije parametarapogodnosti za odravanje sistema na delove sistema su uslovljeni nizom tehnolokih, kapacitivnih i prostornih ogranienja. Funkcija cilja tei zadovoljenju potreba koje sistem treba obezbedi dok su ogranienja vezana za nivo i mogunosti resursa.Postupci alokacije su interativni procesi koji obuhvataju za odreenu varijantu postupaka odravanja: postavljanje funkcije kriterijuma za zadate veliine komponenti efektivnosti i razmatranje ogranienja na relaciji deo sistema-okolina. Kljune rei: alokacija, pogodnost, odravanje

UVOD Ugraivanje parametara pogodnosti za odravanje u projekat sistema podrayumeva odreivanje veliine srednjeg vremena izvoenja t postupaka odravanja sistemana bazi zadate funkcije kriterijuma u pogledu veliina gotovosti,pouydanosti i izlaznih veliina sistema.Ukoliko je srednja vrednost izvoenja postupaka odravanja t sistema manja,vea je verovatnoa ostvarenja maksimalnih vrednosti datih veliina.Odreenja,zadata veliina srednjeg vremena izvoenja postupakaodravanja se zatim alocira u postupku alokacije,na delove sistema na osnovu strukturne eme sistema prema slici 1.

SISTEM S
SISTEM

DEO 1

DEO 2

DEO 3

DEO N

DELOVI SISTEMA
SKLOP 3.1 SKLOP 3.2 SKLOP 3.3 SKLOP 3.n

SKLOPOVI SISTEMA PODSKLOPOVI SISTEMA

3.1.4

3.1.1

3.1.2

3.1.3

3.1.m

ELEMENTI
3.1.4.1

3.1.4.2

3.1.4.3

3.1.4.p

Slika 1.Struktura sistema 1

Rezultat alokacije treba da zadovolji relaciju:

t uosp t uos

gde je:
t uosp

t uos

-srednja proraunata vrednost vremena izvoenja odravanja sistema -srednja zadata vrednost vremena izvoenja odravanja sistema.

POSTUPCI ALOKACIJE Postupci alokacije pogodnosti za odravanje se zasnivaju na datim ogranienjima i uslovima rada,a meusobno se razlikuju prema stepenu obuhvatanja ogranienja i uslova rada.Razmotriemo ovde sledee: Postupak proporcionalne raspodele veliine t uos Postupak proporcionalne raspodele se zasniva na proceni srednjih vremena izvoenjapostupaka odravanja t uodl delova sistema na osnovu poznatih intenyiteta otkaza delova sistema(dobijenih analizom vremenskih slika stanja istih ili slinih sistema ili u postupku alokacije pouzdanosti sistemana delove sistema), u smislu da deo sistema sa intenzitetom otkaza ije je uee u ukupnom intenzitetu otkaza sistema najvee ima najmanju vrednost srednjeg vremena izvoenja postupaka odravanja i obrnuto.Na osnovu datog prilaza postupak proporcionalne raspodele se izvodi na bazi blok dijagrama prema slici 2. Na osnovu datog blok dijagrama i ulaznih veliina postupak alokacije se izvodi na sledei nain: 1.oblikovanje ulaznih podataka za svaki deo sistema i to: Podaci za strukturu sistema(strukturna ema) Broj jedinica q1 dela sistema, Podaci o pouzdanosti(intenzitetu otkaza) 1 dela sistema 2.izvoenje potupaka alokacije,kako sledi: Proraun ukupne uestanosti dela sistema u vidu: di = q1 1 -proraun uea intenziteta otkaza dela sistema u intenzitetu otkaza sistema u vidu:

di
H di = n
i

=
di

q1 i

q
i i

-procena srednjih vremena izvoenja postupaka odravanja t uodi na bazi podataka pouzdanosti (di),stepena sloenosti sistema i iskustva.Veliine t uodi procenjene na dati nain mogu biti korigovane u rezultatu analize trokova i sloenosti izvoenja postupaka projektovanja na bazi procenjene veliine vremena tupdi, -proraun uea srednjeg vremena izvoenja operacija odravanja dela sistema u ukupnom srednjem vremenu izvoenja postupka odravanja sistema na nain:
K dt = di t uodi = q1 1 t uodi -proraun srednjeg vremena izvoenja postupaka odravanja sistema (dela sistema) prema:

