Osho YOGA: Alfa i Omega Analiza Patanjalijevih yoga sutri KNJIGA V

Poglavlje 3 SVESNOST, NE ZNANJE 25. Razdvajanje videoca i vienog koje dolazi rasprivanjem neznanja, sredstvo je koje daje osloboenje.1 26. Nepokolebljiva praksa razlikovanja izmeu onoga to je realno i to je nerealno donosi rasprivanje neznanja.2 27. Najvia faza prosvetljenja postie se u sedam koraka.3 Stanje neznanja uzrok je svih obmana, svih nerealnosti, svih pojava; ali njihova spoznaja nije stanje znanja. Neznanje je uzrok, ali znanje nije sredstvo za uklanjanje uzroka - znanje je samo oseaj obrazovanosti. Moete znati sve vie, vie i vie, ali ostajete isti. Znanje postaje jedna zavisnost. Nastavljate da ga dodajete, ali bie kome ga dodajete ostaje isto. Znate vie, ali niste bolji. Osnovni uzrok neznanja moe biti rastvoren samo kada ste bolji, kada je vae bie jae, kada je vae bie mono, kada se vae bie probudilo. Osnovni uzrok sve patnje je neznanje, meutim znanje nije lek - buenje je jedini lek. Ako ne razumete ovu suptilnu razliku, prvo, vi ste izgubljeni u neznanju, i onda ete biti izgubljeni - jo vie izgubljeni u znanju. U upaniadama postoji jedna najtemeljnija tvrdnja ikada izgovorena, tvrdnja da su u neznanju ljudi izgubljeni, ali u znanju su izgubljeni na dublji nain. Neznanje zavodi, znanje zavodi vie.4 Neznanje nije odsustvo znanja. Da je ono odsustvo znanja, onda bi stvari bile vrlo, vrlo lake - i jeftine. Moete pozajmiti znanje; ne moete pozajmiti bivanje. Moete ak i ukrasti znanje; ne moete ukrasti postojanje. Morate da rastete u tome. Zapamtite ovo je kriterijum: dok ne izrastete u neemu to nikada nije vae. Kada izrastete u neto, samo onda to pripada vama. Moete posedovati neto, ali ne budite zavedeni posedovanjem. Posed ostaje odvojen - moe vam se oduzeti. Samo vae bivstvo vam se ne moe oduzeti. Dakle dok se spoznaja ne dogodi u vaem biu, neznanje ne moe biti rastvoreno. Neznanje nije odsustvo znanja; neznanje je odsustvo svesti. Neznanje je vrsta pospanosti, neka vrsta dremea, vrsta hipnoze; kao da hodate u snu, radei stvari u bezdanu, ponoru. Niste svesni ta radite. Niste svetli, celo vae bie je tamno. Moete znati o svetlu, ali to znanje o svetlu nikada nee postati svetlost. Nasuprot tome, to e postati prepreka prema svetlu, jer kada znate
Y.S. II, 25: Uklonivi ovo [fundamentalno neuvianje] i "konfuzija" (samyoga) biva uklonjena. To je osamostaljenje "onog-koji-vidi", potpuna nezavisnost (kaivalya). 2 Y.S. II, 26: [Nepogreivi] razaznavajui uvid (yivekakhyati) je [jedino] sredstvo tog osamostaljenja. 3 Y.S. II, 27: Za onoga [koji poinje da uvia] Spoznaja (prajna) dostie svoj najvii nivo u sedam [etapa]. 4 Brhadaranyaka upaniada IV, 4, 10: U slepu tamu uranja ko neznanje slavi; u jo veu tamu kree ko u znanju uiva.
1
1

previe o svetlu, zaboravljate da svetlo treba da se dogodi vama. Vi ste obmanuti svojim vlastitim znanjem. To je kao da ivite u tamnoj eliji. uli ste o svetlu a niste ga videli. A kako moete sluati o svetlu? Ono se moe samo videti. Ui nisu medijum za spoznaju svetlosti; o i jesu. A vi ste uli o svetlu. Sluajui stalno o svetlu, poeli ste oseati da znate svetlost. Znate o njemu; ali znati o njemu nije znanje njega. Vi ste uli. Kako moete uti svetlost. To bi bilo kao da neko kae da je video muziku. To e biti apsurdno. Sluajui o svetlu um postaje sve vie i vie pohlepan. Vi konsultujete spise. Idete i traite mudrog, starog oveka. Moete ak naii na nekoga ko je video, ali onog trenutka kada on neto kae o tome, za vas to postaje ono to se ulo. U Indiji najstariji spisi su poznati kao shruti, ono to se ulo. To je lepo. To je zaista lepo. Kako istina moe da se uje? Svi stari spisi se zovu shruti i smriti. Shruti znai "ono to se ulo", a smriti "zapameno." uli ste i zapamtili. Memorisali ste, ali kako moete znati istinu pomou sluanja? Morate je oseati. U stvari, morate je iveti. ovek koji ivi u peini, u tami, moe sakupiti mnogo podataka o svetlosti. On moe postati veliki pandit.5 Moete ga konsultovati i pozivati se na njega. On e rei sve to je ikada reeno o svetlu, ali e iveti jednako u tami. I on vam ne moe pomo i prema svetlu; on sam je slep. Isus je stalno govorio: "Slep vodi slepog." Kabir kae: "Ako patite, postanite paljivi, mora da vas vodi slep ovek. Ako slepi ljudi vode slepe, oni padaju u jarak," kae Kabir. Svi ste vi u jaruzi patnje; moda ste sluali previe o istini; moda ste sluali previe o Bogu. S hiljada propovedaonica se neprekidno propoveda Bog - crkve, hramovi, uenjaci - neprekidno govore "o". Bog nije govor. To je iskustvo. Neznanje ne moe biti poniteno pomou znanja. Znanje moete nastaviti da sakupljate u snu; ali to je deo sna, a san je deo vaeg spavanja. Neko mora da vas prodrma. Neko mora da vas okira. Neko mora da vas iznese iz vaeg spavanja; inae moete produiti dalje i dalje. Spavanje je alkoholizam. Neznanje je alkoholizam; to je droga. Morate biti izvueni iz toga. Rei u vam jednu anegdotu, koju sam uvek voleo. To je o Siddha Naropi, ueniku Tilope. Ovo se dogodilo pre nego to je Naropa naao svog majstora, Tilopu. Dogodilo se pre nego to je postao prosvetljen. A to je obavezno za svakog tragaoca; to mora da se dogodi svakome. Dakle, bilo da se dogodilo Naropi ili ne to nije pitanje - to je nunost na putovanju. Dok se to ne dogodi prosvetljenje nije mogue. Dakle ja ne znam istorijski da li se to dogodilo ili ne. Psiholoki ja sam siguran, apsolutno sam siguran, to se dogodilo, jer niko ne moe da se kree dalje i izvan bez toga. Naropa je bio veliki naunik, veliki pandit. Postoje prie da je on bio prorektor velikog univerziteta - sa deset hiljada vlastitih sledbenika. Svuda oko njega su bile rasejane hiljade spisa drevnih, vrlo drvnih, retkih. Odjednom se uspavao, mora da je bio umoran, i imao je viziju. Ja to nazivam vizijom, ne sanjanjem, jer to nije obian san. To je toliko znaajno, da ne bi bilo pravedno da se naziva sanjanjem; to je bila vizija, vidovita pronicljivost. On je video vrlo, vrlo staru, runu, uasnu enu - veticu. Njena runoa je bila tako velika, da je zapoeo da drhti u svom snu. Bilo je tako gadno da je eleo da pobegne - ali gde da pobegne, gde da ide? Bio je uhvaen, kao hipnotisan od stare vetice. Njeno telo je bilo gadno, ali o i su joj bile poput magneta. Pitala je: "Naropa, ta radi?" A on je odgovorio: "Ja studiram." "ta studira," pitala je stara ena? On je rekao: "Filozofiju, religiju, epistemologiju, jezik, gramatiku, logiku." Stara ena je onda opet pitala: "Da li ih razume?" Naropa je rekao: "Oh... da, ja ih razumem." ena je opet pitala: "Da li razume re, ili smisao?" Ovo je pitano po prvi put. Hiljade pitanja je postavljeno Naropi tokom njegovog ivota. On je bio veliki uitelj - hiljade studenata je pitalo, istraivalo - ali niko nije pitao ovo: da li razumete re, ili smisao. enine oi su bile pronicljive, pa nije bilo mogue lagati - ona bi to otkrila. Pred njenim oima Naropa se osetio potpuno nag, providan. Ove oi su prodirale do samog dna njegovog
5

Pandit, uenjak, znalac svetih spisa i verskih obreda kaste bramana u Indiji.
2

bia; nije bilo mogue lagati. Svakom drugom bi rekao: "Naravno, razumem smisao," ali ovoj eni, ovoj eni stranog izgleda, nije mogao kazati la; morao je da kae istinu. Rekao je: "Da, ja razumem rei." ena je bila vrlo srena. Poela je da plee i da se smeje. Mislei da je ena postala srena... a zbog sree njena runoa se preobrazila; vie nije bila runa; suptilna lepota je poela da zrai iz njenog bia. Mislei: "Uinio sam je tako srenom. Zato je ne bih uinio jo malo srenijom?" Rekao je: "I da, ja razumem takoe i smisao." ena je prestala da se smeje. Prestala je da plee. Po ela da je da plae i jadikuje, i sva njena runoa se vratila - hiljadustruko uveana. Naropa je pitao: "Zato? Zato jadikuje i plae? A zato si se ranije smejala i plesala?" ena je rekla: "Plesala sam, smejala se i bila sre na jer veliki naunik kao ti ne lae. Ali sada plaem i jadikujem jer si me slagao. Ja znam - i ti zna - da ne razume smisao." Vizija je iezla i Naropa je bio preobraen. Pobegao je sa univerziteta. Nikada ponovo nije dotakao spise u svom ivotu. Postao je potpuna neznalica: shvatio je da se razumevanjem samo re i vi obmanjujete, i da ste samo shvatanjem rei vi postali runa stara vetica. Znanje je runo. Ako priete blizu naunika nai ete kako oni smrde - od mrtvog znanja. ovek mudrosti, ovek razumevanja, ima sveinu oko sebe, mirisan ivot - totalno razliit od pandita, od oveka znanja. ovek koji razume smisao postaje lep; ovek koji samo ima razumevanje rei postaje ruan. A ena nije bila niko spolja; ona je samo projekcija unutranjeg dela. To je bilo Naropino vlastito bie, kroz znanje je postalo runo. Samo ovoliko razumevanja: "Ja ne razumem smisao," i runoa e biti preobraena odmah u lepu pojavu. Naropa je onda krenuo u potragu, jer sada spisi nee pomoi. Sada je potreban ivi majstor. Onda je posle dugih putovanja naiao na Tilopu. Tilopa je takoe bio u potrazi za ovim ovekom, jer kada imate neto, vi elite da podelite; saoseanje se javlja. Budistiki termin za saoseanje jeste karuna. Engleska re ne prenosi tano isti smisao - ona ne moe preneti. Re karuna je vrlo, vrlo znaajna. Ona dolazi od iste sanskritske rei kao kriya. Kriya oznaava akciju, delovanje. Kriya i karuna - kriya oznaava akciju, karuna oznaava sauee - obe dolaze iz istok kra. Budistiki izraz karuna oznaava "saoseanje u akciji." A to je razlika izmeu simpatije i saoseanja; kada imate simpatiju nije potrebno da delujete - jednostavno pokazujete svoju simpatiju i stvar je zavrena. Saoseanje je aktivno - vi neto inite. Kada ste zaista u saoseanju, moraete da uinite neto. Kako moete biti samo u simpatiji? Simpatija e izgledati tako bleda, tako hladna. Saoseanje je toplo. Saoseanje znai da to mora biti aktivno. Kada ovek zna, saoseanje se budi. Tilopa je stekao znanje, spoznao. Naao se licem u lice sa najviim, krajnjim, i sada se saoseanje probudilo. I on je poeo da traga i trai nekoga ko e biti spreman da primi... jer ne moete baciti ovo saznanje najvieg ispred onih koji nee razumeti. Prijemljivo srce, enstveno srce je potrebno. Uenik mora biti enstven, jer majstor je da izlije, a uenik samo da to dozvoli. Oni su se sreli i Tilopa je rekao: "Naropa, sada u rei sve na ta sam ekao. Rei u sve zbog tebe, Naropa. Ti si doao; sada mene moe rasteretiti." Ova Naropina vizija je vrlo znaajna. Ova vizija je nunost. Sve dok ne oseate da je znanje beskorisno, nikada neete biti u potrazi za mudrou. Vi ete nositi lani novi, mislei da je pravo blago. Morate postati svesni da je znanje lani novi - to nije saznavanje, to nije razumevanje. U najboljem sluaju ono je intelektualno - re mora da se razume, ali je izgubljen smisao. Jednom kada ovo razumete, odbaciete svoje znanje i pobei ete u potrazi za nekim ko zna, jer samo sa nekim ko zna prenoenje se deava - od srca srcu, od bia biu. Inae, ako je uenik ve ovek od znanja, prenoenje je nemogue, jer znanje e postati zid. Ja uvek mogu videti oko vas zid. Kad god doete kod mene, ja vidim mogu li vam pristupiti ili ne, da li ste pristupani ili ne. Ako vidim vrlo debeo zid znanja, izgleda potpuno nemogue da vam se pristupi, morau da ekam. Ako mogu nai makar malu naprslinu ja ulazim odatle. Ali uplaeni ljudi, puni straha - ak i ne ostavljaju pukotinu; oni grade vrst zid. Oni oko sebe prave tvravu od znanja, saznanja, koncepata - apstraktnih rei. Besplodno, nekorisno! Upravo ba buka! U stvari, dosada, ali vi verujete u njih.
3

Dakle, ovo je prva stvar koju treba shvatiti: znanje nije znanje. Samo ono znanje koje nije znanje nego mudrost, razumevanje, spoznaja, moe presei korenje neznanja. Zapamtite re "svesnost." Upravo ba kao to ujutru vi ubrzo postajete paljivi, budni i izlazite iz spavanja i pospanost opada, iezava; isto se opet dogaa: izlazite iz svog dremea, uskoro se vae o i otvaraju, zapoinjete da vidite, vae srce postaje dostupno, vae bie se otvara; i odmah vie niste ista osoba koja ste bili dok ste spavali. Jeste li zapazili, u spavanju postajete totalno razliita osoba, u snu inite stvari koje ne moete ni zamisliti da inite dok ste budni - u snu verujete u stvari u koje ne moete verovati dok ste budni? U snu se veruje u svaku vrstu apsurdnosti. Dok ste budni smejete se svojoj vlastitoj udljivosti, svojim vlastitim snovima. Isto se deava kada se konano probudite. Onda itav svet koji ste iveli do tog trenutka postaje deo sna, velikog sna. Zbog toga hindusi govore da je svet maya, materijal od kojeg je nainjen san; on nije realan. Probudite se! I nai ete da su svi ovi fantomi koji vas okruuju iezli. Postaju mogua potpuno razliita vienja egzistencije - to je sloboda. Sloboda je oslobo enost od iluzija. Sloboda je oslobaanje od spavanja. Sloboda je oslobaanje od svega onoga to nije, a izgleda kao da jeste. Doi do stvarnog je povratak kui; lutanje u nestvarnosti je biti u svetu. Sada pokuajte da razumete Patanjalijeve sutre. Razdvajanje videoca i vienog koje se donosi rasprivanjem neznanja sredstvo je koje daje osloboenje. Odakle da se po ne?... jer Patanjali je uvek zainteresovan za poetak. Ako poetak nije jasan moemo nastaviti da govorimo ta je prosvetljenje, ali to e ostati razgovor. Poetak mora biti apsolutno jasan - svaki korak jasno odseen, tako da se moete kretati odakle jeste. Ako sluate Lao Ce-a, Lao Ce govori s vrha, najvieg mogueg vrha za ljudsku svest; ako pitate Tilopu, on odgovara odakle on jeste. Ako pitate Patanjalija, on govori odakle vi jeste. On ne kae nita o sebi; on jednostavno govori odakle vi jeste, od poetka. On je praktiniji; Lao Ce je istinitiji. Patanjali je praktiniji. Jednog dana je neko pitao zato ja ne nastavljam da govorim o Lao Ce-u. Zbog vas. Da sam ja sam, to bi bilo dobro, savreno; ali vi ste takoe ovde, a ja vas ne mogu zaboraviti. Kada govorim o Lao Ce-u moram ostaviti vas daleko u pozadini. Onda sam odmah zapoeo da govorim o Patanjaliju, ili nekome ko govori o vama i vaim prvim koracima. To je velika razlika. U Lao Ce-u moete uivati, ali ne moete vebati, jer on ne govori nita o praksi. On je postigao i govori o svom postignuu s tog gledita. Svari su totalno razliite. Moete biti hipnotisani tim vienjem, to vienje moe veoma da vas privlai, ali to e ostati poezija. To e ostati izmiljotina, nee postati empirijsko; nee biti praktino. Neete moi da naete put odakle biste ili kroz Lao Ce-a. Sve je kod njega savreno istinito, ali odakle da krenete? Onog trenutka kada postanete svesni sebe, Lao Ce je negde daleko, tako udaljen... Patanjali je ba pored vas. Moe da vas vodi za ruku. On govori o zapoinjanju. "Razdvajanje videoca i vienog..." Dakle prvi korak je setiti se, obazrivo i promiljeno, da ste odvojeni od vienog: ta god da vidite, vi ste odvojeni videlac. Drvo je tu, tako zeleno i lepo, rascvetano - ali drvo je jedan objekat; vi ste subjekat. Odvojite ih. Znajte dobro da je drvo tu a vi ste ovde; drvo je van, a vi ste unutra; drvo se vidi, a vi ste videlac. Teko je setiti se, jer drvo je tako lepo i cvet tako privlaan, oni vas hipnotiu. eleli biste da budete izgubljeni. eleli biste da zaboravite sebe. U stvari vi ste uvek u potrazi za zaboravljanjem sebe; teite da pobegnete od sebe. Tako ste hranjeni sobom... Niko ne eli da ostane sa sobom. Hiljadu i jednu stazu vi stvarate da biste pobegli od sebe. Kada kaete: "Drvo je lepo" vi ste pobegli; zaboravili ste sebe. Kada vidite lepu enu kako prolazi blizu, vi zaboravite sebe. Videlac je izgubljen u vienom. Ne gubite videoca u vienom. Mnogo puta on e biti izgubljen - protivite se tome, povratite se natrag. Vraajte se stalno. Ubrzo ete postati vrsti. Ubrzo ete imati snagu. ta god da proe
4

pored, bilo ta - ak ako i Bog proe blizu - Patanjali kae: "Setite se da ste vi videlac, a on je vieno." Ne zaboravite ovo razlikovanje, jer samo sa ovim razlikovanjem vae e vienje postati isto, vaa svest e se usredsrediti, budnost e postati uvrena, vae bie e postati ukorenjeno i usrediteno. Idite uvek iznova i iznova, stalno se vraajte do sebe, do samo-priseanja. Zapamtite, samopriseanje nije ego-seanje. To nije seanje da "ja jesam", ne. Treba zapamtiti da je unutra videlac a spolja vieno. Nije u pitanju "ja"; nego je pitanje svesti i objekta svesnosti. "Razdvajanje videoca i vienog, koje nastaje rasprivanjem neznanja, je lekovito sredstvo koje donosi oslobo enje." to vie postajete svesni svega to vas okruuje, ubrzo ete videti da vas ne okruuje samo svet, i vae vlastito telo vas okruuje. To je takoe jedan objekat. Mogu videti moju ruku, mogu osetiti svoju ruku, stoga moram biti odvojen. Da sam telo, onda ne bi bilo naina da se osea telo - ko e ga oseati? Za spoznaju neophodna je odvojenost. Svaka spoznaja, svako saznanje - razdvaja. Svo neznanje je zaboravnost razdvojenosti. Kada postanete svesni da je telo takoe (neto) 'drugo', vaa svesnost se smiruje kod kue. Onda postajete svesni da vae emocije, vae misli - one su tako e 'drugo', neto razliito od vas, jer moete da ih vidite. Viaete ih stalno, ali ne zaboravite da ste razdvojeni. Vidite da misao prolazi na ekranu uma. To je ba kao oblak koji prolazi na nebu; vidite beli oblak prolazi, ili crni oblak prolazi, kreui se prema severu. Kada misao prolazi, samo gledajte kuda ona odlazi, odakle ona dolazi. Posmatrajte je. Ne budite upleteni, ne ukljuujte se u to; ne postajte jedno s njom. To postajanje upletenim, postajanje jedno s tim, naziva se identifikacija, tadatmya; a to je neznanje. Identifikovani, vi ste u neznanju. Neidentifikovani - odvojeni, svedoei, posmatrajui - vi se kreete prema svesnosti. Ovo je metoda koju upaniade nazivaju "neti, neti", metoda eliminacije: vi vidite svet - onda ja nisam svet; vidite telo - onda ja nisam telo; vidite misao - onda ja nisam misao; vidite emociju onda ja nisam emocija. Nastavljate s tim, nastavljate i dolazi trenutak kada samo videlac ostaje; sve vieno iezava, a sa vienim i ceo svet. U istoj samosvesti6 postoji ogromna lepota, neizmerna jednostavnost, ogromna nevinost, strogost, uzdrljivost. Sedei u toj svesnosti, usredsreeni u toj svesti ne postoji zabrinutost, uopte nema brige - nema uznemirenosti, nema muke, nema patnje, nema mrnje, nema ljubavi, nema ljutnje. Sve je nestalo; samo vi jeste. ak i oseaj da 'ja jesam' nije tu, jer ako oseate 'ja jesam', ako moete postati svesni oseaja - on je odvojen od vas. Vi jeste. Jednostavno vi jeste. Tako jednostavno da ne postoji svest da 'ja jesam', smo jedno bivanje bez postojanja 'ja jesam'. To je definicija bivanja, bitka. Nije pitanje filozofije kako da se definie to; pitanje je iskustva, kako da se to iskusi. Sve je eliminisano, svi snovi su rastvoreni, itav svet je nestao - vi sedite u sebi, ne ine i stvari, ak i bez talasa misli, ak i bez prolaska lahora emocija u vama - sve je smireno i tako tiho; vreme je zaustavljeno, prostor je nestao. Ovo transcendentalan trenutak. U ovom trenutku, po prvi put, vi vie niste neznalica. Tako rastete u bitku, bivanju, biu. Na taj nain postajete znalac, ne obrazovana osoba. Niste sakupili nikakve informacije; nasuprot tome, odvojili ste se do svega to je oko vas. Totalno nagi, goli, kao sunya, praznina, vi jeste. Patanjali kae da je ovo osloboenje od neznanja. Dakle, prvi korak je da se nastavi sa razdvajanjem. ta god da vidite, uvek zapamtite da je videlac odvojen, da "ja jesam odvojen," i odmah e vas okruiti neka vrsta tiine. Onog trenutka kada se setite: "ja sam videlac a ne vieno," odmah vie niste deo ovog sveta - odmah ste transcendirali. Moete zaboraviti opet. U poetku je vrlo teko nastaviti da se seate, ali ako se za dvadeset etiri sata moete setiti na jedan jedini trenutak, to e biti dovoljno hrane. Ubrzo e postati mogue vie trenutaka. Dolazi dan kada se seate tako stalno da nije potreban ni sam napor da se setite; to postaje ba prirodno, kao disanje - vi diete, vi se seate. Nije dobro rei 'seate se' onda, jer ne postoji napor. To se jednostavno deava; to je postalo sahaa, spontano stanje budnosti. Nepokolebljiva praksa razlikovanja...
6

U transcendentalnoj svesti Sopstva, a ne u samosvesti ega.

