LEENjE LEKOVITIM BILjEM VASO PELAGI ESTO IZDANjE NARODNA KNjIGA 1973 Kao to je sloboda veita borba za slobodu.

tako je i zdravlje veita borba za zdravlje samo su se metodi te borbe kroz vekove menjali i usavravali. Pobediti bolest znai osloboditi se straha od smrti.Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obiaje, navike, nonju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, naine leenja i vetinu izrade lekova. Ako se kroz istorijsku prizmu posmatra upotreba lekova i vetina leenja, jasno se vidi da drogistika vetina ini nerazdvojnu celinu kulturne istorije oveanstva. I lekovito billje je, izmeu ostalog, zaoralo duboku brazdu u ivot svih naroda, a pogotovo onih koji su vekovima tlaeni, gonjeni, porobljavani, naroda u veitim seobama, koji po neemu lie na vodeni cvet, na svilu to leti po lepom vre-menu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljice u gustoj travi. Lekovito bilje je najstariji lek i prvobitna farmaceutska sirovina nekad primitav-.nih, a sada kulturnih naroda. I danas je razno bilje najjevtinija i najpristupanija farmaceutska sirovina za izradu lekova u domaoj i inostranoj industriji.Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog sredstva ima u naem narodu neobino bogatu i izvanredno dugu i kontinu-iranu tradiciju. Najbolje svedoanstvo o tome pruaju broJni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar nrke: U Hodokom kodeksu, koji se omatra za najstariji kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba domaih i stranih biljnih droga, najee kima, aloja, tamnjana, lanenog i repinog semena, smok-vinog korena, korijandra, cveklinog soka, vrbove kore i njenog lia i raznog drutog bilja. Hilandarski medicinski kodeks broj 517, koji je otkrio 1951. godi-ne akademik B. Sp. Radoii u Biblioteci manastira Hilandara, navodi upotrebu kamfora, perunike, kukureka i mnogih drugih biljaka. Taj 'kodeks je najdragoceniji spomenik srpske medicinske kudture" (dr Relja Kati). Ovo delo potie iz XV ili XVI veka. Za vreme petvekovnog ropstva sastavluane su lekarue zna-. nih i neznanih medicinskih pisaca. I u njima je lekovito bilje najee pominjani lek.U stalnoj borbi za opstanak, hvatajui se na svakom kora-ku ukotac sa stihijom, bezgraninim i nemilosrdnim udima prirode, bez kolovanih lekara i lekova ostavlen i zaborav-ljen, bez iije pomoi, jer car je daleko a bog je visoko", na ovek je posebno cenio lekovito bile, koje mu je uvek bilo najvaniji i najpristupaniji lek. To se najlepe vidi i iz naih narodnih pesama. Od svih lekova u njima se najee pominje lekovito bilje. Njemu se esto pridaje udotvorna mo. Biljarice i vidarice se naro.to potuju. I to bilje, i mesto gde ono raste, nain branja, vreme kad se moe i sme brati, i ,sve ostalo to je u vezi s lekovitam biljem i leenjem pomou njeta obavijeno je poetskom icom i dubokom tajanstvenou. Taj psihosugestivni karakter mnogih stihova naih epskih pe-sama ima velik znaaj i esto je predstavl.ao znaajan poiho-teraoijski faktor.

Zato, vilo, da te bog ubije, Zat' ustreli pobratima moga? (Miloa Obilia) Daj ti bilje onome junaku, Jer se nee napositi glave Sta ga vila bogom bratimiti: Daj me putaj u planinu ivu, Da naberem po Mirou bilja, Da zagasim rane na junaku. Pusti vilu u planinu ivu; Bilje bere po Mirou vila, Bil.e bere esto se odziva. Nabra vila po Mirou bilja I zagasi rane na junaku... (Kraljevi. Marko i vila) Znaaj lekovitog bilja i njegovu terapijsku vrednost, kao i njegovu u to vreme dominantnu upotrebu u naem narodu, dobro zapaaju i nai narodni prosvetitelji iz druge polovine XVIII veka, pa tom pitanju, prirodno, posveuju posebnu panju u svo-jim prosvetiteljskim spisima i delima. Tako i Zaharija Stefa-novi Orfelin (17261785), dostojan pretea besmrtnog Dositeja Obradovia, na najznamenitiji pisac XVIII veka, prvi ot-kriva srpskom narodu naune pojmove o prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica koje su tada vladale. Orfelinov Veliki srpski travnik ima oko 500 bilaka. Neu-morni prosvetitel svoga roda daje svim biljkama pored latin-okog i narodno ime, a u odelku polza i upotreblenije" ita-ocu prua dragocene podatke iz materije medike i terapije onadso kakb se to radilo u to vreme u Evropi. Tako, na primer, kad pie o muimuli, Orfelii, pored ostalog, daje i ovo dra-, gocego uputstvo: Zrjele mumule esu izrednoe ljekarstvo pro-tiv bistre stolice, serdobolje, krovopljuvanja, teenja sjemena i mnagoga mjesenoga enskoga; radi ega mono nih s medom, ili sa e.erom, kako kruke pripraviti." I danas se mu-mula zbog toga to salri dosta tanina i drutih polife-lonskih jedinjenja, zatim pektina, vonog eera vitamina S i karotena uspeno koristi za spreavanje dijareje i ulazi u sastav raznih farmaceutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i esto omr-tonoonih proliva, pogotovo dece za vreme leta. Orfelinov Iskusni podrumar ima nekoliko stotina re-cepata za spravl>anje travnih vina i mnogih drugih alkoholnihi bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori o nainu i vremenu berbe i suenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti sloenih preparata izraenih od preko 200 domaih i egzotinih lekovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enoloku, farmakognozijsku i terapijsku vrednost. Znalako uputstvo o vremenu i nainu bralja, suenja i uvanja lekovitog billjka koje skoro niuemu ne zaostaje za dananjim princi-pima, daje Orfelin u svom Iskusnom podrumaru 1783. godine Godine 1883, sto godina posle pojave Orfelinovog Podru-mara, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo tampa kao poseb-no izdanje Lekovito bilje u Srbiji od dr Save Petrovia, sani-tetskog pukovnika iz Beotrada. Ovo delo na 470 strana potie iz ruke strun.aka, kolovanog u Francuokoj, koji je, slino Paniu, bio lekar, ali se potpuno odao botanici i farmako gnoziji. Evo ta u Pristupu" svoga dela pie ovaj na u javnosti malo poznati nauni radnik: Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuno je za lekare rad pouke naeg naroda, koji

esto propada zbog tota to se u svoja domaa; ne-pouzdana sredstva oslanja, pa zbot toga suvie dockan pomoi trai od naune medicine ili je nikao i ne trai. Narod se teko pomae domaim sredstvima i onde gde mu je bolest pot-puno poznata, a onde oigledno propada kad bolest ne moe da raspozna. Dunost je, dakle, svakoga, a osobito lekara, da ga u tom pravcu obuava i na pravi put upuuje." Nadovezujui se neposredno na tako svetle tradicije dr Ri-sta Pei-Gostuki, narodni ovek i narodni lekar, do-stojno je nastavio delo Save Petrovia i ranijih medicinskih pisaca. I on je neumorni zdravstveni prosvetitel svoga roda. Njegovo ivotno delo Leenje lekovitim biljvm treba pre svega tako i shvatiti, jer ono treba da pomogne narodu. Knjiga je korisna i za lekara, jer se kod nas na medicinskim fakultetima ne ui botanika ni farmakognozija.Tri izdanja su dovoljan i ubedl.iv dokaz da je ovo zamano delo svesrdno primleno svuda kod nas, u selu i u gradu. Ono ;e svuda trai. Svako domainstvo eli da ima ovu vrednu knjigu pri ruci.Plodan medicinski pisac, zdravstveni, kulturni.i drutveni radnik, ika Rista, kako ga je narod iz milote zvao, ostao je do smrti veran slobodarokim idejama i irenju zdravstvene kulture na svakom koraku.- Savestan lekar i prijatelj radnog oveka, on je ovim svojim delom, koje danas, moemo slobodno rei, postaje ve klasino, pomogao svom narodu u borbi protiv nazovilekarstva. Ubeen sam da e ovo novo, do-punjeno i popravleno izdanje biti nsto tako dobro primljeno u narodu kao i ona ranija. akutnim (pa i hroninim) sluaJevima, mada se mora pri tom primetiti da su i ovi poslednji u osnovi proizvodi iz biljnog sveta (plesan).Njihovom pojavom, meutim, ne samo da nije uzdrmana pozicija lekokitog bilja ve se ak primenjuje ee nego ranije sastav mnogih patenata ulaze ba ekstrakti lekovitih bilaka, to ini da je i strunjacima potrebno da znaju ta pored hemijskih edemenata ulazi u kompozkciju fabrikih farmaceutskih proiz-voda novoga doba.Nemam druge elje do da i tree izdanje doivi isto rasprostranjenje i produi da donosi dalje koristi natem narodu, kao su to uinila i prva dva. IZ PREDGOVORA PRVOM IZDANjU Smatrajui da je najstarija grana vetine leenja bila biljem i da su lekovite osobine medicinskog bilja svetu poznate iz hilja-dugodinje primene njegove, i da to njegovo delovanje nije uvek pria (lvgende); smatraJui da nemar lekara u pogledu upotrebe bilja i lekova od njih spremljenih dolazi uopte otuda to su lekari vie tvrdo-glavo skloni da propisuju dobijenv kristale iz biljaka i indu-strijske hemijske preparate;smatrajui, dalje, da se lekovi koji su dobijeni iz biljnog sveta spremaju, uporedo s napretkom nauke, na sve bolji i bolji nain i da mi danas znamo naine da ih dobijamo u takvom sastavu koji sadri i njihovu celinu i njihovo delovanje u potpunosti, a bez osetne promene; a udei se to se. u medicinskim studijama danas ne smatra kao najvaniji zadatak izleenje bolesnika (nvgo samo prouavanje bolesti); Kongres izraava elju: 1. Da Meunarodna fvderacija za razvoj lekovitog bilja i slinih biljaka pomalse po celom svetu energinu na-unu propagandu, kakva je ve. poela na nekim medicinskim fakul-tetima, u cilju da se povrati ast i ugled leenju lekovitim biljem i lekovima spremLjenim od njih.2. Da se obrazuje centralni meunarodni komitet koji e ima-ti zadatak da podstie i usmerava zvaninu i privatnu inicijagi-vu u tom smeru i da

joj daje najiri publicitet."Ovako je glasila druga, glavna taka rezolucije Meunarodnog kongresa za raavie lekovitog bilja i slinih bilaka, koji je odr- an jo u julu 1931. godine u Parizu. Na tom kongresu uzelo je us-a petnaest drava, a u radu i donoenju rezolucija (voeux adoptes) sudelovali su ne samo uvani profesori univerziteta i farmaceutskih fakulteta ve i drugi strunjaci: profesori medicin-ske botanike, direktori hemijskih laboratorija, predstavnici sindikata apotekara i drogerista, inenjeri agronomije, direktorn ministarstava (poljoprivrede i trgovine), biljoberi naveliko, pa ak i politiari i advokati oko dvesta najistaknutijih stru-njaka i delegata iz svih krajeva Evrope... Za ovaj kongres i za Mebunarodnu federaciju za razvoj leenja lekovitim biljem, kao i za njenu rezoluciju, doznao sam sasvim slu-ajno, tu skoro, i tek poto je bila gotova ova moja knjiga. Sasvim samostalno, nezavisno od elja tih organizacija i skupova, poeo sam i radio u duhu navedenih ideja, ne znajui da iste brige brinu i toliki daleki mi ludi. Vie od deset godina prikuplao sam ma-terijal i nosio se milu da napiem jednu ovakvu kn-igu kakvu sam napisao. Pobuda za ovo bilo je kod mene dosta i one su bile ne samo strune nego i opte prirode, naime: socijalno-zdravstvene ekonomske, nacionalne, nauno-pedagoke i narodno-prosvetne. Zato neka mi bude dozvolljeno da to ovde unekoliko izloim i obja-snim. Medicina brzo napreduje i broj lekova i sredstava pomou kojih ljudi tee da lee i izlee pojedine bolesti raste iz dana u dan... Lekovi koje izbacuje hemijska industrija, ak i oni koji su napravleni od ivih organa i delova svakodnevne hrane (opotera-pija i vitamini) prodaju se kao skupi patenti, koji, moda, vrede malo, a prodaju se za skupe pare samo zato to ima da prou kroz desetinu ruku. Ali ako, npr, svea digerica, svee jaje, sve bubac" itd. niou dostupni svakome u Parizu ili Berlinu, Be; iTd., sve je to dostupno nama, Jugoslovenima, i onima u Beogradu i onima u Pirotu. Isto tako, npr., ako onaj u Hamburgu ili u Esenu ne moe da nabere sebi neko bile na trotoaru ili na pristanitu, a polja su mu daleko vrlo lako moe to da uini oaj u Lazarevcu ili onaj u Knjaevcu. I njemu nisu potrebni skupi patenti. Stalno, iz godine u godinu, trae se nova sredstva. Leenje se ne naslanja vie na stare metode i lekove. Oni se ak zaboravljaju u korist novih. Tako se leenje postepeno i umnogome odvojilo od prirodnih sirovih sredstava, naroito od lekovitog bilja, te ga danas ogroman broj lekara (da i ne govorim o velikovarokoj deci) i ne poznaje, a kamoli da ga struno preporuuju narodu, mada ga ponekad prnmenjuju u svojoj praksi (u orezu, na selu itd.). V vidu specijaliteta uliva se postepeno narodu pojam da su pravi lekovi samo oni koje on kupi po skupe novce, a da ih u njegovoj okolini nema i ne moe biti... U praksi esto unosimo u recepte i ono to se bolesiiku nalazi ispred nosa, umesto da ga nauimo kako da se koristi onim to mu je pod rukom. Mnogi znamo samo za recepte i preputamo da, za novac, bolesniku sve drugi spremi, umesto da prosto obja-snimo kako treba da se opremi lek od bil>ke, od cveta, korena, kore, od meavina, i tako mu pomognemo u dva pravca: da ga izleimo i da ga to ne staje skupo. Time ipak neu da kaem da se moemo odrei svih onih dobrih lekova koje su dale hemija i industrija, kao to se ne moemo odrei svuda i svakad elektrine sijalice, ali hou rei da je "vreme da se malo zaustavimo, jer smo se suvie udaljili od pri-rode, prenebregli

smo prirodne dekove i biljke. Vreme je da se vratimo mado natrag... Na narod osobito ceni leenje lekovitim bilem, nezavisno od toga da di u zvaninoj medicini vlada ovaj ili onaj pokret, mo-da. Njemu nije potrebno dokazivati mnogo da u biljkama ima .celog leka", kakvog nema u posebnom leku koji je iz te billjke izvaen u laboratoriji. Jo ako mu nauna medicina to lreporui i da o tome dokaza, onda e on ta sredstva prihvatiti radije nego ona koja su mu danas skupa ili koja ne moe nabaviti brzo. U poslednje vre-me se ak primeuje otpor kod bolesnika i ela da im se ne pro-pisuju lekovi ali kad im se pr.eporui biljni, domai lek, oni na to rado pristaju... Zato su lekari, a naroito lekari u narodu, duni da mu obrate veu panju na mogunost leenja lekovitim biljem. Lako je, vrlo lako propisati neki gotov, patentiran lek i smatrati da je posao svren. Mnogo se vie truda, pamenja i umnog naprezanja trai da se propie naem oveku biljni lek, sa svic uputstvima koja njegova upotreba iziskuje, nego kada se propiu kolaii (ta-blete"), iji je nain uzimanja ve odreBen ili je na uputstvu. Naj-zad, lekar dobro zna i ne sme zaboraviti ni to da je fizioloki (da (kaem prirodni) rastvor leka mnogo boli nego mnogo puta ku vani i peeni fabrikat. Prirodni biljni lek deluje meke i ne-nije na oveje tkivo, dok preceni" lek, fabrikat, moe i da kvari i da pee sluzokou usta, stomaka i creva. Razume se da ovo popularisanje leenja lekovitim biljem zahteva od lekara i bollje poznavanje bilja. Ali je to i zahtev naeg vremena, naeg doba: moramo usled raznih uzroka, nacionalnih, ekonomskih i dravnih, da se vraamo na iskoriavanje svih iz-vora bogatstava i na svoja narodna sredstva leenja i samopomoi. A kako emo ako ne budemo znali koja su ta sredstva i kako se primenjuju? an jo u julu 1931. godine u Parizu. Na tom kongresu uzelo je ue-a petnaest drava, a u radu i donoenju rezolucija sudelovali su ne samo uveni profesori univerziteta i farmaceutskih fakulteta ve i drugi strunjaci: profesori medicin-ske botanike, direktori hemijskih laboratorija, predstavnici sin-dikata apotekara i drogerista, inenjeri agronomije, direktori ministarstava (poloprivrede i trgovine), biljoberi naveliko, pa ak i politiari i advokati oko dvesta najistaknutijih stru-njaka i delegata iz svih krajeva Evrope... Za ovaj kongres i za Mebunarodnu federaciju za razvoj deenja lekovitim bilem, kao i za njenu rezoluciju, doznao sam sasvim sluajno, tu skoro, i tek poto je bila gotova ova moja knjiga. Sasvim samostalno, nezavisno od ela tih organizacija i skupova, poeo sam i radio u duhu navedenih ideja, ne znajui da iste brige brinu i toliki daleki mi ludi. Vie od deset godina prikupljao sam materijal i nosio se miljenju da napiem jednu ovakvu knjigu kakvu sam napisao. Pobuda za ovo bilo je kod mene dosta i one su bile ne samo strune nego i opte prirode, naime: socijalno-zdravstvene, ekonomske, nacionalne, naunopedagoke i narodno-prosvetne. Zato neka mi bude dozvoljeno da to ovde unekoliko izloim i objasni. Medicina brzo napreduje i broj lekova i sredstava lomou kojih ljudi tee da lee i izlee pojedine bolesti raste iz dana U dan...Lekovi koje izbacuje hemijska industrija, ak i oni koji su napravl.eni od ivih organa i delova svakodnevne hrane (opotera-pija i vitamini) prodaju se kao skupi patenti, koji, moda, vrede mado, a prodaju se za skupe pare samo zato to ima da prou kroz desetinu ruku. Ali ako, npr., svea

digerica, svee jaje, sve bubac" itd. niou dostupni svakome u Parizu ili Berlinu, Beu itd., sve je to dostupno nama, Jugoslovenima, i onima u Beogradu i onima u Pirotu. Isto tako, npr., ako onaj u Hamburgu ili u Esenu ne moe da nabere sebi neko bilje na trotoaru ili na pristanitu, a pdloa su mu daleko vrlo lako moe to da uini oaj u Lazarevcu ili onaj u Knjabvcu. I njemu nisu potrebni skupi patenti. Stalno, iz godine u godinu, trae se cova sredstva. Leelje se ne naslanja vie na stare metode i lekove. Oni se ak zaboravljaju u korist novih. Tako se leenje postepeno i umnogome odvojilo od prirodnih sirovih sredstava, naroito od lekovitog bila, te ga danas ogroman broj lekara (da i ne govorim o velikovarokoj de-ci) i ne poznaje, a kamoli da ga struno preporuuju narodu, mada ga ponekad prnmenjuju u svojoj praksi (u srezu, na selu itd.). U vidu specijaliteta uliva se postepeno narodu pojam da su pravi lekovi samo oni koje on kupi po skupe novce, a da ih u njegovoj okolini nema i ne moe biti... U praksi esto unosimo u recepte i ono to se bolesniku nalazi ispred nosa, umesto da ga nauimo kako da se koristi onim ptto mu je pod rukom. Mnogi znamo samo za recepte i preputamo da, za novac, bolesniku sve drugi spremi, umesto da prosto objasnimo kako treba da se opremi dek od biljke, od cveta, korena, kore, od meavina, i tako mu pomognemo u dva pravca: da ga izleimo n da ga to ne staje skupo Time ipak neu da kaem da se moemo odrei svih onih do-brih lekova koje su dale hemija i industrija, kao to se ne moemo odrei svuda i svakad elektrine sijalice, ali hou rei da je "vreme da se malo zaustavimo, jer smo se suvie udaljili od prirode, prenebregli smo prirodne lekove i biljke. Vreme je da se vra-timo malo natrag... Na narod osobito ceni leenje lekovitim biljem, nezavisno od toga da li u zvaninoj medicini vlada ovaj ili onaj pokret, mo-da. Njemu nije potrebno dokazivati mnogo da u biljkama ima ,celog leka", kakvog nema u posebnom leku koji je iz te biljke izvaen u laboratoriji. Jo ako mu nauna medicina to preporui i da o tome dokaza, onda e on ta sredstva prihvatiti radije nego ona koja su mu danas skupa ili koja ne moe nabaviti brzo. U poslednje vre-me se ak primeuje otpor kod bolesnika i ela da im se ne pro-pisuju lekovi ali kad im se preporui bilzii, domai lek, oni na to rado pristaju... Zato su lekari, a naroito lekari u narodu, duni da mu obrate veu panju na mogunost leenja lekovitim biljem. Lako je, vrlo lako propisati neki gotov, patentiran lek i smatrati da je posao svren. Mnogo se vie truda, pamenja i umnog naprezanja trai da se propie naem oveku biljni lek, sa svic uputstvima koja njegova upotreba iziskuje, nego kada se propiu kolaii (ta-blete"), iji je nain uzimanja ve odreen ili je na uputstvu. Naj-zad, lekar dobro zna i ne sme zaboraviti ni to da je fizioloki (da aem prirodni) rastvor leka mnogo bolji nego mnogo puta ku vani i peeni fabrikat. Prirodni biljni lek deluje meke i ne-nije na oveje tkivo, dok preceni" lek, fabrikat, moe i da kvari i da pee sluzokou usta, stomaka i creva. Razume se da ovo popularisanje leenja lekovitim biljem za-hteva od lekara i bole poznavanje bila. Ali je to i zahtev naeg vremeia, naeg doba: moramo usled raznih uzroka, nacionalnih, ekonomskih i dravnih, da se vraamo na iskoriavanje svih iz-vora bogatstava i na svoja narodna sredstva leenja i samopomoi. A kako emo ako ne budemo znali koja su ta sredstva i kako se

Stoga sam miljenja da su ba lekari nai duni da, koliko je god mogue, zamenjuju lekove stranog porekla lekovima dobije-nim iz domaih bilaka. Jer, iskluujui svaki ovinizam u ovoj oblasti, mogu jednog dana nastupiti dogaaji (rat, nemiri, sukobi itd.) kad se ti strani lekovi ne mogu dobiti ni za skupe novce. Zato je potrebno da blagovremeno svi mi, i lekari i apotekari, uovojimo lozinku: sve to se moe zameniti da se zameni domaim lekom, a naroito biljnim, i da se to zna za vremena. U pogledu autora knjiga kojima sam se sluio pri sastavAanju i izradi ove knjige uputstava bie jo rei u uvodu. Dunost mi ipak nalae da odmah ovde izjavim da sam za osnovu svoga rada uzeo radove francuskih autora, a naroito Anrija Leklerka, koga danas smatraju, ne samo Francuzi nego i drugi, ocem i obnovitelem le-enja lekovitim billjem i bez ijih se radova, u kojima je on izneo svoje iskustvo, ne moe danas sa sigurnou pisati o tome pred-metu, ako ko misli da pie naunu knjigu, a ne neku pekulantsku brouru koja nita ne vredi. Naroito to vai za doziranje le-kova. Jer moe neko preporuivati leenje lekovitim biljem ko-liko hoe ipak bez odreene doze to mnogo ne vredi. Lek i doza jesu nerazdvojni osnovni elementi leenja. Francuski autori i dela, a u prvom redu istaknuti Leklerk, koji je poznat strunjak i praktiar na tom poljlu, a isto tako i prof. Ero, dr Narodecki, apo-tekar Bure, specijalista za kulturu biljaka, Role, Rekli, Kamil Droz i mnogi drugi sluili su mi kao izvor znanja za sastav ove knjige... Postupajui tako ja sam sasvim samostalno izvrio raspo-delu lekovitog billja po bolestima i kod svake pojedine bolesti iz-neo doze lekova i bila kojim se ta bolest lei. Time sam omoguio da se u narodu pismeniji ljudi njime tanije slue i spreio da sebi mnogi njime nakode, to esto biva. Neka mi se ne zameri ako se u ovoj knjizi nabu neki nedostaci ili suvine greke, jer iako sam je marlivo izraivao ipak sam hteo da naa publika doe do nje na vreme. A pored toga i naj-stroi dravni propisi o lekovima, na kojima rade naunici, ni-su bez greaka i po pravilu se posle ispravljaju i ti propisi stal-no dopunjuju. Pravilo je da ja ili neko drugi u buduim izdanjima izvrimo dopune ili usavravanje to se u ovom izdanju ve ini. U isto vreme, mIslim da se ovom knjigom, ovako sastavljenom i napisanom, ubija i nadrilekarstvo u narodu, kad je re o leenju bolesti lekovitim bilem. Svaka seoska eret-baba ili svaki eret-starac iskoriavali su svoje blinje zahvalljujui tome to su zna-li poneku lekovitu biljku ili se ak pravili da je znaju i primenjivali je i gde treba i gde ne treba. To e njima ubudue ii tee, jer e odsad pozitivna sigurna znanja doi u ruke najprosveenijih li-nosti: narodnih uitela, i drugih pismenih ludi, u prvom redu mlaih lekara, apotekara, ija e saradnja, uz korienje ove knji-ge, doprineti najbrem i najefikasnijem iskorenjivanju ubitanog nadrilekarstva. Zato se i nadam dobrom prijemu, dobrom odzivu i rasprostranjenu kaige. Dr R. Gostuki IZ PREDGOVORA DRUGOM IZDANjU Proli smo izvesnu etapu u popularisanju leenja lekovitim biljem. Delo i ideje pali su na dobru zemlju. Plodovi se primeuju na sve strane. Leenje lekovitim biljem dobija i kod nas ponovo i u dubinu i u irinu.