t ousp =

di di

q t q
1 di i i

oudi

POCETAK

UTVRDITI VELICINE NA OSNOVU VREMENSKE SLIKE STANJA ILI POSTUPAKA ALOKACIJE POUZDANOSTI

ODREDITI INTENZITET OTKAZA POSMATRANOG DELA SISTEMA

IZVRSITI ALOKACIJU SREDNJEG VREMENA IZVODJENJA POSTUPAKA ODRZAVANJA NA DELOVE SISTEMA

IZRACUNATI SREDNJU VREDNOST VREMENA TRAJANJA POSTUPAKA ODRZAVANJA ZA SISTEM

KRAJ

Slika 2. Algoritam postupka alokacije odravanja

V O PR : A ER

3.uporeenje date i proraunate veliine srednjeg vremena iyvoenja postupaka odravanja sistema u smislu:
t ousp t ous

Za sluaj da je zadovoljen dati uslov,postupak se produava na sledei nii nivo.Ako dati uslov nije zadovoljen,vri se podeavanje putem: -snienja intenziteta otkaza postupkom povienja pouzdanosti (promenama u konstrukciji), -snienja vremena izvoenja postupaka odravanja t uodi putem bolje organizacije,modularnog projektovanja,efikasnije pripreme i slinih zahvata, -kombinovanja postupaka snienja intenziteta otkaza i snienja vremena izvoenja postupaka odravanja na osnovu analize trokova,ime se dobija mogunost izbora optimalne varijante. Postupak EFTES-Po U okviru programa istraivanja efektivnosti tehnikih sistema-EFTES program,autori su razvili postupak alokacije pogodnosti za odravanje EFTES-Po,koji u znatno veoj meri uzima u obzir stvarne odnose u pogledu strukture sistema (stepen uslovljenosti delova E 1) i uslova rada delova u sistemu (utvrivanje referentne veliine intenziteta izvoenja postupaka odravanja r). Logika struktura postupka odgovara u osnovi postupka alokacije pouzdanosti metodom EFTES-R.U nastavku su date osnovne ideje relevantne za razvoj postupka EFTES,kako sledi: Za zadatu veliinu pouzdanosti Rs proraunava se intenzitet otkaza sistema s putem:

s =

1nRs t

koja se postupkom EFTES-R alocira na delove sistema na bazi intenziteta otkaza najslabijeg elementa r. 2.Za veliinu komponente gotovosti sistema utvruje se eljeni nivo G s, na osnovu koga je mogue proraunati veliinu intenziteta izvoenja postupaka odravanja u obliku:

s =

Gs (1 G s ) s
pod pretpostavkom da vrede odnosi:
1 t urs 1 t uos

s =

i s =

poto su s i s komplementarne veliine. Alokacija pogodnosti za odravanje se dalje vri na osnovu procene relativnih odnosa intenziteta izvoenja postupaka odravanja delova sistema u odnosu na najslabiji deo sistema sa referentnom veliinom intenziteta izvoenja postupaka odravanja r dobijenom na osnovu vremenskih slika stanja. EKSPERIMENTALNE OCENE POGODNOSTI ZA ODRAVANJE Osobine sistema u pogledu odravanja najbolje mogu da se ocenjuju eksperimentalno,odnosno sprovoenjem odgovarajuih ispitivanja.Postoje dva osnovna ispitivanja za eksperimentalno ocenjivanje pogodnosti za odravanje: za dobijanje kvalitativne i za dobijanje kvantitativne ocene.U svakom od ovih prilaza postoji vie mogunosti,vie postupaka rada,a neki od njih su i standardizovani, na nacionalnom ili meunarodnom nivou. Ocenjivanje se vri najee u cilju provere zadovoljenja postavljenih zahteva, odnosno na principu uporednih ispitivanja objanjenih u prethodnom odeljku, mada se u naelu moe govoriti i o ocenskim ispitivanjima, tj. o postupcima pomou kojih se ocena pogodnosti za odravanje utvruje u apsolutnom smislu.Valja da se istakne da je i postupak definisanja zahteva za pogodnost za 4