5

Onda drugi korak. Prvi korak je razdvajanje, prestanak identifikacije izmeu vienog i videoca. Drugi korak: Nepokolebljiva praksa razlikovanja izmeu onoga to je realno i to je nerealno donosi rasprivanje neznanja. Ovo je bio prvi korak, sada sledi drugi korak. Oni oboje idu zajedno. Nije dobro rei da je drugaiji drugi korak - oni se kreu istovremeno. Ali je bolje zapoeti prvo sa razlikovanjem izmeu vienog i videoca; onda e drugi biti mogu, jer drugi je mnogo suptilniji: razlikovanje izmeu realnog i nerealnog. Na primer, u obinom ivotu vi imate potpuni nered. Ne znate ta je realno, a ta je nerealno. U takvom ste neredu da svaka fantazija moe za vas postati realna, a kada ona postane realna, taj nered kada uzmete da je realan, zapo inje da deluje na vas; a kada zapone da deluje na vas, on izgleda vie realan, jer utie na vas. Tako to postaje izopaen krug. Nou sanjate da neko sedi na vaim grudima s noem, hoe da vas ubije - nona mora. Vi vritite. Usled tog vritanja, spavanje se prekida. Otvarate svoje oi; nema nikoga da sedi na vaim grudima. Moda ste u spavanju povukli svoj jastuk na grudi, ili samo svoje vlastite ruke, a pritisak vam je ostavio impresiju; pritisak stvoren u sanjanju. Sada znate da je to bio samo san, ali jo uvek vae srce nastavlja brzo da lupa. Vi znate da je to bio san. Sada ste potpuno svesni. Upalili ste svetlo - nije bilo nikoga, nita - ali vae telo nastavlja jo malo da pulsira, trebae mu vreme da se ponovo smiri. Kako jedan nerealan san, stvara realnu pojavu u telu? Postoje samo dve mogunosti. Jedna je, da telo takoe nije vrlo realno. To je hindu taka gledita o ivotu; jer ako san moe delovati na njega to mora da bude kao san; to ne moe biti realno. Druga mogunost je: zato to uzimate san kao realan, on zbog toga utie na vas. Postaje realan. To je samo va vlastiti um: ako uzmete neto kao realno to postaje realno. Ako razumete - to je nerealno. To odmah prestaje bilo kako da utie na vas. Samo posmatrajte: vi oseate glad. To je realno, vaem telu treba hrana, ili upravo zato to jedete svakog dana u isto vreme, ne kae li stoga sat da je sada vreme? "Oseaj glad!" kae sat, i vi odmah sledite naredbu: zapo injete da oseate glad. Je li to prava glad? To nije prava glad u kojoj to vie ostanete gladni, vie e ona rasti. Ako jedete svakog dana u jedan sat, i oseate glad u jedan sat, ekajte: upravo posle deset minuta neete oseati glad; posle jednog sata potpuno ete je zaboraviti. ta se dogodilo? Da je glad bila realna, posle jednog sata bila bi vea - ali ona je nestala. To je bila tvorevina uma - ne stvarna telesna potreba, samo jedna imaginarna potreba, nerealna potreba. Posmatrajte ta je realno a ta je nerealno, i postaete svesni mnogih stvari. Onda moete da ih sredite i ivot e postati sve jednostavniji. To je ono ta oznaava sannyas: nai ta je nerealno. Ako je neto nerealno, ako ste nali da je to tako, to jednostavno nema mo nad vama. Onog trenutka kada razumete "ovo je nerealno," mo se gubi i stvar je mrtva, vie ne utie na vas. ivot postaje sve vie jednostavan, vie prirodan. A onda, ubrzo vi postajete svesni da su devedeset devet procenata stvari nerealne. Devedeset devet procenata, ja kaem. Ostavljam jedan procenat za zavrni korak, jer u zavrnom koraku to takoe postaje nerealno - jedina realnost koja je vama preostala. Ubrzo se osea da je sve nerealno i odbacuje se. Na kraju, samo svest je realna. Na primer, nou spavate i vidite san. San je tada realan. Uzimate ga kao stvarnog. Vi ivite kroz njega - oseate, ljuti ste, volite - sve vrste emocija, misli, svi oblici ivota prolaze kroz vas. Onda ujutru to postaje nerealno. Sada idete u kancelariju, u prodavnicu, u svet, idete na trnicu sada je ovaj svet realan. Do veeri se vratite natrag. Odete da spavate - trnica, prodavnica, pijac sve opet postaje nerealno. U dubokom spavanju se ne seate trnice, porodice, kue, briga - svi su nestali. Samo jedna stvar ostaje uvek realna: videlac. U noi, dok san prolazi, san moe da bude san, ali videlac nije san - jer ak i da bi nerealan san postojao, realan videlac je potreban. Oboje ne mogu
6

biti snovi. Vi ste mlad ovek, onda postajete stari, ali videlac ostaje isti. Vi ste bolesni, postajete zdravi; ali videlac ostaje isti. Svest u vama uvek je ista, konstantan faktor - jedina realnost, jer hindusi definiu realnost kao ono to boravi stalno i zauvek. Ovo je definicija: "Ono to je veno jeste realno, a ono to je prolazno nije realno," jer jedan trenutak je tu, sledeeg trenutka odlazi. Zato to nazivate realnim? To je bio san. Sve to je bilo znaajno u jednom trenutku, a onda postalo beznaajno jeste san. Ceo ivot, kau hindusi, jeste san jer kada umrete ceo ivot postaje beznaajan, kao da nikada nije postojao. Ubrzo, razlikujui realno od nerealnog, sortirajui to, sve vie e se iz toga podizati autentina svesnost. Zapamtite, ovo sortiranje, razlikovanje izmeu realnog i nerealnog, metod je koji stvara vie svesnosti. Stvarna poenta nije da se zna ta je realno a ta je nerealno. Prava poenta je: pokuavajui da razlikujete ta je realno a ta je nerealno, vi postajete vie svesni. To je metodologija. Stoga ne budite uhvaeni u tome; jer ljudi mogu biti uhvaeni u njihovoj metodologiji. Uvek pamtite da je to metodologija. To je samo sredstvo, sprava ili instrument. to vie postajete prodorniji i svesniji ta je realno a ta nerealno - ta se dogaa izmeu to dvoje? Vaa snaga postaje sve vie i vie jaka, iva. Vae oi postaju vie prodorne, prodiru do dalekosenog fenomena ivota. To je prava svrha ove prakse. Za yogu sve je instrument. Svrha yoge je da vas ini savreno svesnim, tako da ne ostane ni deli tame u vaem srcu, ni jedan ugao da ne ostane taman - itava kua da bude osvetljena. "Postojana praksa razlikovanja izmeu onoga to je realno i to je nerealno donosi rasprivanje neznanja." Stoga poenta je: rasprivanje neznanja. U Indiji ima nekoliko vrlo, vrlo otrovnih zmija, kobri i drugih. Kada kobra ujede oveka, jedini je problem u sledeem: ako oveka moete odrati budnim za trideset est sati, samo telo izbaci otrov. Crv cirkulie i sama se pro iava; izbacuje otrov iz sistema. Ali jedina stvar je da se za trideset est sati ovek ne uspava. Jednom kada se uspava, onda je to nemogue. Dakle kada zmija ujede oveka u umama Indije ili meu primitivnim plemenima gde nema drugih lekova, celo selo se okupi zajedno. Jednom sam bio u selu kada se to dogodilo, posmatrao sam celu pojavu - za trideset est sati. To je bilo lepo, jer to je ceo proces postajanja svesnim. Problem je to otrov uini oveka pospanim. On osea ogromnu pobudu da se uspava. To nije obino spavanje - ogromna navala pospanosti. Ne sme mu se dozvoliti da sedne, ljudi moraju da ga spree, da ga zadre. Sedei ili stojei on mora da bude uznemiravan, i neprekidno takva situacija mora da se stvara, bubnjevi i muziciranje, pevanje i plesanje svuda okolo, urlikanje, vritanje i vikanje - tako da ne moe da se uspava. Onog trenutka kada mu se oi zatvore, on mora biti okiran da ih otvori, stalno tako. Treba ga ak i tui, udarati. Dolazi trenutak posle dvanaest sati, gotovo je nemogue da bude budan; vi nastavljate da viete, a on ne slua; njegovo telo postaje mlitavo, ne moe se drati - stojei ili sedei. Onda ga treba jako tui; samo ga to dri budnim. Ako proteknu trideset est sati telo odbacuje otrov i ovek ostaje iv. Ako se uspava, makar za nekoliko minuta, on je izgubljen. Sav napor yoge je slian ovome. Mnoge metode se koriste da ovek ostane budan; a zbog toga mnoge stvari su krenule loe. Na primer, post. Post je metoda da se ostane budnim - nema nita da ini s telom - jer kad god postite, ne moete se lako uspavati. Da bi ste se uspavali, telu treba hrana. Kada se prejedete, odmah se uspavate. Ako ste se prejeli odmah oseate da se sada ne moete kretati, ne moete initi nita. Svest gubi sebe. itava energija tela ide u stomak, naputa glavu gde ostaje svesna, jer hrana mora da bude svarena, i to je prva stvar koju treba uraditi - odmah, prva potreba. itavo telo se usredsreuje oko stomaka, i poinjete da oseate pospanost. U postu, ako ste ikada postili, osetiete da se nou ne moete uspavati. Stalno se okreete, neto nedostaje. Energija tela je sasvim slobodna - nema potrebe da se nita vari. Slobodna energija se kree svuda po telu. Vie nije usredsreena na stomak. U stvari, ona je dostupna, stoga va um nastavlja da funkcionie; vi ostajete budni. Spavanje je teko. Post je nain da se stvori svesnost. Ako postite za due vreme, dostii ete odreeni dualitet svesti, koji je teko postii dok nastavljate da jedete. To moe da se postigne, ali e uzeti vie vremena. Post je najkrai za postizanje toga. Meutim, negde je neto krenulo loe. To se uvek dogaa sa pospanim ljudima. Date im
7

neto, oni postaju zavisni od toga. Zaborave cilj - metod postaje cilj; sredstvo postaje cilj. Sada ima hiljade ainskih monaha koji su neprekidno na postu - i nita se ne dogaa. Lutao sam svuda po zemlji susreui mnoge tipove ljudi. Pitao sam hiljade ainskih monaha: "Zato postite?" Oni su rekli: "Zato to to proiava telo." Apsolutna besmislica. To moe da proisti telo, ali to uopte nije poenta. Moe ponekad da bude dobro za zdravlje, ali ne uvek. Ako se previe nakupi masnoa u telu, to e biti korisno da se ono proisti; post smanjuje debljinu. Ako ste jeli previe tako mnogo godina, pa ste akumulirali mnogo toksina u telu, to pomae proiavanju. Inae to je sekundarno; to nema nita sa religijom. To je naturopatija, nije religija. Ali zato bi ainski monah proiavao telo? On nije bolestan. On nije otrovan. On je potpuno zaboravio cilj. Cilj je bio svesnost. Sada on nastavlja da sprovodi sredstva, ne znajui za cilj. On jednostavno pati. Dakle post vie nije post; to je samo gladovanje. A to se dogodilo mnogo puta - gotovo uvek se to dogaa - jer stvari su date pospanim ljudima. Oni ne mogu razumeti cilj; cilj je postao dalek. Oni prianjaju uz sredstva. Mora da ste videli slike, ili ako ih niste videli, moete otii u Benares i videti ljude koji lee na krevetu od trnja. To je bila najstarija metoda za stvaranje svesnosti, vrlo stara, najdrevnija. "Da se stvori svesnost" - ona nema nita sa podvigom, ni junatvom. Nema nita sa ostavljanjem utiska na druge. Ti ljudi ne treba da budu na ulicama Benaresa; treba da se sakriju u umi, duboko, gde nikoga nema, jer to nije neka egzibicija. Ali sada je to postala egzibicija. Videete ljude kako lee na krevetu od trnja, ali neete videti ak ni iskru svesnosti u njihovim oima; nasuprot tome, videete da su vrlo tupi, neosetljivi, neinteligentni, idioti. To je udo, jer ovaj metod je trebao da stvori svesnost. ta se dogodilo? Oni su potpuno zaboravili za ta je to; to je postalo cilj za sebe. Oni su "nauili trik." A ako morate nauiti trik, morate postati neosetljivi; samo onda moete lei na krevet od eksera ili trnja. Telo mora da bude tupo, tako da ne osea mnogo. Treba da bude mrtvo, tako da ga trnje ili ekseri ne mogu povrediti. Treba da sakupite gustu tupost oko svog tela da bi postalo tako neosetljivo. Cilj treba da bude upravo obrnut: da se postane osetljiviji, da se osea telo u svoj njegovoj senzitivnosti. Ako leite na krevetu od eksera ili trnja, vi ete oseati svaku poru tela. itavo telo u bolu - a bol vam zadaje ok, bol vas budi, ini vas paljivim i budnim. To nije za praktikovanje. Ako praktikujete to, ubrzo telo naui trik. Onda telo postane mrtvo; telo poinje da stvara mrtva mesta, tako da, gde god ekser udari telo nastaju mrtva mesta. Telo je moralo da zatiti sebe. Onda ete videti da je ovek koji lei na ekserima apsolutno nesvestan - vie je nesvestan nego vi. Ako legnete na taj krevet vritaete od bola jer ste vie budni, vie ste osetljivi. On lei dole sreno, ak i spava na njemu. Njegovo telo je vie kameno. On je izgubio neto to je potrebno - svesnost. Stoga samo obrnite to to se njemu dogaa. Tako je u svim religijskim praksama: one postaju rituali. Naiao sam na oveka koji je stajao deset godina. On ne spava, ne sedi; jednostavno stoji - to jedna od najstarijih hatha yoga metoda za kreiranje svesnosti, jer telu e trebati spavanje. Telo e rei: "elim da spavam." Koliko dugo moete stajati? Posle nekoliko sati, ili nekoliko dana, osetiete ogroman podsticaj za spavanjem. Da bi se nadvladala ta pobuda, da bi se prevazila, a da se ostane budan - za to se koristi metod. Naiao sam na tog oveka. On je vrlo slavan, hiljade ljudi dolaze da mu iskau potovanje, ali oni ne znaju ta ine i kome to ine. Taj ovek je potpuno postao tup. Stajao je za dugo, noge su njegove postale gotovo mrtvi delovi. Sada ne moe da ih savije. One su postale, kao to se to deava kod bolesti zvane elefantitis (slonovska bolest); noge postaju kao slonovske noge. Cela telesna teina se premestila u noge. On je mrav ovek. Gornji deo tela je postao vrlo mrav, a donji deo tela vrlo debeo i teak. On je izoblien. Njegovo lice je izoblieno, zgreno. Moete videti da je mnogo muio sebe ali nije postao paljiv, ni budan; pre je kroz muenje postao usklaen s tim, aklimatizovan, imun. Sada mu to ne smeta. Kroz to je on izgubio svesnost pre nego to ita dobio. Stoga zapamtite, ovo su samo metode: za razlikovanje izmeu vienog i videoca, za razlikovanje izmeu realnog i onog to je nerealno, samo su metode. Cilj je svesnost. Nepokolebljiva praksa razlikovanja izmeu onoga to je realno i to je nerealno donosi
8

rasprivanje neznanja. Najvie stanje prosvetljenja se postie u sedam koraka. Patanjali veruje u postepen rast. On kae da se cilj postie kroz sedam koraka. Ja kaem da se postie u jednom koraku, meutim Patanjali je podelio jedan isti korak u sedam delova, da vama to uini lakim, nita drugo. Moete preskoiti est stopa, sedam stopa u jednom skoku; a moete isti prostor prei hodom u sedam koraka. Patanjali ne veruje u "skok" jer zna da ste kukavice, plaljivci; neete biti sposobni da nainite skok. Morate biti nagovoreni, zapravo zavedeni, da inite postepene male korake. Moete nainiti male korake, jer sa malim koracima moete biti sigurni da nema opasnosti. Skok je opasan, jer ne znate gde ete pasti. S malim korakom moete gledati okolo i oseati sigurnost; lagano moete koraati; i uvek znate da moete zakoraiti natrag ako neto krene loe; to je samo pitanje malog prostora. Inae ne moete skoiti natrag ako neto krene loe. Skok je ogromna, korenita promena. Patanjali uvek gleda u vas kad god kae neto. Dakle - odmah - nakon opisivanja kako da se dostigne svesnost, on kae: Stoga ne brinite, ne plaite se, moete ii polako. Kakvi su ovih sedam koraka? Broj sedam je vrlo vaan. Izgleda da je to vrlo vaan broj. Sa tako mnogo staza i toliko puteva taj broj stalno ubori. Ako pitate Gurijeva, on kae ima sedam tipova ljudi. Ovih sedam tipova su sedam koraka. Ako pitate ezoterinu kabalu ili stare egipatske misterije, oni kau ima sedam tela u oveku, sedam slojeva tela. Ovih sedam slojeva tela postaju sedam koraka. Ako pitate jogine, rei e da postoji sedam energetskih centara ili akri u telu. One postaju sedam koraka. Na neki nain, sedmica izgleda da je vrlo, vrlo vana. Stalno ete nailaziti na tu sedmicu, ali osnovno znaenje je isto. Dve su mogunosti - jedna je da nainite skok, kao to zen majstor trai od vas da uinite kao to sam se ja uvek nadao da ete moi da uinite. U skoku ovih sedam koraka su pokriveni u jednom koraku; ali mnogo hrabrosti je potrebno. Ne samo hrabrosti, nego iracionalne hrabrosti - jer se kreete u nepoznatom. Velika je razlika izmeu vas i doline gde ete sleteti. Ne moete ak ni zamisliti. Od poznatog do nepoznatog. Tu nema postepenog rasta, samo iznenadnog bljeska. Druga mogunost je podela prostora na sedam - tako da se moete kretati lagano, tako da va otroumni, pametni um, moe biti zadovoljan. Ljudi dolaze kod mene i ja bih pitao: "Da li biste eleli da pristupite sannyasi bez razmiljanja, ili biste eleli da razmislite o tome?" Retko se desilo da neko kae: "Sit sam miljenja." Mahesha je rekla to kada je dola. Ba prvog dana kada je dola ja sam je pitao: "Da li bi elela da pristupi sannyasi? Da razmisli? Hoe li prvo da razmisli o tome, da se oseti sigurno? Ili si spremna odmah sada?" Ona je rekla: "Sita sam razmiljanja." Retko se dogodi da neko kae: "Sit sam razmiljanja." Gotovo u svim sluajevima se dogodi da kau: "Razmisliemo". Oni proputaju priliku; ako razmiljate, vi produavate. Ako to odluujete onda za dugo to nije skok. Ako vae razmiljanje prvo trai sigurnost, pokuava da se osea sigurno, da ima svu sigurnost, pokuava sve da razume, onda ostaje u modifikovanoj formi vaeg bia. Onda vaa prolost nastavlja da igra udeo u tome. Sannyas oznaava odbacivanje prolosti; to nije modifikovano stanje vae prolosti. To je totalna revolucija; to je radikalno. Dakle oni koji kau: "Razmisliemo," proputaju neto. Oni dou. Pa razmiljaju o tome nekoliko dana, onda uzmu sannyasu - ali vie je mogue, vie je dostupno. Oni jednostavno proputaju to. Ako moete nainiti skok, onda nainite skok. Ako elite da se kreete polako, moete se kretati, ali ete propustiti neto. Video sam da se to deava. Ljudi koji su hrabri za iznenadno prosvetljenje, doseu vrhunac, koji se nikada ne postie postepenim rastom. Ovi takoe stiu do vrha, ali stiu jako postepeno; dele ceo prostor u mnoge delove, ali to nikada ne postaje ekstaza. Oni stiu do samog vrha Ali morate videti Mirin ples, aitanjine lude igre i pesme. Jogini? Ne, oni nikada ne pleu, oni nikada ne pevaju, jer oni dostiu prosvetljenje tako postepeno da to nikada nije iskustvo ekstatinog veselja, nikada. Postiu vrhunac tako postepeno da u delovima dostiu ekstazu. Postiu to u tako mnogo doza - malih doza - homeopatskih doza - da pre nego to se d druga doza prva je otila, oni su je
9

apsorbovali, svarili. Onda se daje druga doza - to se takoe apsorbuje pre nego to doe trea. Oni ne mogu plesati. Ne moete videti yogina da plee. On je propustio neto. Stigao je do istog vrha, ali na stazi je neto proputeno. Ja sam uvek naklonjen iznenadnom, jer kada ete ve dostii, zato da ne dostignete pleui? Kada ete ve dostii, zato da ne dostignete u veoj ekstazi postojanja? Yogini izgledaju poslovno proraunato, matematiki - nisu ludi kao ljubavnici. Ali obe staze su otvorene. Na vama je da izaberete. To je ba kao kada dobijete na lutriji milion rupija7 - a onda vam se daje jedan rupi, pa jo jedan; vi ih brzo dobijate, ali nikada vam se ne dozvoljava da imate 100.000 rupija i ne dozvoljava vam se nikada da znate da ete imati milion rupija. Dobiete milion, ali vekovi e proi - a vi ete uvek ostati prosjak s jednim rupijem u depu. Pre nego to ga potroite, drugi vam se nee dati; kada ga potroite dae vam se. Neo ekivano prosvetljenje ima lepotu; divlje lepote ima u tome; iznenada vam je dato milion rupija - moete zaplesati! Ali ako vam je srce slabo, bolje je da se kreete sporo. uo sam da se dogodilo. Jedan ovek je uvek kupovao tiket lutrije, i obino se deavalo da ne dobije nita. Godine su prolazile, i to je postala ustaljena praksa. Svakog meseca je odlazio da kupi tiket od svoje plate. Ali jednog dana se dogodilo. Bio je u kancelariji, a njegova ena je saznala da je dobio na lutriji milion rupija. Uplaila se, jer je on bio siromaan; dobijao je mese no sto rupija plate. Milion e biti previe. Toliko previe da ga moe ubiti. Stoga, ta da uradi? Otrala je kod jednog od njihovih suseda, koji je bio svetenik u crkvi. Bio je mudar ovek, a ona nije mogla misliti da bi neko bio mudriji, stoga je otila kod njega i rekla je sveteniku: "Morate uiniti neto. On e doi iz svoje kancelarije i ako sazna za milion rupija tako iznenada, sigurno je da nee preiveti. Ja ga znam dobro. On je tvrdica i nikada nije video vie od sto rupija. Poludee ili e umreti, neto e se dogoditi. Doite i spasite ga." Mudar ovek je rekao: "Doi u, Ne plaite se; dolazim." Planirao je kao to sve raundije ine. ovek je doao kui. Svetenik je sedeo tamo. Rekao je: "Sluajte, dobili ste na lutriji. Dobili ste na lutriji sto hiljada rupija." Mislio je da e to biti mala doza - podelio je dobitak na deset delova. Ubrzo e mu rei da nije samo sto, nego dvesta hiljada. Onda e videti kada apsorbuje ok, i rei e trista. ovek je rekao: "Sto hiljada rupija!? Je li to istina? Ako je istina, dau vam pola za vau crkvu." Svetenik je pao u umro. Pedeset hiljada rupia! Nije mogao da poveruje. To je bilo previe. Dakle, morate izabrati; izbor je va. Ako oseate da je srce jako, doite kod mene. Ako oseate da je srce slabo i postoji mogunosti sranog udara, kreite se sa Patanjalijem. 8 On je matematiar. On vam daje lagane doze, ali zapamtite, neto ete propustiti. Doi ete do istog stanja stvari, do istoga stanja postojanja - tiine, blaenstva - ali ekstaze nee biti. Sedeete ispod boddhi drveta, smireno, ali neete biti sposobni da pleete kao Mira ili kao aitanja. A taj ples ima neto u sebi. Uvek se postignue deava iznenada.

Moneta u Indiji. Nije problem samo slabo srce ve i sredina u kojoj se ovek nalazi. Na Zapadu nee naii na razumevanje okoline za svoju ekstazu osloboenja, i sasvim je izvesno da e biti prisilno hospitalizovani u odgovarajuu instituciju za mentalnu represiju i kontrolu (psihijatrijsku kliniku), kao to se to dogaalo mnogima koji su imali iznenadno buenje kundalinija. Mira Bai, aitanja i drugi mistici koji su na Istoku doiveli ekstazu osloboenja, bili su potovani zbog toga jer je okolina razumela ta im se odgodilo. Na Zapadu bi se loe proveli. Meutim danas je situacija takva da nigde u svetu ne bi bili sigurni.
8

10

Poglavlje 5 OSAM UDOVA YOGE 5. jul 1975. u Buddha dvorani 28. Praktikujui razliite korake yoge za unitavanje neistote, javlja se duhovno prosvetljenje koje se razvija u svesnost o realnosti.9 29. Osam koraka yoge su: ispravno postupanje, pridravanje jogistkih pravila, poloaj (asana), regulacija disanja, uzdravanje od ula, usredsreenost, kontemplacija i trans.10 Svetlost koju traite, u vama je. Stoga e traganje biti unutranje traganje. To nije putovanje do nekog cilja u spoljanjem prostoru; to je putovanje u unutranjem prostoru. Treba da dosegnete svoju sr. Ono to traite ve je u vama. Treba samo da "ogulite luk;" ima tu slojeva i slojeva neznanja. Dijamant je skriven u zemlji; dijamant ne treba da se stvori. Dijamant ve postoji - samo slojevi zemlje treba da budu uklonjeni. To je pravo osnovno razumevanje; blago je ve tu. Moda vi nemate klju. Klju mora da se pronae, ali ne blago. Ovo je osnovno, vrlo korenito, jer sav napor e zavisiti od ovog razumevanja. Ako blago treba da se stvara, onda e to biti vrlo dug proces; niko ne moe biti siguran da li to moe biti stvoreno ili ne. Samo klju mora da se nae. Blago postoji, ba u blizini. Nekoliko slojeva brava treba da se uklone. Zbog toga je traganje za istinom negativno. To nije pozitivno traganje. Vi ne treba da dodate neto svom biu; pre neto treba da izbriete. Morate da odseete neto od sebe. Traganje za istinom je hirurko. Nije medicinsko; to je hirurko. Nita ne treba da vam se doda; pre, nasuprot tome, neto mora da se ukloni od vas, poniti. Otuda metoda upaniada: neti, neti. Znaenje neti, neti je: nastavi da negira, ponitava dok ne stigne do negatora; nastavi da negira dok ne preostane nikakva mogunost da negira; samo ti ostaje, ti u svojoj sri, u tvojoj svesti koja ne moe biti negirana - jer ko e je negirati? Stoga nastavite da negirate: "Ja nisam ni ovo ni ono." Nastavite; "neti, neti..." Onda dolazi taka gde samo vi jeste, negator; vie nema niega drugog da se odsee, operacija je zavrena; doli ste do blaga. Ako se ovo ispravno razume, onda teret nije teak; traganje je vrlo lako. Moete se kretati lako, znajui dobro sve vreme da blago moe biti zaboravljeno, ali ono nije izgubljeno. Moda neete biti sposobni da znate gde je ono tano, ali to je u vama. Moete da se opustite; nema potrebe za tim. Zapravo, ak i ako to elite da izgubite, ne moete izgubiti, jer je to samo vae bie. Nije za vas to neto spoljanje; to je u biti unutranje. Ljudi dolaze kod mene i kau: "Mi smo u potrazi za Bogom." Pitam ih: "Gde ste ga izgubili? Zato traite? Jeste li ga negde izgubili, kaite mi onda gde ste ga izgubili, jer samo ete tamo moi da ga naete." Oni kau: "Ne, mi ga nismo izgubili." Onda zato ga traite? Onda samo zatvorite svoje oi. Moda zbog traganja ne moete da ga naete. Moda ste previe usredsreeni na traganje; niste gledali u svoje unutranje vlastito bie; da kralj kraljeva ve sedi tamo, ekajui na vas da se vratite kui. A vi ste veliki tragalac, stoga idete u Meku i Medinu, Kashi i Kailash. Vi ste veliki tragalac. Idete svuda po svetu, osim na jedno mesto - gde vi jeste. Tragalac je traeno... kada je ovek smiren i tih.
Y.S. II. 28: Kada se u postupnoj ovladanosti jogistikim metodama [doslovno "udovima" (ahga)] neisto ukloni - javlja se [u srazmeri sa tom ovladanou] i svetlost znanja [koja zavrava u vrhunskom] razaznavajuem uvidu" (vivekakhyati). 10 Y.S. II. 29: "[Opta] Pravila [ispravnog postupanja]" (yama), [specifino jogistike] obaveze" (nyama), "[jogistike] seee pozicije" (asana), "kontrola daha" (pranayama), "uzdravanje [ula]" (pratyahara), "zadranost [panje]" (dharana), kontemplacija (dhyana) i "usredsreenost [bia]" (samadhi) predstavljaju osam "lanova" [joge].
11
9

