I POGLAVLJE TAJNA NOI

Mrani noni pokriva bee ve uveliko prekrio visoke planine i uzane puteve jedne daleke, daleke zemlje. Poslednje mlitave kapi hladne kie lenjo su klizile sa mranih oblaka okovanog neba otro presecajui uspavani vazduh do svog poslednjeg odredita - zemlje prekrivene velom tame. Bee ta daleka zemlja blatnjava i mrana, ba kao i ta no. Kia je padala dugi niz dana i inilo se kao da nikada nee stati; ali eto, napokon je stala. U daljini, na putu pod jednim velikim zailjenim bregom, koji je u tim krajevima zemlje stojao od davnina i bee poznat po svojim maginim svojstvima, iao je nepoznati jaha prekriven svojom mokrom kapuljaom. Narod iz okolnih sela esto je govorio da je taj breg uklet, jer su tu u skoro negde daleko zaboravljenoj davnini spaljivane strane vetice i karakondule, i one mone, ali i one lane; i krue prie da i dan danas, kada vetica u tim krajevima uopte vie nije ni bilo, putnici koji krenu tim putem, nikada se ne vrate. Bilo je i onih koji su govorili da za to nisu krive vetice, niti izgubljene due kao i karakondule, ve taj sam putnik koji je tuda proao nastavljajui ka svom cilju i u potpunosti nemajui nameru da se vrati u ta bedna, sujeverna, i nebesima zaboravljena sela. Avaj, ti koji su tako govorili, bili ljudi ili neki drugi itelji tih predela, kao vilenjaci ili davno zaboravljeni patuljci, prolazili su slino kao i te vetice. Njihov prah bi se spojio sa boanskim plesom nadolazeih krila blagog

povetarca posle bliskog susreta sa gramzivim jezikom plamena goree lomae. Narod je priao svata putajui svojoj izludeloj mati na volju, ali tim putem pod bregom, stalno su prolazili putnici. Behu to uvek vesela lica, vedrog pogleda i nasmejanih brkova; bilo da su putnici namernici ili obini banditi i olo, koji je opet tuda esto hodio harajui tim bogatim predelima. Ovaj putnik, meutim, nije imao niti brkove, niti veselo lice. Bio je mraan, obavijen velom tame koji je pokrivao zemlju, sakriven ispod dugakog crnog plata i nakvaene kapuljae. Bez problema, ili kakvih spodoba i demonskih prikaza pobijenih vetica i mrtvih karakondula, putnik je proao krivudavim putem i pribliio se kiom isprebijanim kamenim zidinama velelepnog grada. Zaista bee to velelepni grad. Guste i zbijene ulice behu iste kao devojaka suza; visoki picasti krovovi godinama starih drvenih kua davali su tom gradu nekakav magian izgled, a tvrava, koja je stojala nemo na samom kraju grada sa istone strane, podseala je na velike kraljevske dvorove sa visokim kulama u kojima se kriju prelepe plavokose princeze i strani i surovi zmajevi, kao to nam govore pria o Starim Danima. Putnik i njegov umorni konj zaustavie se ispred ogromnih zidina. Ugledavi ga, dva straara koja behu na strai kod kapije te hladne noi paljivo mu prioe drei uznemirene prste na balacima svojih maeva koji su lenjo visili sa njihovih oputenih konih kaieva. Ko ide?, uzviknu jedan od straara, mrav i mlad. ovek., odgovori putnik i dalje sakriven ispod svog plata.

Ti si neki aljivdija?, istupi drugi straar, momak toliko debeo da ne bi mogao proi kroz vrata osrednje irine, Skloni tu kapuljau sa glave kada pria sa nama! Zar te vreli prut u majinim rukama nije nauio utivom ponaanju?! Putnik podie ruke i lagano povue lanenu kapuljau otkrivajui svoje izborano lice. Bilo je to lice mravih obraza i ne tako skoro obrijano. Ispod tankih i crnih, kao crta ravnih obrva, nazirale su se oi boje nonog neba, tamne kao same dubine sveta. Duga crna kosa iarana sedim vlasima vezana u rep njihala se po njegovim leima, a po njemu, videlo se da je to ovek u poodmaklim etrdesetim godinama. Ja sam Neboja, brat iz Plamenkog manastira. Poslat sam u ime mog bratstva kod vaeg kneza koji je traio nau pomo., progovori putnik, Majku nemam, nisam je nikada video, a i ne elim, tako da je moja nekultura opravdana. Da li biste se sada sklonili sa mog puta, ili u morati da vam pokaem ta su nas nauili u manastiru? Milane, uje li ti ovo?, debeli straar se nasmei otkrivajui pokvarene zube, Starac nam preti! Pusti ga Miroslave!, javi se mravi straar, Ide kod kneza, tako da je bolje da ga ne diramo! Posluaj drugara Miroslave,, Nebojino lice bee ozbiljnije nego ranije, i moda e jo imati anse da spava sa debelim kurvama na usranom podu neke krme, gde je svinjama kao to si ti i mesto. Ima otar jezik Plameni., Jarval uhvati uzde Nebojinog konja i isue ma iz korica, Hoe da ti uinim uslugu i odseem ga?! Ne diraj mi konja! Plai se veprova!, povika Neboja.

Jak udarac Nebojine kone i blatnjave izme razli se po Miroslavovoj irokoj i neobrijanoj vilici. Krvi je bilo na svim stranama. ikljala je iz razbijenih usta i natapala blatnjavu zemlju, pravei malo crveno jezero. Ni ne znajui ta ga je snalo, debeli Miroslav se zatetura i onesveen pade u lokvu sopstvene krvi. Milan vrsto stegnu balak maa koji se ubrzo nae upret u nervoznog Neboju. Jedan otar pogled njegovih oiju bio je dovoljan da se mravi straar povue i vrati ma u korice. ta se to ovde deava, Boga mu?!, kao grom duboki glas prekinu pometnju, a ovek krupan, debele sneno bele brade, odeven u gospodsku odoru, stajao je na sred kapije. ta ovaj debeli radi u blatu?, grdosija uputi otar pogled prestraenom Milanu, a onda isti taj pogled bee upuen Neboji koji je i dalje utke sedeo na svom konju, A ti, gospodine? Zato si ovde doao da pravi probleme?! Ja sam Neboja, poslat sam iz Plamenkog manastira kod vaeg kneza u vezi problema koji ga mui., stari vitez, i dalje hladan i smiren, govorio je kao pravi diplomata, Nisam doao da pravim probleme, ve da ih reavam. Jahao sam ceo dan bez prestanka po blatu i kii, a umor mi savladava i um i vid. Nisam ovde doao da se raspravljam sa utovljenim straarem nego da pomognem knezu ovog grada, ali sve mi se ini da u pre da odem odavde! Milane ta eka?!, zaurla bradati ovek, Nosi ovog prasca odavde! A sutra ete, Gospoda mi, obojica na duplu strau! Hitro kao zec, Milan sa mukom podie oamuenog Miroslava i nestade iza kapije grada. ovek duboko udahnu, a potom prie Neboji.

Oprosti gospodaru Plameni., njegov glas sad bee tih i utiv, Momci su umorni i isrpljeni, isto kao i ti. Oprosti nam. Nema ta da se oprata. Dobio je ta je zasluio, a moda i vie od toga., Neboja sakri osmeh koji se nazirao na njegovom licu. Moje ime je Pralimir. Ja sam komadant kneevog garnizona u Uroevgradu. Ako si rad gospodaru, odveu te naem knezu. On te oekuje jo od pre dva dana. Neu sad da idem kod kneza, nego sa prvim zracima jutarnjeg sunca., Neboja sjaha sa konja, Odvedi ti mene u neku krmu gde ima dobrog piva i dobre jagnjetine, da se odmorim od puta i odspavam malo. Va knez, kad je ve ekao tri meseca da nas pozove u pomo, moe da saeka jo jedno vee. Bez pogovora stari Pralimir povede Neboju ka Klimajuem burencetu, omiljenoj krmi svakog putnika namernika koji je ikada svratio u slavni Uroevgrad. Bee ta krma poznata u celoj Elinskoj Carevini. Kruile su prie, kako je i pre vremena nego to je kralj starog Elina, Uro Zbunjeni i izgradio ovaj grad, ta krma stojala tu na putu sama, okruena desetinama kilometara puste ume. Naravno to su bile samo prie, jer se znalo, a ipak ljudi su izbegavali da priaju o tome, da je tu krmu podigao neki lopov koji bee opeljeio celu Carsku lou, a potom se, sa obzirom da ga je celo Carstvo jurilo, obesio u podrumima iznad kojih se i dan danas peva i pije. Sazidana od kamena, krma je stojala na samom ulazu grada. Njene prostorije behu ispunjene smradom gustog dima duvana, a njeni gosti pijani ko letve. Bez obzira na to, Neboji

se to mesto svidelo na prvi pogled. Cene su bile povoljne, a gostinjske sobe behu uredne i iste, to se nije moglo rei za ostale prostorije krme koje su vie podseale na kakvu talu nego na ugostiteljski objekat. Poto su ostavili konja u tali i seli za jedini slobodni sto u krmi, Pralimir pozva krmara. Masni brkovi krasili su njegovo staro i izborano lice, a pod svetlou uljanih lampi koje su obasjavale tu staru krmu, njegova elava glava se presijavala kao vreli elik na suncu. Ubrzo ispred njih naoe se dve okrugle krigle pune toplog piva, i vrela dobro usoljena jagnjetina. Okusivi njen kvalitet, koji nije bio ba na zadovoljavajuem nivou, dva potpuna stranca poee da priaju i da se vesele kao da se poznaju godinama. Nego kai ti meni dobri ovee, Neboju je pivo lagano udaralo po jeziku, Kakav je to problem koji knez ima? Da nije moda u vezi nekakvih vetica i karakondula u okolini grada? uo sam neke interesantne prie u jednom selu na putu ovamo. Ma kakve vetice!, gromko se nasmeja starac, One su spaljene pre sto godina, a do sad im se ak i prah raspao! Njegovo lice se uozbilji, a promukli glas utia, Nisam ba siguran, jer nisam upuen, ali uo sam da je u roku od mesec dana knez promenio tano dvadeset i tri sluge u dvoru. Znao sam mnogo ljudi koji su sluili kneza, ali nisam ih video da naputaju grad. Jednostavno su nestali. Iezli. Narod pria da je kneza stigla nekakva kletva zbog toga to je traio nekakve peine ispod dvora i da je tada probudio zloduha, koji mu se sada sveti. Ja lino mislim da su to gluposti. Nisam ovek koji veruje u vetice i karakondule, ali kaem ti momak, u tom zamku neto nije kako treba!

Pronai u ja tog zloduha!, Nebojino lice bilo je ozbiljno kao i u veini vremena, A onda u da ga oteram nazad pod zemlju! Molim te, gospodine., starac se nasloni na sto pribliavajui se vitezu, Uini to. Ve je dosta ljudi nestalo. Mada sve vie i vie mislim da ih je pre taj zloduh pojeo. Gospodine Pralimire!, Neboja se blago nasmei pokuavajui da zadri sve tee i tee kapke na svom mestu, irom raskolavivi oi, Da li ja to osetim nekakvu brigu u tvom glasu? Da ti nije neka prsata dvorkinja zapala za oko. Ve kad pita, i jeste., starac uzvrati osmeh, Ali ona je davno preminula. Tanije, rastrgli je vukovi kada se vraala iz Vukodola. Pobili i nju i vojnike to su je vodili. teta. Nego, u tom dvoru nalazi se njen sin. Dobro je mome, a i vispren je, zaista jeste. Prirastao mi je k srcu i bilo bi mi ao da mu se neto dogodi. Evo, veeras ja astim, da ti dam bar neku blagu motivaciju da rastrgne to kneevo udovite, ili ta god da je. Pono ve bee prola kada Neboja ode u svoju sobu, a Pralimir kui. Dugo je trajala no, a vitez je razmiljao ta li bi tano mogao da bude taj problem koji on treba da rei. Razmiljao je dugo, ali nije mogao da nae pravi odgovor, tako da je misli uperio u drugom pravcu, tanije, ka zapadu. Razmiljao je o prelepoj crvenokosoj Veri. Bila je tako lepa. Nikada nee zaboraviti predivne trenutke koje mu je priredila. Kada nije bio pored nje, oseao je neku neobjanjivu prazninu. Sada, voleo bi da je tu pored njega u tom slamenom krevetu i da ga obema rukama zgrabi i zagrli svom snagom ga stiskajui. Voleo bi da ga poljubi njenim toplim i rumenim usnama, a on bi nju onda ljubio i ljubio sve dok no ne pobegne pred naletom sunevih zraka. Seao se kada je pre petnaest dugih

godina bio u Vukodolu; jo je bila devojka. Kao i svake veeri, kada bi bio tamo, saekao bi je kod onog velikog hrasta, gde se narod obino skuplja u letnjim danima, i onda bi zajedno provodili sate u razgovoru, ali i razmenjivanju pogleda i poljubaca. Jednom, to je otilo malo podalje, i njihova ljubav uspela se na jedan uzvieni i duhovni nivo. Uzeo je njeno devojatvo. Na alost, njen otac je saznao za sve to. Prialo se o tom matorom udaku da je ovek na loem glasu i omraen od svih, to se i dokazalo kada je prebio prelepu Veru i zatvorio je u podrum tamo je drei danima. Koliko god je pokuavao da ga urazumi, Neboja nije mogao da dopre do dobre strane tog oveka. Tada je pomislio, a moda ak i shvatio, kakav je on u stvari ovek. Jednog dana u se vratiti, gospodaru Palij, rekao mu je tog dana, Ali verujte mi na re. Kada taj dan doe, moliete Boga da vas uzme!. Nije voleo da razmilja o tom stranom i loem oveku. Pokuao je da vrati svoje misli samo na nju. Priseao se njenih prelepih i zategnutih oblina. Odrekao bih se i svoje monake mantije, da je sada ovde, pomislio je, ili da sam ja tamo, kod nje u Vukodolu. Jednoga dana, napustiu sve ovo i iveu sa njom u malenoj kui sakrivenoj u senci visokih razigranih kronji drvea. Dan je doao brzo kao to je i proao. Krma bee puna radnika i seljaka, kao i trgovaca i putnika, ali Neboja nije imao vie vremena za gubljenje, morao je da ode u dvor. Put do dvora bee naporan i dug, jer ulice Uroevgrada behu pune raznog ivlja. Sa jedne strane su trgovci prodavali sve i svata; od tupih i zaralih maeva do krljuti najstranijih zmajeva. Pored njih bilo je i megdandija koji su okupirali panju nezaposlenog sveta, prelepih i zaraznih kurvi, starih

vidara, lukavih maioniara i mnogo drugih. Odeveni u pun elik, izudaran i zarao, megdandije su igrale ples koji je Neboji bio dobro poznat; ak i vie poznat nego njima dvojici. Bio je to plesoma, najsmrtonosniji ples maem koji su plamenki monasi vrlo pomno izuavali. Napokon posle, kako mu se inilo vieasne borbe sa zbijenim uliicama grada, naao se okruen visokim zidinama tvrave koja je stojala postojano na uzvienju na samom kraju grada. Bila je prelepa, kao i sam grad, i takvo neto Neboja je sreo samo u priama o danima starog, kraljevskog Elina. Ko si ti?, zaustavio ga je straar u uniformi crnih i zelenih boja, Kojim poslom dolazi u dvor naeg velikog kneza Svemira? Poto mu je Neboja objasnio ko je, ta je i zbog ega je ovde, straar ga je uveo u dvor koji se skrivao iza ogromnih drvenih vratnica. Unutranjost raskonog dvora bee velelepnija nego spoljanjost. Hiljade prikaza raznih herojskih poduhvata i bitaka starih knezova ovog grada lealo je na zidovima velike dvorane, a ispred, rasprostranjena du celog severnog zida tog velelepnog diva, protezala se zastava grada. Glava crnog razjarenog bika podlo je poivala na zelenoj poljani. Osvrnuvi se oko sebe, Neboja se upita da je ta stvar iznutra mnogo vea nego to se napolju ini. Ispod gradske zastave, na velikoj kamenoj stolici, sedeo je ovek sede brade i sklopljenih oiju. Crvena haljina koju je nosio odavala je njegovu linost. Bio je to knez. Sedeo je tako uspavan, naslonjen rukom na stolicu, glave pognute kao kakav plamenki starac. Ali u njemu videli su se ponos i gramzivost Carskih velmoa.

Vaa vistosti, momak iz Plamena je stigao., ree mu straar. Knez podie glavu. Gledao je u Neboju, a i Neboja je gledao u njega. Video je kako sa kneevih obraza nemo klize uspavane suze, ali one se ubrzo izgubie obrisane kneevim debelim rukavom. Dobrodoao!, stari knez ustade i prie Neboji, Oekivao sam te, gospodine Plameni. Vaa visosti, Neboja pognu glavu i poljubi knezov prsten kako bi iskazao svoje potovanje. Ja sam vitez Neboja od Plamena. Poslao me je Veliki Magistar Milutin da vam pruim svoju pomo u vezi problema koji imate. Ja sam Svemir, knez Uroevgrada i okolne zemlje. Poi sa mnom, gospodine Neboja. Proetajmo i ispriau ti o naem problemu., Neboja zakorai za knezom koji proe kroz velika vrata. Nalazili su se okrueni prelepim cveem iz celog Carstva; nalazili su se u dvorskim batama. Od kada je na Presveti Car Stefan otiao na nebo, Gospod da mu oprosti svaki greh, na voljeni Elin se nalazi na ivici propasti, knez je hodao lagano, visoko uzdignute glave gledajui u izgubljenu taku u daljini, Carski knezovi svim snagama pokuavaju da sauvaju mir nae zemlje, ali opet kao razrjareni vuci nesvesno kidaju telo koje su gradili stotinama godina pre nas nai oevi i kraljevi, potpuno zanemarivajui trenutog Svetog Cara, Nemanju. Nadmetaju se meusobno, izraavajui mrnju jedan prema drugome, alju pisma puna psovki i kletvi jedni drugima! Stao je i pogledao Neboju pravo u njegove duboke, crne oi, Elin vie nije isti. Carstvo e uskoro nestati ako stanje ostane ovakvo. Najvei problem je

taj to nisu samo nemirni knezovi ovde u igri, ve i vilenjaci iz Elevira i divlja plemena bauka sa planina koja godinama bezuspeno pokuavaju da unite postojanje Elina, a sada im se najzad ukazala prilika. Podigavi ruku knez uperi prst ka najveoj od kula koje su okruivale dvor. Bila je visoka kao jablan, iarana raznim bojama dugih godina. Vidi li lorde Plameni? Tu se nekada ogledala slava naega Carstva., on uputi blag pogled Neboji i neno se nasmei, Tu, na visini. Sa visine smo pali u provaliju., dodade Neboja. Tano tako, nastavi knez skoro se ni ne obazirui na njega, Eto vidi, kao to drava ima problema, tako i dvorovi i gradovi imaju problema. Na problem je problem sa fantomom iz noi. Kakav fantom vaa visosti? Uasan, dragi moj, uasan., u kneevom glasu nazirao se vibrirajui trepet straha i tuge. Neto se strano deavalo sa njim, Neboja to primeti. Uroevgrad je poznat kao grad trgovine i raskoi. U celoj Carevini, samo je ovaj grad imao dvor kakvom ni jedan drugi nije mogao parirati. Vitezovi, arobnjaci, svetenici, lovci na zmajeve, svi su oni dolazili ovde da se dive lepoti dvora. Danas, avaj, od kada se fantom pojavio u njemu, to vie nije tako. Ljudi ga zaobilaze kao da je..., knez naglo uuta pobledevi kao krpa. Neboji se uini da e svakog asa pasti mrtav tu pred njegove noge. Kao da je uklet?, upitao je Neboja alei jadnoga oveka. Ne, dragi moj. Ovaj dvor jeste uklet, ali nije oduvek bio. Njegovo prokletstvo nije nastalo zajedno sa njim, nego je

stvoreno od strane nekoga ko mi eli zlo. Da, nekoga ko eli meni, a sa mnom i mojoj porodici da naudi. Ko bi mogao da bude taj ovek koji eli da nanese zlo vaoj porodici?, Neboja stavi knezu ruku na rame. Pogledavi Neboju duboko u oi, knez ga uhvati obema rukama i ludaki ga prodrma. Osvesti se ovee!, knez povisi ton, Pored Uroevgradske ima jo est kneevina, a njima upravljaju drugi kneevi koji se kolju meusobno! Zar ne razume? Iskreno reeno Neboja je bio zbunjen. Nije voleo da se mea u politiku osim onda kada je to ba morao, a to je bilo uglavnom samo na zasedanjima u plamenkom manastiru. Jedan od njih eli da me ubije! Zbog ega? Zbog toga to sam se ja jedini od svih kneeva zalagao za pravog prestolonaslednika kao jedinog budueg vladara, a na njihovo iznenaenje narod iz Carskog Vea je to prihvatio. Sada ele da mi se osvete! ele da mi se osvete zato to im nisam pruio priliku, niti sam uzeo novac koji su mi nudili, kada se hteli da kao najgori strvinari raskomadaju Carstvo svaki stvarajui svoje malo Carstvo. Nisam mogao da dozvolim da Elin ima est Careva! Primirivi se, on paljivo osmotri oko sebe, a potom brzo ogladi dugi brk. Znam ja ko je fantom., aputao je kao blagi povetarac u kronji, Mora da je novi straar to je doao pre pet, est meseci ovde kod nas. Sigurno si ga primetio dragi moj. Visoko mome, mrav i nikakav, oko dvadeset godina. Doao je negde iz okoline Norburga, mada sve se mislim da nije doao sam i svojevoljno. Ja i knez Svenar od Norburga nikada nismo bili u dobrim odnosima. tavie, kada su mu u boju odsekli desnu

ruku ja sam pokuao da ga spasem, ali nisam stigao. Bauci su skoili na mene pokuavajui da me rastrgnu. On me je posle toga nazvao kukavicom, lopovom, bitangom i laovom, jer je tvrdio kako sam stojao sa strane, skriven ispod truplina mrtvih vojnika, gordo se smejui njegovoj nesrei. Severnjaka propalica! Eto, to je on! Nisam primetio takvog momka, vaa visosti., Neboja je bio zbunjen. Nije oekivao da e njegov poslodavac biti knez koji je na ivici ludila. Ali siguran sam da hou. Hoe, hoe, dragi moj. Ali moda i nije on, moda je ona debela kuvarica, ili onaj runi batovan ili neko totalno drugi. Mnogo stranaca ima na ovom dvoru., najednom knez se uspravi i postade sasvim normalan, kao da je sve vreme bio takav, Vidi, to nije obian fantom, dragi moj, ili luda koja prestravljuje ene i decu kada sunce zae za planine. To je dlakavo stvorenje, sa kandama kao zmajevim i sa osmehom vrednim hiljadu otrih i smrtonosnih zuba. I mogu ti rei da nikoga ne tedi. Nerazumno je i divlje. Ne moe mu se stati na put i urazumeti ga, ne sem hladnim elikom. Neto kao vukodlak?, upita Neboja, udljivo se nasmeivi. Da, dragi moj., knez klimnu glavom, Ne neto, ve sam vukodlak. Gospodom proklet vukodlak. Knez uhvati Nebojinu ruku. Uhvati ga lorde Plameni, uhvati ga, a potom ga dovedi pred mene. Okrenuvi se knez pozva svog slugu. Mutimire, dolazi ovamo! Hitro kao strela, mladi crnokosi sluga pojavi se ispred svoga gospodara. Bio je mlad kao mesec i mrav kao mlada stabljika.

Evo me vaa visosti., kao kakav vojnik mladi se javi na dunost. Ovo je Neboja, tvoj novi gospodar., kao komadant, knez je zapovedao mladom slugi, Sluie mu sve dok ne rei problem koji imamo. Trkarae oko njega, donositi mu sve to poeli, prae mu odeu, istie mu oruje, a ako treba i noge e jezikom da mu lie! Da li sam jasan?! Da, vaa visosti!, posluno ree sluga drhtavim glasom punim straha. Mutimir e ti pokazati tvoju sobu, dragi moj. Ispitaj situaciju, obrati panju na tragove, i nikako, ali ni u kom sluaju, ne izlazi nou iz sobe. Posluaj moj savet, i zaobiie te fantom., knez se okrete i ostavi ih. Poite za mnom, gospodaru., ree mladi Mutimir. Voen mladim slugom, kog je dobio na slubu od kneza Svemira, Neboja se susreo sa prelepim lavirintom hodnika koji su presecali veliki dvor na hiljade i hiljade delova. inilo se kao da sve vie i vie zalaze ispod zemlje i da se susreu sa tajnovitim blagom kralja Uroa o kom je Neboja sluao u krmi kada je stigao u Uroevgrad. Sve je bilo sainjeno od zlata i dijamanta, a ono to je u toj misterioznoj kuli bilo najjeftinije, bili su eksponati oklopa i maeva stari i po pet stotina godina. Jedan od eksponata zapao je Neboji za oko. Bio je to ceremonijalni ma veliine oveka, nakrivljen u obliku polumeseca sa balakom u obliku zmajevog repa i sa otrim resicama uzdu seiva iskovanog od srebra i beloga zlata. Da li je ovo uveni ma Ljudmila Osvajaa i Kralja?, bio je zaslepljen njegovom veliinom i lepotom.

Jeste, gospodaru., odgovori sluga smekajui se, To legendarno oruje knez je naao ispod dvora u iskopinama., ree Mutimir. Iskopine ispod dvora?, zainteresovano e Neboja. Ovamo je vaa soba gospodaru!, hitro Mutimir otvori velika drvena vrata i ue u malu sobu u kojoj se nalazio jedan veliki prozor i uzak, drveni krevet sa belo-zlatnim prekrivaem. vrsto ga uhvativi za ruku Neboja gurnu Mutimira uza zid i nabi mu lice uz hladan kamen uvrnuvi mu tu ruku iza lea. Nemoj da se pravi lud., rekao mu je utei kroz vrsto stegnute zube. Govori kakve iskopine ili e da zaali to si ba ti morao da bude zaduen kao moj lini sluga. Da li ti je jasno? Jeste gospodaru., uplaeno e sluga, Molim te gospodaru. Nemoj mi nauditi. Stisnuvi ga jako za butinu, Neboja je mogao da oseti toplotu mladalake krvi koja je vrvela u njegovom mravom telu. Mutimir naglo zastenja i bezuspeno pokua da odgurne starog viteza od sebe. Kako je zauo tiho stenjanje uznemirenog mladia, Neboja ga naglo pusti i zbunjen sede na krevet. Bio je uplaen, ali i prestravljen. Znao je da se nikada nee odupreti unutranjim demonima koji su ga napadali od kada su ga odveli u Plamen kao izgubljenog deaka. Oprosti mi mome., ree on blagim glasom, Nisam hteo da te uplaim. Nema veze gospodine., odgovori momak pokuavajui da se sabere, Navikao sam da me udaraju i maltretiraju

Ajde mali, idi dole u grad, u krmu Klimajue burence i dovedi moju kobilu i donesi mi stvari. Samo se javi krmaru i kai mu da sam te ja poslao, ali ako bude nekih problema, Neboja mu dobaci kesicu punu novia, rei ih ovim. Uredu, gospodaru., mladi pognu glavu i istra iz sobe. Neboja lee na krevet. Bodljikava slama i belo perje bili su zaista neudobni, ali to njemu uopte nije smetalo, jer su u manastiru spavali na drvenim krevetima, a pokrivali su se medveim krznom. Sama pomisao na to davala mu je oseaj jeze, ali mu je takoe i budila seanja. Jo kao mali, iako se tih dejih dana uopte nije seao, stupio je u manastir kao najmlai od sve brae. Starija braa su mu priala kako su ga nali samog i izgubljenog na ulicama ovog istog grada u kome sada obitava, kako poslednjim trzajima snage pokuava da savae meso mrtvog pacova. Pitao se da li treba da im bude zahvalan na tome to su ga spasili sa ulice i odveli u, kako starija braa kau, najsvetiji od svih dvorova; ili ne, sa obzirom da su mu odredili ivot roba koji nikada nee biti slobodan. U manastiru je imao obuku i slubu, slubu koja mu je branila brak, ljubav i sreu, ali da je ostao na ulicama, predoseao je da bi sve to imao. Moda nikada ne bi nauio da rukuje maem ili da peva bogoslubene pesme, ali bi bar imao enu koja bi delila postelju sa njim, decu koja bi ga zvala ocem i malu kuicu u nekom umarku na vrhu neke tajnovite planine. Dok je razmiljao o tome, mogao je da uje zvuk slobode oko sebe, a vrlo dobro je znao da taj zvuk nikada on lino nee moi da ispusti. To ga je, u neku ruku, inilo zaista

tunim i nesrenim, i zbog toga nije voleo da mata o stvarima koje su njemu nemogue. Ustao je sa kreveta i stao pokraj velikog prozora u sobi. Mladi povetarac udarao ga je po neobrijanim obrazima kada je dole u dvoritu dvora ugledao boginju; bar je on tako pomislio u tom trenutku. Duga crvena kosa prelivala se preko uskih enskih ramena protezajui se sve do vitkog struka, a telo boje slonovae prekrivala je duga zelena haljina boje samoga prolea. Gledao je njenu lepotu i sladio se njom zamiljajui je potpuno nagu. U jednom trenutku poeleo je da i ona njega pogleda, a onda su mu se nebesa nasmeila. Ugledala ga je, a potom stala skamenjena, ali ne zadugo. Klimnula je glavom u znak pozdrava, a potom je nestala iza velikih drvenih vrata. Tad u sobu ue Mutimir. U mravim rukama nosio je dugi ma sakriven u konim i drvenim koricama, a na njemu nosio je puku. Na levom ramenu okaio je konu torbu u kojoj je Neboja drao napitke i vidarske biljke, a na desnom ramenu visila je torbu sa namirnicama koje je Neboja poneo na put. Poto mu je pomogao oko stvari Neboja ih ostavi na krevet, a onda uze jednu po jednu detaljno ih izuavajui kako bi bio siguran da im se nita nije desilo dok ih je Mutimir donosio, niti da li je neki lopov neto ukrao dok su stojale u krmi. Tako je bilo to vreme, da nisi bio siguran da li ete neko preklati na spavanju ili ti ukrasti stvari, pogotovo u tim starim i prljavim krmama. Da li si ostavio Crnoruu u dvorskoj tali?, Neboja je zagledao dugo srebrno seivo svog maa. Crnoruu?, zaueno e momak. Kobilu, idiote. Kobilu, Neboja se razoara u visprenost mladoga sluge.

A! Jesam, gospodaru!, odgovori Mutimir, Knez je rekao da je ostavim u njegovim talama, pa sam tako i uradio. Tamo e joj biti bolje. Dobro, dobro., on ostavi ma i podie puku. Bila je to duga puka stara decenijama. Po njoj se videlo da je preivela mnoge krvave okraje, ali i da je bezbroj puta prepravljana i popravljana. Zna, klinac, Neboja uperi puku u Mutimira, da ova puka na ovako maloj razdaljini moe da raznese pare najjaeg kamena? Tako da, ako ne eli da zavri sa rascopanom glavom, bolje odmah poni da pria o iskopinama koje si pomenuo. Molim vas, mladi je bio prestraen, Jo sam mlad i ne elim da umrem! Ako mi kae, nee umreti. Ali, knez je zabranio da se o tome pria! Zaista ne mogu! Mora! Priaj ili pucam!, Neboja stavi kaiprst na okida. Dobro, dobro!, Mutimir zakuka zadrhtavi kao prut, Prole godine knez je naredio svojim zidarima da mu prokopaju i izgrade novi podrum u kom e moi da skladiti svoja vina. Dok su kopali zidari su naili na rupu u zemlji koja je vodila u bezbroj krivudavih tunela. Vremenom knez je proao sve tunele napravivi mapu lavirinta, a potom je u tim lavirintima naao ogromno blago meu kom je i naao ma kralja Ljudmila, oca kralja Uroa, prvog gospodara grada. Zbog toga je predpostavio je da je to ukleto blago kralja Uroa o kom su kruile legende, te je naredio da se oko njega podigne ogromni zid debljine od par desetine metara, a jedini nain

kako bi se dolo do blaga bilo je uz pomo kljua koji knez nosi oko svog vrata sve vreme. Naalost neko je verovatno uspeo da se probije iza zidina. To je i izazvalo kletvu, jer taj neko je verovatno uzeo neto od tog blaga i prokleo je sebe za sve vekove, te nou uhodi hodnike dvora kao vuk! Molim vas gospodine, nemojte me ubiti, to je sve to znam! Uz irok osmeh Neboja spusti puku i vrati je na krevet, a onda prie Mutimiru i uhvativi ga za ruke podie ga. Dobar si ti momak., potapa ga po leima, Idi i odmori se. Za danas mi vie nee trebati. Ali gospodaru trebao bi da vas provedem kroz dvor da upoznate sve ostale..., ree mladi. Nema potrebe., Neboja ga gurnu iz sobe, Idi i odmaraj. Hajde! Uredu, gospodaru., jadni Mutimir se nakloni i otra niz hodnik. Dobar je on momak, oseao je Neboja, i sada mu je bilo ao zbog naina na koji se ophodio prema njemu. Nije voleo da bude grubijan, ali jednostavno bilo je trenutaka kada je morao da bude takav. Poto se raspakovao, Neboja se uputi kroz iroki hodnik, a potom niz stotinu stepenika, sve do dvorane isunjene mirisom poljskog cvea u kojoj je tog jutra sreo kneza. Meutim dvorana sada bee prazna i hladna, a jedino su se kameni vojnici nazirali uzdu njenih zidova kao uvari neke velike tajne. Iznenada, primamljiv miris ispunio mu je nozdrve. Taj miris naterao je njegov prazan stomak da pone da se ali. Bio je to miris peene piletine pomean sa prelivom od meda. Privlaio ga je ka sebi i dovukao ga je do dvorske kuhinje.

