nad

Donacijama moemo da napravimo razliku

Mi smo kao ljudska rasa dosad napravili velike korake u pogrenom smeru. Da, napravili smo raunare, internet, otili na mjesec, izleili poneku bolest Imamo mi tih nekoliko dobrih stvari koje smo napravili i uradili. A sa druge strane? Nuklearne, hidrogene i druge vrste bombi, terorizam, svaki pedalj zemlje je pod neijim vlasnitvom, svaki komad prirode je pod neijim vlasnitvom, ropstvo (i ono staromodno i ovo novo u 21. veku kada jednostavno cele dane radi za neiji drugi profit i jedva preivljava), deja pornografija i tako dalje. Prisvojili smo sebi itav svet jednostavno. Iako ivimo sa ogromnim brojem drugih ivotinjskih i biljnih vrsta, nema tog dijela zemlje koji nije u vlasnitvu ili neke osobe, ili neke korporacije, ili neke drave. ak smo i Antarktik uspjeli podijeliti meu sobom onoliko koliko ga moemo iskoristiti za ostatak naravno nikoga nije briga (svejedno e se istopiti u skorijoj budunosti). Moram priznati da je ovo fascinirajue. Dobili smo itavu jednu planetu (zapravo ukrali od svih drugih biljnih i ivotinjskih vrsta, ali neemo u detalje) da se mnoimo, gradimo, ruimo, iskoriavamo a jedina stvar koja je u 2013. jo uvijek slobodna jeste neto to smo sami napravili internet. Zato je tako? Pa odgovor je dosta jednostavan, zato to ne pripada nikome i zato to je odavno preao tu granicu kada moe da bude pod neijom kontrolom. Svako ima pravo da radi ta hoe i kad hoe na njemu, niko ga ne kontrolie, niko korisniku nita ne brani da poseuje, niko mu nee pokucati na vrata zbog nekoliko klikova... dobro, to je bilo prije nekoliko godina, i zanimljivo je koliko se toga promjenilo u pet do deset godina. U kakvom stanju je internet danas? Pa dobro, jo uvek je on na neki nain slobodno mjesto, ali je na dobrom putu da i on postane neije vlasnitvo. Imamo na jednoj strani ljude koji su obini korisnici i koji rade sasvim obine radnje za dananje vreme na njemu: priaju sa prijateljima, skidaju muziku, gledaju filmove, itaju vesti i to je manje vie to. Daleko od toga da ne postoje ljudi koji rade jo mnogo vie od ovoga na internetu, ali su takvi ljudi ipak manjina. Sa druge strane pa sa druge strane stoje vlade (pre svega Amerika, ali ne zaostaje za njom ni vlada Velike Britanije, Nemake i Holandije), Holivud, Silikonska dolina i svako drugi koji oekuje da e ostvariti profit od neega to je nita drugo nego pravilno poredan zbir nula i jedinica. Takva raunica jednostavno nije mogua bez potpune kontrole. Nule i jedinice se lako kopiraju u tom istom redosledu i imamo kopiju tog istog proizvoda koji moemo proslediti dalje, neto to se ne moe sa recimo hranom, piem, raunarima Dakle oekivati da se zaradi neto prodavanjem jednog istog zbira nula i jedinica razliitim korisnicima koji sami mogu sa tim zbirom da rade kakve god radnje poele (ukljuujui i kopiranje) jeste sasvim nerealno za oekivati i jednostavno nemogue za ostvariti. Zato smo doli u vreme kada imamo DMCA tube svakodnevno i kada Google i Microsoft uklanjaju milione rezultata pretraga zato to kre autorska prava, a neke od tih cenzura su ak i protiv programa sa otvorenim kodom ([ ] i [ ] u korisnim linkovima). Reenje? Umesto da forsiramo ovakve naine za poslovanje, potrebno je napraviti mnogo jednostavnije reenje za naplaivanje: donacije. Sa jedne strane bi tada imali korporacije koje bi zapoljavale programere da naprave to bolji proizvod da bi korisnici ba njega koristili, a taj proizvod im se mora dosta svideti da bi mu donirali

neto (dakle mora biti ispravan, bez bug-ova, brz, pouzdan, grafiki lep i da odradi posao kako treba). Sa druge strane bismo imali obine korisnike koji mogu da pristupaju svemu to poele, a to ne smatram pogubnim za proizvoae. Jo nisam upoznao osobu koja ne bi pogledala neki film u kinu umesto na laptopu. Jo nisam upoznao osobu koja bi se bunila da poseti koncert autora za koga je uo preko interneta i svidela mu se. Jo nisam upoznao ni osobu koja ne bi platila odreenu koliinu novca autoru da dobije vrstu kopiju onoga to mu proizvoa nudi (tipa neki program, film ili muziku na CD-u ili USB-u). Dakle imamo alternativan nain zarade i u primeni je u dosta manjih firmi u dananje vreme. ta bismo sve dobili time? Kao prov kvalitetnije proizvode i proizvoae te zadovoljnije korisnike. Dobili bi novu kreativnu radnu snagu jer bi sigurno postojao neko od nas ko bi pokuao da bude deo u snimanju nekog filma ili bi pokuao da snimi pesmu kada bi jednostavno mogao da dobije program preko kojeg bi mogao to da uradi, a da ne mora da plati za takav program nekoliko stotina ili ak i nekoliko hiljada dolara. Nauna dostignua bi bila mnogo vea kada bi svi naunici mogli da imaju sve informacije koje im trebaju na raspolaganju dvadeset etiri sata u danu svakog dana. Verovatno ne bi napredovala iskljuivo jedna firma ili iskljuivo jedna drava itava ljudska zajednica bi napredovala, ovaj put u pravom smeru. ta bismo izgubili? U poetku bi verovatno bio manji profit kada bi se vie ljudi okrenulo ovom nainu zarade, meutim ako bi privukli vie ljudi i napravili kvalitetan proizvod, ne vidim razlog zato se za taj proizvod ne bi donirala velika koliina novca. Dakle, u poetku bi takve firme izgubile deo svog novca. Ali moramo se zapitati ta je postao novac u dananje vrijeme? Nita drugo nego jo jedan zbir pravilno poslaganih nula i jedinica. ta mogu ja kao pojedinac da uradim? Ovaj korak jeste vrlo jednostavan, ali smo u takvom vremenu kada bi taj jedan ispravan korak danas doneo mnogo lepe sutra kada je tehnologija u pitanju doniraj. Mnogo ljudi jednostavno nije svesno da za skoro svaki program postoji neka besplatna alternativa. Moda nije bolja ili bra ili grafiki privlanija od drugih komercijalnih proizvoda, ali ne sme da zaboravi da su ti proizvodi loiji samo zato to njegovi autori nisu u dovoljnoj meri podrani od strane obinog korisnika. Dakle, umesto da plati 150 dolara na neki XYZ program e ti sluiti za odreeni posao kao to si imao u planu, doniraj 100 dolara nekom ZYX programu koji ima sline mogunosti i moda je za stepenicu nii od tog komercijalnog. Na taj nain e dobiti program sa kojim e se morati verovatno malo potruditi i napraviti tri klika umesto dva, ali dae svoju podrku nekim dobrim programerima koji su se potrudili da ti prue tu tehnologiju i jo e ti ostati 50 dolara u depu. Kada bi dobar deo nas tako postupao, imali bi neviene koristi, i kao pojedinci, i kao zajednica, a komercijalni programi bi postepeno mogli nestaju u potpunosti, muzika bi se sve vie davala besplatno, a moda bismo tokom naih ivota doiveli i da moemo da gledamo neke filmove bez straha da nam policija zbog toga pokuca na vrata. Dakle sve to je potrebno je napraviti jedan korak u suprotnom smeru od onoga na koji smo navikli.