Nita novo se ne postie. ovek jednostavno zapoinje da shvata da je itava pogrena stvar bilo traenje spolja. Traei unutra, to se tamo nalazi. To je uvek bilo tamo. Nije bilo ni jednog jedinog trenutka kada to nije bilo tamo - i nee biti ni jednog jedinog trenutka - jer Bog nije spolja, za vas istina nije spolja, to ste vi to je oboavano, to ste vi u svom totalnom sjaju; to ste vi u svojoj apsolutnoj istoti. Ako razumete ovo, onda sutre Patanjalijeve e biti vrlo jednostavne. Praktikujui razliite korake yoge za unitavanje neistote, javlja se duhovno prosvetljenje koje se razvija u svesnost o realnosti. On ne kae da neto treba stvoriti; on kae da neto treba da bude uniteno. Vi ste ve vie od svog bia, svog postojanja - u tome je problem. Sakupili ste mnogo oko sebe, dijamant je sakupio previe blata. Blato mora da se opere, i odjednom eto dijamanta. "Praktikujui razliite korake yoge za unitavanje neistote,..." To nije stvaranje istote ili svetosti, ili boanstvenosti; to je upravo unitavanje neistoe. isti vi Jeste. Sveti vi Jeste. itava staza postaje totalno razliita. Onda nekoliko stvari mora da se odseku i odbace; nekoliko stvari moraju biti eliminisane. U sutini ovo je znaenje sannyase; samoodricanja. To nije da se odriete kue, ne odriete se porodice, ne odriete se dece - to izgleda previe okrutno. Kako saoseajan ovek moe to uiniti? To nije odricanje od ene, jer to uopte nije problem. ena ne zaklanja Boga; niti deca stvaraju prepreke, ni kua. Ne, ako se vi odreknete njih, onda ne razumete. Odreknite se neega drugog to ste sakupljali u sebi. Ako elite da se odreknete kue, odreknite se prave kue: tela u kome ivite i boravite. Pod samoodricanjem ja ne podrazumevam da treba da odete i izvrite samoubistvo, jer to nee biti odricanje. Upravo znanje da vi niste telo dovoljno je. Tako e nije potrebno da budete okrutni prema svom telu. Vi moda niste telo, ali telo je takoe Bog. Vi moda niste telo, ali telo je ivo samo od sebe. Ono takoe sudeluje u ivotu; ono je deo ove totalnosti. Ne budite okrutni prema njemu. Ne budite nasilni prema njemu. Ne budite mazohista. Religiozni ljudi gotovo uvek postaju mazohisti. Ili su ve bili - religija postaje racionalizacija i oni poinju da mue sebe. Ne budite samomuitelj. Postoje dva tipa muitelja i nasilnih ljudi: jedan je sadista koji mui druge - politiari, Adolfi Hitleri; i postoje samomuitelji takozvani religiozni ljudi, sveci, mahatme, koji mue sebe - oni su mazohisti. Isti su; nasilje je isto. Bilo da muite telo nekog drugog, ili svoje vlastito, nema razlike - vi muite sve isto. Samoodricanje nije samomuenje. Ako je to samomuenje to samo politiar stoji na svojoj glavi. Moe biti da ste vi takve kukavice da ne moete udesiti da muite druge, tako da moete muiti samo svoje vlastito telo. Devedeset devet od sto takozvanih religioznih ljudi su samomuitelji, kukavice. Oni ele da mue druge, ali postoji strah i opasnost i to ne mogu initi. Stoga su nali vrlo nevinu rtvu, ranjivu, bespomonu: svoje vlastito telo. I oni ga mue na milion naina. Ne, odricanje znai znanje; samoodricanje oznaava svesnost; odricanje oznaava realizaciju - realizaciju injenice da vi niste telo. To je zavreno. Vi ivite u njemu znajui da niste ono. Kada se ne identifikujete (s njim), telo je lepo. Ono je jedna od najveih misterija u egzistenciji. Ono je sam hram u kome se kralj kraljeva skriva. Kada razumete ta je odricanje, vi razumete ovo neti, neti. Vi kaete: "Ja nisam ovo telo, jer sam svestan tela; sama svesnost ini me odvojenim i razliitim." Idite dublje, nastavite da ljutite luk: "Ja nisam misao, jer misli dolaze i odlaze, a ja ostajem. Ja nisam emocija..." Emocije do u, ponekad vrlo jake, i sebe potpuno zaboravite u njima, ali one odu. Bilo je vreme kada one nisu bile, vi ste bili; bilo je vreme kada su one bile, a vi ste bili skriveni u njima. Bilo je opet vreme kada su one otile, a vi ste sedeli tu. Vi ne moete biti one. Vi ste odvojeni. Nastavite da ljutite luk: ne, telo vi niste; miljenje vi niste; oseanje vi niste. Ako znate da niste ta tri sloja, va ego jednostavno iezava ne ostavljajui trag iza sebe - jer va ego nije nita drugo do identifikacija sa ova tri sloja. Onda vi jeste, ali ne moete rei "ja". Re gubi znaenje. Ego nije tu; vratili ste se kui. Ovo je znaenje sannyase; to je negiranje svega to niste, ve ste se samo identifikovali s
12

tim. Ovo je hirurgija. Ovo je razaranje. "Pomou praktikovanja razliitih koraka yoge za razaranje neistote..." A ovo je neistota: kada sami mislite da ste ono to niste. Nemojte me pogreno razumeti, jer uvek postoji mogunost da pogreno shvatite da je telo neisto. Ja ne kaem to. Moete imati istu vodu u jednoj posudi, a isto mleko u drugoj. Pomeajte ih; sada meavina nije duplo ista. Obe su bile iste; voda je bila ista, tano iz Gange, i mleko je bilo isto. Sada meate dve istoe i nastaje jedna neistoa - nije se istoa udvostruila. ta se dogodilo? Zato nazivate ovu meavinu vode i mleka neistom? Neistoa oznaava ulaenje stranog elementa, onog to ne pripada tome, koje nije prirodno u tome, to je izvestan nametljivac, to je prestupilo svoju teritoriju. Ne samo da je mleko ne isto, voda je takoe neista. Dve istoe se susreu i postaju neiste. Stoga kada ja kaem otklonite neistoe, ja ne mislim da je vae telo neisto, ne mislim da je va um neist, ne mislim ni da su vaa oseanja neista. Nita nije neisto - ali kada se identifikujete, u identifikaciji je neistoa. Sve je isto. Vae telo je savreno ako ono funkcionie samo od sebe i ako nema uplitanja. Vaa svesnost je savrena ako deluje sama od sebe i telo se ne uplie. Ako ivite u neupletenoj egzistenciji vi ste isti. Sve je isto. Ja ne osuujem telo. Nikada ne osuujem nita. Toga se seajte uvek: ja ne osuujem. Sve je lepo kao to jeste. Meutim, identifikacija stvara neistou. Kada zaponete misliti da ste telo, vi ste se nametnuli telu. A kada se vi nametnete telu, telo odmah reaguje i namee se vama. Onda postoji neistota. Patanjali kae: "Praktikujui razliite korake yoge za razaranje neistote..." Za unitavanje identiteta, identifikacije; za unitavanje nereda u koji ste upali - haosa, gde je sve postalo sve drugo. Nita nije isto. Nijedan centar ne funkcionie sam od sebe; vi ste postali gomila. Sve nastavlja da se uplie u prirodu svega drugog. To je neistota. "...unitavanjem neistote, javlja se duhovno prosvetljenje..." Jednom kada se neistota ukloni, iznenada nastupa prosvetljenje. To ne dolazi spolja, to je vae najunutarnije bie u svojoj istoti, u svojoj nevinosti. Svetlost nastaje u vama. Sve je jasno, guva zbunjenosti nestaje, jasno a percepcije nastaje. Sada moete videti sve kakvo jeste: nema projekcija, nema mate, nema iskrivljavanja ikakve realnosti. Jednostavno vidite stvari kakve jesu. Vae o i su slobodne, prazne; vae bie je smireno. Sada vi nemate nita u sebi, stoga ne moete projektovati. Postajete pasivan posmatra, svedok, sakshin - a to je istota bia, postojanja. "...tu se javlja duhovno prosvetljenje koje se razvija u svesnost o realnosti." Onda osam koraka u yogi. Sledite me vrlo lagano, jer ovo je sredinje uenje Patanjalija: Yama, niyama, asana, pranayama, pratyahara, dharana, dhyana, samadhiya ashto angami.
[Opta] Pravila [ispravnog postupanja] (yama), [specifino jogistike] obaveze" (nyama), [jogistike] seee pozicije (asana), kontrola daha (pranayama), uzdravanje [ula] (pratyahara), zadranost [panje] (dharana), kontemplacija (dhyana) i usredsreenost [bia] (samadhi) predstavljaju osam lanova [joge].

Osam koraka u yogi. To je itava nauka o yogi u jednoj reenici, u jednom semenu. Mnoge stvari su izraene. Prvo, dopustite da vam kaem pravo znaenje svakog koraka. I zapamtite, Patanjali njih naziva koracima i udovima, i jedno i drugo. Oni su oboje. Koraci su zato to posle jednog sledi drugi, postoji redosled rasta. Ali oni nisu samo koraci; oni su udovi tela yoge. Imaju oni unutranje jedinstvo, organsko jedinstvo takoe, to je znaenje udova, ili grana. Na primer, moje ruke, moje noge, moje srce - oni ne funkcioniu razdvojeno; oni su organsko jedinstvo. Ako srce stane, ruke se onda nee kretati. Sve je spojeno zajedno. Oni nisu nalik stepenicama na lestvama, jer svaka preka na lestvama je odvojena. Ako je jedna preka slomljena, cele lestve nisu slomljene. Dakle Patanjali kae one su koraci, stepenice, jer imaju odreen, dosledan rast - ali su one takoe ange, udovi tela, organski sklop. Ne moete odbaciti nijednu od njih Stepenice mogu biti odbaene; udovi ne mogu. Moete preskoiti dve stepenice u jednom skoku, ali udovi se ne mogu odbaciti; oni nisu mehaniki delovi. Ne moete ih ukloniti. Oni ine vas. Oni pripadaju celini; oni nisu odvojeni. Celina funkcionie kroz njih kao harmonina jedinica. Dakle ovih osam udova yoge su i koraci, stepenice u smislu da svaki sledi drugog, oni su u dubokom meusobnom odnosu. Drugi ne moe doi pre prvog; prvi mora da bude prvi, a drugi 13

drugi. A osmi e biti osmi - on ne moe biti etvrti, ne moe biti prvi. Dakle oni su koraci, a takoe su i organska celina. Yama oznaava samouzdravanje. U engleskom ova re postaje malo drugaija. Ne malo razliita; zaista, itavo znaenje rei yama je izgubljeno - jer englesko samoodricanje izgleda kao obuzdavanje, uguivanje, posle Frojda, postalo je runa re od etiri slova. Samoodricanje nije uguivanje. U danima kada je Patanjali koristio re yama, ona je imala totalno drugaije znaenje. Rei nastavljaju da se menjaju. ak i sada, u Indiji takoe, samyama, koja dolazi od rei yama, oznaava kontrolu, uguivanje. Znaenje je izgubljeno. Moda ste uli jednu anegdotu. Ona govori o engleskom kralju Dordu I, koji je otiao da vidi katedralu Svetog Jovana kada se gradila. Bila je remek delo umetnosti. Graevinar, arhitekta, umetnik, bio je prisutan tamo; zvao se Christopher Wren. Kralj ga je pogledao i estitao mu. Rekao je tri rei: "Ovo je zanimljivo. Ovo je strano. Ovo je izvetaeno." Christopher Wren je bio tako oaran sa komplimentima... ali vi ete biti jednostavno iznenaeni. Ove rei vie nemaju isto znaenje. U tim danima, pre tri stotine godina, re zanimljivo je obino znaila zapanjujue,11 strano je koriena da oznai strahopotovanje i oduevljenje,12 a izvetaeno je obino znailo umetniki.13 Svaka re ima biografiju, i menja se mnogo puta. Kako se ivot menja, sve se menja; re i dobijaju nove boje. I zapravo, rei koje imaju kapacitet da se menjaju, samo one ostaju ive; inae na drugi nain one postaju mrtve. Ortodoksne rei, koje se opiru promeni, one umiru. ive rei, koje imaju sposobnost da sakupe novo znaenje oko sebe, samo one ive; a one ive u mnogo, mnogo znaenja, vekovima. Yama je bila divna re u Patanjalijevim danima, jedna od lepih... Posle Frojda rei su postale rune - ne samo da se znaenje promenilo, nego itav okus, itav ukus rei. Za Patanjalija samouzdravanje ne znai da ovek sebe uguuje, da potiskuje. To jednostavno znai da usmerava svoj ivot - ne da uguuje energije, nego da ih usmerava, da im daje pravac. Ako ivite takav ivot, koji se kree u suprotnim pravcima, u mnogo pravaca - nikada neete nigde stii. To je upravo poput kola; voza vozi nekoliko milja prema severu, onda se predomisli; ide nekoliko milja na jug, pa se predomisli; onda ide nekoliko milja prema zapadu, onda se predomisli; i nastavlja na ovaj nain. Umree tamo gde je roen. Nikada nee nigde stii. Nikada nee imati oseanje ispunjenja. Moete nastaviti da se kreete mnogim putevima, ali dok nemate pravac kreete se beskorisno. Oseaete sve veu i veu frustraciju i nita drugo. Da se stvori samouzdravanje znai, prvo, da se d pravac vaoj ivotnoj energiji. ivotna energija je ograniena. Ako nastavite da je koristite na apsurdne, neusmerene naine, nigde neete stii. Biete ispranjeni od energije pre ili kasnije - a ta praznina nee biti praznina Buddhe; to e jednostavno biti negativna praznina, nita unutra, jedna prazna posuda. Biete mrtvi pre nego to umrete. Inae ove ograniene energije koje su vam date od prirode, egzistencije, Boga, ili kako god to elite nazvati; te ograniene energije mogu da se koriste na takav nain da mogu postati vrata za neogranieno. Vi ete se kretati ispravno ako se kreete svesno, ako se kreete budni, sakupljaju i sve vae energije i kreui se u jednom pravcu, ako niste gomila ve postajete individua - to je znaenje (pojma) yama. Obino ste gomila, mnogo glasova unutra. Jedan kae: "Idi u ovom pravcu" drugi kae: "To je beskorisno, idi do ovoga." Jedan kae: "Idi u hram" a opet drugi kae: "Pozorite e biti bolje." Nikada se ne oseate oputeno, jer gde god jeste, vi ete se aliti. Ako odete u pozorite, glas koji je bio za hram, nastavljae da vam stvara nevolju: "ta inite ovde gubei svoje vreme? Trebalo je da budete u hramu... i molitva je lepa. Niko ne zna ta se dogaa tamo - i, niko ne zna, ovo je moda bila prilika za vae prosvetljenje, a vi ste je propustili." Ako odete u hram, isto - glas koji je insistirao da odete u pozorite nastavie da govori: "ta radi ovde: "Kao neozbiljan ovek sedi ovde. A molio si se ranije, i, nita se nije dogodilo. Zato gubi svoje vreme?" Svuda oko vas videete budale kako sede i rade beskorisne stvari - nita se ne dogaa. U pozoritu ko zna kakvo je
Amuzing je obino znaila amazing. Awful je koriena da oznai awe-inspiring. 13 Atificial je obino oznaavalo artistic.
12 11

14

uzbuenje, kakva je ekstaza mogua? Vi proputate. Ako niste individua, jedinstveno bie, gde god da ste, vi ete uvek biti odsutni, izgubljeni. Nikada neete biti kod kue. Uvek ete ii nekuda, a nikada neete stii nigde. Postaete ludi. ivot koji je protiv yama postae lud. Nije iznenaujue da na Zapadu vie ludih ljudi postoji nego na Istoku. Istok - znajui ili ne znajui - jo sledi ivot malog samouzdravanja. Na Zapadu se misli o samouzdravanju izgleda kao da se postaje rob; da se bude protiv samouzdravanja izgleda kao da ste slobodni, nezavisni. Inae, dok ste vi individua, ne moete biti slobodni. Vaa sloboda e biti obmana, nee to biti nita do samoubistvo. Vi ete ubiti sebe, unititi svoje mogunosti, svoje energije; a jednog dana ete oseati da ste itavog ivota pokuavali toliko mnogo ali nita se nije steklo, nikakav rast iz toga nije proizaao. Samouzdravanje znai na prvom mestu: dati pravac ivotu. Samouzdravanje znai postati malo vie usredsreen. Kako moete postati malo vie usredsreeni? Jednom kada zadate pravac svom ivotu, odmah centriranje zapoinje da se dogaa u vama. Pravac stvara sredite; onda vam centar daje pravac. Oni su uzajamno ispunjavajui. Dok niste samouzdrani, drugo nije mogue, zbog toga ih Patanjali naziva koracima, ili stepenicama. Drugo je niyama, vrsto pridravanje; ivot koji ima disciplinu, ivot koji ima urednost u sebi, ivot koji se ivi na vrlo disciplinovan nain, ne bolestan i grozniav. Regularnost, urednost... ali e to vama takoe zvuati kao ropstvo. Sve lepe rei iz Patanjalijevog vremena, sada su postale rune. Meutim, ja vam kaem, dok nemate urednost u svom ivotu, disciplinu, biete rob svih instikata - a misliete da je to sloboda, ali vi ete biti rob svih lutajuih misli. To nije sloboda. Vi moda nemate nekog vidljivog majstora, ali ete imati mnoge nevidljive majstore u sebi; a oni e nastaviti da dominiraju vama. Samo ovek koji ima urednost oko sebe, moe jednog dana postati majstor. To je takoe previe udaljeno, jer pravi majstor se deava samo kada se dostignu osam koraka - to je cilj. Onda ovek postaje ina - pobednik14. Onda ovek postaje Buddha, onaj ko se probudio. Onda ovek postaje Hrist, spasitelj, jer ako ste izbavljeni, iznenada, vi postajete spasitelj drugih. Ne da vi pokuavate da ih izbavite; samo vae prisustvo je izbavljujui uticaj. Drugo je niyama, vrsto pridravanje. Tree je poloaj. Svaki korak proizilazi iz prvog, prethodnog koraka; kada imate regularnosti u ivotu, samo onda moete postii poloaj, asana. Nekad pokuajte asanu; samo pokuajte da sedite smireno. Ne moete sedeti - telo pokuava da se pobuni protiv toga. Iznenada poinjete da oseate uznemirenost, na mnogim mestima u telu. Nikada niste osetili to. Zato se javljaju toliko mnogo problema ako se samo sedi smireno? Oseate mrave kako gmiu navie. Pogledajte i videete da nema mrava; telo vas obmanjuje. Telo nije spremno da bude disciplinovano. Telo se pokvarilo, ne eli da vas slua. Postalo je svoj vlastiti gospodar. A vi ste uvek sledili njega. Dakle, sada je ak i smireno sedenje za nekoliko minuta postalo gotovo nemogue. Ljudi prolaze kroz tako veliki pakao, ako im kaete samo da sede smireno. Ako ovo nekome kaem, on odgovara: "Ba da sedim mirno u tiini, ne radei nita? - kao da je to "radei" jedna opsesija. On odgovara: "Barem mi dajte mantru, tako da mogu da je pevam unutra u sebi." Njemu treba neko zanimanje. Izgleda da je teko da se sedi mirno. A to je najlepa mogunost koja se moe dogoditi oveku; samo da sedi smireno ne inei nita. Asana znai oputen poloaj. Vi ste takoe oputeni u njemu, tako ste odmorni u njemu, da uopte nema potrebe da se telo kree. U tom trenutku, iznenada vi transcendirate telo. Telo pokuava da vas spusti dole kada kae: "Vidi sada, mnogi mravi gmiu du tela." Ili iznenada osetite potrebu da se eate, svrbi vas. Telo govori: "Ne idi tako daleko, vrati se natrag. Kuda ide?" Jer svest se kree navie, idui daleko od telesne egzistencije. Hmm?... telo zapoinje da se buni. Nikada niste radili takvu stvar. Telo vam stvara probleme, jer kada problem postoji, vi ete morati da se vratite natrag. Telo trai vau panju: "Daj tvoju panju." Stvorie bol. Stvorie svrab; vi ete oseati da elite da se eete. Iznenada telo vie nije obino; telo je u pobuni. To je
ainski pojam inah oznaava pobednika nad uslovljavajuom prirodom i obmanom. Ideal ainske religije, kao budinstvo u budizmu.
15
14

telo politiar. Vi ste pozvani natrag: "Ne idi tako mnogo daleko, budi zauzet. Ostani ovde" - ostani ogranien na telo i na zemlju. Vi se kreete prema nebu, a telo osea strah. Asana dolazi samo osobi koja ivi ivot uzdrljivosti, vrsto pridravanje; onda je poloaj mogu. Onda moete jednostavno sedeti, jer telo zna da ste disciplinovan ovek. Ako elite da sedite, vi ete sedeti - nita ne moe da se uradi protiv vas. Telo moe nastaviti da govori stvari... ubrzo se ono zaustavlja. Nikoga nema tu da slua. To nije uguivanje; vi ne uguujete telo. Nasuprot tome, telo pokuava da uguuje vas. To nije uguivanje. Vi ne kaete nita da telo ini; jednostavno se odmarate. Meutim telo ne zna ni za kakav odmor, jer mu nikada niste dali odmor. Uvek ste bili nemirni. Sama re asana oznaava odmor, biti u dubokom odmoru; a ako moete uraditi to, mnoge stvari e vam postati mogue. Ako telo moe biti u odmoru, oda moete regulisati svoje disanje. Kreete se dublje, jer disanje je most izmeu tela i due, od tela do uma. Ako moete regulisati disanje - to je pranayama - imate mo nad svojim umom. Jeste li ikada posmatrali da, kad god se um promeni, odmah se ritam disanja promeni? Ako radite suprotno - ako promenite ritam disanja - um se odmah mora promeniti. Kada ste ljuti, vi ne moete disati smireno; inae ljutnja e ieznuti. Pokuajte. Kada oseate ljutnju vae disanje postaje haotino, postaje nepravilno, gubi ritam, postaje glasno, nemirno. Ono vie nije u harmoniji. Neslaganje nastaje, a slaganje se gubi. Probajte jednu stvar, kad god postajete ljuti, samo se opustite i dopustite da se disanje odvija u ritmu. Odjednom ete osetiti da je ljutnja iezla. Ljutnja ne moe postojati bez posebnog tipa disanja u vaem telu. Kada vodite ljubav disanje se menja, postaje vrlo silovito. Kada ste mnogo ispunjeni seksualnou, disanje se menja, postaje estoko. Seks ima malo besa u sebi. Ljubavnici znaju da ugrizu jedno drugo i ponekad povrede jedno drugo. Ako vidite dvoje ljudi kako vode ljubav, videete da se odvija neka vrsta borbe. Ima malo nasilja u tome. Oboje diu haotino; njihovo disanje nije u ritmu, nije u skladu. U tantri, gde je mnogo uraeno u pogledu seksa i transformacije seksa, vrlo mnogo se radilo na ritmu disanja. Ako dvoje ljubavnika mogu ostati u ritmikom disanju dok vode ljubav, u skladu, da oboje imaju isti ritam, nee biti ejakulacije. Satima mogu voditi ljubav, jer ejakulacija je mogua samo kada disanje nije u ritmu; samo onda telo moe izbaciti energiju. Ako je disanje u ritmu, telo apsorbuje energiju; nikada je ne izbacuje van. Tantra je razvila mnoge tehnike za promenu ritma disanja. Onda moete voditi ljubav satima, a da ne gubite energiju. Nasuprot tome, vi je stiete, jer ako ena voli mukarca i mukarac voli enu, oni pomau jedno drugom da budu ponovno napunjeni - jer oni su suprotne energije. Kada se suprotne energije sretnu i varnica kresne, oni pune jedno drugo; inae energija se gubi, a posle voenja ljubavi oseate se malo prevareni, obmanuti toliko mnogo obeanja a nita ne doe u ruke, ruke ostaju prazne. Posle asane, dolazi regulacija disanja, pranayama. Posmatrajte za nekoliko dana i beleite: kada postanete ljuti kakav je ritam vaeg disanja - da li je izdisanje dugo, ili je udisanje produeno, ili su isti, ili je udisanje vrlo kratko a izdisanje vrlo dugo; ili je izdisanje vrlo kratko a udisanje vrlo dugo. Samo posmatrajte razmeru udisanja i izdisanja. Kada ste seksualno uzbueni, posmatrajte, zabeleite. Kada ponekad sedite smireno i posmatrate nebo u noi, sve je smireno oko vas, obratite panju kako se odvija vae disanje. Kada se oseate ispunjeni saueem, posmatrajte, zabeleite. Kada ste u borbenom raspoloenju, posmatrajte, zabeleite. Nainite dijagram svog vlastitog disanja, i onda ete znati mnogo. Pranayama nije neto emu se vi moete poduiti. Vi morate otkriti to, jer svako ima razliit ritam svog disanja. Svaije disanje i svaiji ritam je isto tako razliit kao otisci prstiju. Disanje je individualna pojava, zbog toga ja to nikada ne poduavam. Vi morate otkriti svoj vlastiti ritam. Va ritam moda nije ritam nekog drugog, ili moe biti tetan za nekoga drugog. Va ritam - vi morate nai. A to nije teko. Nema potrebe da pitate nekog eksperta. Samo nainite dijagram za jedan mesec svih vaih raspoloenja i stanja. Onda ete znati koji je ritam gde se oseate najodmornije, oputeno, u dubokom preputanju; koji je ritam gde se vi oseate mirni, tihi, sabrani, svei; koji je ritam kada se iznenada oseate blaeno, ispunjeni neim nepoznatim, preplavljeni - imate toliko
16

mnogo u tom trenutku, moete dati celom svetu, a da to ne e biti iscrpljeno. Oseajte i posmatrajte trenutak kada oseate da ste jedno s univerzumom, kada oseate da razdvojenosti nema vie, premoena je. Kada oseate da ste jedno s drveem i pticama, rekama i stenama, s okeanom i peskom - posmatrajte. Nai ete da ima mnogo ritmova vaeg disanja, veliki spektar; od najsilovitijeg, runog, jadnog paklenog tipa, do najtieg nebeskog tipa. A kada otkrijete svoj ritam, praktikujte ga - nainite ga delom svog ivota. Ubrzo on postaje nesvestan; onda samo diete u tom ritmu. Sa tim ritmom va ivot e biti ivot yogina, vi neete biti ljuti, neete se oseati tako seksualni, neete se oseati tako ispunjeni mrnjom. Iznenada ete osetiti da vam se dogaa preobraaj. Pranayama je jedno od najveih otkria koja su se dogodila ljudskoj svesti. U poreenju sa pranayamom, odlazak na Mesec nije nita. To izgleda vrlo uzbudljivo, ali to nije nita, jer ak i ako stignete do Meseca, ta ete tamo raditi? ak i ako stignete na Mesec, ostaete isti. Radiete iste besmislice koje radite ovde. Pranayama je unutranje putovanje. Pranayama je etvrti - a ima samo osam koraka. Pola putovanja je kompletirano na pranayami. ovek koji je nau io pranayamu, ne od uitelja - jer to je lana stvar, ja to ne odobravam - ve svojim vlastitim otkriem i spremnou, ovek koji je nauio ovaj ritam bia, ve je postigao pola cilja. Pranayama je jedno od najznaajnijih otkria. A posle pranayame, ili regulacije disanja, je pratyahara, apstrakcija, odvraanje od objekata ula. Pratyahara je isto ono o emu sam vam govorio jue. Hriansko "kajanje" je zapravo na hebrejskom "povratak" - ne kajanje nego povratak, odlaenje natrag. Muslimanska toba je nita; to je "ne kajanje". To je takoe postalo obojeno sa znaenjem pokajanja; toba je tako e povratak natrag. A pratyahara je takoe vraanje natrag, dolaenje nazad - ulaenje unutra, okretanje unutra, povratak kui. Posle pranayame to je mogue - pratyahara - jer pranayama e vam dati ritam. Sada znate ceo spektar; znate kom ritmu ste najblii sebi, a u kom ritmu ste najdalji od sebe. Siloviti, seksualni, ljuti, ljubomorni, posesivni, nai ete da ste daleko od sebe; u saoseanju, u ljubavi, u molitvi, u zahvalnosti, vi ete nai sebe bliim kui. Posle pranayame, pratyahara, povratak je mogu. Sada znate put, onda ve znate kako da zakoraite unazad. Onda dolazi dharana. Posle pratyahare, kada ste poeli da se vraate natrag blie kui, dolazei blie svojoj naunutarnijoj sri, vi ste upravo na vratima svog vlastitog bia. Pratyahara vas dovodi blizu kapije; pranayama je most od spoljanjeg prema unutra. Pratyahara, povratak, to su vrata, a onda nastaje mogunost dharane, usredsreenosti. Sada moete postati sposobni da dovedete svoj um do jednog objekta. Prvo date pravac svom telu; prvo date pravac svojoj ivotnoj energiji - sada dajete pravac svojoj svesti. Sada se svesti ne moe dozvoliti da ide negde i svuda. Sada mora da bude dovedena do cilja. Ovaj cilj je usredsreenost, dharana; vi fiksirate svoju svest na jednu taku. Kada je svest fiksirana na jednu taku misli prestaju, jer misli su mogue samo kada vaa svest nastavlja da se koleba - odavde donde, odatle do negde drugde. Kada vaa svest neprekidno skae kao majmun, onda ima mnogo misli i ceo va um je upravo ispunjen gomilom - trnica. Sada postoji mogunost - posle pratyahare, pranayame, ima mogunosti - vi se moete usredsrediti na jednu taku. Ako se moete usredsrediti na jednu taku, onda je mogua dhyana. U usredsreenosti vi dovodite svoj um do jedne take. U dhyana odbacujete i tu taku. Sada ste takoe usredsreeni, ne odlazei nikuda - jer ako idete nekuda to je uvek van. ak i jedna misao u usredsreenosti je neto spolja izvan vas - objekt postoji; vi niste sami, postoje dvoje. ak i u usredsreenosti postoje dvoje, objekat i vi. Posle usredsreenosti objekat mora da bude ostavljen. Svi hramovi vode samo do usredsreenosti. Oni vas ne mogu odvesti izvan, jer svi hramovi imaju jedan objekat u sebi, lik Boga je objekat za usredsreivanje. Svi hramovi vode vas jedino do dharane, do usredsreenosti. Stoga, to religija ide u vie dimenzije, hram i lik iezavaju. Oni moraju da ieznu. Hram treba da bude apsolutno prazan, samo da ste vi tu - niko, niko drugi, nijedan objekat; ista subjektivnost. Dhyana je ista subjektivnost, kontemplacija - ne kontempliranje "neega," jer ako kontemplirate neto to je usredsreenost, koncentracija. U engleskom ne postoje bolje rei.
17

Usredsreenost oznaava da neto postoji na ta se koncentriete. Dhyana je meditacija; nita ne postoji, sve je ostavljeno, ali vi ste u intenzivnom stanju svesnosti. Objekat je odbaen, ali subjekat nije zapao u spavanje. Duboko usredsreen, bez ikakvog objekta, usrediten - ali jo oseaj o "ja" e odoleti, istrajati. On e lebdeti. Objekat je otpao, ali subjekat je jo tu. Vi jo oseate da jeste. Ovo nije ego. U sanskritu mi imamo dve rei, ahamkara i asmita. Ahamkara znai "ja jesam". A asmita znai "jesam". Samo upravo "jestvo". Nikakav ego ne postoji, samo senka je preostala. Vi jo oseate, na neki nain, da vi jeste. To nije misao, jer ako je misao da "ja jesam," to je ego. U meditaciji ego je potpuno iezao; ali jestvo, fenomen poput senke, upravo oseanje, lebdi okolo vas - ba kao stvar nalik izmaglici, koja upravo ujutru lebdi oko vas. U meditaciji je jutro, sunce se jo nije uzdiglo, maglovito je; asmita, jestvo, jo je tu. Moete jo pasti natrag. Mala smetnja - neko govori i vi sluate - meditacija iezava: vratili ste se natrag na usredsreenost, na koncentraciju. Ako samo ne sluate, ve ponete da razmiljate o tome, ak i usredsreenost iezava; doli ste do pratyahare. A ako ne samo razmiljate, nego ste postali identifikovani sa miljenjem, pratyahara iezava; pali ste u pranayamu. A ako vas misli tako mnogo zaposednu da se izgubi ritam vaeg disanja, pranayama iezava; vi ste pali na asanu. Ali ako su misao i disanje tako mnogo ometani da telo zapo inje da se trese ili postane nemirno; asana iezava. Ovi (koraci) su (meusobno) povezani. ovek moe ispasti iz meditacije. Meditacija je najopasnija taka u svetu, jer to je najvia taka odakle moete pasti, i moete pasti vrlo loe. U Indiji mi imamo re yogabhrasta; ovek koji je otpao od yoge. To je vrlo, vrlo neobino. Ona uvaava i osuuje zajedno. Kada kaemo da je neko yogin, to je veliko uvaavanje. Kada kaemo da je neko yogabhrasta, to je takoe osuda; otpao je iz yoge. Taj ovek je dosegao do meditacje negde u svom prolom ivotu a onda je pao. Iz meditacije jo postoji mogunost povratka natrag u svet - zbog asmite, zbog jestva. Seme je jo ivo. Ono moe proklijati svakog trenutka; tako da putovanje nije zavreno. Kada asmita takoe iezne, kada vie ne znate da vi jeste - naravno, vi ste ipak tu, ali nema razmiljanja o tome da "ja jesam", ili ak jestvo - onda se deava samadhi, trans, ekstaza. Samadhi je odlaenje izvan; onda se ovek nikada ne vraa natrag. Samadhi je mesto bez povratka. Odatle niko ne pada. ovek u samadhiu jeste Bog; mi ga zovemo bog Buddha, bog Mahavira. ovek u samadhiu vie nije iz ovoga sveta. On moe da bude u ovom svetu, ali vie nije od ovoga sveta. On ne pripada njemu. On je jedan autsajder. On moe biti ovde, ali njegov dom je negde drugde. On izgleda kao da hoda na ovoj zemlji, ali u sutini vie nije na ovoj zemlji. Kae se za oveka u samadhiu da on ivi u svetu, ali svet ne ivi u njemu. Ovo su osam koraka ili osam udova zajedno. Udovi jer su tako meusobno povezani u organsku celinu; koraci jer ih morate proi jedan po jedan - ne moete poeti ba bilo gde; morate zapoeti od yama. Sada jo nekoliko stvari, jer je ovo takav centralni deo za Patanjalija da morate razumeti jo nekoliko stvari. Yama je most izmeu vas i drugih; samouzdravanje znai uzdravanje u vaem ponaanju. Yama je pojava izmeu vas i drugih, vas i drutva. To je vie svesno ponaanje; vi ne reagujete nesvesno, ne reagujete kao mehanizam, kao robot. Vi postajete vie svesni; postajete vie budni. Reagujete samo kada je apsolutno nuno; onda takoe nastojite da reakcija bude odgovor, a ne puka reakcija. Odgovor je razliit od reakcije. Prva razlika je: reakcija je automatska; a odgovor je svestan. Neko vas uvredi; vi odmah reagujete - uvredite njega. Nije bilo nijednog trenutka razmaka da se razume; to je reakcija. ovek samouzdravanja e saekati, sluati njegovu uvredu, razmiljae o tome. Gurijev je obino govorio da se itav njegov ivot promenio kada mu je deda umro, imao je samo devet godina, pozvao ga je i rekao mu: "Ja sam siromaan ovek i nemam nita da ti dam, ali bih eleo da ti dam neto. Jedina stvar koju sam nosio kao blago je ova, meni je to dao moj otac... Ti si vrlo mlad, ali zapamti to. Jednog dana e razumeti - samo zapamti ovo. Jednog dana e shvatiti. Ne nadam se da e ba sada razumeti, ali ako ne zaboravi, jednog dana e razumeti." Ovu stvar je on rekao Gurijevu: "Ako te neko uvredi, odgovori mu nakon to prou dvadeset etiri sata."
18

To je postalo transformacija, jer kako moete reagovati posle dvadeset etiri sata? Reakcija trai trenutnost. Gurijev kae: "Kada me neko uvredi, ili mi neko kae neto loe, morau da mu kaem: doi u sutra, samo posle dvadeset etiri sata dozvoljeno mi je da odgovorim - dao sam obeanje svom dedi a on je mrtav, a (dato) obeanje se ne moe uzeti natrag. Inae, ja u doi. Taj ovek e biti otkaen. On nee moi da shvati u emu je stvar. A Gurijev e razmiljati o tome. to vie misli, to e beskorisnije izgledati. Ponekad e se osetiti da je ovek u pravu, sve to je rekao istina je. Onda bi Gurijev otiao i zahvalio se oveku: "Ukazao si mi na neto ega nisam bio svestan." Ponekad bi spoznao da ovek uopte nije u pravu. A kada ovek apsolutno grei, zato mariti za to? Niko ne mari za lai. Kada se oseate povreeni, u tome mora biti neto istine; inae ne biste se oseali povreeni. Onda takoe nema svrhe u odlasku. Rekao je: "Deavalo se da sam mnogo puta probao formulu mog dede, i ubrzo bi ljutnja nestala" - i ne samo ljutnja - ubrzo bi on postao svestan da ista tehnika moe da se primeni za druge emocije, i sve je iezavalo. Gurijev je bio jedan od najveih vrhova koji je dostignut u njegovom dobu, Buddha. A celo putovanje je zapoelo sa vrlo malim korakom - obeanjem datim starom oveku koji je umirao. To je promenilo itav njegov ivot. Yama je most izmeu vas i drugih - ivite svesno, imajte veze s ljudima svesno. Onda druga dva, niyama i asana - oni se bave vaim telom. Trei, pranayama je opet most. Kao to je prvi, yama, most izmeu vas i drugih, druga dva su priprema za jo jedan most - vae telo je nainjeno spremnim kroz niyamu i asanu - onda, pranayama je most izmeu tela i duha. Tada su pratyahara i dharana priprema uma. Dhyana opet, jeste most izmeu uma i due. Samadhi je postignue. Oni su meusobno povezani, lanac; a to je ceo ivot. Va odnos sa drugima mora da se promeni. Kako va odnos mora da se promeni? Ako nastavite da se odnosite prema drugima na isti nain, kao to ste uvek radili, ne postoji mogunost za promenu. Vi morate promeniti svoj odnos sa drugima. Posmatrajte kako se ponaate sa svojom enom, sa prijateljima ili sa svojom decom. Promenite to. Ima hiljadu i jedne stvari da se promene u vaem odnosu. To je yama, kontrola - ali kontrola, ne praznoverje. Kroz razumevanje dolazi kontrola. Kroz neznanje ovek nastavlja da prisiljava i uguuje. Uvek radite sve sa razumevanjem, i nikada neete povrediti sebe niti nekog drugog. Yama treba da stvori podesnu okolinu oko vas. Ako ste neprijateljski prema svakome borbeni, s mrnjom i ljutnjom - kako moete da se kreete prema unutra? Sve ove stvari vam nee dozvoliti da se kreete. Biete toliko ometani na povrini da to unutranje putovanje nee biti mogue. Stvaranje odgovarajue, prijateljske atmosfere oko sebe jeste yama. Kada se odnosite prema drugima lepo, svesno, oni vam ne stvaraju nevolju u vaem unutranjem putovanju. Oni postaju pomo, ne ometaju vas. Ako volite svoje dete, onda kada meditirate ono vam nee smetati. Ono e rei drugima: "Tiina, tata meditira." Ali ako ne volite svoje dete, vi ste jednostavno ljuti, onda kada meditirate ono e praviti sve vrste neprijatnosti, smetnji. Ono eli da vam se osveti nesvesno. Ako jako volite svoju enu, ona e biti korisna; inae nee vam dozvoliti da molite, nee vam dozvoliti da meditirate - jer vi tako odlazite izvan njene kontrole. Ovo ja vidim svakog dana. Mu preuzima sannyas, a ena dolazi kod mene plaui: "ta ste uradili mojoj porodici! Unitili ste je!" Ja znam da taj mu nije voleo svoju enu, ina e ona bi bila srena. Ona bi slavila to je njen mu postao meditativan. Ali, on je nije voleo. Dakle, ne samo da je nije voleo, on se kree prema unutra; stoga nee biti mogunosti u budunosti takoe ni za kakvu ljubav da doe od njega. Ako volite osobu, osoba je uvek korisna za va rast jer ona zna, da to vie rastete, vie ete biti sposobni za ljubav. A sve meditacije e vam pomoi da volite vie, da budete lepi na svaki nain. Inae ovo se deava svaki dan. To se desilo sestri ili. Bila je u kampu i elela da je preuzme sannyas, ali mu nije eleo. Mu je vrlo, vrlo obrazovan ovek, hmm?... direktor istraivakog instituta negde u Americi. Onda je otila kui. Neprekidno je bilo borbe. elela je da uzme sannyas, elela je da bude inicirana, ali on ne bi dozvolio. Onda je on doao kod mene, pitajui se: "Ko je taj ovek koji je ometao na ivot?" I on je preuzeo sannnnyas. Sada je ena stvarala nevolju! Sada je ena bila apsolutno protiv. A on je vrlo jednostavan ovek, zaista divan. Pisao mi je: "ta da radim? Ja je volim, ali se ona potpuno promenila od kada je ula da sam ja uzeo sannyas." Na taj nain stvari idu. Svako ulae napor da kontrolie drugog.
19

ovek kroz yamu kontrolie sebe, ne druge. Drugima on daje slobodu. Vi pokuavate da kontroliete drugog a nikada sebe. ovek kroz yamu kontrolie sebe, daje slobodu drugima - voli toliko mnogo da moe dati slobodu, i voli sebe toliko mnogo da kontrolie sebe. Ovo treba razumeti: on voli tako mnogo sebe da ne moe rasipati svoje energije; mora da im daje pravac. Onda, niyama i asana su za telo. Uredan ivot je vrlo zdrav za telo, jer telo je mehanizam. Vi zbunjujete telo ako vodite neuredan ivot. Danas ste uzeli hranu u jedan sat, sutra uzimate u jedanaest sati, prekosutra uzmete u deset sati - vi zbunjujete telo. Telo ima jedan unutranji bioloki sat; on se kree po obrascu. Ako uzimate svoju hranu svakog dana tano u isto vreme, telo je uvek u situaciji da razume ta se dogaa, i spremno je za dogaaje - sokovi teku u stomaku u pravi trenutak. Inae, kad god elite da uzmete hranu, moete je uzeti, ali sokovi nee tei. A ako uzmete hranu, a sokovi ne teku, onda hrana postaje hladna, onda je oteano varenje. Sokovi moraju biti spremni da prime hranu dok je vrua, onda odmah zapoinje apsorbovanje. Hrana moe biti apsorbovana za est sati ako su sokovi spremni, ekajui. Ako sokovi ne ekaju onda to traje dvanaest sati do osamnaest sati. Onda se oseate teki, letargini. Onda vam hrana daje ivot, ali vam ne daje ist ivot. On se osea kao teina na vaim grudima; nekako ga nosite, vuete. Hrana moe da postane takva ista energija, ali je onda potreban uredan ivot. Idete na spavanje svakog dana u deset sati; telo zna - tano u deset sati telo vam daje alarm. Ja ne kaem da postaje opsesivno - da kada vaa majka umire onda tako e idete u deset sati. Ne kaem ja to. Jer ljudi mogu postati opsednuti... Ima mnogo pria o Imanuelu Kantu. On je postao opsednut urednou; to je postala ludost. Ne stvarajte opsesiju. On je imao ustaljenu praksu, tako fiksiranu, od sekunde do sekunde; da ako neko, neki gost doe, on bi gledao u sat i ak ne bi nita rekao gostu, jer za to govorenje bi trebalo vreme - on bi uskoio u krevet, pokrio sebe ebetom i krenuo da spava dok je gost jo tu sedeo. Sluga bi doao i rekao: "Sada moete ii, jer sada je njegovo vreme..." Sluga je postao tako usklaen sa Kantom da nije bilo potrebno rei: "Sada vi idite, jer je vreme." Sluga je bio tako usklaen sa Kantom da nije bilo potrebno rei: "Vaa hrana je spremna." Nije bilo ni potrebno da se kae: "Sada idete na spavanje." Trebalo je rei samo vreme. Sluga bi uao u sobu i rekao: "Gospodine, jedanaest je sati." Odmah je sledio rutinu jer nije bilo nuno da se ita kae. Bio je toliko uredan da je sluga postao diktator - jer bi uvek pretio: "Otii u ako ne podignite moju platu." Odmah se plata morala poveati, jer novi sluga, novi ovek, bi smetao. Jednom su to probali: doao je novi ovek, ali to nije bilo mogue, jer Kant je iveo od sekunde do sekunde. On bi iao na univerzitet; bio je veliki uitelj i veliki filozof. Jednog dana put je bio blatnjav i padala je kia, a jedna od njegovih cipela se zabila u blato - stoga je on ostavio tamo. Inae bi zakasnio. Otiao je s jednom cipelom. Govorilo se u oblasti univerziteta Koningsberg da su ljudi gledajui u njega mogli da podeavaju svoje satove, jer sve je apsolutno bilo u sladu sa kretanjem asovnika. Novi sused je kupio kuu koja se graniila sa Kantovom kuom i poeo je da sadi novo drvee. Svakog dana tano u pet popodne Kant je obino dolazio na tu stranu kue, sedeo pored prozora i posmatrao nebo. Kada je drvee zaklonilo prozor i nije mogao da gleda nebo, razboleo se. Doktori nisu mogli otkriti nita loe kod njega, jer je bio tako uredan ovek. Bio je zaista veoma zdrav. Nisu mogli nai nita; nisu mogli uspostaviti dijagnozu. Onda je sluga rekao: "Ne brinite, ja znam razlog. Ovo drvee se natura u njegovoj urednosti. Sada ne moe otii do prozora, sesti tamo i gledati u nebo. Nije vie mogue posmatranje neba." Morali su ubediti suseda, drvee se odseeno, i on je bio u redu, bolest je iezla. Inae ovo je opsesija. Nije potrebno da postanete opsesivni; sve treba da se uradi sa razumevanjem. Niyama i asana, redovnost poloaja; oni su dobri za telo. Kontrolisano telo je lepa pojava kontrolisana energija, sija, i uvek vie nego to je potrebno, i uvek iva, a nikada tupa i mrtva. Onda telo takoe postaje inteligentno, telo takoe postaje mudro, telo sija s novom svesnou. Onda, pranayama je most; duboko disanje je most od uma do tela. Moete promeniti telo
20

kroz disanje; moete promeniti um kroz disanje. Pratyahara i dharana, povratak kui i usredsreenost, pripadaju preobraaju uma. Onda, dhyana je opet most od uma do Sopstva ili do nesopstva - kako god izaberete to da nazivate, oboje. Dhyana je most do samadhia. Postoji drutvo; od drutva do vas je most; yama. Telo je tu; za telo urednost i poloaj. Opet postoji most, zbog razliite dimenzije uma od tela; pranayama. Onda, treniranje uma; pratyahara i dharana; povratak natrag kui i usredsreenost. Onda opet most, ovo je poslednji most: dhyana. Tada dostiete cilj; samadhi. Samadhi je lepa re. To znai da je sada sve reeno. To znai samadhan: sve je postignuto. Sada nema elje; nita nije preostalo da se dostigne. Tu nema dalje, nema vie; vi ste se vratili kui.

Dvanaesto pitanje: Prekjue ujutru vi ste spominjali osam stanja yoginskog postignua i istakli da se kreete od broja jedan do broja osam, u tom redu. Da li je mogue, u individualnim sluajevima, da pojedinac moe postii jedan ili drugi stadijum prvo, a onda da se kree svojim vlastitim redosledom da bi postigao svih osam? To je mogue, ali kada kaem mogue ja mislim samo retko, vrlo retko. Izuzeci su uvek prisutni u svakom pravilu, ali kada Patanjali govori, on govori o pravilu, ne o izuzetku. O izuzecima ne treba govoriti. Velika masa oveanstva ne moe stii nikuda nijednim drugim putem. Oni e morati da slede korak po korak - od jednog do dva, od dva do tri. Oni se kreu u organskom jedinstvu. Inae postoje prohtevi da se ide i skae - ali e onda oni morati da se vrate natrag i apsorbuju preostali deo u pozadini. Njihov raspored moe biti razliit, to je mogue. Moete zapoeti sa pranayamom, a onda ete morati da doete do asane, moraete doi do yame... Moete zapoeti sa meditacijom, onda ete morati da se kreete do drugih delova koji su ostali nazad. Meutim svih osam koraka moraju biti razvijeni, i sklad izmeu svih osam, tako da vi postanete jedno organsko jedinstvo. To se ponekad deava, osoba moe ak stii do sedmog bez kompletiranja svih koraka, ali niko nije dostigao osmi bez kompletiranja. Do sedmog postoji mogunost; moete ostaviti neke korake i moete izvriti dosezanje do sedmog - ali onda ete visiti tamo. Do meditacije moete sti i ali ne do samadhia, jer za samadhi treba da vae totalno bie bude ispunjeno, nita da ne preostane u pozadini, nita da ne ostane nepotpuno - sve da bude dovreno. Onda ete morati da visite oko sedmog za dugo, i moraete da se vratite natrag i da uradite stvari koje treba da se urade. Samo kada ste kompletirali sve do sedmog, osmi, samadhi, postaje mogu.

21

Poglavlje 7 SMRT I DISCIPLINA 7. juli 1975. pre podne u Buddha dvorani Y.S. II, 30: "Uzdravanje od nasilja" (ahimsa), "istinoljubivost" (satya) "ne-posezanjeza-tuim-dobrom" (asteya), "kontrola vlastite ulnosti" (brahmacarya), "odricanje od posedovanja [svega to nije neophodno]" (aparigraha) predstavljaju "[opta] pravila [ispravnog ponaanja]" (yama). Y.S. II, 31: Ukoliko su [ova pravila] potovana bez ogranienja u smislu vrste ili socijalnog poloaja [doslovno "roda" (jati)], mesta, momenta ili sticaja okolnosti (samaya) u celini (sarvabhauma) - re je tada o "Velikom zavetu" (mahavrata). Pet zaveta: ahimsa, satya, asteya, brahmacharya, aparigraha, su sama osnova, temelj. Njih treba razumeti to je dublje mogue, jer postoji mogunost da se kree bez ispunjenja ovih pet koraka koji sainjavaju prvi korak yama. Moete nai yogine i fakire svuda u svetu koji su se kretali bez ispunjenja ovih pet koraka iz prvog koraka. Onda su oni postali moni, ali njihova snaga je estoka, nasilna. Onda su oni vrlo, vrlo moni, ali njihova snaga nije duhovna. Onda postaju neka vrsta crnih magova; mogu povrediti druge. Snaga je opasna; ona moe pomoi, ona moe nakoditi. Ne samo da je za druge ona opasna, ona je opasna i za samu osobu. Moe vas unititi; moe vam dati ponovno ro enje. Zavisi. Pet zaveta su garancija kako da se snaga koja se pojavi iz discipline ne zloupotrebi. Moete videti "yogine" koji prikazuju svoje moi. Pravom yoginu to nije mogue, jer je on ispunio ovih pet zaveta, on vie nee biti egzibicionista; ne moe se pokazivati. Vie ne moe pokuati da se igra udima - za njega to nije mogue. uda se dogaaju oko njega, ali on vie nije poinilac. Ovih pet zaveta potpuno ubijaju va ego. Ili ego moe postojati ili ovih pet zaveta mogu biti ispunjeni. Oba nisu mogua. Pre nego to uete u svet moi - a yoga je svet moi, beskonane snage - veoma, veoma je vano da izbacite ego van hrama. Ako je ego u vama postoji svaka mogunost da e mo biti zloupotrebljena. Onda sav napor postaje besplodan, ismevanje, zapravo smean. Ovih pet zaveta su da vas pro iste, da vas uine vozilom sa sputanje snage i da snaga postane korisnog uticaja, blagoslov za druge. Oni su obaveza. Niko ne treba da ih zaobilazi. Vi ih moete zaobii. Zapravo lake je zaobii ih nego proi kroz njih jer su teki, ali onda e vaa zgrada biti bez temelja. Ona e se sruiti jednog dana. Ona moe pasti na susede; moe da ubije i vas. Ovo je prva stvar koju treba razumeti. Druga stvar: jednog dana je Narendra postavio pitanje, vrlo vano pitanje, on je rekao: "Na sanskritu yama znai smrt, a yama takoe oznaava i unutranju disciplinu. Postoji li neka korelacija izmeu smrti i unutranje discipline?" Postoji. To se mora razumeti. Sanskrit je vrlo potencijalan jezik. Zapravo nijedan jezik u svetu ne moe se uporediti s njegovim potencijalom. Svaka re je iskovana s mnogo panje i napora - sanskrit nije prirodan jezik. Svi drugi jezici su prirodni. Sama re "sanskrit" znai stvoren, profinjen neprirodan. Prirodni jezik iz Indije naziva se prakrit; prakrit znai prirodan, ono to je nastalo iz upotrebe. Sanskrit je profinjena pojava. To nije kao prirodno cvee; to je kao proien miris, esencija. Mnogo staranja i napora je uloeno da se iskuju pojedine rei, o njima se razmiljalo i negovale su se tako da su sve mogunosti sadrane u njima. Ova re yama mora da se razume. Ona oznaava boga smrti; takoe oznaava unutranju disciplinu. Meutim, koja nuna povezanost moe biti izmeu smrti i unutranje discipline? Izgleda da nema nikakve, ali postoji. Na zemlji, do sada, postojala su dva tipa kulture - obe vie razvijene na jednoj strani nego na drugoj, obe nejednako uravnoteene. Jo nije bilo mogue razviti kulturu koja je totalna, celovita, i
22

sveta. Na Zapadu je, upravo sada, seksu data potpuna sloboda; ali moda niste zapazili - smrt je potisnuta. Niko ne eli da govori o smrti; svako govori o seksu. Ogromna literatura pornografije govori o seksu. Postoje magazini kao Playboy - bestidni, morbidni, bolesni, neurotini. Neurotina opsesija seksom postoji na Zapadu, ali smrt? Smrt je tabu re. Ako govorite o smrti, ljudi e misliti da ste morbidni - "Zato govorite o smrti?" Jedite, pijte, budite sre ni - to je moto. "Zato unosite smrt unutra? Drite je van. Ne govorite o njoj." Na Istoku je seks uguen, a o smrti se govori slobodno. Isto kao seksualna, bestidna pornografska literatura, na Istoku drugaiji tip pornografije postoji. Ja je nazivam pornografijom smrti - isto tako je bestidna i morbidna kao pornografija Zapada o seksu. Ja sam naiao na spise... Moete ih nai svuda; gotovo svi indijski spisi su puni pornografije smrti. Oni previe govore o smrti. Oni nikada ne govore o seksu; seks je tabu. Oni govore o smrti. Sve takozvane mahatme u Indiji stalno govore o smrti. Nastavljaju neprekidno da nagovetavaju smrt. Oni kau, ako volite enu: "ta radi? ta je ena? - upravo vrea od koe. U njoj su sve vrste neistih stvari." Oni iznose sve vrste tih prljavih stvari; i izgleda da uivaju. To je morbidno. Oni govore o gnoju u telu, krvi, mesu; oni govore o stomaku, o trbuhu punom izluevina, beici punoj urina. "Ovo je vaa lepa ena. Vre a prljavtine," a vi se zaljubljujete u tu vreu. Budite paljivi, budni." Ovo je neto to treba razumeti: na Istoku kada ele da vas uine svesnim da je ivot prljav, oni opisuju enu; na Zapadu kada ele da vas na ine svesnim da je ivot lep, opet navode enu. Pogledajte Playboy: plastine devojke, tako lepe. One ne postoje u svetu; nisu realne. One su proizvedene fotografskim trikovima - i sve je uraeno, retuirano opet i opet. One postaju ideali, hiljade ljudi mataju o njima i sanjaju o njima. Seksualna pornografija zavisi od tela ene, i pornografija smrti takoe zavisi od tela ene. Izgleda da su ljudi neprekidno opsednuti telom ene - bilo da su plejboji ili mahatme nema razlike. Ali zato? To se uvek dogaa: kad god drutvo potiskuje seks ono izraava smrt. Jer smrt i seks su dva polariteta ivota. Seks znai ivot, jer ivot nastaje iz njega. ivot je seksualna pojava smrt je njegov kraj. Ako mislite o oboje zajedno - izgleda da postoji kontradikcija; ne moete pomiriti seks i smrt. Kako da ih pomirite? Lake je zaboraviti jedno, a seati se drugog. Ako se seate oboje to e biti vrlo teko za va um da nadgleda kako oni postoje zajedno - a oni i ne postoje zajedno, oni se slau zajedno. Oni zapravo nisu dvoje, ve ista energija u dva stanja; aktivnom i neaktivnom, yin i yang. Jeste li to posmatrali? Dok vodite ljubav sa enom dolazi trenutak orgazma gde postanete uplaeni, prestraeni, zapoinjete da drhtite; jer u tom najviem vrhuncu orgazma smrt i ivot, oboje postoje zajedno. Iskusite ivot na njegovom vrhuncu, a tako e iskusite smrt u njenoj dubini. Vrhunac i dubina, oboje su dostupni u jednom trenutku - to je strah od orgazma. Ljudi ele to jer je to ivot, i ljudi ele to zato to je to smrt. Oni ele to zato to su to najlepi momenti, a ele i da pobegnu od toga jer to je takoe jedan od najopasnijih trenutaka; jer smrt otvara svoja usta u tome. ovek svesnosti e postati odmah svestan da su smrt i seks jedna energija; a totalna kultura, cela kultura, sveta kultura, prihvatie oboje. To nee biti jednostrano, nee se kretati do jedne krajnosti a izbegavati drugu. Svakog trenutka vi ste oboje, ivot i smrt. Da bi se razumelo ovo, treba transcendirati dualnost. Sav napor yoge je kako da se transcendira. 15 Yama je znaajan jer kada osoba postane svesna smrti, samo onda mogu je ivot samodiscipline. Ako ste samo svesni seksa, ivota, a izbegavate smrt, beei od nje, zatvarajui oi pred njom, drei je uvek u pozadini, bacajui je u nesvesno, onda neete stvoriti ivot samodiscipline. Zbog ega? Onda e va ivot biti ivot razuzdanog preputanja - jedi, pij, budi srean. Nita nije pogreno u tome, ali, samo po sebi, to nije cela slika. To je samo deo, a kada uzmete deo kao celinu, vi gubite - uasno proputate. ivotinje postoje bez ikakve svesti o smrti; zbog toga nije mogue da Patanjali u i ivotinje. Nije mogue jer nijedna ivotinja nije spremna za samodisciplinu. ivotinje e pitati:
15

Iz ovde opisanih razloga u astrologiji osma kua (polje) oznaava i smrt i seks, kao i regeneraciju.
23

"Zbog ega?" Samo postoji ivot, nema smrti, jer ivotinja nije svesna da e uginuti. Ako postanete svesni da ete umreti, odmah zapoinjete da promiljate o ivotu. Onda ete eleti da smrt bude apsorbovana u ivotu. Kada je smrt apsorbovana u ivotu raa se yama: ivot discipline. Onda vi ivite, ali uvek ivite sa seanjem na smrt. Kreete se, ali uvek znate da se kreete prema smrti. Uivate, ali uvek znate da to nee trajati zauvek. Smrt postaje vaa senka, deo vaeg bia, deo vae perspektive. Vi ste apsorbovali smrt... sada e samodisciplina biti mogua. Sada ete misliti: "Kako da se ivi?" jer ivot nije jo proao, smrt je takoe deo njega. "Kako da se ivi?" Tada moete da ivite i umrete tako lepo. "Kako da se ivi?" Ne samo da ivot postane vrhunac blaenstva, nego da smrt postane najvia, jer smrt je vrhunac ivota. iveti na takav nain da postanete sposobni da ivite totalno i da umrete totalno, itavo je znaenje samodiscipline. Samodisciplina nije potiskivanje; to je da se ivi potpuno svrsishodan ivot, ivot sa smislom za pravac. To znai da se ivi potpuno budno, paljivo i svestan smrti. Onda reka ivota ima dve obale. ivot i smrt, a reka svesnosti tee izmeu njih. Svako ko pokuava da ivi ivot poriui njegov deo smrti, pokuava da se kree du jedne obale; njegova reka svesnosti ne moe biti totalna. Njemu e nedostajati neto, neto vrlo lepo e mu nedostajati. Njegov ivot e biti povran - nee biti dubine u njemu. Bez smrti ne postoji dubina. Ako se kreete do druge krajnosti kao to su hindusi uradili - oni neprekidno ive sa smru; uplaeni, prestraeni, molei se, rade sve stvari samo kako bi postali besmrtni - onda sasvim prestaju da ive. To je takoe jedna opsesija. Oni e takoe tei samo du jedne obale, njihov ivot e takoe biti tragedija. Zapad je tragedija, Istok je tragedija - jer totalan ivot jo nije mogu. Da li je mogue imati lep seksualni ivot, seajui se smrti? Da li je mogue voleti, voleti duboko, znajui dobro da ete umreti i da e voljeni umreti? Ako je mogue, onda totalan ivot postaje mogu. Onda ste apsolutno uravnoteeni; onda ste kompletni. Onda vam ne nedostaje nita; onda ete imati ispunjenje; duboko ispunjenje e se spustiti na vas. ivot sa yamom je ivot ravnotee. Ovih pet Patanjalijevih zaveta vam daju ravnoteu. Inae vi ih moete pogreno razumeti i opet stvoriti drugi neuravnoteen ivot. Yoga nije protiv preputanja uivanju; yoga je za ravnoteu. Yoga kae: "Budi iv, ali takoe budi spreman da umre." To izgleda kontradiktorno. Yoga kae: "Uivaj. Ali zapamti, ovo nije tvoja kua. Ovo je samo noni boravak. Nita nije nepravilno; ak i ako uivate u dharmasali a no je punog meseca, nita nije pogreno. Uivajte, ali ne smatrajte da je dharmasala vaa kua, jer sutra mi odlazimo. Biemo zahvalni za ovaj noni boravak, biemo zahvalni - bilo je dobro dok je trajalo - ali ne traite da to traje zauvek. Ako traite da to traje zauvek, to je jedna krajnost; a ako uopte ne uivate jer to nee trajati zauvek, to je druga krajnost. Na oba naina vi ostajete polovini. Ako pokuate da me razumete, ovo je sav moj napor: da vas u inim celovitim i potpunim tako da se sve kontradikcije apsorbuju i javi se harmonija. Ne elim da postanete monotoni. ivot obine yoge je tako e monoton, dosadan. ivot koji obuhvata sve kontradiktornosti u sebi, koji ima toliko mnogo tonova u sebi - ali, ipak su svi tonovi u harmoniji - taj ivot je bogat ivot. A da bi ivot postao tako bogat, za mene, postoji yoga. Svih ovih pet zaveta nisu tu da bi vas odsekli od ivota, oni su tu da vas sjedine. Taj zna aj treba zapamtiti, jer mnogi ljudi su koristili ovih pet zaveta da odseku sebe od ivota. Oni nisu namenjeni za to - oni su namenjeni ba za suprotno. Na primer, prvi je ahimsa, nenasilje. Ljudi su ga koristili da sebe odseku od ivota, jer su mislili da ako ste u ivotu bie jednog nasilja ili drugog. Ima aina u Indiji; oni veruju u nenasilje. To je itava njihova religija. Vidite ainskog monaha, on bei od svega jer svuda nalazi mogunost za nasilje. aini su prestali da uzgajaju, da obrauju zemlju - jer ako obraujete zemlju morate ise i mnogo biljaka, a svaka biljka je ivot. Stoga su aini potpuno odbacili poljoprivredu. Oni ne mogu ii u rat, jer e tamo biti nasilja. Svi njihovi uitelji su bili ratnici; oni su doli iz klana kshatriya. Mahavira i sve druge tirthankare, svi su doli iz kshatriya, ali njihovi sledbenici su trgovci, poslovni ljudi. ta se dogodilo? U rat oni ne mogu ii; ne mogu stupiti u armiju. Stoga ne mogu biti ratnici jer tamo ima nasilja; ne mogu biti poljoprivrednici jer tamo ima nasilja. Niko ne eli da bude
24

shudra, niko ne eli da bude "nedodirljivi" i da isti nunike i pere kue drugih ljudi - niko ne eli tako da oni to ne mogu postati. Ne mogu postati brahmini jer je itava njihova religija pobuna protiv brahmina. Jedino mogue to je preostalo je da postanu samo trgovci. Postoje ainski monasi koji se ak plae da diu, jer u disanju se ubijaju mnogi ivoti. Vrlo mali ivoti se kreu u vazduhu. On je pun mikroba, vrlo siunih klica; ne moete ih videti golim okom. Kada udiete oni umiru; kada izdiete va topao vazduh izlazi van i ubija ih. Oni su ak postali uplaeni od disanja. Oni ne mogu hodati no u, jer moda neki insekt u noi... onda eto nasilja. Oni ne mogu da se kreu po kinoj sezoni, jer u kinoj sezoni mnogi insekti lete, mnogi mravi se raaju, i svuda ivot vrvi. Ako se kreete po mokroj zemlji postoji mogunost... Govori se da ainski monah ne treba ak da se okree i menja stranu nou dok spava, jer ako se okreete previe moete ubiti nekoliko insekata; treba da ostanete na jednoj strani. Ovo je kretanje do krajnosti. Ovo kretanje je tako apsurdno. Stoga zapamtite, ljudi su koristili nenasilje protiv ivota. Nenasilje oznaava tako duboku ljubav prema ivotu da ne moete ubiti; volite ivot toliko mnogo da neete eleti da povredite nikog. To je duboka ljubav, ne odbacivanje. Naravno, u bivanju ivim, malo nasilja je nuno, ali to nije nasilje, jer vi to ne inite potpuno voljno. Stoga zapamtite: samo je ono nasilje to vi inite sasvim voljno. Ako diem, ja ne diem potpuno voljno. Disanje ide automatski - vi ne diete; vi niste po inilac. Pokuajte da ga zaustavite i saznaete. Samo za jednu jedinu sekundu ga moete zaustaviti, i ono po inje da navaljuje van ili unutra. To se dogaa a da vi niste odgovorni za to. Hrana, vi ete morati da je jedete. ta god da jedete to e biti neka vrsta nasilja. ak i ako kidate voe s drvea, povrediete drvee. aini su poeli da ne jedu meso. Dobro - jer to moe da se izbegne. Ono to moe da se izbegne, lepo je. Onda su poeli da se plae da jedu voe sa drvea, jer ako uzmete voe, drvo se povredi. Stoga, ta da se uini? Da se eka... kada je voe zrelo i padne na zemlju. To je takoe dobro, nita nije pogreno, ali ak i ako je voe palo na zemlju ono sadri milione semenki - a svaka semenka je mogla postati drvo, a u svakom drvetu postoji opet mogunost da za milione plodova. Dakle, vi jedete sve te mogunosti - vi ste nasilni. Moete proiriti princip do apsurdnosti; a onda postoji samo jedna mogunost - izvriti samoubistvo. Nigde nema da se ode - nije ak mogue ni samoubistvo. Ovo e postati vrlo apsurdan ivot, zabrinut, napet. Tragali ste za oputenim, mirnim i tihim ivotom; a ovaj ivot e postati tako napet i takva muka... Moete videti - idite, pogledajte lica ainskih monaha. Nikada neete nai njihova lica blaenim - nemogue. Ako ivite u takvom totalnom strahu da sve izgleda da je nepravilno, okrueni ste krivicom i niim drugim, sve to inite greh je vie ili manje... ak i izgovaranje rei je greh, jer kada govorite, vie ili manje vazduh izlazi iz vaih ustiju; to ubija hiljade malih mikroba. Pijete vodu i ubijate; ne moete izbe i. ta onda da radite? Patanjali nije protiv ivota; on je ljubavnik. Niko ko zna nije protiv ivota. Onda nenasilje oznaava voleti ivot toliko mnogo - za mene, nenasilje je ljubav, voleti ivot toliko mnogo da neete eleti da povredite nikoga, to je sve. Ali u pravom ivljenju, mnoge stvari e se dogoditi koje ne moete izbei. Ne brinite o njima, inae ete poludeti. Ne brinite se o njima. Zapamtite samo jednu stvar: da ne ubijate nikoga svojom voljom. A ak i kada morate povrediti nekoga protiv volje, imajte oseanje ljubavi. Idite do drveta, i ako morate ubrati voe jer ste gladni i umreete ako ga ne uberete, onda zahvalite drvetu. Prvo zatraite dozvolu od drveta: "Uzeu ovaj plod. Ovo je prestup, ali ja umirem i moram to uiniti. Meutim, ja u te sluiti na mnogo naina. Otplatiu to. Dau ti vie vode; vie u se starati o tebi. Dakle ta god da uzmem, vratiu ti natrag - ak i vie od toga." Volite ivot, pomaite ivot, budite korisni za ivot - za sve to je ivo budite blagoslov. Ako neto morate uraditi, to oseate da se moe izbegnuti, prvo, izbegnite to; ako ne moe da se izbegne onda pokuajte to da otplatite. Postoji razlika. Sada ak i naunici kau da postoji razlika. Ako odete drvetu i zatraite dozvolu, drvo se ne osea povreeno. To vie nije prestup; zatraena je dozvola. Drvo se zapravo
25

osea dobro to ste doli. Drvo se osea sreno to moe pomoi nekome u oskudici. Drvo je bogatije jer ste vi doli i drvo moe da deli. Plodovi e inae pasti. Drvo moe da ih podeliti s nekim - ne samo da ste pomogli sebi, pomogli ste drvetu da raste u svesti. Da se bude nenasilan znai da se bude koristan, da se bude svakome koristan - sebi i drugima takoe. Ovo je prva yama; prva samodisciplina je ljubav. Neko je pitao svetog Avgustina: "Ja sam vrlo nepismena osoba i ne znam ta da radim a ta da ne radim; spisa je mnogo i miliona uenja, a ja sam zbunjen jer neko kae neto, a neko drugi kae ba suprotno - paralisan sam s tim ta da radim, a ta da ne radim. Vi ste veliki ovek, mudrac, svetac; kaite mi samo jednu re, da je mogu slediti bez ikakve zabune." Sveti Avgustin je bio veliki propovednik. Mogao je govoriti satima, ali niko nije traio celu religiju u jednoj rei. Zatvorio je oi, meditirao, jer je to bilo teko, onda je otvorio oi i rekao: "Idite onda i volite. Ako volite, onda je sve u redu." Nenasilje znai ljubav. Ako volite, onda je sve u redu. Ako ne volite, ak i ako postanete nenasilni to je beskorisno. Zato je Patanjali to stavio kao prvu yama, prvu disciplinu? Ljubav je prva disciplina, sama osnova. Ako tragovi ostanu u vama da povreujete druge, onda kada postanete moni, vi ete postati opasni. Taj trag e postati opasan. Ni jedan jedini trag ne treba da ostane u vama da povreujete; a on postoji u svakome. A vi povreujete na milione naina - i vi povreujete na takav nain da niko ne moe da se odbrani. Neto povredite na "dobre" naine, s dobrim povodima, racionalizacijama. Neto kaete osobi to moe biti istina, a vi kaete: "Ja kazujem istinu," ali u dubini je elja da se povredi ovek kazivanjem istine. Onda je istina gora od lai; ne treba da se kae. Ako ne moete nainiti svoju istinu slatkom, ljubaznom i lepom - bolje je ne kazati. Uvek se zagledajte unutra i vidite zbog ega je kazujete. Koja je duboka elja? Da li elite povrediti drugog u ime istine? Onda je vaa istina ve otrovana; ona vie nije religiozna, vie nije moralna - ve nemoralna. Bacite tu istinu. Kaem vam, ak i la je dobra ako se izgovori iz ljubavi, a istina je rava ako se izgovori samo da povredi. Ovo nisu mrtva naela. Morate ih razumeti, i morate razumeti smisao i vetinu kako da ih koristite. Video sam ljude da koriste dobre principe u ime ravih razloga, ive dobar ivot u ime loih razloga. Moete biti vrlo poboni samo da se oseate egoistini; onda je vaa pobonost greh. Moete biti ovek od karaktera samo da biste oseali ponos da ste ovek od karaktera. Bilo bi bolje da ste ovek bez karaktera, barem taj ego ne bi bio tu. Ako je karakter samo oseanje ega, to je loije nego biti bez karaktera. Stoga uvek gledajte duboko dole. Uvek budite istraiva dubine svog vlastitog bia; ta radite, zato radite. I ne budite zadovoljni sa povrnim racionalizacijama - njih je na hiljade i moete sebe ubediti da ste bili u pravu. Doete kui. Oseate se ljutito jer ef u kancelariji se nije ponaao ispravno. Upravo zato to je on ef, ta god on uradi izgleda ravo, pokazuje se loe, jer duboko dole vi ste uvreeni da sve vi podreeni, a neko je nadreen. Vi se bunite na injenicu da ste podreeni, stoga ta god da kae izgleda loe, ali vi ne moete reagovati; to e biti previe skupo. Dolazite kui prepuni ljutnje, a onda ponete da bijete svoje dete, i govorite: "...jer se igra sa loim deacima." Dete se uvek igralo s loim deacima. A ko su ravi deaci? Roditelji drugih loih deaka biju svoju decu jer se igraju s vaim liim sinom. Ko su ravi deaci? Meutim, vi racionalizujete. Ljutnja postoji, kljua. elite da ja bacite na nekoga i, naravno, samo na slabiju osobu se moe baciti. Deca su na taj nain vrlo korisna. Otac je ljut, on tue deaka; majka je ljuta, ona tue deaka; uitelj je ljut, on bije deaka; svi bacaju stvari na malo dete koje ne moe baciti nigde drugde. Ovo je bilo moje oseanje, da ako par ivi bez dece vie mogunosti ima za razvod, ako imaju decu, manje mogunosti za razvod, jer kad god je ena ljuta na mua, ona moe da tue decu; kad god je mu protiv ene on moe tui decu. Deca su kao terapija. Ona pomau, veoma pomau. Zbog toga na istoku gde svaki par ima toliko dece, razvod ne postoji. Na Zapadu je sada teko, brak postaje nemogu, jer dece tamo nema. Ona su bila potrebna kao ozbiljna terapija. Ona su vezivna sila; ona pomau katarzu.
26

Zapamtite, nikada ne inite dobru stvar iz ravog razloga, jer ona onda nije dobra i vi obmanjujete. Nenasilje je prvo - ljubav je uvek prva. A ako nauite kako da volite, nauili ste sve. Ubrzo sama pojava ljubavi postaje jedno okruenje oko vas; gde god da se kreete, milost se kree s vama, gde god idete, idete sa darovima, delite svoje bie. Nenasilje nije negativna stvar; to je pozitivno oseanje ljubavi. Re je negativna, "nenasilje". Re je negativna jer ljudi su nasilni, i nasilje je postalo takva pozitivna sila u njihovom biu da je negativna re potrebna da je negira. Samo re je negativna; fenomen je pozitivan; to je ljubav. "Nenasilje, istinitost..." Istinitost oznaava autentinost, ta se bude istinit, a da se ne bude laan - da se ne koriste maske; kakvo god da je vae pravo lice, pokaite ga... i po bilo kojoj ceni. Zapamtite, to ne znai da treba da demaskirate druge. Ako su sreni s njihovim laima, na njima je da odlue. Nemojte ii da demaskirate nikoga, jer na taj nain ljudi misle. Oni misle da treba da budu istiniti, autentini; oni misle da moraju ii i nainiti svakog nagim - "jer zato skrivate svoje telo, ova odea nije potrebna?" Ne, molim da zapamtite, budite istiniti prema sebi. Nije potrebno da reformiete nikog drugog u svetu. Ako moete rasti sami, to je dovoljno. Ne budite reformator, ne pokuavajte da uite druge, i ne pokuavajte da menjate druge. Ako se vi menjate, to je dovoljna poruka. Da se bude autentian znai: ostati istinit za svoje vlastito bie. Kako ostati istinit? Tri stvari mora da se zapamte. Jedna, nikada ne sluajte nikoga ta vam oni kau da budete, uvek sluajte svoj unutranji glas, ta biste vi eleli da budete. Inae itav va ivot e biti protraen. Vaa majka eli da budete inenjer, va otac eli da budete doktor, a vi elite da budete pesnik. ta da radite? Naravno majka je upravu, jer je to najekonominije, finansijski je najkorisnije da se bude inenjer. Otac je takoe u pravu, da budete doktor; to je dobra roba na tritu; to ima vrednost. "Pesnik? Jesi li poludeo? Jesi li lud?" Pesnici su ljudi koji su prokleti. Niko ne eli njih. Oni nisu potrebni; svet moe postojati bez poezije. Nee biti nevolje ako ne bude poezije. Svet ne moe postojati bez inenjera; svetu trebaju inenjeri. Ako ste potrebni vi ste dragoceni; ako niste potrebni ne nosite nikakvu vrednost. Ali ako elite da budete pesnik, budite pesnik. Moete biti prosjak. Dobro. Mode od toga neete biti bogati - ne brinite oko toga, jer moete postati veliki inenjer i zaraditi mnogo novca, ali nikada neete imati neko ispunjenje. Moda ete uvek udeti, vae unutranje bie e udeti, da budete pesnik. uo sam da kada je jedan veliki naunik, veliki hirurg koji je dobio Nobelovu nagradu, upitan: "Kada vam je dodeljena Nobelova nagrada, niste izgledati mnogo sreni. U emu je stvar?" On je odgovorio: "Uvek sam eleo da budem plesa. Nikada, na prvom mestu, nisam eleo da budem hirurg, postao sam vrlo uspean hirurg; a to je teret. eleo sam da postanem plesa - a ostajem lo plesa. U tome je moja bol, moja muka. Kad god vidim nekoga da plee, oseam se jadno, u takvom paklu. ta u uraditi s Nobelovom nagradom? To ne moe postati ples za mene; to mi ne moe dati ples." Zapamtite, budite verni prema svom unutarnjem glasu. Ako vas to moe dovesti u opasnost, onda se izloite opasnosti, ali ostanite verni svom unutarnjem glasu. Tada postoji mogunost da jednog dana doete u stanje gde moete plesati sa unutarnjim ispunjenjem. Uvek imajte u vidu da je prva stvar vae bie; nemojte dozvoliti drugima da manipuliu i da vas kontroliu. Njih je mnogo, svako je spreman da vas kontrolie, svako je spreman da vas menja, svako je spreman da vam daje pravac koji niste traili. Svako vam daje uputstvo za va ivot. Uputstvo postoji u vama samima; vi nosite model, prototip plana delovanja. Biti autentian znai biti istinit prema sebi. To je vrlo, vrlo opasna pojava; retki ljudi to mogu uraditi. Inae kad god ljudi to urade, oni postiu najvie. Oni postiu takvu lepotu, takvu milost, takvo zadovoljstvo, da ne moete zamisliti. Ako svako izgleda frustriran, razlog je to niko ne slua svoj vlastiti unutarnji glas. elite da oenite devojku, ali devojka je muslimanka, a vi ste hindu brahmin. Vai roditelji ne bi dozvolili. Drutvo ne bi prihvatilo; to je opasno. Devojka je siromana, a vi ste bogati. Dakle, vi oenite bogatu enu, hindu, brahminske kaste, prihvaenu od svih - ali ne od vaeg srca. Stoga sada ivite jedan ruan ivot. Sada odlazite kod prostitutke, ali vam ak ni prostitutka nee pomoi.
27

Vi ste prostituisali svoj ceo ivot. Vi ste protraili ceo svoj ivot. Uvek sluajte unutarnji glas, i nemojte sluati nita drugo. Hiljadu i jedno iskuenje je oko vas, jer mnogi ljudi torbare svoje stvari. To je supermarket, svet, svako je zainteresovan da vam proda svoju stvar; svako je prodavac. Ako sluate previe prodavaca, postaete ludi. Ne sluajte nikoga, samo zatvorite svoje oi i sluajte unutarnji glas. To je prva stvar. Onda druga stvar - ako ste uinili prvu stvar, samo tada druga stvar postaje mogua: nikada ne nosite masku. Ako ste ljuti, budite ljuti. To je rizino, ali ne smejte se, jer to nee biti istinito. Ueni ste, meutim, da se smeite kada ste ljuti, onda va osmeh postaje laan, maska ... samo veba na usnama, nita drugo. Srce prepuno ljutnje, otrova, a usne se osmehuju - vi postajete lana pojava. Onda se takoe deava druga stvar: kada elite da se osmehujete ne moete se osmehivati. itav va mehanizam je izvrnut, jer kada ste eleli da budete ljuti vi niste, kada ste eleli da mrzite niste mrzeli. Sada elite da volite; iznenada nalazite da mehanizam ne funkcionie. Sada elite da se osmehujete; morate se prisiliti na to. Zbilja je vae srce prepuno osmeha, i elite da se smejete glasno, ali ne moete se smejati, neto se zaguilo u srcu, neto se zatisnulo u grlu. Osmeh ne dolazi, ili ak i ako doe on je vrlo bled i mrtav. On vas ne ini srenim. Vi ne bujate s njim. On ne zrai oko vas. Kada elite biti ljuti, budite ljuti. Nita nije pogreno da se bude ljut. Ako elite da se smejete, smejte se. Niega nema pogrenog u glasnom smejanju. Ubrzo ete videti da itav va sistem funkcionie. Kada on funkcionie, zaista, on stvara brujanje oko sebe, ba kao auto, kad sve ide dobro, bruji. Voza koji voli kola zna da sada sve funkcionie dobro, postoji organsko jedinstvo - mehanizam funkcionie dobro. Moete videti, kad god mehanizam osobe funkcionie dobro, moete uti brujanje oko njega. On hoda, ali njegov hod sadri u sebi ples. On govori, ali njegove rei u sebi nose suptilnu poeziju. On gleda u vas, i zaista gleda; to nije samo ravnoduno, to je zaista usrdno gledanje. Kada vas dodiruje zaista vas dodiruje, oseate njegovu energiju kako se kree u vaem telu, struja ivota biva prenesena, jer ovaj mehanizam dobro funkcionie. Ne nosite maske, inae ete stvoriti disfunkcije u vaem mehanizmu - blokade. Ima mnogo blokada u vaem telu. Osoba koja je potiskivala ljutnju, njena vilica postaje blokirana. Sva ljutnja doe do vilice i onda se tamo zaustavi. Njene ruke postaju rune. One nemaju graciozno kretanje plesaa, ne, jer ljutnja dolazi u prste i blokirani su. Zapamtite, ljutnja ima dva izvora iz kojih treba da bude izbaena. Jedan su zubi, drugi su prsti; jer sve ivotinje kada su ljute - one e vas ugristi zubima ili e vas rastrgnuti kandama. Stoga su nokti i zubi dve take odakle se ljutnja izbacuje. Ja imam sumnju da kad god se ljutnja potiskuje previe, ljudi imaju nevolje sa zubima. S njihovim zubima ide loe, jer tamo je previe energije i nikada se ne izbacuje. Svako ko potiskuje bes jede vie; ljuti ljudi e uvek jesti vie, jer zubima treba neto vebe. Ljuti ljudi e puiti vie; mogu postati opsesivni govornici, jer na neki nain, vilici treba veba tako da se energija malo izbaci. Ruke ljutitih ljudi e postati kvrgave, rune. Ako se energija izbaci, ruke mogu postati lepe. Ako potiskujete neto, u telu je jedan deo, odgovarajui deo, za emociju. Ako ne elite da plaete, vae oi e izgubiti svoj sjaj, jer suze su potrebne; one su vrlo iva pojava. Kada jednom povremeno plaete i jadikujete, zaista vi ulazite u to - postajete to - i suze zapo inju da teku u vaim oima; oi su vam oiene, vae oi opet postaju svee, mlade, i devianske. Zbog toga ene imaju mnogo lepe oi, jer jo mogu plakati. Mukarci su izgubili svoje oi jer imaju pogreno gledite da mukarac ne treba da plae. Ako neki mali deko plae, ak roditelji i drugi kau: "ta to radi? Jesi li devojica-seka?" Kakva besmislica, jer su vam date - mukarcima i enama - iste suzne lezde. Ako mukarac ne bi trebalo da plae, ne bi bilo suznih lezda. Jednostavna matematika. Zato te suzne lezde postoje kod mukarca u istoj srazmeri kao to postoje kod ena? Oima treba plakanje, i to je zaista lepo ako moete plakati iskreno. Zapamtite, ako ne moete plakati iskreno, ne moete se ni smejati, jer je to druga polarnost. Ljudi koji se smeju mogu takoe i plakati; ljudi koji ne mogu plakati ne mogu se ni smejati. Moda ste zapazili neto kod dece: ako se smeju glasno i dugo zapoinju da plau - jer obe stvari su spojene. uo sam da u selima majke govore svojoj deci: "Ne smejte se previe, inae poeete da plaete." Zaista istina, jer pojave nisu razliite - upravo ista energija se kree do suprotnih polova.
28

Druga stvar, ne koristite maske - budite istiniti kolika god da je cena. I trea stvar o autentinosti: uvek ostajte u sadanjosti - jer sva lanost ulazi ili iz prolosti, ili iz budunosti. Ono to je prolo, prolo je - ne brinite za to. Ne nosite to kao teret; inae to vam nee dozvoliti da budete autentini, istiniti u sadanjosti. Sve to nije dolo, jo nije dolo - ne brinite nepotrebno o budunosti; inae ona e doi u sadanjost i unititi je. Budite verni prema sadanjosti i onda ete biti autentini. Nema prolosti, nema budunosti; ovaj trenutak je sve, ovaj trenutak je itava venost. Ove tri stvari, i vi postiete ono to Patanjali zove istinitost. ta god onda kaete bie istina. Obino mislite da treba da budete paljivi da govorite istinu. Ja ne kaem to. Ja kaem: vi stvarate autentinost - ta god da kaete bie istinito. Jedan autentian ovek ne moe lagati; ta god da on kae bie istinito. U yogi mi imamo tradiciju - moda neete moi da poverujete u to; ja verujem jer sam to upoznao, iskusio sam to: ako pravi, autentian ovek lae, la e postati istinita, jer autentian, izvorno istinit ovek ne moe lagati. Zbog toga je u starim spisima reeno: "Ako praktikujete autentinost, budite paljivi da ne kaete nita protiv nekoga - jer to moe postati istinito." Imamo mnogo pria koje govore o velikim mudracima koji su izrekli neto u ljutnji, meutim oni su bili tako autentini... Mora da ste uli ime Durvasa - to je veliki mudrac, autentian ovek. Inae ako on kae neto, ak ni on to ne moe da poniti. Ako vas prokune, kletva e postati istinita. Ako on kae: "Sutra ete umreti!" Vi ete sutra umreti, jer iz izvora autentinosti la nije mogua. itava egzistencija sledi autentinog oveka. ak ni on to ne moe izbrisati. To je lepo. Zbog toga ljudi idu kod velikih mudraca za njihov blagoslov; ako oni blagoslove, to e se dogoditi stvarno. To je znaenje, nita drugo. Ovi idu i trae blagoslove. Ako mudrac da blagoslove, oni se ne brinu; to e se dogoditi sada, jer kako jedan izvorno taan ovek moe izre i la? ak i ako je to la, to e postati istinito. Stoga ja ne kaem: "Govorite istinu." Ja kaem: "Budite autentini, izvorno istiniti i sve to kaete postae istinito." Tree je asteya, achaurya - ne vrenje krae, estitost. Um je veliki lopov. Na mnogo naina on nastavlja da krade. Moda vi ne kradete stvari od ljudi, ali moete ukrasti misli. Ja vam neto kaem; vi izaete i pretvarate se da su to vae misli. Vi ste ih ukrali, vi ste lopov - moda niste svesni ta radite. Patanjali kae: "Budite u stanju ne vrenja krae." Znanje, stvari - nita ne treba da se krade. Vi treba da budete izvorni i uvek treba da budete svesni da "ove stvari ne pripadaju meni." Ostati prazan bolje je nego da punite svoju kuu sa ukradenim stvarima, jer ako nastavite da kradete izgubiete svu originalnost. Onda neete nikada nai svoj vlastiti prostor, biete ispunjeni tuim mislima, stvarima. Na kraju, one se nee pokazati ni od kakve vrednosti. Samo ono to dolazi iz vas jeste vredno. U stvari, samo ono to izae van iz vas moete posedovati, nita drugo. Moete ukrasti, ali ne moete posedovati. Lopov nikada nije spokojan, ne moe biti - uvek se plai da ne bude uhvaen. ak i ako ga niko ne uhvati, on zna da ovo nije njegovo. Ovo ostaje stalan teret u njegovom biu. Patanjali kae: "Ne budite lopov - ni na koji nain, ni u kojoj dimenziji! Tako da vaa originalnost moe cvetati. Ne tovarite sebe ukradenim stvarima i mislima, filozofijama, religijama. Dozvolite svom unutranjem prostoru da procveta. etvrto je brahmacharya. Ovu re je zaista vrlo teko prevesti. Ona se prevodila kao "seksualna umerenost," celibat. To nije ispravno, jer brahmacharya je irok pojam, vrlo irok. Seksualni celibat je vrlo uska stvar; to je jedan deo znaenja te rei, ali ne celog. Re brahmacharya znai "iveti kao bog." Sama re znai iveti slino bogu, iveti boanskim ivotom. Naravno u boanskom ivotu seks nestaje. Brahmacharya nije protiv seksa. Da je protiv seksa, onda seks nikada ne bi nestao. Brahmacharya je transmutacija energija; to nije da se bude protiv seksa, pre je menjanje itave energije iz seksualnog centra do viih centara. Kada ona dostigne sedmi ovekov centar, sahasrara, onda se brahmacharya dogaa. Ako ona ostane u prvom centru, muladhara, onda je seks; kada dostigne sedmi centar, onda je samadhi. Ista energija se kree. To nije da se bude protiv nje, pre je to umetnost kako da se energija koristi.
29

ovek koji se odaje seksu jeste samoubilaki ovek. On unitava svoju vlastitu energiju. On je kao ovek koji odlazi na trnicu, daje svoje dijamante, a kupuje kamenje - i dolazi srean ku i kao da je obavio veliku nagodbu. U seksu vi postiete tako malo - siuan trenutak sree, a gubite mnogo energije. Ista energija vam moe dati ogromno blaenstvo, ali onda ona mora da se podigne na vii nivo. Seks mora da bude preobraen - ne budite protiv njega. Ako ste protiv njega, ne moete ga preobraziti, jer kada ste neprijateljski prema neemu, ne moete to razumeti. Velika simpatija je potrebna za razumevanje. Ako ste neprijateljski, kako moete iskazati naklonost? Kada ste neprijateljski prema neemu, ne moete ak ni da zapaate niti prouavate neto; elite da se povuete od svog neprijatelja, da pobegnete od neprijatelja. Budite u prijateljstvu sa svojim seksom, jer to je vaa energija, sa ogromnim mogunostima skrivenim u sebi. To je Bog, sirov, izvorni, bez primesa. Seks je samadhi, sirov, bez primesa. Moe biti preobraen, moe biti promenjen, moe biti uinjen boljim. itava yoga je staza za premetanje, za promenu, prostih metala u vie metale. itava umetnost je kako promeniti gvoe u metal. Yoga je alhemija, alhemija vaeg unutranjeg bia. Brahmacharya znai: pokuavanje da se razume seksualna energija, pokuaj da se razume kako se kree u vaem biu, pokuavanje da se razume zato vam daje uivanje, pokuavanje da se razume odakle uivanje zaista dolazi - da li dolazi iz seksualnog kontakta, seksualnog oslobaanja, ili dolazi od neega drugog. Ako ste posmatra, ubrzo ete shvatiti i otkriti da dolazi od neega drugog. Kada ste u seksualnom odnosu duboko uzbuenje se deava itavom telu. To je potres, jer tako mnogo energije se oslobodi; itavo telo drhti u uzbuenju. U tom uzbuenju misli se zaustavljaju. To je ba kao elektrini ok. ovek poludi; ode kod lekara i on mu daje elektro-ok, onda za momenat kada ok proe kroz um sve se zaustavlja. Na primer, vi sluate mene. Ipak jo neke misli e biti tu. Onda, ako ovde iznenada eksplodira bomba, trenutno nee biti ni jedne misli. Za sekundu e ok biti preveliki, tako da e ceo sistem prestati da funkcionie. Elektro-ok pomae ludim ljudima, jer im ok daje diskontinuitet. Posle oka oni se ne mogu setiti ta su bili pre toga. Praznina, jaz. Ako su mislili ranije da su postali konji - lud ovek moe postati bilo ta - ako su mislili pre da su postali konji upravo nakon oka ne mogu se setiti kojom idejom su bili opsednuti. Sada novi ciklus zapoinje. ok pomae.16 Seksualna energija je otprilike isto elektrina kao svaka energija. Sve energije su elektrine, a seksualna energija je bioelektricitet. Ona dolazi iz naeg tela. Jeste li uli o eni iz vedske? Neto je krenulo naopako u njenom telu. Ona uzme sijalicu od pet vati u svoju ruku i ona svetli. Sijalica od pet vati ostaje upaljena u njenoj ruci - ali nemojte misliti da bi to bilo dobro da vam se dogodi. Ona je u opasnosti, jer kada je njen mu dodirne on dobije udar. Ne moete voditi ljubav s tom enom - biete u tavom oku da ete zauvek zaboraviti na sve ene. Sada sud reava taj sluaj jer ranije nije postojao neki takav sluaj i nema zakona po kome bi se to reilo; suprug je traio razvod jer ena mu je davala takve okove da se uplaio. Neto je krenulo nepravilno u sistemu - kratak spoj. U seksu vi stvarate energiju; pomou seksualnih pokreta, fantazije, elje, vi stvarate energiju. Cela energija se kree prema muladhari, seksualnom centru, koncentrie se tamo; onda kada doe vrhunac nagomilavanja, dolazi do iznenadne eksplozije - potres svuda po telu; onda usledi mir. Ovaj mir je po vrlo velikoj ceni. Vi unitavate vrednu ivotnu energiju - za nita. Dakle, sada je jedan naunik, vrlo slavan, i vrlo opasan za budunost - njegovo ime je Delgado - stvorio mali mehanizam; moete ga drati u depu. On moe biti povezan s vaim seksualnim centrom u umu, odakle se seksualni centar tela kontrolie - ica ide i povezuje to. Moete ga drati u depu; kad god elite seksualno uivanje samo pritisnete dugme. To vam daje udar iz baterije prema seksualnom centru u umu; vi imate ogromnu sreu. Ovo je bolje, ali je opasno - opasno zato to se neete zaustaviti, nastaviete to i dalje da terate.
Svakako da na osnovu ovoga ne treba zakljuiti da Osho odobrava elektro-okove kao terapiju, samo ih navodi kao primer za prekid kontinuiteta misli i identifikacija. Ne treba zaboraviti da je on uvek sklon i humoru, pa je i ovakvo poreenje sa elektro-okovima pre sarkazam nego ozbiljan stav.
30
16

To se dogodilo. Delgado je radio na pacovima, oko deset do dvanaest pacova; postavio je svoje elektrode na njihovim glavama. Mehanizam je ba postavljen ispred njih, a on ih je nau io kako da ga pritisnu. Oni su poludeli. Za jedan sat - est hiljada puta! Dok nisu pali potpuno iscrpljeni i nesvesni, nisu sluali Delgada - nastavljali su samo da pritiskaju. Delgado kae, ako bi se ovo omoguilo ljudima niko ne bi bio zainteresovan za ene, niti bi ene bile zainteresovane za mukarce, jer je to takva stvar koja ne stvara uznemirenost, nevolju. Jednom sam proitao Marpinu reenicu da "ena je stvaralac uznemirenosti, nevolje." Ona to i jeste. Ova kutija je veoma ekonomina, nema nevolja. Mukarac je tako e stvaralac nevolja, jer kad god se dvoje sretnu, dvoje stvaralaca nevolja se sretnu. Ova kutija je vrlo jeftina, ali vrlo opasna, jer testirani pacovi ne bi ili da jedu niti da piju, ne bi ili ni da spavaju. Bez trokova samo jedna elektrina pojava. Isto se dogaa kada vodite ljubav sa enom ili s mukarcem. To je detinjasto. Vi se smejete pacovu. Jeste li se smejali sebi? Ako se niste smejali, nije vam dozvoljeno ni da se smejete pacovu to nije dobro. Pogledajte u svoj um: pacov je tamo, stalno fantazira. Brahmacharya je: razumeti celu pojavu, ta se dogaa. Ako uz pomo potresa postanete smireni i malo postignete letimino vienje sree... to ne moe biti veno. To samo moe biti trenutno. Ubrzo e se energija izgubiti i onda ete biti frustrirani. Ne, neto drugo mora da se nae i otkrije, neto veno, neto tako da ostanete blaeni. To se ne moe dati pomo u potresa, oka; to samo moe kroz preobraaj energije. Kada se ista energija kree navie vi postajete bedem energije. To je brahmacharya. Nastavljate da akumulirate energiju. to vie akumulirate, vie se ona uzdie. Ba kao brana; sada e padati kia i nivo vode e se podii sve vie i vie. Meutim, ako postoji curenje, onda se nivo vode nee podii visoko. Vaa seksualnost je kao curenje iz vaeg bia. Ako curenja nema, nivo vode ide na vie, sve vie i vie, i dolazi trenutak kada ona prolazi kroz mnoge centre. Prvo dolazi do centra hara, od muladhare dolazi do drugog centra. U tom centru vi imate oseanje besmrtnosti; svesni ste da nita ne umire. Strah iezava. Jeste li zapazili, kad god osetite strah neto vas probode ba u blizini pupka? Tamo je centar smrti i besmrtnosti. Kada energija proe kroz taj centar, doe do pupka, vi oseate besmrtnost. Ako vas neko ubije, vi znate da niste ubijeni: "Na hanyate hanyamane sharire" - "ubijajui telo vi ne moete ubiti duu."17 Onda energija ide vie i vie, dolazi do treeg centra. U treem centru vi postajete vrlo, vrlo smireni. Jeste li ikada primetili da, kad god ste smireni, zapo injete da diete iz trbuha a ne iz prsa? Jer centar smirenosti je ba iznad pupka. Ispod pupka je centar smrti i besmrtnosti; iznad pupka je centar smirenosti i napetosti. Ako nema energije vi ete oseati napetost; ako nema energije vi ete oseati strah. Ako ima energije napetost iezava; oseate se vrlo, vrlo smireno, blago, spokojno, tiho, sabrano. Onda se energija kree do etvrtog centra, do srca. Tamo se javlja ljubav. Vi ne moete sada voleti potpuno; ta god da nazivate ljubavlju nije nita do seks kamufliran u lepoj rei "ljubav". Ta re nije istinita za vas - ne moe biti. Ljubav je mogua samo kada energija stigne do etvrtog centra srca. Iznenada ste u ljubavi - u ljubavi sa celom egzistencijom, u ljubavi sa svime. Vi ste ljubav. Onda se energija kree do petog centra, do grla. Taj centar je sredite tiine - smirenja misli, miljenja, govora. Govor, utanje - oboje su tu. Sada va centar u grlu ima posao samo da govori. On ne zna kako da funkcionie u tiini, kako da ue u tiinu. Kada energija doe u njega, iznenada postajete tihi. Ne da vi ulaete neki napor, ne da prisiljavate sebe da budete tihi - nalazite da ste tihi, puni smirenosti. ak i ako morate da govorite, morate uloiti napor. Va glas postaje muziki, ta god da kaete postaje poezija, suptilno sijanje ivota u vaim reima. Vae rei u sebi prenose tiinu, svuda oko vas. Zapravo vaa tiina postaje vie bremenita nego vae rei. Onda energija odlazi u esti centar, tree oko. Tamo nalazite svetlost - svest, svesnost. To je taka gde se deava spavanje - hipnoza se dogaa. Jeste li posmatrali nekog hipnotizera? On trai da fiksirate svoje oi na taku. Kada fiksirate svoje oi na taku, vae tree oko odlazi da spava. To je samo trik da se stvori spavanje u treem oku. Kada energija stigne do treeg oka, vi se oseate tako
17

Citat iz Bhagavad Gite.

31

ispunjeni svetlou... sva tama iezava, okruuje vas beskonana svetlost. Zapravo onda u vama nema senke. Najstarija izreka na Tibetu je: "Kada yogin postane ostvaren u svesnosti, od njegovog tela ne pada senka." Ne uzimajte to bukvalno - telo e stvarati senku. Meutim, duboko unutra, zbog tako mnogo svetlosti svuda... Svetlosti bez izvora! Ako je svetlost imala izvor bi e senke; a kod svetlosti bez izvora, ne moe biti nikakve senke. ivot sada ima razliita znaenja i dimenzije. Vi se kreete na zemlji, ali vie niste na zemlji, kao da letite. Doli ste najblie do buddhinstva. Sada je vrt vrlo blizu; moete osetiti miris. U toj taki, po prvi put, uskoro se vama postepeno dogaaju fragmenti, ali ne totalno razumevanje. U ovoj taki vi ste zatvoreni, ba pored vrata. Dospeli ste do hrama, kucate... vrata e se otvoriti i vi sami ete biti Buddha. Dakle sada, tako blizu i u tako intimnim delovima, po prvi put zapoinjete oseati ta je razumevanje. Onda se energija kree do sedmog centra, sahasrara. Tamo ona postaje brahmacharya, boanski ivot. Onda vie niste ovek - onda ste Bog. Dostigli ste do bhagawatta, do boanstvenosti. To je brahmacharya. "... neposesivnost." Samo posle brahmacharye, kada ste dostigli ispunjenje, posedujete svet, bez posedovanja njega. Ubrzo morate trenirati sebe u neposedovanju. Ne budite posesivni, jer kad god ste posesivni jednostavno pokazujete da ste prosjak. Kad god pokuate da posedujete, jednostavno pokazujete da to ne posedujete; ina e nema nastojanja. Vi ste gospodar; nije potrebno da pokuavate to. Na primer, ako volite osobu; ako pokuate da posedujete osobu, onda je ne volite. Tako e niste sigurni u pogledu njene ljubavi; zbog toga stvarate sve sigurnosne mere, okruujete je svakakvim trikovima, lukavou, tako da vas ona ne moe ostaviti. Meutim, vi ubijate ljubav. Ljubav je sloboda, ljubav daje slobodu, ljubav ivi u slobodi - ljubav je u svojoj unutranjoj sri, sloboda. Vi ete unititi celu stvar. Ako zaista volite, nije potrebno da posedujete; zbog kakve potrebe posedujete tako duboko? Vi ne polaete pravo; polaganje prava e izgledati plitko. Kada zaista posedujete, postajete neposesivni, ali ovek mora da trenira sebe, da bude svestan. Ne pokuavajte da posedujete nita. Uglavnom koristite, i budite zahvalni to vam se dozvolilo da koristite, ali ne posedujte. Posedovanje je tvrdiluk; a tvrdiluk ili krtost ne moe se rascvetati. krto bie je uvek u spiritualnoj konstipaciji. 18 Morate se otvoriti, sudelovati i deliti. Delite sve to imate i to e rasti delite vie i vie e rasti. Nastavite da dajete, i neprekidno ste ponovo punjeni. Izvor je vean, ne budite krti. ta god da jeste - ljubav, mudrost - sve to jeste, delite. Deljenje je znaenje neposesivnosti. Inae vi moete biti glupavi, kao to su mnogi ljudi. Oni misle: "Ostavi kuu, idi u umu, jer kako moe iveti u kui ako ne poseduje?" Moete iveti u kui; nema potrebe da je posedujete. iveete u umi. Ho ete li posedovati umu? Hoete li rei: "Sada sam gospodar ove ume?" Ako moete iveti u umi bez njenog posedovanja, ta je problem? Zato ne moete iveti u kui i u domainstvu bez posedovanja toga? Glupavi ljudi kau: "Ostavi svoju enu, svoju decu. Pobegni, jer neposesivnost treba da se praktikuje." Oni su glupi. Gde ete ii? Gde god odete, vaa posesivnost e biti s vama. To nee initi nikakvu razliku. Gde god jeste, samo razumite i ostavite posesivnost. Nita nije pogreno u vaem ivotu - nemojte rei "moja" ena. Samo odbacite "moja". Nita nije nepodesno u vaoj deci - lepa deca, deca boja. Data vam je mogunost da ih sluite i volite - koristite to, ali ne kazujte "moja". Ona su dola kroz vas, ali ona ne pripadaju vama. Ona pripadaju budunosti; ona pripadaju celini. Vi ste bili prolaz, vozilo, ali vi niste posednik. Dakle, zbog ega i gde treba da se bei? Budite tu gde se desilo da jeste. Budite gde god da vas je Bog smestio i ivite u neposesivnosti, i iznenada ete poeti da cvetate - energija e tei, neete biti blokirana pojava, postaete bujica. A bujica je lepa. Da ivite blokirani i smrznuti runo je i mrtvo. Ovih pet unutranjih samodisciplina su osnovni zahtev "...nezavisno od klase, mesta, vremena ili prilika." Bilo da ste roeni danas ili da ste ro eni pre pet hiljada godina, ne ini razliku.
18

Zatvor u sluaju slabe probave i ogranienog izluivanja preraene hrane.

32

Ima propovednika u Indiji koji kau: "U ovoj kali yugi ne moete postati prosvetljeni." Patanjali kae: ..."nezavisno od klase, vremena, mesta ili okolnosti." Moete biti prosvetljeni gde god da ste. Vreme nije vano. Vana je svest. Mesto nije vano. Bilo da ste na Himalajima ili na trnici, nije vano. Okolnosti nisu vane - bilo da ste grahasta, domain, osoba koja se odrekla svega, ne. Klasa nije vana - bilo da ste bogati ili siromani, obrazovani ili neobrazovani, brahmin ili shudra, hindu ili musliman, hrianin ili jevrejin. Nita nije vano, jer duboko dole vi ste jedno. Na periferiji mogu biti razlike, ali one su samo na periferiji; sredite ostaje netaknuto. Postignite istotu sredita. To je cilj.

Poglavlje 9 ZAKON JE ZA VAS 9. jula 1975. pre podne u Buddha dvorani Y.S. II. 32. Higijena, zadovoljstvo [u posedovanju samo onog neophodnog] (samtoa), askeza (tapas), misaono usvajanje poruke tradicionalnih tekstova i formula (svadyaya), predanost Uzvienom predstavljaju [specifino jogistike] "obaveze". Y.S. II. 33 Ukoliko se javljaju razmiljanja koja se suprotstavljaju [izvrenju nekog od "pravila" ili "obaveza"], valja uspostaviti njima suprotna. Y.S. II. 34. [Ova "oprena"] razmiljanja odnose se kako na nasilje tako i na ostale [nedozvoljene inove]. Bilo da smo ih sami poinili, bilo da smo ih prouzrokovati, bilo da se [samo] slaemo sa njima, izvor im je ili pohlepa, ili bes, ili zabluda. Mali, obini ili neuobiajeno veliki [ovi prekraji bez razlike] neprestano poraaju patnju i neznanje, te se zato preporuuje uspostavljanje (bhavana) onoga to je ovima suprotno (pratipaka). Postoje zakoni, i zakoni; zakoni da zabrane oveku, zakoni da mu pomognu procvat, zakoni da uskrate, ogranie, i zakoni da mu pomognu da se iri, da raste. Zakon koji jednostavno zabranjuje destruktivnost; zakon koji pomae da se raste i poveava kreativnost. Deset zapovesti iz Starog Zaveta, razliiti su od Patanjalijevih zakona. Ovih deset zapovesti zabranjuju, ograniavaju, suzbijaju. Sav naglasak je da vi ne treba da radite ovo, ne smete da radite ono; ovo nije dozvoljeno. Patanjalijevi zakoni su totalno razliiti; oni su kreativni. Ne stavljaju naglasak na onome ta ne treba da radite; istie se ono ta treba da radite. Izmeu toga postoji velika razlika. U Starom Zavetu izgleda kao da su zakoni cilj, kao da ovek postoji za njih, ne da oni postoje za oveka. Za Patanjalija oni imaju upotrebnu vrednost, ali oni ni u kom smislu nisu glavni ili apsolutni. ovek ne postoji za njih; oni postoje za oveka. Oni su sredstva, ovek mora da ih izvrava - i da ide iznad njih. To treba zapamtiti; inae moete stei pogrean utisak o Patanjaliju. Redovno su religiozni ljudi bili vrlo destruktivni. Oni su osakatili celo oveanstvo. Uinili su svakoga krivim - a to je najvei zloin koji moe biti uinjen protiv ljudi. Ceo trik je u sledeem: prvo, vi nainite ljude krivim; kada oni strepe zbog krivice - uplaeni, uasnuti, optereeni, ivei u paklu - onda ih izbavljate iz toga, dolazite da ih uite kako da budu slobodni. Na prvom mestu, zato stvarati krivicu? Kada je ovek kriv on postaje tako obogaljen i tako uplaen od rasta, tako preplaen da se kree i raste, tako uplaen da ide u nepoznato, u neobino i novo da postaje statian, mrtva stvar; onda je sve tu da radi za njegovo "spasenje". Patanjali vas nikada ne ini krivim ni zbog ega. U tom smislu, on je vie nauan nego religiozan, vie je psiholog nego religiozan svetenik. ta god da kae, jednostavno vam daje nacrt
33

kako da rastete; a ako elite da rastete, vama treba disciplina. Disciplina ne treba da bude nametnuta spolja, jer to stvara krivicu. Disciplina treba da doe iz vaeg unutarnjeg razumevanja, onda je to lepo. Razlika je vrlo suptilna. Vama se moe rei da uradite neto, i vi to uradite, ali to radite kao rob. Moe vam se pomoi da razumete odreenu pojavu, kroz razumevanje da je sprovedete, onda vi radite to kao majstor. Kad god ste majstor, vi ste lepi; kad god ste rob, vi postajete runi. uo sam jednu staru jevrejsku alu. Postojao je kroja po imenu Zumba. Doao mu je ovek ije odelo je bilo gotovo, da ga uzme, ali je otkrio da je jedan rukav dui od drugog. Poeo je da se uzrujava i galami oko toga. Zumba kroja mu ree: "Pa ta? Zato toliko galamite? Pogledajte. Ovo delo je umetnost, a vi pravite toliku galamu oko malog nedostatka. Moete povui malo svoju ruku unutra, onda e rukav biti u redu." Tako je ovek pokuao, ali kada je povukao ruku unutra, osetio je da se grba od materijala sakupila na leima. Kroja Zumba je rekao: "Pa ta?" Moete se malo pognuti, ovo je umetniko delo i nisam spreman da ga menjam. Izgleda divno." Stoga se ovek pogurio i izaao napolje. Upravo napolju dok je iao kui bilo je vrlo teko hodati, jer je jednu ruku uvlaio unutra, a morao je ostati poguren, tako da je odelo ostalo lepo ovek je ostao potpuno zaboravljen; kaput je postao vaniji. Naiao je drugi ovek i rekao je: "Tako lepo odelo. Kladim se da ga je saio kroja Zumba." Prvo se ovek iznenadio. Pitao je: "Kako znate?" On je odgovorio: "Kako znam? Samo takva vrsta krojaa moe saiti tako lepo odelo za bogalja kao to ste vi." Tako se dogaalo celom oveanstvu kroz sve religije. One su vam nainile lepe zakone. "Pa ta?" kau oni, "ako se vi malo pogurite. To je u redu. Izgledate tako lepo." To je zakon koji mora da se sledi i ispuni; vi niste cilj; cilj je zakon. Ako postanete pogureni to je u redu, ako ostanete grbavac to je u redu, ako postanete bolesni to je u redu - ali zakon treba da bude zadovoljen. Patanjali vam ne daje zakone te vrste, ne. On razume vie. On razume celu situaciju. Zakoni postoje da vam pomognu. Oni su zaista kao sklop koji se naini pre nego to se zapone sa izgradnjom zgrade, kao skela. Ona pomae zgradi da se podigne; kada zgrada bude gotova ona se uklanja. Imala je odreenu svrhu, ona nije bila cilj. Svi ovi zakoni su za odreenu svrhu. Oni vam pomau rast. Prvo je yama, samodisciplina. Mora da ste se pridravali pet velikih zaveta, ahimsa, satya, itd., oni imaju neobian kvalitet u sebi: moete ih sprovoditi samo u drutvu. Ako ivite sami u umi, ne moete ih sprovoditi; onda nema potrebe i nema povoljne prilike. Morate biti istiniti kada je neko drugi tu. Kada ste sami na vrhu Himalaja nema pitanja istine, jer kako tamo moete lagati koga biste lagali? Ne postoji prilika. Yama je most izmeu vas i drugih, i to je prva stvar; da vi treba da namirite stvari izmeu vas i drugih. Ako su stvari nereene izmeu vas i drugih, one e neprekidno stvarati zabrinutost. "Namirite sve dugove s drugima" - to je znaenje prvog, yama. Ako se borite s ljudima, napetost i briga e postojati; ak i u vaim snovima to e stvoriti none more. To e vas slediti kao senka. To e biti gde god da ste. Jedenje, spavanje, meditiranje - ljutnja, nasilje e biti tu. To e menjati boju svega. To e unititi sve. Ne moete biti mirni, kao kod kue. Stoga Patanjali kae, prvo, s yama vi namirite stvari sa ljudima. Ne budite neiskreni, ne budite nasilni, ne budite posesivni, tako da izmeu vas i drugih ne postoji konflikt - neka bude harmonija. To je prvi krug vaeg bia - vaa periferija, gde vi dodirujete periferije drugih. Ovo treba da se smiri, tako da ste u dubokom prijateljstvu sa celinom. Samo u tom dubokom prijateljstvu, rast je mogu. Inae, na drugi nain, iz spoljanjosti e biti previe briga, i one e privlaiti panju, odvraati misli i rasipati energiju; nee vas ostaviti na miru i same. Ako niste u miru sa drugima, ne moete biti u miru sa sobom. Kako biste mogli biti? Stoga je prva stvar da se bude u miru s drugima, tako da moete biti u miru sa sobom. Periferija mora da prestane da se talasa; iznenada se deava pojava smirene sabranosti u vaem biu ili postojanju. Prvo je ono izmeu vas i drugih.
34

Tada sledi drugi korak: niyama. Niyama znai "zakon". Tu nema ta da se ini sa drugima; vi to sami odraujete. Dakle, neto morate uraditi sa samim sobom. Ako se preselite u peinu Himalaja, prvi korak nee biti mogu jer tamo nee biti drugih. Ali moraete tamo da sledite drugi korak, jer on se ne odrauje u drutvenoj situaciji - njega odraujete sami. Yama je izmeu vas i drugih; niyama je izmeu vas i vaeg sopstva. Higijena, zadovoljstvo [u posedovanju samo onog neophodnog] (samtoa), askeza (tapas), misaono usvajanje poruke tradicionalnih tekstova i formula (svadyaya), predanost Uzvienom predstavljaju [specifino jogistike] "obaveze". Svaki (korak) mora duboko da se razume. Prvi je higijena ili istota, shaucha. Vi postojite u svetu kao telo; kao otelovljeni vi postojite ovde. Ako je vae telo bolesno kako moete biti zdravi? Ako je vae telo otrovano, vi ste otrovani. Ako vae telo nosi previe toksina, ako je teko natovareno, ne moete biti laki, ne moete imati krila. Dakle, sada morate raditi na svom telu i njegovoj istoti. Ima hrane koja vas ini vie ukorenjenim na zemlji; ima hrane koja vas ini orijentisanim ka nebu. Postoji nain ivota gde ste vie pod uticajem gravitacije; ima naina ivota gde postajete vie dostupni suprotnoj pojavi, levitaciji. Postoje dva zakona: jedan je gravitacija, drugi je milost. Gravitacija vas vue dole; milost, vas vue navie. Nauka zna samo gravitaciju; yoga zna milost, takoe. Yoga izgleda da je vie nauna oko toga nego sama nauka, jer svaki zakon mora imati jednu suprotnost. Ako vas zemlja vue na dole, mora tako e postojati neto to vas vue navie; inae zemlja bi vas privukla kompletno unutra - vi biste morali da ieznete. Vi postojite na povrini zemlje. To znai da postoji ravnotea izmeu zakona privlaenja na dole i zakona vuenja navie. Inae bili biste davno uniteni od zemlje - vratili biste se natrag u matericu zemlje i iezli. Ali vi postojite. Postoji ravnotea izmeu suprotnosti, a svaki zakon je mogu samo ako postoji drugi, suprotni. Ime suprotnog zakona je "milost." Moda ste osetili ponekad, nesvesno, jednog dana ujutro, iznenada, osetite lako u... kao da moete leteti. Hodate po zemlji, ali vae noge ne padaju na zemlju - tako ste besteinski, poput pera. A drugog dana ste tako teki, tako natovareni, da ak ne moete ni hodati. ta se dogaa? Onda morate analizirati itav va stil ivota. Neto vam se dogodi pa budete laki, i neto vam se dogodi pa budete teki. Sve to vas ini tekim neisto je, a sve to vas ini lakim jeste isto. istota je besteinska; jedan nezdrav ovek se osea tako natovaren zemljom, previe vuen na dole. Zdrav ovek ne hoda, zaista, on tri. Nezdrav ovek ak i kada sedi on ne sedi, on spava. Yoga zna tri rei, tri gune: sattva, raas, tamas. Sattva je istota; raas je energija; tamas je teina, tama. Ono ta jedete gradi vae telo, i u odreenom smislu, stvara vas. Ako jedete meso biete vie teki. Ako samo ivite na mleku i vo u biete laki. Jeste li primetili nekada kada ste u postu, kako se oseate besteinski, kao da je itava teina tela nestala? Ako stanete na vagu ona e pokazati vau teinu, ali je vi ne oseate. ta se dogodilo? Telo nama ta da vari; telo je osloboeno od svakodnevnog ustaljenog rada. Energija tee, energija mora raditi da bi delovala - za vas je to praznik. Vi se oseate oputeno; oseate se lepo. ovek treba da posmatra svoju hranu. ta god da jedete, to nije obina stvar. Treba da budete paljivi, jer vae telo je sainjeno od onoga to ste pojeli u prolosti. Svakog dana vi ste sainjeni od onoga ta jedete. Jesti manje ili vie, ili ba ispravno, takoe, ini veliku razliku. Moete biti jedan opsesivan jelac - moete jesti previe onoga to nije potrebno - onda ete biti vrlo, vrlo niski, vrlo optereeni na dole. Moete pojesti ba pravu koliinu; osetiete se srenije, neoptereeni na dole - energija tee, nije blokirana. A onaj ovek koji e leteti u unutarnjem svetu, pokuavajui da dosegne unutarnji centar, morae da bude besteinski; inae putovanje ne moe biti potpuno. Bivajui lenji, neete moi da uete u taj unutarnji centar. Ko e zakoraiti u taj unutarnji centar? Budite paljivi ta jedete, budite paljivi ta pijete - budite paljivi kako se drite i starate o
35

vaem telu. Male stvari su vane. Obinom oveku one nisu vane, jer on nikuda ne ide. Jednom kada krenete na stazu, sve je vano. Da li se kupate svakog dana ili ne - to je vano. Obino to nije vano. Za rad na trnici, u duanu, nije vano da li ste se dobro okupali ili ne. Zapravo, ako se dobro okupate svakog dana, moe vam smetati na trnici. Moete se oseati tako lagani, da lukavost moe biti teka; moete se oseati tako svei da moe biti teko da budete varalica; moete se oseati tako devianski, nevini, da je gotovo nemogue da eksploatiete. Bivanje prljavim moe biti pomo na trnici, ali ne u hramu. U hramu morate biti svei kao kapi rose, tako isti kao cvee; samo onda moete ui u svetinju. U hramu, gde ostavljate svoje cipele, ostavite ceo svet i sve njegove terete. Ne unosite ih unutra. Kupanje je jedan od najlepih fenomena - vrlo jednostavno, ali ako ponete uivati u njemu, to postaje meditacija za telo. Upravo sedenje ispod tua, uivanje u njemu, lelujanje ili pevuenje pesme... ili pevuenje mantre - onda ono postaje dvostruko osnaeno. Ako sedite ispod svog tua i pevuite "aum" a voda pada na vae telo a aum pada u vaem umu, vi uzimate dvostruko tuiranje; telo je proieno vodom, ono pripada svetu elemenata, a va um je pro ien pomou mantre aum. Posle kupanja ete osetiti spremnost da se molite - voleete da molite. Posle ovog kupanja i mantre, osetiete se potpuno razliito; imaete drugaiji kvalitet i miris oko sebe. Shaucha, isto a, oznaava isto u oko hrane, oko tela, istou oko uma - tri sloja isto e. A etvrto to je vae bie ili postojanje, ne trai istou, jer ono ne moe postojati neisto. Vaa unutarnja sr je uvek ista, uvek devica, ali unutarnja sr je prekrivena drugim stvarima koje mogu postati neiste - koje postaju neiste svakog dana. Vi koristite svoje telo svaki dan; praina se sakuplja. Koristite um svaki dan; misli se sakupljaju. Misli su ba kao praina. ivite u svetu, kako moete iveti bez misli? Morate misliti. Telo sakuplja prainu, postaje prljavo; um sakuplja misli, postaje prljav. Oboje trae dobro, proiavajue kupanje. To treba da postane deo vaeg stila. To ne treba uzimati kao zakon; treba da se uzme kao nain lepog ivljenja. Ako se oseate isti onda se odmah otvaraju druge mogunosti, jer sve je povezano sa svim drugim; to je lanac. Ako elite da promenite ivot, zaponite od poetka. Drugi korak niyame je "zadovoljstvo," santosha. ovek koji se osea zdravim, celovitim, lakim, mladim, devianskim, bie sposoban da razume ta je zadovoljstvo. Inae neete biti sposobni da razumete ta zadovoljstvo znai - ono e ostati re. Zadovoljstvo oznaava sve to je lepo, oseanje svega to je najbolje to moe biti. Oseanje dubokog prihvatanja je santosha, zadovoljstvo kazivanja 'da' celoj egzistenciji - kakva jeste. Obino um kae: "Nita nije ispravno..." Obino je um negativan; uvek lako kae 'ne'. Umu je vrlo teko da kae 'da', jer jednom kada kaete 'da' um se zaustavlja; onda nema potrebe za umom. Jeste li posmatrali ovu pojavu? Kada kaete 'ne', um moe misliti dalje i dalje jer 'ne' nije kraj. 'Ne' nema svoje zaustavljanje u tome; to je ba po etak. 'Ne' je poetna pojava; 'da' je kraj. Kada kaete 'da', dolazi do potpunog zaustavljanja; nema niega o emu bi um mislio, o emu bi gunao, da se ali - nita. Jednom kada kaete 'da', um se zaustavlja; a smo zaustavljanje uma jeste zadovoljstvo. Zadovoljstvo nije uteha, zapamtite to. Video sam mnoge ljude koji misle da su zadovoljni jer tee sebe. Ne, zadovoljstvo nije uteha; uteha je lani novi. Kada hrabrite ili teite sebe vi niste zadovoljni. U stvari, u sebi imate vrlo duboko nezadovoljstvo - ali uvidevi da nezadovoljstvo stvara zabrinutost, videvi da nezadovoljstvo stvara uznemirenost, uvidevi da nezadovoljstvo ne vodi nikuda, logino, vi ste uverili sebe da "to nije put, ni nain." Stoga ste sebe prisilili na lano zadovoljstvo tako to stalno govorite: "Ja sam zadovoljan. Ja ne udim za vlau, ja ne udim za bogatstvom, ja ne udim za ovim i onim...," ali arko elite. Inae odakle dolazi to "ne elim?" Vi elite, ali ste otkrili da je gotovo nemogue da dostignete; stoga ste lukavi. Vi ste veti, pa ne kaete: "Nije mogue to dostii." Unutra, znate da to nije mogue postii, ali ne elite da se oseate pobeenim, ne elite da se oseate nemoni, ne elite da se oseate kao slabi; stoga kaete: "Ja ne udim za tim." Mora da ste uli divnu priu od jednog od starih pripovedaa, Ezopa. Lisica je dola blizu vrta. Pogledala je na gore, videla je kako visi divno groe. Skoila je, ali skok nije bio dovoljan.
36

Nije uspela. Pokuavala je i pokuavala... ali nije mogla da dosegne. Pogledala je okolo, kako bi se uverila da niko nije video njen poraz. Onda je krenula sujetno. Mali mi koji se skrivao u bunu priao je i pitao: "Tetko, ta se dogodilo?" Video je poraz lisice, pokazala je svoju nemo . Lisica je odgovorila: "Ovo groe je kiselo." To je uteha. Nalazei da ne moete dosegnuti, vi racionalizujete da je groe kiselo; nije vredno da se dosegne. Ne da ste vi nemoni, slabi - ono nije vredno da se dosegne. Ne da ste vi poraeni, nego ste ga se odrekli. Video sam mnoge ljude koji su se odrekli sveta, a oni nisu nita do predstavnici Ezopove basne. Naiao sam na mnoge sannyasine, "mahatme," ali vidite u njihovim oima... Jo uvek ima elje za groem. Inae oni kau da su se odrekli, jer svet je nekoristan, on je iluzija, maya. Nisu itali Ezopovu basnu. Treba da je proitaju. Za njih bi to bilo korisnije, nego itanje Veda i Gite; treba da pokuaju razumeti ta se zaista dogodilo; to je shvatanje ega. Uteha je trik; zadovoljstvo je preokret. Zadovoljstvo ne znai da se vidi neuspeh svuda okolo; zatvorite oi i kaete: "Ovaj svet varljiv; ja ga ne elim." Jedan od najveih haiku pesnika u Japanu, Bao, napisao je mali haiku. Njegovo znaenje je: "Blagoslovljen je ovek koji, videvi da kapi rose iezavaju na jutarnjem suncu, ne kae da je svet prolazan, da je on varljiv." Redak haiku. Ponoviu: "Blaen je ovek koji, videvi da kapi rose iezavaju na jutarnjem suncu, ne kae da je svet iluzoran, da je svet samo san." Tako je lako uteiti sebe kazujui to. Zadovoljstvo je pozitivno stanje postojanja; uteha je potiskivanje. Meutim uteha nalikuje na zadovoljstvo. Neko mi doe i kae: "Ja sam ovek zadovoljstva. itavog mog ivota sam ostao zadovoljan, ali nita se ne deava." Bio sam iznenaen. Pitao sam: "ta elite? Zadovoljstvo je dovoljno. ta jo elite?" On je rekao: "itao sam u svim tim spisima da ako ste zadovoljni, sve e vam se dogoditi. A nita se ne dogaa. Video sam ljude koji nisu zadovoljni, oni su uspeli. Ja nisam uspeo. Bio sam obmanut." Ovaj ovek je pokuavao kroz zadovoljstvo da ostvari neke elje. Zadovoljstvo je lano - on je bio lukav, prepreden. Sa egzistencijom vi ne moete biti lukavi. Ne moete je obmanuti; vi ste deo nje. Kako deo moe obmanuti celinu? Celina zna pre nego to delovi zaponu da obmanjuju. Ja takoe kaem da se sve dogaa oveku koji je zadovoljan - jer zadovoljstvo je sve. To nije rezultat, da treba da praktikujete zadovoljstvo da bi vam se sve dogodilo - Bog i blaenstvo i nirvana, ne. Zadovoljstvo samo po sebi jeste to. Zadovoljan ovek dolazi do saznanja da je zadovoljstvo sve, sve se ve dogodilo. Kako sve vie i vie njegovo 'da' raste, vie i vie je njegovo bie prilagoeno za prihvatanje. Vie i vie osea da su svuda stvari onakve kakve treba da budu. Ako ste isti, zadovoljstvo postaje mogue. ta je zadovoljstvo? To je vienje, vienje celine - kako je ona lepa. Zadovoljstvo dolazi automatski ako moete videti jutro, kako je lepo; ako moete videti popodne, kako je lepo; ako moete videti no, kako je lepa. Ako moete videti ono to vas okruuje neprekidno; to je takvo udo, takav kontinuitet uda, svaki trenutak je udo... ali vi ste postali potpuno slepi. Cvee cveta - vi ga nikada ne vidite; deca se smeju - vi nikada ne ujete; reke pevaju - vi ste gluvi; zvezde pleu - vi ste slepi; Buddhe dolaze i pokuavaju da vas probude vi ste vrsto uspavani. Zadovoljstvo nije mogue. Zadovoljstvo je svesnost svega to je ve tu. Ako samo delimino vidite ta se ve dogaa, ta jo moete vie oekivati? Oekivati vie bie ista nezahvalnost. Ako moete videti celinu, biete jednostavno zahvalni; oseate ogromnu zahvalnost koja se javlja iz vaeg bia ili postojanja. Rei ete: "Sve je dobro, sve je lepo, sve je sveto. A ja sam zahvalan, jer to nisam zaradio a data mi je mogunost da ivim, da budem, da diem, da vidim, da sluam - da vidim drvee kako cveta i ujem ptice kako pevaju". Ako moete postati svesni - samo malo svesnosti i neete videti nita da se menja, ita da se eli - sve vam je ve dato. Zbog albi - oblaka albi, negativnosti - ne moete videti; vae oi su pune dima i ne moete videti plamen. Zadovoljstvo je vienje - drugaije vienje - ivota: ne vienje kroz vae elje, ve pokuavanje da se vidi ono to ve jeste. Ako vidite kroz elje, nikada neete biti zadovoljni. Kako moete biti... jer se elja nastavlja i nastavlja? Vi imate deset hiljada rupija; elja kae potrebno je sto hiljada rupija. Kada imate sto hiljada rupija, elja je otila daleko; sada eli deset lakha rupija, sto lakha rupija. Kad god dospete do eljene take, elja e uvek otii ispred vas. Ona putuje ispred
37

vas. Nikada nije sa vama, nikada je nigde neete susresti. Gde god da idete, uvek ete je nai kao horizont - ba tamo, negde u budunosti. To e uvek biti tako. Tada e uslediti nezadovoljstvo; elja je ispred, onda e nezadovoljstvo biti vae stanje. A nezadovoljstvo je pakao. Kada ste ovo razumeli, gledate na realnost, ne kroz ekran elje, posmatrate sada, posmatrate direktno, stavljate elju na stranu i upravo vidite. Otvarate oi i vidite da sve izgleda tako savreno... Ja sam to video! Zbog toga vam ovo govorim. To je tako savreno da se ne moe popraviti. Jednostavno je to zadnja stvar. Onda se zadovoljstvo sputa na vas kao vee: sunce, vrelo sunce elje je zalo, a tihi lahor veeri i tiha tama se sputa na vas - ubrzo ete biti obavijeni njom, u toplini noi, materici zadovoljstva. Zadovoljstvo ja nain vienja; ali samo kada ste nevini, laki, bez teine, samo onda ono postaje mogue. A posle zadovoljstva, Patanjali kae "strogost, isposnitvo," tapas. Ovo je zbilja neto to treba razumeti, vrlo delikatno i suptilno. Moete biti isposnik pre zadovoljstva, onda e vae isposnitvo biti kroz elju. Onda ete kroz svoje isposnitvo eleti mokshu - osloboenje - nebo, Boga. Onda e vae isposnitvo ili umerenost takoe biti sredstvo. Zbog toga Patanjali prvo stavlja zadovoljstvo pa onda isposnitvo. Kada ste zadovoljni onda isposnitvo nije sredstvo; to je ba jednostavan, lep nain ivljenja. Onda nije pitanje imati jednu stvar ili vie - onda to nije problem. To onda uopte nije pitanje, imati ili nemati. Onda je to jednostavno nain ivota, ne kompleksan nain ivljenja. Ovo je teko razumeti: ako pokuavate da budete jednostavni ili askete bez zadovoljstva, vaa jednostavnost e biti kompleks. Jednom se desilo da sam putovao prvom klasom u kupeu sa drugim sannyasin-om. Nisam ga poznavao, on nije poznavao mene, ali mi smo bili jedina dva putnika u kupeu. Na jednoj stanici bili su mnogi ljudi da mu iskau svoje potovanje; mora da je bio veoma poznat ovek. Nije imao nita, samo malu torbu, moda jedno ili dva odela, i samo mali (lunghi), upravo da prekrije kolena; bio je gotovo nag. Taj (lunghi) je takoe bio nainjen od najjeftinijeg mogueg materijala. Zatim, kako smo putovali zajedno, ubrzo sam postao svestan njegovih kompleksa; on je bio jednostavan ovek ukoliko se to ticalo spoljanje pojave. Kada smo proli stanicu, ljudi su otili i voz je krenuo, a on je video da sam zadremao, zatvorio sam o i, trenutno je izvukao neto iz svoje torbe. Nisam spavao. Gledao sam - brojao je novac, neko mu je moda poklonio. Ne mnogo novca, nije moglo biti vie od sto rupija, ali nain na koji je brojao - sa takvom naklonou, sa takvom poudom, nisam mogao da poverujem. Videvi da sam primetio, on je odmah gurnuo novce unutra u torbu, i seo opet na sedite s telom u Buddha stavu. Dakle, ovo je kompleks. Ako brojite, onda brojite. ta mari da li sam vas video ili ne? Zato to skrivati? Zato se oseati krivim zbog toga? Ako uivate u brojanju novca, to nije nita loe - bezazleno, bezopasno. Meutim ne, on se oseao krivim: zato to sannyasin ne treba da dodiruje novce, a on je bio uhvaen. Zatim, on je siao na stanici u koju smo prispeli oko est sati ujutru. Gde god bi voz stao, stalno bi pitao - u dva sata nou se naginjao kroz prozor pitajui - koja je to stanica. Toliko je poremetio moj san, da sam mu rekao: "Ne brinite. Nee stii pre est sati. A ovaj voz i ne ide dalje od te stanice - nemate potrebe da brinete. ak i ako vrsto spavate, ne moete propustiti stanicu - to je poslednje zaustavljanje". Meutim on nije spavao celu no. Bio je tako napregnut; a ja nisam mogao da razumem zato je bio tako nespokojan. Ujutro, kada je stanica bila blizu, video sam ga da stoji pred ogledalom. Nita za udeavanje, samo jedan mali (langhi), ali on ga je vezivao iznova i iznova i posmatrao u ogledalu da li izgleda dobro ili ne. Onda me je opet zatekao kako ga gledam. Bio je uzbuen. Kada bih zatvorio oi, on bi inio neto drugo; ako bih otvorio oi onda bi trenutno prestao. Pokazivao je krivicu u vezi svega. Ovaj ovek nije dostigao zadovoljstvo, a vrio je isposnitvo. On je ostao obian ovek od elje. Nisam rekao da ima iega loeg u gledanju u ogledalo - nita nije loe. Loe se deava samo kada jo neko drugi gleda - zato ste okirani. Lepo je, moete gledati - to je vae lice. Moete gledati u ogledalo. Vi ste ovlaeni, uostalom, za svoje sopstveno lice. I nita nije loe u tome. ovek treba da uiva - to lice je isto tako Boje lice. Meutim, on osea krivicu: on je obian ovek
38

koji pozira, pokuava da bude svetac. Bez zadovoljstva vi moete da pozirate da ste muenik, moete biti isposnik, moete postati 'jednostavni' - moete da napustite kuu i skinete odeu i budete goli isposnici19; ali u vaoj nagosti e biti komplikovanosti, ne moe biti jednostavnosti. Jednostavnost dolazi samo kao senka zadovoljstva; onda moete da ivite u palati, i moete biti jednostavni. Jednostavnost nema nita sa onim to imate: jednostavnost zavisi od kvaliteta uma. Isposnitvo je jednostavnost: iveti jednostavan ivot. ta je jednostavan ivot? To je poput onog kod deteta - uivate u svemu, ali ne prianjate. Dogodilo se: Jedan on najveih svetaca u Indiji je bio Kabir. On je imao sina; njegovo ime je bilo Kamal. On je bio podjednako velik ovek kao otac, ali niko nije znao o Kamalu mnogo, zato to je on bio zaista veoma, veoma retko bie. Mnogi uenici su bili tamo, i mnogo nadmetanja je takoe bilo sa uenicima. Mnogi ljudi su bili protiv Kamalovog ivljenja sa Kabirom jer su govorili: "Ovaj ovek je vredan optube". Ljudi bi donosili mnoge darove, poklone, novac, dijamante pred Kabirova stopala - on ih nikad nije uzimao. Kamal bi sedeo napolju, i kad bi oni otili, ako su neto ponudili, on bi to uzimao. Stoga su ljudi rekli Kabiru. "Tvoj sin je pohlepan". Kabir je znao veoma dobro da on uopte nije bio pohlepan; on je bio veoma jednostavan ovek. To je razlog zato ga je on zvao Kamal. Kamal znai 'udo'. On je bio ovek koji je stvarno bio udo, i to tako treba da bude: vezan uz Kabira, on je morao da bude ovek uda. Inae on je stvarno bio jednostavan - ba kao dete. Ponekad bi ak traio; kada bi Kabir odbio neiji poklon naime neko je jednom doneo dijamante da mu ih da, a Kabir ih je odbio - a kada ih ovek uzeo natrag Kamal bi rekao: "Predivno kamenje. Odakle ste ih doneli? Dajte ih meni. Ako moj otac ne moe da ih prihvati, ja mogu". Ovo je bilo loe. Tako su konano uenici nagovorili Kabira, protiv njegovih elja, i Kabir je rekao: "U redu, ako tako mislite... onda u ga izbaciti napolje". Kamal je bio izbaen napolje. Nije rekao nita; jednostavno je prihvatio; ovek zadovoljstva. Nije ak ni dokazivao da su ljudi koji su se alili na njega loi, ne. Ne postoji dokaz u takvim ljudima. Jednostavno je otiao, napravio je malu kolibu u blizini Kabira i po eo tamo da ivi. Hiljade ljudi bi dolazilo do Kabira, a niko do Kamala, jer on uopte nije bio poznat; a svuda se saznalo da ga je Kabir izbacio, tako da je to bila dovoljna osuda. Kralj Kashi, koji je bio Kabirov poklonik, jednom je doao i upitao: "Gde je Kamal?" Kabir mu je ispriao priu. Kralj je rekao: "Ali ja nikad nisam osetio da deak ima bilo kakvu pohlepu u sebi. On je jednostavan. Otii u da vidim". Tako je otiao do Kamalove kolibe sa veoma, veoma vrednim dijamantom, najveim koji je imao. Kamal je tog dana bio gladan, i nije imao hrane, tako da je rekao: "ta da radim sa tim kamenom? Mogu li ga pojesti? Moram dobiti neto hrane jer sam gladan". Kralj je pomislio u svom umu: "Bio sam u pravu. Hmm? Tako vredan dijamant, a on je jednostavno odbio. Stoga je kralj uzeo dijamant kada je krenuo natrag. Kamal mu je rekao: "Ako ste razumeli da je ovo samo kamen, zato opet nosite taj teret? Moete ga ostaviti. Prvi put ste ga donosili ovde, to je bilo pogreno. Zato sada initi istu greku? To je samo kamen". Sada je kralj bio u nedoumici: "Moda je ovo samo kvaica. Moda je Kamal zainteresovan za dijamant, ali je pametniji od mene". Meutim, kralj je pomislio: "Dobro, hajde da vidimo". Stoga je rekao: "Gde da ga stavim"? Kamal je rekao: "Opet inite istu greku. Ako je to samo kamen, niko ne pita gde da ga spusti. Moete ga ostaviti bilo gde; koliba je dovoljno velika". Kralj je eleo da sagleda itavu stvar do samog kraja, tako da ga je stavio na krov kolibe i otiao, dobro znajui da: "U momentu kad budem otiao malo dalje, Kamal e uneti dijamant natrag u kolibu." Nakon sedam dana on se vratio da ispita ta se dogodilo. Bio je siguran da se dijamant do tada ve prodao. Doao je, razgovarao o drugim stvarima, a onda pitao: "ta se desilo sa dijamantom"? Kamal je rekao: "Opet dijamant? Rekao sam vam da je to samo kamen. I zato bih brinuo
19

ainski isposnici koji ive bez odee, smatraju se 'obueni u prostor'. Veina aina se oblai u belu odeu. 39

oko toga ta se dogodilo sa njim"? Sada je kralj pomislio: "On je stvarno... stvarno lukav. Ili ga je prodao, ili sakrio; rekao je: "Zar bi trebalo da brinem zbog njega"? Tada je Kamal rekao: "Ipak moete da pogledati tamo gde ste ga ostavili. Ako ga neko jo nije uzeo, moda je tamo". I bio je tamo. Ovo je jednostavnost. Ovo je isposnitvo. Meutim teko; ovek moe da ivi u palati, a ako palata nije u njemu, to je isposnitvo. Vi moete da ivite u kolibi, a ako je koliba ula u va um to nije isposnitvo. Moete sedeti na prestolu poput cara i moete biti sannyasin. Moete biti sannyasin stajati goli na ulici, a ne biti sannyasin. Stvari nisu tako jednostavne kako ljudi misle da jesu, a spoljanjosti ne treba mnogo verovati - treba da pogledate duboko ispod. Isposnitvo je mogue samo nakon zadovoljstva, jer nakon zadovoljstva vae isposnitvo nee biti sredstvo ka nekom cilju; to e jednostavno biti nekomplikovan nain ivota, jednostavan nain ivota. Zato jednostavan? Jer je sreniji. to je va ivot sloeniji, biete nesreniji, jer morate da upravljate sa tako mnogo stvari. Jednostavniji ivot je sreniji, jer nema upravljanja, zaista. Moete iveti jednostavno poput disanja. Onda dolazi 'samoispitivanje' (swadhyaya). Samo ovek koji je dostigao istotu, zadovoljstvo, isposnitvo, moe da izu ava sebe; jer sada je svo smee izbaeno, sva trule je izbaena. Inae, samoispitivanje nee biti mogue. Vi imate tako mnogo smea u sebi, ako krenete da izuavate sebe to nee biti samoispitivanje, jer svo to smee treba da bude izueno. To moe postati Frojdovska psihoanaliza, ovo je razlika izmeu swadhhyaye i Frojdovske psihoanalize. Frojdova psihoanaliza moe da se nastavi godinama - pet godina, tri godine - i tada tako e nita nije dovreno; smee dolazi, pristie. Vi moete ii i dalje i dalje... smee je beskonano, jer se ono smo stvara: danas izbacite smee, sutra opet doete radi analize; tokom dvadeset etiri asa smee e se opet tamo nakupiti; opet ga izbacite, opet se sakupi. Sve dok se celokupni temelj vaeg ivota ne promeni, vi ete gomilati smee. Nije u pitanju smee - vi ga gomilate. Va nain ivota je takav da ga privlaite, gomilate ga; prianjate mu. Dok se to ne prekine, dok se ne promeni va stil ivota, ne moete izuavati sebe. Vi ste gomila linosti i vae bie je izgubljeno u masi. Patanjali se kree veoma, veoma nauno. Nakon isposnitva, kada ste postali vrlo jednostavni, ne gomilate smee, kada ste postali tako zadovoljni da nijedna elja ne ivi u vama, kada ste postali tako nevini i isti da nikakvo neraspoloenje ne postoji, postali ste poput ugodnog mirisa, bez teine, na krilima, u vazduhu, jezdite na vazduhu - tada nastupa samoispitivanje. Sada moete da izuavate sebe. Samoizuavanje nije samoanaliza; to je posmatranje u sebi. To je meditacija na sebi. Nakon samoizuavanja dolazi poslednji korak na drugom stupnju, to jest, predaja Bogu. Zaista udesan je nain Patanjalijevog razvoja. On je godinama morao razmatrati svaki korak, jer je to tano tako. Samo kada ste izuavali sebe, onda se moete predati. Jer ta ete na drugi nain predati? Bie treba da bude predato. Ako ga poznajete dobro, samo onda ga moete predati. Kako ete se drugaije predati? Ljudi mi dolaze i kau: "Mi elimo da se predamo", ali ta e predati? Vi nemate nita sada. Prazna je stvar koju zovete predajom. Vi morate biti tu da bi ste se predali. Na prvom mestu je neophodno da se preda integrisano bie. Samo govorei o predaji, ona ne moe da se dogodi: morate biti sposobni za to; to mora biti zaslueno. Nakon samoizuavanja, kada se unutar vas pojavi bie poput stuba svetlosti, i vi ga razumete, a sve to nije bilo bitno preseeno je i odbaeno, jer morate proi kroz tu hirurgiju, sada samo Sopstvo postoji u svojoj drevnoj istoti i lepoti - moe sada da se preda Bogu. Patanjali ima da kae jo jednu veoma, veoma dragocenu stvar, a to je da nije vano da li Bog postoji ili ne. Bog za Patanjalija nije teorija; Bog ne treba da bude dokazan. Patanjali kae da je Bog nita do samo jedan izgovor za predaju. Inae, gde ete se predati? Ako moete da se predate bez Boga, to je u redu, za Patanjalija nema problema. On ne insistira da se mora verovati u Boga. On je tako nauan da kae, kako Bog nije nuan: on je samo put za predaju. Inae, biete u tekoi gde da se predate. Pitaete: "Kome da
40

se predamo"? Postojali su ljudi poput Buddhe i Mahavire koji su se predali bez Boga, ali oni su retka pojava, jer e va um uvek pitati. Ako vam kaem: "Volite", vi ete pitati: "Koga"? - jer ne moete da volite bez objekta ljubavi. Ako vas zamolim da napiete pismo, pitaete: "Na koju adresu?" Vi ne moete samo da napiete pismo bez adrese, zato to e izgledati previe smeno. Va um, ako za njega ne postoji Bog i ako vam se kae 'predajte se', rei e: "Kome"? Samo vam se daje adresa - Bog je samo adresa da vam se pomogne. Bog nije cilj i Bog nije osoba. Za Patanjalija Bog je samo pomo na putu - poslednja pomo. U ime Boga predaja postaje laka. U ime Boga va um nije u nedoumici gde da se preda: imate mesto za predaju, imate prostor za predaju. Bog je taj prostor, ne osoba. Patanjali kae da ako moete da se predate bez Boga, mi ne insistiramo na tome. Predaja je predmet, ne Bog. Ako stvarno razumete ta govorim, onda, predaja jeste Bog. Predati se zna i postati boanski, predati se znai dosegnuti boansko. Meutim, vi morate nestati. Stoga, prvo morate da naete sebe, tako da moete nestati; prvo morate da se integriete tako da moete do i do hrama i predati se boanskim stopalima, izliti se u okean i nestati. "istota, zadovoljstvo, isposnitvo, samoizuavanje i predaja Bogu su pravila za pridravanje". Ovo su pravila za razvoj. Ona ne zabranjuju; ona pomau. Ona nisu ograniavajua; ona su stvaralaka. Kada je um ometan pogrenim mislima, razmiljajte o suprotnim. Ova divna metoda e vam biti vrlo korisna. Na primer, ako se oseate vrlo nezadovoljni, ta da inite? Patanjali kae razmiljajte o suprotnom; ako oseate nezadovoljstvo, kontemplirajte o zadovoljstvu, ta je zadovoljstvo. Uvedite ravnoteu. Ako je va um ljut, uvedite unutra saoseanje. Razmiljajte o saueu i odmah se energija menja. Zato to su one iste, suprotnost je ista energija. Jednom kada uvedete to unutra, ona apsorbuje. Ako je ljutnja tu, kontemplirajte o saoseanju. Uradite jednu stvar: nabavite statuu Buddhe. Jer statua je gest saoseanja, sauea. Kad god ste ljuti, uite u sobu, pogledajte u Buddhu, sednite kao Buddha, i oseajte sauee. Iznenada ete videti da se transformacija deava u vama; ljutnja se menja, uzbuenje nestaje... sauee se javlja. A to nije drugaija energija; to je ista energija - ista energija ljutnje - promenila je svoj kvalitet, otila je navie. Probajte to. To nije guenje, zapamtite nije potiskivanje. Ljudi me pitaju: "Da li Patanjali potiskuje? Jer kada sam ja ljut, ako razmiljam o saoseanju, nee li to biti potiskivanje?" Ako ste ljuti i potiskujete ljutnju bez razmiljanja o saoseanju, onda je to potiskivanje. Nastavljate to da gurate dole, smeite se i delujete kao da niste ljuti - a ljutnja kljua tu, vri i spremna ja da eksplodira. Onda je to potiskivanje. Ne, mi ne potiskujemo nita, mi ne stvaramo osmeh ili bilo ta; samo menjamo unutranju polarnost. Suprotnost je polarnost. Kada oseate mrnju, mislite o ljubavi. Kada oseate elju, mislite o beeljnosti i tiini koja dolazi u njoj. Kakav god da je sluaj, unesite suprotno unutra i posmatrajte ta se dogaa u vama. Jednom kada znate vetinu toga, postali ste majstor. Sada imate klju: svakog trenutka ljutnja se moe promeniti u sauee, svakog trenutka ljutnja se moe preobraziti u ljubav, svakog trenutka alost moe postati ekstaza. Patnja moe postati blaenstvo, jer patnja ima istu energiju kao blaenstvo; energija nije razliita. Samo morate znati kako da je usmerite. Ne postoji potiskivanje, jer cela energija ljutnje postaje sauee - nita ne ostaje da se potiskuje. Zapravo, vi ste je izrazili u saueu. Postoje dva naina izraavanja. Na Zapadu je katarza sada postala vrlo vana. Sukobljava grupe. Osnovna, prvobitna terapija veruje sasvim u katarzu. Moja vlastita dinamika meditacija je metoda katarze, jer su ljudi izgubili klju do uzvienog. Zaboravili ste, stoga vas moram nauiti katarzi. Ljutnja postoji, ona se moe preobraziti u sauee, ali vi nemate ideju kako to da uradite. To je umetnost koju treba nauiti; to je vetina. Morate to uraditi, i nauiti je kroz njeno vrenje; ne postoji drugi nain. To je ba kao plivanje; morate plivati, i greiti, ponekad se nai u opasnosti,
41

ponekad ete se oseati izgubljeni, da se davite. Morate proi sve to, onda dolazi vetina, onda znate ta je to. To je tako jednostavna stvar; plivanje. Jeste li posmatrali? Nekoliko stvari moete nauiti i ne moete ih zaboraviti; plivanje je jedna od tih stvari. Sve drugo moete nauiti i zaboraviti. Hiljadu i jednu stvar ste uili u koli; sada ste ih gotovo sve zaboravili. Ako niste ili na reku za pedeset godina i iznenada ste baeni u nju, plivaete opet kao i uvek - ni jednog jedinog momenta neete oklevati oko toga ta da radite. Zato se to dogaa? Jer to je vetina. Ona se ne moe zaboraviti. To nije uenje; to nije neka umetnost. A uenje, umetnost, mogu se zaboraviti, ali ne vetina. Vetina je neto to ide tako duboko u bie i postaje deo vas. Vetina je sublimacija. Patanjali nikada ne govori o katarzi; ja moram govoriti o tome zbog vas. Ali jednom kada razumete, i ako moete sublimisati, onda nema potrebe za katarzom, jer katarza je na neki nain rasipanje energije. Meutim, na nesreu, nita se sada ne moe uraditi. Vi ste potiskivali toliko mnogo, vekovima, tako da to sublimisanje izgleda kao potiskivanje, stoga izgleda da je samo katarza put. Prvo morate da to proivite ponovo - da postanete malo besteinski, neoptere eni onda moete biti podueni umetnosti sublimacije. Sublimacija koristi energiju na vii nain, u tome se koristi ista energija sa razliitim kvalitetom. Ali moete pokuati. Mnogi od vas prolazili su kroz dinamiku meditaciju za dugo vreme. Moete pokuati; sledei put kada postoji ljutnja, ili postoji tuga, samo sednite smireno i dopustite da se tuga kree prema srei - samo pomognite - gurnite malo to. Ne inite previe i ne budite u urbi... jer tuga e se u poetku opirati da ide prema srei. Jer vekovima, za mnogo ivota, ako niste dozvoljavali tugi da se kree tim putem, ona e se opirati. Kao konj koga prisiljavate da ide novom stazom, na kojoj nikada nije bio, a on se opire. Pokuavae da ide starim obrascem, starom stazom, starim kolosekom. Ubrzo biva nateran. Zaveden. Kaite onda alosti: "Ne boj se, to je zaista siguran put; poi ovim putem. Moe postati srea, a u tome nema nita loe i nita nije nemogue." Samo je nagovorite, razgovarajte sa svojom tugom, i jednog dana iznenada ete nai da se tuga premestila u novi kanal; ona je postala srea. Tog dana se raa yogin, ne pre. Pre toga, jednostavno se pripremate. Nuno je razmiljati o suprotnostima jer nepodesne misli, emocije i akcije, takve kao nasilje, imaju za rezultat neznanje i silnu bedu, bilo da se one izvode, prouzrokuju, ili odobre kroz pohlepu, ljutnju ili samoobmanu u slabom, srednjem ili jakom stepenu. Sve to je negativno, opasno je za vas i za druge. Sve to je negativno ve kreira pakao za vas i za druge; stvara bedu vama i drugima. ak i ako pomislite negativnu misao, ve je postala realnost u svetu. Ne postaje realnost samo kada delujete; misao je realna kao svaka akcija. Ako mislite da ubijete oveka, ve ste ga ubili. ovek moda ivi, ali vi ste obavili svoj posao; ovek nee moi da ivi potpuno koliko je to mogue - kao to je bilo mogue. Malo ste ga ubili. ovek je moda preiveo, ali ste vi postali ubica i vaa vlastita energija e nositi taj kvalitet ubistva u vama. Misao, emocija ili akcija - ne pravimo nikakvu razliku meu njima. Oni su isti. Oni su ba kao seme, biljka i plod. Ako seme postoji, ve je plod na putu, on dolazi. Stoga kad god vi uhvatite negativnu misao, odmah je sublimirajte, preobrazite je. Ona je opasna. Svaka misao na kraju postaje akcija; svaka misao na kraju postaje stvar. Jeste li ponekad posmatrali? Do ete u novu sobu hotela da boravite, i iznenada osetite promenu u sebi. Ili uete u novu kuu i postoji neobino oseanje, da vie niste sami. To se dogaa prema odreenom zakonu. U hotelskoj sobi mnoge stvari nastavljaju da se dogaaju; mnogi tipovi ljudi dolaze i odlaze. To postaje vrlo, vrlo, pretrpano mesto. Hotelska soba je vrlo, vrlo pretrpano mesto - hiljade misli su bile isputene u toj sobi. Ona nije prazna, kao to mislite da jeste, nije. Te misli vibriraju tamo. Kada uete unutra, iznenada, pod uticajem ste tako mnogo misli. Preselite se u novu kuu - ona je neobina, strana. Potrebno je gotovo tri sedmice, dvadeset i jedan dan, da se smestite i osetite da je to vaa kua, jer za dvadeset jedan dan, ubrzo, vae misli isteraju misli koje su ve bile tu i zaposele su kuu. Onda stvari postaju lake, oseate se kod kue 42

kao da ste se vratili natrag svom vlastitom biu. Ponekad, ako je ubica iveo u sobi i neprekidno mislio o ubistvu i planiranju ovoga i onoga, ako tokom est minuta nakon to je napustio sobu, vi uete u sobu i ostanete tamo; on moda nije izvrio ubistvo, ali ete ga moda vi izvriti - jer njegova misao je tako mo na u tom momentu. Tokom est minuta misao je tako snana, kao to je ikada mogla biti. Uskoro ona nestaje. Ili, ali ako je ovek razmiljao o izvravanju samoubistva, neko drugi moe da ga izvri. Vaa misao moe postati akcija za nekoga drugog. Inae kad god mislite neto negativno, moete stvarati lou karmu za sebe i druge; menjate prirodu realnosti. Isto se deava sa pozitivnom energijom, pozitivnim mislima: kad god poaljete misao sauea u svet, to se prima. Stvarate bolji svet - samo razmiljanjem o tome. A ako moete dostii stanje nemanja uma, moete stvoriti prostor oko sebe koji je prazan. U tom praznom prostoru neko drugi moe postati Buddha jednog dana. Otuda, tako mnogo potovanja i asti je iskazano, i tako mnogo naklonosti nekim mestima u svetu - Meka, Medina, ili Jerusalim, ili Girnar, Kailash. Hiljade ljudi su postali Buddhe iz tih mesta. Tamo su ostavili vakuum, vrlo iv vakuum, i tako moan da nijedna misao ne moe ui u taj vakuum. Ako moete nai pravo mesto na Kailashu i ako moete sesti na to mesto, iznenada ete biti preobraeni - vi ste u vrtlogu nemanja uma. To e vas oistiti. Isto se deava s negativnim kao to se dogaa sa pozitivnim. Kad god oseate neto negativno, odmah promenite to u pozitivno - sublimirajte to. Ja ne kaem da prisilite to - kaem dopustite to da postane suprotno; pomozite mu da krene u suprotno. To nije teko! ovek samo treba da poznaje vetinu.

esto pitanje: Zato istiete da ovek treba da skoi direktno na sedmi korak, to je dhyana, a onda da zavri ostale korake kako bi bio totalan da ostvari samadhi? Iz posebnog razloga. Ja insistiram prvo da se skoi u dhyana, u meditaciju, a onda da se kompletiraju svi drugi koraci, jer ste izgubili ukus dhyane, meditacije, tako potpuno da dok ne zadobijete ponovo ukus neete se upustiti u napor ispunjavanja drugih stvari. U Patanjalijevo vreme meditacija je bila prihvaena injenica. Svako je meditirao. Svako dete bi bilo poslato u gurukul, u umski manastir. Tamo je osnovno uenje bilo meditacija; sve drugo je bilo drugostepeno. Kada bi navrio dvadeset petu godinu, ovek bi se vratio u drutvo, ali bi nauio meditativnost. iveo bi na trnici, ali bi iveo meditativno. Od pedesete godine je opet bio spreman da se vrati natrag u umu. A od sedamdesete, ne bi radio nita sem meditacije. Ako samo pogledate ceo opseg ivota, od sto godina: u prvih dvadeset pet godina, u poetku, dat je okus meditacije - ovek zna aromu toga, miris toga. ovek zna lepotu toga, blagoslov toga - i onda ulazi u svet. Sada ovek nikada nee biti deo sveta; zna da neto lepo egzistira tamo u umi. ovek je upoznao osamljenost; sada bivajui zajedno u gomili, u svetu, nikada nee biti kod kue. Okusio je... sada svi drugi ukusi nisu od ikakve vrednosti. Bie u svetu po dunosti. To je ono ta hindu spisi kau, da ovek mora da bude u svetu po dunosti. Vai roditelji su vas rodili; morate ispuniti svoju dunost i izroditi druge, tako da se drutvo nastavi i njegov lanac dalje tee - ne treba da zatvorite reku. Inae poziv nastavlja da dolazi. ovek radi u duanu, ivi na pijaci, podie decu, eni se, hiljadu i jednu stvar radi, ali poziv nastavlja da dolazi. U odreenim momentima, ujutru kada je pijaca tiha a svet jo spava - on ustaje... uranja u onu meditaciju koja mu je bila dozvoljena da je upozna u svojih prvih dvadeset pet godina. No u, kada svako ode da spava, on sedi u svom krevetu ... poziv nastavlja da ga sledi kao senka. Od pedesete godine, mora da krene ponovo, jer deca sada imaju gotovo dvadeset pet godina; ona dolaze iz ume. Sada e se ona brinuti za svet; sada je njegova dunost izvrena. Ali u pedesetoj on, u stvari, ne odlazi u umu. Sanskritska re je vanprastha; on okree svoje lice prema umi. Ne naputa kuu, jer za nekoliko godina e trebati deci koja se vraaju natrag, da im prenese svoje
43

sopstveno iskustvo iz ivota, da dopusti njima da se smeste. Inae to bi bila vrlo nestabilna pojava ona dolaze kui, a on odlazi, nee onda biti spoja sa svetom. Oni su nauili neto o egzistenciji; sada treba od oca da naue neto o svetu. Inae sada e otac biti drugorazredan; deca e postati primarne sile. Otac e se povu i natrag, majka e se povui natrag... snaja dolazi, sin dolazi. Sada oni postaju pravi domaini, a otac i majka su tu, upravo ako im treba neki savet. Savet moe biti dat, ali sada su njihova lica prema umi; oni se pripremaju. Kada imaju sedamdeset pet, njihova deca e biti gotovo pedeset. Sada su otac i majka spremni da se okrenu prema umi - oni odlaze, oni idu opet u umu. Indijski ivot je poeo u umi, onda se zavrio u umi; zapoeo u usamljenosti, zavrio se u usamljenosti; zapoeo sa meditacijom, zavrio se sa meditacijom. U stvari sedamdeset pet godina za meditaciju, a samo dvadeset pet godina za svet; sveta ne moe biti previe... unutranja struja se nastavlja. U stvari, itav ivot je bio meditativan - samo za dvadeset pet godina neto ovek preuzima kao dunost, koju treba da obavi. U tim danima nije bilo potrebno da vam se da ukus meditacije, ve ste je upoznali, ali sada su stvari totalno drugaije. Vi ne znate ta je meditacija. Kada kaem "meditacija," re samo zazvoni u vaim uima - a nema odgovora. Ako kaem "limun" pljuvaka poinje da tee u vaim ustima, ali kada kaem "meditacija", nita ne odgovara. Kada kaem "Bog" usta ostaju suva. Niste okusili; re je beznaajna. Otuda, ja kaem prvo meditirajte. To je da uzmete samo malo ukusa, samo kratko sagledate. Onda ete sami zapoeti; poeete onda da izvravate druge korake. Vama treba uvid, letimino vienje, koje nije bilo potrebno ranije; otuda se direktno stavlja naglasak na meditaciju. Jednom kada ste meditativni sve e slediti. Ne treba da govorim o tome; sami ete poeti to da radite. Kada ste meditativni eleete da sedite tiho i smireno; asana e uslediti. Kada ste meditativni, do i ete do razumevanja da disanje ima ritam tiine; pranayama e uslediti. Kada ste smireni, meditativni, uivajui u samo i, va karakter e se promeniti; neete se meati u niiji ivot; biete nenasilni. Biete iskreni jer kad god niste istiniti vaa unutranja ravnotea e se izgubiti. Bivajui neistiniti moete utedeti pet rupija, ali neistinitou ete izgubiti toliko mnogo unutra, novo bogatstvo ete sada morati da izgubite. Nikada nisam video osobu koja je tako luda da samo za pet rupija izgubi unutranje blago, koje je mnogo vrednije, beskonano vrednije. Tako sledi yama. Kako postajete sve vie i vie tihi, ivot postaje spontan; niyama, izvesna unutranja disciplina, dolazi automatski. Upravo samo malo pomo i od vas, malo razumevanja, i stvari se dovode u red. Ali prva stvar je da se zna ta je meditacija; sve drugo sledi. Isus je rekao: "Traite prvo carstvo nebesko, onda e sve drugo uslediti." Isto vam i ja kaem.

44