Poto se upoznao sa slugama u kuhinji, a bogme i ljudski najeo, poeo je redom da ispituje sluge po dvoru. Tako je sakupio mnogo zanimljivih, ali i lanih informacija o vukodlaku. Od svakoga je uo svata, i po neku glupost i po neku alu, ali istine je bilo slabo. Sreom, u manastiru je nauio mnoge stvari, a jedna stvar od tih mnogih stvari, bilo je raspoznavanje istine od lai. Kada se vratio u svoju sobu, no je poela da pada. Seo je na krevet i gledajui u daljinu prema Zapadu, u sunce koje je lagano zalazilo, pokuao je da odmori. Mislio je da bi bilo bolje da sad odmori, kako bi kasnije mogao lagano da se spremi i da ulovi stvora, te je malo prilegao. Samo malo, rekao je sebi, ima i ti duu majku mu staru. Meutim, nije bilo kako je on planirao. Njegov kratki odmor, pretvorio se u dugi san. Sanjao je razne stvari, kojih nije mogao da se seti kada ga je neki zvuk naglo probudio. Otvorio je oi i pogledao prema prozoru. Bila je no, a po poloaju zvezda zakljuio je da je bilo oko neka dva asa posle ponoi. Zvuk koji ga je probudio dopirao je iza zatvorenih vrata sobe, iz hodnika. Naglo se pridigao i vrsto uhvatio ma koji je leao naslonjen na zid odmah pored kreveta. Stao je mirno, disajui to je tie mogao, pokuavajui da dri oi irom otvorene. Oslukivao je paljivo, ali u tome ga je ometao nezamisliv smrad nekakve leine. Zauo je zvuke tekih uzdisaja kako se razleu ispod vrata sobe, isprekidani otrim reanjem; vujim reanjem. Tu si gade, pomislio je, sad si moj. Lagano je priao vratima pokuavajui da bude to je tii mogao, a onda je pruio ruku kako bi ih otvorio. Ne mogu da verujem da e se

ovako brzo zavriti. Na kraju krajeva to je samo jedan vukodlak, govorio je samome sebi. Naalost kako se nagnuo prema vratima, drveni pod pod njegovim nogama je zakripeo, to je izazvalo nekakvu pometnju u hodniku. Naglo je otvorio vrata i istrao napolje. Avaj, ispred vrata nije bilo nikoga. Pogledao je desno, ka jedinom hodniku koji je vodio ka izlazu iz kule, ali nita nije video. Svee i baklje bile su ugaene. To ga ipak nije omelo. Hrabro je nastavio i zakoraio u mrkli mrak. Odjednom sve je nestalo oko njega. Nita nije video niti osetio. Kao da se nalazio u nekakvoj dimenziji nitavila, ali bez obzira nastavljao je dalje i dalje prema kraju koji, inilo se, nikako ne nailazi. Zaustavio ga je topli dah koji je osetio za vratom. Stao je mirno. Znao je da je dlakavi stvor iza njega i da samo eka jedan njegov pokret kako bi ga epao i raskomadao. On, ipak, to nije uinio. Tiho, skoro neujno, Neboja je poeo da peva. Ali to nije bila obina pesma koja slui da razveseli ljudska srca i donese mir nemirnim vremenima, ve je to bila bajalica, ritual magije iju je snagu Neboja upravo sklupljao duboko u sebi. Kako se bliio kraju pesme poeo je sve glasnije i glasnije da peva nadglaavajui zvuke tekih uzdisaja za vratom, a onda se naglo okrenuo. Bajalica je stvorila svetlost u sobi koja je izbijala iz Nebojinog maa, ali vukodlaka nije bilo u njoj. Otiao je. Ostatak noi Neboja je proveo obazrivo etajui uzdu i popreko dvora traei i najmanji trag o fantomu, ali nije ga naao. inilo mu se pak, da bi mogao da ga pronae gore u treoj kuli po redu, onoj najmanjoj, ija su vrata bila zakljuana sa tri katanca, i to spolja. Znao je da neka tajna poiva tamo, ali nije imao nameru da to sazna veeras. Ostavio je to za neki

drugi put. Sada se vratio u krevet i nastavio da spava. Znao je da vukodlaka nee vie videti te veeri. Poto je saekao jutro, sa obzirom da nije mogao da zaspi, Mutimir je doao po njega i poveo ga u prostoriju za ruavanje. Za dugakim drvenim stolom sa strana iaranim raznim prikazima folklora naroda koji je iveo u tim predelima, sedela je povelika druina. Na njihovom elu, i na elu stola, sedeo je zabrinuti knez. Svi osim njega priali su i smejali se uivajui u slasnoj hrani i gorkom crvenom vinu. Neboju su sluge postavile na mesto nasuprot kneevom. Pre nego to mu je dodao hranu, Mutimir prie svom novom gospodaru. Vidi li gospodaru onu plavokosu devojku to sedi pored kneza?, aputao mu je na uvo, To je Lubava, njegova jedina ki. Ova gospoda sa njegove desne strane i tvoje leve su gospodari Boj, Kal i Vuk, a ovi to sede sa njegove leve, a tvoje desne strane su gospodari Orion i Kalijan. Budi obazriv gospodaru, knez jeste ovek velikoga srca, ali ova gospoda nisu. Neboja se oseao neugodno u ovom gospodskom drutvu. Znao je da nije poeljan na tom mestu, a i mogao je to da vidi u pogledima ove gospode. Jedino ga je zbunila mlada kneeva ki Lubava, koja ga je sve vreme udno gledala smekajui mu se. Meutim ona je napustila dvoranu, te je opet ostao sam sa gomilom gospode iji su ga pogledi prodirali. Najednom knez Svemir ustade i podie au visoko iznad stola. Draga brao!, najednom je bio veseo, Pozdravite gospodara Neboju, viteza od Plamenkog manastira, oveka koji e oprati nae greke i osloboditi nas nae kletve!

Recite nam gospodine, gospodar Vuk, ovek duge plave brade i picastog nosa irokog osmeha obrati se Neboji, Kako planirate da ubijete ovog zlog vuka to nas mui? Da, gospodine, za njim progovori Kalijan, sredoveni oveuljak sa velikim oiljkom preko nosa, uli smo da vi u Plamenkom manastiru uite mnoge tajne vetine koje primenjujete kada lovite bia kao to je ovo nae. To je tano., Neboja ispi au vina koju mu Mutimir ubrzo dopuni, U manastiru nas ue mnogim stvarima. Kako se rukuje maem, zvezdama, matematikom, magijama... Zar vas i magijom ue?, prekide ga iznenaeni gospodar Boj, iji su debeli brkovi visili do njegovog pasa, Ja sam mislio da Sveta Crkva zabranjuje svaki vid korienja magije. Dragi gospodine, Neboja se nasmei, Cilj opravdava sredstva. Kako drugaije da se borimo protiv magije nego magijom? Treba uzeti u obzir da mi magiju ne koristimo u svrhe zadovoljstva ili poude, kao to to praktikuju arobnjaci, veci i divlja plemena sa severa, nego samo kako bi se od iste odbranili ili je slomili. Da li ete magiju koristiti i protiv vukodlaka?, upita gospodar Orion, stariji pogrbljeni gospodin. Hou., on klimnu glavom, Ona e mi vrlo pomoi u pronalaenju njegovog identiteta kao oveka. Vrlo zanimljivo., ree gospodar Vuk. Neboja,, progovori knez, Da li ste moda uli nekakve zvukove sino u podnoju vae kule? Ljudi su se preplaili kada su uli nekoga kako peva u hodniku. Priaju da se sad pored vukodlaka pojavila i neka mrtva princeza koja uhodi hodnike pevajui. Prave su budale i sujeverni ludaci.

To sam bio ja, uvaeni knee., rekao je Neboja, a potom im je obrazloio itavu situaciju koja se odigrala prethodne noi. Zabrinutost se vratila na Svemirovo lice kada mu je vitez to ispriao. Pokuali smo da ga uhvatimo bezbroj puta, ali uvek nam pobegne., ree gospodar Vuk nervozno, Eto, ak i vama koji ste podueni za njihovo istrebljivanje nije uspelo! On ustade i prekorno pogleda Nebojaa. Kakva magija i bakrai! Koliko ja vidim, neete vi nama pomoi vie nego to mi sami moemo da uradimo! Nije uspelo zato to nisam bio spreman!, Neboja skoi sa svoje stolice, Mi nismo podueni da ubijamo takva bia iz zabave, nego samo u sluaju ako ugroavaju ljude. Osetio sam duu tog vukodlaka, jer bez obzira to menja oblik u vuka od oveka, dua i oseanja ostaju ista. To me dovodi do zakljuka da je to neka osoba koja meni lino ne bi naudila, ali bez obzira na to eli da ja odem. Tiina! Sedite dole obojica!, knez gromko naredi, Neu dozvoliti takvo ponaanje sa mojom trpezom! Svi naglo uutae iznenaeni grofovom vikom. Poto je video neprijateljstvo u oima prisutne gospode, Neboja se okrete i ode u sobu. Bio je nervozan. Oseao je bes kakav u ivotu nikada nije osetio. Kako neka debela gospoda kao to su oni, koji po ceo dan sede u udobnim stolicama i samo potpisuju hartije, mogu da znaju kako je to biti monah iz Plamena. Biti jedan od vitezova Plamena, velika je ast, ast koju malo ko moe da primi. Sutra e se znati ko je vukodlak , govorio je sebi, videe oni ta znai biti Plamena. Najednom, uhvatie ga emocije. Seo je na krevet, a iz besom zamagljenih oiju umalo

to ne potekoe suze. Suze pune tuge i jada. Zato nisam dobio ansu za normalnim ivotom?, govorio je duboko u sebi, zato moram da ispatam zarad drugih? Dugo je alio sebe i svoju sudbinu neputajui ni jednu suzu, kada neko zakuca na drvena vrata on se sabra i uspravi. Napred., rekao je ozbiljnim glasom. Kroz otkrinuta vrata u sobu se ukaza prelepa devojka. Duga plava kosa padala je preko njenih mladih belih grudi. Nosila je crvenu haljinu sa hiljadu raznih ara koje su krasile sve haljine gospode Carstva. Bila je to knezova ki, mlada Lubava. Pupoljak od oko dvadeset leta, lepa kao sama nebesa. Oprostite gospodaru, ako vas ometam, rekla je nenim i umiljatim glasom, Samo sam htela da vidim da li ste dobro. Jesam moja gospo., ree Neboja skupivi kapke kako bi sakrio crvenilo oko izmuenih oiju. Ne morate da brinete. Sve je u najboljem redu. Ona prie i sede na krevet pored njega. Zato ste tuni, gospodaru?, pomazila ga je po obrazu, Vae oi su crvene. Nije to od tuge gospo. Alergian sam na slobodu. Navikao sam u Plamenu na etiri zida i stroge kazne., ree on kroz osmeh. Vrlo ste duhoviti., ona se nasmeja, Da li vas i tome ue u manastiru? Ne, gospo. Ime mi je Lubava., rekla mu je. Uhvatila ga je za ruke. Gledali su se bez izgovorenih rei i inilo se kao da je vreme stalo. Neboja bee ve ovek u godinama, ali mogao je da se brzo zaljubi, isto kao to je i

umeo da privlai devojke ka sebi. Neki bi rekli da je to teta, sa obzirom da je kao vitez-monah iz Plamenkog manastira obavezan na celibat, ali svi su oni tu obavezu zaobilazili. Pogled njenih oiju plavih kao Veliko More uzbudili su ga. Podsetila ga je na voljenu Veru, koja nije bila tu dugo, dugo godina. Te godine morale su da budu nadoknaene. Dlanovi su poeli da mu se znoje, a srce da udara sve jae i jae. Lagano je poeo da se pribliava njenim toplim usnama, izazivajui enju koja samo to nije iskoila iz njegovih kudravih grudi. Ne, to nije Vera. To je samo mlada i lepa Lubava. Notar okrete glavu puptajui njene ruke. Idi dete., rekao joj je, Ovo se ne sme desiti. Moj otac mi brani mnoge stvari., rekla je kroz smeh dok je lagano koraala ka vratima, Ali najvie volim da ga potajno izneverim tako to se zadovoljim sa naim zgodnim gostima koji ostanu u naoj kui. Mrzim svog oca, onoliko koliko volim da osetim pravog mukarca u sebi. Meutim, ti nisi takav mukarac gospodaru. Neto udno je lealo u njenom glasu. Neboja je to mogao da oseti. On je bio sa dosta ena u svom ivotu, ali iskreno, Lubava je bila najdlakavija od njih. Predpostavljao je da to i nije ba obiajno za jednu kneevu ki kao to je ona bila. To ga je navelo ne razmiljanje. Poljubila ga je u obraz i krenula da izlae iz sobe. Molim te, gospodaru., ree ona, ti si dobar ovek. Idi odavde. Pusti demone da poivaju u njihovim komarima. Drvena vrata se uz kripu zatvorie.

II POGLAVLJE OTKROVENJE
Narednih sat vremena vitez-monah je proveo sam zatvoren u svojoj sobi porkiven velom tame. Sedeo je pokraj irom otvorenog prozora na drvenoj stolici koju mu je doneo sluga Mutimir i svojim dubokim mranim oima posmatrao je utihnuli grad koji je lagano tonuo u krvavom sutonu. U desnoj ruci vrsto stisnutoj, iaranoj dubokim oiljcima starim i po desetinu godina, drao je svoju staru lulu od hrastovine napunjenu duvanom zavodljivog jorganovog mirisa koji se puio pod najezdom ognjenog jezika vatre u njemu. Bila je dugaka, napravljena od drveta i metala u obliku kakve vijugave zmije. Njen kraj stiskali su njegovi zubi beli kao sneg koji pokriva davno zaboravljenu planinu nekog usnulog zmaja iz starih legendi. Neboja ispusti jedan povei dim. Gledao ga je kako nemo isezava pod naletom hladnog povetarca. Kako je vreme prolazilo Uroevgrad mu se inio sve hladnijim i hladnijim. eleo je da se ugreje. eleo je da oseti tople ruke voljene mu Vere. Bie to jednoga dana, nadam se, pomisli on. Iza njega, vrata se otvorie uz kripu arajui svojim jezivim zvucima po podu sobe. Da li vam je potrebno jo neto, gospodaru?, upitao ga je mladi Mutimir ija se glava misteriozno pojavi kroz otkrinuta vrata, Da li vam treba jo neto ili mogu da odem u svoju sobu?

Idi i spavaj, momak., vitez ustade i istrese sagoreli duvan iz drvene lule kroz prozor dole u zeleno dvorite, a potom se okrete ka mladiu. Sluaj me paljivo. Veeras u saekati tog stvora i zaustaviu ovu kletvu jednom za svagda. U sluaju da ne uspem i omanem, spalite moje telo na vrhu neke zaboravljene planine, iznad koje svakog prolea nebo obasjava bogoliki mesec. Da li sam jasan? Da gospodaru., ree Mutimir udei se gospodarevom zaista udnom smislu za humor, a potom nestade u tami hodnika. Neboja prie starom krevetu i otvori veliku torbu od kozijeg kouha u kojoj je drao stvari odista korisne za ovakve situacije. Tu je bilo napitaka, biljaka, raznih minerala i kamenia, kao i mnogih spisa koji su u sebi krili tajne bajalice magije njihovog arobnog sveta. On uze jednu boicu sa crvenom tenou nalik krvlju i zadenu je za vrsto stegnuti kai, a potom je za isti kai zadenuo i svoj srebrni ma, kao i crnu torbicu punu olovnih grumenia i jo jednu torbicu ispunjenu barutom. Na kraju uze dugaku puku, majstorske izrade, i poto ju je dobro oistio od crnine eksplodirajueg baruta i pripremio, nasloni je na desno rame. Pomno je zagledao svoje stvari i zamraenu sobu, gledajui da li je neto zaboravio. Ne, sve je tu, pomisli, Vreme je da se krene. Izaao je iz sobe i zakljuao je, a potom je klju stavio u duboki desni dep njegove kone jakne. Krenuo je niz stepenice krivudave kule sputajui se ka njenom podnoju. Sunce je ve napola zalo, sakrivajui se iza horizonta. Izaao je iz dvora u dvorite ispunjeno cveem i zavodljivim mirisom rua u kom je jue etao sa knezom Svemirom. Dvorite je bilo ogromno, ispunjeno raznim pupoljcima i arenim drveem koje

je krasilo njegovo postojanje, i koje je svojom lepotom i postojanou savladalo studen tih hladnih dana koji su najvaljivali otru i sumornu zimu. Seo je ispod jednog nakrivljenog hrasta iaranog korom starom tisuu godina i naslonio se na njega vrsto drei repertiranu puku u rukama. Ako veeras ne uspem, rekao je sebi, Onda je ovo jedan veliki promaaj. Veeras u dokazati da li sam stvarno istinski monah Carstva ili sam i dalje ostao divlje siroe sa ulice. Leao je dugo, inilo se, sve dok no skroz ne prekri tu daleku ratovima iscrpljenu zemlju. Jedina svetlost koja je dopirala u kneevo dvorite bila je svetlost brojnih baklji koje su krasile okolne zidine, grejui ih svojim ognjenim jezicima. inilo se kao da je zaspao venim snom, ali veti vitez bee vrlo budan. Oslukivao je tu, kako mu se inilo, smrtonosnu i vrlo sumnjivu tiinu. Napeo je sva svoja ula i ekao je, kako mu se inilo, godinama, a ne satima. Vremenom mu se posreilo. Zauo je hod tekih stopala ublaen mekanim petama i dugom dlakom u dvoritu, tano tamo gde su se baklje ugasile pre par trenutaka. Kao da je neka demonska sila pratila to bie, te je svojim prisustvom prisiljavalo ak i okolinu da se menja i prilagoava njemu. Neboja je i dalje sedeo smiren, naslonjen uz drvo, diui lagano, kao po naredbi, kada je ogromni crni vuk stao malo dalje od njega. Bio je zaista ogroman. Pogrbljeno bie visine do oveijih ramena prekriveno gustom i masnom dlakom crnom kao same dubine sveta, sa oima crvenim kao sunce u sutonu, stajalo je podalje i zaueno je gledalo u Neboju koji kao da je umro tu pod drvetom, pretvarajui se u vekovnu statuu od krvi i mesa. Zareao je par puta, ali Neboja nije reagovao. Videvi to, vukodlak krete prema njemu, obazrivo se unjajui uz vetar

koji je u tom trenuktu poeo da duva iz pravca zapada. Kada je priao na oko dva metra, Neboja hitro uperi cev plemenite puke prema stvoru i povue povijeni okida. Praen velikim oblakom gustog dima, mali metak obliven srebrom polete prema vukodlaku, ali on odskoi u stranu i osta nepovreen. Videvi da je Neboja i vie nego iv, on se obrui na njega. Dva puta je pokuao da ga ujede za ruku, ali ga je umesto toplog mesa saekao hladan elik Nebojinog srebrnog maa. Bie je napadalo i napadalo, ali vitez je uspeno odbranio svaki njegov napad. Na kraju krajeva, pored pevanja, u tome je bio najbolji od sve brae u manastiru - u samoodbrani. U jednom trenutku Neboja udari vukodlaka pesnicom u vilicu i oamuti ga na tren. Crvena krv sudari se sa hladnim kamenom koji je pokrivao taj deo bate. Taj tren monah iskoristi te izvue boicu iz kaia i baci je na vukodlaka. Iz razbijene flaice crvena tenost se razli po paklenom krznu nanosei velikom vuku neverovatan bol koji ga je terao do ludosti. Tada, Neboja primeti neto udno. Oko vrata dlakavog bia visila je zlatna ogrlica sa crvenim svetleim dijamantom. Dok se vukodlak ritao urlajui i borei se sa tenou koja mu najedala meso, Neboja vrsto stisnu balak maa u ruci i visoko ga podie potom se svom silom obruivi na velikoga vuka zasecajui njegovu desnu ruku. Uz gromoglasni urlik, bie se baci u stranu i otra u gustinu mraka. Neboja potra za njim, ali bie bee bre te nestade bez traga u dubokim lavirintima dvroskih hodnika. Bez obzira to nije uhvatio vukodlaka, Neboja je bio srean i to se moglo videti po osmehu koji se irio na njegovom licu.

Poto je podigao puku i okaio je o rame, on izvue crvenu maramicu iz depa i brisajui krv sa maa ode na poinak gromoglasno se smejui. Snivao je zaista udne snove te veeri. Stajao je na velikom brdu pokrivenim crnom spaljenom zemljom dok su dve zmije boje nonog neba plesale oko njega. Jak bol arajueg ognja razarao je njegova usta, ne dozvoljavajui mu da govori, niti da gromoglasno jaue. Kada je no veliine osrednje kue krenuo da ga probode, glasovi trgovaca i itelja ogromnog Uroevgrada ga probudie. Bilo je jutro. Prelepo jutro, pomislio je. Ustao je sa velikim osmehom, istim sa kakvim je i legao u krevet prethodne noi. Poto se okupao u toploj vodi koju mu je spremio Mutimir, uzeo je i namazao po sebi gospodsku tenost koja mirie na sada daleko prolee. Zadenuo je ma za kai, koji je prethodno oprao od vukodlakove krvi i otklonio njegov smrad, i kao pravi vitez, visoko podignute glave, krenuo je da vidi kneza; ali opet drei pogled prema podu, kao pravi monah. Hodao je hodom pravog plamenaa, postojano i ponosno. Dok je prolazio kroz uske hodnike, svi su mu se divili. On je to mogao da primeti, i to ga je na neki nain, koji nikada do tada nije u takvom duhu iskusio, inilo zaista srenim. Kada je priao vratima kneeve sobe, zaustavio ga je straar. Knez jo spava, gospodaru Plameni., rekao mu je straar poto je stao izmeu njega i vrata, Ne moete unutra. Skloni se, mome., smekao se radosni Neboja tapui straara po ramenu. Momak ga odmeri od glave do pete. Imam divne vesti za kneza, da ga sa radou probudim!

Kakve su to vesti?, straar je i dalje bio ne odluan. Vesti o vaem vukodlaku., Neboja mu je aputao na uvo pribliivi mu se toliko, da je mogao da oseti vonj njegovog znojavog tela, , Tako da je bolje da me pusti da proem. Straaru nije bilo svejedno. Pomislio je da je ipak bolje da ga pusti nego da ga knez Svemir posle kazni to mu nije dozvolio to zadovoljstvo. Dupla straa ispred kneeve sobe kosila se sa njegovim planovima za tu no. Uredu, gospodaru., ree straar sklanjajui se sa puta pognute glave, Uite. Vrlo si ljubazan., ree Neboja sarkastino nakrivivi glavu. Gurnuo je teka vrata svom snagom, a ona se kao pod naletom slabog povetarca lagano otvorie. Kneeva soba, bila je ogromna. Teak zadah bui ispunio je Nebojine nozdrve. Na sve strane bile su razbacane kneeve stvari. Jedan ogroman krevet, koji je stojao tik uz prozor naslonjen uza zid, inio se vie kao neki prosjaki krevet nego kao gospodska postelja. Na prozorima behu navuene zavese. Soba je bila tiha i mrana, ali bez obzira na to, Neboja je mogao da primeti malu tamnu priliku koja je pogrbljena sedela na krevetu, podrhtavajui. Zvicu jezivih jecaja ispunjavavali su prostoriju. Neboja rukama uhvati dugake zavese i jednu po jednu, naglo ih povue, putajui jutarnju svetlost unutra. Kada se okrenuo zanemeo je zaprepaen. Knez Svemir je sedeo na krevetu, mokrom i zguvanom krpom briui krv koja je liptila iz ogromne rane; rane koja je leala tano ispod ramena, na desnoj ruci. irom iskolaenih oiju Neboja zakorai unazad.

Knez ga je gledao sa oima punim suza. Lice mu je bilo crveno od plakanja, a usne su mu podrhtavale od straha. Oprosti mi, Neboja., jecao je stari knez, Nisam znao. Stvarno nisam znao. Neboji je ta kneeva rasplakana prilika probudila emocije. Saaljevao je jadnog i starog Svemira. Pre dva dana knez ga je unajmio da ulovi vukodlaka, ali sve vreme, Svemir je bio vukodlak. Neboja mu je oprostio zbog toga, jer je u potpunosti razumeo prirodu tog mranog i ponekad surovog bia. Na kraju krajeva, tako je sa svim vukodlacima. Bez obzira to su to iste osobe kada su u telu vuka, dogaaji koji se izdeavaju u tom obliku, nad kojima oni nemaju slobodu razboritosti, posle kada je ovek budu zaboravljeni. Neboja nije mogao da se srdi na njega, niti da mu sudi, jer Svemir nije znao svoju teku sudbinu. Uredu je, gospodaru., Neboja mu paljivo prie, Sve e biti uredu. Nee., knez ustade i stade pored prozora, To sam bio ja sve vreme. Nisam znao, dragi moj, nisam znao! Da sam znao, odavno bih samom sebi presudio!, kleknuo je i zagrlio Nebojine noge, Molim te, dragi moj, molim te! Probodi me kroz srce ili mi odseci glavu, ali nemoj me samo stavljati na duge i bolne muke. Ne., Neboja ga odgurnu i ustuknu unazad, Ja te neu ubiti. ast mi ne dozvoljava da ubijem oveka koji me je unajmio. Ubij me!, knez zaurla i uhvati Neboju za ramena, Nedozvoli da me razjarena rulja seljaka i prosjaka spali na lomai!

Bei od mene ovee!, Neboja ga gurnu i krete prema vratima, Ja te neu ubiti! Ako ti nee..., knez naglo ustade i potra prema prozoru, ...Gospod hoe! U jednom trenutku inilo se da e poleteti kao ptica koja ponosno rairi svoja krila jezdei po jesenjem vazduhu. Trao je kao mladi jaguar, a onda je skoio kroz prozor. Neboja potra prema njemu da ga uhvati, ali bilo je kasno. Knez Svemir, od ludosti muen, padao je prema tvrdim stenama koje su leale ispod te strane dvora. Udario je u njih uz tup zvuk lomljave kostiju. Poto nije mogao da gleda tu priliku, Neboja se okrete i izae iz sobe. Je li knez budan?, smekao se straar koji je i dalje stajao ispred vrata. Va knez je budan, ali se ne osea neto najbolje. Upravo je saznao da je vukodlak., Neboja se okrete i ostavi zbunjenog straara da stoji na svom mestu. Kada je doao u salu za ruavanje, ona ve bee puna. Svi dvorski velikodostojnici sedeli su za stolom gladnih oiju gledajui u postavljenu hranu, ekajui svoga kneza da doe i svojim prisustvom blagoslovi im trpezu. Tu su bila sva gospoda, ali Neboja jedino primeti mladu Lubavu, koja tog jutra bee jo lepa nego dan ranije. Gledala ga je sa oima punim sone razdraenosti. Popevi se na jednu od stolica, Neboja podie ruku u vis kako bi prizvao panju okupljene gospode. Gospoda dvora ga zbunjeno sa ogorenjem pogledae. Draga gospodo, povikao je, Sa zadovoljstvom vas obavetavam da je Uroevgradski fantom mrtav!

Svi su bili zaprepaeni. Gledali su ga i dalje nemo irom otvorenih usta, kao kakvi ljudi sa posebnim potrebama. Nisu mogli da veruju svojim uima ono to su im one upravo predoile. Stvarno?, sa osmehom upita iznenaeni gospodar Vuk. Da., Neboja klimnu glavom, Njegovi ostaci lee na stenama pod kneevom sobom, ispod prozora kroz koji je izleteo. Da li je knez dobro?, upita gospodar Orion. Nije. Knez je umro zajedno sa vukodlakom., odgovori Neboja, Va knez,, pogledao ih je sve redom prouavajui njihove podle poglede, bio je vukodlak. Dan je proao pun iznenaenja i rasprave. Neboja je prvo morao da se opravda pred svima, kako je knez zaista bio vukodlak, a potom da ih ubedi da nije knez bio kriv zbog toga. Meutim, narod kao narod, psovao je uz kletve pljujui telo mrtvoga Svemira, koje su te veeri spalili na lomai ispred grada poto su mu prvo odstranili glavu od tela. Neki su plakali i alili, neki pljuvali i kleli, a Lubava je stajala sa strane irokog osmeha gledajui sa radou telo svog pokojnog oca kako ga raznosi vetar. Na kraju krajeva, smrt njenog oca obezbedila joj je Uroevgradski kneevski presto. Od svega toga, Neboji bi muka i umor je polako poeo da ga savladava. Poto se izjasnio pred svim iteljima dvora, i sa njima podelio koju re ili radosti ili mrnje, otiao je u svoju sobu da odmori. Legao je na krevet i jednostavno je prestao da razmilja. Pomislio je, kako bi voleo da se nita od ovoga nije desilo, i da uopte nisu poslali njega da lovi ovo bie. alio je jadnoga kneza, duboko u sebi razmiljajui o njegovoj gorkoj i uasnoj

sudbini. Ba kada je san poeo da ga grli svojim umiljatim rukama, neko je zakucao na vrata. Gospodaru., bio je to mladi sluga Mutimir, Da li mogu da uem? Ui., odgovori mu Neboja prevrui oima. Mutimir je u rukama nosio gospodsko odelo od sjajnog skerleta. Neboja primeti njegove duge rukave iarane nitima sainjenim od istoga zlata. Za ta ti je to?, upitao ga je. To su vam, moj gospodaru, poslala ostala gospoda., ree sluga, Da izaete lepo obueni pred gospu knjeginju koja je pozvala po vas. Knjeginja?, Neboja je bio zbunjen, Nisam znao da ima i knjeginje. Mislio sam da je mrtva ili tako neto. Ovaj va dvor ne uva samo jednu tajnu. Mutimir se nasmeja. Ne gospodaru. Knjeginja je iva. Jednostavno je povuena i retko kad izlazi iz svoje sobe pa je zato i svi mi retko kad viamo., on ostavi odelo na krevet pored Neboje, Obucite se gospodaru, a ja u da vas saekam ispred. Knjeginja vas oekuje u njenim odajama. Dobro, ree Neboja i ustade sa kreveta. Uzeo je i obukao odelo. To je bio prvi put da je nosio odelo tako lepo i elegantno. Obino je navikao na manastirsku nonju koju je stalno nosio, crnu jaknu i pantalone, napravljene od medvee koe, a preko toga dugu belu mantiju iaranu zracima osmokrakog sunca. Umesto dugih konih izmi, sada je nosio crne kneevske izme sa iskrivljenim vrhom na gore. Da bi bio jo lepi, pustio je svoju dugu crnu kosu iaranu sedim vlasima da mu pada preko lea. Otvorio je vrata i krenuo hodnikom. Mutimir je iao za njim.

Budite obazrivi gospodaru, knjeginja je sigurno pod okom., govorio mu je Mutimir, Nije joj lako sad kada je njen mu mrtav. Bez obzira i da to nije tako, ona e se praviti da je tuna, tako da bi ste i vi trebali da se pravite da elite da je uteite. Budite pristojni i odigrajte svoju ulogu mudro koliko i ona. Pria se da je knjeginja posebna ena, i da ume da vrti ljude oko sebe, kao burmu oko prsta. Ne brini se., Neboja se nasmei, Znam ja kako treba sa enama., on pogleda momka sa osmehom, Nisi ti tako glup. Vispren si ti momak. Doli su ispred velikih drvenih vrata gde su sa strane dva straara u punim oklopima sada stojala. Neboji su ta vrata bila poznata. Pre dve veeri, kada se prvi put susreo sa vukodlakom, jurio ga je do tih vrata kada je veliki vuk nestao. Tada, ona su bila zakljuana spolja. Predpostavio je da je knez pre nego to bi zadobio oblik vuka zakljuavao svoju enu u njenoj sobi kako ne bi mogao da joj naudi. Ali opet, zato bi to on uradio? Mnoge tajne krile su se izmeu zidova ovog dvora, tajne koje Neboja nije eleo da otkrije. Sreno, gospodaru., ree mu Mutimir kada zakorai u sobu skriveno namignuvi. Boja crvene rue krasila je zidove knjeginjine sobe. Na onim mestima gde se zid spajao sa plafonom, stajale su nacrtane are zlatnog sunca. Pored ogromne komode za stvari, tu je stajao i ogromni drveni krevet sa crvenim pokrivaem, a pored njega sto na kome behu poreane sve minke kojima se knjeginja ulepavala. On pogaleda prema velikom otvorenom prozoru. Ispred njega na stolici sedela je ena pognute glave zagledana u grad koji je leao ispod prozora. Niz rumene

obraze tekle su suze padajui na skupljena kolena. Kada joj je priao malo blie, Neboja je video poznatu priliku. Bila je to crvenokosa ena koju je Neboja jue video u dvoritu dvora. Bila je to knjeginja, a on to nije znao sve do sada. Vae visoanstvo., utivo e on, Oprostite, ali zvali ste me. Gospodaru Neboja., ona ustade i brzo obrisa suze, Nisam vas ula kada ste uli. Jesam, zvala sam po vas. Izvolite sedite. Oni sedoe na drvene stolice presvuene lepom i glatkom koom. Oprostite to sam ovako sva ne uredna, ali razumete me., ree ona tihim i umiljatim glasom. Tako je liila na Lubavu, iako se videlo da sa obzirom na njenu mladost ne moe biti njena majka. Na kraju krajeva, Svemir je promenio est ena, to e rei da mu je ovo sedma. Nita moja gospo. Razumem vas u potpunosti., ree joj vitez, Dragi knez je bio dobar ovek, a koliko sam uo i dobar vladar. Zaista je teta to je to uradio sebi, iako nije bilo potrebe. Kako nije bilo potrebe?, ona ga otro pogleda, Da nije to uradio ovi nai gradski seljaci bi ga rastrgli! Da vaa gospo, ali samo u sluaju kada bi saznali da je knez bio ono to mi sada znamo da je bio. Knjeginja ustade i stade pored prozora gledajui u daleku, nepostojanu taku. Ja sam zaista mnogo volela svoga gospodara mua. Od kada je njegova biva ena preminula dok je raala Lubavu, njegov ivot se sruio, a njegovi snovi su isezli. Nije ga nita interesovalo sem samoe i tuge. Ja sam sa druge strane u to

vreme ostala bez oca. Umro je u tekim mukama u nekom od vilenjakih zatvora na Istoku. Nisam to mogla da prebolim. Ali kada je Svemir doao u Novgradski dvor i od moje majke zatraio moju ruku, znala sam da tu ima neega vieg od politike. Znala sam da se izmeu nas rodila ljubav. im sam ga pogledala, u njegovim oima videla sam oveka koji e me voleti, onoliko koliko ja to zaista zasluujem. Meutim, vremenom, njegova ljubav prema meni postajala je do tih granica fatalna, da se pretvarala u ludost. Zabranio mi je da izlazim iz svoje sobe bez neke posebne potrebe, da priam sa slugama. Jednostavno, zabranio mi je da ivim normalnim ivotom. Sve to zbog njegove nenadmaive ljubavi i straha da e mi se neto desiti. Shodno tome, nije eleo ni da me dodirne u hladnim noima. Nije eleo da ispunjava svoju supruniku dunost iz straha da me ne ozledi. Plaio se da ne zavrim kao njegova biva supruga. Zbog toga je ak spremio i odvoje spavae sobe. Jednu za njega, a ovu za mene. Neboja je utke sedeo gledajui u knjeginju. Video je tugu koja je razarala njen mladi, ali ve tako star i oronuo duh. Mogao je rei da je ona zaista dobra glumica, ali nije. Verovao joj je. eleo je da joj pomogne, ali nije znao kako. Nije znao kako da prie toj strastvenoj eni i prui joj ruku pomoi. Bila je tako lepa, bez obzira na njeno od tuge oronulo lice, i na neki udan nain podseala ga je na njegovu Veru. Oboje su tako utke sedeli za par trenutaka gledajui u daljinu kroz prozor, kad Neboja skupi hrabrost i ustade kako bi priao mladoj knjeginji. Ona ga oajniki pogleda u oima otrkivajui sakrivenu strast. Meutim, stao je zagledan u sto sa minkama na kom je primetio neto njemu poznato. Priao je i pruio ruku uzimajui tajnoviti predmet. Podigao je ruku i

detaljno ispitivao poznatu mu stvar. Bila je to zlatna ogrlica, sa crvenim dijamantom; ogrlica koju je prvi put video prole noi u dvoritu, oko vukodlakovog vrata. Hitro je priao knjeginji i gurnuo je na krevet. Ona je krenula da ga ljubi i rukama mu mazi mukost, ali on joj je povukao desni rukav. Zbog siline njegove ruke, rukav se pocepa i otkri stranu ranu od maa ispod ramena; ranu skoro zaceljenu. Znao je. To je bio znak. Lo znak. Knjeginja je bila pravi fantom, a ne jadni knez Svemir ije pranjave ostatke sada vetar nosi po celom Carstvu. Ti si ustvari!, viknuo je na nju. Ne gospodaru!, zaplaka knjeginja, Nemoj me ubiti molim te! Zato je Svemir to uradio?! Zato je lagao?! Da bi spasao mene od smrti!, jecala je kao beba, Budala me je toliko volela da je sebi raskrvario ruku kako bi ti pomislio da je on vukodlak, a ne ja. Posumnjao je da predpostavlja kako se pravi vukodlak krije iza vrata sa tri katanca, vrata koja je on zakljuavao poto se ja vratila u sobu. Nisam to radila svojom voljom, iako sam ceo ovaj dvor i njegove dvorjane mrzela iz dna due! To je bio demon, demon koji je leao u meni i budio se kada bih stavila tu ogrlicu, a ona me je stalno dozivala, muila bi me dok je nestavim. Oprosti mi! Ne elim da umrem! Kako da ne umre posle svega to se izdeavalo zbog tebe?!, vikao je na nju, Kako da te ne ubijem kada je dobar ovek umro zbog tebe?! Nisam ja kriva! Lubava je kriva! Ona mi je podarila tu ogrlicu rekavi da e me nou uvati od zla. Jo mi je rekla da nipoto ne smem da je danju nosim jer danju privlai zlo onoliko koliko ga nou odbija! Kad god bih stavila ogrlicu pred

spavanje odmah bi se probudila u svom krevetu! Svemir je shvatio o emu se radi i branio mi da je nosim. Ali ogrlica ima svoju volju, i privlaila me je stalno i obmanjivala, tako da nisam mogla da se oduprem! Molim te gospodaru, nemoj me ubiti! Vrata se naglo irom otvorie i dva straara utrae unutra. Dalje od nae knjeginje, skote!, viknu jedan od njih svom silom udarivi Neboju u potiljak. Vitez pade preko kreveta hitro ustajui, pokuavajui da se osvesti od silnog udara. Isukavi dugake maeve straari pohitae prema njemu dok je knjeginja jezivo vikala skupivi se na krevetu. Skoivi u stranu Neboja udari jednog od straara svom silom ulubivi njegovu kacigu. Krv potee niz elina prsa. Vitez iskoristi zbrku kako bi mu oteo ma potom ga zarivajui u toplo meso. Straar pade na zemlju nepomian. Podigavi ruku sa maem iznad glave, Neboja stade u stav plesomaa. Bio je spreman za igru. Bio sam najbolji u plesomau na akademiji., straar se ludaki nasmeja, Pozdravi Gospoda! Straar zamahnu nespretno prema vitezu to ovaj iskoristi i zari seivo straaru u rebra, izmeu grudnog oklopa i naramenica. On uhvati ogrlicu i baci je na drvenu ivicu kreveta. Knjeginja je naga sedela plakajui kao malo dete. Uzmi me gospodaru!, rekla mu je kroz pla, Uzmi me i vodi ljubav sa mnom. Samo me nemoj ubiti. Dau ti ta god eli! Visoko je podigao ma nameravajui da joj zada smrtni udarac u glavu. Mogao je u mislima jasno da vidi kako njena krv poliva crveni pokriva kreveta i crvene zidove sobe.

Krenuo je da je udari, ali nije mogao. Osetio je njenu nevinost, njenu tugu, njenu nesreu. Bilo mu je ao tako mlade ene, sa tako surovom sudbinom. Dunost je dunost, pomisli on. Zadao je udarac. Izaao je iz sobe van sebe. Nije znao gde se nalazi. Bio je nervozan i eleo je da to pre ode sa ovog prokletog mesta. Presvukao se u svoju crnu i belu manastirsku nonju i pokupivi svoje stvari krenuo po Crnoruu u dvorske tale. U dvorani naiao je na dvorsku gospodu i straare. Gledali su ga nemo. Zastao je i uputio im pogled pun besa. Shvatili su njegovo znaenje i sklonili mu se sa puta. Kada je stigao do tala, Crnorua bee lepa nego ikada. Obradovala ga je njena pojava. Bila mu je prvi i najbolji prijatelj. Nedostajala si mi., rekao je kroz osmeh, Sada emo zajedno da odjaemo iz ove vukojebine! Ne mogu vie da izdrim ovde! Poto ju je osedlao, uzjahao ju je i okrenuo ka gradu. Gospodaru!, zauo je Mutimirov glas iza sebe. Mladi sluga je stajao iza njega oznojen i zadihan. Nosio je svoju putniku odeu i veliku putniku torbu koju je okaio na mrava lea. Gospodaru!, ponovio je, Nemojte me ostavljati ovde. Ja nisam vie tvoj gospodar, Mutimire!, ree mu Neboja, Tvoja sluba je zavrena. Vrati se svom dvoru. Mamuznuo je kobilu i krenuo. Ne, gospodaru!, Mutimir potra za njim, Ne ostavljajte me u mom dvoru, jer on je sad mrtav.

Neboja je znao da je mladi Mutimir dobar momak, a i na neki nain bilo bi mu lepo kad god bi mladi sluga bio pored njega. Da li moe da tri brzo i bude u koraku sa Crnoruom?, nasmejao se. Mogu gospodaru!, ree Mutimir srean kao malo dete kada mu daju igraku. Krenuli su i ubrzo se nali na otvorenom putu. Bili su okrueni umama se leve i zelenim planinama sa desne strane. Neboja je gledao ponosno u daljinu, srean to je napokon napustio grad koji uopte nije voleo. To je bilo iz vie razloga. Prvi je bio taj to je Uroevgrad njegovo rodno mesto i mesto u kom je odrastao, a drugi razlog je bio ukleti dvor i ukleta kneevska porodica. Jahao je smiren sa Mutimirom koji je trao za njim, oajniki pokuavajui da odri korak. Trao je i trao, ali Neboja primeti da se momak umorio te stadoe pokraj puta da odmore. On ipak bee dobrog srca. Reci mi gospodaru, zadihano e Mutimir, ta se desilo u knjeginjinoj sobi? Knjeginja je bila pravi vukodlak, Mutimire, odgovori mu Neboja dok je puio duvan iz svoje duge lule, Ali vie nije. Nije?, Mutimir podignu glavu, Da li si je ubio? Ne, nisam je ubio, Neboja istrese duvan iz lule, a potom je odloi u torbicu te stavi ruku u dep i izvadi neto iz njega vrsto ga drei u stisnutoj aci, Samo sam ubio vuka u njoj. Rairio je aku. Bila je to zlatna ogrlica sa crvenim dijamantom. Neboja ustuknu uplaen. Na njegovo uenje, bila je itava, u jednom delu. Bio je zbunjen i nije znao ta se

dogaa. Siguran je da ju je udario maem kada je bio sa knjeginjom i da se razdvojila na dva dela, tako skidajui stranu kletvu. Magina ogrlica, pomislio je, To je odgovor, predpostavljam, zato je itava. Kako ju je gledao, polako je crveni dijamant poeo da svetli, a nepoznati glas poeo je da ga doziva. Stavi me oko sebe, govorio je glas nalik enskom, pun sone razdraenosti, elim da me oseti oko svog vrata vitee! Stavi me, dozvoli mi da uivam u toplom dodiru tvojih vena! Neboja zaueno pogleda Mutimira koji, inilo se, taj glas nije uo. Bio je to glas samo u njegovoj glavi. Kakvu li sam ja to travu puio, ree Neboja u sebi, Mora da me je onaj iica prevario i uvalio mi neku otrovnu biljicu umesto duvana! On vrati ogrlicu u dep. Pogledavi prema Jugu u daljinu prema jatu odlazeih ptica, on se gromko nasmeja. ta je bilo, gospodaru?, Mutimir ga zbunjeno pogleda. Onog dana, poto sam prvi put veeravao sa ulickanom gospodom iz dvora, Lubava je dola u moju sobu. Pokuala je da me zavede. Da., Mutmir se blago nasmei, Vrlo je ona uda devojka. Nema tog gospodina i viteza koji je doao u Uroevgradski dvor, a da nije osetio njene obline. Ja nisam osetio., Neboja se i dalje smejao, Ali sam zato primetio da je dlakava kao medved. Do jutros sam mislio da je ona vukodlak!

Mutmir prasnu u smeh, delei tu udnu radost sa Nebojom. Primirivi se posle nekog vremena, vitez pogleda u mladia. Nego, ti si iz Uroevgrada, ili si i ti stranac kao i veina tamo?, upita monah momka. Jesam., odgovori Mutmir, Ja sam iz Uroevgrada. Moja majka je bila Svemirova dvorkinja, ali pojeli je vuci kada se vraala iz Vukodola. teta. Ali ni ne seam je se, bilo je to davno. Neboja ga pogleda zamiljeno. Ta pria mu je od nekuda bila poznata. Pridigavi se on pogleda prema horizontu. Ustaj, Mutimire., ree momlu dok je sedao na Crnoruu. Uredu, gospodaru, ree mu sluga. Nemoj vie tako da me zove!, viknu Neboja glasno se smejui, ovek sam prost kao i ti. Zovi me Neboja, jer to sam ja, ne neki gospodar. Uredu, Neboja., Mutimir podeli smeh sa njim, Kuda idemo? Kuda?, zadirljivo e Neboja, Zar ne uje vukove kako u daljini zavijaju? To nas oni pozivaju da doemo u Vukodol., radost se videla na njegovom licu kada je pogledao u pravcu Zapada, Idemo u Vukodol. Najzad u da vidim moju dragu Veru, pomisli Neboja dok je gledao ka rairenom plavetnilu nebeskih boja.

III POGLAVLJE VUK

Uplaeni seljaci posmatrali su bljetavu svetlost na nebu. Bila je no i oni su uveliko spavali, kada se strana oluja zadesi iznad njihovog sela. Meutim to nije bila oluja puna kie i gromova, ve oluja ognjenih jezika koji su parali nono nebo pokriveno sa hiljadu zvezda. Ljudi!, uzviknu jedan stariji ia, Zar ne vidite?! To se Gospodnja jarost sputa na nas! To je zmaj!, doviknu drugi seljak. Zaista, to je bio zmaj. Leteo je po nebu bljujui svoju vrelu i uarenu vatru iz usta ukraenih sa stotinu kao ma otrih zuba. Njegova krila behu dva puta vea od njega samog, a on sam bee veliine jednog poveeg konja. itao je i isputao zastraujue krike, krike ispunjene bolom i strahotom stanijom i od same Tame, kada je dva puta pokuao da se obrui na seljake. Na njemu, za vratom, inilo se da jae demon, crven kao same vatre zemljine utrobe, progutane prolazeim vremenom. Izgledao je kao jaha iz davno zaboravljene starine koji je seo na divljeg zmaja i poeo da ga kroti. Najednom zmaj krete ka okupljenim seljacima, a oni bre bolje, kukajui od straha posakrivae se u malim i slamenim kuama. BUM! Zmaj je leao na zemlji i dalje koprcajui se i isputajui krike duboke kao dubine svemira. Njegov jaha

bee crvena prikaza nalik karakonduli sa dugom kosom i besnim licem. Udarao je magino bie po glavi dugim otrim maem, dok je crvena krv ikljala svud po njemu. Umri vie!, zaurla demon i zamahnu maem svom snagom. Seljaci zaue jedan otar zvuk elika koji udara u kamen praen sa hiljadu himni ikljajue krvi. Onda je nastala tiina, ali nju prekidoe teki uzdisaji demona koji je sada stojao nad zmajevom leinom briui krv sa sebe. To ipak ne bee nikakav demon. Bilo je to ovek, ali seljaci u njemu videe neto mnogo vie. Paljivo, oni koji behu u osrednjim godinama, moe se rei ljudi sposobni za borbu, izaoe iz kueraka. Gledali su ga kao neko uzvieno bie dok je stojao zadihan nad zmajevom odseenom glavom. Da li si ti sin Gospodnji?, upita jedan od seljaka, Ili si moda njegov vesnik? Molim?, ovek se gromoglasno nasmeja, Kakav sin Gospodnj?. Nisam ti ja nikakav sin., bio je umoran i iscrpljen, videlo se po njegovom pogledu, Ja sam vitez, i plaen sam da ubijem ovo udo to sad mrtvo lei ovde. Zar ne vidite budale jedne?, iza njih stojao je mravi momak natovaren raznim torbama. U desnoj ruci drao je uzde crnog konja koji je iao za njim. To je Neboja od Plamenkog manastira., ree on, Upamtite to ime. Vitez iz Plamena?, seljaci su zurili u njega prouavajui ga od glave do pete. Za njih prilika da vide jednog o brae iz uvenog i godinama slavnog Carskog vitekog reda nije bila svakidanjica.

Ajde Mutimire., Neboja podie zmajevu krvavu glavu i ubaci je u veliki dak, Idemo odavde. Bio je to kraj etvrtog meseca od dana kada su krenuli da putuju zajedno. eleli su da odu za Vukodol, ali prie o bandama razjarenih dezertera i bandita im to nisu dozvolile. Put ih je odveo ne prema Zapadu i gradu sivih vukova, ve na Jug, prema prestonici Carstva, monom Srebrogradu. Prelep i zaista ogroman grad, ije su zidine bile obloene najistijim srebrom, stajao je postojano kao prestonica ljudi i Elina jo iz vremena Starih dana. Stajao je sa jedne strane okruen gustim i maginim umama, a sa druge irokim i pustim poljima. Meutim, ni Neboja ni Mutimir ovaj grad nikada nisu videli izbliza. Videli su ga samo kao bljetavu taku podalje od zamka u kom su sada obitavali. Tu su doli da nau posao; i nali su ga. Ulice zamka behu male i uske, kao i sam zamak koji je bio postavljen na vrhu jedne usamnjene planine. Koja budala izgradi zamak na ovakvom brdu?, Neboja se borio sa uzbrdicom vukui Crnoruu za sobom. Nemam pojma, ali sigurno nije bio budala., odvrati Mutimir vidno umoran, Teko neprijatelju koji opsedne ovo brdo. Da, ali to ne izgradie nekakve stepenice., proguna Neboja. Zamak bee sazidan od nekakvog crnog kamena, ije su se godine ogledale u njegovim sivim oiljcima od mnogih opsada. Meutim, zamak je bio pust, jer bee sruen pre stotinu godina za vreme napada horde bauka sa planina Juga. Danas u njemu prebivali su lanovi trgovakog esnafa, povuen i opasan soj, a glava njihove organizacije bio je debeli ovek

otrih oiju i velikog nosa. Veinu svog vremena, provodio je u dvorani zamka, okruen svojim robovima, vilenjacima rodom iz daleke pustinjske kraljevine Korone na Istoku. Izvoli svog zmaja., Neboja baci zmajevu glavu pred njegove noge. Debeljan ustade i dobro zagleda odseeni trofej. Bio je dlakav i ruan, a polako, poeo je i da iri uasan vonj oko sebe. Debeli trgovac izvadi mali noi i njime iupa dva sneno bela onjaka, jedina takva u celim ustima maginog bia. Potom on rukom dade znak svojim robovima, koji zgrabie glavu i odnee je niz stepenice, u nekakav podrum. Neboja je stojao sa Mutimirom oekujui platu za svoj trud. Dobio si svog zmaja., ree mu, Sad nam daj nau platu. Debeljan ga pogleda oima punim prevare i nasmeja se svojim dubokim, razornim glasom. Deco moja,, on se obrati svojim robovima koji isukae svoje sablje, Dajte platu ovom vrednom gospodinu. Okrenuvi se kako bi se vratio na svoju stolicu, trgovac oseti hladno seivo Nebojinog srebrnog maa kako dodiruje njegovo meunoje. Jedan korak, debeli, i odoe tvoja deca!, Neboja je bio besan. Nije voleo kada ga poslodavci podcenjuju. Plati nam za na trud i odlazimo odmah, bez kavge. Deco, dajte mu torbicu!, debeljanu nije bilo lako, iako se inilo da je evnuh. Jedan od vilenjaka dobaci Neboji torbicu, a on je dade Mutimiru koji je hitro zadenu za kai. Sad emo da se okrenemo i da odemo, a ukoliko nas budete pratili pokazau vam ta znai biti jedan od Plamenkih

vitezova., Neboja i Mutimir lagano ne okreui lea svojim poslodavcima, izaoe iz dvorane. Verovatno zbog ogromnog straha, koji je pretrpeo debeli voa trgovakog esnafa, Neboja i Mutimir bez problema napustie opustoeni zamak. Krenuli su putem sela, iznad kog je zmaj ubijen. Dan je bio lep i ispunjen cvrkutanjem ptica. Njihova pesma ispunjavala je vazduh, a ta pesma podseala ga je na prelepu Veru iz Vukodola. Voleo je da misli na nju i da mata o tome kako su zajedno. Meutim, sad je bio prekinut u tome osetivi toplinu u grudima koja je navela njegovu ruku da zaroni u dubinu depa na konoj jakni i izvadi predmet ne objanjive lepote. Bila je to zlatna ogrlica. Pripadala je Uroevgradskoj knjeginji, ali sada je pipadala njemu. Gledao ju je divei se njenoj raskonoj lepoti. Uzmi me vitee, ree nepoznati glas koji je samo Neboja mogao da uje, Stavi me oko svoga vrata i oseti mo koju ti mogu podariti. Mo da ivi veno i da nikada ne umre od krvave rane. Uzmi me i dobie sve to poeli. Najvea blaga severa ili najlepe device pustinjske Korone. Dozvoli mi da se naslaujem toplinom tvog vrata. To nije bio prvi put da uje glas u svojoj glavi. Mnoge noi proveo je budan u dubokoj misli razmiljajui ta bi to moglo da bude, dok mu strah, sa druge strane, nije davao oka sklopiti. Odgovor na pitanje o glasu iz ogrlice nije naao. Mislio je, to jest znao je da mora dublje da trai odgovor o misterioznom nakitu. eleo je da je se otarasi, da je baci u blato pokraj puta ili u dubine nekog ledenog jezera i da je ostavi tamo. Sa druge strane, oseao je takvu privrenost prema toj ogrlici, privrenost koju nikada nije oseao ni prema jednoj

eni. Znao je da je volja Svevinjega Boga bila, da ta ogrlica doe u njegov posed. Zvuci tekih konjskih kopita odzvanjali su putem iza njih. Neboja se okrete i podalje ugleda oveka odevenog u crno kako jae beloga ata. Ta prilika mu je bila poznata. Kada im je priao, ne poznati jaha naglo povue uzde i stade pored njih. Oni ga pogledae puni znatielje i ukopae se u mesti zurei u crnu priliku na belome konju. Kuda idete putnici?, upita neznanac sakrivajui se ispod crne kapuljae. Retko se ovuda viaju putnici namernici, ako ne ubrajamo lopove i bandite. Mi nismo banditi., Neboja mu odvrati, Prolazimo ovuda jer nas na put ovuda vodi. A koji je to put, gospodine Plameni?, upita stranac zadirljivo. Ko si ti?, Neboja se uhvati za balak svog maa. Ovaj stranac je znao mnogo vie nego to bi trebalo. Zaobii nas i ostavi nas godspodine, ne elimo probleme. Zar bi na svoga brata digao ruku i okaljao otricu maa koju si zavetovao Presvetom Caru?. Stranac podie ruku i povue kapuljau. Lice staroga oveka bilo je izborano kao izorana i osuena zemlja. Sa proelave glave visio je dugi svealj sede kose, a debeli brkovi behu dugi i zaotreni. On skoi sa konja i prie Neboji. Kada ga je bolje pogledao, Neboja se nasmei i vrsto zagrli stranca. Brate Vladislave!, prvi put, Mutimir je mogao da oseti sreu u Nebojinom glasu, Odkud ti ovde, za ime Gospodnje?

Starac se nasmei. Jaem iz Srebrograda za Olujvrh. uo sam da ima nekog posla tamo koji potrauje pomo Carskog viteza. Kuda ti ide, Neboja crni sine? Moj saputnik i ja planiramo da odemo za Vukodol, nadamo se da tamo ima posla za nas. Hajde sa mnom za Olujvrh. Nismo se dugo videli i mogli bi da se ispriamo i da uradimo taj posao zajedno, kao nekada davno., starac se smejao. Neboji nije trebalo mnogo ubeivanja da bi pristao. Ubrzo su se sva trojica nala za put prema gradu Olujnog vrha. Put su proveli priajui i priseajui se starih dana kada obojica behu mlai. Vladislav je Neboji ispriao kako je u Srebrogradu ubio dva demona koje je prizvao neki vetac te su se oteli kontroli pa su morali biti likvidirani. Ispriao je Neboji detaljno celu godinu od dana kada su se poslednji put sreli. Neboja je njemu ispriao o dogadjajima u Uroevgradu i o misteriji njegovog sablasnog dvora, kao i o Mutimiru i njihovom prijateljstvu, ali je iz prie potpuno izostavio ogrlicu, a da nije ni znao zbog ega je to uradio. Kada su stigli u grad no je lagano poela da se sputa. Grad kao grad uopte nije bio lep. Stare i oronule kue okruivale su veliki breg na kom se nazirao skoro razrueni dvor Olujvrhskog kneza. Cela ova kneevina bila je poznata u Carstvu kao mesto za lopove, kurve i kockare, a Olujvrh, bio je prestonica bluda u celoj zemlji. Proavi kroz malu gradsku kapiju tri putnika naioe na veliku i zbijenu guvu u ulici grada. Ljudi su utke stojali zaneseni govorom koji je dopirao iz usta naizgled ludog oveka. Duga crvena brada visila je do povijenih kolena, a mravo izbiovano telo skrivalo se ispod sive godinama iscepane mantije na kojoj je bilo izlepljeno

stotinu sitnih ispresavijanih listova sa tekstom koji Neboja, Vladislav i Mutimir sa te daljine nisu mogli da razaznaju. Mudra glava mu je bila elava, a samo se oko golog prostranstva temena mravi krug vlasi formirao inei polukrug. Vikao je iz sveg glasa stojei na par buradi kako bi svi mogli da ga vide. ta se ovde deava?, Vladislav upita jednog od okupljenih ljudi. Svetenik iz Sinra., odvrati mu ovek, Doao je da propoveda o svetom ratu protiv vilenjaka iz Elevira. Vladislav se zahvali i uputi pogled propovedniku sluajui njegov govor. ...jer to je bilo davno!, vikao je starac, Doao je dan, kada Gospod otvara svoje dvore hrabrima! Dan kada ratnici prolivaju krv za sveti cilj! Cilj koji je postavio na Presveti Car, Onaj koji nam prenosi svetu re Gospodnju! Na je sveti praotac Vieslav vodio sveti rat protiv paloga Samula pronosei slavu Gospodnju, i pobedio je! Kralj Numinor od starine vodio je Sveti rat i pobedio je jer ga je vodio u Gospodnje ime! Sveti je Car Sintar iskorenio peanu jeres jer je prizivao Gospodnje ime! Sada, Gospod opet priziva! On zove nas! Njegove trube sevaju nebesima, a on nam govori: Ka Eleviru! Ka slavi! Sluali su ga jo malo, a onda se okrenue i nastavie svojim putem. Ostavili su konje u gradskim talama i uputili se ka oskudnoj krmici koja se nalazila na drugom kraju grada, a ije je tajnovito ime glasilo Debela tama. Naruili su tri kraga najboljeg piva, koje bee bljutavo i ogavnog ukusa, a onda su razgovor nastavili uz porciju hladnog i mlitavog pareta govedine.

Da li si bio skoro u manastiru?, Vladislav upita Neboju. Da., Neboja odgovori gutajui poslednji zalogaj govedine, Pre etiri meseca, otprilike. Kakvo je stanje tamo? Kako je matori Milutin? Nije najbolje., Neboja muki proguta bljutavo meso, Bolestan je. Starost ga je napokon stigla. Braa nagaaju da e se uskoro pridruiti Bogu u Njegovom dvoru. Svata., proguna Vladislav kroz smeh, Nije Gospod lud da ga primi u Raj, pa da se Milutin i pokojni Stefan i tamo pobiju! Neboja i Mutimir prasnue u smeh, iako Mutimir nije razumeo alu. Naime, Milutin, komadant i Veliki Magistar Plamenkog manastira bio je u zavadi sa pokojnim Carem Stefanom, koji je bio glava Plamenkog reda vitezova, kao i svi ostali Carevi pre njega. Svaa se vodila oko prastare odluke da vitezovi Plamena moraju iveti u strogom celibatu. Car je bio protiv celibata, a Milutin, za kog se pria da je napravio preko desetoro dece enama koje su dolazile u Plamen, bio je za divno udo za. Svaa se nije zavrila, a Car je poginuo u boju i otiao u Raj, gde je svim Carevima i mesto, tako da kad bi Milutin otiao u Raj, zasigurno bi se i tamo svaali. Piskav zvuk drvenih vrata koja se naglo otvorie prekide im alu. Na vratima, nagi mladi duge plave kose oajniki je gledao prema ljudima koji su sedeli u krmi, a onda je kao stablo pao i sruio se svom snagom na zemlju. Vladislav, iako oamuen od gorkog piva, skoi sa klupe na kojoj je sedeo i pritra deaku, a potom su svi okupljeni to isto uradili. Mladievo lice bilo je izudarano i puno rumenih

modrica, a od grla do pupka protezala se ogromna ogrebotina, kao da je neko pokuao da ga raspori. Vode..., procvile deak. Donesi te vode!, viknu Vladislav na okupljene oko njih. Teturajui se, debeli krmar otra do anka i drvenom kriglom zahvati vode iz bureta koje je stojalo tu i sliilo za umivanje. Vladislav prihvati kriglu od krmara i nasloni je na mladieve ispucale usne, a bistra voda ispuni njegova usta spirajui krv sa njegovih izlomljenih zuba. Sva trojica.... mrtvi., aputao je deko sa poslednjim trzajima snage, arobnjak, Mranik, hteo je da me iskoristi..., raskolaenih oiju je gledao zbunjenog Vladislava, Zarta! Zarta... O emu on to pria?, upita Neboja. Ko je Zarta? Kakav arobnjak? Ne znam, prijatelju, ree Vladislav, Ali od njega to neemo saznati. Mome je mrtvo. Mesec je sa hiljadu svojih sitnih svetlucajuih pratilja ve uveliko pretrao preko neba, a itelji Olujvrha behu na nogama, spremni za nove radne poduhvate. Vladislav, Neboja, Mutimir i jo par ljudi koji behu prole noi u krmi, sahranie mladia na gradskom groblju koje je lealo tik pored ogromnog kamenog hrama posveenog nekom od svetitelja, njima odista ne poznatom. Majku mu, ba me zanima ta mu se desilo., ree Neboja dok je drvenom lopatom bacao poslednji grumen zemlje. Kako ta?, odvrati mu Vladislav, Neko ga je napao. Verovatno je bio jedan od ovih putujuih trgovaca, te ga je taj

atobnjak napao. Moda je tako, mada verovatno nije. Jer od kada arobnjaci napadaju i ubijaju ljude. Nemaju vremena da siu sa tih svojih planina da urade neto korisno, a kamoli ovakvo neto. On pogleda sveu zemlju na grobu u kom su upravo shranili momka mrmljajui sebi neto u bradu kada mlado mome, ne starije od dvanaest leta i zima, proe pored njega i zakai ga. Oprostite gospodine., izvini se deak. Vladislav ga pogleda, ali ne obrati mnogo panje na njega. Bio je preokupiran mislima o nepoznatom mladiu. Zna li ta ja oseam?, Neboja pogleda Vladislava, Oseam da emo mi ostati ovde due nego to smo to oekivali. Vladislav dobaci svoju lopatu jednom od okupljenih ljudi te stavi ruku na svoj koni kai na kom su se ogledale srebrne are raznih oblika. Sa jedne strane usta velikog vatrenog zmaja prodirala su malog medveda, dok je sa druge plameni ma gasio bujicu nadolazeih bauka. Njegove oi se raskolaie kada je pogledao u Neboju. Boga ti ognjenog, pokrali me., govorio je glasom punim nevine neverice, Nema mi uturu! Spustivi lopatu na zemlju Neboja mu prie. Smiri se Vladislave., rekao mu je, Kakvu uturu? Kako kakvu? Moju uturu!, Vladislav vrisnu na njega. inilo se kao da e da zaplae, ali od besa. To mi je poklon od oca dana kad sam otiao od kue!, nastavi on, Bila je od velike vrednosti za mene, a on e zasigurno da je proda nekom trgovcu za pare hleb1 Kad

budem naao tog to mi ju je ukrao, a nai u ga, Gospoda mi ima da ga nema! Smiri se, prijatelju. To je samo utura., Neboja ga je teio, ali videlo se da je to bilo uzaludno. Znam ko je!, u Vladislavovim oima nazreo se sjaj sree, Onaj mali to je malo pre proao ovuda! Da, on je siguran sam. Nemoj da osuuje dete, budalo. Moda si je negde izgubio. Ali Vladislav ga nije sluao. Hitrim koracima je krenuo ka dubini grada, a kada su mu jo dva oveka potvrdila da su videli deaka kako uzima uturu sa njegovog kaia, on potra prema pravcu u kom je momak otiao; prema gradskoj trnici. Hajde, Mutimire!, Neboja pozva Mutimira koji je sedeo i priao sa nekim ljudima iz grada, a onda obojica pooe za Vladislavom. Trnica je tog dana, kao i svakog drugog dana u Olujvrhu, bila puna raznog, zaista arenog sveta. Dok je Vladislav hrlio dalje prema sve veoj i veoj gomili trgovaca i zanatlija, Neboju su posluivali i sa peenim golubovima, tek izvajanom glinom, prepeenom grnarijom, toplim vinom severa, vruim peenjem, a Mutimir je ak dobio ponudu i za neto dragoceno i retko; za zmajevo jaje. Vidi li ga negde?, Neboja upita Mutimira gledajui preko gomile ljudi koji su ih okruivali. Ne., odgovori Mutimir hitro, Nema ga nigde. Budala matora., Neboja pljunu na kameni asfalt, I on i njegova utura. Eno ga!, povika Mutimir pokazujui prstom prema Vladislavu koji se nalazio sa njihove desne strane. Stojao je

ispred stepenica koje su vodile na dole, u mrak i podzemlje grada. Nije dugo prolo kada je zakoraio na njih. Vladislave!, glasno povika Neboja za njim gurajui se kroz uasnu guvu. Avaj, to nije bilo dovoljno. Vie ga nisu videli. Idemo za njim., ree Neboja odluno. Mislim da to nije dobra ideja., Mutimir je negodovao klimajui glavom, Goloruki smo. Oruje nam je ostalo u krmi, a tamo je zaista dubok mrak. Ne elim da me neko zaskoi za lea i ubije me zbog par novia. Ko zna koga sve tamo dole ima. Tamo je Vladislav!, Neboja povika na njega, Ako je zaista tamo dole tako kao to ti kae, onda silazimo ovoga trenutka. Ne elim da mu se neto desi. Mutimir nije mogao da ga odbije. Setio se kako ga je izvukao iz Uroevgrada i kako mu je podario nov ivot. Dobro, moda ne ba srean i lep ivot, ali zaista mnogo bolji od onog koji je imao u Uroevgradskom dvoru. Krenuli su polako sputajui se niz stepenice izrezane u hladnom kamenu. Grad pod gradom, bee prva Nebojina pomisao kada je zakoraio u crnilo gradskog podzemlja. Goli kameni zidovi obavijeni vlagom presecali su se na hiljadu strana inei stotine izuvijanih hodnika; hodnika koji behu puni ljudi odevenih u najgore prnje. Prosjaci i beskunici, kao i bolesni i sakati, naseljavali su ovaj deo slavnog Olujvrha. Bez obzira to se ovaj deo grada inio slinim kao i onaj spoljanji deo, ovo nije bilo nikakvo naselje ve smrdljiva kanalizacija. Meutim, stanovnici ne takve sree kao ona veina koja je ivela na gradskom tlu, naselili su kanalizaciju tako vremenom pretvarajui je u malo, sakriveno naselje. Plameni jezici baklja

koje su visile sa izudaranih zidova, lizali su goli kamen koji ih je okruivao. Kad ugledae Neboju i Mutimira, ljudi se sjatie na njih, neko traei pare hleba, neko koji novi. Neboja ih odgurnu u stranu pogledom traei Vladislava, a Mutimir izvadi dva novia koji su mu leali u dubini depa na prsluku i baci ih u vazduh. Jedna brkata baba bez leve ruke, uhvati novie desnom rukom i ubrzo se nae ispod gomile halapljivih prosjaka koji je umalo ne pojedoe. Nastavili su dalje gurajui se kroz gomilu ljudi koji su od njih traili, sve i svata. Ili su hodnicima as skreui levo, as silazei niz jo stepenica, sve dok na kraju ne stigoe u jedan deo u kom baklje nisu gorele. Mrak ih je opkolio. Tek tada Neboja zastade i pogleda iza sebe. Poslednja baklja koju su proli sad je bila samo udaljena taka u daljini. Mislim da smo se izgubili., promumlja uplaeni Mutimir. To je zaista loe., ree nepoznati glas u mraku. Neboja se tre skupljajui kapke kako bi razaznao misterioznu senku koja je stojala ispred njih. Traimo prijatelja., ree Neboja pokuavajui da bolje uoi stranca, Brkat ovek elave glave. Svi mi traimo svog prijatelja, samo to neki, na alost ovde nau neprijatelja., ree glas praen zvukom seiva koje izranja iz svojih drvenih korica. Neboja krete da ustukne unazad, ali shvati da se iza njega nalazi jo jedan ovek u senci. Doavola, pomisli on, opkoljeni smo. Ne traimo probleme., ree Neboja primetivi jo senki koje su ih polako okruivale.

Ni mi ih ne traimo, dodade drugi glas iz tmine, Samo traimo vae dragocenosti, gospodo. Nemamo nita., promumla preplaeni Mutimir, Sve smo ostavili u krmi u kojoj smo odseli. Zaista?, dobaci trei glas koji je stajao iza njih, U tom sluaju momci, ostavimo ovu dragu gospodu. Drugi prasnue u smeh. Iz smejanja Neboja je mogao da razazna jo pet razliitih glasova. Osmorica, ree on u sebi, Teko nama. Sad me uzmi, ree nepoznati glas koji je dopirao iz ogrlice, Stavi me oko vrata i pokazau ti mo kakvu nijedan mukarac nikada nije osetio. Dau ti mo koju imaju samo nebesa! Osmorica njih ti nee biti ravni! Uzmi me! Neboja posegnu rukom u dep i izvadi ogrlicu. Crveni dragulj na zlatnom lancu zasija rasteravajui tminu koja ih je okruivala otkrivajui njihove napadae. Bila su to osmorica mukaraca, obueni u istegnutoj i rascepanoj odei sa kratkim bodeima u rukama. Oni svi zaueno pogledae u ogrlicu. Jedan od njih, elave glave i duge brade, koji se ino kao voa ove bande, podlo se nasmeja. Vidi da niste sve ostavili u krmi, gospodo., ree on smekajui se, Sada ete lepo to da nam predate, a onda ete da se okrenete i odete. Ne obrativi panju na lopuine rei Neboja uhvati ogrlicu obema rukama i stavi je oko vrata. Mogao je da oseti harmoniju toplote koju su meusobno razmenjivale zlatno lane ogrlice i njegova koa. Jak bol u grudima ga obori na mokru zemlju. Ustezao se od bola, kukajui i koprcajui se po blatu. Onda je nastao potpuni mrak praen sveoptom tiinom. Mutimir je nemo stojao gledajui prema mestu gde je pao

Neboja, oekujui neki znak. Osetio je crvia straha koji mu se sporo, ali sigurno pentrao uz kimu. Da li da potrim i pobegnem, razmiljao je u ludilu straha, ta e biti sa Nebojom ako to uradim? Spasao mi je ivot jedanput, ne mogu tek tako da ga ostavim. ta da radim? Alo!, povika voa bande, ta se ti izleava dole? Daj ovamo tu ogrlicu ili u da te iseckam na komadie! Josfare, ovde neto nije kako valja., dobaci jedan od bandita voi, Pogledaj! Senka koja je leala u mraku na podu, tu na mestu gde je Neboja pao, sad je bila izduena sa etiri velika kraka. Crveni dijamant ogrlice, polako je poeo da sija, otkrivajui nakostreeno crno krzno ne kom je leala. Dva pakleno crvena oka zasijae kada bie veliine vola prozbor. Gledaj dobro, Josfare!, ciknu bie obruivi se na vou bandita. Beli zubi stvora kidali su meso jadnoga oveka kao da je od sunera. Ogrlica je sijala sve jae i jae. Pre nego to su ostali stigli i da se okrenu, ogromni vuk, kako je Mutimir sada mogao jasno da vidi, skoi na drugog bandita grlei njegovu glavu svojim otrim eljustima. Gospode, upomo!, ciknu prestraeni Mutimir i krete da bei prema baklji u daljini. Trao je kao mladi jelen kad ga pojure lovaki psi. Trao je bre nego ikada pre u svom ivotu. Mogao je da oseti kako mu strah lagano savladava noge kad se spotakao i pao u baru. Njegov mravi nos se sudari sa hladnim kamenom, ali Mutimir nije osetio nikakvu bol. Samo je skoio i nastavio da tri ne obraajui panju na krv koja je liptila niz njegove usne. Iza sebe u daljini, mogao je da uje poslednje jauke jadnih

lopova kako lagano zamiru. Ni zbijeni redovi prosjaka i bolesnika nisu ga spreili u tranju. Gurao ih je obema rukama gazei po onima koji bi pali dole, slepo gledajui prema svetlosti dana koja se nazirala iznad stepenica, na izlazu. On preskoi par stepenika, ali poslednji zakai nogom i prospe se po zemlji, sada na tlu grada. Mutimire?, doviknu ga poznati glas, ta ti je kog vraga? Poznata osoba mu prie i pomogne mu da ustane. Srce je htelo da mu iskoi iz grudi. Bio je to Vladislav. Gledao ga je oima punim raznih pitanja. Juri me... Vuk... Neboja..., pokuavao je da mu objasni zadihani Mutimir. Smiri se ovee., Vladislav ga uhvati obema rukama i jako ga protrese, Gde je Neboja? Kakav vuk? Poto je primetio da je opasnost prola, i poto je popio litru vode iz oblinjeg pojila za konje i oprao krv sa lica, Mutimir udahnu duboko i skoro u jednom dahu ispria Vladislavu ta se sve dogodilo. ...To mora da ima neke veze sa vukodlakom u Uroevgradu kog je ulovio! Dobro, smiri se. Gde je on sada?, upita ga zabrinuti Vladislav. Verovatno je jo dole., odgovori Mutimir. inilo se da e da zaplae. Ko zna koliko je prosjaka pojeo do sada. Jadni ljudi! Pre nego to je i uspeo da primeti Vladislavovu ruku, ona se zalepi za njegov obraz nanosei neverovatan bol. Bol koji je budio drugi bol naneen od strane slomljenog nosa. Vladislav je imao vrlo veliku aku, jer mu umalo njom ne pokri

celo lice. Mutimir jauknu toliko glasno da ljudi koji su etali ulicom zastadoe i sa uenjem pogledae u njih. Moramo da ga naemo!, ree Mutimir jo ne verujui da mu je Vladislav udario amar. Ne., odgovori Vladislav hitro, Moramo da sednemo i dobro razmislimo ta emo da uradimo. Ostatak dana proveli su u krmi. Mutimir je pokuavao da odspava i odmori se, ali nije mogao. Hiljade misli ga je spreavalo u tome. Pitao se da li je Neboja dobro? Da li e ga opet videti? Vladislav je u drugu ruku veinu dana proveo van, u gradu. Traio je vrlo oskudne odgovore na vrlo teka pitanja, kako je rekao Mutimiru. Iznenada, san obgrli mladog momka. Sanjao je o dalekim pustinjskim zemljama ispod vrelog areeg Sunca. Kao mali voleo je da mu pokojna majka ita o tim zemljama. Znao je da su ogromne i puste, ali i prelepe i magine. Svi veliki vitezovi, kako mu je majka govorila, ratovali su u toj zemlji. Ratovali su protiv neprijatelja Svete Crkve, a ime tih svetih ratnika bee Crkvenjaci. Mladii i stariji ljudi ostavljali su supruge i decu za sobom samo da bi imali tu ast da ratuju protiv jeretika i bogohulnika. Sad je on sanjao jednog takvog viteza. Bio je lep i mlad. Sveina jutarnjeg vazduha strujila je njegovom plavom kosom, dok se at prekriven snegovima severa uzdizao na dve noge kako kakav kip iz starine. Ma mu je obasjavao zoru, a na titu, poreane u jednu veliku kolonu, naslagane i pribijene jedna uz drugu stojale su jutarnje zvezde Istoka.

IV POGLAVLJE

CRVENI AROVNJAK
Jutarnji petlovi trgoe Mutimira iz sna. Leao je u slamenom krevetu prekriven kudravim ebetom. Nalazio se u krmi, u spavaoj sobi koju su iznajmili. Pogledao je prema krevetu u kom je spavao Vladislav; Vladislava nije bilo. Krevet je bio rasturen, a jastuk baen pored njega, na drveni pod. Gledao je kroz prozor u raskoni grad koji je sad leao pod njegovim nogama. Nageo se i naglo ustao sedajui na ivicu kreveta. Pogledao je pravo, a onda skoi sa kreveta zaprepaen. Pokriven ebetom, Neboja je leao u svom krevetu. Pored njega, na podu, leala je ogrlica sa crvenim dijamantom. Mutimir pomisli da mu se priinjava, pa ustro protrlja krmeljive oi. Ne, to nije bio san; to je zaista bio Neboja. On polako ustade iz kreveta i hodajui tiho ustremi se ka vratima. Pokuavao je da bukvalno ne dodiruje zemlju stopalima, ali drveni pod zakripa pod mekim naletom njegove noge. Neboja otvori oi i pogleda u njega. Mutimir je stojao skamenjen u poloaju kao kakav lopov koji je ukrao neku dragocenost, a sad pokuava da se neujno iskrade. ta to radi Mutimire?, upita ga Neboja trljajui usnule oi. Nita., odgovori Mutimir uz smeak i naglo se uspravi, Kako se osea? Dobro sam., Neboja se pridie i zaueno pogleda u Mutimira, ta se desilo u kanalizacijama? Ne seam se niega.

Neboja je osetio strah. Nikada ranije pre nije imao ovakavo crnilo u seanju. Pokuavao je da se seti bar neega ne obraajui panju na Mutimira koji ga je gledao udno prouavajui ga, ali jednostavno nije mogao. Seao se do trenutka kada je u ruke uzeo ogrlicu, a onda mrak. Pitao je Mutimira ta se desilo, ali je i sam naslutio. Nita se nije desilo., odgovori Mutimir. Lae!, odgovori Neboja, To je kletva. Pao sam u njeno naruje! Ogrlica me je potpuno obmanula. Kakva kletva?, Mutimir je bio uplaen. Nije znao nita o tome niti o ogrlici. Knjeginjina kletva., Neboja ustade i stade navlaiti nogavice pantalona vezivajui ih za bele gae. Spasao sam nju, a osudio sebe. O emu ti pria?, upita momak. Sluaj, navlaui belu manastirsku tuniku Neboja prie Mutimiru. Uroevgradska knjeginja je bila vukodlak ne po krvi i rodu, ve po magiji. Neboja podie ogrlicu sa poda, Ova ogrlica je prokleta. U njoj lei kletva vukodlaka. Ja sam je unitio u Uroevgradu i tako sam knjeginju oslobodio kletve. Uzeo sam njene ostatke i nesvesno ih stavio u dep od svoje jakne. Kada sam opet pogledao u dep, ogrlica je bila itava. Od tada ujem enski glas iz nje koji me stalno doziva. Kada smo bili u kanalizaciji, potpuno me je obmanula te sam je stavio oko vrata i pretvorio se u vukodlaka. Neboja spusti ruku na Mutimirovo rame, Nemoj me lagati verni Mutimire, reci mi ta je bilo posle. Poto mu je Mutimir ispriao sve ta se desilo, Neboja sede na krevet i zagleda se u oronuli zid ispred sebe bacajui ogrlicu na pod. Prvi put u ivotu je osetio toliku koliinu

straha, da je mogao da ga ispljune iz usta. Postao je zastraujue bie koje je hiljadu puta pre toga lovio. Postao je demon. Jo jedan unutranji demon, pomisli. On se tre iz dubine misli i pogleda po sobi, a potom u pravcu Vladislavovog kreveta. Gde je Vladislav?, upita Neboja pravei se da ga nije strah. Ne znam., Mutimir slegnu ramenima, Nisam ga video od jueranjeg podneva. Skoivi sa kreveta Neboja obue svoju konu jaknu, zaveza kai oko kukova i okai dugi srebrni ma na njega. Uzevi veliku putniku torbu sa njihovim stvarima on je dobaci Mutimiru, a drugu veu obesi o svoje rame. Idemo odavde., ree on hodajui prema vratima. Gde emo?, upita opet zbunjeni Mutimir, Ne moemo ga ostaviti ovde. Neemo ga ostaviti., ree Neboja, On je ostavio nas. Dok je silazio niz stepenice razmiljao je o ogrlici. Leala mu je u depu iako se dobro sea da ju je vratio na pod sobe. Prokleta magija, prokune on u sebi. Tog jutra krma bee skoro prazna. Krmar je lenjo kunjao na recepcijskom stolu, dok su dva seljaka ispijala poslednje kapi gorkog piva. Na drugom kraju prostorije sedeo je poznati lik obavijen tamom zamraenog dela krme. Nosio je crvenu mantiju ija je kapuljaa prekrivala njegovu glavu, dok je misteriozno lice sakrivao iza arenila ute maske ukraene slovima i znacima iz prastarog sveta. Njegove ruke behu prekrivene crnim rukavicama na kojima su se isprepletene ogledale dve zlatne linije nadolazeeg plamena. Kad ugleda

Neboju on naglo ustade. Gledao ga je drei ruke na stolu kao da ga je oekivao. Neboja., ree mladalaki prigueni glas iza maske. Vitez ispusti torbu sa ramena na pod nemo zurei u stranca. Bio je to stari poznanik i prijatelj. Uitelju aslave!, uzviknu prijatno iznenaeni Neboja hodajui prema strancu. Mutimir podignu torbu i stavivi je na slobodno rame krete za Nebojom. Otkud ti ovde, uitelju?, upita Neboja aslava grlei se sa njim. Sedi., smireno ree aslav, Krmaru, daj ovde dve krigle piva! Tri!, ree Neboja pokazujui starom prijatelju prema Mutimiru. Mutimire., ree aslav smejui se kada prie i zagrli Mutimira kao da su dobri poznanici. Mutimir je bio zbunjen jer prvi put u ivotu vidi tog oveka. Svi sedoe za jedan stari i okrugli sto. Na njemu su leale fleke od stotinu prosutih krigli piva, vina i ko zna ega jo. Debeli krmar ubrzo dotra nosei tri krigle piva sa kojih je bela pena curila niz otucano drvo na pod. Otkud ti ovde aslave?, upita ga Neboja smekajui se. Jue, rano izjutra,, zapoe aslav ,Izaem iz kue i krenem da etam umom sa namerom da priem nekim mladim devojkama koje su se nage kupale u jezeru udaljenom nekih par kilometara, kada sam osetio da mi mesto nije tamo ve u Olujvrhu. Doao sam ovde i kad sam pomislio da je ovaj grad jedna velika, neverovatna rupa u civilizaciji, osetio sam neki

udan, zavodljiv i poznat mi miris koji me je vodio prema dnu grada, kroz blatnjave ulice gde sam usvinjio svoje nove zlatne cipele; i gde sam naao tebe golog i prljavog. Vratio sam te u krmu u kojoj sam znao da si odseo, dok sam te putem prao i preslvaio. Onda sam seo ba kada je sunce zalo iza Zapadnog mora i rekoh sebi, to je runo ovo mesto, a onda ste vi naili. Mutimir je sa nevericom gledao u nepoznatog oveka sluajui njegovu priu. Nije mogao da veruje da jedan tako na izgled misteriozan lik koji je liio na kakvog maga iz pria o davnim vremenima, pria takve gluposti. Mislim, ko e jo doi u Olujvrh samo zbog toga to je pomislio da treba da bude tamo. Sa druge strane, na Nebojinom licu videla se ozbiljnost dok je sluao aslavovu priu. Mora da ga je ta ogrlica estoko opalila u glavu, pomisli on u sebi. Ja sam ovde doao sa namerom!, aslav uperi kaiprst prema Mutimiru, Tue stvari kao njihova putovanja i misli, ili neka ogrlica, nisu tvoja briga Mutimire sine Grailov, sine Tihomirov, sine Furilov, sine Pralimirov! Otkud on zna imena mojih predaka i oeva?, ree u sebi zaprepaen Mutimir. Nije mogao da veruje ta njegove ui sluaju. Neboja pogleda u Mutimira i videi njegov izraz na licu prasnu u smeh. aslav je i dalje sedeo ozbiljan gledajui svojim senkom pomraenim oima dok se Neboja smejao kao lud. Sabravi se on podie glavu i zakalja se, pravei se ozbiljan. Dragi Mutimire, , ree on zvaninim glasom, Moj prijatelj aslav je arobnjak; ne obian arobnjak, ve Mudri. Pored toga je i moj uitelj. Mudri?, Mutimir podie obrve u znak ne znanja.

Koliko si ti glup, a drugi kau da si vispren! Ne zna ko su Mudri arobnjaci., aslav ciknu, Mudri arobnjaci, kao to je moja precenjena malenkost, jesu oni arobnjaci koji su magijom spoznali sutinu postojanja. Naravno, ti nema pojma o magiji! Magija je prozorljiva realnost naega sveta, koja nam otkriva znanje o sutini nekog predmeta. Kada ovlada magijom, zamisli da predmet gori obavijen vatrom, i on e goreti. Naravno, poetnici koriste neto to ih koncentrie u odreenom trenutku, kao to su pesme i bajalice. aslav pogleda u Neboju koji krete neto da kae, ali zatvori usta. Sram te bilo! Neboja je znao da njegov uitelj misli na onaj dan kada je jurio vukodlaka u Uroevgradskom dvoru u potpunom mraku, te je pevao bajalicu kako bi prizvao svetlost. Vebao sam uitelju, ali teko mi ide!, Neboja se ispreavao. Nema tu: vebao sam a ne ide!, ree aslav klimajui glavom kao sumanut, to je verovatno i bio, pored sve te silne magije. Avaj, teko e aslav, Mislim da bih trebao da se vratim kui. Oseam da neki divlji medved vreba moje konice, a i uskoro neu biti prieljan ovde. On pogleda u kriglu pretoenu pivom, a kako je sve due i due gledao, pivo je polako poelo da nestaje iz ae. Mutimir je gledao sa nevericom, jer nikada pre toga on nije video arobnjaka niti je prisustvovao inu neke magije. Pivo je nestajalo, a inilo se kao da ga neko pije, jer se pena polako sputala, dok se na kraju ne ukaza dno krigle praeno uz obavezni zvuk ispijanja poslednjih kapi. aslav zadovoljno zamljacka.

Mnogo je gorko ovo pivo., ree on. Znam., odgovori Neboja klimajui glavom. Sada moram da idem., ree aslav i ustade, Budite dobri dok se ne vratim, a to e biti uskoro, jer moramo da sredimo neka nezavrena posla. Neboja dete moje, nema ti nita od tih tvojih bajalica dok svojim umom ne ovlada silama univerzuma. Kako je to izgovorio, tako je iezao. Mutimir pogleda oko stola traei ga, okreui se na sve strane zagledajui krmu, ali ga ne nae. On je ve daleko., ree Neboja smekajui se. Nikada ranije nisam video ovako udnog lika., ree Mutimir sasvim zbunjen. Znam kako ti je., Neboja se namesti dublje u stolicu, Kada sam imao samo dve desetine leta i zima, poto sam uspeno zavrio testove vojne kole u manastiru, poslali su me iz Plamena na vrh Zelenih Planina, gde sam upoznao mog uitelja, aslava. Prvih dana uopte nije priao sa mnom, pravei se da nisam tu. Nije mi davao niti hrane niti vode, prosto reeno, kao da je hteo da umrem od gladi; kao da je hteo da mi da do znanja da nisam poeljan na tom mestu. Meutim, tad sam bio mlad i vrlo uporan, ostao sam tamo bez obzira na sve. Tako se desilo jednoga dana, kada su creva ve poela da mi se skupljaju i uvlae jedno u drugo, poeleo sam da dobijem bar jedno pare hleba. Dobio sam ga, ali ne od aslava, nego pomou magije. Tek tada je poeo da pria sa mnom i da me poduava. Dve godine sam proveo sa njim, a arobnjak mi je polako prirastao za srce. Zavoleo sam ga vie od svih drugih ljudi koje sam poznavao. Kada je vreme dolo da se vratim u manastir, jedva sam se odvojio od njega. Tada mi je na poklon

dao Crnoruu, koja je tad bila samo malo drebe, nesvesno sveta koji ga okruuje. udan je., zamisli se Mutimir, Ne znam. Ne poznajem ga kao ti. Nemoj da se ljuti ili tako neto, ali meni se ini da je on malo lud. Reci mi verni Mutimre, ta misli koliko aslav ima godina? Moda etrdeset ili pedeset, ne mogu tano odrediti, ali ini se kao da ima dvadeset, jer glas mu je jo sve i mlad. Ba si ga podmladio!, Neboja se gromko nasmeja, Dragi Mutimire, aslav je stariji od Carstva! Hodao je zemljom pre nego to je ovaj Olujvrh i izgraen. Ne verovatno! Ti arobnjaci su mi uvek bili udni! ekaj malo. Kako su tebe iz manastira poslali da izuava magiju?, upita Mutimir, Zar Sveta Crkva ne zabranjuje njeno korienje? Da, zabranjuje., ree stari vitez, Zabranjuje magiju koja se koristi u loe i neplemenite svrhe. Pomou magije je mnogo ivota spaeno i mnogo zla potueno, tako da se mi iz manastira bavimo magijom i znamo njene tajne, ali samo one dobre. Utom se vrata krme uz kripu otvorie. Neboju to podseti na vee kada je onaj napaeni i jadni mladi uleteo u krmu i pao mrtav tu u njihovom naruju, te ne htede pogledati prema vratima. Mutimir se okrete, a potom ustade iznenaen. Neboja! Mutimire!, vikao je Vladislav koji je raskoraen stajao na pragu krme, a onda tekim lenjim koracima zakorai prema njima, Naao sam nam odlian posao!

Neboja ga pogleda zauen. Nije oekivao da e se vratiti. On im prie i stavivi ruku na Mutimirovo rame gurnu ga nazad na drvenu stolicu, a potom sede na mesto na kom je sedeo aslav. Kako je seo, tako je poeo da mirka levim okom i mrda nosem u znak nekakvog negodovanja. ta se to udno osea ovde?, promrmlja on. Poto nije dobio odgovor, on izvadi dve povee kese od ispod crnog plata koji je nosio. Kada udarie u drvenu plou stola dragoceni sadraj zazvee. Dve kese pune zlatnika za jedan mali posao!, ree on i dalje mirkajui levim okom. Mislio sam da se nee vratiti., ree Neboja gledajui u zemlju kao da ga ne primeuje, Zadnji put si otiao u sred noi i nisi se vratio. O emu ti pria?, upita Vladislav. Kako o emu?, iznenadi se Neboja, O onoj noi kada smo bili u Eleviru u pijunai, kada si se iskrao iz kampa u sred noi i nestao bez traga. Tad si rekao da ide da ulovi neto za veeru, a onda si otiao pokunivi rep. Zbog tebe za malo da crknemo svi od gladi. Ma daj, pusti to., kiselo e Vladislav mrdajui svojim debelim sedim brkovima, Imamo posao! Dve kese zlatnika! Jedna vama, druga meni, poto sam naao posao, a onda svako krene svojim putem! Kakav posao?, upita Neboja naginjajui se na sto prema njemu, Prvo si nam pobegao jurei onog deaka, onda si nestao bez traga u sred noi, a sad se vraa nudei posao. Neboja., ree Vladislav na izgled uvreen. Poeo je da mljacka kako je priao. Reimo posao, a ti onda lepo ode u Vukodol svojoj dragoj, a ja u nazad u manastir.

Ovde se zaista neto udno osea, pomisli Neboja gledajui u Vladislava koji je as mirkao levim okom, as mljackao lizajui jezikom debele brkove iznad usana. Otkud ti zna za Vukodol?, ree Neboja hvatajui se rukom za balak maa na kaiu. Rekao si mi., odgovori Vladislav uspravljajui se u stolici u kojoj je sedeo. Nisam ti rekao!, ree Neboja i isue ma koji se ubrzo nae tik uz Vladislavov vrat, Ko si ti? Gde je Vladislav? ta to radi Nebojae?, zaurla Vladislav mrdajui nosem, Ja sam Vladislav! Gospoda mi, zbog ovoga e na jeretiku klomau! Evo mene nazad., ree aslav koji se upravo pojavi pored Vladislavove stolice. Kako ga je ugledao Vladislav poe da skii kao prasac pred klanje. Zamureo je vrsto stiskajui kapke. aslav hitro spusti ruke na njegovu glavu, i uz jedan gromoglasni tresak Vladislav nestade, a sa njim i obe kese zlatnika. Samo je njegova crna odea nemo stajala na mestu na kom je sedeo. Neboja pogleda malo bolje, kad ugleda jednog crnog pacova kako se migolji ispod Vladislavove tunike. On podie ma da mu presudi, ali aslav isprui ruku zaustavljajui ga. Ne!, viknu on, Mrtav nam ne moe pomoi. ta je ovo?, ciknu preplaeni Mutimir, Otkad sam sa tobom Neboja, sve mi se samo loe stvari dogaaju! Smiri se Mutimire., odvrati mu aslav hvatajui pacova za rep i dizajui ga gore. Sada, mora ostati smiren i pri sebi. ta je to?, upita Neboja prouavajui pacova.

Sad emo da saznamo., odgovori aslav sputajui glodara na sto. Gledao ga je svojim iza maske sakrivenim oima. Ko si ti? Ko te alje? Pacov zacvile. inilo se kao da govori, ali jezikom koji niko drugi sem pacova nije mogao da razume. aslav je odobravajui klimao glavom, prislonivi aku uz bradu. Posle malo vremena pacov zauta i krete da tri prema ivici stola. arobnjak naglo spusti ruke zurei u njega, kada ivotinja buknu u zlatni plamen u kom istog trena nestade u nitavilu. Loe vesti., ree aslav gledajui obojicu, Pacov mi je rekao da nema nikakve veze sa ovim i da je neki ludi arobnjak Mranik bacio magiju na njega pretvarajui ga u ludog starca sa dve kese zlatnika. Sa obzirom na tu priu, pacov mi nije rekao da je njega poslala mlada vetica koja obitava u kanalizacijama ovog grada kako bi dovukao tebe Neboja u njenu jazbinu gde bi ti bilo presueno istog trena smru. Ona eli tvoju ogrlicu, Neboja. Otkud ti sve to zna ako ti to pacov nije rekao?, upita Mutimir jo jednom iznenaen znanjem koje su posedovali arobnjaci. Ja sam Mudri., ree aslav hladnokrvno, Ja sve znam, pa i to da si ti sin Grailov, sin Tihomirov, sin Furilov, sin Pralimirov. Gde je Vladislav? Da li ti je neto rekao o tome?, Neboja uplaeno pogleda svog uitelja. On je kod vetice, u njenoj jazbini pod gradom., odvrati mudri arobnjak, Avaj, on nije tamo svojom sopstvenom voljom. Ko je ta arobnica?, upita ga Neboja.

Ne arobnica, no vetica., aslav sede na stolicu diui noge na sto. Njegove zlatne cipele su bile blatnjave. Postoji velika razlika izmeu arobnica i vetica, dragi Nebojae. arobnjaci su dobar soj, sklon prirodi i njenoj harmoniji kao i ne izmernoj ljubavi prema svemu to die i to je ivo, ali veci i vetice su zli soj, vrhovni svetenici Tame, kako bi vi to razumeli. Oni ne znaju ta je dobro, jer je njima dobro zlo, ili ti zlo dobro. Ne razlikuju to dvoje, jer ive u svetu punom smrti i njenog zadaha. Znaju samo da slue Tami i njenom gospodaru. Gospodaru koji su zove Utalir. Ne izgovaraj to ime tek tako!, ciknu Neboja drei ruke na uima. Zbog ega?, upita aslav irei ruke, a onda poe da peva stalno ponavljajui to ime. Nemoj se plaiti imena!, smejao se kao sumanut, Njega samoga treba se plaiti! Ime samo oznaava njega kako ga mi ne bismo zamenili sa nekim drugim. Zahvaljujui imenu si ti Neboja vitez, a na drug Mutimir seljaina. Njegov smeh se isprui krmom. Smejao se i smejao, te je zamalo pao sa stolice. Dobro uitelju., ree Neboja kiselog lica, Upravu si kao i uvek, predpostavljam. Naravno da sam upravu., aslav se potpuno uozbilji, Dovoljno sam star da bih bio upravu to se toga tie. Ba zbog toga, moja drugarica vetica nije upravu jer je mnogo mlada. Za vas je stara, ali je od mene mlaa. Ti je poznaje, uitelju? Naravno. Ja poznajem sve to je stvoreno., zadovoljno ree arobnjak visoko dignute glave, Nju, pak sa druge strane, znam mnogo bolje, i iz drugih razloga. Njeno ime

je Zarta i treba je se uvati. To je sve to za sada mogu rei o njoj. aslav ustade i pokupivi Mutimirove i Nebojine torbe sa prljavog poda predade im ih u ruke. Oni se zbunjeno pogledae, a potom pogledae aslava oekivajui da im neto kae. Nije ih pustio da dugo ekaju. Ustajte deco., ree im on okreui se prema vratima, Idemo Zarti u posetu. Oni hitro navukoe torbe na ramena i krenue za njim. Kada su izali ispred krme ui im ispuni agor ljudi koji su tog dana bili na blatnjavim ulicama. aslav pogleda visoko u plavetnilo neba prema arkom Suncu duboko udahnjujui jutarnji vazduh. Ovaj dan je pun magije., ree on blaenim glasom. Mutimire uzmi Nebojinu torbu i idi u tale. Neka konji budu spremni. Nai i jednog za sebe. Trebae ti. Taman kad je momak krenuo da kae kako nemaju vie novca jer su sav potroili na krmu i hranu, oseti neto udno kako mu se migolji po depu. On stavi ruku u njega i izvue zlatni novi koji se presijavao na jutarnjem Suncu, dok je jo desetina njih ostala da lei u depu. Osmeh mu se pojavi na licu. Hvala., ree Mutimir zadovoljno se smekajui. Nema na emu., odvrati aslav, a potom krenu napred. Poto ih je Mutimir ostavio, njih dvojica se uputie kroz guvu na ulici. Neboji nije trebalo dugo vremena da shvati da idu prema tami Olujvrhske kanalizacije. Samo se plaio, da opet ne doe u iskuenje. Plaio se samoga sebe i stvora koji se rodio u njemu. Voleo je aslava, i plaio se da e ga povrediti

u tom obliku; ali aslav je arobnjak neverovatne moi, sigurno bi se on izborio sa tim. ekaj malo, pomisli Neboja zastavi u mestu. Uitelju!, povika on za arobnjakom. Ne, Neboja., ree aslav tunim glasom probijajui se kroz redove ljudi, Ja ne mogu skinuti vukovu kletvu sa tebe. Sudbina je tebe odredila za to. Sam se mora izboriti sa unutranjim sobom, jer si ti sam to i napravio. Neboja spusti alosno glavu gledajui u blatnjavu zemlju. eleo bi da ode odavde i da se nikada ne vrati. Poeleo je da tog istog trena napusti Olujvrh i napokon ode u zagrljaj svoje voljene Vere. eka me, ree on sebi sasvim siguran, Znam da me eka. Nasmeio se. Pogledao je u aslava oekvajui da mu neto kae, ali stari arobnjak je iao dalje ni ne okreui se. Na njegovoj je strani, znao je to. On ga nikada ne bi izdao nadlenima u manastiru. ta bi se desilo kada bi im ipak rekao. Moda bi ga pustili da ode i da ivi normalnim ivotom kao slobodni graanin Carstva. Ne. To je ne mogue. Prvi ko bi ga u tome spreio bio bi komadant njegove ete, matori Rastislav. Kad dooe ispred kanalizacija, aslav zastade duboko zamiljen. Stojao je par trenutaka nemo gledajui kroz mrani ulaz, kako se inilo u samo tamno srce podzemlja. Ne boj se., ree on Neboji kroz osmeh, Ja sam tu. Zlatne cipelice zagazie niz kamene stepenice u duboku tamu. Baklje behu ugaene, lavirint pust, a svetlost je dopirala dovoljno toliko da vide svoje noge. Iznenada, svetlost se pojavi sijajui oko arobnjakove male glave rasterujui tamu kanalizacije. On se nasmeja grohotno.

Hodali su dugo. inilo se kao satima, jer Neboji bee sve tee i tee. Kako su kroili sve dublje u tamu podzemlja Olujvrha, oseao je kako ogrlica postaje sve tea i tea. Polako lanac oko vrata poeo je da mu najeda mekanu kou. Znoj mu je oblio porumenelo lice, dok ga je on oajniki svaki as brisao dugim, sada ve mokrim rukavom. aslav ga je pogledao par puta svojim plavim oima, koje su se blago nazirale iza zlatne maske. Bile su pune briga i mora. Bie sve uredu., oinski mu je govorio svaki put kada bi se okrenuo. Najednom, mogli su da uju pritajene glasove iz daljine. Behu to jezici opaki i prljavi, koji su psovali na najgorim kletvama i opaskama nekog tamnog i mranog jezika. Neboja zaustavi dah kako bi mogao lake da uje, ali bez obzira nije mogao da razume jezik kojim su ti glasovi govorili. Tu je., ree aslav gledajui u viteza. Jeste., uplai ih glas ispred njih, Tu je. Najednom baklje na zidovima buknue obavijene plamenom. Ispred njih stojala je boginja, kako se Neboji inilo. Bila je to prelepa deve ljudskog soja. Crvena odora sa ukrasima od zlatnog konca krasila je njeno vitko telo, dok su njene nabubrele grudi krasile njenu ne izmernu lepotu. Kao krv, plava kosa padala je preko njenih ramena kao veni vodopadi, a njene oi behu tamne i pune tajne istorije njenog postojanja. Zarta., ree aslav devojci, Opet se sreemo. Ba mi je drago da te vidim, ljubavi., progovori prelepa deva mekim, zavodljivim glasom, Ovoga puta si doveo i prijatelja. Nauio si da ne igra kolo sam sa silama Tame. To je dobro po tebe, sa obzirom na na proli susret.

Ne priaj gluposti devojko!, ree arobnjak odluno, Da sam eleo ja bih te jo onoga trenutka pretvorio u prainu. Ali za razliku od tebe, ja jo uvek gajim bar nekakva oseanja prema tebi! Zarta se nasmeja. Kako je njen glas odzvanjao krivudavim hodnicima podzemlja oko njih se ni od kuda pojavi na desetinu visokih momaka. Kada je malo bolje pogledao, Neboja opazi da su stari, izbledeli i mrtvi, za razliku od Zarte koja bee sasvim iva. Oteraj svoje mrtve ljubavnike, povika aslav upirui kaiprst prema vetici, Ili e opet ostati bez njih. Ne, dragi aslave,, odgovori ona sasvim ozbiljna, Predajte mi moju kraljicu i ja u otii odavde, a ti e poiveti jo dugo, dugo godina. Zna da se to nee desiti., arobnjak se nasmei, Odlazi odavde i nikada se vie ne vraaj. Neboja je stajao zbunjen gledajui ih. Nije razumeo o kakvoj kraljici govore, ali inilo se da je aslav sasvim sigurno znao. ao mi je dragi moj., ree Zarta i okreui se krete prema vratima iza nje, Due umrlih, dovedi te mi moju kraljicu! Mrtvi srnue prema njima grabei ih za ruke i noge udarajui ih pesnicama. Neboja je imao taman toliko vremena da isue svoj ma i da se odbrani njime. Zamahnuo je sedam puta, kada sedmorica oko njega padoe na pod zadobijajui vean mir. aslav uhvati jednog za glavu kad on istog trena buknu u plamen iezavajui zajedno sa jo jednim pored njega, dok je treeg samo pogledao kada se on pretvori u baru crvene krvi na blatnjavoj zemlji.

Brzo!, povika arobnjak trei prema Zarti dok ga je Neboja u stopu pratio spreman sa maem u ruci. Proavi kroz uska vrata, oni se naoe u prostoriji koja je liila na prastare dvorane kraljeva Elina iz Starih Dana. Stotinu kipova sa likovima mladih devica krasili su vlane zidove, dok su veliki plameni jezici izvirali iz njihovih usta obasjavajui prostoriju. U sredini na kamenom uzvienju stajala je Zarta, sada sa crnom maskom koja je prekrivala njeno prelepo lice. Izgledala je kao boginja koja eli da kazni svoju podanike, stojei ukoso sputene glave, taman toliko da moe da ih dobro osmotri. Ona podie visoko ruke kada se iznad njih ni od kuda pojavi straan vetar koji Neboju obori na zemlju. Njegov ma odlete u stranu odzvanjajui na kamenom podu. inilo se kao da je samo on mogao da oseti zaarani vetar, jer su vatre na zidovima jo uvek gorele. aslav je stajao smiren gledajui u njega. Neboja viknu iz sve snage oekujui njegovu pomo, ali on je samo stojao ukipljen pridruujui se kipovima mladih devica. Najednom, zlatni lanac oko Nebojinog vrata pue, kada vetrove ruke obuhvatie crveni dijamant nosei ga prema Zarti koja se podlo smejala. Neboja ustade hvatajui se za grlo pokuavajui da zaustavi krv iz rane koju mu je napravila ogrlica. Zarta uhvati ogrlicu rukama i sveano je stavi u usta sa mukom je gutajui istog trenutka. aslav je i dalje stajao u mestu gledajui taj prizor ne inei nita. Zarta pade na zemlju vritei, a onda se uspravi gledajui svoje dlanove, divei se sama sebi. Najednom njeno telo poelo ja da poigrava izvijajui se. Crna dlaka sakri bledu kou vetice, kada crna maska pue otkrivajui vuije lice. Neboja nije razumeo o emu se radi. as je gledao u Zartu koja se ludaki smejala, as u aslava od koga je svakog trena

oekivao neto to ni on sam nije mogao da objasni. Neto to e ih izvui odavde. Dobrodola, Tilaro., ree aslav iznenada. Neboja je gledao zbunjen dok mu je topla krv natapala koulju i konu jaknu. Vrtelo mu se u glavi i bila mu je muka. Klanjajte mi se robovi moje neizmerne volje!, povika Zarta. Njen glas je odzvanjao kao likovanje hiljadu ena koje su vikale prema sunanoj svetlosti iz same dubine podzemnog sveta. Vratila sam se u svoj svojoj slavi i moi! Sada sam jaa nego ikada, dragi moj aslave! Hvala i tebi i tvom slugi. Odlazi odavde!, gromoglasno povika aslav izazivajui zemljotres, Tebi nije mesto ovde! Odlazi! Vetica se i dalje smejala. Zar ne shvata? Tvoje vreme je prolo matora budalo, a vreme tvoje kraljice je dolo! Neboja pade na zemlju. Hiljade oblika i boja zaigrae mu ispred oiju. Mogao je da uje aslavov i vetiin glas kako se bore u dubinama vremena dok je tama lagano padala ne njegove umorne oi. Umirem, pomisli on. Oseao je hladne ruke tame koje su ga sve bre i bre grlile jako ga pritiskajui uz svoje grudi. Poslednje ega se sea bila je zlatna maska sa ovijim rogovima; maska koju je ve negde video. Onda je opet mogao da vidi boje. Leao je zgren na podu rukama se drei za vrat. Pokuao je naglo da ustane kada ga jak bol prelomi u vratu. Posegao je rukom napipavajui ranu koju nije mogao da vidi. Krv je stala. Vatre su i dalje gorele, ali aslava i Zarte nije bilo tu. Lagano je ustao osmatrajui razruenu prostoriju. Kipovi devica leali su na kamenom podu pretvoreni u parad kamenja i praine. Onda je ugledao crvenu taku malo dalje od sebe.

Najgore misli su mu prole kroz glavu, misli pune tuge i ne potrebne smrti. Molio se Gospodu da to nije aslav, ali ipak je bio on. Crveni arobnjak leao je na podu okrenut leima na gore, a njegova maska leala je pored njega; to jest, ostaci njegove maske. Kapuljaa je bila povuena sa njegove glave kada je Neboja prvi put u ivotu ugledao duge vlasi njegove plave kose. Ne!, povika Neboja promuklo kada mu suze udarie na oi. Pao je pored arobnjaka i dalje se drei rukom za bolnu ranu. Okrenuo ga je. Zle misli napustie Nebojin um. Bio je srean. arobnjak ga je gledao svojim oima plavim kao dubine velikih okeana. Prelepo bledo lice, krilo je duge godine aslavovog ivota. Gotovo je Neboja., ree on slabanim glasom. Bio je vrlo umoran. Sve je gotovo. Taman kada je pomislio da treba da izau odatle i vrate se u grad, Neboja primeti da se nalaze u krmi u kojoj su stalno noili. On pogleda oko sebe sa neverovatnim bolom u glavi ugledavi Mutimira koji je zbunjen gledao u njih u rukama drei sedlo i Vladislava koji je krvavog lica onesveen leao na krevetu. Mrak opet pokri Nebojine oi i on se obrui na zemlju padajui preko aslava. Poslednje ega se sea jeste Mutimrov glas koji ga je dozivao.

V POGLAVLJE POVRATAK KUI

Svetlost zvezda lebdela je nou, Zemlja danu da obasja ne da, Na Severu deak vian mau, Obasja se svetlou sa neba. Borio se hrabrou, vrlinom, Oborio kraljevinu trola, Napojio sledbenike vinom, I krenuo preko Junih gora. Stajao je ko kamen u zori, Kada Senka pomrai mu presto, Njegovu hrabrost to ne obori, Kad je stao na to smrtno mesto. Zla je Senka prekrila mu lice, Pomraen je, svetlost se povukla, Kad na Moru zaue se ptice, On obori stranog i zlog vuka. O Vieslave, oe silnih ljudi, Svetlost tvoja obasja nam lice,

O Vieslave, o voo svih ljudi, Opet nam poalji svetle ptice! Muki glasovi nalik nebeskim horovima pravednika i svetitelja pevali su u daljini praeni zvucima frula i gitara. Neboja lagano otvori oi, pokuavajui da podigne one kapke koji su uporno padali na dole. Nozdrve mu ispuni medeni miris slatkog tamjana iji je dim ispunjavao malu i mranu, skoro praznu sobu. Pored drvenog kreveta na kom je on leao, stajala je mala polica sa glinenim draem za tamjan iz kog je beli dim kuljao na gore prema malom otvoru na plafonu iz kog su se muki nazirali jutarnji zraci sunca. Sa tekim bolovima u rukama, nogama i leima, Neboja se otisnu sedajui na tupu ivicu kreveta. Napokon, kua, ree on sam sebi. Pogledao je oko sebe da bi na zidu ispred ugledao drvenu ikonu. Mladi vitez u oklopu od srebra i zlata stajao je stisnutih nogu sa rukama uz telo, dok su dugi elini ma i plavi tit sa velikim osmokrakim suncem na svom polju, leali naslonjeni uz njegove noge. Oko sedmokrake zvezde od zlata, koja je leala iza njegove mlade glave, na jeziku iz starine pisalo je: Vasjunite Vieslav. Sveti Vieslav, pomisli Neboja dok mu se u glavi jo uvek komeao bol pomean sa raznim drugim mislima koje su odmah poele da ga more. Ustao je da bi obukao istu belu odeu koju mu je neko ostavio pored kreveta, na pranjavom podu od bukovine. Otvorivi vrata, jak bljesak svetlosti ga udari. Poto je saekao malo da se privikne na dan, on iskorai ispred. Bio je kod kue, u Plamenkom manastiru. Lepa seanja ispunie mu zamuene misli. Setio se trenutka kada je kao mali prvi put kroio na ovo sveto mesto.

Tada je mislio da se nalazi na nebu, a sada je znao da je to samo jedan mali deo pakla, u koji e otii kada umre kao i svi ostali. Jednom je to rekao javno svojoj brai koji su ga istog momenta napali govorei da Svemoni Gospod otvara vrata svoga Carstva svim duama koje to zaslue; a na tom putu, pomau im Sedam Svetih uvara, zajedno sa Vieslavom Velikim. On je znao da to nije tako. Njega su uvari ostavili da bude samo obian monah, a to nije bila njegova volja, jer su ga tu doveli kao maloga, kada nije mogao da razazna levo od desnog, i kada nije poznavao lepotu ivota u naruju voljene ene i poslune dece. Osvrnuo se oko sebe gledajui kroz dugi hodnik iaran desetinom prozora. Zauo je zviduk neke vesele pesme praene koracima sa svoje desne strane kada se ispred njega pojavi deak odeven u manastirsku nonju. Telo mu se skrivalo iza duge bele haljine dok mu je glavu prekrivala bela okrugla kapa sa dugim ogrtaem koji se prostirao do njegovih kolena. Kada ga je ugledao, deak izbulji oi te pritra klanjajui mu se i ljubei mu desnu ruku. Gospodaru Neboja!, ree ushieni deak, Veliki Magistar Milutin me je poslao da vas obiem. Kako se oseate? Umorno., odvrati Neboja hladnim glasom, Vodi me Milutinu. Naravno., ree deak ustajui, kada se okrenuo i krenuo niz hodnik. ta se desilo?, Neboja ga je lagano pratio pokuavajui da ne padne dok su mu se bolne noge sapliale jedna o drugu, Od kada sam ovde? Doveli su vas pre mesec dana., odgovori deak gledajui pravo, Bili ste u groznici i velikom snu. Magistar

Milutin je naredio da vam se pevaju svete pesme nad glavom dok ne ozdravite. Braa su se menjala iz dana u dan pevajui nad vama, ali je brat Mutimir proveo najvie vremena uz vas. Zahvaljujui gospodaru Vladislavu, Magistar ga je oslobodio dunosti kako bi bio uz vas. Hvala Gospodu, sada je sve uredu. Brat Mutimir?, upita Neboja zauen, Nije valjda stupio u monaku slubu? Jeste. Pre etrnaest noi., odvrati momak uz osmeh, Gospodar Vladislav ga je preporuio Magistru, a vi znate koliko Magistar ceni i uvaava njegovu re. Za njega bi i ruku dao, samo kad bi on to traio. Budala, pomisli Neboja, Mutimire budalo! to si se upetljao u neto to ne poznaje. Osudio si samog sebe. Poto su sili niz stepenice, uputili su se preko zelenog travnjaka ogromnog manastirskog dvorita. U sredini, okruen sa stotinu crvenih, utih i belih cvetova najlepeg cvea, stajao je veliki kip Vieslava Velikog. Oko njega, na drvenim klupama sedelo je dvadesetak momaka u manastirskim nonjama. Kada ugledae Neboju kako prolazi pored njih, oni svi skoie na noge pozdravljajui ga udarajui stisnutom pesnicom o nedra uz rei: Dobro doao Komandire!. On im zauzvrat klimnu glavom oslabaajui ih pozdrava. Nije voleo to se prema njemu ophode kao prema nekom gospodaru. Svi su oni braa, bez obzira na in, jer taj in delio ih je samo po au mesta u Plamenkim vojnim redovima. On nastavi dalje pratei mladog monaha koji ga odvede do dvora. Velika kamena graevina boje tamnog neba stajala je tik uz velike, debele zidine, nazirajui se iz daljine kao ogromna planina. Dugaki beli barjaci i arene zastave vijorile su se na njegovim

kulama. Proavi kroz drvene vratnice oni se uputie uzdu hola gde su poreani stojali uvari. Oklopljeni od glave do pete u beli elik, uvari su sijali kao sunce u zori stojei jedan uz drugog kao nepomini kipovi. Njihove tabarde behu crne sa zlatnim osmokrakim suncem Istoka. Bela Garda, pomisli Neboja u sebi. Njih desetak, koliko ih je bilo tu, pripadali su najelitnijoj vojnoj regimenti Carskog Elina, regimenti koja je uvala Cara i Njegov Sveti Presto jo od vremena Enata Preosveenog. ta oni rade ovde?, upita Neboja sasvim zbunjen. Gardijai?, odvrati monah, Car ih je poslao da uvaju dvor. Mnoge mrane stvari su se izdeavale od kada ste vi otili na vae Posluanje. Bolje da vam to ispria sam Magistar, ja nisam ba toliko upuen. Govori ta zna, a on e mi drugo dovriti. Vidite, Magistar, kao i sam manastir, ima mnogo neprijatelja preko granica u Eleviru., on zastade gledajui da li ima jo nekoga pored njih sputajui glas, Huka se pria da se Elevir sprema na pohod. Kau da je ludi kralj Metenil Volebnik sakupio veliku vojsku odevenu u isto zlato sa maevima od zmajevih zuba i da se sprema da napadne Koronu, a potom i Carstvo. Naravno, na Sveti Car ne veruje u te prie jer su glasnici doneli drugaije vesti, da je Metenil miran i da takva vojska nepostoji. Magistar je traio od kneevaa da se podignu na Sveti rat i odmah krenu za Koronu, pre nego to bude kasno. Neki to nisu prihvatili istog srca, jer je jedan broj knevaa dobar prijatelj sa divljacima Elevira. Videli su opasnost u Magistru, da je u stanju da ubedi Cara da krene u rat, a to nije dobro za ekonomiju kneevina, ako razumete ta hou da kaem. Tano kada ste vi otili, neko je

pokuao da otruje Magistra preko zatrovanog gulaa. Nije im uspelo, ali je zato jadni degustant Giler otiao u Gospodove dvore., on nastavi dalje, Bolje razgovarajte sa Magistrom, on e vam to bolje objasniti jer je upueniji, verovatno. Ubrzo, velike drvene vratnice pojavie se pred njima. Monah tri puta zakuca govorei: Vera je naa silna. Iza vrata mu odgovori prigueni staraki glas: Toliko da pomera planine. Monah povue bravu i uz blagu kripu oni uoe u sobu. Na velikom krevetu prekrivenim skerletom i svilom leao je starac. Njegovo bledo lice izgledalo je kao suva krpa, a srebrna brada i kosa retka kao trava u pustinji. Bio je to Veliki Magistar Plamenkog reda vitezova Milutin. Neboja ga isprva nije prepoznao jer ga je jo uvek pamtio kao mlaeg i snanog viteza koji se borio rame uz rame sa pokojnim Carem Stefanom u borbi kod Prelaza. Sada je pak izgledao jo starije nego kada ga je poslednji put video, pre nego to je napustio manastir i krenuo za Uroevgrad. U uglu sobe, primetio je njegov oklop. Bele i zlatne behu njegove boje, a lem sa vizirom poivao je na grudnjaku. Mnoge ogrebotine poivale su proirene po njegovim nedrima i svedoile su o njegovim godinama i brojevima provedenim u silnim bojevima i strahovitim juriima. inilo se da Milutin dri predavanje trojici monaha koji su nemo stajali okruujui njegov krevet. Jedan od njih, Neboja primeti, bio je Mutimir. Odeven u manastirsku nonju, njegovi mravi udovi i uvueni stomak se uopte nisu nazirali. Izgledao je krupno i snano, kao i Milutin nekada davno, pomisli Neboja. Kad ugleda Neboju na njegovom licu se pojavi irok osmeh. Neboja se nije trudio da odoli uzvraanju istog. Zagrlie se.

Neboja!, ree Mutimir uz radostan poklik, Ba mi je drago da te vidim zdravog i na nogama. Molili smo se za tebe. Znam., odvrati Neboja veto krijui tugu koju je oseao prema Mutimirovoj odluci, Sve mi je reeno, ali ipak ima mnogo toga nereenog. Ajde, kupite se., procvile slabano Magistar, Idite i radite neto korisno, ostavite me samog. Ali gospodaru,, progovori jedan od monaha po imenu Tulije, ovek stariji sa velikim oiljkom na obrazu, Jo niste uzeli biljke. Ma kakve bre biljke!, uzviknu starac besno, Ako je Vinjega volja da crknem, neka tako bude. ta ekate? Ostavite me samog sa Nebojom. Uz blagi naklon tri monaha se poklonie i izaoe zatvarajui vrata za sobom. Pre nego to ih je zatvorio, Mutimir uputi Neboji pogled pun sree i radosti. Kako se osea?, upita Milutin Neboju. Dobro., odgovori on trljajui laktove, Malo sam ukoen. Ma, nije ti nita., ree starac lagano se pridiui. On dohvati mravim prstima krivudavi tap koji je leao naslonjen uza zid pored kreveta i oslonivi se na njega ustade i prie Neboji ljubei ga tri puta u obraz. Suze su krenule da lenjo klize niz uvuene obraze. On ga obgrli starakim rukama. Slavljen Gospod!, ree starac jecajui, Majku mu majinu, strahovao sam da se nee probuditi. Sad je sve uredu, valjda. Neboja je mogao da oseti zabrinutost u Milutinovom promuklom glasu. Plaio se da e ga starac ispitivati o

Olujvrhu, kao i o tome zbog ega je Neboja otiao tamo, iako je striktno nareenje bilo da se iz Uroevgrada odmah vrati u manastir. Meutim, ta pitanja nisu usledila. Starac se nasloni na prozor gledajui u daljinu, u snegom pokrivene vrhove Zelenih planina. Gospodaru, ta te mui?, primeti Neboja brigu u starevim oima. Umirem, Neboja., odgovori slabani starac, Mislio sam da u bar doekati devedesetu, ali teko. Meutim, ne mori me to, no rat. Rat?, zbunjeno e Neboja. Da, rat., odgovori Magistar, Kralj Metenil Elevirski skuplja veliku vojsku u svojim mranim umama. To je vojska kakvu svet nikada do sada nije video. Kada sam ga obavestio o tome, Car je posalo par pijunskih izvidnica. Vratili su se rekavi da nisu videli nikakvu vojsku niti se Metenil sprema na pohod; da je stanje u Eleviru mirno i tiho. Lau, protuve! Ja sam lino video tu demonsku silu. Nose zlatne oklope, kao i velike rogove na svojim lemovima. To nije obina vojska vilenjaka ili ljudi, ve mranih stvorova iz Starih dana; potomaka davno izumrle rase. Oluja dolazi, Neboja. Kako si ti to video?, upita ga Neboja sasvim ozbiljan. Starac se podrugljivo nasmei gurajui ruku ispod dueka na krevetu. Izvadivi je on izmeu rairenih prstiju Neboji pokaza plavi kamen u obliku goluba. Jednog dana, kad sam jo bio mlad i jak, Gospod mi je poslao ovog goluba. Sleteo je na moj prozor i ja sam ga uzeo, ali tada se pretvorio u kamen. Najednom, ispred sebe video sam scene ne iz moje sobe, no iz cele Tal-Imire. Godinama

sam ga koristio gledajui u svaki kutak Zemlje. Mnogo puta mi je pomogao u prolom ratu sa Elevirom. ta misli, kako je pokojni Stefan znao da e vilin-narod pokuati da pree ba preko Visokog Prelaza, za koji su svi i zaboravili da postoji? Pomou ovog kamena, video sam veliku vojsku od hiljadu i hiljadu zlatnih vojnika pod Metenilovom komandom. Video sam..., starac uuta. Neboja to primeti, ta si jo video, oe? inilo se da e iz starevih otvorenih usta izleteti jo po koja re, ali on hitro uuta mahnuvi rukom vraajui kamenog goluba ispod dueka. Idi, dete moje., ree Magistar tiho, Vladislav bi eleo da te vidi. Neboja poljubi Milutinovu ruku primeujui velike krvave oiljke na njima, jo uvek svee. Ne rekavi nita on se okrete prema vratima i otvorivi ih krete da izae napolje. Zaboravih da ti kaem!, dobaci mu starac, Veeras oekujemo Cara Nemanju. Sazvao je Carsko Vee koje e se odrati u manastiru. Okupaj se, obrij se, i lepo se obuci. Idi sada. Zatvorivi vrata za sobom, Neboja se uputi uzdu dugog hodnika do Velike Dvorane. Naiavi na jednog monaha, koji mu, naravno, poljubi ruku, on ga upita da li zna gde se nalazi Vladislav. Poto mu je monah odgovorio da se nalazi u Velikoj Dvorani i da upravlja pripremama za dolazak Svetog Cara, Neboja se hitro uputi tamo, nizajui u glavi bezbroj pitanja koja oekuju odgovore. Velika Dvorana bee puna. Monasi su u svojim belim odorama trali levo, desno, postavljajui velike drvene stolove, svilene barjake sa grbom Carstva, kao i ostale akonije. Na

sred Dvorane, stajao je Vladislav. Izgledao je kao kakav general davajui upustva i nareenja znojavim monasima. Bez obzira na veliku galamu, njegov glas je gromoglasno odzvanjao. Pomerite tu klupu jo do zida!, vikao je mahajui rukama kao besni pelikan svojim krilima, Taj barjak, Borise, ide tamo, pored onog prozora! Ne, to ne ide tu ti vreo nitarije! Da li me slua ti tupane?! Rekao sam da ti ukrasi stoje na zidu, iza stolice na kojoj e sedeti Car! Neboja mu lagano prie kako ga ovaj ne bi primetio i stavi mu ruku na rame. Vladislav se okrete spreman da opsuje tog derana koji se drznuo da ga ometa kada ugleda Neboju i zaneme. Mesto na kom nekada bee njegovo levo oko, bio je samo jedan veliki oiljak u obliku otre crte. Brate moj!, nasmeja se Vladislav grlei ga, Kad si se probudio?, Malo pre., odgovori Neboja kroz osmeh zagledajui oiljak na Vladislavovom licu. Vladislav to primeti i njegov osmeh utihnu. ekaj malo., ree mu Vladislav okreui se prema razigranim monasima, Momci, odmor! Borise doi u Magistarski kabinet., on se opet okrete prema Neboji, Hajdemo mi u Milutinov kabinet da popriamo i popijemo po au tople medovine. Neboja ga ne odbi. Prijala bi mu aa toplog nektara, a i pria oekuje svoj kraj. Kabinet Velikog Magistra Milutina bila je jedna osrednja soba lepo ureena sa jednim velikim pisaim stolom, dve fotelje, i, naravno, stotinu papira i knjiga. Sedoe na

fotelje, smetene jednu preko puta druge. Mladi monah po imenu Boris ue u kabinet za njima. Donesi nam dve krigle tople medovine., naredi mu Vladislav, Zatvori vrata za sobom i kucaj kad bude ulazio. Monah se nakloni i izae iz sobe zatvarajui metalna vrata. Kako se osea?, Vladislav upita Neboju. Dobro., odgovori Neboja, ta se desilo? ta ti je sa..., Neboja uuta ali pokaza rukom na svoje levo oko. Vladislav udahnu duboko zalizivajui svoje srebrne brkove. Kada sam u Olujvrhu krenuo da jurim onog klinca,, zapoe on, Uleteo sam u smrdljivu kanalizaciju gde su me napali neki lupei. Isprebijali su me na mrtvo ime, toliko da sam se onesvestio. Naravno, ja sam pokuao da se branim, ali su me bogovski izlemali. Kada sam se probudio naao sam se vezan za zid u nekakvoj hladnoj sobi punoj raznih sprava za muenje i ubijanje. Soba je bila puna krvi, a smrad mrtvih telesa, koja su me okruivala, zaudarao je u vazduhu. Ispred mene stojao je ovek odeven u crno. Pogledao sam malo bolje ne bih li mu razaznao lice, ali njega nije bilo. Samo dva uarena oka i zubi otri kao britva lebdeli su u praznom vazduhu ispod njegove kapuljae. Pitao me je za tebe, ali ja sam se pravio lud. Rekao sam ni da ne znam ko si. Ubo me je noem u stomak. Opet je postavio pitanje, ali sada detaljnije, objasnivi mi o tvom Posluanju u Uroevgradu; istu priu koju si mi i ti ispriao kada smo se sreli na putu, a onda me je upitao: Gde je kraljica moga gospodara?. Zaista nisam razumeo o emu pria, ali on je mislio da laem. Udarao me je biem, motkom prepunom eksera i ne znam ni ja sa ime jo,

ali nisam eleo da kaem ita to ima veze sa tobom. Muio me je krvniki. Rekao mi je da laem, i da e te nai i bez mene. Onda je zario svoj no u moje oko. Najednom je poeo da vriti, urlajui kao zmaj kada mu iupaju krila, pa je potom nestao. Nekakva vatra je poela da gori oko mene. Oseao sam toplotu koja me je polako obuhvatala, a onda sam se probudio tik kada smo bili ispred manastira. To je bile pre etiri nedelje. ta je bilo sa aslavom?, upita ga Neboja. Ja ga nisam video., odgovori Vladislav tuno, Mutimir mi je rekao da mu je pomogao da nas stavi u kola koja su konji vukli, a da nas je potom napustio. Mislim da je preneo Mutimiru poruku za tebe, bar mi je on tako rekao. Da li si moda uo neto o ..., Neboja je oklevao, ali najzad rei mu se prelomie preko jezika, O Utaliru. Ne., Vladislav e ustro namrtivi se, Zato pominje njega? Sveti Car Arijan ga je ubio pre vie od sto godina. aslav ga je pomenuo., ree Neboja kiselo, A i.... video sam ga. Gde?, poskoi Vladislav, To je ne mogue. Kada sam sa aslavom napao staru veticu u kanalizacijama, onesvestio sam se i video njegov lik. Mora to rei Milutinu., Vladislav se uzvrpolji, To nije dobro. Mora mu rei! BUM, BUM, BUM. Neko je kucao na metalna vrata. Vladislav se okrete. Neboja je mogao da primeti traak straha u njegovom pogledu. Gospodaru Vladislave., ree mladalaki glas od iza vrata, Doneo sam medovinu.

Ui Borise., Vladislav se primiri. Otvorivi vratnice, mladi Boris ueta u kabinet ostavljajui dve krigle na sto. Bela para se puila dok je miomiris meda osvajao vazdug. Borise., obrati mu se Vladislav, Dovedi brata Mutimira. Mladi se nakloni i izae napolje. Vladislav dohvati jednu kriglu i dodade je Neboji, a drugu priblii svojim usnama koje su podrhtavale. Gde je moja ogrlica?, upita Neboja bojaljivo. Ogrlica?, zaueno e Vladislav, Kakva ogrlica? Crvena., ree Neboja, Ona koju sam dobio u Uroevgradu. Ne znam ti ja nita o tome., Vladislav zadovoljno zamljacka dok mu se topli med razlivao po ustima, Moda Mutimir zna., on ispi poslednji gutalj i ostavi kriglu sa strane, Nego reci mi, kakav je On, ako je to uopte i bio on? Uasan i ruan., odgovori Neboja, Onoliko koliko je boanstven i lep. Veeras u manastir dolazi Car., Vladislav ustade, Sredi se. Obavezno priaj sa Milutinom i reci mu o tome. Nadam se da je dovoljno zdrav da prenese to Njegovoj Svetosti. I ja se nadam., ree Neboja ispijajui sadraj krigle. Vladislav krete prema vratima, ali se okrete i pogleda u Neboju. Osmeh se ukaza na oronulom licu. Drago mi je da si sad dobro, Neboja., ree on i izae napolje. Neboja je sad sedeo sam. Gledao je u jednu taku na kamenom zidu, dok mu se hiljadu misli poigravalo sa zdravim

razumom. Trenutno, razmiljao je o kamenom golubu kog mu je pokazao stari Milutin. Ako je ta stvar toliko mona i magina, da moe da pokae sve kutke ovoga Sveta, moda bi mogao i da mu pokae njegovu voljenu Veru. Ah, Vera, pomisli on. Tako bi voleo da je ugleda, da je zaglri, da oseti njene nabujale grudi ispod njegovih prstiju. Ali, sada nije trenutak za tako neto, jer neto mrano se sprema, znao je. Samo ta? Pitao se, da li to ipak ima neke veze sa davno proteranim Utalirom, ije ime nekada bee Samul. Da li se onaj, koga je u Starim Danima u krugu Svetih uvara ovoga sveta zamenio Sveti Vieslav Veliki, ponovo vratio. Dva puta je ve pokuao da povrati svoju izgubljenu Talimiru, zato ne bi pokuao i trei put. Sveti Car Arijan ga jeste ubio pre sto godina, ali on je boanstvo, on je sin Gospodnji; kako bi on mogao da umre? Neboja, prijatelju., tre ga poznati glas iz dubine misli. Mutimir je stojao na vratima. On mu prie i sede na fotelju kraj njega. Boris mi je rekao da si ovde., ree mu on sa osmehom. Znam, Vladislav ga je poslao., odgovori Neboja, Gde je aslav? Vratio se na planinu kada smo krenuli iz Olujvrha., odgovori Mutimir, a osmeh iseze sa njegovog umornog lica, Rekao je da ti prenesem poruku. Kakvu poruku?, upita Neboja. Ne znam., Mutimir ravnoduno slee ramenima, Rekao mi je samo da ti prenesem poruku, koju ni on meni nije preneo.

Mora da ima neka zakoljica., ree Neboja naslonivi se na obod fotelje, To je aslav, na kraju krajeva. Samo koja? Moda poruka lei ovde., ree Mutimir vadei ogrlicu iz depa. Bila je to Nebojina ogrlica, ali njen dijamant vie nije bio krvavo crven, no nebesko plav. Ovo je tvoje, zar ne?, ree Mutimir smekajui se. Daj mi je., Neboja ugrabi rukom ogrlicu i istre je iz Mutimirovog stiska. Podigao je kako bi je bolje osmotrio. Ovde je neto udno. ta se desilo sa dijamantom? Kako si uope doao do nje? Video sam kada ju je zla vetica progutala. Ne znam, zaista., ree Mutimir, aslav mi ju je dao. Moda joj ju je iupao iz stomaka. Neboja obema rukama uhvati ogrlicu za zlatni lanac, i krete da je stavi oko vrata. Ta scena mu je bila poznata. Poslednji put kada je to uradio, pretvorio se u uasnog stvora iz samog pakla. No, on je ipak stavi oko vrata. Stao je zanemei u trenutku, dok ga je preplaeni Mutimir gledao irom otvorenih oiju. Nita se nije desilo. Sve je bilo normalno. Mo ogrlice je iezla. Skidaj to!, viknu uplaeni Mutimir dok mu je glas podrhtavao. On posee rukom zgrabivi ogrlicu, kada se ispred njih pojavi Neboji poznat lik. Krupan kao planina i irok kao utroba zemlje, stajao je gordo ispred njih. Od istog zlata bee iskovan njegov oklop koji je prekrivao Tamom izmueno telo. Hiljadu ara suneve svetlosti sijalo je oko njegove glave prekrivene lemom boje praskozorja. Dva velika ovnovska roga, uvijali su se do njegove brade, dok su dva nebesko svetla

oka irila teror oko njegove linosti. Mraan i straan, koliko svetao i prelep, ispred njih, stajao je tvorac njima poznate Talimire, kao i njen prvi gospodar. Bio je to Utalir-Samul, onaj koji je pre nastanka vremena u venosti, pao sa najsvetlije zvezde u najcrnji ambis. Neboji se inilo da je vreme stalo, zajedno sa njegovim srcem, dok je Mutimir nemo zurio u priliku ispred sebe. Da su mogli, vritali bi, ali njihovi glasovi bili su prigueni, toliko da su jedan drugog mogli uti kako duboko udahnjuju i izdahnjuju. Sa drugo strane, inilo se da Utalir ne vidi njih. Gledao je u daljinu, u taku iza njih. Najednom, ceo Magistrov kabinet pretvori se u mranu umu dugakih stabala. Njih dvojica su jo uvek sedeli na foteljama, zurei u Utalira i ne isputajui ogrlicu iz ruku. Pored Utalira pojavi se jo jedan stvor, mraan i uasan. Nije imao lice, ve samo dva uarena oka i krvave zube. Neboja se priseti Vladislavove prie o mranom neznancu koji ga je muio. Mora da je to ista osoba, ako se uopte moe tako i nazvati. Gospodaru., tiho e mrani stvor. inilo se da e nastaviti, ali on zaneme ponizno sputajui glavu. Nisi je doveo, zar ne Mranie?, upita ga Utalir. Njegov glas bee dubok i straan kao i on sam. Bio je to glas boanstva, deo samog Gospoda, na alost onaj mrani deo. Nisam., stvor se nakloni do zemlje, Imali su saveznika kog nismo ni u ludilu oekivali. Neko od moje brae?, Utalir e ljutito. Ne., ree Mranik, Matori arobnjak, aslav. Budala., Utalir pljunu na zemlju, Svojim rukama u ga smrviti!, on se okrete prema Mraniku, Da li je Metenil spreman? Jeste, gospodaru., ree Mranik sputene glave.

Odlino., ree Utalir zakoraivi napred, kako se Neboji i Mutimiru inilo, tano ispred njih, ali ipak on je i dalje stajao veoma daleko, Dva puta sam ustao iz Tame, dva puta sam vojevao za ono to mi pripada po pravu, i dva puta su me omeli u tome. Ali sada, ne. Bez obzira i da saznaju za na plan, njihove vojske su slabe i iscprljene, a naa je masovna i strah i trepet je prate. Jeste, gospodaru., potvrdi Mranik. Spremi se., Utalir mu stavi ruku na rame, Uvek si me verno sluio. Sada si mi najpotrebniji. Moja kraljica se mora vratiti po svaku cenu! Naravno, oe., Mranik mu poljubi zlatna stopala. Najednom, oni iezoe, a Neboja i Mutimir se naoe kako sede na foteljama u Magistrovom kabinetu. Oni pogledae jedan drugog zaueno irom iskolaenih oiju. Moramo ovo prijaviti Milutinu., procvile Mutimir dok su se suze skupljale u njegovom preplaenom pogledu. Da,, ree Neboja i dalje zauen, Bio je on upravu, oluja se zaista sprema.

VI POGLAVLJE CAR
Videli ste Utalira?, Milutin podie obrve namrtivi se, U mom kabinetu? Da!, odgovorie mu zadihani Neboja i Mutimir. Neboja unu Mutimira u rebra. Ne, gospodaru., nastavi on sam, Sedeli smo kod tebe u kabinetu i priali smo, kada se ispred nas pojavila vizija u kojoj smo videli njega i jo jednog stvora, po imenu Mranik. Tek tako se pojavio pred vama?, sumnjivo e Magistar. Da., ree Neboja. Posle vizije koju su imali u Magistrovom kabinetu, Neboja i Mutimir su odmah doli kod njega kako bi ga obavestili o tome, ali dogovorili su se da je najpametnije da ne pominju ni ogrlicu ni aslava. Preneu to njegovoj Svetosti veeras, ako poivim toliko dugo., ree Magistar svojim suvim, polumrtvim glasom. Kada malo bolje razmislim, vi ete mu to rei, da ne bude da samo ja hukam na rat. Njih dvojica se pogledae. Neboja proguta knedlu. Izjaviti tako neto pred Carem i celim Carskim Veem, bilo je ravno izjaviti da Gospod ne postoji. To je, ipak, moralo biti uinjeno.

Naklonii se, oni pozdravie Magistra i izaoe iz njegove sobe ostavljajui ga da poiva, a potom se uputie kroz lavirint manastirskih hodnika do Nebojine sobe. Zatvori vrata., ree Neboja Mutimiru kada su uli unutra. Kako emo mu to rei?, preplaeno zacvile mladi, Ja se plaim da ga pogledam, a kamoli da mu se obratim. Iskreno, nikada ranije nisam ni video Cara, ovako kao tebe, licem u lice. Nisam ni ja., odvrati Neboja izlegavajui se na krevetu, Niko ga nikada nije video licem u lice. To je ne mogue. Kako to?, Mutimiru nije bilo jasno. Lepo., ree Neboja, Svoje lice krije iza paravana svile. Samo mu se oi naziru izmeu dve male rupe. Zbog ega prekriva lice?, Mutmir nastavi sa pitanjima. Gospoda mi Mutmire!, Neboja sede na ivicu kreveta, Otkud ja to znam? Pitaj ga sam, ako si toliko lud. Neka, neka., Mutimir se nasmei kiselo, Ne bih da mi Sveta Crkva prekrati mladost. To je sve jedna velika glupost!, besno e stari vitez, Car je jedan od nas. Plamena! Voa je ovog reda, a ponaa se prema nama kao prema gamadi. Ne moe ni da mu se obrati, a da te prvosvetenici, koji stalno sede pored njega, ne ukore. Car je Plamena?, iznenadi se mladi. Gospode, uzmi me!, Neboja se nasmeja ludaki, Obukao si tu mantiju, a ni ne zna ko ti je nadreeni! Car je voa reda ve trista godina, samo to za njega ne vai pravilo celibata, to za nas vai. Mada iskreno, niko ga ni ne potuje.

Neboja sede pored Mutimira gledajui ga bledo, Nego reci ti meni, zato si osudio svoju budunost, da bude vezan za ovaj manastir kao zmaj za planinu? Zato si to uradio sebi, verni Mutimire? Kakvu budunost, odvrati Mutimir, Moja je budunost bila kod kneza Svemira u Uroevgradu, ali je umrla zajedno sa njim. Volim Carstvo, brate moj, i elim da mu sluim. Zato je to bio moj izbor. Neboja ustade i nasloni se na zid pogunte glave kao kuni. Ne zna ti ta znai nemati enu ni decu, biti vezan za mesto koje e vremenom i sam zamrzeti. Takvu sudbinu nikome ne elim, pa ak ni najgorem neprijatelju. Zato stalno pria tako loe stvari o svemu ovome?, Mutmir besno poskoi, Zato doputa sebi da kudi ono to jesi? Ovde si odrastao. Da njih nije bilo, ti bi sada bio obian lupe sa blatnjave ulice! Ne grizi ruku koja te hrani, prva je zapovest Gospodara nad Gospodarima, to stoluje na Nebu u Krilu, svom venom dvoru. Ne gazi ono zata se bori, brate moj! Mutimire, ako iko voli Carstvo ovde, to sam ja!, Neboja mu se unese u lice. Mogao je da namirie bes u Mutimirovom dahu. Dao bih ivot za Elin, za moju zemlju, za njene stanovnike! ta misli zbog ega sam otiao u Olujvrh?! Zbog one kurve u Vukodolu!, Mutimir vrisnu, Hteo si da ode kod nje i da dezertira! Ali znao si da u te ja u tome zaustaviti, verovatno, pa si zato otiao za Olujvrh! Ne nazivaj je kurvom!, Nebojina pesnica izbi dva zuba iz Mutimirove krvave vilice.

Zanesen, mladi pade na pod. Krv mu je liptala iz usta natapajui drveni pod. Rukom je pokuavao da zastavi bujicu crvene reke koja se na podu ravala u dva jezerceta. On podie glavu gledajui u Neboju. Nije mogao da veruje da ga je Neboja upravo udario. Poduprevi se rukama, mladi ustade i rukavom obrisa krv koja je curila niz njegovu bradu. Mogao 'ih da 'e p'ijavim, da 'e spale na loma'i!, Mutimir je pokuavao da izgovore rei koje mu se jedva prelomie preko jezika. On otvori vrata i istra napolje. Idi!, viknu pobesneli vitez, Idi! Prijavi me! I ovako mi vie nisi prijatelj! On zalupi vrata. Bio je umoran, ali bes je poeo polako da se povlai. Pogledao je loknu krvi koja je nemo leela na podu. Suze mu kliznue niz obraze, dok je tuga savladavala poslednje odbrane ka njegovom nenom srcu. Mutimir, iako ga je poznavao tek nekih pet meseci, bio mu je pravi prijatelj.Loe je postupio, a Mutmir je zaista bio upravu. Nije hteo to sebi da prizna, ali je znao da jeste. Plamenki monasi su ga odhranili, odgajili i od njega nainili oveka, a i viteza. Gospodara Neboju od Plamena. Ceo njegov ivot, jeste dar od manastira. Suze su jo vie poele da mu liju niz obraze. Oseao se krivim, i znao je da je njegov stav prema svemu onome to je do tada voleo, bio lo. On ne moe imati porodicu kao i svi normalni ljudi. Oprosti mi, Gospode!,, jecao je kao beba, Oprosti meni grenome! ekao je odgovor koji nije dobio, ali mu je zato savest rekla: Ne treba tebi Gospod da oprosti, no Mutimir, jadni Neboja.

Moram se srediti., ree on brisajui suze iz oteklih oiju, Sveti Car dolazi veeras. ... Kal Hejnr eser Karta! Vah Limb eser gumul il al kul namb! Vah kartanom fajl namb otire! Jol vah mara treal us lakar! Kao zvona, duboki muki glasovi odzvanjali su manastirom. Iznad kapuljaama pokrivenih glava, vijorilo se zlatno osmokrako sunce koje obasjava tamnu podlogu. Vitezovi Srebrograda su stigli u pratnji svoga Gospodara. Predvodio ih je prvosvetenik Kreimir, ovek star sede brade i debelog nosa, iji je glas odzvanjao kao dubina najdublje trube, a sa njegove desne strane iao je drugosvetenik Tacit. Za njima, poreani u dva reda, marirali su vitezovi Careve kue Regotera. Bili su to Carski roaci, strievi, bratanci i sestrii. Hitrim koracima oni prooe kroz ogromnu manastirsku kapiju i poreae se u redove, jedan nasuprot drugog, ostavljajui mesta konjanicima koji su marirali iza njih. Njihovi konji behu veliki i crni, a njihovi oklopi beli kao sunev sjaj. Vitezovi Bele Garde behu to, uvari Cara i njegovog Svetog Prestola. Za njima, jahao je ovek krupan i snaan. Njegov at bee beo kao jutarnji zrak svetlosti, odeven u srebrno i crveno sa obelejima Carstva, dok se isprepletana griva vijorila do njegovih kolena. ovek, kao kakav bog, jahao je ponosno. Kao rano jutarnje Sunce bee njegova crvena odora, a dugi kao nono nebo tamni plat presavijao se preko njegovih krupnih ramena dosezajui pranjavu zemlju iza. Lice mu bee skriveno

iza vela zlatne svile, dok su dva krupna oka sijala kao veernje zvezde. Na njegovoj glavi stojala je kruna. Stotinu bee njenih vrhova, i stotinu bee njenih isprepletenih puteva, a spreda ljuti zmaj irom je otvorio svoja usta, spreman da bljune Svetu vatru. Tik uz njega, ili su ljudi odeveni u crne, udarcima iibane mantije. U rukama su nosili duge toljage sa elinim lancima na vrhu, kojima su neprekidno silovali svoja izmorena lea. Iz njihovih usta izlazile su rei svete kao samo Nebo, iako se inilo da svako mumla neto za sebe, rei behu usaglaene sa reima drugih. Bili su to Carski fanatici. Svet je na Car! Njegova glava je Sunce za nas! Njegova svetost nam daje ivot! Njegova istoa isti pokvarene!, govorili su oni u glas. Beli at stade. ovek sa krunom pogleda oko sebe osmatrajui gomilu okupljenih plamenkih monaha. Sa njima stajao je i Neboja, ali on stade sa drugog kraja reda, dalje od Mutimira. Ispred njih, slabano se oslanjajui na svoj krivudavi tap, stajao je Veliki Magistar Milutin. Videvi ga, ovek sa krunom skoi sa svog ata. Najednom on se zatetura, a dva viteza kue Regotera mu pritrae, pokuavajui da ga pridre. Pustite me!, on ih toliko silovito odgurnu da oni padoe na zemlju. Magistar lagano krete prema njemu. Vaa Svetosti!, ree on glasom punim asti i odvanosti, Dobro doli u na skromni dom! Bolje te naao, strie., odgovori mu prigueni glas sakriven iza vela zlatne svile. Magistar se okrete prema svojim monasima klimnuvi glavom Vladislavu. Proistivi grlo, Vladislav zapeva, a uskoro svi monasi poee da ga prate.

Od Gospoda dar, Naega kralja, Slava se ogleda na nebu sjajnom, Sveta je kruna naega Cara, to obasja nas svetlou obasjanom. Podari nam slavu, daj nam radost, Reci svete rei, pokai nam put, Da ne osete due nae ljudsku slabost, Kad udari nas po leima pakleni prut. Svetla je kruna, naega Cara, Sveto je ime, to nosi on, Neka bude Care, naa vera prava, I sila naa da vlada vasionom. Slava je Lauu, Prvome Tvorcu, I njegovom sinu, Svetome Ra, Gastu, njihovome ocu, to zajedno, ine jedinog Boga! Lauragste, o presvetli Care, to u tebi lei sila monog Boga, Podaj nam Care darovanje, Podaj nam silu Silnoga! Car podie ruke pravei krug iznad svoje glave. Blagoslov Naeg Troumnog Gospoda!. ree glas priguen iza svile, Neka njegovo Troumlje nadvlada Tamu i svima vam podari blagoslov, dragi moji vitezovi! Neka veliki Gospod uva Tvoju svetu glavu, veliki Care!, Magistar Milutin se duboko nakloni pokazujui svoju ponoznost.

Dugo smo putovali., Car podie Milutina gledajui ga oima prijatelja I gospodara, Nai konji su umorni, a stomaci prazni. Deco!, Magistar viknu trojici malo starijih monaha koji su stojali iza njega, Pobrinite se za carske pastuve., on se okrete prema Caru, Vaa Visosti, poimo u veliku dvoranu. ... Praeni arenolikim zvucima svojih harfi i frula, muzikalni monasi pevali su i veselili se inei radosnu no, koja je izgledala hladnije i mranije nego ikada ranije. U velikoj dvorani, za irokim drvenim stolovima, obedovao je Car, okruen svojim vernim monasima-vitezovima i njihovom razigranom pesmom. Neboja je, kao i na svakom drugom dvorskom veselju, sedeo u oku okruen hladnim kamenom i tamom neosvetljenog dela dvorane. U rukama je drao ogrlicu. Gledao je u njen dijamant duboke morske boje, pokuavajui da pogledom otkrije tajnu koja poivu duboko u njoj. Borio se sa mislima koje su mu napadale um, govorei mu da je to lo znak, znak koji nije trebao dospeti u njegove grene ruke. Razmiljao je o njenom prokletstvu koje nikada pre toga nije video, niti je za tako neto i uo. ta li je radila ona luda vetica u Olujvrhu sa njom? Zbog ega ju je strpala u svoja malena usta gutajui je u dubine svoje utrobe? Zato je tako jedan bezlian objekat nazivala svojom kraljicom, ako je uopte i mislila na ogrlicu? Da li to ima neke veze sa Utalirom koji je takoe spominjao svoju kraljicu. Muila su ga sva ta pitanja, a on je i dalje pogledom traio znak na njenom izrezanom dragulju. Onda se setio nje, njegove prelepe Vere. Podigao je

glavu naslanjajui se na kameni zid vraajui ogrlicu u dep svoje srebrne mantije. Gledao je prema arenom plafonu dvorane uivajui u plesu plamenih jezika svea. Mislio je na nju. Davno je bio zadnji put kada je pogledao u dubine njenih prekrasnih kraljevskih oiju. Poeleo je da bar na trenutak dri njenu plavu kosu izmeu svojih iscrpljenih prstiju. Ne, nisu samo njegovi prsti bili iscrpljeni, no celo njegovo telo. Umorio se od monake mantije i tereta koji mu je ona nanela. Osetio je da je umoran, star i iscrpljen. eleo je da odmori, da predahne, ali u naruju voljene Vere. Veeras, rekao je sebi vrsto odluivi, Veeras u zavriti sa ovim! Okrenuvi se, on primeti brata Radoslava, vrsnog guslara njihove bratije, kako na svojim zlatom iaranim guslama predoava pesmu staru koliko i sama zemlja, pesmu o velikim pohodima i strahovitim bitkama. Pevao je glasom nalik slavuju koji svojom pesmom krasi jedno bezoblino jutro. Bee ta pesma o velikom i optepotovanom kralju Striboru Prelepom i njegovom strahovitom putu ga gradu Naharu, kako bi oenio prelepu Vidu, erku vojvode Branislava: Tada dalje krenue svatovi, Prolazei poljima i umom, Toplo ih je ogrejalo Sunce, Smeh im je sa lica obrisao, Kada senka pomrai im pogled, A Crni vrh pojavi se ispred. Tu je sluga doao Striboru, Na kolena pao je niice: Gospodaru, o Stribore kralju, Loe vesti kralju tebi nosim.

Svatovina vratiti se mora, U Gamar grad praotaca naih, Jer na putu zmajeviti stoji, U rukama vatrena mu sablja, Trai sebi ravnog megdandije. Kralj Stirbor sa slugom Svjatogorom, Suoi se s zmajevitim junakom. Povika mu tad Stribore kralju: Oj junae zmajevita silo, Zato trai megdan me smrtnima? Vrati se ti narodu svojemu, Megdandiju tamo ti potrai! Zmajeviti progovara junak: Kruna ti na glavi, ja to vidim, Ali ostati nee tu zadugo, Ne sie li sa ovoga puta. Iz sveg grla povika kralj Stribor: Ova zemlja je otaca mojih, Njine su je ruke odgojile, Majke moje dojkama pojile, Nee meni zmajeviti junak, Kaljat zemlje pradedova mojih! Zmajeviti junak i kralj Stribor, Udarie jedan na drugoga. Zaigrae sablje kao munje, Udarci su gromovi nebeski. Tu bi Stribor pobedu odneo, Ali iz oiju vatra buknu, Baci krila junak zmajeviti, U zmaja se stranog pretvorio.

Bljuje vatru do toploga Sunca, Ali skoi Svjatogore strani, Za guu je zmaja uhvatio, Glavu mu je razbio o zemlju. Tu na mestu gde je zmaj leao, Sada lei zmajeviti junak, Glava mu je krljvu oblivena, Oi su mu smrznuti dragulji. A iz usta rei ne izlaze, S duom je se junak rastavio. Neboja se osmehnu razbirajui ve poznate rei. Pitao se, da li se taj slavni kralj od starine moe porediti sa njegovom tunom ivotnom priom. I on je nekada davno jahao ka Vukodolu u nadi da e zadobiti ruku prelepe Vere i da e ona biti ta koja ija e utroba nositi njegovu decu. Njegova monaka sluba podsetila ga je na stranog zmajevitog junaka koji svojom silom udara i vatre pokuava da ga zaustavi ka tom podvigu. Neboja, sine moj!, staraki Milutinov glas probudi ga iz dubine misli. On pogleda prema drvenom stolu na zaelju prostorije. Milutin, sedei sa desne strane Caru dozivao ga je pokazujui mu rukom da doe kod njega. Ustavi, Neboja zakorai. Mogao je da vidi podmukle poglede svoje brae koji su ga pratili uzdu dvorane. Sve ih je smatrao jadnima i bednima i to bez izuzetaka, sada kada se posvaao sa Mutimirom. Ponosno je drao glavu visoko, dokazujui im da je on zaista Milutinov mezimac. Svi su to znali, i zbog toga ga niko nije iskreno voleo. Bez obzira to ih je smatrao takvima kakvi oni zaista

jesu, sve ih je voleo. Na kraju krajeva, to ipak jesu njegova braa, bez obzira to mu ih je bilo dosta, kao i cele ove, kako je on smatrao, smejurije. Priavi Magistru, ovaj mu pokaza da sedne pored njega, tik uz Cara. Pogledavi oko sebe, Neboja je prvo oklevao, ali potom podie mantiju do kolena kako bi lake seo. Car ga pogleda svojim prozorljivim oima koja su virila iza paravana svile koji mu je prekrivao lice. Kako li uspeva da jede kad ne die tu svilu, Neboja upita sebe zauen, ali ne odgovori. Kako se zove brate vitee?, progovori prigueni glas velikog voe celog Elina. Neboja mi je ime, Vaa Svetosti., ree Neboja naklonivi glavu. Poznavao sam jednog Neboju kad sam bio samo mali carevi., Car se nasmei, Bio je veliki vitez i lojalni sluga nae kue, a koliko se seam i blii rod. Poginuo je kod Velikog Prelaza, branei telo moga oca. Otac Milutin mi je rekao da ima neto vano da mi kae, brate Neboja., ree Car ozbiljnim glasom, Neto to niko drugi ne bi trebao uti. Priaj sada kada ima priliku. Vaa Svetosti., Neboja izgovori terajui rei napolje, koje su bezuspeno pokuavale da se sakriju. Posle krae pauze utanja, on nastavi, prepriavajui sve od poetka do kraja. Naravno, izuzeo je deo o ogrlici, jer je smatrao da je bolje ako to ostane tajna. Kada je zavrio, Car udari pesnicom o sto. Zlatni pehari odzvonie od sile njegovog udara. Ovo je zaista prokletstvo!, ree on kroz vrsto stisnute zube, Predoiu to na Carskome Veu.

Veliki Magistre!, znojav i zadihan mladi monah utra u dvoranu privlaei svu panju. Muzika i smeh utihnue. Veliki Magistre! Velika kolona vojnika u utim i plavim bojama se nalazi ispred zidina. Ispred njih jae vitez u punom ratnom oklopu drei u ruci barjak sa likom zeca! Trai da ih pustimo unutra; da su ovde zbog ratnog vea koje je Njegova Svetost najavila. To je steg mog kneza i brata Arijana od Kamengroma!, Car skoi sa svoje stolice, Otvorite kapije. Neka uu. Oekujte i druge kneeve uskoro. Nemanja!, Milutinov glas odzvoni utihnulom dvoranom, Niko ko nosi oruje u rukama obuen u pun ratni oklop nije ovde dobrodoao. Knez Arijan je moj roeni brat i isto toliko tvoj sinovac koliko i ja, Car se spusti nazad na svoju stolicu, Nee nam nauditi. Ako nam naudi, lino u ga unititi., zavri Car kroz osmeh. Podigavi svoju zlatnu au visoko iznad glave, Car se gromko nasmeja: Hajde ljudi! Nastavite sa pesmom i veseljem! O ratovima i pohodima emo raspravljati sutra!

VII POGLAVLJE POETAK

Pogledaj ih., Vladislav unu Neboju u rebra, Mladi su i zeleni. Jo nisu ni osetili ar ene, a ve slue u vojsci. Tog jutra, iroke poljane oko manastirskih zidina bile su prekrivene velikim paviljonima i vojnim atorima, a barjaci raznih boja i obeleja svih sedam kneevina Elinskog Carstva vijorili su se na sveem vetru. Na stotine vojnika dolo je preko noi u pratnji svojih gospodara kneeva i ulogorio se tu. Dok su velikai zajedno sa Magistrom i Presvetim Carem Nemanjom veali u velikoj dvorani manastira, oni su pokuavali nai kakvu zanimaciju. Neki su priali o svojim poduhvatima i iskustvima u ratovima koji su se odigrali godinama i godinama ranije, drugi su pili grejanu medovinu i uivali u sonim plodovima manastirske bate, dok su trei, oni najmlai kako se inilo, vebali polu nagi sa dugim maevima u rukama. Vladislav i Neboja su tog jutra izali iz manastira i seli na zemlju pokrivenu prolenom travom kraj vojnog logora. Gledali su estoricu mladia koji su vebali borei se jedan protiv drugog. Jedino to su nosili na sebi bile su njihove duge crne pantalone vezane za beli ve koji je pokrivao njihove muke udove, a desna ruka, u kojoj su drali duge eline maeve, krila se ispod crnih rukavica od samurovine.

Mladi su, to je sigurno., ree Neboja gledajui mladie sa saaljenjem, Ako budemo krenuli u rat, kao to se pria, veina njih se nee vratiti u zagrljaj majki i voljenih im ljuba. Zato? Zato jedan tako mlad plod mora uvenuti zarad ratnih igara velikih gospodara koji samo gledaju svoje sopstvene ciljeve? Zbog ega oni ne mogu umreti stari i osedeli u drutvu ena koje vole? Mislim da mi nikada neemo otkriti zbog ega je to tako., odgovori Vladislav namrtivi se. Nebojine rei su ga pogodile, to se videlo u njegovim oima. Kad pogleda sa druge strane, nae su majke i ene kojim smo sueni, koje nemamo, liene takvih muka. Ja kad umrem, ni jedna ena nee aliti za mnom. Ne budi tako siguran., Neboja se osmehnu prekrstivi ruke, ta je sa tvojom voljenom Olgom iz Crnodvora? uti, Neboja!, ciknu Vladimir bezuspeno pokuavajui da apue, To ne sme da se prouje! Neboja se nasmei. Odavno se nije tako zaista radosno nasmejao. Dan od kada se probudio bio je siv i tuan, obavijen velom jada i boli koju je osetio prema svojoj sudbini. Kleo je dan kada je doao u manastir, kao i njegove glupe roditelje koji su ga davno ostavili, osuujui ga na sudbinu jednog obinog, zatvorenog monaha. Takve misli, meutim, sada ga nisu muile. Sedeo je na mekanoj zelenoj travi sa svojim starim prijateljom Vladislavom, koji ga je do due par puta zaista ostavio na cedilu, to u ovom trenutku za njega u potpunosti nije bilo vano. On opet pogleda estoricu vojnika sa razumevanjem prouavajui svaki njihov korak i potez.

ta njih ue u toj vojsci?, Vladislav nije mogao da ne primeti kako mladii zaista ne znaju da rukuju sabljama, Pogledaj kako su trapavi! Pridigavi se, Neboja ustade i prie momcima. Videvi ga, oni zastae i uputie mu namrten pogled u kom se nije naziralo prijateljstvo. Primetivi to, Vladislav stade tik uz njega, ponosno i gordo uzdignute glave. ta hoe, stare?, ree jedan od mladia, visok i tamnog tena, Sladi se prizorom buduih vitezova Carstva? Ne., Neboja e hladnokrvno, Gledam vas i pokuavam da shvatim, da li vi to igrate oro ili pokuavate sebi oi da iskopate. Molim?, ree visoki vojnik, Da li ti to nas vrea, stare? Ne. Sasvim suprotno., monah odgovori sa osmehom, Pokuavam da vam dam savet. Vai potezi nisu dobri. Morate jo malo rairiti noge. Nai potezi nisu dobri?, drugi mladi, duge plave kose vezane u rep se gromko nasmeja, Mi smo proli kao najbolji na akademiji u maoplesu! Hoe da vidi? Vrlo rado., Neboja se nakloni kao kakav gospodin irom se osmehivajui, Da li bi neko od vas bio ljubazan da mi preda svoj ma. Izvoli, stare., visoki mladi mu dade ma. Pruivi ruku, Neboja prstima vrsto stegnu balak maa, koji kao mekana dojka najlepe djeve legnu u njegovu aku. Prinevi ga licu, on omirisa njegovu elinu otricu ljubivi je neno kao kakvu gospu. Osetio je mlad elik, jo neokrvavljen, jo sve i vru od kovakog ekia. Duboko se poklonivi, on stavi ruku iza lea i isprui ma ispred sebe,

nakoso krivei aku. Plavokosi mladi se takoe nakloni, te ne ekajui, hitro skoi prema Neboji i zamahnu iz sve snage. Odbacivi se na levu nogu, Neboja zaigra muzikom plesomaa i odbi mladiev udarac, hitro ga udarajui balakom u plea. Mladi pade na zemlju, ali brzo ustade i zatra se prema Neboji zamahivajui sabljom preko njegove glave. Monah se uspeno odbrani od njegovih silnih udaraca skakajui po zelenoj travi kao mlaani zec kada najednom hitro skoi prema mladiu i obori ga na zemlju, otimajui mu ma iz ruku. Pogledavi mladiev ma, on stade ukopan u mestu detaljnije prouavajui izrezbareni balak. Veliko drvo u sunevom krugu presecalo se na etiri dela pokazujui sva godinja doba, dok je veliki zmaj vrebao iza njega. Dobro se bori, stare., mladi se nasmei diui se sa zemlje, Razbio si mi nos., on se osmehnu brisajui krv sa usana. Da., ree zbunjeni Neboja, Da li je ovo tvoj ma ili si ga dobio? Moj je., ree mladi prihvatajui ma iz Nebojinih ruku, Dobio sam ga od majke, kada sam zavrio akademiju. Zato pita? Svia ti se rad na njemu? Da., Neboja e opet zbunjeno. Hiljadu pitanja pojavilo mu se u glavi. Dobro je poznavao taj ma. Rad je zaista divan. Jeste., odvrati mladi zagledajui arenoliki balak, Kada su moji prijatelji iz kole videli ovo, bili su zaprepaeni. Hteli su da naemo majstora koji je to izrezao, ali nismo uspeli. Pitao sam majku ko joj je dao ma, ali ona nije htela nita da mi kae. Samo je odgovarala da je bolje da ne znam. Nikada mi nije bilo jasno zato. Na balaku ispod

drveta,, mladi pokaza prstom na balaku, ovde gde se zavrava zmajev rep, pie ime, . . . Popiel, prekide ga stari monah. Mladi se nasmei, Da. Ima dobro pamenje. Ba tako., nasmei se Neboja. Gledao je mladia, prouavajui njegov lik. Bio je to poznat lik. Duga zlatna kosa koja mu se iza lea njihala vezana u rep proarana sa par dugih tamnih niti, bila je stara poznanica. Kako se zove? Vukain., odgovori mladi pruajui ruku monahu, Vukain od Vukodola. Ti, stare? Ima li ti ime, ili ste svi vi monasi bezimeni? Zovem se Neboja., monah se osmehnu prihvatajui ruku, Neboja od Plamena. Neboja?, mladi irom iskolai oi. Gledao ga je kao nekakvog boga, uveni Neboja koji je rukama podavio deset usnulih vila plavkinja? Koji je uguio stranu bunu patuljaka? Neboja koji je preklao stranoga zmaja Harila? Tvoje ime je slavno u skoro svakom kutku Carstva! Te prie su, manje-vie, iste bajke!, Neboja nije voleo prie koje su seljaci i ostali prost narod priali o njemu, Ja nisam zasluio nita vie pohvala od onih vojnika i ratnika koji su poloili svoje ivote za ovu zemlju. Veliki ratnik., mladi ga je gledao ponosno, Opet, veliki ovek! Svaka ti ast, vitee. Jedan si od retkih koji govore takve rei od srca. Okrenuvi se Neboja povue Vladislava za sobom udaljivi se od mladia. Oni pogledae zbunjeno za njim, pa nastavie sa svojim vebama. ta je bilo to sa maem?, Vladislav ga upita dok su hodali prema manastiru, Nisam ba shvatio.

Video sam taj ma i ranije., odgovori Neboja namrten, Bio je moj. Dobio sam ga od brata Popiela. Sea ga se? Bio je manastirski kova pre skoro trideset godina. Da, Popiel., Vladislav se nasmei setivi se lika tog davno pokojnog bradatog starca, Ali, otkud ma kod ovog klinca? Dobio ga je od majke, to je sigurno., Neboja oseti kako mu srce sve jae i jae lupa, Ja sam joj taj ma ostavio zadnji put kada sam je video, pre petnaest godina. ivela je u Vukodolu i imala je plavu kosu. Gospode!, Vladislav ciknu, Da nije to njen mali? Verovatno., Neboja ree ne oklevajui, To je sin moje najvee ljubavi, Vere. . . Dugaak zvuk roga proiri se nebom presecajui oblake. Ispred manastirske dvorane okruen svojim kneevima, stojao je Presveti Car Nemanja. Sa njegove desne strane stari Magistar se oslanjao na svoj krivudavi tap, crvenih oiju i pogleda ozbiljnijeg nego ikada ranije. Svi, i monasi i vojnici, stadoe ukopani u mestu kada ih ugledae. inilo se da su im srca stala na trenutak inei potpunu tiinu. Monasi! Vitezovi!, Carev glas odzvanjao je nebesima kao sam glas Svemonog Gospoda, Vojnici! Brao moja! Va Car vas poziva! Vaa zemlja vie u pomo! Njeni vapaji doseu do Nebeskog Prestola i cepaju nebesku jerarhiju! Diite maeve! Oblaite vae gambezone i oklope! Rairite stegove Carskoga Elina! Vojnici! titonoe! Vitezovi! Va Car vas poziva u rat! Kao pomahnitale pele u konici, vojnici i monasi poee klicati visoko diui svoje stisnute pesnice, prkosei ak i oblacima. Neboja je znao, da e to veini vojnika ovde

okupljenih, verovatno i mladom plavokosom Vukainu, biti poslednji rat. Znai, ipak je poelo., ree Vladislav tiho, nemo gledajui ka prizoru velikaa. Jeste., potvrdi Neboja posmatrajui dva crna gavrana koji preletee nebom, nestajui u svetlosti Sunca. To nikada nije bio dobar znak.

VIII POGLAVLJE CARSKI PRIJATELJ

Znojavi vranac nosio je svog iscrpljenog jahaa prema raskonim atorima zlatnih boja Carskog Elina. Njegove kopite behu krvave, a izmueni zglobovi izlizani i bolni. Jaha, sakriven ispod vela crvene tunike, skoi sa svog ata i spoticajui se potra prema Carevom atoru. Najednom ispred njega, velika dugokosa figura stade prouavajui ga sa podozrenjem. Bio je to niko drugi no monah Neboja. Gledao je izmorenog oveka, prouavajui uvijeni pergament koji je vrsto stiskao u aci. Pogledavi prema paru krupnih crnih oiju, jaha podie desnu ruku pruajui Neboji zapeaeno pismo. On pokua neto rei, ali umesto slogova i rei, veliki kolutovi praznog vazduha izletee napolje. Neboja klimnu glavom pravei sa da razume taj jezik i pogleda paljivije pismo prouavajui peat na njemu. Bie ovenano slavom nalik kakvom zmaju, krunisano i slavno, sevalo je iznad dva prekrtena maa. Bilo je to bie koje je Neboja upoznao samo u priama o slavnim Carskim atovima, bie kome se on oduvek divio. Telo mu je bilo prekriveno arenim perjem, a dva divna i boanska krila krasila su njegova plemenita lea. Okrenuvi se Neboja pouri presecajui logor, hitajui ka Carskom paviljonu koji je kao kakva utvrda stojao u samom centru tog vojnog kompleksa, na neki mistian nain svetlei svom tom vekovima starom Carskom silom. Prepoznavi ga, Carski straari mu otvorie put unutra, na stranu sklanjajui

svoja ukrtena kopljad. Proavi kroz crveno zlatni zastor Neboja u paviljonu osmotri Presvetog Cara i starog Magistra Milutina kako igraju plemiku igru vojnih taktika, poznatu jo i ksao ah. Vaa Svetosti., Neboja se duboko nakloni, toliko da je mogao da vidi zastor iza sebe, Pismo sa peatom Arona je stiglo. ta kae kralj Severa?, Car prekide igru vrsto se uhvativi za naslon svoje fotelje. Nadam se da e se ovo petodnevno ekanje napokon isplatiti., Magistar proskvii starakim glasom. Umastivi ruke voskom, Neboja skide peat irei pergament, oima lagano prelazei preko mastilom ispisanim reima: Horek Kirsan, Visoki kralj Arije, princ Arona i Seneke, smatra pismo Presvetog Nebesima Blagoslovenog Cara Nemanje Sintara XIX, ispunjeno blagodau Svete Crkve i Troumnog Boga, te shodno tome, i pozivu Carevom, smatra sebe dostojnim podii pet hiljada oklopljenih vojnika na oruje, kako bi se Sveta Crkva od zlog soja odbranila. Kad poslah ovo pismo po Carskome glasniku, iz Arona grada, moj sin Ulfak Horeksan krenuo je sa ovom Severnjakom silom prema Vukodolu gradu gde e se predruiti Svetom Carevom ratu. Dobro je., Car se nasmei, na izgled isuvie srean, Dobiemo i pomo Arijanaca. Magistar Milutin frknu privlaei panju. Samo pet hiljada? Pih! to nije poslao malo vie? Tih pet hiljada smo mogli da sakupimo po oblinjim selima. Da, dragi strie., Car nakrivi glavu. Neboja pomisli kako se njegovo lice mrti, sakriveno ispod vela Carske svile

koja je padala sa suncem ovenane zlatne krune preko njegovog misterioznog lica. Tih pet hiljada koje bih sakupio iz okolnih sela nemaju oklope i maeve vredne borbe, niti iskustva i hrabrosti kao vitezovi Arije. Hrabrost?, Magistar se osmehnu, na trenutak pokuavajui da isprovocira Careve rei. Koliko se ja seam, nisu imali mnogo hrabrosti kada ih je Va otac pojurio sa deset Belih Gardijaa, kada smo se borili kod Prelaza. tavie, seanje na tu bitku budi u meni strah da e nam opet okrenuti lea, kao to su to uradili i tada. Narod kae, nije krv voda, a dobro znamo da je, iako se Horek nije lino borio kod Prelaza, on i dalje sin svog pokojnog oca To nee biti. Zavetovali su se na slubu Svetoj Crkvi! Ja ih nisam pozvao u rat kao vladar Elina, no kao svetenik Crkve. Da., Magistar se sa mukom podie iz stolice levom rukom pridravajui se za klimavi drveni sto. I tada su oni bili poklonici Svete Crkve, a opet su izdali Vaeg oca. Ne nadajte se u njihovu vernost, Presveti Care, jer ona ne vredi nita vie od vernosti Carskih pasa. im vide priliku da zgrabe vei zalogaj nego to dobiju, otkinue ruku koja ih hrani. Blago se naklonivi, onoliko koliko su mu starake koske dozvolile, sedi starac se izgega iz atora ostavljajui Neboju i Cara. Car se okrete prema vitezu. Da li si za jednu partiju?, upita on rukom pokazujui prema malom okruglom stolu na kom su stojale poreane figure peaka, vitezova, kraljeva i drugih. Neboja nita ne odgovori, ali on ipak ne odbi poziv. Zakoraivi on sede na manju stolicu; na stranu stola gde su

stojale crne figure, postavljajui ih u vojne formacije. Car sede prekoputa njega reajui svoje jedinice. Da li si ikada igrao ratnu igru?, upita Car Nemanja reajui figure. Jednom., odgovori Neboja, Pre par godina sa Velikim Magistrom. Ja igram esto sa svojim dvorjanima., ree Nemanja, Ali nisam toliko dobar kao Magistar. On je odlian strateg i bio bi jo bolji general od ovih koje trenutno imam. Jeste., nasmei se Neboja, Magistar me je tada vrlo lako pobedio, a smem se kladiti da bi me pobedio da sam i znao igrati. Car se nasmeja, izazivajui u Neboji uenje; Carevi umeju da se smeju? Stotinu puta sam ga molio da mi se pridrui na dvoru u Srebrogradu., ree Car Nemanja, Da prebiva sa svojim rodom, da mi kao stric bude vrhovni savetnik i Veliki Maral, gospodar sedam kneevina, gde i jeste mesto svim Carskim sinovima koji ne nose teret Carske krune na svojoj glavi. Meutim, on je matora luda i ne slua nikoga, sem samoga sebe, naravno.. Recite mi, Vaa Svetosti,, Neboja skrete sa teme, ciljajui ka konverzaciji o nekim novijim dogaajima, Da li e Carska vojska uspeti u ovom poduhvatu? Naravno, Car pomeri jedinicu peaka napred, Carska e ih vojska unititi. To su umska stvorenja, sa oklopima od koe i pamuka, a naa je vojska ona koja nosi elik i vatru, vatru sa kojom emo, ako bude potrebno, spaliti te njihove mrane ume. Ne plai se, Neboja, to je samo jedna velika ratna igra, igra mnogih kraljeva i samo jednog Cara. Naalost,

u toj igri, najvee rtve ne trpe velikai, no sledbenici koji lee i slue pod njihovim nogama. Car potapa Neboju po ramenu, Ne dozvoli da te moje rei obeshrabre. Nisi ti postao vitez jue, no davno. Bele vlasi po tvojoj crnoj kosi svedoe o tvom iskustvu, vitee; iskustvu vrednom mnogih ratovanja i pohoda. Ti najbolje zna, za kakvu je borbu spremna naa vojska. Da, Vaa Svetosti, Nebojin glas bio je ispunjen tugom i razoarenjem, Ja sam bio u Eleviru. Dve godine sam proveo meu njima. Znam da su narod gord i opak. Oni ne vole nikoga drugog, do sami sebe, i sve druge smatraju niima od sebe. Za sebe govore da su potomci monih i davno izmurlih dijamana, da su uzvieniji od nas. Znam takoe, Svetosti, da zaista nose oklope od koe i pamuka, ako se to oklopom uopte i moe nazvati; jer nama u naem elinom oklopu nije mogue verati se po drveu i skakati po visokim kronjama. Njih nema mnogo, ali oni su izdrljiviji od nas, vii su od nas za skoro tri glave. Ako se neega zaista plaim, Presveti, to je njihova elja da unite ljudski rod, bio on Elinski ili Arijski. Bili oni potomci dijamana, ree Car Nemanja, Ili obini umski lopovi, naa vojska e im pokazati ko vlada Talimirom. Neboja pogleda prema Caru pokuavajui da pogledom otkrije svilu sa njegovog lica. Prouavao je njegove tamne duboke oi, pokuavajui da u njima otkrije njegov sveti lik. Primetivi da Car i njega gleda on brzo spusti pogled i pomeri figuru konjanika ka Carevim figurama. Verovatno se pita, zbog ega krijem svoje lice., Nemanja ree razbijajui tiinu koja je nastupila, Sve ima svoje razloge, vitee.

Plamenau je bilo ne ugodno. Pokuavao je da se pogledom sakrije ispod stola, iza atora ili na nekom drugom i dalekom mesto, ali nije mu uspevalo. I dalje je sedeo na stolici u drutvu svoga Cara, suoavajui se sa njegovim svetim oima. Nemoj me se plaiti., Car podie glavu, Ja nisam utvara, niti sam bog; ili jo gore, jedan od ovih elevirljana. Ja sam ovek od krvi i mesa, kao i ti. Jedino to na mojoj glavi stoji kruna, a na tvojoj lem. To su jedine stvari u kojima se razlikujemo. Pogledaj. Car podie desnu ruku hvatajui obod svoje zlatne krune. Podigavi je on je stavi na sto, zajedno sa paravanom svile koja mu je doskora prekrivala lice. Meutim, Neboja ne podie pogled. I dalje je zurio u zemlju plaei se Carevog besa koji je mnoge ljude osudio na Svetu vatru, a koji se mogao probuditi svakoga asa. Pogledaj me., ree Car svojim blagim glasom, sada otrim i ozbiljnim kao kakav vojvoda od Starine i ispunjenim nekim tajnovitim uasom, Pogledaj moje lice i rasteraj svoje sujete. Ne smem., Neboja duboko udahnu, Ne smem da vas pogledam, Presveti. To e biti kraj mom ivotu. Eto, sad i sam vidi., Car vrati krunu na glavu, opet sakrivajui svoj lik, Verovanje da pogled u moj lik ubija ovekovu veru, pa i duu, naredilo mi je da nosim ovu krunu i krijem svoje lice od podanika., Car ustade stavivi ruke na sto. Figure popadoe. Idi, slobodan si., ree on Neboji. Hitro, videvi da se lagano budi Carev bes, Neboja ustade i kleknu pred Cara. Uhvativi njegovu ruku, Neboja je poljubi, ali takoe primeti kako su Carevi prsti mravi i kako su

mu jagodice otre. Takve ake nikada nije video. Ustavi on se duboko nakloni i izae napolje. Neboja!, Vladislav povika u daljini. Sedeo je oko arue logorske vatre zajedno sa par vojnika koji su nosili uniforme razliitih kneevina. Neboja primeti da je jedan od njih mladi Vukain. U rukama je drao vitezu poznati ma, Popielov ma. Pridrui nam se. Neboja ne odbi poziv. Priavi on sede pored njih ukrtajui noge. Bio si kod Cara?, upita ga Vladislav. Da., odgovori on, Odneo sam mu pismo od kralja Arije. I?, jedan od vojnika upita irom iskolaenih oiju, Da li e vojske Arona doi? Hoe., ree Neboja rukom preavi preko kose, Kralj severa alje pet hiljada oklopljenih vojnika. Pet hiljada?, Vladislav se namrti, uo sam da su Metenilove vojske mnogo vee od naih, pa ak i sa tih pet hiljada. Mislim da mi nismo dorasli ovom ratu. Ljudi nisu dorasli ni jednom ratu., progovori mladi Vukain, Jednom mi je stari veteran Carske vojske ispriao kako je Carstvo razbijeno kod Prolaza, kada su vilenjaci ubili Svetog Cara Stefana. Rekao mi je da je to bio pokolj kakav naa istorija do tada nikada nije spoznala. Neboja se borio kod Prelaza., ree Vladislav oima pokazujui prema Neboji, Stajao je rame uz rame sa Stefanom. Zaista?, upita Vukain ushien. Da., odgovori Neboja hladnokrvno, Borio sam se kod Prelaza. Bila je to bitka kakvu naa istorija jo nije

spoznala, i bilo ja to pobeda daleko od poraza o kom ti je taj veteran priao. Pobeda?, mladi se brecnu, Kakva crna pobeda? Nae jedinice su tada potuene do nogu, a kruna je bukvalno odletela zajedno sa odseenom Carevom glavom. Nije tako., Neboja skupi obrve u znak negodovanja, Ne nazivaj porazom borbu u kojoj su hiljade i hiljade vernih vitezova i vojnika dale ivote za ovu zemlju. To nije bio poraz, ve pobeda kakvu svet nikada nije video. Borili smo se danima, drei se na Prelazu, odbijajui sve vee i vee nalete elevirljana koje su nadirale sa svih strana kao nezaustavljiva bujica. Gledao sam mnoge dobre vojnike kako padaju niice, krvavi i osakaeni, pokuavajui da sauvaju ono to vole, ono do ega im je stalo. Svoju zemlju. Izdrali smo tri dana, a nade i dalje nije bilo na horizontu. Tada su nas izdali prevrtljivi Severnjaci, okreui se protiv nas, ubijajui nae ljude. Car je sa desetoricom svojih Gardista pojurio na svom belom atu i dokrajio ih. U jednom trenutku, pobeda je bila blizu. Bilo je toliko dobro, da su svi znali da e na kraju ispasti loe. Od deset hiljada vojnika, jedino je stotinak ostalo na svojim poloajima. Drugi su pali ili pobegli, ostavljajui svoga Cara na milost i nemilost dumana. Stajao sam uz njega zajedno sa Magistrom Milutinom do samog kraja. Borio sam se rame uz rame sa njim. Nisam eleo da ga napustim. Neprijatelji su navirali kao pele u konici, udarajui na nas, pokuavajui da nam razbiju volju za borbom, ali mi smo i dalje stojali asni i odvani, branei svetu zemlju Carstva. U jednom trenutku, Cara je oborio div koje su elevirljani doveli sa sobom. Pao je na zemlju, ne pomian, dok je krv liptila iz njegovog razbijenog oklopa na grudima. Pritrao sam zajedno sa

Magistrom, bio je iv. Pridigao se oslanjajui se na svoju sablju, kada je dao nareenje za povlaenje. Vojnici im su to uli, trali su kao ludi beei na sve strane, a ja sam beao sa njima. Kada smo napokon stigli na sigurno, osvrnuo sam se. Car nije bio meu nama. Ostao je, kako bi to due zadrao neprijatelja, kupujui nam vreme za beg. Zato to nazivam pobedom, a ne porazom, mome, jer tu je Stefan izvojevao najveu pobedu u svom ivotu. Sauvao je svoje vojnike i podanike, polagajui svoj ivot. Nadam se da se istorija nee ponoviti., Vukain je bledo gledao u ples plamenih jezika. On pogleda u Neboju. ta misli, vitee, kakve su nam anse u borbi protiv njih? Ne znam., Neboja slegnu ramenima. On potapa mladia po ramenu, oinski gledajui u oi ostale okupljene vojnike; gledajui u njihov strah. Ali znam jednu stvar. Neu dozvoliti tim dumanima da porobe ono to je moje, da mi oduzmu ono to volim, da me lie onoga to sam mukom zadobio. Neu dozvoliti da vidim Elinske kue spaljene, nae gradove razruene, jer moji su ih oevi gradili i dizali. Neu dozvoliti da te utvare vide strah u mojim oima, jer moji su me oevi nauili jednoj stvari, da se nikada ne bojim smrti koja e sauvati moj dom, moju porodicu, moju zemlju. Ta misao neka vam bude u glavi dana kada se suoite sa njima, kada budete stojali na polju ujedinjeni, kao vojnici, kao braa, kao jedno telo. Jer to je ono to nas ini ljudima naa sloga. Lepo si to rekao., iako se esto ta sloga pretvori u krvave sukobe, Vladislav se nasmei, Ali ostavimo to za dane koji tek treba da dou, sada nam je potreban odmor. Duge e biti sedmice koje su pred nama, a jo due besane i izmorene noi koje ona donosi.

Uhoda!, vojniki glas se prelomi kampom, Uhoda! Hitro kao jelen Neboja skoi na noge i krete brzim koracima pratei glas koji je i dalje uzvikivao: Uhoda! Za njim potrae i ostali. Svi u kampu ostavie svoje poslove: kovai ostavie vrela oruja na nakovanju, konjuari etke za timarenje, a mladi vitezovi bele krpe kojima su glancali svoje nove tek iskovane oklope. Svi su jurili prema glasu koji je ludaki uzvikivao. Ispred jednog malog i iscepanog atora vojnik Srebrograda, odeven u crveno i belo, sedeo je preko starca iskrvavljenog lica vrsto drei njegove ruke na zemlji. ta se deava?, upita Magistar koji iskorai iz gomile, podupirajui se sa svojim tapom. Uhoda, gospodine., vojnik je mukom pridravao starca u kome se izgleda, bez obzira na njegove ve poodmakle godine, krila neverovatna snaga. Video sam ga kako se bavi magijom i kako priziva mrane figure i likove. Da li si siguran?, Magistar posumnja, Moda je ovek vidar i isceljitelj. Otkud on ovde? Svi su utali, nemo se meusobno gledajui. Da li neko zna ovoga oveka?, Magistar otro pogleda sve okupljene, Da li je neko video ovoga oveka kada je doao ovde? Ja... ja sam ga video., iz gomile se prolomi jedan vojnik sa velikim oiljkom koji se protezao od grkljana do desnog uveta. Video sam ga pre par dana kada je doao iz pravca Vukodola. Nosio je veliku torbu i kukuljicu preko glave, ali sigurno sam upamtio te dve kike u koje je uvio svoju bradu.

Magistar se odgega do starog atora pomno posmatrajui pobacane stvari koje su leale na podu. On kleknu i rukom dohvati crni zaveljaj. Priavi starcu on ga utnu po sred lica pljunuvi na njega, a potom baci zaveljaj, sada otkriven, na zemlju. Prljavi jeretik!, viknu on glasom punim besa, Diite ga! Tri vojnika pritrae i sa mukom podigoe starca vrsto ga drei za noge i ruke. Starac povika na Magistra bacajui psovke i kletve na jeziku stranom i nepoznatom. ta radi ovde?, Magistar udari jeretika tapom po sred lica, Metenil te alje? Govori! Crkni, matora budalo., uhoda pljunu loknu krvi gaajui Milutina, ali on se spretno izmae. Magistar visoko podignu ruku, a potom je snano pusti prema strancu stvarajui modricu koja mu zatvori levo oko. On potom podie jedan omanji kamen sa zemlje i sa mukom ga baci na uhodine noge. Jeretik ispusti krik jeziviji od krikova iz utroba zemlje, koji presee sve vazduh u kampu inei ga starim i bajatim. Najednom, gomila okupljenih vojnika pomeri se u stranu pravei mesta za Najsvetijeg od Svetih, Cara Nemanju. Hodao je hitro, ali i dalje ponosno, praen od strane svojih Belih Gardijaa. On stade gledajui prema pobesnelom Magistru, a potom sa teinom Svetosti u sebi on spusti pogled ka krvavoj uhodi. Za ime Gospoda!, povika Car, ta se ovde deava? Jeretik, vaa Svetosti., odgovori zadihani Magistar rukavom briui pljuvaku koja je curila niz sedu i retku bradu. Uhvatili su ga momci kako nas uhodi i priziva mrane sile.

Magistar se sa mukom sae i podie sadraj koji je i dalje leao zguvan u crnom zaveljaju, a potom ga prui Caru. Nemanja pogleda i od prizora u Milutinovoj aci stomak poe da mu igra kao mesec u besanim noima, a oima kolutae gore dole pokuavaui da se sabere. Carski bes je poeo da se budi, no on se ipak suzdra i lagano prie izudaranom jeretiku. Zna li ti, stare, da jeretici nisu dobrodoli u nae redove?, upita ga Car glasom nenim i tihim, Reci nam ko te alji i iz kog razloga, a ja u narediti mojim ljudima da te puste da se u miru vrati svom gospodaru. Niko te nee dirati. Starac se nasmei dok mu je krv liptala niz bradu slivajui se i natapajui pranjavu odoru. Iznenada, neverovatnom silom, starac baci vojnike koji su ga svom snagom drali i baci se na Nemanju rukama iz kojih nekom ludom silom izrastoe nokti, pokuavajui da mu odere kou sa lica, koja se krila ispod vela Carske svile. Svi stadoe ukopani u mestu, preplaeni prizorom savladanog Cara, Boanstva njihove vere, kada Neboja skoi na uhodu i gurnuvi ga u stranu svojim srebrnim maem odsee mu ruke. Krv je kapljala sa seiva koje je oprezno drao upereno prema starcu. Car se pridie i ispusti urlik kakav ni jedan ovek ne moe ispustiti i potra prema jeretiku obema rukama hvatajui ga za glavu. Najednom, iz Carevih svetih ruku buknu plamen pretvarajui jeretikovu glavu u prah, a potom i celo telo, zajedno sa preostalim udovima. Iz Carevih oiju zasija Sveta vatra buknuvi kao Sunce kada se budi na Istoku, i ona jo ne utihnu kada on ustade i pogleda svoje vojnike, duboko udahnjujui. Ovo je sudbina izdajica!, vikao je glasom punim boanske sile koja je plamtela u njemu, Upamtite ovo, ili u i vama odrati istu slubu!

Svi okupljeni, kojih je sada bilo zaista mnogo, kleknue pred svoga Cara. Neboja je mogao da oseti neku udnu toplotu u grudima koja ga je ispunjavala trenutka kada je kleknuo pred svoga Cara i izaslanika Gospodnjeg na zemlji; toplotu koja e se duboko urezati u njegovim mislima i biu. Odgurnuvi okupljene ljude na stranu, Beli Gardijai povedoe svoga Cara drei ga u naruju, dok se u njemu lagano gasila Sveta vatra, menjajui se sa umorom i bolom koji je presecao tog Svetoga oveka svaki put kada bi se probudio Carski bes. Te veeri Neboja je veinu svoga vremena proveo sa Crnoruom, timarei njenu crnu dlaku i prstima pletei po njenoj grivi, pravei velike kolutove. Govorio joj je stvari koje nikada ni jednom oveku, niti eni, nije rekao. Bila je njegov najbolji prijatelj, i voleo ju je kao i samog Gospoda, u to je bio siguran. Draga moja,, aputao joj je na uvo visoko podignuto, prstima arajui po njenoj bujnoj grivi, Voleo bih da osetim ljubav, ali ne ljubav kakvu ve poznajem; osuenu zajedno sa mnom, nego ljubav kakvu sam samo jednom osetio. Ona lepa, pametna. Voleo bih da je vidi, kako bi razumela moj bol. On zastade gledajui prema crnom nebu iaranim svetlucajuim takicama u daljini. Pobeiu. Vukodol je tu, na as jahanja. Mogao bih da odem i niko ne bi primetio. Uzeo bih je za enu i zajedno sa njom bih otiao u neku daleku zemlju punu cvea i uma ispunjenih zvukom i mirisom prolea. Ne, to nije mogue. Ona je spoznala drugoga mukarca i rodila mu je mladog Vukaina. Kako je mogla? Rekla je da e me ekati, da e biti tu kada doem po nju, a opet je rodila Vukaina, plod njene utrobe i semena tog nikovia i prokletnika koji mi ju je

preoteo. Tuan sam i jadan; ovakvu bol nikada nisam pre osetio. eli da postane dezerter i kukavica?, poznati glas se prelomi u tami. Neboja skoi na noge zagledajui tamni kutak ispred sebe, pokuavajui da spozna lik iji mu je glas bio poznat. ta gleda?, mladi u crvenoj mantiji iskorai na svetlost baklji. Bio je to aslav. Uitelju!, Neboja viknu iznenaen, Otkud ti ovde? Otkud?, aslav se zamisli, To je vrlo dobro pitanje, ali sada nemam vremena da odgovorim na njega. Bitnije stvari trae diskusiju, dragi moj Neboja. ta je bilo, uitelju?, Neboja mu prie dok mu se u glavi obrnu hiljadu pitanja koja su potrebala odgovore. Daj mi ogrlicu., aslav isprui ruku prema Plamencu. Ogrlicu?, upita vitez. On je potpuno zaboravio na maginu ogrlicu koju je, blago reeno, zaradio u Uroevgradu pre toliko, kako se inilo, dugo vremena. Nema veze., aslav odmahnu rukom koju ubrzo zavue ispod mantije, a potom je prui Neboji. Ogrlica sa plavim dijamantom leala je izmeu njegovih prstiju. Uzeo sam je iz tvog atora na putu ovamo, predpostavljajui da si potpuno zaboravio na nju usled okolnosti i dogaaja koji su se zbili. Neboja prihvati ogrlicu i dalje nemo zurei u aslava. Nemam mnogo vremena i zato paljivo razbiraj rei koje u ti predoiti, jer e uskoro doi po tebe., aslav ublai glas utihnuvi, Znam da trai odgovore o tvojoj tajanstvenoj ogrlici, a upravo u ti ih dati, tako da sluaj i uti. To nije tek neka obina ogrlica, ve je to Tilara, poznata jo i kao

Utalirova kraljica; izvor venosti na zemlji. Kada je Gospod stvorio svet, a sa njim i Velike uvare, od kojih bee i Utalir, on je svakome od njih dao po jedan dar u obliku zaaranih dijamanata, koji e oni uvati do kraja vremena. Utalirov dar, tada Samulov, kako se na poetku zvao, bila je Tilara, dijamant venosti. Sa njom je on napravio velike gluposti kroz istoriju, o kojima sada nemam vremena priati. Sluaj me paljivo! To je relikvija koja moe poljuljati temelje sveta za as, pretvarajui sve u prah i pepeo, ukoliko doe u pogrene ruke. Vetica Zarta je htela da je se doepa, i jeste, ali i sam zna kako je zbog toga zavrila. Nestala je u nitavilu. Znam da je moja molba teka, i da je to breme, pored svih ovih gluposti oko Svetoga rata, tebi sada zaista ne potrebno, ali moram te zamoliti da je uva. Stavi je oko vrata. Hajde, ta eka? Sabravi se, kao po naredbi kakvog generala, Neboja stavi ogrlicu oko vrata sakrivajui je ispod svoje bele koulje. uvaj je. Ne pokazuj je nikome, makar zbog toga i umro, ali trudi se da ne umre. Za uzvrat ogrlica e postati tvoja slukinja; Tilara e ti pruiti moi kakve ljudi nikada nisu spoznali. Gospodaru Neboja!, glas se prolomi kroz tamu iza njih. Crnorua zanjita od straha i krete da ritne tamnu figuru koja je stojala iza nje, ali Neboja hitro skoi i zaustavi je vrsto drei njene uzde i milovajui je po grivi. Gospodaru Neboja., bio je to jedan od Carevih Beli Gardijaa. Svetlost baklji igrala je po arama njegovog snenog oklopa. Njegova Svetost eli da vas vidi. Uredu., ree Neboja pogledom traei aslava kom nije bilo ni traga. Opet je nestao ostavljajui vrata stotinu

pitanja otvorenim. ta on zaista treba da uradi? Da uva dijamant ili da ga sakrije? Ako zaista prua toliko snane moi, zato je onda knjeginja Uroevgrada nije iskoristila, nego ju je ogrlica pretvarala u strano bie noi? Nije ni bitno. Neboja ostavi Crnoruu i krete za gardijaom. Car je leao u svome paviljonu, odeven u crvenu tuniku, a svilena kruna poivala je na njegovoj umornoj glavi. Teko je disao i inilo se kao da je na samrti. Neboja tiho prie i taman krete da pozdravi svoga gospodara, kada se Car oglasi. Sedi, prijatelju., ree on svojim blaenim glasom. Pribliivi stolicu, Neboja sede tik uz Carev krevet prouavajui ga. elim da ti se zahvalim., ree Car, elim da ti se zahvalim zato to si skoio i odbranio me. Ne, Vaa Svetosti., Neboja klimnu glavom, Nije potrebno. To je bila moja dunost. Dunost., ree Nemanja, To je bila dunost i mojih gardijaa, ali oni su se uplaili te jeretike magije. Ali ti nisi. Nisi ni trepnuo kada si zamahnuo maem. Zbog ega bih se plaio jeretika?, upita Neboja, Strahom ga ne mogu pobediti, to jest, ukoliko taj strah iskaem. I moje je srce zadrhtalo videvi te mrane sile, ali nisam eleo dozvoliti svom strahu da me sprei u izvravanju moje dunosti. Da to nije bila tvoja dunost, da li bi isto tako postupio?, upita Car. Ne znam., Neboja slegnu ramenima, Verovatno bih.

Iskren si i to mi se svia., ree Car kroz osmeh, Nisi kao ovi kneevi i vitezovi moje kue koji me lau i prave od sebe pravednike i istunce. Tvoj jezik ne zna da lae, a tvoje srce ispunjeno je au i istinom. Takvi ljudi najdue opstaju; ljudi kao ti i ja. Iskreni i asni. Neboja proguta knedlu. Car ne bi tako priao kada bi znao o Nebojinoj pomisli o dezertiranju i izdaji. On spusti pogled, postien i osramoen. Tvoj sam dunik, vitee., ree Car, A ti si od sada moj prijatelj. Vaa Svetosti, ta je lealo u uhodinom zaveljaju?, upita Neboja setivi se malog crnog zaveljaja koji je Magistar pokazao Caru ranije danas. Neto mlado i nevino., ree Car ustajui, Srce. Toliko malo, da sam se pitao da li je nekada kucalo u siunim grudima odojeda ili jo neroenog eljadeta. Uasni si ti jeretici, Nebom prokleti. On ustade i umorno zakorai napred sklanjajui atorski pokriva sa ulaza paviljona. Svetlost mladog meseca i njegove zvezdane dece zasija kao sunce. Neboja primeti da Cara zdravlje ne slui ba najbolje. Da imam tu mo, sve bih kaznio. Jeretike, vilenjake, ak i Severnjake. To je soj bia kakav samo utroba Tame moe roditi, a Utalir gajiti. Mrani su i zli, kao i njihov gospodar, a u srcima jedini trag ljubavi koji je tu ostavio svoga semena, jeste ljubav prema njemu, mranom i silnom. Uen sam da ga se bojim, ali strah ne oseam. Jedino to oseam jeste mrnja i bol, bol prema izginuloj brai i sunarodnicima, bol prema desetinom stolea krvave borbe protiv sila Tame i njega, Mranoga. Nadam se, i molim Svemonog Gospoda, da e nam

dati snage da ovoga puta izdrimo, i jednom za svagda otarasimo Talimiru tog zlog i pokvarenog soja. Nadam se da hoemo., ree Neboja priavi Svetome Caru, Samo, ne elim da zvuim kao osoba koja Vam protivrei, ali, kako emo ga zaustaviti? Vieslav Veliki, otac oveanstva, ve ga je jednom oborio, ali on je opet ustao. Va deda, sveti Car Arijan, takoe ga je oborio, ali on je i drugi put ustao. ta nam govori da nee ustati i trei put? Gospod. Gospod nam govori., Car se osmehnu ispod svoje maske. Neboja je to mogao da oseti. Nikome sem Carevima nije dozvoljeno da ita iz svete knjige Tanilija Prvosvetenika, a tamo pie, u delu u kom se govori o Stvaranju sveta, da je Gospod prokleo Samula-Utalira rekavi: Doie vreme kada e Samulov duh biti podeljen na tri dela i tada e vam biti oproteno, i bie mu sueno u mom venom i uvek trajajuem Carstvu! Sveto je ime Troumnoga., Neboja se nasmei osetivi neizmernu sreu u svom srcu, Nae ja sada da opstanemo i izdrimo do kraja. Upravo tako, prijatelju., Car ga pogleda, a potom spusti svoju ruku na njegovo rame, Jahae sa mnom. Bie moja desna ruka i moj Nebeski uvar. Ali, Vaa Svetosti..., Neboja kleknu na zemlju oseajui se poniznim i ne dostojnim takvog zvanja, Ja nisam zasluio nositi titulu toliko svetu i visoku. Ustani. Odmah ustani!, Car povika ozbiljnim glasom, Ja sam ovde Car i ja odluujem ko je dostojan, a ko nije. Ove budale, koje me opkoljuju, tu titulu ne zasluuju. Zakuni se! Zakuni se da e biti moj Nebeski uvar i da e uvati moj

Sveti presto i moju Svetu krunu. Zakuni se da e biti elovoa moje Bele Gardev. Zahtevam to! Pre trideset godina sam poloio tu zakletvu, kada sam postao Neboja od Plamena, vitez i monah Carske krune, ali kunem se., ree Neboja osetivi kako se lagano budi Sveta vatra u njegovom gospodaru i ocu. Car poloi obe ruke na Nebojinu glavu iz kojih za tren buknu blagi plamen. inilo se da e Car spaliti Neboju kao to je spalio jeretika, ali bol i vreline uopte nije bilo. Tvoji gresi su oieni., ree Car glasom vrednim hiljadu nebeskih horova, Ustani, Nebeski uvaru Carske Krune, ali pre svega toga, prijatelju i brate. Osetivi se ne neki nain prevarenim, Nebojau krenue suze iz oiju. Nije eleo ovu titulu, niti je eleo oienje grehova, eleo je samo da pobegne odavde i da ivi sreno sa svojom dragom Verom. Avaj, ona je udata, tako da je ovo moda i bolje. Videvi njegove suze, Nemanja se gromko nasmeja. Nemoj plakati, Neboja!, ree on glasom punim prijateljstva i visine, Znam da ti je drago zbog tvog novog statusa, ali nije to vredno suza koje oznaavaju jad, tugu i bol. Ustani. Idi i odmori. Neboja izae iz Carskoga paviljona i laganim koracima uputi se nazad u svoj ator. Ispred njega pojavi se mladi. Nosio je porfiru i skerlet, a njegova duga crna kosa protezala se putena, kao divlji pupoljci prolenih svetova, sve do njegovog stasa. Neboja zastade prouavajui ga. Ti si Neboja?, upita ga mladi. Da., ree vitez pospasnim glasom, Sa kim imam ast deliti rei?

Ne zna ko sam ja?, mladi se nasmei pokazujui dva reda blistavo belih zuba, Onda si ti zaista poseban od svih ljudi u ovome kampu, a moda i u celome Carstvu. Kaite ta imate., ree Neboja nervozno, Umoran sam i spava mi se, a teki su dani pred nama. Ja sam Arijan., ree mladi kroz osmeh, Knez Kamengroma. Vaa visosti., Neboja kleknu zanemevi. Nije ni slutio da je to mladi plemi iz severnog Kamengroma. On opovrgnu svoje grube rei zurei u pranjavu zemlju. Ustani, gospodaru., mladi ga podie drei ga za desnu miicu. Vidim, bio si kod Cara. Kako je moj voljeni brat? Dobro je., odgovori Neboja pokuavajui da odglumi prijatnu utivost. Veoma se umorio danas, ali bie uredu. Da., ree Arijan, Cela ta predstava sa Svetom vatrom i jeretikom bila je jednostavno magina. To je bio dobar potez., ree stari vitez, Time je pokazao momcima ta znai biti izdajica. U tom sluaju ne delimo miljenje., Arijan se trecnu i dalje pokazujui svoje gospodske zube, Mislim da im je pre spustio moral, no to im je uterao strah u kosti. Ono to si ti danas uradio, bilo je vrlo lepo od tebe. Bio je to in asti i potovanja., Neboja potvrdi. Da, ast., grof se nasmeja podrugljivo, Nije tu bilo asti, samo tvoja dobra volja. Ne govorite tako, visosti., Neboja ga namrteno pogleda, Nemanja je moj Car, i ja samo njemu sluim.

Da li bi tako odbranio i njegovog brata?, upita mladi grof. Ukoliko to situacija izvoljeva, da., odgovori monah. Da li to znai da ima i ne kao odgovor?, knez ga pogleda oima punim neke visine njihove dinastije. Uvek ima ne, visosti., Neboja se nasmei, Samo zavisi kakav je ovek. Da li je spreman poloi ivot za nekoga ili ne. Pametan si ti, gospodaru Neboja., mladi knez ga potapa po ramenu, Ukoliko se predomisli, i bude spreman da tako titi i Carevog brata, bie dobrodoao u Kamengromu. Hvala na pozivu, visosti., Neboja se nakloni u znak potovanja, Samo, moja monaka sluba nikada mi to ne bi dozvolila. U tom sluaju, nadam se da e uvek tititi moga Cara i brata., knez se okrete i laganim koracima krenu prema paviljonu koji je leao raspostran tik uz Carski, Laku no, monahu Neboja. Laku no, vaa visosti., Neboja se nakloni, a potom hitrim koracima uputi se ka svom atoru i dobrodolom snu.

IX POGLAVLJE VERA
Hajde, Crnoruo! Nemamo mnogo vremena, apnu Neboja crnoj kobili na uvo dok ju je vukao za njene uzde. Kao po nareenju vranica krete za svojim gospodarom ulazei u tminu noi. Pono bee uveliko prola, i Neboja je znao da e se Sunce, za as ili dva, probuditi i izroniti na horizontu, ali morao je da se iskrade iz kampa i da ojdae prema zapadu; prema Vukodolu. No je bila mirna, i veina ljudi je spavala. Tu i tamo mogao je uti vojnike kako hru, uukani u dubokom snu, a dvojica ili trojica, nije bio siguran, priali su u snu. Hodao je na prstima vukui Crnoruu za sobom, kada je ispred sebe ugledao dva vojnika u crveno belim uniformama, kako stoje jedan naspurot drugog, obasjani svetlou skoro utihnulih baklji. Bez ikakvih problema on proe pored njih, hodajui levom stranom iza velikog i prostanog atora i nestade u tmini. Zaista poverljiva straa., proapta on gledajui dva uspavana vojnika. Kada je bio na sigurnom rastojanju, on skoi na kobilu i mamuznu je, terajui je u kas. Jurio je preko zaobljenog brega i livade prekrivene velom noi, koja se lagano topila u visokim stablima Vuije ume. Ta mu je uma bila vrlo poznata. Tu je

prvi put poljubio prelepu plavokosu Veru i oduzeo joj nevinost, njenim odobrenjem. Jahao je, inilo mu se danima, a kako je svetlost grada bila sve jasnija i njegove zguvane i male slamene kue sve blie, vreme je sve vie usporavalo. Kada je stupio na kamene ulice, odahnuo je. Bilo mu je lake. Oseao se kao da je kod kue, bez obzira to kuu nikada zaista nije imao van i osim manastira. Bila je tu. Stojala je ispred njega. Raskona drvena kua ispred koje je raslo veliko stablo stotinama godina staroga hrasta. Priavi mu on zastade i pogledom proui dobro poznatu koru drveta. Na njoj je pisalo: Zauvek. On se nasmei, priseajui se besanih noi koje je proveo na tom mestu, sakriven u senci hrasta, ekajui prelepu Veru da se iskrade iz kandi svog pakosnog oca. Sjahavi, on priveza Crnoruu za trem, i laganim koracima uputi se prema drvenim vratima. Zastao je. Nije bio siguran da li je uredu to to radi, da li je uredu to to e pokvariti njenu sreu. Ali, ne. On nastavi dalje. Nije eleo nita drugo, sem da opet pogleda dobro poznato lice ene koju je voleo, koju voli i koju e zauvek voleti. Gurnuvi vrata ona se lagano otvorie otkrivajui veliku prostranu prostoriju okienu stotinama svetskih cvetova i pupoljaka, a iza njih, iza kruga u kojoj je lagano gorela slaba vatra, on ugleda drveni krevet. Podigavi glavu on primeti da na njemu lei osoba, ili dve, nije bio siguran. Vera., ree on tiho, ne siguran. Vera., ponovi on malo glasnije, pokuavajui da dozove svoju izgubljenu ljubav. ebe na krevetu se podie otkrivajui glavu plavokosog mukarca.

Neboja hitro stavi ruku na balak svog srebrnog maa. Poneo ga je sa sobom, a ni sam nije znao zbog ega sve do tog momenta. Ne. On nije doao da kanjava i da se sveti, no samo da je jo jednom vidi, pre nego to ode u rat iz kog se verovatno ni on, ni Car, ni cela Carska vojska nee vratiti. Ko je to?, upita mukarac rukama trljajui oi, kako bi lake osmotrio Neboju. Meutim, bez obzira koliko je pokuavao da se smiri, bes udari Neboji na oi i on se tekim koracima uputi prema mukarcu isukajui ma iz korica. Sad e da vidi ko je., ree on glasom punim gneva, To e biti poslednja stvar koju e videti pre no to te zakoljem! Ni makac!, enski glas ga prekide. On stade ukopan u mestu. Moja puka niani tvoje meunoje, gospodine! Ako se i malo pomeri, razneu tvoj sadraj po podu! Vitezu je taj glas bio vrlo poznat. Bio je stariji i malo promukao, ali i dalje je izazivao plamen u Nebojinom jo uvek zaljubljenom srcu. Bacivi ma na pod on podie ruke iznad glave, okreui se. Vera?, pozva on ne siguran, To sam ja, Neboja. Crna figura, sa dugom kosom, spusti puku i paljivo zakorai prema njemu. Mogao je uti komeanje iza sebe. Nije trebao doi, to je bila loa srea. Ona vie nikada nee biti njegova. Neboja?, zajeca ena bacivi puku na pod. Ona mu pritra i rukama opipa izborano lice. Bila je tako lepa, kao jutarnji vazduh prolea; kao najvii vrh nebeskih svodova. Duga plava kosa, svetlija nego kako je se on seao, padala je izuvijana preko njenih ramena

natapajui se preko njenih nabubrelih, sada zrelih enskih grudi. Zagrlila ga je, a on je ubrzo uzvratio zabivi glavu u njene vlasi. Bio je to miris koji nikada nije zaboravio, ak ni posle toliko dugo godina. Osetio je kako njene suze padaju na njegovu koulju, tu, pored srca. Posle dugo vremena, bio je zaista srean. Srean zbog sebe, to je napokon skupio hrabrosti i doao po nju. Ne. Nije doao po nju. Doao je da upamti njen lik, da ga ponovo izgradi u svojoj glavi, kako bi imao neto lepo na ta e misliti dana kada padne na bojnom polju. Neboja., jecala je kao dete, Toliko je dugo vremena prolo, a ti si se tek sada pojavio. Znam., ree on osetivi kako se suze raaju u njegovim poluzatvorenim oima, Nisam imao hrabrosti da doem, ali evo, sada sam tu. ekala sam te i ekala..., Vera procvile. To sada nije bitno., apnuo joj je na uvo, Ti si napokon nala mukarca vrednog sebe. Neboja?, mukarac iza njega se nasmeja, Otkud ti ovde? Bio je glas poznat od samog poetka, ali Neboja nije dozvolio sebi da ga prepozna, sve do sada. Pustivi Veru on okrete glavu gledajui u razgolienog plavokosog mladia Vukaina. ta ti radi ovde?, Vukain se nasmeja pokazujui iste bele zube. ta ti radi ovde?, Neboja se namrti, Dezertirao si. Ne, ne!, Vukain odmahnu rukama, Komandir bataljona me je pustio da prespavam kod kue.

Stani malo., Neboja pogleda u Veru, Gde ti je otac? Imam neka neraiena posla sa njim. Obeao sam mu batine. Onda e morati da ode na groblje., Vera ree i dalje plakajui, Matora budala je umrla pre tri godine. A gde ti je mu?, upita vitez. Mu?, Vera se nasmei, ali na tren zaueno pogleda u Neboju, Kakav mu? Monahu sve rei izezoe iz glave. Bio je zbunjen, a toliko nije bio zbunjen itavog svog ivota. Oseao se kao malo tek roeno dete, koje tek treba da spozna svet. Vera to primeti. Uhvativi ga za ruku ona ga posadi na omanju hoklicu tik uz vatru. Vukain istra napolje i vrativi se, u rukama nosei hrpu drva, zaloi vatru. Plamen se razgori i obasja kuu, igrajui se sa njihovim senama po zaobljenim zidovima. Vukaine, sine, ostavi nas., ree Vera svom sinu, koji im zau njene rei ogrnu se debelim ebetom i izeze u tami noi, zatvarajui ulazna vrata za sobom. I dalje ne mogu da verujem da si to ti., ree ona kada sede tik uz Neboju. Obema rukama je stisla njegovu ruku. On je pogleda. Vukain?, upita on, a da ni sam nije bio siguran ta je pitao. Da., Vera je razumela pitanje, vrlo dobro. Vukain. Gospode., proapta Neboja. Suze opet krenue da liju iz oiju. On se nasmei, oseajui jo veu sreu kako pulsira u njegovim grudima. Sve ove godine sam bio daleko. Sve ove godine... Potpuno sam izgubio nadu da u te ikada vie videti. Sada, kada sam doao, sreniji sam nego prvi put kada

sam te video. On je bio tu svo vreme, a ja nisam znao ni da postoji. Gospod nam ga je poklonio, a ja nisam ni bio svestan! Heh., Vera se zakalja privlaei njegovu panju, Taj sam ja poklon sa mukom rodila. Tvoj i moj poklon. Htela sam da ti javim nekako, da ti poaljem pismo, ali sam se plaila da pogrene ruke ne dosegnu za njim. Neboja skoi sa hoklice i iz sveg glasa povika: Imam sina! Kao sumanut on istra iz kue i potra prema Vukainu. Na tren Vukain stade zbunjen, gledajui ga irom iskolaenih oiju, ali uskoro se nae u Nebojinom vrstom zagrljaju. Vitez je plakao i plakao, i nikako nije mogao da se smiri, niti je eleo da pusti mladoga momka koji ga je uporno gurao dalje od sebe, ali na kraju posusta. Poljubivi ga u elo, Neboja ga podie visoko i poe se gromko smejati. Moj mali Vukain!, vikao je sa osmehom na licu, Moj sin! Molim?!, Vukain zanjita odupirajui se Nebojinim jakim rukama, Kakav crni sin? Pusti me manijae! Neboja!, Vera je vikala za njim, Smiri se! Probudie ceo Vukodol. Briga me!, povika vitez, Sada sam najsreniji ovek na svetu i niko mi to ne moe oduzeti, pa ak ni sam Gospod! Ulazite unutra, obojica!, vrisnu Vera zapovedaki, Odmah! Zastavi Neboja i Vukain se zbunjeno pogledae, a onda kao pokunjeni zeii uoe u kuu. Majko? Neboja?, Vukain slegnu ramenima, ta se deava?

To je tvoj otac., ree Vera kao iz puke. Ona nikada nije volela da odugovlai stvari. Neboja je tvoj otac. Ali to nije mogue., mladi se nasmeja, On je monah. On ne moe biti moj otac. Kakve veze ima to sam ja monah?, Neboja je sad bio ozbiljan kao i obino. Oinski zanos ga je brzo napustio. Bez obzira na to, ipak sam tvoj otac, a ti moj sin. Gospode., mladi sede na zemlju, Otac mi je monah.

X POGLAVLJE VELIKI MAGISTAR

Prvi bataljoni Carske vojske, predvoeni kneevima Gromkamena i Vodozbora, napustili su kamp sa prvim jutarnjim zracima Sunca. U tim redovima bio je i Vukain. Neboja mu je pre odlaska oitao dobru lekciju, koristei znanje i iskustvo, priseajui se svojih mladalakih dana u vojsci. Rekao mu je kako pravi vojnik treba da se ponaa i da, bez obzira na sve, ne pokazuje strah neprijatelju, pa ak ni svojim drugovima. Strah je tvoj najvei neprijatelj, rekao mu je. On je, pak, ostao u kampu, jer vitezovi monakog reda Lunugma ostae pri Carevoj vojsci, kao njegovi lini pratioci, sve dok vojske Severnjaka ne stignu. Sedeo je sam, odvojen od ostalog sveta, razmiljajui o zloj kobi i sudbini koja ga je snala, o sudbini koja moe zahvatiti i mladalaki pupojljak njegovom sina. Tog jutra, pre nego to je velika vojna kolona i krenula prema pustinjskoj zemlji daleko sakrivenoj, vesti od saveznika iz pokrajine Sinra sa juga stigle su do Carskih ljudi. Borbe protiv vilenjakih hordi poele su jo pre nego je Car i sazvao Carsko vee, i mnogi je mladi pupoljak ljudske rase poloio ivot branei Elin. Okupljeni, plamenki monasi su stajali okruujui svog voljenog Magistra koji im je drao predavanje. Svakim danom

bio je sve slabiji. Neboja je to mogao da primeti po njegovom usporenom hodu i ne kontrolisanim trzajima njegovih ruku. Deco moja., govorio je Magistar reima punim utehe i ljubavi, Doao je dan kada se moramo odazvati svom pozivu. Svi smo se zavetovali na slubu Svetoj crkvi i naem Svetom Caru. Godinama su vitezovi naeg reda sluili Elinskoj kruni i njenim nosiocima. Jeste, omanuli smo dva puta, ali ovaj put toga ne sme biti. Moramo biti jaki. Vi morate biti jaki. Godine me sustiu, a za sobom nose smrt. Oseam da sam slab i malaksao. ak ni ma vie ne mogu podii. Bez obzira na to, ipak u biti sa vama kao gospodar, kao prijatelj, kao otac. Mnoge od vas pamtim kao male deake koji su oima punih suza doli u manastir. Mnoge od vaih oeva se seam, koji su poloili svoje ivote za nae Carstvo. Crkva vas je odgajila, izgradila je vau linost, pokazala vam pravi put. Dala vam je snagu kakvu ni jedan drugi sluitelj Carstva nema; snagu vojnika i viteza. Svi ste plemii, zavetovani na posluanje Svetom Caru, vaoj Crkvi. Oduite joj se sada. Pokaite joj da vredite Nebesa. Pokaite da joj ste asni i puni ljubavi prema njoj. Dolo je vreme da joj se oduite. Ja..., naglo zaklopivi oi, Milutin se kao balvan srui na zemlju. Vladislav skoi na noge i jurnu prema njemu, Neboja! Pritravi, Neboja i Vladislav ga podigoe i odnee u njegov ator. Za njima osta ubor i komeanje poplaenih monaha. Poloivi ga na krevet, oni kleknue pored njega. Oe., Vladislav ga pomilova po obrazu, Oe. Vladislave..., Magistar na pola otvori oi. Gledao je daleko od njih, u prazninu. Vladislav primeti da mu je disanje

oteano, te stre sa njega staru lanenu mantiju. Vladislave, dete moje. Gotovo je. Ne govori tako!, zajeca Vladislav, ivee ti jo sto godina. Mnogo je to za oveka., proiti Milutin, Njemu je dovoljno i osamdeset, a opet, moda je i to mnogo... Nije mnogo, oe., Neboja ga ispravi. Magistar vrsto stinu njegovu ruku. Upamti svoje zavete..., venuo je kao cvet u jeseni, Desnom rukom dri istinu. Levom rukom uva ast. Um tvoj se bori za bolje Carstvo..., on zaneme iscrpljen. ...srce moje kuca sa verom., nastavie Neboja i Vladislav zajedno, Neu posustati, niti u kleknuti. Jeres u iskoreniti, a izdaju prokleti. Ja sam monah, ja sam vitez. Vera moja vodi moj ma. Moj ma bori se za Cara. Car je moja svetinja. Svetinju u braniti svojim ivotom. Neka me Tama uzme, ako prekrim ovo. Da..., Milutin duboko uzdahnu, Neboja, izai. Ostavi me sa Vladislavom. Pognuvi glavu, Neboja pusti Milutinovu ruku i izae napolje ne osvrui se. Da li je iv?, upitae ga braa koji su stojali ispred. ini se da nee biti jo dugo., ree Neboja briui suze sa obraza, On vene. Uskoro e otii ka Gospodu. Dva asa prooe, a Vladislav je i dalje bio sa Magistrom u njegovom raskonom atoru. Neboja je sedeo ispred, nervozno skakajui sa noge na nogu, iekivajui ta e biti. Opet, ta je mogao da oekuje? Da e Veliki Magistar skoiti na noge i u potpunosti se podmladiti? To je bilo ne mogue. Napokon je rekao sebi, sve to ivi mora i umreti.

Neboja., Vladislav se pojavi pored njega, Otac Milutin eli da te vidi. Hitrim koracima, Neboja proe pored njega, zanemarivi ga, i ueta u ator. Magistar je leao miran, teko diui. Kleknuvi, Neboja vrsto uhvati njegovu zgrenu ruku. Ne pomerivi se, Milutin mu takoe uzvrati. Neboja, ti si?, procvile on slabano. Ja sam, dobri moj oe., uzvrati Neboja gutajui knedlu. Ne vidim vie., Magistar malo pomeri nogu, Ne mogu ni da trepnem. Uopte ne oseam svoje telo, kao ni da nije moje. Samo lagano dii, ne pravi nagle pokrete., ree Neboja brinui o svom duhovnom ocu. Rivane, edo,, Magistar jae stisnu njegovu ruku, Gledao sam te od dana kada si se rodio. Imenovao sam te i od tebe napravio oveka. Oe. To sam ja, Neboja. Ne, Rivan, Neboja ga ispravi mislei da ga je Magistar pomeao sa nekim drugim monahom. Ne., Milutin zajeca sve tee i tee diui. Oi mu zasuzie, a usta se isunie gustim balama, Ja sam bio tu kada si se rodio. Bio sam tu kada si zaet. Ja sam ti dao ime, Rivane... To nije istina., Neboja briznu u pla, To nije istina. Oprosti mi, sine., Magistar je jecao, Oprosti mi to ti nisam dao ansu da zna svoje poreklo, svog oca. Oprosti to sam ti to oduzeo. eleo sam da moj sin poe mojim stopama, i da bude moj naslednik, da bude Veliki..., on uuta izdahnuvi.

Njegova ruka iskliznu iz Nebojinog stiska i beivotna i zgrena pade na njegove, sada, mirne grudi. Vie nije teko disao. Sada, uopte nije disao. Otiao je ka Gospodu; napokon je naao svoj mir. Neboja je jo jedan celi as proveo kleei pored njegovog mrtvog tela, suzama natapajui Milutinov krevet. Ubeivao je sebe da Magistrove rei nisu istinite, i da mu je to rekao samo da bi se on oseao kao da pripada nekome. To, ipak, nije imalo ploda, jer te su rei imale neki udan znaaj, misteriozni smisao, neku njemu neobjanjivu istinu. Da li je..., Vladislav promoli glavu u ator, sa tekoom tuge gledajui ka nepominom Magistru. Obavestite Njegovu Svetost., Neboja ustade. Prvi put je pogledao svoga oca, a potom tekim koracima krete ka izlazu. On se zaustavi pored brata viteza. Recite mu da je Plamen ostao bez svoga gospodara i oca. Avaj, ode dua u Gospodnji zagrljaj., suze kliznue niz Vladislavove izborane obraze, Njegovo e se ime jo mnogo godina prizivati u naem dvoru, ali on se nee odazvati. Neka ga Gospod pomiluje. Neboja, moram ti neto rei... Uredu je., ree Neboja glasom punim tuge i oima punim tekih suza, Znam... Izaavi ispred, Neboja sede na pranjavu zemlju i uputi pogled prema nebu, ka neumirujuem horizontu. Dobio je sina, ali je izgubio oca. Zato mu nije ranije rekao? Zato je dozvolio da proe etrdeset i sedam godina, a da Neboja ne sazna za svoje poreklo, svoju porodicu? Ta pitanja su muila iskusnog viteza i monaha, ta i jo mnoga druga. inilo mu se kao da se ceo svet rui, kao da polako izezava ka venosti i da se gubi negde daleko, iza zavese ovoga sveta. Gledao je u daljinu pratei suneve zrake koji su obasipali nebo svojom

svetlou, inei ga jo lepim nego to jeste, kupajui ga pogledom punim suza. Neboja., dozivao ga je glas. inio mu se poznatim, ali je znao da je to njegova savest koja e svakog as poeti da ga kudi zbog njegovih zlih misli o izdaji i dezertiranju. Oprosti mi, oe., pocrvenele oi uplakane suzama tuge oekivale su kakav znak sa nebesa, Oprosti mi... Prvi put u ivotu je plakao od tuge, odistinski. Prvi put je osetio kako je to izgubiti nekoga koga je voleo, nekoga ija je krv tekla njegovim venama. Dobio je oca o kom je godinama matao, samo da bih ga istog trena i izgubio. Neboja., mrava ruka pade na njegovo rame, Prijatelju. Lagano se okrenuvi Neboja ugleda mladog monaha ije se goljavo telo sakrivalo ispod bele mantije, iarane maginim arama zemljane praine. Poznati lik zasija kao Sunce u zori. Mutimire., Neboja se osmehnu, Veliki Magistar je umro. Nema ga vie. Znam., Mutimir sede pored njega, Ceo kamp vrvi od glasnika te tune vesti. Avaj, ta da se radi? Na kraju krajeva, takva je Gospodnja volja. Bio je veliki ovek i takvog ga treba upamtiti. Drao sam njegovu ruku kada je umro., stari vitez poe nekontrolisano plakati, Samo ja pala. Prestao da die. Od jednom. Rekao mi je rei utehe. Otkrio mi je ko sam. Otkrio mi je moju prolost, moje ime. Rivan; tako me je nazvao. Rivan... Smiri se, brate., Mutimir ga pomilova po kosi; i njegove oi zasuzie, Ne tugujmo za njegovim odlaskom, ali

radujmo se u seanju na njegovu linost. Seajmo se u radosti svih lepih trenutaka provedenih sa njim. Kako da se seam oca kog nisam ni poznavao?, ree Neboja, Mogu se seati samo uitelja koji mi je bio kao otac. Mutimir poloi njegovu glavu na svoje rame, milovajui ga po crnoj kosi iaranoj snenim sedim vlasima. On pogleda ka Istoku, prema visokom vencu planina koje su se rasprostirale u daljini. Blistava suza skliznu na pranjavu zemlju. *** Sledeeg dana, napredovanje vojnih bataljona bi zaustavljeno po Carevoj komandi, a nareenje da se slui sveta sluba preminulom Velikom Magistru odzvoni Carstvom kao munja u poludeloj noi. Prvosvetenik Kreimir rano izjutra izae iz kampa i stojei na oblinjem brdu visoko podie ruke pevajui prema nebu; a uskoro mu se pridrui i Drugosvetenik Tacit. U kampu, monasi Plamena poloie svoga oca na veliku lomau, odenuvi ga u najlepe odelo izvezano zlatnim nitima, opravi njegovu sedu kosu i bradu. Poivao je tako, skupljenih nogu, ruku presavijenih preko starakih grudi, kao kraljevi iz Starih dana. Oko njega, hiljade i hiljade bataljona vojnika stojalo je okupljeno i poreano u etvrtaste redove od po sto ljudi, a ispred, oko Magistra, stojali su vitezovi i monasi Plamenkog manastira, odeveni u svoje bele mantije, a preko, njihovi srebrni i elini oklopi presijavali su se na suncu kao

mlado prolee. Pevali su u glas pesmu koja nikom drugom sem njima nije bila poznata. Recitovali su njene rei uzdisajima ispunjenim tugom i bolom, ali i radou i sreom to e se jedan oveji osueni cvet, preporoditi kao mladi pupoljak u Venom Carstvu Gospodnjem. Izmeu njih, tik uz pogrebnu lomau, stajao je Car u svoj svojoj slavi. On pogleda svoga viteza i strica, vernog Magistra Milutina i rukom pree preko njegovih oronulih obraza. Sinovi Carstva!, povika on glasom gromoglasnim, Avaj, evo slike nae grene ljudskosti! Ceo ivot ivimo volei, raajui, radei i hranei, da bih na kraju umorni od ovoga sveta legli da naa dua odmori u Venome Carstvu! Neka je slava velikom Milutinu i neka Gospod oisti od prljavtine i teskobe njegov put ka Nebesima! Slava mu! Slava mu!, povikae svi okupljeni u glas. Pruivi ruke Car ih poloi na stareve grudi, a iz njih buknu blagi Sveti plamen, velikom brzinom kupajui poloenog Milutina. Sveti plamen neka oisti tvoje grehe, brate moj., ree Car udaljivi se od buknule lomae. Buknue ognjeni jezici rastui prema nebeskom svodu, a sa sobom, u kolutovima velikog dima, odnee zemne ostatke Velikog Magistra vitekog reda Plamenkog manastira. Okrenuvi se, Sveti Car Nemanja uputi otar pogled Vladislavu, koji od tog pogleda pokleknu. Laganim koracima Car mu prie i poloivi ruke na njegovu podrhtelu glavu iz sveg glasa povika: Slava Velikom Magistru Vladislavu!

XI POGLAVLJE SEVERNJACI
Duboka melodija Severnjakih rogova presee nebesa, koja podrhtae i umalo se ne otvorie pod naletom njihove boanske muzike. Oklopnici severa su marirali sa svojim sneno belim atovima, ije kopite prekrivene dugom sedom dlakom udarae u zemlju, stvarajui zov zemljotresa. Njihovi elini oklopi, sakriveni pod debelim medveim krznom, koje ih je grejalo u danima velikih i otrih zima njihove zemlje, presijavali su se na sveem jutarnjem suncu. Ispred njih, na elu te kolone vredne pet hiljada vojnika, jahao je mladi princ Severa, kraljevi Ulfak Horeksan. Duga plava brada, boje jutarnje svetlosti horizonta, inila ga je tako starim, da bi retko ko rekao, osim onih ljudi bliskim njemu, da ima samo trideset godina. Jahao je ponosno, visoko podignute glave, sa visine osmatrajui vojnike Srebrogradske kneevine, iji bataljoni behu jedini ostali u vojnom kampu tih dana. Za njim, jahali su vitezovi njegove kraljevske kue. Bili su to starci odvani po izgledu, elave glave, a jedino to su nosili na sebi bile su izguvane lanene pantalone. Njihov miiav torzo bio je ukraen arama izuvijanih nacrta, nacrta koji su njihovi najvei ratnici nosili jo od vremena njihove Stare vere. Doekeo ih je Car Nemanja sa svojom pratnjom, u kojoj behu Beli Gardijai,

Veliki Magistar Vladislav, i Neboja, Nebeski uvar Carske krune. Dobrodoli, vitezovi Arije!, povika Car sveano iroko rairivi ruke, Carstvo vas pozdravlja, a i ja sa njim. Da li ste dobro putovali? Vaa Svetosti., Ulfak nagnu glavu u znak potovanja i dalje sedei na svom atu, Dugo smo putovali, ali nismo imali problema. Samo, ovde kod vas na jugu je dosta toplije nego u Ariji., nasmeja sa on pokazujui redove belih zaotrenih zubu. Neboja pogleda sa uenjem, zanemevi od tog prizora. uo je prie o divljim Severnjacima i ranije, ali nije znao da su stvarno toliko divlji da otre svoje zube. Doli smo da se odazovemo tvom pozivu, Care., ree Ulfak rukom pokazujui prema redovima vojnika koji su stojali iza njega. Doli smo da se borimo sa tobom u ovom tvom Svetom ratu. Neboja pomisli da je ulina banda disciplinovanija od njih. Mom ratu?, Car se promekolji. To nije bio dobar znak. Ovo nije moj rat, dragi kraljeviu, ovo je Gospodnji rat. Gospod?, severnjak se namrti, Ko je Gospod? Ja mislim da ga vi zovete Avgatjonom, ako se ne varam., Car se nasmei. To je ve bio dobar znak. Severnjak prasnu u smeh legavi na mekanu grivu svoga konja. udni su trenutci kada se mi severnjaci sastanemo sa vama. Imamo istoga praoca, koga mi zovemo Vodan, a vi Vieslav, ali opet govorimo drugaijim reima i imenima. Avgatjon je slavan Bog to stoluje na Nebesima. Va Gospod, a na Avgatjon. Dva imena za istog Boga, slavnog i silnog.

Taj dan, Car odlui da je bolje ostati do sledeeg jutra na tom mestu, jer Severnjaci behu umorni i ne naspavani, a put do daleke zemlje peska i kamena, Korone, bio je dug i krivudav. Primivi brau sa severa, te noi Nemanja napravi veliku gozbu, a zvuk frula i tarabuka zavlada okoliem. Za trubadurima, uskoro dooe i Carski guslari, vitezovi po imenu i rodu, ali njima bee muzika i istorija draa od elika i plamena. Pogostivi se vrelom jagnjetinom i srnetinom, preko toga zalivajui sa rumenim vinom i gorkim pivom, severnjaci i ljudi Carstva zapevae pesme stare i zajednike, pesme u kojima su se jedino imena razlikovala. Meutim, te veeri, pevali su zajedno, Elinskim jezikom. Najednom, nasta tiina, i guslar po imenu Radoslav od kue Belohrasta, koji bee poznat po svoj zemlji kao izvrstan pojac i istoriar, zapoe pevati o dalekim vremenima Starih dana i velikim pohodima kraljeva koji behu heroji ne vieni na ovome svetu posle njihovog vremena. Meu njima bili su kraljevi davno nestale kraljevine Amonije, kraljevine od preko mora, kralj Ladislav i njegov sin kralj Stribor sa svojim bratom Vieslavom. Radoslav je pevao o Ladislavovoj smrti i njegovom velikom pohodu na patuljkraljevinu Arden. Zatrubee trube u dolini, Bubnjevi su sevali u dolu, Kad na vetru zanjiha se barjak, Ladislavovih vojnika silnih. Ne plaite, gospe nae drage! Ni vi oci, ni majke, ni deco! Grmelo je iz kraljevog grla,

Nek ostane pesma od junaka, to je nosi vetar ka Zapadu, Ka Ardenu, prokletoj planini, Gde e pasti patuljaka vojska! Dunu vetar pokrenu brodove, Jarboli se razvie na Suncu, Tri hiljade galija je bilo, Na plavome Anatolskom moru, to razdvaja Amoniju slavnu, Od velike zemlje Talimire. Junak slavni, Ladislav Prelepi, Napusti tad kraljevinu svoju, Zemlju svojih oca i dedova, I nikad vie hodao nije, Zemljom to od oca on nasledi. Stribor Lepi, i Vieslav mu brat, Ostadoe u Gamaru gradu, Da uvaju Amoniju celu. Kad je Stribor video goluba, Nosi pismo od kralja i oca, Srce mu zaigra ko ludo, Al kad pismo proitae oi, Silne suze udarie na njih. Hitro majci on ponese vesti: Mila majko voljena i draga, Ne ekaj ti gospodara mua, Jer se tebi on vratiti nee. Strana ga je pogodila sudba, Sam je sebi ivot oduzeo, Kad obori Prokletu planinu,

I pogubi patuljakog kralja! Stoj!, zavika Ulfak jedva se odravajui na nogama. Gorko Elinsko pivo ga je estoko tuklo po glavi i jeziku. Ne elim da sluam pesme o smrti i propasti! Nisu takve pesme za rat, ne, a pogotovo ne za Sveti rat! Sinovi studeni, pokaite im ta je pesma vredna jednog ratnika! irom poljane nastade smeh, polako utapajui se sa pesmom, koju zapevae Severnjaci. Bila je to pesma vredna pet hiljada glasova. Pevali su na svom jeziku, jeziku stranom i iteljima Carstva ne poznatom, kada se Ulfak pope na sto i zapeva istu pesmu na junjakom jeziku: Mi smo ljudi Severa, ratnici i pijanci, Bez obzira na sve mi stalno pivo pijemo, Kada krenu sve redom da nas drmaju marci, Sa Starim bogovima emo da se bijemo! Ajde sada, zapevajte pesmu vrednu maa, Podignite krigle, i napunite ih pivom, Od samih nebesa ne bojimo se mi plaa, Jer tada udaramo i na njih sa sve kriglom! Udri pesmu, podgnite vi ratne maljeve, Jer mi smo ljudi Severa, ratnici i olo, Zbog toga to smo jednom oborili zmajeve, I od njih napravili svome kralju zlatni gro! Daj to pivo, razbi bure, podaj nam i vina, Svi dvorovi, nisu ravni naoj sili snanoj, Sa naom emo silom oboriti i diva,

Kada ga bacimo na tu zemlju, krvlju vlanom! Avgatjone, pogledaj nas, podari nam silu, U ruci nam krigla piva i krvava sablja, Razbiemo nevernike ko prljavu slinu, I njihova hrabrost bie jednaka ko ablja! To je pesma vredna ratnika!, promumlja pijani Ulfak. inilo se da e svakog asa povratiti sve ono to je prethodnih dana jeo. No on se suzdra, duboko podrignuvi. Za njim, kao hor ptica koje su tek doletele sa proleem, ostali vitezovi njegove plemike kue, ako se to uopte tako moe i nazvati, poee podrigivati i smejati se kao ludi. Elinci se meusobno pogledae, zaprepaeni tim prizorom poludelih Severnjaka. Ne mogavi vie da izdri, Neboja ustade i odmaknuvi svoju stolicu napusti to mesto. Hodao je sam, sa svojim nikada mirnim mislima. Razmiljao je o ratu. Plaio se da e pasti na bojnom polju, krvav i osakaen, ili da e, jo gore, preiveti ali bez ruke ili noge, ili nekog drugog dela svog tela, te e braa morati da brinu o njemu kao o starom Milutinu. Eh, Milutin, pomisli on. Toliko je voleo tog oveka, da ga je smatrao svojim ocem. Onda se na kraju krajeva i ispostavilo da mu je on zaista i bio otac. Neboja je vie voleo da misli kako je njegov otac bio neki pijani i zalutali trgovac, koji je spletom okolnosti zavrio u nekom od Uroevgradskih bordela, gde je oplodio kurvu koja je tu radila; kurvu za koju je smatrao svoju mater. Meutim, na kraju se ispostavilo da je to potpuno drukije. Njegov otac je bio Milutin, Veliki Magistar reda Plamenkih monaha, sin svojih oeva, Carske loze Regotera. On zastade u mestu ukipivi se. Njegov otac je bio jedan od Carskih roaka, roeni

vrat pokojnog Cara Stefana, lan njihove uvektrajajue dinastije? Da li je to i njega inilo njihovim lanom? Da li je to znailo da i u njemu tee krv prvih kraljeva i velikih Careva ove zemlje? eta sam?, gromki glas se zau iza njega cepajui tiinu. Okrenuvi se Neboja iza sebe ugleda zastraujue krupnog Severnjaka. Bio je to starac po svojim godinama, ali mladi po svom dranju i snazi. Krivudave crte na njegovim prsima govorile su sve o njemu. Bio je to vitez kraljevske kue Severa, jedan od uvenih Medveda, stranih i hrabrih ratnika koji su stalno srljali u borbu molei za smrt; ali su je zbog svoje neverovatne snage retko kada ugledali, osim u dubokoj starosti. Da., odgovori Neboja obazrivo, Zato ne pije sa svojom braom?, upita on primetivi trezvenost u njegovim dubokim crnim Severnjakim oima. Ne pijem alkohol., proiti on pribliivi se, Ne volim gorinu piva ili sladost medovine, niti rumenilo vina. Nisam kao moji sunarodnici, pijanac i ratnik. Ja sam samo ratnik. udno, zaista., Neboja se blago nasmei, Severnjak, a ne pije alkohol. Severnjak promumlja neto, zagledajui Nebojin ma. To seivo, odakle ti?, upita on pokazujui ka mau. Ovo?, Neboja prstima obuhvati balak izvlaei ga iz starih, konih korica. Seivo isplovi iz njih, kao brod iz luke po vedrom nebu i mirnom moru. Dobio sam ga od prijatelja i uitelja.

Mogu li da ga vidim?, upita Severnjak pruajui ruku. Neboji nije bilo sve jedno. Nije voleo da drugi diraju njegove stvari, naroito ne ma. Na tren oklevajui on mu prui sablju okreui mu balak. Severnjak ga prihvati sa panjom prouavajui srebrno seivo. Ovo je dobar ma., ree on gromko, Star je i na njemu se oslikavaju znaci Starih dana. Znaci naih zajednikih oeva. Zaista?, upita Neboja zapanjen, Kako zna te stvari? Nikada nisam upoznao oveka koji je te kurzive smatrao iim drugim no istim ukrasom. Ja sam kraljeviev kova., promumlja stranac, Jedan od najboljih kovaa koje e sresti u celom Jaru. Jaru?, Neboja se zaudi nepoznatoj rei, Misli na Talimiru? Da, na nju mislim., stranac se nasmeja vraajui ma vitezu, Izvoli svoju sablju, Ardarane. Ja sam Neboja., Neboja ga prihvati sa osmehom. Da., ree Severnjak, Neboja Ardaran. Neboja Maonosac! Okrenuvi se Severnjak Neboji odmahnu rukom iznad glave u znak pozdrava, ali ga Neboja zaustavi. Stani, prijatelju., ree on, Zbog ega oslikavate svoje telo znacima Starih bogova, kada ste svi poklonici Svete crkve? Okrenuvi se, severnjak udari stisnutom pesnicom po svojim vrstim i miiavim grudima. Udarci odzvonie kao o bubanj. Ja sam Geta, sin velikih Medveda, mojih oeva! Oni su se klanjali Starima i Stari su im davali snagu! Ja se klanjam

Avgatjonu, ali ne elim da troim njegovu snagu, ve je uzimam od Starih; Avgatjonova e nam snaga trebati dana kada doe Fjurga! Fjurga?, upita Neboja, osramoen svojim ne znanjem o Severnjakoj kulturi. Velika bitka, Ardarane!, Severnjak se okrete i krete da tone u tamu, Bitka u kojoj e Avgatjon povratit Ortila u svetlost! Ostavi sam, Neboja je i dalje gledao u pravcu nepoznatog stranca koji utonu u dubinu noi, postavljajui sebi mnoga pitanja. Bar znam jednu stvar. Ortil je Utalir,, ree on krenuvi dalje.

XII POGLAVLJE MONAH

Te veeri Neboja nije mogao oka sklopiti. Stalno su mu se po glavi igrale sene velikih borbi i krvoprilia; uskoro e i on uestvovati u jednoj. Car je izdao naredbu, da preostali bataljoni, zajedno sa braom iz Arije, sa prvim zracima Sunca krenu svojom marrutom na jug, a potom na istok, gde e se pridruiti glavnini Carske vojske, na elu sa Vodozborskim knezom Jonijem, koja se ve uveliko bori protiv Metenilove Zlatne armije. Neboja se okrete na lea, gledajui u sivi zastor svog atora. Da li e preiveti ovaj rat? Da li e se jednog dana vratiti? Hoe li videti Veru pre nego to ode kod Gospoda, gde e se pridruiti svom voljenom Caru Stefanu i Velikom Magistru? Oni ga gledaju, mislio je, gledaju ga i plau sluajui njegove izdajnike pomisli. Pobeie. Da! On ne sme ostati ovde! Ovo breme je previe teko za njega, on ga ne moe dalje nositi! Ali, ta e biti sa ostalima; sa Vladislavom, Mutimirom, sa Nemanjom? ta e biti sa njegovim sinom, Vukainom? Bio je u prvim vojnim redovima, a Neboja je vrlo dobro znao ta to znai. Uglavnom su prvi redovi sluili kao podloga stopama ostalih redova koji su srljali iza njih. Da li je iv? Da li ga Gospod uva? On zaklopi oi molei se. Molio se za Veru, za Nemanju, za Vukaina. Molio je Svemonog Boga da mu da snage da izdri u ovom pohodu, da ostane do kraja. Nikada ranije nije izgovarao rei kao te; pune ljubavi i brige. Zarivi ruku ispod svog perjanog jastuka, on

izvadi zaveljaj vrsto ga stiskajui izmeu svojih izubijanih prstiju. Otkrivi njegov zaveljaj, plava svetlost obasja unutranjost atora kao baklja ogroman dvor, davno zaboravljen i uniten. ta da radim sa tobom?, upita on plavu ogrlicu kao da je oekivao kakav odgovor. Iskoristi je kako bi unitio njega., odgovori mu aslav. Stajao je tik uz njega, opet se pojavivi niodkuda. Uitelju!, Neboja skoi iz kreveta, Pomozi mi. Ne znam ta da radim. Dragi moj., pridigavi svoju crvenu mantiju do kolena, aslav sede u podnoju njega. arobnjakove plave oi se zacaklie. Ljudi su grean soj; prevrtljiv i puni lai. Godinama su se borili za opstanak, da bi na kraju, kada su postali jedina sila na svetu, sve to razruili. Stoleima su vojevali protiv vilenjaka kako bi zadobili svoju slobodu, a kada su zadobili tu slobodu, poeli su da se bore meusobno. Brat je udario na brata, sin na oca, sluga na gospodara. Ratovali su godinama, putajui krv samima sebi, unitavajui ono to su vekovima pre stvarali. Takvi su ljudi; prevrtljivi i puni lai. Meutim, kao i jedini pupoljak na osuenom drvetu, i kod ljudi ima onih istih srcem, odvanih i asnih. Ljudi kao to je na Sveti Car Nemanja, njegov otac Stefan, tvoj prijatelj Mutimir, i ti, dragi moj Neboja Rivane. Ne dozvoli sebi da posrne, da padne niz liticu u koju ljudi srljaju odavno, a blizu su, kaem ti. Pogledaj Carstvo. Pogledaj ta nevina lica Elinske dece, zar oni zasluuju da ispataju zbog grehova svojih oeva? Zar oni zasluuju da trpe bol i jad koju smo mi trpeli? Ne. Ne zasluuju. Zato, prijatelju moj, izdri. Izdri zbog njih, zbog Vere, zbog tvog sina! Izdri zbog svega to voli!

Ali kako, aslave?, upita Neboja skren pomislima o pogibiji, ta ja treba da uradim? Nisi ti bez ikakvog razloga dobio ogrlicu kao to je Tilara., ree aslav uzimajui dijamant u ruke, zagledajui ga sa pranjom, Postoji vrlo dobar razlog, jer takva je Gospodnja volja. On je predodredio tebe da ponese ovo breme. On je izabrao tebe od svih, dragi Neboja, da se suoi njegovim sinom, njegovim detetom, kao moj voljeni Vieslav i sveti Car Arijan u prolosti; da ga lii postojanja na Talimiri i poalje ga ka Gospodu, kako bi mu on venom mukom presudio. Izdri, jer nisi sam. Svoj ivot mora poloiti u ovom boju. Izgovorivi to, aslav nestade isparavajui u vazduhu. Ogrlica pade na krevet i dalje svetlei meseevim sjajem. Zgrabivi je, Neboja je vrsto priljubi uz svoje maljave grudi; mrani prikaz pojavi se u njegovoj glavi, izezavajui u trenu kad je i nastao. Video je sebe kako lei na suvoj zemlji okruen visokim stablima dok je jak bol lomio njegove grudi. Ne. On to ne moe uraditi. Ovo je preveliko breme za njega, bez obzira da li je to Gospodnja volja ili ne. On ne eli da umre zarad drugih; on eli da oseti ljubav supruge i zagrljaj voljenog deteta. Da, pomisli on,. Da, pobeie odavde. Ostavie ogrlicu za sobom i nikada se nee vratiti. Neka Gospod nekog drugog izabere za svog ratnika, jer on to ne eli da bude. Jednom je bio osuen na etiri manastirska zida i zavet prokletog celibata, ne eli da bude osuen i drugi put. Skoivi sa kreveta, on se obue ne stavljajui svoju monaku mantiju preko kone jakne, niti zadenuvi ma za kai. Oni mu vie nee trebati. Tamo gde on ide, nema ni monaha, ni viteza. Neboja, ide negde?, Mutimir ue u ator, ta to radi?

Odlazim., ree Neboja bez razmiljanja na posledice, Odlazim odavde i ostavljam monaku slubu za sobom. Gde odlazi?, Mutimir ga je gledao zapanjen. Kod Vere., ree vitez skupljajui svoje knjige i jednu veliku torbu, Sea se nje? To je ena koju si nazvao kurvom, jednom. Neboja, ne ini to!, Mutimir stade da ga moli, Brate, ne osuuj sebe! Nemoj to da radi! Ne kri zavete koje si poloio. Ja sam ih poloio, ja ih mogu i prekriti., ree Neboja i dalje hladnokrvan. Znao je da su ga oseanja te veeri napustila. Ja nisam rob, niti nevoljni sluga, a pogotovo ne monah. Gospod nam je svima podario slobodnu volju, tako da ja odlazim bez obzira na sve. ta e rei braa i Vladislav?, mladi stade da jeca, Uhvatie te. Ubie te. Ne radi to Neboja! Molim te, brate moj jedini! Ne ini to zbog mene! Ostani, ne idi, ostani! Zajedno emo izdrati do kraja, kao i u Uroevgradu i u Olujvrhu! Ne, Mutimire., Neboja ga pogleda. Oi mu zasuzie. Ovde se moja pustolovina zavrava, jer pur monaha nije moj put. Ti e nastaviti dalje, ispunjavajui svoje ciljeve, a ja moje. Oprosti mi, prijatelju, ako sam ti ikada naneo zlo. Ne., Mutimir nasloni glavu na Nebojina nedra natapajui njegovu jaknu teinom svojih suza. Pre nego to je izaao iz atora, Neboja prui ogrlicu Mutimiru. Ti si pravi junak, brate Mutimire., ree on jecajui, Ti si ratnik vredan Gospoda.

Okrenuvi se, on iskorai napolje hitro. Presecajui tminu on se zaputi prema tamnom kutku kampa, budei svoju voljenu Crnoruu. Mutmir je kaskao za njim jecajui kao dete. Kada je seo na svoju vernu kobilu, Neboja pogleda svog brata i najboljeg prijatelja kog je ikada imao, i u tom trenutku mu bi ao zbog svega to je uradio; zbog toga to ga je uvukao u sve ovo. Kad ode u Koronu, nai plavokosog momka od petnaest godina po imenu Vukain. uvaj ga., ree on podbadajui vranicu koja iz stope krenu u kas, Neka te Gospod uva. Jahao je silom vetra, dok mu je blagi povetarac ibao neobrijane obraze. Osetio je kako mu suze klize prema uima, upravljane silom Crnoruinog juria. Jahao je dobro poznatim putem; putem kojim je jahao pre par dana. Visoko drvee pokriveno velom tame italo je ljuljajui svoje visoke kronje, dok je on kao jutarni vetar noen silom nebesa jurio kroz njih. Dlanovi naglo stegoe uzde vukui ih nazad. Crnorua stade u mestu znojava i ivahna. elela je da nastavi taj nebeski kas, ali Neboja joj to nedozvoli. Bila mu je muka. Osetio je kako mu se stomak vrti neverovatnom brzinom pravei cikline pokrete, pokuavajui da iskoi napolje. eleo je da povrati, ali nije mogao. Jak bol presee ga u grudima dok je polako gubio snagu. Skliznuo je sa konja oamuen, udaren silom boli koja je razarala njegovu glavu. Leao je ne pomian par trenutaka, a onda je poeo da puzi, lagano, pokuavajui da se vrati na svoju kobilu. Nije mogao. Noge vie nije osetio, samo ruke koje su se munjevito grile. Bol u grudima postao je sve jai. Njegova teina zaustavljala mu je disanje. Osetio je kako ga stopa boli stiska pritiskajui mu grudi, slamajui njegova

davno slomljena i ve izleena rebra. Pogledao je ka nonom nebu koje se sumnjivo naziralo iznad kronji ume. Pomislio je na Veru i na svog malog Vukaina. eleo je da ode ka njima, ali to je sad bilo nemogue. Prepustio se bolu, uklanjajui svaku trunku borbe protiv nje. Opruio se na zemlju rairivi ruke. Zaklopio je oi. Ruke su se i dalje grile. Udahnuo je duboko rairivi nozdrve. Leao je miran, ne pomian. Uitelju..., ruke su prestale da se gre.