odravanje (na primer, kao sastavni deo ugovora za isporuku nekih ureaja ili sistema) utvren odgovarajuim standardima. Metodoloke osnove Jedan od najjednostavnijih postupaka kvantitativne ocene pogodnosti ya odravanje utvren je standardima SAE i to za graevinske maine i sline sisteme mehanizacije.Slini ali znatno kompleksniji postupci na ovoj osnovi preporueni su za optu primenu u literaturi, a na bazi ekspertnih metoda razvijeni su i posebni postupci za ocenjivanje pogodnosti za odravanje motornih vozila. Kvantitativno ocenjivanje pogodnosti za odravanje zasniva se na oceni odreenog broja parametara, koji dovoljno sigurno karakteriu svojstva sistema u pogledu odravanja.Za svaki od izabranih, odnosno relevantnih parametara definiu se kriterijumi, prema kojima se ocenjuje posmatrani sistem, odnosno njegova pogodnost za odravanje.Pri tome se, po pravilu, posebno posmatraju postupci preventivnog, a posebno korektivnog odravanja. Parametri koji najbitnije karakteriu posmatrani sistem u pogledu odravanja u osnovi zavise pre svega od vrste sistema, njegove namene, uslova u kojima radi i drugih optih ili specifinih svojstava.U pomenutom standardu SAE, za ocenu graevinskih maina i slinih mainskih sistema u pogledu pogodnostisprovoenja postupaka preventivnog odravanja definisani su sledei osnovni parametri: Poloaj radnika pri obavljanju postupaka, Pristupanost mestima na kojima treba da se radi (na primer, radi podmazivanja), Nain obavljanja postupka (provera,podmazivanje,zamena itd.).

Osim toga, predvieno je da se uzmu u obzir i eventualni drugi parametri, ako znaajno utiu na obnavljanje postupaka preventivnog odravanja. Za svaki od ovih parametara definisano je vie mogunosti, a svaka od njih je izraena brojno u vidu broja poena.Uzimajui u obzir propisanu,odnosno predvienu uestanost obavljanja odgovarajuih postupaka preventivnog odravanja, u vidu definisanih faktora kojima se mnoi dobijeni broj poena, dolazi se do jedne kumulativne brojne ocene pogodnosti za odravanje posmatranog sistema sa ovog stanovita. Na analogni nain se ocenjuje pogodnost u odnosu na postupke korektivnog odravanja. U ovom sluaju se pored parametara koji se koriste za ocenjivanje pogodnosti u pogledu preventivnog odravanja kao relevantni parametri posmatraju i inioci koji blie objanjavaju tehnoloke elemente obavljanja potrebnih postupaka odravanja, pre svega u pogledu neophodnosti korienja specijalnih alata i druge opreme. Pored ovoga, pogodnost za odravanje moe kvantitativno da se ocenjuje i preko veeg broja drugih karakteristika, koje posredno ili neposredno odreuju ova svojstva posmatranih sistema. Za ovo se mogu, na primer, korostiti sledee karakteristike: Vreme potrebno za obavljanje postupaka preventivnog ili korektivnog odravanja (srednja vrednost i odgovarajui statistiki pokazatelji), Broj radnika potreban za obavljanje poslaova odravanja i njihove kvalifikacije (ukljuujui, eventualno i potrebnu obuku), Trokovi odravanja u odreenom periodu, za odreene postupke, itd.

Za kvalitativno ocenjivanje pogodnosti za odravanje jednog tehnikog, odnosno mainskog sistema ima takoe vie mogunosti. Jedan od najpotpunijih postupaka ove vrste definisan je standardima amerike armije.Ovaj postupek ima delom karakter i kvantitativne analiza, a zasniva se na analizi sledee tri grupe parametara:

Fiziki inioci posmatranog sistema (pristipanost, vizuelni pokazivai stanja, raspoloivost indikatora/elemenata dijagnostike, identifikacije mesta postupaka odravanja, zatita radnika itd.), Potreba korienja spoljne podrke (u materijalu, opremi, uesnicima itd.) i Potrban nivo obuenosti (kvaliteta) uesnika koji radi na obavljanju postupaka odravanja, ukljuujui i uslove (mogunosti) obuke.

Kvalitativne ocene pogodnosti za odravanje ponekad se vre i uz pomo drugih parametara, kao to su na primer: Potreba korienja specijalnih alata i opreme, Prilagoenost dijagnostici (raspoloivost odgovarajuih davaa/indikatora stanja sistema), Raspoloivost potrebne dokumentacije za obavljanje postupka odravanja itd.

I na kraju, pogodnost za odravanje moe da se ocenjuje i na osnovu statistikih pokazatelja o vremenima odravanja, tj. Preko verovatnoa obavljanja potrebnih (posmatranih) postupaka odravanja za dato vreme. LITERATURA Adamovi , ., (2008) Menadment industrijskog odravanja,Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin