Meunarodna konferencija ARHITEKTURA I IDEOLOGIJA Beograd, 28-29 septembar 2012.

godine

Radivoje Dinulovi IDEOLOKA FUNKCIJA ARHITEKTURE U DRUTVU SPEKTAKLA

Prolog Nikada nisam bio dobar ak. Imao sam, sreom, odline profesore. Jedan od najboljih, Emilijan D. Vneanin, predavao nam je tri godine Njutnove zakone, gradivo, inae, predvieno za jedno polugodite. Te zakone (na srpskohrvatskom, latinskom i ruskom, jezicima koje smo u gimnaziji uili), kao i njihove matematike izraze1 i danas, uglavnom, znam napamet. Ovim sam znanjem, naravno, uspeno nervirao svoju decu, od kojih je starije uvek bilo ak generacije. To, moda, uopte ne bi bilo vano, da profesor Vneanin, neobian ovek tragine sudbine, svojim trogodinjim upornim i pametnim radom nije u doslovno svakom od nas (a okupio je bio, u odeljenje koje je vodio kao razredni stareina sve one koje niko nije hteo ponavljae, siledije i lenje bube) razvio sutinsko shvatanje velike Philosopiae naturalis. Nisam tada, naravno, pa ni mnogo godina potom, bio svestan tog znanja, ili, tanije sposobnosti. Vremenom sam, radei, poinjao da otkrivam u sebi i poneku vrednost jedna od najvanijih bila je upravo sposobnost racionalnog zakljuivanja, steena, meutim, uenjem fizike, a ne logike i filozofije. Verovatno se zato i danas oslanjam na definicije i njihove medijske transformacije, kad god sam u nedoumici kako da se odredim prema nekom pojmu, problemu ili temi. A definicije pojma arhitektura koje sam pronalazio u razliitim izvorima enciklopedijama, renicima, istorijama i teorijama zaista nikada nisam mogao da prihvatim, jer ni za Vneanina ne bi bile prihvatljive. Sve su, naime, bile posredne i eksplanativne. To nije, i ne moe biti sluajnost. Izostanak tane definicije, ba kao i izostanak preciznog naslova, kako sam nauio od svog drugog velikog uitelja, Ranka Radovia, uvek upuuje na tekoe u shvatanju ili interpretaciji sutine. A definisanju nas je, jo kao decu, uio glumac i mudrac Mia Tomi, kroz igru Homonimi. U toj igri zadati pojam treba objasniti odgovorima na tri pitanja: emu slui? Od ega je? I, gde se nalazi?. Ne bi bilo loe, s vremena na vreme, vratiti se tim jednostavnim, naivnim, ali i presudno vanim deijim pitanjima. emu slui arhitektura?

Upotreba rei formula bila je najstroe zabranjena, s razlogom, jer bi podrazumevala uputstvo za mehaniku, neosveenu upotrebu matematikih postupaka i simbola, a ne promiljenu transformaciju knjievnog u matematiki tekst

Urbanizam upropaava Zemlju, gospodine. Isak Asimov 1

Drutvo spektakla Sredinom devedesetih godina intenzivno sam se, u okruenju koje su inili ljudi razliitih profesija i senzibiliteta, ali srodnih pogleda na odnos izmeu arhitekture, grada i scenskih dogaaja, na umetnost u javnom prostoru, urbanu kulturu i vrednosti ivota zajednice uopte,2 bavio temom spektakla.Tada sam, za sopstvene potrebe i da bih odredio i razjasnio svoj odnos prema pojmu spektakla, zakljuio da je to svaki unapred pripremljen javni dogaaj izveden u realnom prostoru i vremenu, scenskim sredstvima. Mnogo kasnije, kada sam, po ko zna koji put, sa svojim studentima iznova razmatrao definiciju spektakla, shvatio sam da ta definicija vie nije relevantna. ta to u ljudskom ponaanju nije unapred pripremljeno (postoji li potpuno spontana akcija ili takva moe biti samo reakcija); da li moemo sa sigurnou tvrditi da je ma koji segment ivota u vremenu Velikog Brata privatan; da li u medijskom svetu Matriksa posezanje za pojmom realnog ima ikakvog smisla; najzad, koja to sredstva naeg meusobnog optenja nisu, bar u izvesnoj meri, scenska?3 Zakljuak se, redukcijom, nametnuo sam u svetu, u kome ivimo prema uoptenom imaginarnom, u drutvu koje troi slike, a ne vie, kao ona ranija, verovanja,4 svaki dogaaj je spektakl. A kako je dogaaj taka, odnosno, osnovni element prostor-vremena5, jasno je da je etvorodimenzionalni prostor nae egzistencije prostor spektakla. Mi ivimo, dakle, u drutvu i vremenu u kojima smo izgubili oseaj za zajednitvo. Vaspitavani i odgajani u jednom sistemu, u kome je opte bilo vanije od linog, drutvo bilo iznad pojedinca, a velike ideje i veliki planovi nadrastali ono to je ovek sam mogao da ostvari, suoili smo se sa temeljnim i dramatinim promenama.6 Svet u kome danas egzistiramo je gotovo u celini jednoznaan, homogen i zasnovan na pretpostavci da je trite kljuna institucija savremenih kapitalistikih drutava, odnosno, na pretpostavci da su i domae i meunarodne politike zainteresovane prevashodno za obezbeenje uslova za adekvatno funkcionisanje trita.7 Ti uslovi vae, naravno, za sve aspekte i oblasti ivota, a budui da se nita ne moe dogoditi a da se ne dogodi negde,8 vae, pre svega, za prostor, shvaen kao etvorodimenzionalni. Vano je uvek imati na umu da svaki prostor ima vlasnika, pri emu se vlasnitvo misli kao odnos... kao etiki i politiki odnos u kojem jedna osoba, ili grupa osoba, imaju mo da mijenjaju ponaanje (uloge) drugih osoba ili grupa u eljenu smjeru.9 Vlast je, dakle urbanistika i topoloka injenica koja ima raunati na mreu funkcija to ih uspostavljaju grupe ljudi i pojedinci ukljueni u proizvodnju igre i njezino vlasnitvo.10 U tom smislu, savremeno drutvo je posebno zainteresovano za uspostavljanje kontrole nad prostorom: Urbanizam, gradsko

planiranje, jeste metod kojim kapitalizam preuzima kontrolu nad itavim prirodnim i ljudskim okruenjem. Sledei logiku potpune dominacije, kapitalizam moe, a sada i mora, da prekroji itav prostor u svoj vlastiti dekor.11 ta je arhitektura, gde je njeno mesto, emu slui i ta slavi u ovakvom svetu?

Arhitektura Klasine definicije arhitekture su, kao to dobro znamo, najee trijadne, i zasnovane su na uspostavljanju uzrono-posledinih odnosa izmeu: upotrebljivosti, korisnosti, svrsishodnosti (utilitas); vrstoe, izdrljivosti, pouzdanosti (firmitas); i, lepote, raskonosti, ljupkosti (venustas).

Iz ovoga je izvedeno, a u arhitektonskoj praksi, teoriji, kritici i obrazovanju ve je decenijama opte mesto, odreenje arhitekture preko trojne morfeme: funkcija forma konstrukcija. Trei element ovog sistema je, gotovo uvek, ostajao u senci debate da li forma prati funkciju, ili je oblikovanje sutina arhitektonskog delovanja, bez obzira na injenicu da je istorija arhitekture gotovo bez izuzetka zasnovana na razvoju tehnologija, meu kojima konstruisanje, ma koliko znaajno bilo, nije jedina. Ovde bih se, meutim, zaloio za drugaiji pogled na definiciju arhitekture, pa, time, i na nain na koji joj pristupamo gradei kue i gradove, crtajui ih i modelujui, piui ili mislei o njima. eleo bih, pre svega, da razmotrimo pojam arhitektonske forme, odnosno, forme u arhitekturi i urbanizmu. Ako se sloimo sa shvatanjem forme kao perceptualne strukture, konfiguracije ili diskurzivne kompozicije elemenata12, moraemo da prihvatimo injenicu da forma nije i ne moe biti neko posebno svojstvo, atribut arhitektonskog dela, niti njegov element. Naprotiv, arhitektonska forma je injenica po sebi, to je podrazumevajui i jedini mogu ishod arhitektonskog stvaralatva, pa i arhitektonskog miljenja uopte, nezavisno od toga da li govorimo o realizovanim, stvarnim fizikim objektima, privremenim ili virtuelnim strukturama, grafikim fantazijama, ili teorijskim, likovnim i knjievnim utopijama. Budui da apstraktno miljenje nije mogue dokumentovati, artikulacija ideja o arhitekturi uvek podrazumeva uspostavljanje odreene arhitektonske forme. Sada se postavlja pitanje emu ta forma slui, odnosno, ta su funkcije arhitektonske i urbane forme?13 Sama formulacija ovog pitanja osporava uobiajeno svoenje funkcija u arhitekturi na utilitarnu, a fizike strukture na likovno delo. Bilo bi, nesumnjivo,

tanije i podsticajnije posmatrati funkcije arhitekture u mnoini, kao zbirnu, pa, moda, i kao gradivnu imenicu, podrazumevajui ih, ne u duhovnom jedinstvu razliitih umetnikih disciplina, ve u jedinstvenom tehnolokom i tehnikom mediju koji objedinjuje nae fragmentarno ukljuivanje u svet.14 Tada bismo sa sigurnou mogli da govorimo o arhitektonskom programu kao sloenom duhovnom proizvodu15 koji obuhvata celinu razloga zbog kojih arhitektonsko delo treba da nastane i zadataka koje svojim postojanjem treba da ispuni. Mislim ovde, pre svega, na egzistencijalne potrebe ljudi kao polje pokretakih sila zbog kojih arhitektura nastaje, ali, istovremeno, ne elim da ostavim po strani ni obrnuti proces onaj u kome nove potrebe bivaju generisane arhitekturom.

Funkcije arhitekture Nezavisno od toga da li prethode potrebama ili na njih odgovaraju, funkcije arhitekture ine otvoreni skup iji sadraj je neposredna refleksija naeg shvatanja arhitekture i arhitektonskog stvaralatva. Drugim reima, naa sposobnost da uspostavljamo vrednosti fizike strukture srazmerna je naoj sposobnosti da prepoznamo i upotrebimo pojedinana svojstva, meusobne odnose, kao i celovitost te iste strukture. Svako uveanje broja atributa kojima definiemo modele uveava neposredno i nau modelativnu sposobnost. To znai da je u procesu projektovanja (u koji, naravno, ukljuujem i rad na definisanju programa) jedan od temeljnih zadataka uspostavljanje aktivnog odnosa prema funkcijama arhitekture. Da bi to bilo mogue, treba ih najpre identifikovati. Mene lino ova tema opseda ve godinama i naveu neke funkcije one kojima sam se u veoj ili manjoj meri bavio u nastavi, a i u sopstvenoj praksi. To su:

ambijentalna dekorativna demarkacijska dramaturka edukativna ekoloka ekonomska estetika etika ideoloka komercijalna konceptualna

kontekstualna kulturalna medijska memorijalna merkantilna morfoloka narativna ontoloka poetika politika preventivna progresivna

promotivna protektivna psiholoka reprezentativna scenska semantika simbolika socijalna tekstualna teoloka urbanistika utilitarna

Jasno je da je ovaj spisak sasvim subjektivan, da je arbitraran i da je nepotpun. Svako bi, po mom miljenju, trebalo da sastavlja sopstveni, i da ga stalno dopunjuje novim stavkama.

Vano je, meutim, da naglasim da sve ove funkcije (kao i itav niz drugih, za mene jo uvek neidentifikovanih) postoje uporedo i istovremeno, nezavisno od nae svesti o njima, ili znanja da ih upotrebimo. Funkcije arhitekture su neposredan odgovor na potrebe za arhitekturom, koje, naravno, koegzistiraju u analognim problemskim ravnima, preklapaju se, prepliu, povezuju i suprotstavljaju. Zato je pitanje usklaivanja, orkestracije ovih potreba kljuno pitanje definicije arhitektonskog programa, a uspostavljanje uravnoteene kompozicije funkcija centralni zadatak u procesu arhitektonskog projektovanja. Svaki novi zadatak, razume se, morao bi podrazumevati preispitivanje strukture potreba, jednako kao i strukture funkcija, i konaan ishod bi, po definiciji, uvek predstavljao novu vrednost. Ta vrednost je razlog zbog kog arhitekturu posmatramo kao jednu od ljudskih delatnosti koje najneposrednije utiu na kvalitet ivota16. Osnovno pitanje arhitekture, dakle, nije dizajn prostornih granica, a nije ni sam prostor, ve je osnovni predmet arhitekture ljudski ivot.17 Kao to fotografija ne dodiruje umetnost preko Slikarstva, nego preko Pozorita18 (ne kroz reprezentaciju ve kroz konstrukciju prizora), tako se i arhitektura, kao programska umetnost, ne ostvaruje kroz dizajn, ve kroz realizaciju svojih funkcija. Ovo je, naravno, ideoloko pitanje.

Ideologija Pojam ideologije moemo razumeti u kontekstu tenje za nadnaukom, za sistematizovanim korpusom koncepata,19 dakle, kao kategoriju koja obuhvata sve aspekte i sve oblasti funkcionisanja arhitekture. To bi znailo da kompozicija funkcija u arhitekturi zapravo predstavlja ideoloki stav. Moemo, meutim, ideoloku funkciju arhitekture posmatrati i kao komponentu, kao korpus ideja koje odraavaju drutvene potrebe i tenje pojedinca, grupe, klase ili kulture.20 Ovde, meutim, ideologiju vidim kao organizovani sistem vrednosti uspostavljen u odnosu na odreen problemski kontekst, drugim reima, kao formulisani umetniki stav, kao stvaralaki diskurs. Budui da je umetnost uvek diskurzivna i umetnik, svestan te injenice ili ne, svojim delovanjem uvek zauzima stav prema okolnostima u kojima deluje, drugim reima, prema kontekstu ideolokom, politikom, estetikom, etikom, kulturalnom, socijalnom, te da nema umetnosti bez poruke, bilo da je ona politika, drutveno zasnovana ili pak veoma lina,21 jasno je da arhitektura uvek aktivno ispunjava svoju ideoloku funkciju. Pitanje koje se sada postavlja je da li i kako moe arhitektura da funkcionie na ideolokom planu u drutvu ija je sutina merkantilna, koje je ostalo bez ideala, bez vere i bez uverenja, a i bez, sa take gledita humanistike kulture, prihvatljivog sistema vrednosti?

Ideoloka funkcija arhitekture danas Budui da dunost graanina nije da ivi u drutvu, ve da ga menja,22 dananji socijalni kontekst moda, paradoksalno, prua vri ideoloki oslonac od naoko definisanog, snanog i pouzdanog drutvenog okvira iz koga smo potekli. Nepristajanje na svesnu participaciju u graenju sveta u koji ne verujemo i ne volimo ga, otklon od prilagoavanja i povlaivanja razliitim centrima moi, pa, u krajnjem sluaju, i aktivna subverzija konstruisanih i nametnutih vrednosnih sistema ine mi se podsticajnijim, pa i znaajnijim od slavljenja sveta u koji smo, dodue, verovali, ali koji, sa dananje take gledita, deluje kao privid, konstrukt, kao neto to nikada nije ni bilo stvarno. Nema, dakle, vie velikih ideja, a ni velikih rei iza kojih se moemo zakloniti, nema institucija iji se autoritet podrazumeva, nema ideolokih, politikih, drutvenih, pa ni profesionalnih vrednosti koje ne treba dovoditi u pitanje. Postoje samo line ideje, lina uverenja, line snage i lina odgovornost. U arhitekturi, gde se ravnotena taka sila uvek nalazi izmeu egzistencijalnih i stvaralakih potreba, gde bi sva energija morala biti usmerena ka izgradnji sveta koji e ljudski ivot uiniti vrednijim, ta je odgovornost dramatino velika. Duni smo da je budemo svesni. Istovremeno, mi imamo pravo na svoj pogled na svet, na svoj idealizam, pa i na svoje utopije. Imamo pravo da verujemo da ljudi ele i mogu da nadu svoje glasove, da se sete svoga imena, da ponovo steknu samouverenost, da povrate svoj prostor i da prepoznaju sopstveni kontinuitet... da rade na svojim priama i da se izbore za njih.23
1 2

Isak Asimov, Pod elinim nebom, Jugoslavija, Beograd, 1977, str. 93 Videti u: Dinulovi, R.: Javni gradski prostor kao festivalska pozornica, ili, iji je grad, Dijalog o festivalima (ur.: Simon Grabovac), Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad, 2008, str. 47-53. 3 Videti kapitalno delo Irvina Gofmana Predstavljanje sebe u sakodnevnom ivotu (Erving Goffman: The Presentation of Self in Everyday Life, University of Edinburgh, Edinburg, 1956) 4 Rolan Bart, Svetla komora, Rad, Beograd, 2004, str. 113. 5 Stiven Hoking, Kratka istorija vremena, Alnari, Beograd, 2002, str. 75. 6 Dinulovi, R,; Zekovi, M.; ugi, V.: Kafana Srbija, tekstualno obrazloenje konkursnog rada za nastup Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2012, str. 2. 7 Kosta Josifidis i Alpar Loonc, Neoliberalizam sudbina ili izbor, Graphic, Novi Sad, 2007, str. 11. 8 Meta Hoevar, Prostori igre, Jugoslovensko dramsko pozorite, Beograd, 2003, str. 10. 9 Slobodan Prosperov Novak, Planeta Dri, Cekade, Zagreb, 1984, str. 13. 10 Slobodan Prosperov Novak, Planeta Dri, Cekade, Zagreb, 1984, str. 14. 11 Gi Debor, Drutvo spektakla, Blok 45, Beograd, 2003, str. 55. 12 http://wordnetweb.princeton.edu/perl/webwn?s=form 13 Ovoj temi smo Darko Reba i ja posvetili predmet na doktorskim studijama arhitekture u Novom Sadu 14 edomir Vasi, u intervjuu datom Veljku Radosavljeviu za dnevni list Politika, dodatak 7 dana", 2. maja 1986. 15 Ranko Radovi, u objanjenju zadatka na predmetu Arhitektonsko projektovanje, FTN, Novi Sad, 1999. 16 Miomir Miji, Akustika u arhitekturi, Nauka, Beograd, 2001, str. 19. 17 Slaana Milievi, u razgovoru o svom diplomskom projektu, u prolee 2008. 18 Rolan Bart, Svetla komora, Rad, Beograd, 2004, str. 35. 19 http://www.merriam-webster.com/dictionary/ideology 20 www.jabcreations.com/philosophy/philosophy-definitions.php 21 Miodrag uvakovi, prema: Radivoje Dinulovi i Romana Bokovi, Proirena scenografija: Scenski dizajn od konvencionalnog pozorita do savremenih umetnikih praksi, Zbornik FDU br. 17, Institut za pozorite, film, radio i televiziju, Beograd, 2010, str. 50. 22 Augusto Boal, Poruka povodom Svetskog dana pozorita, ITI Meunarodni pozorini institut, 27. mart 2009. 23 Goran Stefanovski, Zato Balkan nije seksi?, Forum, Skoplje, 1999, (http://groups.yahoo.com/group/mimagazin/message/727; 24.1.2011.