Hiljade knjiga prvoga izdanja (1935. godine) koje su otile u narod stvorile su povoltno tlo za nove radove, za novo pionirstvo: poele su se, u mnogo veoj meri, brati i suiti, pa i sejati i negovati lekovite biljke, a leenje njima odomauje se sve vie. Ne moemo se poaliti ni na ta, ni s koje strane; dravni organi vode rauna o lekovitom bilu kao izvoru i objek-tu narodne privrede, pojedine organizacije i kulturna drutva poklanjaju ovom pitanju sve veu panju, pomaui u narodu akciju prosveivanja i primene. A o odobravanju naeg dela koje granii s entuzijazmom, od strane pojedinih privatnih lica, kako u presto-nici tako i iz drugih krajeva zemlje, mnogo i da ne govorimo... Ostaje nam da kaemo nekoliko rei i o naunoj strani rada. S ne manjim zadovoljstvom i s ponosom, koji ne krijemo, konstatu-jemo da otkako je izila ova knjiga drugih naunih i strunih prikaza u javnosti, sem jednoglasno povol>nih, nije uopte bilo. Mi smo tim strunim i nestrunim prikazivaima zahvalni, ali smatramo za korisno da tim povodom, ma to izgledalo i neskromno, izjavimo: nae delo s naunog i strogo medicinskog gledita i ne bi moglo biti kritikovano ni u naelu ni u pojedinostima (osim u tehnikim omakama), jer, ponavljamo, ono je pisano iskluivo na tomelju naune medicine onakve kakva je ona danas i u pravcu kojim se ona jednim delom kree.... Obnovljena i iskustvom obogaena medicina u pitanju leenja stavl,a zahtev da sve metode budu proste i prirodne, a u pogledu znaaja i klasifikacije ona daje naim sredstvima za terapiju ovakav red: 1. fizikalne metode leenja: vodom, mineralnim vodama, sun-cem, vazduhom, klimom, kupanjem u moru, gimnastikom;2. dijeta;3. leenje lekovitim bilem;4. sredstva koja se primenjuju na koi i preko nje;5. leennje minimalnim dozama i drugim specijalnim lekovi-ma, ali da bude mnogo bolje nauno osnovano;6. sredstva i lekovi koji pomau prirodu i daju snage orga-nizmu da pobedi i prezdravi;7. hirurgija operacije kao metode leenja koje nee mnogo poremetiti glavne funkcije tela.Oevidno je da je znaaj dijete i lekovitog bilja ponovo i u ovom pokretu naunika istaknut, jer oba naina leenja zauzimaju gotovo prva mesta (2. i 3).Iz tih razloga ja sam ovom novom izdanju dodao dijetu krat-ka uputstva za ishranu kod najvanijih bolesti, kakva odgovara naim potrebama i naim mogunostima te time upotpunio za-htev nauke i ujedno ispunio elju mnogobrojnih prijatelja koji su hteli da to ue u novo izdanje. Neka bi ovo oboje, i leenje bilem i leenje dijetom, donelo puno koristi svima. Ar R. G. U V OD Onaj kome je. poznat in. leenja ljudi neka ne uva to samo za sebe, nego nvka sve izloi i drugima u punoj meri. Parafraza sv. Kcrila KRATKA ISTORIJA POZNAVANjA I PRIMENE LEKOVITOG BILjA Naunik Lehamo kazao je: Mi svaki dan imamo primera koji i najveim sumnjalicama pokazuju koliko su lekovite po-jedine biljke. Pogledajte samo na domae ivotinje: pse, make itd. Zar ne vidimo, im se koja od njih razboli, da odmah tri na travke, lei se i ozdravljuje, ne menjajui ni u emu nain ivota?" Svi primitivni narodi lee se domaim sredstvima, po-najvie biljkama. Da bi doli do nekog rezultata, oni su mo-rali sve ispitati, pa i rtve dati, jer su se mnogi i trovali, ako nisu bili oprezni. Ali, uglavnom, svi ti narodi stekli su u toku vekova iskustva da odre&ene biljke lee od ove ili one bolesti. To iskustvo i

znanje nisu imali svi, nego samo pojedini ljudi, moe se rei najpromuurniji. I ti ljudi, koristei se time, postali su vidari ili su uzeli na sebe masku maioniara, vraara i drugih viih" bia meu prostom masom. To svoje znanje, ma koliko ono bilo ogranieno i nesigurno', ovi znalci uvali su za sebe i kao tajnu predavali svo-jim naslednicima, te se tako iz pokolenja u pokolenje odrava-la ta prvobitna vetina ili nauka o leenju. Kao i lekovi, predavali su se iz pokolenja u pokolenje i otrovi koji su sluili oveku u borbi za opstanak i u borbi s neprijateljem (otrovi za strele, za koplja, za trovanje: sipani u pie i jelo itd.). Prvobitno lekarstvo ipak je jako koraknulo kad je dolo u ruke svetenstva, toga uvara nauke staroga doba. Ono je kao drutvena kasta hiljade godina uvalo i iskoriavalo to sazoje znanje. S njime i poinje prava istorija lekarstva. Imperator in Nong, kae pariski profesor Emil Pero, od koga uzimamo ove kao i dallje podatke, 3000' godina pre nae ere znao je bar za sto lekovitih trava. Njega i imperatora Hu-ang Ti (2637. pre nae ere) moemo smatrati za oca medicine i poznavanja prirode uopte. Opis i izuavanje bilaka, as bre as sporije, napredovali su stalno sve do onoga dana kada su kineski naunici Li i i i njegov sin dali delo, upravo eiciklopediju, Ben-cao--gan-mu, koje je postalo klasino, u 52 sveske, sa 1100 stranica, od kojih je 20 svezaka (1839) posveeno lekovitom bilju. Neki najnoviji lekovi u medicini dobijaju se iz kineskih biljaka. U Indiji, svetenici stare vere, bramini, zatim svete-nici Budine vere, bili su i lekari i apotekari u isto vreme i , leili su dajui lekove uz pevanje i verske obrede. Oni su svoja znanja preneli i u Tibet. Tibetska medicina i danas postoji, iako nije podvrgnuta naoj, zapadnjakoj analizi. Indijska knjiga o lekovima i danas je najbogatija zbirka napisa o lekovima od bilaka, jer evropski naunici jo nisu ispitali sve biljke onako kako to nauka zahteva. U starom Egiptu (Misiru) svetenici su uveravali svet da su dobili znanje od boginje Izide. Ima podataka da su i 2250 godina pre nae ere Misirci znali za neke lekove kojima se mi i danas leimo. Tako su znali za ricinus, opijum, hai (sok od indijske konople) itd. Vetina balzamovanja mrtvih, pri emu su se upotrebljavali razni biljni sastavi, predavala se mlaima samo pod zakletvom. Asirci, Haldejci, Persijanci, Miani i drugi narodi Srednjeg istoka sticali su znanja iz Egipta i iz Indije preko Jevreja, a Jevreji su ih primali od Egipana. Kod njih su se leenjem bavili samo leviti, i to po pravu naslea. Oni su znali za mnoge bilke, mada je kod njih molitva bila najjae sredstvo protiv bolesti. Od Egipana znanje je prelo i u Grku. I tu su prvi le-kari bili svetenici, koji su takoe poznavali mnoge bilke. Kako se tada nije znalo za stare Kineze Grka Eskulapa progla-sili su za oca medicine, a Hirona za oca apotekarstva. Ova dvo-jica iveli su u VI veku pre nae ere. Orfej, pesnik i lekar, uveni matematiar Pitagora i najzad Hipokrat (485420. g. pre n. ere) znali su za delovanje opijuma, kiice, pelina itd. Filozofi Platon i Aristotel bili su takoe lekari i prodavali su lekove. U to doba ljudi su se naroito interesovali za otrove. Tako je i filozof Sokrat otrovan sokom od kukute (cvolike, amrelaste biljke conium maculatum). Ovaj sok spada u red uspavljujuih otrova, deluje na kimenu modinu i ubija paraliui miie za disanje. Grk Teofrast ostavio je posle sebe delo Istorija bilja, a Dioskorid, u poetku nae ere, dao je ve est medicinskih knjiga, koje su se docnije

rasprostrle kod Arabljana i Rimljana i imale ogroman uticaj na ondanji svet, kao i docnije kroz ceo srednji vek u Evropi, naroito na njenom zapadu. Mnogo se radilo na istraivanju lekovitog bilja, a naro-ito otrova i protivotrova od ujeda zmija, za vreme cvetanja nauka u Aleksandriji. Ali s propau Aleksandrijske bibli-oteke, ije je unitavanje poelo jo za vreme Cezara i Kleo-patre, pa zavreno pobedom Arabljana, mnoga su znanja bila iz-gubljena. Rimljani, pobedivi ondanji svet, skupili su sva znanja onoga doba kojima su vladali pobeeni narodi i njihovi voi. Rimljani su imali slavne naunike, od kojih da pomenemo Pli-nija i Galena. Galen (131210) uspeva da odredi tanije nain spravljanja lekova od lekovitog bil>a i postaje ocem takozvane galenske farmacije". S propau Rima propada i ondanja civilizacija i na-uka bei u manastire". Kao na Dalekom istoku, tako i na Za-padu, u toku itavih stolea monopol leenja ostaje u rukama kaluera. To biva i na Srednjem istoku. Sam patrijarh Nesto-rije (435. g.), kao izgnanik u Libijskoj pustinji, predaje me-dicinu i okuplja uenike uveni nestorijanci u istoriji koji docnije u Persiji sjajno razvijaju tu nauku. U toku celog srednjeg veka ljudi su vie izuavali itija svjatih otaca nego ita drugo; pa ipak i u to gluvo doba izu-avanje lekovitog bil>a nije moglo sasvim izumreti. ak se i Karlo Veliki interesuje za lekovito bilje i narebuje i propi-suje koje lekovite biljke da se gaje u njegovim carskim bata-ma da bi", veli on, sluile Askluivo za nau potrebu, a ne za druge". Preko Arabljana i njihovih naunika dolaze s Istoka nove biljke i u Italiju. Oni ih izuavaju, jer se u Koranu kae: Onaj ko spase ivot jednome oveku, treba da bude smatran kao ovek koji je spasao ivot svima." U toku vekova, malo-pomalo, spremanje i prodaja lekova poinju da se odvajaju jedno od drugog. Javlaju se mnogi ludi ko-ji spremaju i prodaju lekove, trave, balzame, mirise, zaine itd. Oni se odvajaju od trgovaca i postaju zaseban red to su ve apotekari. Oni imaju dunost da izvre nalog lekara, koji su u ta davna vremena jo bili kalueri. A tek od 1452. te gru-pe ljudi poinju da se dele na lekare, hirurge i apotekare. Apo-tekari na Zapadu postaju saradnici lekara i od njih se zahteva da znaju itati njihove recepte. Razume se, na latinskom. cZa vreme renesanse pa sve do XVIII veka, zahvaljujui radu tadanjih alhemiara koji trae kamen mudrosti, a tako isto zahvaljujui pronalasku tampe, otkriu Amerike i putovanju velikih moreplovaca, broj lekovitih bilaka koje su donete u Evropu i tu se poele gajiti jako je porastao. Mnoge bil.ke i rastinje za koje bismo danas rekli da su odvajkada rasli kod nas doneti su s Istoka ili iz drugih oblasti Zemllje (breskva, kukuruz, duvan, opijumski mak itd.). Te bilke bile su rasturene po narodu, a one koje zbog hladnije klime nisu mogle uspevati i napredovati gajene su u botanikim i staklenim batama. S propau Rima propada i ondanja civilizacija i na-uka bei u manastire". Kao na Dalekom istoku, tako i na Za-padu, u toku itavih stolea monopol leenja ostaje u rukama kaluera. To biva i na Srednjem istoku. Sam patrijarh Nesto-rije (435. g.), kao izgnanik u Libijskoj pustinji, predaje me-dicinu i okuplja uenike uveni nestorijanci u istoriji koji docnije u Persiji sjajno razvijaju tu nauku. U toku celog srednjeg veka ljudi su vie izuavali itija svjatih otaca nego ita drugo; pa ipak i u to gluvo doba izu-avanje lekovitog bilja nije

moglo sasvim izumreti. ak se i Karlo Veliki interesuje za lekovito bilje i narebuje i propi-suje koje lekovite biljke da se gaje u njegovim carskim bata-ma da bi", veli on, sluile Askljuivo za nau potrebu, a ne za druge". Preko Arabljana i njihovih naunika dolaze s Istoka nove biljke i u Italiju. Oni ih izuavaju, jer se u Koranu kae: Onaj ko spase ivot jednome oveku, treba da bude smatran kao ovek koji je spasao ivot svima." U toku vekova, malo-pomalo, spremanje i prodaja lekova poinju da se odvajaju jedno od drugog. Javlaju se mnogi ljudi ko-ji spremaju i prodaju lekove, trave, balzame, mirise, zaine itd. Oni se odvajaju od trgovaca i postaju zaseban red to su ve apotekari. Oni imaju dunost da izvre nalog lekara, koji su u ta davna vremena jo bili kalueri. A tek od 1452. te grupe ljudi poinju da se dele na lekare, hirurge i apotekare. Apotekari na Zapadu postaju saradnici lekara i od njih se zahteva da znaju itati njihove recepte. Razume se, na latinskom. Za vreme renesanse pa sve do XVIII veka, zahvaljujui radu tadanjih alhemiara koji trae kamen mudrosti, a tako isto zahvaljujui pronalasku tampe, otkriu Amerike i putovanju velikih moreplovaca, broj lekovitih bilaka koje su donete u Evropu i tu se poele gajiti jako je porastao. Mnoge bil.ke i rastinje za koje bismo danas rekli da su odvajkada rasli kod nas doneti su s Istoka ili iz drugih oblasti Zemlje (breskva, kukuruz, duvan, opijumski mak itd.). Te bilke bile su rasturene po narodu, a one koje zbog hladnije klime nisu mogle uspevati i napredovati gajene su u botanikim i staklenim batama. Time je svakome iole prosveenom i pismenom oveku omo-gueno domae priruno leenje to je i cilj ove knjige a da ne mora traiti po knjizi biljke i podesan nain njihove upotrebe. Uporedo s tim, osim ove gdavne namene, knjiga ima i drugi cilj: da omogui to jevtinije leenje. Ja sam za to da se sami pomognemo koliko moemo i da iskoristimo domae sredstvo za leenje. Zato da dajemo milione za tue hemijske proizvode kad moemo nai leka i u domaim jugoslovenskim biljkama? Odsada, zahvaljujui ovom mom skromnom radu narod e moi da se pomogne u nevolji biljnim lekovima to ih ima pri ruci ili u apoteci, ali nabranim u naoj zeml>i. Dodue, i dosad je on tako postupao, tj. leio se domaim biljem, ali je ta rad-nja bila neusavrena, neznalaka, nesigurna. Vreme je bilo da mu se pomogne i da mu se dadu struna uputstva i u oblasti le-enja domaim lekovitim biljem. Nema spora da ovo ne moe vaiti^za sve bolesnike u gra-du, koji su daleko od naih polja i livada, te ne mogu sami na-brati ono bilje koje bi im moglo biti od koristi, a ne umeju ga ni nabrati, jer mnogi od njih ne razlikuju jednu od druge ni vrste ita, a i lake im je otii u apoteku i kupiti sebi kolaie nego spremiti lek. Nee to vaiti ni za one koji imaju dosta materijalnih sredstava i nee da uzimaju jevtine lekove. Isto tako nee to vaiti za sluajeve kad se hemijski i tzv. sintetski lekovi ne mogu zameniti biljnim ili kad se lek dobija samo iz prekomorske biljke. Tu bolesnici ne treba da se varaju i da gubei vreme oekuju pomo od biljaka koju im ove ne mogu pruiti. Iskusan lekar znae koje biljke mogu zameniti apotekarske lekove, a koje ne mogu. Ali u svakom slu-aju mora se uvek imati na umu da je preimustvo mnogih biljnih lekova ne samo nad hemijskim lekovima nego i nad sastoj-cima koji su dobiveni iz tih biljaka raznom preradom kao odvojeni tadozi, kristali, izdvojeni

prakovi, soli itd. danas utvrena i priznata stvar (Rekli, Favrion, Mader, Pe-ro i dr.). Zato se smatra da cela biljka, ili ceo onaj deo koji se upotrebljava, s glavnim sastojkom koji sadri u sebi, ima mnogo bolje dejstvo nego samo jedan njen sastojak, koji je iz nje izvaen ili izdvojen putem raznih laboratorijskih hemij-skih procedura. Razume se da i upotreba biljnog leka nije uvek prosta radnja. Mnoge biljke su otrovne ili.su otrovni samo pojedini nji-hovi delovi (koren, seme itd.). Kod mnogih treba upotrebiti samo lekoviti deo: koren, stablo, cvet, koru, ili pak celu biljku. Treba umeti i uzabrati lekovitu biljku, znati vreme kada se ona bere za lek i, to je vrlo vano, ne pomeati je s nekom njoj slinom, jer ima vrlo slinih bilaka. Neophodno je odrediti uvek koliinu bilja i dozu leka od bila, kao i na-in spremanja, jer se jedna koliina moe podneti, druga ve moe tetiti. Starao sam se da sve te potrebe u ovoj knjizi popunim i na sebi postavljeni zadatak odgovorim u potpunosti, ko-liko se god to bolje moglo. to se tie materijala, grae, odakle sam crpeo sva ova znanja, osim onih koja sam imao i ranije iz svoje medicinske struke smatram za potrebno da navedem ove podatke. U naoj literaturi imao sam prethodnika. To je bio dr Sava Petrovi, san. pukovnik. On je tampao knjigu Aekovito bilje u Srbiji jo 1883. godine. U toj svojoj knjizi, koja je da-nas vrlo retka, on rea .i opisuje lekovite biljke vie kao botaniar a manje kao lekar. U predgovoru te svoje knjige kae: Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuno je za lekare radi pouke naeg naroda, koji esto propada zbog toga to se u svoja domaa, nepouzdana sredstva oslanja, pa zbog to-ga i suvie dockan pomoi trai od naune medicine, ili je nikako ne trai." Iz toga se moe izvesti zakluak da je knjiga bila napisana vie za lekare, jer sumnjam da se iko drugi mogao njome sluiti, a najmanje narod, kome je ona po svom sastavu i sadrini ostala nepristupana. A i sami le-kari ne mogu se njom sluiti, jer su u njoj reane bil>ke, jedna za drugom, bez ikakvih bliih odlika i grupisanja. Ja sam se ipak koristio njome utoliko to nisam unosio /u svoju knjigu one lekovite bilke, s malim izuzetkom, kojih nema kod dr Sa-ve Petrovia, smatrajui da takvih kod nas i nema. Poznavanje bilja je sad mnogo vee nego ranije u Srbiji, te e se danas na naoj teritorijk nai i vei broj novih biljaka to ima tek da se utvrdi i te biljke iskoriste. Smatrajui da je on srpski jezik i narodne nazive dobro znao ja sam se oslonio uglavnom na njega i nazive biljaka za na deo zemlje stavljao prema njegovoj nomenklaturi (vrlo ma-li broj i po Koaninu). Za nazive biljaka u drugim krajevima nae zemle (Hrvatskoj, Sloveniji, Vojvodini i dr.), ne go-vorei o osnovnom, naunom nazivu latinskom, sluio sam se knjigom J. Stipania, u kojoj se mogu nan uporelni nazivi (ali ne svi) lekovitih bilaka na-vedenih u mom delu (opet ne svih). Time je omogueno da se knjigom slue svi kraJevi u naoj zemlji. Svuda gde sam se sluio radovima i miljenjem tuih pi-saca to sam naveo. Ne elim da mi se prebaci da sam se kitio tuim perjem, da krijem tue zasluge za nauku. Druge knjiice o lekovitom bilju na naem jeziku koje sam prelistavao nisu ni za pominjanje, jer su bez znaaja. Ne-tane su za lekare, a slabe za bolesnike. Uostalom, sve knjige i knjiice te vrste mogu da se smatraju zastarelim. Ovo uto-liko pre to se i prave strune, medicinske knjige koje su tampane pre rata mogu smatrati takoe zastarelim. Svuda su u njima potrebne ispravke i dopune, a o nestrunim da i ne govorimo. Naroito se moraju pisati na novoj osnovi knjige o lee-nju lekovitim

biljem kad se namenjuju iroj italakoj pub-lici i leenju naroda. A bez francuskih naunika, u prvom redu Leklerka, kao i nemakih (Ernesta Majera) nema sigurnosti i osnove za nauiu obradu te materije. Tako sam i ja po-stupio. Ovaj novi pokret za leenje biljem, koji se sad i na Zapadu naroito pojaava, potpuno odgovara potrebama naeg vreme-na. Nastala je epoha kad treba gledati na stvari sasvim obrnu-to nego to je to inio dr Sava Petrovi; naime: ba lekari treba da poznaju lekovito bilje da bi ga mogld preporuivati bolesnicima, ali u onoj meri i u onim sluajevima kad ono moe pouzdano zameniti druga sloena industrijska sredstva. Bilo bi preterivanje kad bih ja, kao dugogodinji lekar praktiar, tvrdio da se sve moe postii lekovitim billjem, kao to je pogreno uveravati svet da je bolesnicima spas samo u onim kolaiima, zrnima, hemijskim rastvorima i obo-jenim oblandama koje svakodnevno trpaju sebi u organizam. Istina mora da je negde po sredi. Ali kad od bilnih lekova imamo isto dejstvo, a imamo da biramo birajmo billjne lekove, jer su oni sok iz ivog bilja, katkad sr bilke, koji de-luje na ivo tkivo meke i nenije nego hemijski preparati, fabriki proizvodi. Oni koji se lee biljkama uspevaju u ivotu bolje i ive due", rekao je jo pre trista gstdina naunik Osvald Grolius (Leklerk).Nae je da sledimo savete uenijih, praktinijih i kul-turnijih.Jedno je samo potrebno: da pobedimo svoj nemar i lenjost i da budemo boli pregaoci na izabranom polju, i uspeh e se brzo pokazati. NEOPHODNA UPUTSTVA ZA BRANjE, UVANjE I UPOTREBU LEKOVITOG BILjA Kako su u pogledu ovih uputstava svi strunjaci u glavnom sloni, a neki kao da su se ak dogovorili ta e da kau, kao npr. Rekli' i Droz mi emo se posluiti pravilima koja su oni izradili, s nekim dopunama drugih autora (Role i Bure i dr.), kao i samog pisca. BRANjE Da bi jedna biljka imala korisno i snano delovanje, na koje bi se moglo raunati kad se ona bude primenjivala, treba da bude uzabrana u odreeno vreme: kad su sastavni delovi kojima ona deluje u punom razvitku i naponu. Ovo vreme nije za sve biljke jednako, pa i za sve njihove pojedine delove koji e se upotrebiti. Za primer uzmimo bosiljak. Tri naunika: arabo, Lelu i Hebert, pokazali su da se ulje koje se stvara u njegovom liu postepeno seli u cvee, tako da ga u momentu cvetanja nema vie u zelenim delovima biljke. Posle cvetanja i oploavanja cveta jedan deo ulja vraa se natrag u zelene de-love, a drugi se, izgleda, potroi. Prema tome, bosiljak treba brati u momentu punog cvetanja. Iz te pojave moe se izvesti zakljuak da sve billjke koje daju ulje (zejtin) treba brati kad se sasvim rascvetaju. Delove bilke iznad zemlje treba brati kad je vreme suvo, posle rose, a ne za vreme kie, oluje itd., naroito kad se bere cvee i lie. Naunici savetuju da onaj ko hoe da trguje biljem treba da se ogranii postepeno na jednu bilku, tj. da se specijalizuje u tome, ili samo nju da gaji. Treba kndati paljivo, da se biljke ne gnjee. Takoe ne treba suvie natrpavati kotaricu, jer je cvee naroito ne-no, a jo manje treba 1'urati sve u neku vreu, gde se biljke ili njihovi delovi brzo uspare, poute i pocrne. Naroito treba odvojiti bilke koje su otrovne od onih koje to nisu, jer doc-nije moe doi do tekih posledica. Zbog toga je potrebno da se bilke obeleavaju odmah na licu mesta. im se bera ili biljober' vrati s berbe, treba odmah da prostre biljke, cvee, lie u tanke slojeve ili redove da bi se izbeglo usparavanje. Posle se

prelazi na pravo suenje. U zavrnom delu knjige izneli smo kalendar i pravila (po francuskoj farmakopeji) kad se koja biljka bere i koji njen deo se uzima za leenje pa se itaoci mogu tim uputstvima i sluiti. Za pojedine delove biljaka vae i neka naroita uputstva, zato emo i njih pomenuti. Koren Za branje korena jednogodinjih biljaka najbolje je doba ire cvetanja biljke. Koren dvogodinje billjke bere se u jesen, kad je prva godina ve zavrena. Za koren ili ile dugogodinjih biljaka vai ovo pravilo: ne brati koren takve biljke ako nema Re skuplja" ne valja iz razloga to se skupnjaju gotove ili mrtve stvari sa zeml.e, a bilje, ili voe bere se s neeg. ve dve IAI tri godine. Njih moemo brati u doba kad je njihovo bujanje u punoj snazi i na vrhuncu. Jer kad su takve bil>ke mnogo stare, njihovo korenje postaje drvenasto i esto pati od bil>nih bolesti, koje mu menjaju svojstvo, npr., koren od navale (paprati protiv glista) najbol>e je brati u leto ili u poetku jeseni. Kora Kora se skida s grana drveta koje nije ni staro ni mlado, ve u srednje doba svoga rasta, i s grana koje imaju 23 godine. Kora se skida u prolee, kad drvee poinje bujati, ako je smo-lasto; i u jesen, ako to nije, npr., kora domaeg drvea, kao to je hrast, brest, zova bere se u jesen posle listopada ili u prolee pre listanja, ako je drvee staro. Kora hrasta skida se s grana kao glatka traka i bolja je nego kora sa stabla koja je vie ili manje ispucala i izmenila se zbog vazduha i vlage. Kora bresta skida se takoe s grana, isti se od spoljnjeg sloja i sprema u obliku uzanog remenja (kaia). Kora zove uzima se od jednogodinje grane i guli se od stabla u komade. Kora pa-sjakovine i kruine skida se u komade, itd. Pupoljci Pupoljci se beru u prolee pre njihova potpuna razvia ili kad se pone razvijati biljka, bun ili drvo (npr. od to-pole, bora). Lie i cela biljka Njih treba kidati, naroito lie, u poetku leta, u suve dane, jedan ili dva asa po izlasku sunca i, kao to smo rekli, kad opadne rosa. Treba ih brati u stanju punog razvna bil.ke, u momentu kad se organi za ploenje ponu razvijati; dakle, neto pre cvetanja. Ovaj zgodan momenat, pored ostalog, birase i zato to je lie, ako je mlado, suvie vodeno., a ako je suvie staro, siromano je u lekovitim sastojcima. Pored toga, lie pre samog cvetanja biljke ima najvie lekovitih sastojaka, npr., naprstak: njegovo lie treba brati druge godine i pre samog cvetanja. To isto vai i za velebilje, buniku, tatulu i jedi. Cvet, cvetne grane, cvast Ovi delovi se beru kao i lie, tj. kad je rosa ve opala; veina cvetnih grana treba da se bere u momentu razvijanja cve-ta, tj. pre potpunog razvia cveta. Ali aromatini, miriljavi cvetovi, kao npr. ruzmarin, lavandula (despik), majkina AU-ica, vranilova trava, izop, nana itd. beru se za vrbme cvetanja To isto vai i za pelen, matinjak, sasu (u cvetu). esto su cvetovi suvie sitni da bi se mogdi uvati svaki posebno. Uz cvetni i mirisni deo ponekad se nalazi i lie biljke, obino na vrhu stablike. U tom sluaju bere se ceo gornji deo biljke, koji nosi naziv i cvetni deo, cvetna grana, cvetni vrh, cvetna stabljika, cvetni grozd, cvast.

Sve grane s cveem (vrhovi i stabljike), a odrezane ispod cveta i vezane u kite (likom itd.), ne treba guvati niti ih skupljati u vree, niti im dati da se uspare, da ne bi poelo u njima vrenje, fermentacija. Od svih biljnih delova cvet iziskuje najvie panje. On je najneniji i ima najveu cenu i vrednost, veu nego list ili koren. Plod, rod Plod se bere (npr. jatoda, malina itd.) kad potpuno uzri. Plodovi koji se imaju suiti beru se neto pre svog sazrevanja (npr. ipak). Svme i zrna Seme i zrnevlje sakuplaju se kad su potpuno zreli. SUENjE I UVANjE Kad bi bilo mogue brati lekovito bilje preko cele godine, onda ne bi bilo potrebe da ga ovek uva. Ali, kako su biljke podlone vrenju i drugim promenama i mogu da se kvare, potrebno je uvati ih poto se uberu. Da bi se izbegle tetne promene usled kojih biljke gube svoje lekovito dejstvo, pa mo-gu ako se pokvare i da kode njih pre svega liavamo vode time to ih suimo. Ovo suenje je delikatan posao koji zahteva mnogo panje, nege i istoe tog ubranog bilja. Jer od naina kako se taj po-sao izvri zavisi i docnije delovanje same biljke, ako elimo da sauvamo u potpunosti njenu lekovitost za due vreme. U tom cilju one se izlau sunanoj toploti ili se stavlaju u penicu, ili u naroite sunice, razreuju se u tanke slojeve na lesi, ili po zategnutom platnu, koje treba protresti neko-liko puta dnevno. Biljke koje su isuene u senci ili na vazduhu sauvaju svoju boju due i svoja svojstva bolje. Suenje lia i celih biljaka Doktor Madef kae: Takve biljke kao to su grica (menaunthes trifolatax), prosinac (mercualis), dimnjaa (fumarija oficinalis) itd., koje se sue na slobodnom vazduhu treba su-iti napolju. Ali mirisne biljke koje sadre u sebi izvesno ulje zahtevaju da budu suene bar u ambaru, ako nema naroito za to spremljene sunice." Lie ili cele biljke koje bi se suile suvie dugo i po-lako i na vlazi poneki put izgube svoj miris i pocrne. U takvom stanju, kad pocrne, one su liene lekovitog dejstva i kat-kad su za upotrebu opasne. uvanje korenja Sitno i malo sono korenje sui se poveano u svenje i u vazdunoj sunici. Moe se takoe izrezati i poreati po lesi. Toga, na sreu, kod nas ima dosta! Da bi se korenje oistilo od zemlje, obiaj je da se najpre dobro opere. Ako se pri-meti da je po suenju ipak negde ostalo na njemu zemlje, ono se ponovo ispere. Zatim se ostavi da voda s njega ispari i onda se sui kako je reeno. Korenje koje sadri u sebi sluzi, kao npr. slez, itd. -sui se teko. Zato ga treba suiti u penici ili u pekarnici. Cvetovi i cvetno granje, grozdovi, cvasti itd. Cvetovi treba da budu isueni to je mogue hitnije, zbog tananog sastava njihovog tkiva i to se lako menjaju. Oni nikada ne treba da budu izloeni suncu, jer sunani zraci upijaju njihovu boju i razlau njihove delotvornv sa-stojke. Kiica, gospin cvet, bogorodiina trava, lavandula itd. mogu biti suene u malim snopiima okaenim u sunici. DALjE UVANjE LEKOVITOG BILjA

Korenje, lie i cvetovi, kad budu isueni treba da se takve bilo u kese od hartije bilo u kutije koje se dobro zatva-raju, da ne bi prodrli vazduh, svetlost, vlaga ili praina. Isu-enom bilju najvie kodi vlaga: ona prouzrokuje trulenje, a sve biljke koje su primile vlagu gube od svojih lekovitih svoj-stava.Ako se trai da budu upotreblene svee biljke to je u mojoj knjizi pri upotrebi svake biljke napomenuto onda je suenje potrebno samo za zimu ili najvie za jednu godinu dana, posle ega se staro isueno bile mora baciti i nabrati svee, u doba cvetanja, ili kada je to reeno.Pomenuti nain uvanja biljaka jedino je i mogu u doma-instvu. Drugi je onaj koji su pronali francuski naunici Pero i Goris. On se sastoji u tome da se lskovite bil>ke, im budu uzabrane, podvrgavaju dejstvu vrue alkoholne pare, zatim se izlau struji toplog vazduha da ih produva i isui. Tim nainom unitava se dejstvo raznih plesni i enzima koji se nalaze na i u tkivu biljaka i onemoguava vrenje u njima. To je, po mome miljenju, jedna vrsta pasterizacije (kao to se pasterizuje mleko). Tako spremljene bil>ke daju pri upo-trebi pravu fizioloku isceevinu (ekstrakt), u kojoj se na-lazi celokupna i tano odreena koliina leka to ga ta biljka ima i kojim ona stvarno dejstvuje, i to s jainom mnogo veom, jer su tu na okupu svi delujui sastojci. Ovakvo sue-nje mogu da vre apotekari, ali mogu i trgovci lekovitim bi-ljem, kao i inteligentni ludi u narodu koji zavole ovaj rad. NAIN SPREMANjA I UPOTREBE BILjA Ono to vai za jednu biljku moe se primeniti na sve bilje. Naime, najlake i najee se primenjuje lek od biljke u obliku aja, a tee je hemijskim putem izvlaiti iz nje samo jedan sastojak. Ali osim aja primenjuju se i drugi naini spremanja luka od bilja. aj se dobija prelivanjem biljke klu-alom vodom: lie, cvet, iseckan koren popare se, ali se ne kuvaju, ne ostavlja se da kljua. Da bi se spremio aj, onako kako valja, treba uzimati to je mogue sveiju vodu, istu i providnu. Rena voda, izvorska ili esmena, bolja je od bunar-ske, koja, usled toga to sadri u sebi krea, stvrdnjava de-love bilja uzetog za aj, teko prodire u njih i daje loiji aj. Dobar aj ne sme da provri. Osim po izuzetku. Drugih naina spremanja leka iz lekovitog bila ima uglav-iom etiri, i to: 1) Moenje ili raskinjavanje, potapanje u tenost, naje-e u vodu. Nauno se to zove maceracija to znai isto. Ono se sastoji u tome da se lekoviti biljni materijal potopi u vodu (moe se rei da nae selanke maceriraju" konoplju kad je moe, potapaju u stajau, malo pokretnu, barsku vodu) i tu ostaje za vreme od 1 do 48 asova, ili due. Posle ovoga do-bija se takozvano biljno vino" ili vino od lekovite biljke". Ja u to vino" krstiti rasb ili rasol, jer potpuno od-govara rasolu dobijenom od kupusa. Dakle, maceracija znai rasb, dobijen raskinjavanjem bilke, da bi se izvukao iz nje lekovit sastojak u tenosti. 2) Kuvanje (nauno: dekokcija) sastoji se u tome da se, kao to i sama re kae, biljka kuva neko odreeno vreme, od 15 minuta do 1 sata. Pri tome se mora voditi rauna o materijalu koji se upotrebljava, jer duina vremena kuvanja zavisi od toga da li smo uzeli koren, koru ili lie. Koren se, npr., teko raskinjava i teko isputa u vodu svoje sastojke, dok lie to ini vrlo brzo. Rezultat kuvanja jeste odvar. 1 3) Na trei nain lek se izvlai iz biljke pomou alkoho-la, najistijim

ili slabijim alkoholom (od 96, 90, 80 ili ak od 60 procenata), a u narodu ljutom rakijom ili ve popular-nim naim vinjakom, mada su oni za tu svrhu slabi izvlaka-i". Tako izvuen lek pomou alkohola daje se samo u onoj ko-liini, u onoj dozi, koju .propisuje uputstvo za korDenje svake biljke napose. Zato treba ovo rukovodstvo imati uvek pri ruci da se neto ne zaboravi i ne pogrei Pri ovakvom nainu treba znati da li se lek spravlja od svee biljke ili od osuene. Ako se lek spravlja od svee imamo tzv. alkoholaturu toga leka, tj. spiritusni rasol", raskis (slino naoj pelinjai, klekovai, itd.), a ako je lek dobijen iz suve i osuene biljke imamo tinkturu, tj. leko-vite kapi toga i toga biljnog leka. U knjizi se ta razlika svuda . istie. Alkohol mora biti jak, ist, od 96% ili neto slabiji, do 80%. Domai nain spremanja iznet je u poslednjoj glavi pod naslovom Domaa apoteka". Potrebno je da se i ovo upamti, jer e se dalje taj nain spremanja lekova esto preporuivati kao bolji nego to su aj i odvar (kuvani aj"), Preporuivalo se ranije, pa i danas se preporuuje, da se lek daje u obliku prakova, bilo od korena, ili od lia, bilo da se tuca stablo, prave kae sve za unutarnju upotrebu (da se pije i guta). Ali je u tom obliku neobrazovanom oveku, i laiku uopte, teko odrediti koliinu dozu. Ipak, gde to bude bolje i za preporuku, mi emo i naglasiti, tj. da je naj-bolje uzeti lek u praku. 4) etvrti je nain spremanje leka s vinom. Koren, list ili cela bil,ka kako gde, stavlja se u vino, tu ostavi da kis-ne najmanje 810 dana. Zatim se to procedi i pije po uputstvu. Ta medicinska vina ne podnosi svaki stomak, ali onde gde se podnose imaju veliku lekovitu mo. Kad neka biljka od koje elimo dobiti aj ima u sebi ula (zejtina, esencije), kao npr. ruzmarin, nana itd., mada uopte sve biljke imaju svoj miris onda je treba preliti kljualom vodom i ostaviti je da kisne 15 minuta na toploti od oko 80S. Samo da ne prokljua! Jer ako prokljua, ili se kuva, takva biljka izgubi veliki deo svojih mirisnih sastojaka, koji s vo-denom parom odu u vazduh. Kuvanje korenja ili drveta, ili njihovo moenje i raski-njavanje, traje prema njihovoj tvrdoi. Za neke biljke zna se koliko vremena treba utroiti pa da se spremi aj. Tako npr. za aj od lincure potrebno je 1015 minuta, za aj od odoljena (valerijane) treba 20 minuta; koren od vodopije (enetrge, cikorije) treba kuvati 25 minuta. Ali je najbolje drati se onih propisa kako je odrebeno u knjizi kod pojedinih bolesti. Ako to nije naglaeno, onda za aj biljkao treba da kisne 610 minuta. Vrlo se esto pri upotrebi biljaka, da bi se dao dobar ukus leku, dodaje sirup (sok od eera), pa bilo da je taj si-rup napravljen od eera i vode, ili od aja neke bilzke (njene kore, ploda, cveta, soka itd.) i eera. Da bi se sirup dobro ouvao, tj. da se ne uplesnivi, da se ne ueeri itd., potrebno je da koliina eera u odnosu prema tenosti s kojom se mea bude odreena. Obino se na 100 grama tenosti uzima 180 grama eera (ili na 1000 grama do 1800 grama). Uopte, propis je 5:9. Sirup se sprema na taj nain to se eer ras-tvori u tenosti na umerenoj vatri. Kad hoemo da spremimo neki mirilavi sirup, onda eer rastvaramo u hladnoj vodi. TA JE TO EKSTRAKT. ISCEVEVINA, ZGUSTAK, TALOG:

IDAK, GUST ILI SUV, VODENI ILI ALKOHOLNI Ovde se mora dodati objanjenje za neke oblike lekova koji se esto pominju u knjizi, a i u ivotu, a koji se dobijaju iz lekovitog bila na naroiti nain. Lek iz biljke dobijen u ob-liku zgustka (ekstrakta) katkad jae deluje nego lek u obliku aja. Zato za one sluajeve gde je to bolje, i za one laike-ama-tere koji mogu to spremiti, dopunjujemo ovim naa uputstva. Mada je najbole da to ine apotekari, opet, u zgodnoj prilici v u nevoli, kad biljka ne spada u red jakih i otrovnih, mogu to izvesti i pametni ljudi. Kako se to ini, neka italac potra-i u glavi Domaa apoteka". Lek u vidu izvuenog zgustka (ekstrakta) od neke biljke dobija se na taj nain to ostavimo da iz aja od nje ili njenog soka ili njenog alkoholnog rasola ispari tenost. Za ovo nije nuna naroita laboratorija. Tenost isparava sve dotle dok se ne dobije ili idak ili mek talog, u kome se nalaze svi lekovita sastojci biljke Da bi se izvukli lekoviti delovi iz biljke, upotrebljava se voda, alkohol i, ponekad, etar. Tean zgustak je jai nego mek ili suv. Ali, ipak, kako kad.Zgusci slue da se od njih spravljaju napici, medicinski rastvori, sirupi, pilule, epii, pa i pomade. Za dobijanje zgustka u naoj farmaciji propisana su izvesna pravila; Lekovita biljka mora se isitniti. Tenosti: voda i alkohol (i etar), pomou kojih se izvla-e lekoviti sastojci, moraju se upotrebiti u propisanoj ko-liini. Tenosti moraju biti bistre i isparavati na pari u por-culanskom posuu, pri emu treba neprestano meati. Kada tenost s alkoholom ispari do gustine sirupa, pri daljem isparavanju treba dodavati pomalo alkohola da bi se rastvorio smolasti talog, koji bi se odvajao. Zatim, sami zgusci mogu biti trojake vrste: itki, gusti i suvi: itki ekstrakti imaju gustinu meda; gusti koji su na obinoj toploti gusti kao kakav madun, pekmez sadre 1020 delova vode, suvi su oni koji se mogu rastrljati u prah, a sadre otpri-like pet delova vode. Zgusci treba da imaju svoj osobiti ukus i miris, da se ras-tvaraju brzo u tenosti kojom je lek bio izvuen i da imaju propisanu jainu. Zgusci ne smeju biti buavi i, razume se, ne smeju sadrati nikakve metale, naroito bakar. Zgustke treba uvati u dobro zatvorenom sudu na suvom i hladnom mestu. Radi dobijanja takvog oblika lekova zgustka (ekstrak-ta), najbol.e je obratiti se strunim licima, apotekarima, koji znaju sve propise i imaju posue potrebno za izvlaenje njiho-vo iz lekovitih biljaka. DOZA KOLIINA LEKA V pogledu doziranja, tj. odreivanja koliine jednog leka od bilja (aj, odvar, alkoholni raso itd.) koju treba uzeti moe se rei da se ovde ne treba bojati toliko koliko se bo-jimo kad uzimamo poznate jake ili otrovne lekove iz apoteke. Ipak, iako su ovde u upotrebi veinom ajevi i odvari, ne moe se dozvoliti da to odreuje bolesnik prema svojoj pri-rodi", kako kae Droz, ili kako mu prija, tj. da li vie ili manje, da AI ree ili ee.Kako ja, kao lekar, neodreene i nejasne savete ne mogu priznati,

nalazim da njih treba izricati tao, odreeno da ne bude zabune, jer ni bolesnik ni oni laici oko njega nisu u stanju da razmiljaju i da reavaju o tim stvarima. Zato save-tujem da se svi dre propisa, ma koliko da su lekovi od bila-ka, naroito u vidu aja, dosta rasteglive koliine, tj. kod njih ne mora da se gleda ba na svaku kap ili gram Napomena: U knjizi e se ve odreivati koliina leka i nain spremanja, ali doza koja se propie vai za odraslog oveka srednje grae i jaine. to znai da ako odrasli ovek uzme celu olju aja ili odvara ili celu dozu kapljica, onda deca od 12 godina treba da uzimaju polovinu te doze (pola olje, pola kaike, pola kaiice, polovinu broja kaplica, polovinu praka itd.). Deca od 8 do 10 godina treba da uzimaju treinu doze za odraslog, deca od .6 do 7 godina 1/4 doze, a od 3 godi-ne 1/8, ispod tri godine 1/8 ili 1/10 doze za odraslog. I tako podeavati prema uzrastu. Ali i slabije ene i stariji ljudi preko 60 godina treba da uzimaju manju dozu nego snani ludi izmeu 20 i 60 godina. Starci preko 70 todina, a tim pre oni preko 80 godina, treba da uzimaju 3/4, odnosno 1/2 doze, kao de-ca, pa i manje to zavisi od stanja njihovih bubrega, tj. od sposobnosti njihove da lue mokrau. Mokraa treba da se e-e kontrolie, meri i analizira. Mravi, slabi ljudi, is-troeni radom ili bolestima, naroito ene, i u doba od 20 do 60 godina, treba da uzimaju neto manju dozu nego to je propisano za mukarce toga doba i jakog sastava. Glavni je ovde inilac za mnoge bolesnike ukue i miris spravlenog leka, ali se to mora preodolevati. Na narod zna za onu istinu koju potvruje i nauka: da ukoliko neki lek ima jai miris utoliko je njegovo dejstvo jae. Ne treba spremati odjednom veliku koliinu leka, npr. litar ili ak vie od litar i po aja, jer on gubi svoj miris, a leti usled vruine postane gorak. VREME KAD TREBA UPOTREBITI LEK Lek treba uzimati nate srca, pre jela IAI posle jela, ili u toku dana izvan obroka (23 asa posle jela) kako je ko-me odreeno kod pojedinih bolesti. Odreivanje vremena za-visi od toga ta se eli postii: iskalavanje, boli apetit, ili podsticanje na rad stomaka, creva, bubrega. Veinom se lek uzima kad je stomak prazan, naroito ajevi (pelen, kiica, sitna bela rada, gorke biljke uopte), jer tada ne nadrauju stomak. Kad sv koristi biljpo vino, treba ga uzimati posle jela. Ono nije dobro za bolesnike s r&avim varenjem u stomaku i slabim nervima, ak i kad je kodiina alkohola u njemu vrlo mala (oko 14%). Lekove koji se uzimaju radi boleg sna ili protiv nesanice treba uzimati pre spavanja (valerijana, aj od lipe), i to najmanje na jedan as ili as i po posle veere, a pola asa pre spavanja, tj. u vreme kad je hrana u stomaku jednim delom ve svarena. Ne treba odjednom, naiskap, popiti au ili olju leko-vitog aja. Jer kad se uzme u 23 razmaka, aj ne zamara sto-mak i deluje bolje. Za preslabe stomake najbolje je uzimati na svaka dva asa po jednu veliku kaiku; ili, ako prilike nisu zgodne (ovek se nalazi na poslu, na slubi, na putu itd.), daju se po tri velike kaike ujutru, tri u podne i tri uvee, i to pre jela, ako nije drukije propisano u knjizi. Bolje je uzimati napitak mlak, topao. Blagi ajevi se mogu zaeeriti ili ne, prema ukusu bolesnika. Gorki ajevi ne treba da budu zaeereni, jer od toga biva bolesnicima muka i oida ih teko podnose. Ima sluajeva kad ajeve treba uzimati vrlo vrue. To ]e onda kad se eli da se zagreje iznutra celo telo i da se postig-ne znojenje.To bi bilo u stvari najjednostavnije leenje. Ali se savre-mena medicina nije mogla zadovoljiti samo tim nainom uzimanja lekova, pa je zato ispitala i uvela u praksu i druge, koje smo pomenuli napred, a

pominjaemo i u knjizi gde treba.Biljni lekovi, u veini sluajeva, mogu se upotrebljavati u toku 34 nedelje, pa i ceo mesec dana. Ovo naroito vai za lekove koji se upotrebljavaju u prolee radi preiavanja krvi. PODELA LEKOVITOG BILjA Dosadanja podela lekovitog bila vrila se na osnovu rezultata koji su njime dobijeni, tj. samo po spoljnim znacima njegova delovanja, bez obzira na karakter i sutinu bolesti. Tako, npr.: vidi se otok i uzima se lek, ali usled ega je taj otok, koji je organ u oveku bolestan to se nije blie znalo, itd. Zato to one (biljke) tako deluju", ali da li su tu lenja cre-va, ili je obolela jetra, odnosno da li postoji neka zarazna bolest, nazeb itd. takoe se nije mnogo ispitivalo. Savremena medicina prouila je blie ta delovanja bilja-ka i prema njima ih je svrstala u grupe. Ali praktine koristi od toga mogla su imati samo struna lica, i to ne sva, jer, kao to smo ranije rekli, hemijski preparati potisli su umnogo-me bilne lekove. Pri tome su strunjaci vrili podelu po svojoj uviavnosti: neko u dvadeset i etiri grupe (Droa), drugi u sedamnaest (Leklerk), neko u jo vie itd. Evo jedne od tih podela: I grupa: bilje koje ima svojstvo da mesta na koja se oblae razmekava i ublauje. II grupa: bilje koje izaziva apetit. III grupa: bilje koje ima osobinu da stee delove sluzoko-e s kojima dolazi u dodir, i na taj nann krepi, ojaava taj organ za rad. IV grupa: bilje koje su u stanju da deluju protiv kalja, protiv nadraaja u pluima i uoppgge olakavaju izbacivaae nezdrave sluzi iz plua. V grupa: biljke koje imaju svojstvo da isteruju gasove iz tela: stomaka i creva. VI grupa: biljke koje su u stanju da preiavaju krv i so-kove organizma od tetnih materija. VII grupa: biljke koje izazivaju znojenje. VIII grupa: bilje koje deluju protiv proliva. IX grupa: bilke koje izazivaju bolje mokrenje. H grupa: biljke koje pomau leenju enskih bolesti. XI grupa: biljke koje deluju protiv groznica. XII grupa: biljke koje deluju blago ili jako protiv zatvora. XIII grupa: biljke koje deluju protiv bolova. XIV grupa: biljke koje podstiu pojedine organe na rad, tj. ojaavaju i krepe ceo organizam. XV grupa: bilke koje pomau izbacivanje glista. XVI grupa: bilke koje teraju na povraanje. XVII grupa: bil>ke koje deluju protiv raznih bolesti sto-maka, jetre i drugih unutranjih organa. XVIII grupa: bilke koje se upotrebljavaju za leenje rana i povreda po telu. XIX grupa: bilke koje slue umirenju nerava. XX grupa: biljke koje pomau leenju sranih bolesti. Broj ovih grupa moe se smanjiti ili poveati prema tome kako ko gleda na stvar i kakve cileve pretpostavlja. Ovakva podela na prvi pogled izgleda i dobra, ali je za primenu ne-zgodna i nepraktina. Jer ima biljaka kojv se primvnjuju u lv-e-nju vie bolesti, pa je nestrunom oveku teko odrediti kad ih treba primeniti. Zbog toga praktinu primenu lekovi-tog bilja treba izvesti na drugi nain, a to moe biti samo prema ve odreenim bolestima, koje su vie ili manje pozna-te i srodne. Postojale su podele i prema delovanju biljaka i njihovim familijama. Ali se to nije moglo odrati, jer iako su biljke bile istog roda i iste vrste, ipak su one mogle razno delovati. Opisivanje samih biljaka i njihove primene ne doprinosi ni-emu. Izreati sve biljke jo je tea stvar. Broj biljaka je vrlo velik, tako rei nepregledan, jer ih ima 700 000800 000, a i broj bolesti, kad uzmemo da je tano ono: da koliko ima bolesnnka toliko ima i bolesti. Ali se i bolesti mogu svrsta kao retke. Prema tim bolestima, dakle, treba da se izdvoje one lekovite bilke koje pomau, a kojih ima u naoj zemlji. I na je zadatak bio da po bolestima propiemo lekove, a ne obrnuto; tmv emo postii i bolju raspodelu lekovitog

bilja i korisniju njegovu primenu u praksi.U tom cilju mi smo nali za zgodno da leenje lekovitim biljem odredimo po sledeem rasporedu bolesti: I grupa Bolesti usta, desni i gue (krajnika) i nosa II grupa Bolesti organa za disanje 1. Bolesti grkl>ana, dunika i bronhija: a) Akutni bronhitis, nazeb itd. b) Hronini bronhitis . Oboljenja plua: a) Akutno zapaljenje plua. b) Zapaljenje plune maramice. 3. Posledice hroninog oboljenja plua: a) Proirenje plua. b) Staraki bronhitis, zaptivanje itd. 4. Astma. 5. Tuberkuloza plua. 6. Veliki kaalj, magarei kaalj" kod dece. 7. Srane tekoe u vezi s plunim bolestkma (uzajamne komplikacije). IIIgrupa Bolesti organa za varenje Bolesti stomaka: 1. Slabost, mlitavost stomaka kao organa za varenje. Od-sustvo apetita usled psihikih, duevnih uzroka. Slabost sto-manih miia. 2. Bolovi i grevi u stomaku (nasledno slabi stomak i kom-plikacije s drugim bolestima, naroito enskim, bolestima jetre, une beike, slepog creva i dr.) .3. Nepravilno varenje u stomaku (neujednaenost u lue-nju sokova), u podstomanoj lezdi (guterai pankreasu): a) usled nedovoljnog luenja stomanih sokova; b) usled poveanog luenja stomanih sokova; v) usled nervnih poremeaja stomaka. 4. Kataralno oboljenje sluzokoe stomaka s povraanjem, bolovima i drugim promenama (proirenje, sputanje, promena poloaja stomaka). Bolesti creva: Mlitavost miia, naroito crevnih lezda. Gasovi u crevima i nadimanje. Zatvor. uljevi. Katar tankih i katar debelog creva: usled zaraznih kli-ca, obol>enja jetre, hroninog trovanja. Prolivi. Gliste. IV grupa Bolesti ostalih trbunih organa: jetre, guterae. slezine V grupa Srane bolesti i bolesti krvnih sudova VI grupa Bolesti bubrega Akutna i hronina zapaljenja i oboljenja: a) ravo mokrenje; b) otok; v) sopstveno trovanje (azotemija). VII grupa Bolesti beike i mokrane cevi VIII grupa Bolesti razmenv hranljivih i drugih sastojaka (materija) u organizmu

Gojaznost. Podagra giht", zglobobolja. eerna bolest. Kamen i pesak u bubrezima i mokranoj beici. Reumatizam. IX grupa Bolesti krvi Malokrvnost, slabokrvnost. Bolesti lezda uopte. Skrofuloza. H grupa Nervne bolesti Slabost nerava, prevelika nadraajnost, neuroze, probodi, neuralgije, bolovi po telu, nesanice, glavobolje, epilepsija, slabost, polna preteranost. XI grupa enske bolesti Belo pranje, grevi za vreme i posle menstruacije. Zastanak i izostanak periode. Suvino pranje. Krvarenje. XII grupa Bolesti koe, venerine bolesti XIII grupa Hirurke bolesti Rane, uboji i druge spoljne ozlede. XIV grupa Zarazne bolesti, groznica i grozniava stanja Samo se po sebi razume da ovde nisu obuhvaene bolesti kod kojih je potrebno primeniti oganj" i no: mnoge one, une bolesti, nicine, tumori itd., kao i bolesti koje se lee samo lekovima od prekomorskih bilaka ili samo hemijskim preparatima: zaraze krvi, sifilis itd. Ali je uglavnom obu-hvaeno sve to se moe leiti bilem. Mogao sam nainiti i renik bolesti i onda za svaku bo lest odelito, po azbunom redu, nabrajati biljke, kao to je to radio dr M. Reclu, ali ja sam izvrio raspodelu bilja po glav-nim grupama srodnih bolesti i mislim da sam postupio prak-tanije nego on i svi drugi koji su se pre mene bavidi ovom materijom. Uostalom, za na narod i njegove prilike, a prema njegovoj prosveenosti i potrebama uinio sam ovako i mislim da rad ovaj ubudue treba samo popunjavati i usavravati, ali u osnovi ne menjati. Mi emo to i initi, ako knjiga naie na dobar prijem emu se i nadamo. PRVA GRUPA BOLESTI USTA, DESNI, GUE I NOSA Higijena zahteva da se usta odravaju isto, inae nastu-paju bolesti sluzokoe: u ustima, na desnima pored zuba, je-zika, na krajnicima i u gui kao celini. Najmanja povreda: ranica, opekotina, katar, zapaljenje, smeta vakanju, gutanju i govoru. Pored toga, iako su ove bolesti na izgled neznatne, ipak mogu da utiu na opte stanje zdravlja. Ima bolesti stomaka koje su posledica bolesti zuba, jer sitni organizmi, mikrobi, kojih ima veoma mnogo i veoma raznolikih u ustima, u gui, i. kod istih ludi i u obino vreme u neistim ustima i ne-povoljnim prilikama za oveka, a povoljnim za njih, jo se vi-e mnoe i rasejavaju, katkad se raziu", tj. bivaju razneti putem krvi i sokova po celom organizmu i truju ga, izazivaju-i nove, katkad teke i smrtonosne bolesti. Kome nije poznato da se od teke guobolje moe zaraziti krv i umreti!? Jake glavobol.e, bolovi u zglobovima ruku i nogu, igovi po telu mogu poticati iz nekog ognjita u ustima i zubima. Zbog toga je od velike vanosti da se izbegava trule zu-ba, nadraaj i zapaljenje desni, gnojenje pojedinih mesta, pli-kovi po sluzokoi u ustima i po jeziku. Ovi poslednji mogu doi i od mnogog puenja, od duvana, od mnogih ljutih jela

i kod radnika koji u industriji imaju posla sa ivom.Za neprijatan zadah iz usta, koji mnogima smeta da budu prijatni u drutvu, pored drugih uzroka bolesti u pluima,stomaih bodesti) krivi su i oni sami, jer nisu pazili na hngijenu svojih zuba i usta.Jo potrebnija je higijena kod bolesnika, naroito onih koji su u groznici. Ukoliko je bolesnik tei i nemoniji, utoliko je dunost njegove okoline vea, naime, da neizostav-no, toplom vodom, mineralnom vodom ili prosto trljanjem i brisanjem nakvaenom krpicom isti zube, desni, jezik i guu od trulei preostalog pia i jela i nagomilane sluzi i mikroba. Na alost, u bil.nom svetu nemamo mnogo sigurnih sred-stava koja odmah ubijaju mikrobe (bacile i koke), i koja bi spreila ili prekratila odmah zapalenje ili trule, kao to nam to daje hemija, ali ipak izvesne bilke mogu dati i miriljava, steua ili osveavajua sredstva za primenu kod bolesti ovih delova tela (usta, desni, gue). U poslednje vreme hemiari su pronali u biljkama tzv. fitoncide, sastojke koji ubijaju mnoge mikrobe (u renu, u liu paradajza, rotkvi, lu-ku i dr.). Od sredstava koja bi zamenila sve one prakove, kae, sa-pune (kalodonte") itd. to se upotrebljavaju za ienje zu-ba i desni najbolje bi bilo ova voda, koju moe svako dako da spremi, ak i ako neto dokupi ega nema u kui.1 Zrna od anasona (anis) ........ 30 grama Kore od cimeta ........... 8 Karanfilia ........... 8 Ulja ili esencide od nane ....... 8 Rakije ili alkohola 20%-nog ..... 857 Sve ovo treba ostaviti da kisne osam dana; zatim procediti. Upotrebljavati pomalo u mlakoj vodi radi ispiranja usta. Ili nakvasiti lopticu pamuka u tom rastvoru i njome istrlati de-sni posle jela ili pre spavanja. ' Ovde i u nekim izuzetnim sluajevima moramo odstupiti od svoga pravila da samo domae bil.ke uzimamo za spravl.anje lekova. inimo to radi potpunosti izlaganja da bismo kod svih glavnih bolesti MOGLI upo-trebiti domae lekove, pa ma oni, s izuzetkom, biln dopunjeni stranom biljkom, ak i hemijskim poznatim proizvodom. Moe se spremiti i ovome slian rastvor po sledeem re-ceptu: Anasona ............. 5 grama Cimeta .............: 5 Karanfilia .......... 5 Karmina (crvene boje) ..... 102030 kapi Ulja, esencije od nane ........ 3 grama Alkohola 80%-nog .......... 800 Ostaviti sve ovo, pomeano, da kisne 15 dana i onda pro-cediti. Upotrebljava se kao ve navedeni lek' (po dr Narodeckom). Isto se tako moe upotrebiti kupovni koren crvene rataiije, koji se sprema ovako: Pedeset grama korena od ratanije kuva se u litru vode pola asa; tome odvaru doda se do polovine ljuta rakija, ili slabiji alkohol; njime se posle briu desni, ili samo premazuju, ako tenost jako stee. Zatim dolazi bela rada. Docnije e biti govora o iroj primeni bele rade, zasad emo rei samo da jv tinktura od bele rade vrlo dobro sredstvo za uvanje zuba i desni, jer povoljno deluje na njih: desni jaaju i ovrsnu. ZAPALjENjE KRAJNIKA I GUE Kao to je mnogima poznato, ova bolest se nspol>ava tako to, posle nazeba ili usled njega, u sluaju jaeg gripa ili koje druge zarazne bolesti: difterita, difterije, skarlatine i pro-ste infekcije od zagaene vode, od hladnog pia, naroito vina, od prljavog posua, nezdravog lubljenja itd. krajnici oteknu i sva gua postaje vie kli manje crvena i upaljena. Usled toga na-staje teko gutanje

hrane, ak i pljuvake, osea se neprestano 1 uveni preparat za zube Odol" nije nita drugo do rastvor pra-ka salola (brata aspirina) u spiritusu (u odnosu 1 gram salola prema 30 grama spiritusa). Ko je voljan moe salol kupiti u apoteci i sam sebi spremiti Odol". Gorn.i sastavi su mnogo bolji i imaju bol.i miris, a ne staju skupo. bol i tee se govori. To stanje prati katkad poveana tempera-tura, bolovi na vratu, u uvu, u glavi i na drugim mestima tela. Kod dece je ta bolest ea. Nju prate esto skramice na unutranjoj strani krajnika, katkad u vidu pepelavih taki-ca, katkad slivenih, prilepljenih opni. Za ovima esto ne izo-staju kaal ni sluz, ni zapalenje zadnjeg dela gue i nosa. Ste-pen zapalenja moe ovde ii od neznatnog i nevinog do najvi-eg i najteeg, ma i ne bila u pitanju neka naroita zarazna bolest, kao to je difterija ili skarlatina (tzv. arlah). Guobolja moe biti, ma i retko, uzrok smrti. ZaTo je potrebno leiti je odmah, ne zaputati je, a kad se konstatuju difterija i skarlatina zvati lekara da ubrizga serum ili penicilin. Primeniti se moe: 1. Mazanje krajnika sokom od limuna razblaenog vodom. 2. Mazanje gue sokom od limuna, glicerinom i bornom kiselinom po ovom receptu: Soka od limuna ........... 15 grama (tri kaiice) Borne kiseline u prahu ........ 1 gram (peti deo kaiice) Glicerina ............. 10 grama (dve kaiice) 3. Ispiranje usta i gue ovom korisnom i podesnom, sva-kome pristupanom meavinom: Jodne tinkture ........... 10 grama (dve kaiice) Glicerina isto toliko ........ 10 Odvara (kuvani aj) od naih rua 200400 (Ovaj je lek naroito podesan za obolele od sifilisa.) 4. Ispiranje usta i gue ajem od sitne bele rade i al-fije. 5. Ispiranje i grgorenje ajem od ruinog cveta: uzima se 5 grama cveta na 150 grama kljuale vode. Bolje je da se takvom aju doda jo 30 grama takozvanog soka od medenih rua, koji se sprema ovako: Uzima se: Cveta crvene rue ......... 100 grama Kljuale vode ........... 400 To se popari i ostavi da raskisne, zatim procedi. Posle toga se na svakih 200 grama proceevine doda po 650 grama me-da. I tek se od toga soka sipa po 30 grama u olju obinog aja od ruinog cveta. Svim ovim ajevima, radi boljeg njihovog delovanja, moe se uvek dodavati praak borne kiseline ili praak kalijum--hlorikuma (hemijskih lekova) u srazmeri: jedna kaiica na 200 grama takvog toplog aja. Kad se to rastvori, vri se ispiranje gue po 610 puta dnevno. Nv gutati, ne piti! 6. Radi ispiranja, grgorenja obolele gue nije teko spre-miti ovaj lek: Kruninih listia od rua ...... 10 grama iste (ne krene) kljuale vode .... 250 Ruinog meda ........... 50 Najpre se rue preliju kljualom vodom i ostave da kisnu pola asa. Onda se cede pritiskivanjem kroz platno. U proce-eni aj sipa se stipsa u prahu, rastvori i onda dodaje medeni sok od rua. Umesto stipse, mogu se upotrebiti pomenuta sredstva (bor-na kiselina i kalijum-

hlorikum), koja se ne smeju gutati (pre-ma francuskom kodeksu propisu o lekovima). 7. Za ispiranje gue, kao i protiv gnojenja desni, gnojnika u ustima i drelu, moe se upotrebiti beli slez. Lek se sprema na ovaj nain:. Korena od belog sleza ........ 10 grama Vode ............... 150 Meda..............'. 30 Koren se skuva u vodi, potom se procedi i proceevini do-la 30 grama meda. Ne treba piti ve samo grgoriti. Ili se uzima prost odvar korena u dozi 30 grama korena na 1000 grama vode. 11. PETROVAC Digerinjak, oujak, turica, iak, ruriica. Zbog tanina i esencija (ulja) kojih ima u svim svojim delovima, ova biljka se pokazala naroito korisna kod bolesti usta i gue; upo-trebljava se odvar od nje, zaslaen ruinim medom. Ispiranje se vri pet puta dnevno. Ovaj se lek naroito pokazao dobar kod hroninih oboljenja gue gojaznih ljudi koji mnogo govore po svojoj dunosti i zanimanju (uitelji, nastavnici, glumci itd.) ili koji pevaju i koji se posle toga ale na suvou" u gui, bolove, pa i zapaljenje gue. Delovanja je blagog, te se zato upotrebljava i protiv kala usled nazeba. Upotrebljava se koren i list za grgorenje. Odvar se pravi na ovaj nain: Suva lia od petrovca ...... 100 grama Vode .............. 1000 Kuvati treba dok se ne ukuva za jednu etvrtinu (do 3/4 li-tra) i onda se tome dodaje medovina od rua (510 grama). Kao aj za pie: 1 puna kaiica isitnjenog korena ili li-a za jednu olju aja, jedanput dnevno. Ova bilka, petrovac ili turica, ili digeriaak itd., ima koren dugovean i granat, no ne puzi. Cela biljka je maljava, utog je cveta koji je poreban u dugaak redak grozd. Stablo je visoko 38 decimetara, uspravno, jednostavno ili granato. Lie mu je perasto, ozgo mal.avo; ozdo je runjavo i beliasto, s ovalnim i do dna zupastim listiima. Zalisci su krupni, reckasti i obuhvataju grane (dr S. Petrovi).1 Raste pored puteva, po pustim pol>ima i livadama, po umskim pro-plancima gotovo u celoj Evropi, ruskoj Aziji i Severnoj Americi, ali ne i u polarnim predelima. Cveta od juna do avgusta. Indijanci Severne Amerike i KanaBani upotrebljavaju njen samle. ven koren u mnogim mastima i zejtinu za leenje rana. Biljke su ovde opisane u najglavnijim crtama i samo koliko je potrebno da se jedna biljka ne pomea s drugim bil.kama. Ovaj opis moe se vriti ma po kojoj botanici, flori ili atlasu, ali smo se najee koristili opisima dr Petrovia, 12. KUPINA Svima poznata biljka. U leenju gue, pa i ranica u dre-lu, ispiranjem i grgorenjem, moe se primeniti aj i odvar od lia pomean sa sirupom od zrna kupine. Lek stee. Doza za aj: 20 grama lia na litar vode, ili, jo bolje: Odvara (spremljenog u odnosu 10:100 li-a i vode) ........... 800 grama Sirupa od kupina (ploda) ...... 200 Time se ispira gua vie puta dnevno. Lie kupine mo-e se upotrebiti kao zamena za kineski aj. To se ve ini u Engleskoj, gde su otkrili da ovaj aj ima i dobar aromat. 13. SRBNjAK

Srenica, trava od srca, ranjak, kineski ivit. Koren ove bilke u obliku odvara, a u dozi 60 grama korena na 1000 grama vode; 'ili, jo bole, namoen kao raskis u mlakoj vodi vr-lo je dobar za sluzokou i zato je podesan lek za ispiranje kod stomatita (zapaljenja sluzokoe usta) i zapaljenja u gui. Glavna mu je osobina da stee zahvaljujui taninu kojeg ima u korenu dve vrste; jedan je identian taninu u stei (vidi tu biljku), druga rataniji, koju moe slobodno zameniti. Srenjak raste po vlanim brdskim livadama svuda u Evropi, u gru-pama, tj. ne usamloeno, i obrazuje esto itave bokore zahvaljujui tome etto se razmnoava pomou vorova ili izdanaka iz korena, koji brzo rastu i zahvataju sve iri prostor; najzad se izdanci korena sami izo krenu (u obliku brojke 5) i obrazuju nov koren, od koga polaze novi na-danci itd. (L. Klajn). Koren je dugovean, debeo, mesnat. Na jednom njegovom kraju izbijaju prizemni listovi i visoko stablo s cvetom na vrhu. Cvet je grozdast, kao okrugao klas. Cveta od kraja maja do juna, to zavisi od visine mesta. Cvet daje i seme, ali je ono manje podesno za razmnoavanje. 14. IVA TRAVA eulja, igla, devojako oko, stipsan koren. S uspehom se moe primeniti u dozi 10:100 kao aj za ispiranje ranjave gue, usta, jezika, vie puta dnevio. Nekadanja njena primena (verovalo se da je u stanju da izlei od raka, jektike, skrofuloze) naputena je, jer tu ni-je dokazano njeno delovanje, mada su je seljaci u Francuskoj da-vali i marvi kad mokri krv i kao lek protiv drugih hroninih bolesti organa za mokrenje. Prema tome, kod oveka se moe primeniti u sluaju vodenih proliva i krvave stolice, kao slab aj. To je uspravna, granata, ne nairoko rastua biljka, koja dostie visinu od 1,5 do 3 decimetra. Reckasto lie pokriveno je retkim, ne-iim malama, esto s crvenim mestima. Cvetovi su sitni. Cvetni lisgii su jarko crveni, retko beli. Svi delovi bilke miriu jako i neprijatno. Biljaka ovog roda ima vie, ali se ova odlikuje time to ima lie perasto useeno sa trn ili pet zubaca. Seme je glatko. Raste pod vlanim bunovima i u umama, po starim zidovima i kamenjarima, rasprostranjena je svuda po Evropi do polarnih krajeva. Jednogodinja je biljka. Cveta od juna Do oktobra. 15.ZOVA Bazovina, zovika, sambuk, bazga, zov, crni bezeg, bazgin cvet, zovica. aj od cveta u dozi 20 grama na litar kluale vode vrlo je podesan (s kristalima od niadora i medom) za grgorenje i udisanje pare kod nazeba gue s kaljem, penom i jakim otokom drela. To se ini 610 puta dnevno. Moe se piti kao aj, ali je doza niadora strogo odre-ena: kaiica za nedelju dana (najvie 1 gram dnevno). BOLESTI NOSA Kad je nos zapuen, bilo u odojadi ili u odraslije dece, mora se uiniti sve da prolaz vazduha kroz nozdrve bude slo-bodan. Inae, deca diu na usta, a to ima rave posledice. U odraslih, pak, akutno curenje iz nosa najee je posle-dica nazeba, a stalno curenje posledica hroninog obolenja sluzokoe (polipa itd.). U dece je to najee posledica skro-fuloze, uveanih lezda, polipa i izrataja u zadnjem delu i gornjem prednjem delu gue. A moe biti i posledica nekih bo-lesti: gripa, difterije, crvenog vetra i dr. Leenje u ovim sluajevima sastoji se u tome da se u nos sipa: 1. AJ OD BELOG SLEZA' On rastvara sluz, deluje protiv nazeba i blago pomae i bacivanju sluzi.

Doza je: 3 grama sleza na 100 grama kljuale vode. Ovom se aju moe dodati borna kiselina (na 100 grama aja do 3 grama), i tim se rastvorom nos ispira umrka-vanjem. 1 Neki su primenjivali, a i ja sam to isto inio, razne meovite zejtine i kapi za nos, a i itao o tim stvarima u naunoj literaturi i izveo zakljuak da su za leenje i ispiranje nosa najbolja ova dva sredstva: slana voda i aj od sleza, zbog njegovog blagog dejstva na sluzokou nosa. Posle ovog ispiranja moe se bolesniku u nos kanuti 125 kapi istog zejtina, malo zagrejanog, ili pomeanog s malo mentola, u ovoj srazmeri: Zejtina .............. 10 grama Mentola (kristala dobijenih iz nane) . . 1 gram To se ini 23 puta dnevno, prema jaini sluzi i delova-nju leka. 2. SASA Maica, ukunded. Kod nazeba s kijavicom lekari homeo pati, koji lee najrazblaenijim lekovitim rastvorima (dozama koje su neobino male prema naim), smatrali su ovu biljku kao najbolje sredstvo. Davala se malokrvnim devojkama pri po-remeajima mesenih pojava, bolova ili izostanka menstruacije. Najpodesnije je uzimati je u obliku alkoholature (natop-l>ene i raskisle svee biljke u alkoholu od 80 do 90%) u dozi od 20 do 30 kapi dnevno, podeljeno u vie puta. Leklerk kae da je to dobro sredstvo, mada je u veoj dozi kodljivo. Daje se naizmenino s ruzmarinom. Karakteristike ove biAke: Cvee je usamleno na vrhu peteljke. NaJ-pre je uspravljeno, a potom je pognuto. No kad cvet sazri, petelka izraste i ponova se uspravi. aa je zvonasta i sloena od est eliptinih svilastih listia. Ovi su u tornjoj polovini nagnuti u polje i jo su jedanput toliki koliki su pranici. Plodnici su dugul.asti, rutavi i imaju dugaku pernicu." Lie je -urojno perasto, s linearnim krikama. Stablo 23 de* cimetra visoko. Koren je dugovean, debeo i koso u zemlju silazi. Cvet je ljubiast i razvija se u martu i aprilu. Raste po breul.cima izlo enim suncu" (S. P.), na krenom tlu po celoj Evropi. U medicini se upotrebljava cela biljka. Njoj je vrlo slina druga vrsta sase, tzv. livadska sasa, ak konjskom ljubiicom nazvana, kod koje je cvee kao' izvrnuto". aa cveta joj je crnoljubiasta, a crvena na proputenoj svetlosti (kad se spram sunca pogleda). Ali ih narod obe zove jednim imenom, jer ne razlikuje jednu od druge. Ova druga cveta u aprilu. 3. KOPRIVA Grka kopriva, velika kopriva, ara, goa, pitoma ko-priva. Protiv krvarenja iz nosa podesan je sok od sveeg li-.a koprive. On se sipa neposredno u nos ili se pije po 100 do 125 grama dnevno. Moe se primeniti u istom cilu tean zgu-stak (videti u uvodu nain dobijanja) u dozi 24 kaiice dnevno. Ali jo podesnije je davati sirup koji se sprema na ovaj nain uzima se: Lia od koprive ......... 250 grama Kluale vode ........... 1500 To se ostavlja da kisne 12 asova, zatim se procedi i pro-ceevini doda dvostruka koliina eera. Kuva se potom do gustine sirupa, i daje, kao to je reeno, 200 do 300 grama dnevno. Koristim priliku da po Leklerku izloim lekovite oso-bine velike koprive. Hemijska analiza pronala je u koprivi sastojke (kiseli karbonat amonijaka, nitrat tanina, galne i mravlje kiseline) koji steu, tave i dezinfikuju, spreava-ju raspadanje, i zaustavljaju krvarenje. Sposobnost koprive da zaustavi krvarenje iz plua, nosa, materice, bubrega i mokra-nih kanala, o kojoj su govorili stari lekari, utvrdili su u XIX veku mnogi naunici. Leklerk je to isto

mogao potvrditi kako pri krvarenju iz materice, tako i pri krvarenju iz nosa, i to kod malokrvnog bolesnika koji je bio naklonjen gubljenju krvi usled slabih krvnih sudova (bio je hemofilik'). Pa i kod proliva, akutnog ili hroninog, pokazalo se da je kopriva od velike koristi, ak i kod proliva tuberkuloznih bolesnika, kod kojih je nezdravo vrenje u crevima, nadimanje, bolovi itd. Kopriva utie povoljno i na bolje mokrenje. Lino znam jedan sluaj gde je poparena kopriva veoma po-mogla i izleila dugotrajnu ranu na cevanici. Da li je tu po-mogao tanin, mravlja kiselina ili amonijak ne mogu rei, tek rana je zarasla i ovek je ozdravio, to se od drugih le-kova pre toga nije desilo. U nedostatku slaice moe se primeniti kao sredstvo koje izaziva crvenilo na koi (i pee) u sluajevima zapaljenja plua, maramice ili reumatizma, neuralgije i t. sl. U ovu vrstu lekova moe da se ubroji dobriica ili samo-bajka (videti opirnije o njoj u odeljku o hroninom bronhitisu). Sok isceen od lia ove bil.ke i umrkan u nos esto lei nosna zapaljenja, zapuenost i glavobolu. Dakle, upotrebljava se njeno lie. Ono se smatra kao okre-pljujue, podstie organe na bolji rad, i kao pluno sredstvo. Moe da se primeni kod bronhitisa s nosnim katarom. Dalje: specijalno se preporuuje (u Americi) protiv gre-va u crevima nastalih usled trovanja olovom: zanatlije i dru-gi radnici koji rade s olovom olakavaju bolove i stanje uzi-majui aj od ove biljke. U tu svrhu doza je obina: puna kafena kaiica lia na olju kljuale vode. Pnje se kao hladan aj 12 puta dnevno. Lekovite biljke koje se mogu primeniti kod oboljenja ovih organa, a specijalno kod bolesti zuba, vilica, nerava na licu i t. sl., i posle operacije usled nagnojavanja ili povreda u toj oblasti, iznete su u dodatku posde grupe hirurkih bolesti, na to i upuujemo itaoce. DRUGA GRUPA BOLESTI ORGANA ZA DISANjE BOLESTI GRLA, GRKLjANA I DUNIKA Zapaljenje koje pone u gui moe se odmah ili malo doc-nije spustiti nanie i rasprostrti se na grkl>an, dunik, pa i bronhije. U tom sluaju prvo otekne sluzokoa grkljana, po-tom se vie ili manje povisi telesna temperatura, javlja se na-draaj na kaalj i oseaj teeg disanja. Kaalj je u poetku suv, zatim postaje vlaan; pojavljuju se ispljuvci. Glas moe postati promukao. Uzroci su kao i kod guobolje (angine"): opti nazeb, nazeb nogu, ranije zapaljenje gue, zloupotreba hladnog pia, duvana; zatim dim i gasovi koji izazivaju nadra-aj, dug govor, vika, pevanje, otrovna praina Oboljenje grkljana moe biti akutno i hronino, tj. zapa-lenje koje traje kratko vreme i zapaljenje dugotrajno. U prvom sluaju zapaljenje moe biti ili prosto, tj, da mu je uzrok raz-mnoavanje nekog nevinog mikroba u gui ili udruenih raznih mikroba, ili da mu je uzrok samo mikrob odreene opasne vrste, kao to je, npr., difterija ili gnojni mikrob (tzv. strep-tokok mikrobi u vidu brojanica). U drugom sluaju, tj. dugotrajnih bolesti grkljana, postoje ostaci ranijih akutnih zapaljenja; ili su to naroite bolesti kao to su tuberkuloza. i sifilis grklana Druge bolesti, polipe i tome sline, ovde ne ubrajamo jer to ne ulazi u leenje obinim lekovima to su bolesti za hi-rurge i radiologe. Prelazimo na leenje: 1. U ozbilnim sluajevima, naroito kod dece, dobar je ob-log oko vrata od

slainog brana (aka brana razmuti se u vodi sobne temperature, u to nakvasi platnena krpica, koja tu stoji 1/2 min., zatim iscedi i oblae). Oblog se dri 5 10 minuta, to zavisi od strpljivosti bolesnika i od sveine slainog brana. To se ini dva puta dnevno, ujutru i uvee dok koa podnosi. Ako toga nema, onda se stavla zagrevajui oblog (nakva-ena u vodi i isceena krpica platna ili depna maramica,. preko nje gutaperka gumeno platno, a preko toga neto suvo, pamuk, vunena tkanina) za celu no ili za prekodan.Najzad, ako deca jako kalju i riu dobre su tople, upra-vo vrue suve obloge oko vrata, naroito nou kad se ne moe pod rukom imati sve to se eli. Topla pe i ist topao vaz-duh u sobi obavezni su u takvim sluajevima. 2. Odvari ili orbe od voa kao umirujue sredstvo: a) malina ili sok od maline, b) suve smokve i suvo groe i urme, ako ih ima, delu-ju protiv kala (umiruju nadraaje na kaal). 3. Kupanje nogu u vodi sa slaicom (branom od slaice, uzima se jedna kaika brana). 4. Vrlo topao aj od lubiice (cveta) takoe je od velike-pomoi u ovoj bolesti. 5. U sluaju tekog disanja i guenja treba uzeti lek za po-vraanje, bilo koje sredstvo, a najbol>e je uzeti iz apoteke-prekomorsku bil>ku ipekakuanu. Lekari i apotekari znaju u kojoj dozp deluje kao sredstvo za povraanje. 6. Kao sredstvo za dezinfekciju celog tog puta grkljana i dunika moe se upotrebiti lie eukaliptusova drveta iz. primorskih krajeva (ako ga ima): a) za sirup b) za udisanje pare od njega. Postupa se ovako: Uzima se eukaliptusovog lia sitno iseckanog ........ ... 10 grama Kljuale vode ........... 150 To se ostavi da kisne 12 asova, zatim se procedi i od aja pravi sirup: 100 grama aja i 180 grama eera zajedno se ku-vaju do gustine slatka, i od toga se daje po 34 kaike dnevno. U krajevima dalje od mora i u unutranjosti ovo se lie moe kupiti u apotekama.Ili se kupuje: Eukaliptusovog ulja ......... 5 grama Alkohola 90% ........... 75 iste planinske, destilisane ili prokukuvane vode ........... 170 Od ovoga se u lonac s kljualom vodom kane 1015 kapi i on-da se udie para iz tog suda, tri puta dnevno po 1015 minuta (dok traje para). Najbolje je to initi uvee. 7. Za udisanje pare umesto eukaliptusovog sitno iseckanog lia moe se uzeti terpentinovo ulje': po 510 kapi kanuti u klualu vodu i udisati. Ako bolesnik to ne podnosi, moe se u sobi gde on lei ostaviti i lonac s klualom vodom, tako da se para rasprostire po celoj sobi. U tom sluaju ne sme se upotre-biti mnogo tih lekova, jer sve esencije nadrauju guu a ne ubijaju u dovoljnoj meri mikroorganizme (mikrobe). Da se tu ne bi greilo, evo jedne smee za dezinfekciju sobe: Eukaliptola ili, jo bole, gomenola . . 1 gram Esencije od terpentina .......* 3 grama Alkohola ............. 200 Od ove smee uzima se po jedna kaiica i sipa u lonac s kljualom vodom da se isparava dok se ne ohladi. To bi bilo kaenje parom u sobi. Tako savetuje pariski pro-fesor Leper. Ovaj

naunik savetuje da se kod lane difterije ' 0 dobijanju terpentina govoriemo opirnije na drugom mestu. On se dobija naroitom preradom pomou pare iz smole koja curi iz drveta izvesnih etpnara. u grkljanu kod dece, a naroito kad se to desi nou, daje i brom u dozi koja odgovara detpnjem uzrastu. Iz iskustva Znam da tak-voj deci treba odmah obaviti vrat toplim oblogama, suvim ili vlanim, davati im da udiu toplu paru, a pre svega loiti dobro vatru u sobi. Posle udisanja pare uopte treba utati, a inae oboleli od ove bolesti ne smeju piti alkoholna pia, jesti zaine i sire. Posle ozdravlenja ne uzimati ni mnogo toplo ni mnogo hladno jelo i pae. I. STRIUA Trava pevaa. Vrlo korisna bilka za ljude ija profesi-ja trai da mnogo govore, pevaju itd. i od toga promuknu, ili im se sui grlo i imaju ak bolove, kalju; ili obole od zapalje-nja grkljana, glasnih ica i dunika. Striua pomae i u onim sluajevima kod kojih se sluz zadrava u duniku i dre'lu i, kako se to kae u narodu, nee brzo da sazri. Kako suva biljka gubi od svoje vrednosti, treba upotreblja-vati sveu bilku. Zato se i bere u julu ili avgustu kad razvi-ja plod. Treba je uvati od vdage i promaje. Sprema se po b gra-ma trave na olju kljuale vodv. Izuzetno od obinog aja, ovaj treba da stoji 20 minuta. Ovakav aj moe se pojaati sirupom spremljenim od iste biljke, od kojeg se dodaje po jedna velika kaika u olju aja. Ostali napici od ove biljke sloeni su za pripremanje i mogu se nabaviti u apoteci. Korisno je da se uz ovaj aj uzima i topla orba od ol>u-pggenog jema ili suvo groe (takoe toplo). Striua raste kraj puteva, po vinogradima i njivama. Ima je po peloj Evropi. To je dosta visoka trava (do 8 decimetara), s uspravnim strukom i razvijenim, neravnim granicama. Lie je na drke nasa-eno: donje prugasto, gornje kopl.asto. Cvetovi su uti, sitni, razvijaju se OA juna do septembra. 9. DESPIK' Despi, lavendula, trmino cvee, despikovo cvee, muki despik. Kao sredstvo protiv greva i suavanja cevi usled jakog nervnog nadraaja ovih organa, treba kod bolesti grklja-na s rikanjem upotrebiti lavandulu. Medicinski deo jeste cvet. On se primenjuje kao aj u dozi 5:100 (10 grama na olju) i uzi-ma se 4 olje dnevno. Cvee treba da se bere ubrzo posle raz-vitka i da se paljivo osui. Postoje dve vrste lavandule prva je manja, druga ima vei bun. Lie je okruglo kopl.asto. Ova druga manje se upotreblava u medicini, ali daje ule potrebno umetnicima i slikarima na porculanu. Upotrebljava se uspeno i za inhalaciju, udisanje pare, na taj nain to se u lonac s kljualom vodom drdaje 510 grama njenog raskisa u alkoholu. U tom sluaju ona deluje i kao de-zinfekciono sredstvo za gornje putevv disanja. Po dr S. Petroviu moe se dodati jo ovo: U apotekama se prodaje kao cvee lavendula (Pogez 1aueps1i1ae). Od nje se pravi spiritus lavendulin, miriljavo sire i druge specije." U modi je u engleskoj i nemakoj parfimeriji. Lavandula je jakog no prijatnog mirisa. Ukusa je gorkog i neto ljutog. U njoj ima dosta lako isparljivog ulja, koje ulazi u sastav raznih bal-zama i miriljavih masti: Hofmanovog balzama, balzama za stiavanje bolova (umirujueg balzama") i kolonjske vode, mi-riljave alkoholne vode itd. Ova biljka dostie visinu od 3 do 6 decimetara. Raste kao ib koji je pri dnu granat, mlade grane su jednostavne, tanke i etvrtaste. Cela je biljka obrasla kratkim mal-ama. Lie joj je linearno, s usukanim

Stara srbijanska farmakopeja (pre 1908. g.) mnogo je bogatija u pogledu medicinskih sredstava i sastava nego to je to bila farmako-peja kojom smo se docnije sluili. (uvijenim) obodima. Dok je mlado, ono je sivopepeljavo, kad ostari, ze-leno je, na donjoj strani lezdiavo. Cvetovi imaju Aubiastoplavu boju, stoje na isprekidanom, krajnjem klasu. Krunica je mal.ava, plava (boje ametista), s jajastim delovima (prof. Garke). Cveta od jula do septembra. U junoj Evropi ona je domaa biljka. Na severu Evrope sadi se kao miril.avo cvee. U pogledu delovanja lekova kod bolesti koje su pobrojane u zaglavlu ovog dela nauka je pronala da kod obinih obo-ljenja grklana vie vrede sredstva koja razmekavaju sluz i pomau da se ona izbaci nego sredstva koja ubijaju bacile (antiseptina sredstva). Zato su korisnije biljke nego fabri-ki lekovi, izuzimajui jedan, a to je natrijum-benzoikum (4 grama dnevno, po Leperu). Kod hroninog zapaljenja i oboljenja grklana mogu se dati opet biljni lekovi kao najbolji. eli li ko da uz to uzme i koji domai lek, evo recepta. Sumpornog praha od koga se prave vetake sumporne vode i kupatila . . . 1/5 (0,2) grama Sirupa od katrana ......... 200 Daje se bolesnicima po dve-tri kaike ovoga leka dnevno (prof. Leper Pariz) kod hroninog oboljenja ili ostataka posle akutnog zapaljenja grkljana. Kod zapaljenja gornjih organa za disanje: nosa, drela, grk-l>ana i dunika, koji prate este kijavice, promuklost i bolo-vi u gui, moe da se lei grgorenjem aja od alfije, ili bele rade, ili kamilice. Tu deluju njihova etarska ulja, a delimino i obojeni sastojci. Naroito je dobro za upljine u nosu i u gui, pored krajnika" itd. Kad je sve to zapueno", treba primeniti kaenje; za to se primenjuje tzv. kamiliin lonac": puna aka cveta u loncu s vodom i poklopcem greje se do klju-anja. Zatim se bolesnik i lonac pokriju jednim aravom i bolesnik sam, diui s vremena na vreme poklopac, polako pu-ta paru iz lonca i udie je toplu kroz nos i na usta. Za sifilistino i tuberkulozno oboljenje grkljana, kao pggo smo rekli, vae sasvim drugi propisi i lekovi. BRONHITIS U AKUTNOM POETNOM STANjU I NjEGOVO LEENjE LEKOVITIM BILjEM Ovaj oblik bolesti esto se ne javlja sam, ve obino do-lazi posle ili zajedno s guoboljom i zapal.enjem dunnka. Ali kako ove dve poslednje bolesne pojave ne moraju biti i vezane za bronhitis izdvojili smo za njih lekove i izneli ih u prethodnom odeljku. Prema tome biljni lekovi koje emo ovde nabrojati dobri su ne samo protiv akutnog oboljenja gornjih delova organa za disanje ve i protiv bronhitisa. Usled dueg ili jaeg nazeba, velike vlage i nadraaja dunika moe se zapaljenje s gornjih delova preneti i na bron-hije (ravasto produenje dunika pdune cevi, koje stoje u vezi s dunikom), najpre na iroke, pa zatim i na ue, do najuih zakluno (do kapilara), i izazivati: kaalj, bolove u prsima i tekoe pri disanju. Ukoliko silazi od dunika ka krajnjim povrinskim delovima plunog tkiva, bolest postaje sve ozbilnija, tako da se moe izmetnuti u najteu vrstu plu-nih bolesti. Ako se pri tome temperatura tela jako povisi i to dugo traje organizam moe doi u opasnost. Zato je pra-vilo: obratiti pau i na najslabiji nazeb dunika i gornjih irokih bronhija i preduzeti sve mere da se bolest ne raspro-stre i ne otegne dugo, ne due od 2 do 3 nedelje, tj. starati se da akutan, kratkovremeni bronhitis ne pree u hronian, dugotraj-ni, koji se tee lei i moe da se i dalje komplikuje, i to: prvo, usled proirenog polja zapaljenja sluzokoe bronhija i plua;drugo, usled stvaranja velikih koliina masa za ispljuvavanje, tree, usled stalnog kalja, bolova u prsima, kao i mogue nove

infekcije, meovite i specijalne, npr. tuberkuloze. Zapaljenje plua, na primer, kod dece moe nastupiti i po-sle neke zarazne bolesti: od gripa, posle mrasa, magareeg ka-olja, posle operacije itd. Ovo se lei po optim pravilima. Kao i kod oboljenja grla i dunika kod akutnog bronhi-tisa treba preduzeti ove mere: 1) podrati noge u toploj vodi (u koju je ranije nasuto brano od slaice, razmueno pretho-dno u vodi sobne temperature, nikako preko 40S); 2) lei u postelju i piti tople napitke: mleko, ajeve, limunadu, oranadu itd. Drati slaine obloge oko vrata ili na prsima 20 do 30 minuta. Nepravilno je ono to obino ine sami bolesnici, ponekad i neki lekar: da se odmah uzima lek protiv temperature (naj-ee aspirnn) i u isto vreme daju bolesniku lekovi za iz-bacivanje lajma (najee ipekakuana) i kad temperatura bo-lesnika nije visoka i kad se sluzokoa njegovog dunika i plua nalazi u akutnom, zapalenom stanju i materijal za ispljuvke (sluz) nije jo odvojen od unutarnjih cevi, te se ne moe lako izbaciti. U tom sluaju, dakle, najbolje je davati ajeve koji stiavaju kaalj (videti dalje koje) i tek s padom temperature kod bolesnika pristupiti energinom davanju lekova koji po-mau izbacivanje lajma. Prethodno da kaemo nekoliko rei o samim tim lekovi-ma da bi i laici bili koliko-toliko upueni u praktinu pri-menu i vanost onoga to se ini. Lekovi koji mogu da pomognu izbacivanju lajma prilikrm oboljenja dunika, plunih cevi (bronhija) do najuih, i plu-nih katara mogu se podeliti u dve vrste: mineralni i biljni (prof. Leper). Nas interesuju samo ovi drugi.Biljni lekovi mogu da: 1) razmekavaju ili razvodnjavaju, razreuju sluz; 2) da deluju na miina vlakna i pomau iz-bacivanje; 3) da deluju na sluzokou da jae ili slabije lui sluz, i najzad 4) da pomau suenje sluzi u obolelim mestima. Svaki od njih, kae prof. Leper, ima osobine da deluje na od-reeno polje bolesti, prema tome, treba hemijskim le-kov uvek dodavati ajeve ili odvare, jer jv njihovo delovanje izvan svakog spora.Ali opi mogu razliito delovati kad se upotrebe pogrene doze. Tako je izvestan lek u jednoj dozi u stanju da pomae iz-bacivanje, a u drugoj da sui. Na primer: balzami od terpen-tina, eukaliptusovo lie ili ulje u malim dozama slue kao razvodnjavajui lekovi, a u velikim dozama suv. Zbog toga, elei da naim uputstvima damo naunu i vrstu osnovu savetujemo itaocima i bolesnicima da se dre doza i uput-stava koje smo ovde odredili.Preimo na opis bilja koje se ovde s najveim uspehom moe primeniti.U sluaju golicanja u grlu i duniku, tj. gde se trae sred-stva koja umekavaju i umanjuju nadraaj sluzokoe organa za disanje najboli su ovi lekovi: 1. BELI SLEZ Slez beli, veliki sl>ez. Od pamtiveka se smatrao kao naj-bolje sredstvo protiv grudnih obolenja, i samo njegovo ime 'na grkom jeziku, altea", znai leiti. Primenjivali su ga stari lekari, grki i rimski (Plinije, Dioskorid, Galen i dr.). Go-tovo svako i kod nas zna da se beli slez upotrebljava kao lek. Pa ipak svako ne zna sve pojedinosti o najprobitanijem isko-riavanju ove bil.ke. Od sleza se upotreblava i koren i list i cvet. Koren kao naj-bolji dvo skuplja se u septembru, i to od dvogodinje biljke. Upotrebljava se sve i suv. Najpre mu se oljuti kora da bi pobeleo, zatim se koren see na komade, tapie, i sui se. ak se sui u penici, jer tako zadri najvie sluzi, i uva se na suvom mestu. Li.e se skuplja u junu pre cvetanja. Prilikom suenja ono ne gubi od svojs jaine, ali je slabnje od korena. Cvet se bere u julu. On je najslabiji.

Najpogodnije je spremiti lek na ovaj nain: Moe se zamisliti koliko se nepravilno postupa i koliko ko-ren gubi od svoga delovanja kad se prodaje na pijanim tezgama i izlae vlazi, vetru i praini, a bere u svako vreme! Suv koren se istuca u prah i ostavi da kisne u hladnoj vodi. Ovaj napitak je dobar stoga to nema rav ukus pri gutanju. Uzima se na 2 asa po 1 kaika. Ovaj prah, ili brano od korena, upotrebljava se i protiv zatvora: svako jutro popiti u veoj ai vode 12 doze ove meavine: Praha od belog sleza ......... 2 grama Praha od slatkog korena ........ 1 gram Laktoze .............. 1 Doza za aj je sledea: od korena 1020 grama na litar vode, od lista po 15 30'grama, a od cveta 2040 grama na litar vode. Odvar od slezovog korena, u dozi 30 grama na 1000 grama vode, upotrebljava se jo za ispiranje usta i gue u sluaju gnojenja desni, gnojnika i u ustima i u drelu, za obloge spolja, kod ireva, crvenog vetra, raznih rana u zapaljenju, kao i za klizme u zadnjem crevu (Leklerk).aj| od belog sleza moe se zameniti i sirupom koji se spre-ma ovako: Korena do belog sleza ........ 4 grama Vode prokuvane ........... 58 Spiritusa ista ........... 2 To ostaviti da stoji, ee meajui, dva asa, zatim proce-diti bez pritiskanja.kroz gusto platno. Proceevini dodati na svakih deset delova po 16 delova istucanog eera. I kuvati si-rup (farmakopeja od 1908. god.): npr., ako proceevine ima 50 grama, dodati 16H5=80 grama eera. Od toga se dodaje aju po 1 velika kaika na 100 grama. Sirup se dri na suvom i hlad-nom mestu, a pre toga nalije u hladne i dobro osuene boce (da se ne ueeri i ne uplesnivi). Lekoviti beli slez, koji ima dobar koren i uspravno, granato sta-blo, s cvetovima na njemu, dostie visinu 0,61 metar. Lie mu je iroko, jajasto po obliku i zaotreno pri vrhu, celo ili sa 35 ra reza na svakom listu. Cvetovi nisu veliki, boje su bledoruiasto crvene, iznikli su na kratkim drkama, u nedrima gornjih listova, veinom u gomili, bez listia, kao klasje. Beli slez raste po vlanim mestima, po groblu, vlanim livadama, ali se neguje i u batama kao ukrasno cvee. 5 Leenje lekovitim bilem 2. CRNI SLEZ umski slez, slez crni, divlji slez. Ponegde kod nas zove se i guja trava, ur trava, slezovaa. U sluajevima obolenja gue, pored bronhitisa, upotreblava se i koren i lie crnog sleza. Doza: 4080 grama na litar vode za aj. Kuvani odvar od korena 4080 grama na litar, Ova biljka je dvogodinja, prema tome koren treba brati u drugoj godini, u jesen. Cvetovi su svetlocrveni, listovi na dugakim drkama, okruglo zaseeni. Svima poznata biljka koja raste pored plotova, po raznim mestima, pored ume itd. 3. LUBIICA Vrlo je lekovita bilka. Koren se vadi rano u prolee, cvet se bere kad se razvije, a lie kad potpuno poraste. Najkorisnija je upotreba cveta, i to isuenog, kod zapalenja u gui, grklanu, duniku i bronhijama usled nazeba; naro-ito ako postoji bojazan za bubrege. Ili kad je obolela ve i mokrana beika ili stomak i creva.

Doza za aj: 10 grama na litar kljuale vode. Jo je bolje spremiti kod grudnih bolesti sirup od ovoga cveta. Tera na znojenje to se i trai. Koren i lie upo trebljavaju se kod drugih bolesti: koren za povraanje, mesto tzv. ipekakuane, a lie za obloge spolja umesto cicvare. Dr S. Petrovi kae: Doza je za bljuvanje 24 grama, a ako je u odvaru, 48 grama. Pri toj upotrebi osim do povraanja dolazi docnije i do dve-tri stolice. Stari lekari upotrebla-vali su koren od lubiice u svim prilikama gde se ipekakuana (strana bilka) mogla zameniti, a u novije vreme hemijska ana-liza je pokazala da zaista ima velike slinosti izmeu nae i ove strane biljke, jer je u naoj biljci naen osobiti alka-loid, podoban emetinu (naenom takoe u ipekakuani) koji je nazvan violin. Ja pridajem veliku vanost ovoj injenici, jer je esto kod guenja dece usded otoka u grlu i duniku i velike koliine sluzi (lajma) u pluima potrebno hitno povraanje u kom se sluaju ne moe traiti iz apoteke strana biljka, ve se moe iskoristiti domaa: odvar od jedne kaiice ljubiice na olju vode. 4. GRUDNO CVEE Meavina domaeg cvea. Veliku reputaciju uiva ovde smea od cvetova koja se zove grudno cvee ili etiri cveta", mada ih u njoj ima sedam, od kojih se pravi dobar aj protiv akutnog bronhitisa. To grudno cvee ini meavinu pojedinih delova: 1) crnog sleza, 2) belog sleza, 3) divizme, 4) srcopuca', 5) ljubiice, 6) podbela, 7) listia od cveta bulke.* Po mome nahoenju, pojedino cvee nz ove meavine moe se zameniti zrnima anasona ili korenom od belog sleza. Od ove meavine pravi se najlake aj u dozi 10 grama cve-tova na litar kljuale vode. Ili se pravi sirup, za to se uzi-ma: 120 grama aja od toga cveta na 200 grama eera. Daje se 1 Dugovena, bela, runovita bilka, 12 decimetra visoka. Raste po planinama, a cveta u maju i junu. Popularna medicina u Francuskoj i sad primenjuje ovu biljku (dr S. Petrovi). 1 Smatram da je ova smea potpuniJa nego ona u naoj farmakopeji. po 23 kaike dnevno. U zvaninoj praksi ova meavina nosi naziv i veoma je bila cenjena kod starih lekara. Dr Madaus dao je novu, neto izmenjenu, smeu koja moe da se primeni i kod astme i kod vedikog kalja s mnogo sluzi. Uproena za nae prilike, ta smea bi imala ove sastavne delove: koren od sleza, divizmu, nanu, izop, podbel, islandski liaj, kim i gavranov kuk (iz grupe dubaca). Ovu poslednju biljku treba uzeti u jaem procentu kad postoji grozniavo sta-nje. Sprema se ovako: jedna kaiica kuva se 10 minuta u jednoj OAI kljuale vode. Pije se mlako, 23 ol>e dnevno. 5. DESPIK Kao sredstvo koje deluje protiv nadraaja u duniku i pre-ma tome kao umirujue u sluaju gripa i bronhitisa, propisuje se za unutarnju upotrebu despik ili lavandula (vidi pojedi-Nosti o ovoj bilci i u proloj glavi). Daje se kao aj u dozi 10 grama na 200 grama Kljuale vode, i to po etiri olje dnevno. Upotrvbljava se i za kaenje parom, po 1 do 2 kaiice njenog alkoholnoga rasola u loncu s klju-alom vodom. U ovom sluaju ona deluje kao antiseptiko

sred-stvo (ubija bacile u putevima za disanje), a u isto vreme utie i na promenu sastava sluzave materije to je izluuju bronhije. 6. IBIROT Miriljava trska, temivarka, vodeni bour, mirisni ko-ren. Ova biljka lii na peruniku. U lekarstvu se upotreblava njen koren. Ima ukus aromatian i prijatan, koji pomalo pecka, gori i zagreva. Usled toga to ima sposobnost da tera na mo-krenje, koren se moe primenjivati u sluajevima svih akutnih bolesti organa za disanje, koje poinju naglo povienom temperaturom, kao to su: grip, bronhitis, zapalenje plua, gde je potrebno da se pojaa mokrenje. U tim sluajevima najbole je spremiti aj na taj nain to se popari 20 grama korena ove biljke, iseckanog, sa pola litra k.ljuale, vode. To se ostavi da kisne 20 minuta. Daju se tri olje dnvvno, tj. pola litra. Ovaj napitak, poto jv neto gorak, mov se zav.vriti i onda je vrlo prijatan. Ako su pri tom obolela i creva i mokrenje oskudno, primena ovog pia je jo potrebnija (daje se kao tinktura, 5060 kapi dnevno, pre ili posle jela). Da se ne bismo vraali na opis ove biljke, jer e nam ona ustrebati i kod bolesti organa za varenje, opiimo je odmah ovde: To je biljka k(ji je koren kratak, debeo, dugovean i horizontalan, vuzav. Lie joj je linearno i uspravno, 0,61 metar dugako i 12 centi-metra iroko, iljato, a pri osnovi u rukavac raireno. Stabljika je dole deblja, a gore prelazi u list, uspravljen, stisnut i po obodu britak, nad macom lisnat, a ispod mace lebovit (dr S. P.). Cvetni grozd sedi ia dnu ove stabljike sa strane. Cvetni klas je dugulasto okrugao, vrlo gust, boje ukastozelene. Raste ukraj bara, na obalama reka, po celoj Evropi. Iirot je ulazio u sastav mnogih lekova ranije, ali je na alost u preanjoj farmakopeji bio izostavljen (dr S. Pe-trovi). Sve iirot mirie jako i neprijatno, a osuen je pri-jatnog i trajnog mirisa. U njemu ima osobene materije, ima etar-skog ulja, gume, smole. Ovaj koren moe zameniti cimet. Davan je ranije protiv mnogih bolesti, ali se pokazao dobar samo kao sredstvo za znojenje i kao lek za snaenje organa za varenje o emu e bpti govora docnije. 7. PODBEL Lapuh, kozja brada, 'bedo kopitnjakovo lie, konjsko kopi-to.Podbel je vrlo dobar u sluajevima bronhitisa, naroito posde gripa, u doba oporavljanja, kod ludi kojima je ostalo zapalenje u duniku, a tako isto i u danima kad lajm sazri, a ima ga u kzobilju. On ulazi u sastav grudnog" aja, ali se moe spremiti i posebno. Upotrebljava se cvet i list. Doza je: za aj od cveta po 10 grama na 200 grama kljuale vode. Doza za aj od lista: jedna kaiica kisne pola asa u ol>i kluale vode; pije se pre spavanja pola olje, toplo ili hladno, nli po puna usta tri puta preko dana. Apotekari mogu spremiti sloeniji, ali vrlo dobar lek po receptu: Jaa i podstie organe na rad, i kao takvo sredstvo bilo je u vslikoj upotrebi u preanja vremena. U novije vreme ova je bil>ka opet privukla panju na sebe; naime, time to su prof. A. Sartori i Kevovijeri Riar otkrili u njoj jedan antibio-tiki sagtojak. Ova kanadska paprat" zove se i devojaka paprat" (AsIap-1it reDat), raste u Sjedinjenim Dravama, u gustim umama, ukraj bara i na otvorenom pol>u. Lie je pomalo gorko i slabo aromatino. Pomae izbacivanju lajma, prijatno hladi i spre-ava kaal>, posle nazeba, kal>a i promuklosti, nosnih katara i zapaljenja. Doza: jedna kaiica trave na ol>u kl>uale vode. 8. OMAN

Beli oman, beli koren, obrati, pitomi oman, veliko zele, beli koren. Ova biljka je naroito korisna posle gripa, u sluajevima kad postoji kataralni bronhitis s upornim kaljem i obilnim luenjem sluzi. Daje se kao aj ili tinktura. Jaa i podstie organe na rad i kao takvo sredstvo bilo je u prolosti u velikoj upotrebi. Doza: 1) za aj 1015 grama iseckanog korena na 200 grama kljuale vode da kisne Ug asa piti nekoliko puta dnevno, ohlaeno. 2) Tinkture po 25 grama dnevno, tj. 3060 kapi dnev-no, u vodi. Moe se spremiti i kao ekstrakt u pilu-lama od 0,52,0 grama. Koren od omana silovito mirie. Ukusa je najpre gorkog, a potom aromatinog i neto malo lutog." Pored ostalog, hemiari su u korenu omana nali i hele-nin ili kamfor od omana (V. S. T.). Verovatno da se u tome uglav-nom i sastoji njegovo delovanje. On ublauje nadraaje i spre-ava kaallj. 0 iroj primeni korena od omana vidi u glavi o leenju pretuberkuloze i tuberkuloze. Koren je mrk, debeo, mesnat, granat. Dugovena je to biljka od je-lnog metra visine. Cvee mu je uto, krupno i usaml>eno na vrhu grana. Lie je krupno, dosta debelo, zupasto, ozdo rutavo, belo i jako ili-asto. Stablo je debelo, uspravljeno i granato." Raste po vlanim brd-skim mestima. 9. JAGLIKA Jaglije, jagorevina, jaglac, jagorika povrtna. I danas je mnogim stanovnicima naih gradova jo nepoznato ovo leko-vnto cvee. ak se ude i kad mu ime uju. A, meutim, tako je esto i miriljavo ovo cvee ranog prolea! Postoje mnoge vr-sge ove biljke, ali je lekovita ona ije je uto cvee na visokoj Ardn, naklonjeno na jednu stranu. udno mi je to kod nas to ovee nije brano za lek, dok je drugde odvajkada bido brano za aj koji se upotreblavao u leenju grudnih i mnogih drugih gekih bolesti, zbog ega se u Nemakoj i Francuskoj zvalo kluevi nebeski" i kluevi sv. Petra". Tako su jagliku da-vali protiv paralize, udara, histerije, nesvestice, glavobolje, protiv pespavanja, reumatizma itd. No dapas je njeno delovanje svedeno na pravu, istinsku meru. U svakom sluaju cvet njen nije od manjeg delovanja nego to je cvet lipe, zove, lubiice itd. S jo veim uspehom upotrebljava se odvar od kuvanog korena u dozi po 46 grama na 200 grama kljuale vode, i daje se po tri olje dnevno. U njemu ima do 8% saponina. U ovakvoj dozi uzeta, ova biljka pomae bolje izbacivanje lajma, cirkulaciju krvi u pluima, mokrenje pa i stolicu. I zato moe biti od naroite koristi kod gripa, gde se ba to trai (Leklerk). Za mokrenje primeniti aj od dista i cveta.Jagdnka sadri primverin, primulaverin, kristalizovanu jagliku kiselinu i kamfora. Saponin u ovoj bil.ci ukusa je gor-kog, tipa i izaziva jako luenje u ustima. Zbog toga je bio stvo-ren i preparat, koji nema tih neprijatnih svojstava. Na strani i kod nas pojavili su se lekovi od ljubiice i jag-lija (od korena), kao npr.: (Tozze) i ak primulin-kolai (farmaceutske industrije Be)1.Pored ovakvog odvara apotekari mogu spremiti bolju kombi-naciju po ovome receptu: Mekog ekstrakta korena od jaglija. 0,50 grama Elnksira Garusova ......... 20 Sirupa od kanadske paprati ..... 60 Hidrolata od lipe koliko treba, od 125do150 Davati po 1 velnku kaiku svaka 2 asa (Leklerk). V poslednje vreme, naunici (Vasicki, Joahimovi, Grume i Kofler) su ponovo utvrdili da u ovoj biljci ima sastojaka (sa-ponina) kojima se ona pribliava inostranoj bil>ci senegi, koja se

esto upotrebljava za izbacivanje lajma. Prema tome, jaglika moe potpuno da je zameni, naroito kod starijih ljudi, kod kojih deluje mnogo blae nego npr. ipekakuana ili senega, jer one pomalo tetno deluju na srce starijih ludi, slabe ga, dok ga jaglika jaa. 1 I mi imamo danas svoj lek, 10. SITNA I KRUPNA BELA RADA Kamilica, titrica, popadija, boliva, milica-trava, milan-ka, gamilica kamiltej, kokoinjak, carev cvet, gorak. Jarmen, raman, cvee pitomoga romana. Ove biljke i cvee njihovo toliko je svakom poznato da na roiti opis za njih nije potreban. Glavobolje i bolove u krstima, nogama itd., usled nazeba i gripa, u znatnoj meri umanjuje jak aj ili praak od cvetova ovih biljaka, istrljan sa eerom. Preimustvo ovoga leka sa-stoji se u tome to on ne zadrava mokrenje kao to ine he-mijska sredstva, na primer piramidon, aspirin itd. On, na-protiv, pomae mokrenje: bubreno-mokrani putevi su sdo-bodni pri njegovoj upotrebi i otrovi koji se stvaraju u orga-nizmu ne zadravaju se izbacuju se s mokraom. Ali da bi se cilj postigao, treba spremati, kae LeklerK, ne slabu utu vodicu koju zovu aj, nego pravi, jaki napitak. Toga radi uzimaju se: dve velike pune kaike cveta za olju kljuale vode. To se ostavlja da knsne itav as. Zatim se cedi pritiskanjem i pije izvan ili izmeu obroka (ne pre i ne odmah posle jela nego mnogo docnije). Ili se daje prah od cveta sa eerom. Svaki praak treba da bude od po 35 grama. Daje se est praaka za 24 asa, i to pre jela, s vodom. Nikako posde jela1 11. KIPARIS Delovanje knparisovih lekovitih sastojaka bne opirnije objanjeno na drugom mestu ovde samo da navedemo primenu kiparisosog ulja. Ono se upotrebljava s uspehom od strane mno-gih naunika kao sredstvo za kaenje (udisanje pare) protiv go-licanja u grlu kod velikog kalja. Takozvani pertusinbalzam Tenera", koji se prodavao u apotekama i kojim se etkicom premazuje u tankom sloju koa na grudima, vratu i leima, sa-dri pored smolastih jedinjenja i itav red etarskih ulja, naKiparis ime: od majkine duice, eukadiptusa, terpentina i kiparisa; preporuivao se protiv nezadrljivog kalja posle gripa. Kiparisovo ulje propisuje se u dozi: 1/4 ulja i 3/4 alkohola. Od toga se sipa 1/21 kai-ica u lonac s klualom vodom i para se udie. Delovanje ovog ula zasniva se, svakako, na tome to u oraiima kiparisovim, iz kojih se ono dobija, ima mnogo lekovi-tih .sastojaka, meu njima i takvih koji su slini kamforu, valerijanovim kapljicama, terpentinima i jedinjenjima koja imaju miris opijuma (po Leklerku). HRONIAN BRONHITIS Ako zapaljenje bronhija s kaljem, as suvim as vlanim, tj. s obilnim nspljuvavanjem, potraje due od tri nedelje, ono moe da se pogora, da se raseje po uzanim bronhijama i onda da traje mesecima. A ako se za to vreme ne izlei, onda ostane, ako ne svuda, a ono bar u jednom kraju plua, i godinama. esto bolesnik i ne zna da mu bronhitis nije bio sasvim izleen, jer die slobodno i ne kaljs. Ali je dovoljno da malo nazebe, da ide po jakom vetru, da nastupe kioviti dani u jesen ili u mar-tu, pa da on pone da kal>e, da osea neki pritisak u prsima i tee die, naroito kad ubrzano koraa, kad se penje uzbrdo, uza stepenice, kad dugo eta itd. Ako takva plua ne napadnu tuberkulozne klice u velikom broju ova bolest nije teka. Ali ako se takav dugotrajni bronhitis komplikuje tuberkuloznim

bacilima u jaoj meri onda stvar postaje vrlo ozbiljna. Zato svaki bronhitis, a naro-ito hronian, treba leiti usrdno i za vremena, naroito ako ovek IBI u veim gradovima gde ima svuda tuberkuloznih klica. Mnogobrojni biljni lekovi primenjivani su protiv hroni-nog bronhitisa. Moe se rei da ovde retko koja bil>ka nije isprobana, jer su ovde traena sredstva koja, s jedne strane, na sluzokoi plunih cevi razvodnjavaju i razmekavaju sluz koja se tamo lui, a, s druge strane, pomau da se ona izbaci napolje, tj. iskale i ispl>uje. U nauci su ta sredstva nazvana ekspektorancij a. Meavina: grudno cvee 0 tome je opirno bilo govora u odeljku o akutnom bronhi-tisu. Kako je pak teko imati uvek meavinu sedam biljaka, moe se svaka biljka iz te meavine uzimati zasebno. Beli slez, ljubiicu, podbel ve smo opisali kao dobre dekove i njihove doze izneli smo u prethodnom delu knjige: kod guobolje i zapaljenja dunika, kao i akutnog bronhitisa. Zato svipmo ukratko i biljke koje nismo uzimali u razmatranje a koje ulaze u tu meavinu. 1. DIVIZMA Zmijaa trava, lopen, papeeva svea, vunavka, svenjak, kra-l>evska svea, beloperka, utocvet. Ova biljka raste kao korov svuda: po meama, livadama, u naim batama. Tu su biljku i stari i novi lekari i naunici toliko hvalili da je udno i veshvatljivo kako ona u naem narodu nije u tolikoj meri za-paena i iskoriena kao to je to sluaj kod drugih naroda gde se smatra kao lajmliferant". Njen se cvet upotrebljava za aj. U njemu ima do 10% eera. aj, u dozi 10 grama cveta na litar kluale vode, treba proce-diti kroz platno, jer na cvetu ima malja koje izazivaju jo vse golicanje u grlu ako se propuste. Cvee se po pravilu sui u senci, inae pocrni. Lie se upotreblava spolja za obloge kao razmekavajue sredstvo. Divizma je jaka, uspravna biljka, koja ima jak koren i dostie vi-sinu preko metra. Lie je iroko pri dnu, zaotreno, debelo i meko, sivo i maljavo, srebrnaste boje i dosta je pokazati biljku jednom pa da se zapamti zauvek. Cvetovi se nalaze na vrhu stabla, kao kita, kao klas. uti su. BiAka je dvogodnnja, cveta u julu i avgustu. Jako se mnoi n rasejava. 2.BULKA Turinak, omak, lale, mak poljski, cvee divljeg maka, tur-in cvet. Svima poznata biljka. Ne treba je podrobno opisi-vati. Radi stiavanja kalja kod dece ili kod odraslih ljudi koji su vrlo osetljivi na lekove od pravog maka iz apoteke (opi-jum i lekove izdvojene iz njega) treba upotreblavati ovu biljku, jer deluje nenije (Leklerk), i u njenom cvetu nema morfina. Najzgodnije je davati JS u obliku aja, u dozi: koliko se uhvati izmeu dva prsta suvog cveta na olju kljuale vode; IAI se napravi sirup od takvog aja i daje u dozi: 1030 grama deci i starim l>udima, 3060 grama dnev-no odraslim bolesnicima. Bulka Nekada se ovaj lek mnogo upotrebljavao (kod zapaljenja ma-ramice, za znojenje itd.), ali je u toku vremena morao biti zbaen s prestola i prinuen da igra narodsku ulogu kao i drugi ajevi (slez i dr.)" kae Leklerk. Meutim, moe se 'pri-ievJgt kod osoba koje ne podnose nikakvu vrstu opijata (ana-fvdaksiari). 3.SRCOPUC Cvet ove biljke ulazio je u sastav aja protiv kala. Po-pularna medicina u Francuskoj mnogo koristi ovu biljku (dr S. Petrovi). Nekada se ona upotrebljavala kao lek protiv raka i jektike, ali joj se danas osim ove pomenute uloge ne pridaje takav znaaj. Njeno lie sadri tanin koji stee, pa je zato takav

aj davan protiv krvarenja, unutranjih ili spo-ljanjih. Da spomenemo da srcopuc spada u istu biljnu porodicu u koju spada i uvena alpska biljka ededvajs" opevani cvet i simbol zdravla planinskog ivlja. Potvreno je njeno dej-stvo pri poveanom duenju ui, ako se uzima kao odvar u dozi: 5 grama suve biljke na olju vode; 23 puta dnevno. Dutovena, bela, runovita biljka, 12 decimetra visoka. Stablo je uspravno, u vidu loze iz koje izbijaju koren i polegli izdanci. Biljka je runom obrasla. Cvee je cevasto, dvodomno: muko cevasto i ensko konasto. Omotai kod mukih cvetova su beli, a kod enskih rui-asti. Ova bilka raste po plannnama, cveta u maju i junu. 4. CRNI SLEZ Upotrebljava se njegov cvet za aj, ili kao sastavni deo grudnog cvea. Daje se u dozi: 2040 grama na litar kljuale vode. U cvetovima ima najvie sluzave materije, koja pomae kod plunih bolesti. Cela biljka bogata je tom materijom. Za decu i stare aj se moe zasdaditn eerom ili medom. Sdez- moe posduiti kao sredstvo za ispiranje gue u sduajevima guobole i otekdih krajnika. Biljke koje ne ulaze u grudii aj" 5. BAAGOVANj Izop, miloduh, sapunarka. Izvanredan lek. Smatralo se i smatra se da ima svojstvo da isti plua od svake neistoe. U Engleskoj je bio cenjen zbog toga to se mislilo da moe suiti plune cevi od guste pene", dakle, da deluje protiv kalja i tegoba u prsima, pritiska itd. Naroito je dobar u slu-ajevima kad zastane izbacivanje sluzi, i kod osetljivih ljudi. Ali ga ne greba uzimati odmah, tj. u poetku zapaljenja i nadra-aja u pluima, nego kad se te pojavv utiaju: kad padne tem-peratura, sluz sazri" itd. Tako treba uzimati uopte sve lekove u kojima ima ulja i balzama. A u blagovanju ima utog etarskog ulja, gorke materi-je, neto kamfora i sumpora" (dr S. Petrovi). Prof. Balan-sar i gca S. Rico izdvojili su iz suve biljke potau, silicijum, tanin, saponin i prilinu koliinu holina (1,902,0%). Pod-stie organe na rad i jaa ih. Doze za blagovanj: najzgodnije je upotrebiti aj; spravlja se od 4 grama blagovanja i 200 grama kl>uale vode; piti 23 ol.e aja dnevno. Upotrebljava se cela biljka, ali je najbolje uzimati vrhove stabljike s cveem i lpem. Moe se prepi-sati i alkoholatura ove trave u dozi 1030 kapi dnevno u a-i vode. Ili da se spremi sirup; za to se uzima: Vrhova stabljike s cvetom blagovanja............ 100 grama Kljuale vode ........... 1000 eera ............. 1600 Treba uzimati po 100 grama dnevno, tj. po 6 kaika. aj i tinktura od ove bilke mogu se upotrebljavati i protiv reumatizma i kod nervnorazdraljivih osoba. Lekoviti blagovanj ili izop jeste mali polubun od 2 do 6 deci-metara visine, sa stablom koje je pri dnu drvenasto, obraslo uspravnim i jako lisnatim granama. Lie je linearno i lancetasto, zatubasto i totovo bez drke. U pazuhu ima pramenak od sitnijeg lia. Koren je dugo-vean. Cvetovi su plavi, ree ruiasti ili beli. U nas je gdeto v po batama saena biljka, a divlja raste po kamenjarima na istoku od Srbije" (dr S. Petrovi). A kod stoji: Raste po suvim, kamenitim mestima u Kranjskoj, junom Tirolu, Austriji" (znai da raste i na zapadu od Srbije). Sadi se po batama kao bilzka za lek i za zain. Jako i prijatno mirie. Cveta u julu i avgustu. Olvajkada u upotrebi kao lek. b. divlji KUPUS Za ovu biljku Leklerk kae sledee: Ona sadri u sebi jednu esencnju koja, opet, sadri vie sastojaka. Jo ju je stari Dioskorid upotreblavao kao sred-stvo za

mokrenje, a Matiol je primetio da ona deluje kod grudnih bolesti za izbacivanje sluzi: ,Kad se iskuva i kad joj se doda eera, ona pomae deci protiv kalja' tvrdio je on, ,jer ima ista svojstva, pa n jaa od ugasa'" (vidi 12). I zbilja, divlji kupus (divlja salata) je biljka koja zaslu-uje da se primeni. Brano od njenih zrna moe zameniti bra-no od slaice; a sok, ako se popije, moe dati ve pomenu-te koristi: kao sredstvo za jaanje i bolji rad organa, za po-jaavanje luenja mokrae, kao sredstvo protiv slabosti orga-nizma (skorbuta), a naroito za izbacivanje sluzi. Dr . Po-tije, koji je napisao jednu vrlo dokumentovanu studiju, save-tuje da se od nje pravi sirup: Od 40 grama soka svee iscee-nog i 100 grama sirupa, koji se kuvanjem dovode do 100 grama; a tako i tinktura u razmeri 10:100. Ja sam dobijao u raznim sluajevima obilnog lajma u pluima i oteklih lezda po-red dunika i bronhnja dobre rezultate od alkohodature u dozi od 2 do 5 grama dnevno, kojoj sam dodavao, da bah joj popravio kupus, koji je dosta teak, alkoholature od kalopera (konopljike, vratia, povratia)." Npr. Alkoholatura od divljeg kupusa ..... 30 grama Alkoholatura od povratia ...... 10 Divlji kupus Davati od 40 do 60 kapi u nekom grudnom aju, 45 puta dnevno. To je biljka-korov, sa slobodno razvijenim granicama, boje sivo-zelene, pri trljanju neprijatno mirie. Lie jako iseeno, reckasto. Cvetovi primetno veliki, uti kao limun, kad precvetaju kao koa mrki. Mahune su mu kao cvee u grozdu. Seme sitno, mnogobrojno, u dva reda. Pripada rodu repica i kupusa. Raste po kamenjarima i pesku, a cveta od maja do oktobra. Dr Josip Pani nalazio je ovu biljku kraj Ibra blizu Kraljeva (dr S. P.). 7. DOBRIICA Samobajka, dobriavka. Biljka koja je pre igrala vanu ulogu kao lek protiv jektike i krvarenja iz plua (sok njen pomean s mlekom) i ranjavih stanja u pluima. Ali je danas jedno pouzdano: ona povoljno deluje na organe za disanje draei ih na iskaljavalje i izbacivanje one sluzi koja se u bronhijama nepotrebno zadrava. Prema tome, korisna je kod hroninih bronhitisa s mnogo lajma. Deluje svojim uljem, smolastom materijom, kao i sluzastom materijom koja najpre sladi, a zatim. pali usta. Njeno dejstvo je slino dejstvu izopa (Leklerk, dr S. Petrovi). Kod Ernesta Majera ona se navodi na osam mesta, ak i u deenju nervnih i polnih bolesti. Daje se kao aj, 56 grama na 200 grama vode, ali je bol>e d da se upotrebi kao sok od svee biljke, onako sirov, u dozi od 30 do 50 grama; ili kao sirup, pola soka i pola eera, u dozi od 40 do 80 grama dnevno. Leklerk se hvali da je dobio dobre rezultate kod hroni-nog bronhitisa i proirenja bronhija kad ga je propisivao u obliku alkoholnog rasola (alkoholature): po 2 kaiice dnevno. Ova po spoljnjem izgledu brljanasta" biljka pripada usnaticama n vie je ili manje maljama obrastao, puzei i korenjavi korov, koji izgleda dugaak. Stablo s cveem je kratko, uspravno. Lie mu je okruglo bubreasto, odozdo udubljeno, odozgo lii na srce. Donje lie ima dugake drke. Cvetovi su plavi do svetloljubiaste boje, do 2 st duine, po est cvetova u pazuhu stabljike. Cvet je dva puta dui nego njegov pehar. Raste pored puteva, obala, na ivicama uma, na pustarama. Cveta od aprila do juna. Vaila je odvajkada kao lekovita trava". 8. PUPOLjCI OD JELE I BORA Imaju takoe ovde svoju primenu. Najbolje ih je upotrebi-ti kao aj u dozi 20:1000 grama, po pola litra dnevno (aja). Ili spremiti od toga sirup i davati

100200 grama dnevno. 9. BOR Pri nepotpunom sagorevanju bora dobija se svima poznati katran: tenost crna, jakog mirisa, opora ukusa i gustine kao terpentin. Katran se rastvara u spiritusu, eteru i uljima. Kad se pomea s vodom, on joj daje razne svoje sastojke i boji je u uto. Upotreblava se na prvom mestu kod bolesti organa za disanje, a isto tako i kod drugih bolesti: za teranje na mo-krenje, dezinfekciju organa za mokrenje, beike itd. kao i za znojenje. Ovde je re o organima za disanje; prema tome. kod hroni-nog bronhitisa i kod drugih plunih bolesti moe se upotre-biti u ovom obliku: Sirup od katrana: Katrana od bora .......... 10 grama Strugotine od jele ......... 30 Destilisane ili iste, ne krene, planin-ske vode ............ 1000 To ostaviti da stoji 24 asa. Ocediti, dodati belog eera 1800 grama, i rastvoriti. Uzimati po 4 kaike dnevno. Bolje je uzimati ovaj sirup posle jela, pogotovu ako bolesnik ima slab stomak. ima dobar stomak, moe ga uzimati pre jela. Preparati: gvajakol, tiokol i dr., koji su ulazili u sva-kodnevnu lekarsku praksu, izvaeni su iz katrana. 10. MAJKINA DUICA I TIMIJAN Bakina duica, popovac. Obe vrste sadre tanina, zatim jedan gorki sastojak i jednu esenciju koju ine dva fenola, ti-mol i karvakrol (vrste karbola) kae Leklerk. Pa kako su jednake u svom sastavu, tako su jednake i u svom delovanju. Pored toga to imaju i drugih osobina, one svojim uljem deluju dobro na puls i sranu radnju, poveavaju fiziku snagu bole-snika, popravlaju duevno raspoloenje, kao i rad stomaka. Deluju i antiseptino (ubijaju mikrobe), a protiv greva u bronhijama; pomau krvotok kroz pluno tkivo i dodir njegov i preiavanje s vazduhom; razvodnjavaju sluz u pluima i po-mau pri njegovom izbacivanju. Otuda se primenjuju i kod kalja s grevima kod dece, tj. kod magareeg kalja." Najzgodnije je upotrebiti aj: po 10 grama na litar kl>u-ale vode. Upotrebljava se cela biljka. Kao sredstvo koje je u stanju da prui koristi u leenju stomanih oboljenja nervno-podagrinih bolesnika koji u isto vreme pate od hroninog bronhitisa, zluotrebljava se njena esencija, ulje, zatim pilule. (prah od belog sleza) Sve za jednu Lilulu; dnevno uzimati 210 pilula. Ovaj amigdalinsapun meavina je stearata, palmitata i sodnih oleata, dobijenih delovanjem sode na ulje od slatkog badema i druge vrste loja i zejtina. Ne treba da sadri ni glicerina ni vika sode! Kupanje ovim sapunom daje snage i povolno deluje na kou i reumatine pojave. Majkina duica je nizak polubun koji raste svuda na sunanim mestima, livadama i suvim umskim proplandima, kao i pokraj puteva. 0 nazivu: nije ovde re o majinoj", nego o majkinoj" duici. Prema tome, pravilno je samo: majkina duica. Cveta od juna do jeseni. Dugovena je biljka, jer iz glavnog, jakog, drve-nastog i uspravnog korena izbijaju u velikom broju male stabljike koje lee po zemlji, i koje dok su mlade imaju tamnocrvenu ili utomrku boju; docnije na vorovima putaju tanko korenje: navie iz njih rastu cvetne stabljike, dostiui 315 centimetara visine. Ove stabljike na kraju se zavravaju cvetnom glavicom okruglog ili jajastog oblika. Cvetovi su ruiasti, rebe beli.

11. OAJNICA Smrdua, gorika, kokontac, marulja, sumrak, pepeljuga, je-trena trava. Ovo je jedna od prvorazrednih bilaka za leenje plunih bolesti. Ima mnogostruku primenu, tj. ne samo u le-enju bolesnih plua, posle gripa i u sluajevima tuberkuloze (s ranama u pluima), nego i kod grozniavih stanja, malarije (da moe izleiti groznicu i onde gde se kinin pokazao kao slab, utvrdili su kliniki Garnije, Vanije i Madaus), tifusa i paratifusa i drugih stomanih groznica. Vredi zabeleiti da na ovoj, jo iz starine poznatoj lekovitoj bil>ci nisu naeni nikakvi paraziti: pretpostavlja se da ne mogu na njoj opstati zbog velike koliine gorine koju ona sadri. Da objasnimo ovde samo nain njenog delovanja na plua: Na osnovu raznih posmatranja moe se zakljuiti da ovaj lek menja sam sastav sluzokoe, razdvajajui sluz i ubijajui bacile na sluzokoi, te tako pomae njenom izbacivanju. Za-hvaljujui njoj nema zastoja lajma u pluima, a s tim ujedno prestaje i kaalj. Njeno delovanje moe se uporediti sa delova-njem terpnna (leka izvaenog iz terpentina). ak je i bolja od ovoga, jer ne deluje tako brutadno i ne sui sduzokou, ve ini to to bi se mogdo nazvati ienje metlom. Prema tome, ne treba se bojati da e ona u dozi koja se daje moi da iza-zove bido kakvo zapalenje ili kakav nadraaj. Pored toga, kako ova biljka ne kodi varenju i odnosi se prema stomaku kao aktivna gorina ona znatno pomae i izazivanju apetita" (Leklerk). . Cvetovi su zbijeni u gomilice bez peteljaka, s izgledom neprekidnog klasa. Cela biljka moe dostii visinu do 1/2 metra. Oajnica, kao to ponegde i samo ime pokazuje (smrdua") ima jak miris (na mous"), ukusa je lutog i gorkog. Cveta od jula do septembra. Potoarka, rezanica. Ova biljka zasluuje veliku panju; prvo, to se moe korisno da upotrebi kod grudnih bole-sti, ak i kod tuberkuloze; drugo, to se moe upotrebiti i kod eerne bolesti, o emu e biti govora u delu o bolestnma razmene materije u telu. Zbog toga se upotrebljava radi ienja krvi u prolee. Sok od ove biljke u koliini od 60 do 150 grama dnevno u hladnoj supi (ba u hladnoj, jer u vruoj ispare letei sastojci koje ona sadri u sebi) povoljno utie i menja stanje kod hro-ninog bronhitisa s mnogo gustog sduzavo-gnojnog lajma. Sok se dobija od svee biljke ili se sama bil>ka jede sirova. Od 275 grama istucane i isceene biljke dobija se oko 190 grama soka. Ali je najzgodnije pripremiti aj u dozi od 6 grama ove biljke na olju kluale vode, s tim da aj kisne 20 minuta. Tre-ba piti 23 olje dnevno. Ugas sadri u sebi jednu gorku materiju, gvoe, fosfor, jod i razne druge sastojke1, i njima deduje. U najnovije vreme u ugasu je konstatovan i vitamin E. Jo stari lekari, kao Hipokrat, Dioskorid i dr., upotrebljavali su ovu biljku kao sredstvo za izbacivanje lajma kod hroninih katara plua, kod promuklosti pevaa, bolova u gui i grkljanu besednika, glumaca i profesora i dr. 1 Rafanolid, jedan glikozid glikonasturcin, koji fermenti (pggo se nalaze u ovoj bilci) udvostruavaju u glikozu i senevol, esenciju s jakim mirisom slaice." Ova analiza svakako nije za nestrune itaoce, ali je navodim da se vidi vanost ovog leka. Ona spada u familiju krstaica koje sve sadre zejtine (sumporno-azotne) i u stanju su da povoljno izmene luenje sluzi u bronhijama, ak i gustog, sluzavognojnog (Leklerk). Napomena. Bolesnici kod kojih se posle kraeg ili du-eg primanja ovog leka sluajno pojave bolovi u mokranoj beUgas ici neka" znaju da je to posledica ovoga leka. To su primetili kako stari tako i

savremeni lekari (Aristofan, Blend, Leklerk, Brimeto). Ova biljka je dugovena. Raste pored reka, po potocima, jasno je zelena, esto puzi i iz stabla puta korenje, ali kad pliva po vodi, moe iveti i razmnoavati se bez dodira sa zemljom. Stablo moe da do-stigne 2,5 metra duine, pa i tri. Lie je mesnato, ima ga i pod vodom n iznad vode. Cvetovi su u grozdu, na dugakim drkama, beli, nalik na cvetove repice ili kupusa. Zato se neguje pored tekuih (ne stajaih) voda, pa i u naroitim bazenima kao salata za jelo. Stabljike koje jo nisu cvetale bolje su nego procvetale, jer su manje ljute. Cvetovi ove biljke, dalje, sadre med i zbog toga ih jako poseuju pele. Grana koju bismo metnuli u slatku tekuu vodu ivi vrlo dobro i ubrzo puta korenje kojim se prihvata" (A. Sativ). 13. AFRAN Jesenji afran. 0 ovoj biljci govoriemo podrobnije u odelku o enskim bolestima. Ovde je navodimo samo stoga to se i ona primenjuje kod plunih bolesti. Dr Lijeoa, po Leklerku, koji je imao esto prilike da je primenjuje kod hroninog bronhitisa, smatra da njen glavni sastojak, aromatina esen-cija, pri prolazu kroz plua stiava kaalj na taj nain to opija zavretke nerava u uskim mehurastim bronhijama. Od afranovih narandastocrvenih cvetova priprema se aj u dozi 15:1000, tj. 3 grama na olju aja, i pije po 23 olje dnevno; ili se uzima 25 grama tinkture dnevno, poto se spra-vi-u razmeri 1020 na 180 grama eera. Spremljen sirup uzimati supenim kaikama. 14. ORLOVI NOKTI Lonicera caprifolium Kozja krv. U leenju ove bolesti upotrebljavaju se suvi dvetovi i kora. Cvetovi kao blago sredstvo koje stiava kaalj (dr S. Petrovi). aj je dobar naroito kod obolenja plua usled nazeba, a tako isto i kod astme. Doza je: 46 grama na olju kljuale vode, i treba piti po 23 olje dnevno. Dr S. Petrovi kazao je dalje: U francuskoj knjizi za sprav-ljanje lekova propisan je sirup od cvetova ove biljke (100 grama aja: 180 grama Orlovi nokti (lonicera caprifolium) Kora je nekad preporuivana kao lek za ienje krvi u sifilisu i konim bolestima. Sad se ova biljka samo u popu-larnoj meddi upotrebljava." Razume se, u navedenoj dozi! Ovo je buni s tankim granama koje se uvijaju jedna oko druge. Raste u junoj Evropi, a gaji se i po batama. Na vrhu njegovih grana izraste grozd cvetova, kao kita, koja kad precveta daje crvenu glavicu, zrna, jagoda" kao plod. Listovi na neplodnim delovima grana s donje strane su plavozeleni i usamleni, a na gornjim plodnim delovima grana rastu srasli po dva u osnovi, kao da su listovi prorasli jedan u dru-gi". Kad se obavija oko drugog drveta kao pavit, moe da dostigne veliku visinu (3050 metara) i moe dugo da ivi (3050 godina). 15. DIVLjA SALATA Otrovna salata. Lekoviti sastojak salate (tzv. laktuka-rijum) dobija se na isti nain kao to se dobija opijum iz maka, naime: kad je salata u cvetu, na njenom se stablu naprave razrezi iz kojih procuri beli sok koji se na vazduhu zgusne i postane mrk. To je laktukarijum mlenjak. Laktukarijum ima jak miris, gorak je i u stanju je da uspava kao opijum. Doza mu je mala: deseti deo grama do pola grama (0,10,5 grama) najvie. To se moe uvaljati u pilule, ili dati u nekom soku, sirupu. Kad se izgnjee stabljike divlje salate i dobije sok i taj se sok pomou toplote zgusne i isui, dobija se takozvana tridasa.

I mlenjak (laktukarijum) i tridasa upotrebljavaju se u me-dicini kao sredstva koja mogu zameniti opijum, kao to je ve reeno. Ali se ne dre dugo i brzo izgube svoje dejstvo; zato ih treba primenjivati svee. Ovi lekovi naroito su dobri protiv nervnog kalja. Prema tome, iz njih mogu da se spreme ovakvi lekovi: Zgustka od laktukarijuma ...... 0,25 grama eera ............. 100 Destilisane ili iste planinske vode' 500 Kad uzmemo da se zgustak opijuma moe dati u dozi od pet centigrama (polovina desetog dela od grama ili jedna dvade-setina njegova) znai da se zgustak laktukarijuma (mlenjaka) moe dati u istoj koliini; dakle, gornji lek moe da se uzme u 15 puta ili u toku pet dana-po-tri puta dnevno. Tako se i podeli. Jo je jednostavnije spremiti lek od tridase (videti na-I pred), a naroito sirup: Planinska voda, koja nije krena, po mome iskustvu, moe da zameni apotekarsku destilisanu vodu. Tridase (zgusnutog soka od iscebene stabljike divlje salate) ........ 25 grama Destilisane ili planinske vode .... 50 Sirupa od eera .......... 980 Moe se spremiti lek s polovinom materijala. Daje se po 3060 grama dnevno kod nervnog kalja (stalno golicanje bez sluzi). I najzad, u naim junim krajevima moe se spremiti ovaj lek od mlenjaka i opijuma: Zgustka od mlenjaka ...... 1,05 grama Zgustka od opijuma ....... 3/4 grama (0,75) Bela eera . . ... . . . . 2000 grama Soka od limuna ......... 1 kaiica Vode od pomorandinog cveta ili kore 40 grama Od svega toga napraviti sirup. Doza je 3060 grama dnevno protiv nervnog kalja, akutnog bronhitisa itd. Za decu se doza rauna prema godinama: 1/16 za decu do 11,1/2 godinu; 1/8 za decu do 3 godine, 1/4 do 6 godina, 1/3 do 89 godina, 1/2 za decu do 12 godina, itd. Narkotina (uspavljujua) osobina divlje salate poznata je bila i starim lekarima. Hipokrat, Celzije, Galije i drugi le-kari upotrebljavali su je kao lek. Stari Rimlani imali su obi-aj da je uvee jedu povie, kad su eleli da bolje spavaju. Stari su takoe mislili da ona slabi organe za ploenje" (dr S. Petrovi). Ona stiava veliku pohotljivost. Tean ekstrakt upo-treblava se (23 kaiice dnevno) za ispiranje kod ena. Kao svee zelje upotrebljava se i batenska salata i u tzv. proletnjim leenjima radi proiavanja krvi u veim koliinama, uporedo s odgovarajuom lakom dijetom, s upotrebom sokova od voa ili sa ajevima od lekovitih bilja-ka. 0 tome vidi podrobnije glavu Opte bolesti organizma". Salata je toliko poznata biljka da je, mislim, nepotrebno da se nadugako opisuje. Jednogodinja je biljka. njene stablike su uspravljene, glatke i granate, cvetovi su poreani u grozdove. Seje se po batama. 16. MIRTA Mirta (murtus comunus) Uz ove lekovite biljke mogu se navesti i druge sa istim ILI slabijim dejstvom. Meu njima je najboljeg dejstva i najee pominjana konjeda o kojoj se govori u odeljku o zaraznim bolestima. Pomenuemo jo jednu biljku: Raste blizu Sredozemlja, kao bun; sadri esenciju mirtol i dobru dozu tanina. Mirtol se moe upotrebiti rektalno: u epiima po 0,250,5 grama. Inae se mirta moe

uzimati kao aj (15:1000), kao tean ekstrakt (0,200,6 grama) i kao tinktura (24 grama), i to kod obolenja plua i mokrano--polnih organa. TRULE I TRULENjE U PLUIMA PLUNA GANGRENA BELI LUK Alium sastavum Kod dugotrajnih bronhitisa sa neprijatnim zadahom, miri-som trulei i obiljem ispljuvaka iz usta najkorisnije je upotrebiti beli luk. Neemo da govorimo mnogo o tome ta u gla-vici belog luka ima (esencija sa sumporom itd.), nego emo na-vesti ta o tome leku kae takav autoritet kao to je prof. Leper u svojoj knjizi (Leenje plua i tuberkuloze, str. 127, izd. 1932. god., Pariz). Beli luk je bio preporuen od strane dr Leklerka kod bronhitisa i od moje strane ima ve petnaest godina. Moj prvi bolesnik imao je truljenje (gangrenu), omrtvljavanje u pluima na tri mesta, i bio je izleen tinkturom od luka, koju je uzimao i pio. Ta mibao da upotrebim beli luk dola mi je sluajno kad sam konstatovao kod jednog izleenog bolesnika da mirie na beli luk posle ubrizgavanja u venu preparata arsenika (kako-dilata), koji se, kao to je mnogima poznato, daje za pojaa-nje krvi. Lek, koji mi je spremio Irijer (Niteg), nije bio nita drugo do nakvaen beli luk u alkoholu od 60 gradi. Takva tink-tura je jako aktivna i sadri one lekovite sastojke kojima deluje. Pri merenju temperature bolesnikove moe se videti kako ona postepeno i stalno opada kad se ovaj prost lek redovno daje, i kako se ona odmah penje im se izostavi. Zatim, kako ponovo opada kad se produi davati, i najzad dolazi izleenje." Drugi naunici potvrdili su takoe ovo delovanje belog luka. Tako je prof. Lemijer prikazao jednog bolesnika Drutvu bolnikih lekara u Parizu, koji je bio vrlo pouan sluaj. Je-dan bolesnik, koji je bio leen dva i po meseca svim moguim sredstvima, raunajui tu i serum protiv trulenja plua (gan-grene), i bez uspeha bio je izleen za 17 dana svakodnevnim uzimanjem tinkture od belog luka, po 50 kapi. Moe se tvrditi",veli prof. Leper, da se od svih sredstava koja su dosad upo-treblavana za aitiseptiku plua (ubijanje bacila u njima) beli luk pokazao kao najsigurniji. Ja ne verujem da je neki speci-fini lek (jedini najbolji za tu bolest), ali u svakom sluaju on daje izvanredne rezultate." I Leklerk priznaje ovo isku-stvo prof. Leperu. Jo ako su to bolesnici s poveanim pritiskom, onda je primena belog luka, koji deluje na sniavanje krvnog pritiska, utoliko umesnija. U tom sluaju on se daje po 2030 kapi kao alkoholatura pre ruka i veere u toku dva dana, zatim se dva dana izostavlja, pa opet daje dva dana, i tako naizmence. varoi, gde se ljudi boje da miriu na beli luk, moe se ovaj davati ako se skuva u mleku ili istoj supi, ili ako se napravi od njega sirup (uzima se 1 deo luka, 2 dela vode i to-liko isto eera) i daje po 23 kaike dnevno.Leenje belim lukom moe trajati mesecima, pa i itave go-dine bez ikakve tete. Dr E. Majer takoe istie, kao i francu-ski naunici, da je primena ovog prostog sredstva opravdana vie tamo gde imamo u pluima sTare katare s istovremenim poveanjem krvnog pritiska. Kako beli luk deluje povoljno na sniavanje pritiska moe se primeniti i kod krvarenja iz takvih plua. Da li on deluje u tom sluaju preko srca ili na krvne sudove nije vano, glavno je da deluje. Radei u tom pravcu dr E. Majer dobio je izvanredne rezultate i kod starih katara plua velikih puaa duvana i estih ravih posledica od zloupotrebe duvana, pa i direktnog trovanja duvanom, s celo-kupnim tekim stanjem. U tom cilju on kao sigurna sredstva preporuuje preparate alisatin-sandos i camyljus biuugerr. Obe kole, dakle, i francuska i nemaka, utvrdile su lekovito delovanje belog luka na plua. ZAPALjENjE PLUA Odmah posle velikog nazeba usled jakog vetra, kie, leaaa na hladnoj zemlji, iln

u senci na mokroj travi, od mokrih i prozeblih mogu; posle jakog bronhitisa, posle gripa, pa i posle umora i sluajne zaraze dobija se zapaljenje plua. Njega prati grozniavo stanje, visoka temperatura tela, drhtavica, glavobolja, bolovi sa strane u rebrima, leVima, krstima, kaalj s izba-civanjem ispljuvaka proreenih krvlju, boje rjze, nesanica, kat-kad povraanje itd. isto, samostalno zapaljenje plua sastoji se u prilivu krvi u jedan deo plua usled zaraze i koncentracije (skupljanja) ba-dila koji izazivaju pluna obolenja na tom mestu. Ovo stanje moe se katkad pretvoriti u optu zarazu krvi i svriti bolesnikovom smru. Negom, dijetom i leenjem ova se bolest moe lako prebroditi, ako je organizam oboleloga iole otporan i nije suvie star. Kod ove, vrlo ozbiljne bolesti potrebno je, izmeu ostalog, uzimati napitke radi dobrog mokrenja. Za to treba davati: aj od lipe, aj od crnog sleza, aj od ljubiice, aj od me-avine etiri cveta" uvek sve u dozi; 10 grama na litar vode (ili 5 grama na 1/2 litra), aj od oljutenog jema; kafu, pravi aj. limunadu, oran-adu i odvar od kininove kore (kupi se u apoteci) sve s malo konjaka ili slatkog vina, a po elji i sa. slatkim od pomo-ravdi. Doza za kininovu koru (iako je to strana biljka, inimo ovde izuzetak), jeste: 1015 grama kore od kininovog drveta na 400 fama vode. To se kuva oko pola sata dok se ne ukuva do 200 grama, i daje na sat i po 1 supena kaika. 0 fizikim metodama (oblo-gama, aama ventuzima itd.) da ne govorimo. Posle pada temperature, ne pre, daje se jedan od onih lekova koji pomau izbacivanje sluzave materije iz plua (lajma), a to su: 1) beli slez 2) meavina grudno cvee" 3) sok od crvenog kupusa 4) blagovanj 5) dobriica 6) oajnica 7) podbel 8) pupoljci od jele i bora, kao sirup. Videti opis svih ovih trava kod akutnog bronhitisa i hro-ninog bronhitisa. 9. JAGLIKA aj od kuvanog korena ove biljke, koji se po izuzetku vadi u prolee i sui, ako se odmah ne upotrebi, pravi se od 4 do 6 grama na olju kljuale vode i daje po tri olje dnevno. 10. RAZVODNIK Paskvica. Uzima se kao sredstvo za znojenje i preia-vanje neiste" krvi.U ovoj biljci ima sastojaka (saponina) koji, kao sredstvo za znojenje, jako pomau reenju krize kod pneumonije (pa i zapal.enja maramide s vodom"), Mnogi vieni lekari preporu-uju ovu biljku i kod drugih bolesti (reumatizma, podafe, sifilisa, konih bolesti). Propisuje se stabljika ove biljke u obliku odvara u dozi 30 grama na litar kljuale vode, ili kao sirup: Uzeti razvodnikove olutene stablike, iseckane ............ 100 grama Dodati kljuale vode ......'.. 1500 Posle stajanja u vodi u toku 6 asova, tu tenost procediti pritiskanjem. Ostaviti da se tenost izbistri. Ocediti i dodati po 180 grama bera na svakih 100 grama tenosti. Opet brzo prokuvati i im provri procediti. Od toga davati 50100 grama dnevno. Prema starim knjigama o bilju, ova se biljka smatrala kao otrovna. Znai da mora

samo na ovaj nain da se spremi, tj. da se sa stabljika oljuti kora i onda ove ostave da u vodi kisnu Stabljika ove biljke pri dnu je drvenasta, ima lozaste granice od 1 do 3 metra visine koje u toku zime izmrznu. Lie je srcasto-jajasto okruglo, ili jajastokopljasto; na srcastom dnu listovi imaju prirasla dva manja listia, gola ili slabo malava. Cvetii su mali, lubiasto-plavi s krupnim velikim pranicima, koji daju posle male, takoBe ja-jasto-okrugle bobice, boje jasno crvene kad uzru. Raste pokraj puteva i vlanih mesta. Cveta od juna do avgusta. 10.KANTARION Gospoin cvet, gospino zelje. Ako posle zapaljenja plua po-stoji suvino izbacivanje ispluvka i to se izbacivanje otegne na due vreme, onda je korieno primeniti gospin cvet (kan-tarion). Primenjuje se kao aj u dozi od 10 do 15 grama cvetnih vr-hova, prokuvanih brzo, u litru vode i daje po 23 olje dnevno pre jela. Ovaj napitak je balzamian, gorak, ali ima to svojstvo da podstie apetit i umanjuje izbacivanje lajma. Veru u ovaj lek da moe izleiti tuberkulozu treba sma-trati za mit i napustiti je sasvim. Ali je dobro upotrebiti ga u meavini s podjednakim de-lovima: oajnice, kiice, majkine duice i izopa po 20 grama: da bude s kantarionom 100 grama. Spremiti: po 1 supenu kaiku na olju prokuvanog aja; 2 puta dpevno piti toplo, izjutra rano i uvee ZAPALENjE PLUNE MARAMICE Sam naziv pokazuje da je to oboljenje one tanke sluzokoe koja sa spoljanje strane pokriva plua i prelazi na unutarnji zid grudnog koa i gornju stranu dijafragme (delom), koju ta-koe pokriva. Ako ovo zapalenje maramice nije dolo usled tuberkuloze, ije je arite na drugom mestu, ili usled neke druge zarazne klice, onda ono dolazi najee usled nazeba. Bo lesnik poinje oseati da mu se penje temperatura tela, dobija drhtavicu, tee i ubrzano die, poinje da ga probada na obo-leloj strani grudnog koa, oko bradavice, ispod pazuha ili is-pod lopatice; poinje suvo da kalje, tj. iako nema ta da iskalje, nadraaj na kaal je est kod bolesnika i kad die, kad uzdahne bolovi sa strane su jai. Prinuen je da lei na onoj strani na kojoj osea bolove, da bi onom drugom stranom mogao slobodno disati. U grudnom prostoru izmeu plunog tki-va i grudnog koa izluuje se esto svetla voda", u koliini do nekoliko litara, koju konstatuje ili lekar ili je bolesnik osea po svom tekom i ubrzanom disanju i pritisku koji ona vri u prsima i na mestu izliva. Puls postaje ubrzan, jer je radnja srca oteana. Na to se nadovezuju i druge komplika-cije u samim pluima, bubrezima itd. esto se zapaljenjv mara-mice mora odvojiti od reumatizma miia tih mesta, od bole-sti nerava, koji se inae nalaze izmeu rebara (grudnog koa) tzv. neuralgije, kao i proboda od zapal>enja plua. Strogo treba voditi rauna o tome da li je zapaljenje tuberkulozno ili ne, jer se leenje mnogo razlikuje u ova dva sluaja. Kod zapaljenja plune maramice usled nazeba treba najpre bolesnika metnuti u postelju i dati mu da pije tople napitke i ajeve, koji izazivaju znojenje i dobro mokrenje, a iz hrane iz-baciti kuhinjsku so. 1. KRASULjK 2. MASLAAK Nekada je krasulak bio poznat kao epecifino sredstvo protiv zapal>enja plune maramice usled nazeba. Sad se pak ne upotreblava sam, nego veinom s korenom maslaka, kome daje meki, slai ukus, a koji pomae pri tom i rad crne digerice (jetre). Koren krasuljka deluje i protiv skorbuta, znai da u njemu ima nekih vitamina. aj od lia krasuljka upo-treblava se kao sredstvo protiv unutranjih

krvarenja (npr. iz plua i iz bubrega). aju koji se dobija od krasuljka najbod.e je dodavati sve-eg soka od korena maslaka (1 kaiica) i malo rakije. U ne-dostatku sveeg soka od korena maslakova, moe se dodavati ovom aju voda od iskuvanog korena maslaka, tj. odvar, u dozi 12 kaike dnevno. Dakle 2 olje aja dnevno. Delovanje maslaka objanjava se ovde time to njegov ko-ren i trava sadre mnogo kalijuma, a koji, opet, ima svoju do-bru diuretiku mo (uveava mokrenje) to se ovde trai. Radi znojenja moe se dati kao aj sa suvim cvetom od zove i s dimnjaom (u dozi 1030 grama), ali samo u toku osam dana (vidi razlog tome u opisu dimnjae). Krasulak je lekovita i ukraona bilja; raste kraj drumova i livada, a gaji se vie vrsta i po batama za ukras. Cveta preko cele godine. Dosta je videti ga i lako zapamtiti. Koren mu je debeo i kos, biljka 23 decimetra visoka; cvee je belo, iarano ruiastim ili crvenim prugama, na kraju stablike nosi po jedan cvet. Lie je pri zemlji. Maslaak (i njegov koren) spada u korov; ima dugovean koren, li-e pri dnu i uspravnu stabliku, na ijem kraju raste cvetna glavica s mnogim utim cvetiima. Lie je dugako i zupasto kao testera s obe strane. Cveta od maja do oktobra. Ima ga mnogo vrsta: barskog, uspravnog, sivozelenog, niskog itd., koje se razlikuju najee prema obliku lista. Uz ove biljke, pomenuemo jo: 3. PAUVANjAK Ranije se smatralo da ova biljka moe leiti tuberkulozu, meVugim, ona je u stvari lako sredstvo za znojenje, kao to je bora. Primenjuje se kao i krasuljak. PROIRENjE PLUA (EMFIZEMA) Dugotrajni bronhijalni katar sa zadravanjem sluzi u plu-ima i kaljem dovodi u vezi s drugim tekoama koje su po-sledica oboljenja srca, ravog krvotoka u pluima, starosti sa-' mog tkiva, pa i tekog zanimanja do proirenja plunog me-hurastog tkiva, koje se proiruje, te nije u stanju da se dobro skuplja i provetrava: plua se postepeno naduvavaju i vazduh se jo manje obnavlja. Posledice toga su teko disanje: sluzave materije, koje se nalaze u bronhijama, pri udisanju slabije proputaju vaaduh, a pri izdisanju vazduh se vraa jo tee i due. ovek postaje sipljiv: tee die kad god ima da izvri kakav iode vei napor, a na kraju sasvim osdabi, jer se posle-dice takvog nedovoljnog disanja prenose i na celo telo (na srce itd.) i ceo izgled ovekov. Prema tome, potrebno je leiti bronhijalni katar i ne dopustiti da doe do zadravanja lajma, to ba omoguuje proirenje plua. Zato ponimo opisom svih onih lekova koje smo naveli kao sredstvo za leenje dugotrajnog bronhitisa. Ovde se pri obi-latom luenju sluznih materija iz plua, pomeanim s gaojem itd. mogu da iskoriste ove biljke: 1. DIVLjI KUPUS I dr Sava Petrovi pre vie decenija i savremenik na dr Leklerk navode ovu biljku kao sredstvo protiv hroninog katara u pluima. U Francuskoj, veli dr S. Petrovi, doskora je prilino bio upotreblavan sirup nainjen od soka ove biljke. No Leklerk kae da je najbolje davati alkoholni rasol1 ove biljke u dozi 25 grama dnevno. Da bi se njen ukus, koji je dosta opor, malo popravio, treba ga meati s alkoholnim rasolom grudnog korenja ili divljean-gelike (angelika silestissu 30:10 grama. I od te smee treba uzimati 4060 kapi dneuno, a podeliti u 45 maha. Treba ih davati u aju od nekog plunog cveta. Ova je biljka retka kod nas. Dr Pani ju je nalazio na Ibru." Spada u red krstaica i u vrstu rotkvica. Cvetovi su joj uti, krupni i miril.avi. Raste po

kamenjarima,- a cveta od maja do oktobra. to se tie divle angelike il^ grudnog korena (angelika silves) ona sadri u sebi razne gumene materije i valeri-jansku kiselinu, pomou kojih deluje povoljno kod bronhitisa na stomak, nerve, glavobolju i znojenje. 2. DOBRIICA Samobajka, dobriavka. Ova bilka je pomnnjana kod hro-ninog bronhigisa. Ali je ovde ponovo navodimo, da se njeno delovanje ne previdi. Tamo je opisana ocirnije. ' Mada zvui malo neobino, jer izaziva predstavu o kupusnom rasolu, opet mislim da Je ovo najpodesniji izraz za nakvaeno biAe u alkoholu (npr. rasb od vode ili rasol od alkohola). Daje se u obliku alkoholnog rasola po 2 kafene kaiice dnevno u nekom aju. Jednostavnija njena primena je uzimanje aja, ali je bol>e upotrebiti sok od svee bilke, ist, 3050 grama dnevno; ili sirup, napravljen od soka i prostog sirupa u podjednakim koliinama: dnevna doza je 4080 grama. 3. KOPITNjAK Konjsko kdpito, kopitnik, omiljnik, leskovnjaa. Od-vajkada je vaio kao lekovit. Upotrebljava se koren i list. Oba dela su aromatina. Kod bolesnika koji imaju pune grudi lajma, to biva ne gako retko kod dece i jaih ljudi, i gde treba da se postigne ienje plua od lajma, ak i povraanjem, preporuuje se kopitnjak. Treba upotrebaavati uvek sveu biljku ili skoro ubranu, jer se ona brzo menja. Doze za aj su; 78 listia na olj vru-e vode. Ili prah od korena, takoe u vruoj vodi, u koliini 12 grama na olju. Meutim, alkoholni raso ne izaziva po-vraanje i deluje kao dobar lek za izbacivanje lajma u dozi od 2 do 4 grama dnevno. Kopitnjak spada u grupu lekova koji izazivaju znojenje, a i meu sredstva za povraanje, to se moe primeniti kod obo-lele dece. U tom sluaju recept bi bio ovakav:. Pet grama korena od kopitnjaka prediti oljom vrue vode davati kaikama, jednu za drugom, do dejstva. Kopitnjak je niska biljka, s dugovenim puzeim korenom, ima kratko stablo, i na stablu obino dva lista s dugakom drkom. Listovi vmaju oblik srca ili bubrega, 26 centimetara irine. Meu njima vzbija jedan jedini. cvet, s krljavom drkom. Cela biljka mirie jako prijatno. Raste po umama i bunju. Cveta u aprilu i maju. Ovde se ona primenjuje kao sredstvo za povraanje kod du-gog zadravanja lajma u pluima. Kako e delovati ova bilka, pja je primena u najnovije vreme potpuno priznata i oprav-dana, zavisi od koliine uzete za lek. Za povraanje, dakle, uzima se iseen koren, u komadiima, u kolinni 1530 grama i kuva se u 300 grama vode dok se ne ukuva na polovinu. Za izbacivanje samo lajma upotrebljava se 45 grama ko-rena i sprema se isto tako; uzima se 5 ili 6 kaika dnevno. Dobijen odvar zasladi se s 50 grama sirupa dobijenog od sveih cvetova. Sirup od ljubiice, koji ima i lepu boju i dobar ukus, sprema se na ovaj nain: Sveih cvetova od ljubiice . . .. . . 100 grama Kljuale vode ........... 1000 To se ostavi da kisne 12 asova. Dobro se poklopi! Zatim se procedi pritiskivanjem. Tenost se ostavi da se izbistri, onda se odlije i doda eera 1800 grama. Sve ovo moe se ura-diti sa deset puta manjom koliinom. Moe se primeniti i na ovaj naii:

1) Korena od lubiice u prahu 30 grama, na 4 ili na 2 asa navrh noa. 2) Ili kao aj u dozi 10 grama na 200 grama vode; 56 kaika dnevno. 5. PERUNIKA Ovako se isto mogu ovde primeniti plava perunika ili vinogradska rua to raste oko Pirota (iris gremara), i uga vodena perunika (iris pseudrocum). Za spremanje leka od njih upotrebljavaju se male doze: po 1/2 grama korena za dve ae aja. Te dve ae piju se u toku 24 asa. Sok iz korena ili ekstrakt vodene perunike pokazao se kao dobar za zaustavljanje krvi, npr. iz nosa (umrkivanje) kod plunih bolesnika. Perunika U smei s opisanim krasuljkom moe se uzimati i protiv unutarnjih krvarenja. Nemaki naziv za ove bilje je, to znai masrunika", tj. da koren imaju jak, s mnogo izdanaka u zemljila im je lie tanko, iroko i dugako kao ma. Iz sredine biljke izbija dugako stablo, koje na vrhu nosi cvet (dok se nije razvio, okruglog, dugakokopljastog oblika) plave (u prvom sluaju) ili ute boje (u drugom). STARAKI BRONHITIS (kaal. i zaptivanje) Ko iole poznaje oveji organizam mora priznati, ma ne bio lekar, da hronian bronhitis kod ljudi u godinama nije isto to i bronhitis posle nazeba, gripa, zapaljenja, infekci-je, operacije itd. mladih ludi, pa i ludi srednjeg doba. Tu po-stoji razlika u stanju samih plua, tj. u sveini ili slabosti plunog tkiva: da li su plua proirena ili nisu, jesu li po-iustila usled mnogih preleanih bolesti ranije; da li su krvni sudovi mladi ili su ve manje ili vie sklerozirani, je li nastupilo skreavanje njihovih zidova, je li srce slabo, postoje li srane mane i druge kakve bolesti: gojaznost, poda-gra (giht), reumatizam, bolesti jetre, bubrega itd., koje zadravaju i vlagu u pluima (sluz, lajm). Prema tome, u ovakvimsluajevima, pored lekova koji lee pojedine bolesti na licu mesta", a pripadaju grupi plunih bolesti, kao npr. hronian bronhitis, rasejan u jednom ili u oba pluna krila, proirenje plua, astma, pa i staraka tuber-kuloza (jer ima dosta i takvih sluajeva) bolesnici ove kategorije moraju uzimati i lekove koji deluju na srce, krvo-tok i krvne sudove (npr. na sklerozu), kao i na saputne bole-sti. Drugim reima, bolesnici ne moraju sav lajm iskaljati i izbaciti kroz usta, nego mogu njegovo stvaranje i izviranje u pluima spreiti drugim putem, npr. jaim mokrenjem, dakle, delovanjem na bubrege ili putem ienja. Zbog toga e oni 'uzimati lekove koji popravljaju krvotok, ili lee sklerozu, ili ispranjuju jae i bre trbune organe i, specijalno, creva. Jer katkad se postie mnogo bol>i rezultat kad se ide ovim drugim putem nego kad se ide goraim, tj. kad se uzimaju samo lekovi za izbacivanje lajma". I ukoliko je bolesnik stariji utoliko je ovaj nain praktiniji, jer bronhitis, hronini katari i zastoji lajma u dnu" plua, kako u donjem levom, tako i u donjem desnom renju, i u onom delu to lei blie kimi i uglu izmeu grudnog koa i kime (rebra, gru-dna pregrada, kimeni stub) teko se iste i oslobabaju sluzastih i uopte vlanih materija i kod mlaih bolesnika. Ti se delovi teko provetravaju i sveim vazduhom, a kamoli ne-istim. Jo ako kod bolesnika postoji skleroza krvnih sudo-va, a s njom i slabost plunog tkiva, koje nije u stanju da lako izbaci tetne materije iz uskih i irokih bronhija onda je uzalud davati samo sredstvo za izbacivanje lajma", nego je boe dati sredstvo za mokrenje i ienje, katkad blago a katkad i vrlo jako. Stoga neka italac potrai uputstva i u odel.ku u kojem se govori o leenju bubrega, o bol>em mokrenju, a i tamo gde se govori o leenju mlitavih creva i zatvora. Kao osnovne lekove kod starakih bronhitisa treba sma-trati ove: 1.CELER

Celer se smatrao kao lek od prastarih vremena. Njegovo lie skuvano s mlekom pije se toplo, i naroito je dobro za starije lude koji ne mokre dobro, a imaju uz to reumatizam i podagru (giht), bolove u zglobovima itd., kao i naklonost k otocima. aj od lia celera u dozi 1520 grama na litar kluale vode treba popiti u toku 24 asa. Koren od celera daje se u drugu svrhu. Koren ove biljke je vretepast, a postaje mesnat i krupan kad ss lepo gaji. Dvogodinja je biljka, od 2 do 6 decimetara visine; glatka, miriljava. Cveta je sitnog, belog. Sabena po batama. Stablo je uspravio, uple, jako granato, ilebleno. Amreli su nasabeni na kratke pupolke; sloeni od 6 do 12 krakova" (dr S. Petrovi). 2.GAVEZ Gavez crni, volovski jezik, crni koren, plju. Upotre-blljava se njegovo cvee i lie za spravljanje aja: po 10 grama biljke na litar vode. Izaziva znojenje i jae mokrenje i blago deluje na prsa, na bronhije i kaalj. Primedba. Ne sme da se sprema u gvozdenom posuVu, jer od toga dobija lo ukus. Gavez raste pored potoka i na vlanim mestima. Smatrao se odvajkada kao lekovita biljka. Cela biljka moe biti kuvana u vodi ili u vinu, ili od njegovog lia i cvea moe biti spremljen sirup, u kom sluaju se daje mala vinska aa do olje od aja 23 puta dnevno posle jela. U Americi se upotrebljava njegov koren. Kafena kaiica isitnjenog korena preliva se oljom kluale vode i ostavlja da kisne pola sata. Kad okisne, pije se punim gutljajima 12 olje dnevno. Koren mu je debeo, vretenast. Stablo uspravno, tvrdo, do 1 metra visine. Ima granja. Lie iroko kopljasto, sa dugakim otrim vrhom, ima grubo rapave male. Cvee je u grozdu, u dve kite podeljeno. Cvetovn duguljasti, boje ukaste ili jarko crvene. Cveta maja ili septembra. 3. CRVENI KUPUS Sok od ove vrste kupusa sa eerom daje sirup koji vrlo dobro, bdago deluje na plua. Poznat je bio odavno pod ime-nom Berhavov sirup (dr S. P.). Iste osobine ima i sok od drugih vrsta kupusa, ali je crveni u tom pogledu bolji. Voda od kuvanog kupusa moe se popiti zaeerena kao aj. Spol.nu primenu kupusa opisadi smo na drugom mestu (vide-ti Hirurke bolesti). Ovde da navedemo ukratko ta je kazao dr S. Petrovi: Kupus ima u sebi vie krea nego ijedna vrsta biljne hrane, pa je udo to nije upotrebljen u bolestima koje se odlikuju nedostatkom krea. U rasolu od kupusa ima dosta mlene kiseline, a i fosfornog krea, rastvorenog u toj kiselini. Po tome bi rasb mogao zameniti sirup ili vino od mleno-fosfornog krea, koji se u apotekama skupo prodaje." Razume se da takav raso ne sme biti slan (primedba pisca). Sve ovo to je reeno o kupusu odnosi se samo na sok od kupusa. to se tie samog zelja lia kupusa itd. kao hrane i njegove primene to je naroita glava, tj. drugi razgovor. Uzgred da napomenemo da se kuvani kupus, sladak ili kiseo, te-ko vari u stomaku. Sladak presan ili kiseo nekuvan bole se vari u stomaku nego sladak kuvan ili kiseo kuvan. Prvi se vari za 2 asa, a drugi za 4 asa. Kau da l>udi koji pate od gla-vobolje ne treba da jedu nikako kuvan sladak kupus, jer im se glavobolja ponavl>a. Tako isto ni oni koji imaju uopte slab stomak. 4. RASTAVI Konjorep, tukavac, konjski rep, plivaka, presliica pol-na, srebrnjaa, kosova trava, gajdica, piskavec kre, voe, krastek poljskn. Ova trava, koja raste po peskovitim mesti-ma pored reka i potoka upotrebljava se cela biljka potiuno odgovara zadatku koji se od nje trai: dobra je i za plua i za mokrenje.

To je biljka u kojoj ima silicijuma, vrlo korisnog za plune bolesti. Najbolja je ona koja raste pored kamenja vulkanskog pore-kla, kao npr. u Vrnjcima. Upotrebljava se kao odvar ILI kuvani aj. Najbolje je da se daje s drugom jednom biljkom, a ta je: Rastavi 5. SMRDLjIVA KOPRIVA Vodeniica, mrtva kopriva. Ova trava sprema se na ovaj nain: uzimaju se dve kaike i potope u 300350 grama vode. To se kuva 2030 minuta dok se ne ukuva do polovine na je-dnu olju. Zatim se procedi i pije toplo, mlako, bez eera na prazac stomak i pre spavanja, dakle dva puta dnevno. Sprema se uvek sve aj. Ako se ukus ne podnosi, moe se dodati koma-di limuna u olju. Ova je biljka slabog mirisa. U njoj ima smolaste materije. Upotrebljava se gdeto, naroito u Nemakoj, protiv katara plua. Ona ulazi u sastav Blakenhajmovog aja, koji u Nemako} prostiji svet prilino troi i daje se protiv jektike, no nema nikakva osobita delovanja, ve prmae iskaljavanje kao i dobriica i drugo srodno bilje" (dr S. P.). Pokojni dr Kovja-ni iz Vrnjaca topdo je preporuivao smeu ove bilke s rastaviem, i ja sam je mnogobrojnim bodesnicima preporuivao i uo samo pohvale o njenom delovanju. Re je o svim vrstama bron-hitisa i plunih katara, izuzev tuberkuloze, pa i tu je umesno upotrebiti rastavi, o emu emo govoriti u izlaganju o toj bolesti. Leenje rastaviem poslednjih godina postalo je veo-ma popularno; blagodarei naim uputstvima svuda ga beru i trae. Smrdl.iva kopriva ima stablo uspravno, I3 decimetra visoko, granato, s mnogim kolenima, a iznutra je uplje, pokriveno gustim i kratkim maljama. Lie je lancetasto, jako je malavo, cvee u pazuhu olena obino je belo-uto, s izuzetkom ruiasto. Pripada usnat-vama Jednogodinja je bil>ka. Cveta u julu i avgustu. b. momik i KA Moe potpuno da zameni stranu biljku senegu, koja se upotrebljava u istu svrhu, mnogo se kod nas koristila. Ove dve biljke treba, dakle, prime-nnti pri kraju akutnih katara, kad ovi ponu sazrevati", kod hroninih katara i uopte svuda gde se lui mnogo sluzi (dr S- Petrovi). Dobro je da ih upotrebljavaju stari ljudi kod ko-_dih bolest ide ka ozdravlenju. Ove bilke su i bolje od strane bilke jer joaju organe za varenje i podstiu ih na rad. One sadre u sri korenu 2% senegina i poligalovu kiselinu, dakle iste ovine kao senega.Mogu da zamene i najee davanu drugu stranu biljku guanu, koja, kako kae prof. Leper, kod malokrvne dece i staraca ne deluje dobro, jer se ravo podnosi i izaziva esto teko malaksavanje srca i nervnog sistema. Moe se davati je-dna ili druga biljka, kao srodne, i to u obliku jakog aja: po 90 grama na pola litra vode; ili kao isuena isceevina (vo-dni ekstrakt" apotekara) po 0,10,5 grama, u kakvom sirupu ili u pilulama. Prva biljka Je dugovena, kratkog korena. Ima pri dnu drvenasto stablo, koje navie tera mnogobrojne iroke granice. Lie pri dnu je kao kita, ima oblik jaJasto-okrugli,' naroito u mla-dih biljaka, srednje ima oblik duguljastookrugli, a gornje lancetasti i linearni. Cvetovi' su svetloplave ili crvene boje i vise na kratkoj i tankoj peteljci, a na poduem struku kao grozd. Momi raste po suvim lnvadama, cveta u maju. Druge vrste, srodne OVOJ biljci, razlikuju se od nje po tome to imaju Ili celo stablo vee, ili im je donje lie vee, ili imaju boju cveta drukiju (plavu), ili se prilagode terenu i rastu kao lokalno bilje. Takva je i gorka kija. Raste po livadama viih brda. Isto tako i veito zelena kija, koja se na-lazi po planinama, moe da se upotrebi

u istu ovrhu. 7. PRIMORSKI LUK Ova biljka spada u red biljaka kojima je donji deo etabla zadeblan u enoluk." Ona raste po primorju june Evrope i kao lek mnogo je pouzdanija i istisla je druge biljke s glavi-com, a naroito: lalu, krin, zum-bul, presliicu, procepak, vranj-ski luk, pasji luk, carsku krunu, paine tugove itd. Prema tome, ove navedene biljke, naroito carsku krunu (kao otrovnu), ne treba primenjivati za unutarnju upotrebu, ve jedino, kao izuzetak, spolja za razmekavanje. Primorski luk je ponovo vraen u medicinu, kae Leklerk, otkako je prouen njegov sastav i fizioloko delovanje. SveTABLA5. 1 majkina duica; 2 velvbil.e; 3 blagovanj; 4 dan i no; 5 ljubiica. 1 elebi-grana; 1 mora; 3 apta; 4 vodopija . biljka je opasna i izaziva omrtvljenje ivog tkiva. Kau da je to fini otrov za pacove"! Ali kad se sasvim isui, ona delu-je naroito na krvotok, pojaava srce i izaziva bolje mokrenje. Ve treba ga upotrebljavati kad je stomak slab. U dozi koja j Primorski luk propisana on deluje na leenje bronhitisa i lajma: lajm se iojaava, postaje vodnikav, manje se lepi za zidove bronhija i lake se izbacuje napolje. Uporedo deluje i na bolje mokrenje va izbacivanje svih tetnih materija iz tela kroz bubrege. Ukratko, deluje kao naprstak. Najpodesnije je davati ga u vidu tinkture: u dozi 12 graka dnevno (2040 kapi) ili kao sire s morskim lukom u dozi 24 grama dnevno (4080 kapi); kao praak (za apotekare) od do 0,5 grama dnevno. Hemijska industrija napravila je dva leka: scilaren (8aps1og) i scilikardin (dr Degen i Kut), koji se daju takoe u kapima. Dalje, morski luk se nalazi i u preparatima: Diuretizat Birgera i u nefrizmu apotekara Ci-tena iz Solna. Delovanje ovoga leka na bubrege je snano. 8. DIVLjI KESTEN Kod starijih bolesnnka, gde se moe podozrevati i pretpo-staviti da postoji proirenje vena u duniku i da je krvare-nje i pljuvanje krvi nastalo usled njihovog otvaranja", kao i u onim sluajevima gde postoji katar plua usled zastoja krvi i slabog oticanja (krvi), te taj deo plua lii privremeno na crnu digericu (tj. nije mek kao suner, nego tvrd kad bi se mogao opipati) moe se primeniti divlji kesten. Oc tu de-luje na taj nain to razblauje (razvodnjava) zgusnutu krv, delujui kroz zid krvnih sudova, i ini je manje lepljivom. Kao takva ona bolje i bre tee kroz vene, jer je postala itka". Delotvorni sastojci nalaze se u kori drveta, a jo vie u mrkom omotau kestenovog ploda (tanin, taninsko-kestenska kiselina, slina saponinu i dr. Leklerk). Najbolja vrsta leka od divljeg kestena je alkoholatura ke-stena (ploda). Daje se u dozi po 10 kapi pre ruka i veere, 15 do 20 dana svakog meseca. Divli kesten upotrebljava se naroito kod hemoroida (uljeva) i proirenih vena uopte; zbog toga treba videti te odeljke u knjizi. Isto tako kod podagre (gihta). Dobra je ova meavina: Zelene kore od oraha (ploda) ..... 20 grama Rastavia .............. 35

Kore od divljeg kestena (ploda) .... 20 Kora od vrbe (unutranji deo) ..... 30 Lovorovog lia .......... 4 grama Suve kore od pomorande ....... 8 Kljuale vode ........... 200 Poto se lovorovo lie i kora od pomorande preliju kl-ualom vodom, ostave se da kisnu 15 minuta; potom se tenost procedi i zaeeri. aj se pije pre jela, dva puta dnevno po 1 olja. ASTMA SIPNjA Astma znai teko disanje. Ali za razliku od sipnje, koja oznaava stalno oteano disanje, astma je iznenadno, momen-tano pogoranje disanja, teak zaptiv i stezanje u grudima, pa bio pre toga bronhitis u pluima ili ne. Napad ovog tekog disanja, nastup ove krize, biva najee nou, ali i danju, ako je vreme mutno, vlano, vetrovito, ili ako neki osobiti uzrok izazove ovo stanje. Za vreme ovog napada bolesnik se gui: ula-zak vazduha je otean, izdisanje iz plua je sporo; bolesnik trai vazduha (kao riba na suvu") na sve strane. Usne su mu modre, na licu muse ogleda patnja, obleva ga znoj, osea teinu u grudima. Ako ga gui sluz, on to izbacuje u vidu pene, ili ne izbacuje nita, a kad prestane kriza, onda katkad izbacuje na-roito lepliv lajm, s belim koncima, nalik na tanko testo, i druge tvari (kristale itd.). Ovakvi se napadi ponavljaju kroz krae ili due vreme. Uzroii astme najee su: prethodni ili postojei hronini bronhitis, srana slabost, nervoze, nasledna sklonost, sastav krvi (podagra-giht), bolesti jetre, a i sluajni uzroci: izvestan miris, izvesna praina, izvesna jela (ak i jaja i krompir), konjske dlake ili perje iz peri-ne, praina od pamuka, a tako isto i predraspoloenje ka toj bolesti u dano doba i usled nepoznatih mana i uzroka. ea je kod mukaraca nego kod ena. Kako se lei? Ako je u pitanju napad onda treba uiniti ovo: irom otvoriti prozore i davati jaku kafu svakih etvrt sata (dok traje napad); noge drati u toploj vodi, ili ih omota oblogama od slaice. Razume se, ako je lekar u blizini, lozvati njega, i on e injekcijama prekratiti nastup i lekovima uiniti da nastupi budu rei ili da sasvim prestanu. Ima vrlo dobrih hemijskih lekova koji sigurno pomau gootiv nastupa astme. Ali mi se ovde moramo drati svoga ci-&& la navodimo samo biljne lekove, i to za one bolesnike ija js astma u vezi s njihovim obolelim pluima. Bolesnici s bronhitisom koji imaju astmatine napade i greve u bronhijama, s neoekivanim i iznenadnim guenjem i slostatkom vazduha, s kaljem toga trenutka ili bez kalja mogu korisno po sebe da iskoriste lekove koje emo podeliti t Ave grupe: a) lekovi za upotrebu izvan napada, ib) lekovi za primenu pri napadu. U prvu grupu spadaju biljke koje ve znamo, a to su: 1. DIVIZMA Cvee ove biljke upotrebljava se kao aj, jer izgleda da u njemu pomalo opojnih sastojaka. Da bi se mogao lako upo-trebiti, taj aj ne treba cediti po obiaju kroz reetku, nego platno, da bi se zadrale dlaice i male kojih ima mnogo v pveu. Daje se: Po 10 grama cveta na litar kluale vode. Nekoliko olja dnevno. Stari astmatiari mogu je u istoj dozi (10 grama sveeg Ova trava zove se i sveta jevrejska trava". aj od cvetnog sgruha daje se u dozi od 4 grama na olju kluale vode. Dnevno uzimati 23 olje. Sa alfijom pomean moe da se spremi kao aj za ispiranje gue protiv nazeba s kaljem. Moe se upotrebljavati i alkoholni rasb od cveta ove biljke u dozi po 1030'

kapi dnevno. Ili se pravi sirup, te se uzima: Cvetnog vrha (grozda) ....... 100 grama Kljuale vode ........... 1000 eera ............. 1600 Davati po 100 grama dnevno. z. PODBEL njegovim dimom kadili su stari lekari bolesnike koji imaju sipnju i kaalj. Sada se upotrebljava kao aj, u dozi: 10 grama na 200 grama kljuale vode. Naroito je dobar posle ma-lih iazeba, da bi pomogao lakem izbacivanju lajma.Suvo lie moe da se pui i sad umesto duvana u sluaju jakog kalja i napada guenja kriza astme, jer ublauje i proreuje te napade. 4. DESPIK Lavandula, lavanda. Da bi se ublailo i suzbilo goli-canje i nadraaj na kaalj, guenje usled stezanja u bronhija-ma i prsima pri nastupu, kao i u drugo vreme izvan krize, ko-risno je upotrebiti ovde aj u dozi: 10 grama na 200 grama kljuale vode. Piti po etiri ol>e dnevno. Ova biljka moe se upotrebiti i kao sredstvo pri kaenju (inhaliranju) vodenom parom, a tada se vodi, u kojoj je nakvaena lavandula i iz koje se die para za udisanje, dodaje 510 grama. spiritusa. U ovom sluaju lavandula ima i dezinfikujue delovanje i utie na promenu sastava bronhijalnog luenja ispljuvka. U drugu grupu bilaka za primenu u toku napada astme treba uvrstiti sledee: 5. TATULA Lie od tatule pomeano s duvanom u luli ili u obliku pigarete pui se za vreme krize. Doza toga lia ne sme bitv tom prilikom vea od grama i po (1,5 grama). Radi iste svrhe moe se i hartija koja se upotrebljava za ceenje lekova u apoteci nakvasiti u 50 grama odvara od tatule, kojoj je bilo dodano tlest grama alitre. Ta se hartija naj-pre osui, a zatim dalje nakvasi jakom tinkturom od omana (alkohol i suvo lie). U toj tinkturi treba da ima ulja od davandule (50:10 grama ulja). Profesor Leper u ranije pomenutom delu iznosi da se po-jedina lica koja stradaju od astme vrlo dobro privikavaju pu-enju duvana u kome na 100 grama duvana ima pola grama praha od tatulinog lia. Time oni zadovoljavaju svoje navike u du-vanu i umiruju ili predupreuju napade guenja. Dalje kae profesor Leper: Tatula, pomeana s beladonom ili alitrom moe bita palena da gori u nekom sudu kraj uzglavla ili u blizini bolesnika. Praak se pravi od podjednakih delova tatule, be-ladone, bunike i alitre. Dim koji se tom prilikom razvija neto je malo opor, ali ne i neprijatan, ima stvarno delovanje na pluno-stomani nerv i na bronhije. Taj dim malo uspavlu-je bolesnika. Navika na njega stie se lako, ali i otpornost od vega je dosta velika." Znai, ne treba zloupotrebljavati ovaj lek. Recept bi bio ovaj: 7.VIDOVICA Crvena ovarka. JKod astme od sena", u prolee od cvet-nog praha, plune skleroze sa oteanim disanjem, i uopte kod sluzno-gnojnih stanja u organima za disanje, gde treba pojaati i .rad srca moe se upotrebiti za ienje plunih prolaza od zapuavanja ovaj lek: Tenog ekstrakta od vidovice .... 1 gram Eliksira Garusovog ........ 30 grama Sirupa Tolu ........... 40 Vode (koliko treba) do ....... 1500

Uzima se po 1 kaika svaka dva asa, ili po 20 kapi ovog tenog eliksira pre svakog obroka u vodi. Umesto morfina, koji kod napada astme ima svoje pravo na primenu, moe se primeniti cvet crvene bulke (Raraueg goeaz). Preporuuje se aj u dozi: jedan zahvat prstima suvog cveta na olu kluale vode; ili kao sirup: 1030 grama sirupa deci. jer astma biva i kod dece, i 3060 grama odraslima. VELIKI DEJI KAALj Ako je prava ova bolest se dobija usled zaraze. Najee je dobijaju deca od 1 do 10 godina. Svima je ona poznata, ali emo pomenuti ovde neke pojedinosti. Bolest pone kao na-zeb i gnezdi se u bronhijama. Nadraaji na kaalj bivaju esti, dui i izazivaju ak i povraanje. Prilikom udisanja vazduha za vreme napada, usled pene i lajma u bronhijama, uje se kao neko zvidanje, rikanje, nalik na rikanje magarca. Otuda i naziv ovoj bolesti. Napadi kalja su ei nou nego danju. Bolest traje 3540 dana. Za to vreme dete usled estog kaljanja, povraanja, zaraze i male temperature moe oslabi-ti, a i u pluima mu se mogu pojaviti oslonjenja (komplika-cije), koja treba zasebno leiti. Zato, da bi se spreile te kom-plikacije, koje mogu biti i vrlo ozbiljne (zapaljenje plua, zapalenje plune maramice itd.), treba primeniti i lekove koji ubijaju zarazu, lekove koji stiavaju kaalj, i pomau izba-civanje lajma ili odravaju snagu bolesnikovu dok ne prebrodi krizu (prve 23 nedelje) ipone ozdravljati po-sle pet nedelja. Prvu vrstu ine lekovi koje smo ranije pominjali kod bolesti gue, naime: a) lie od eukalggusa, b) terpentinsko ulje, v) kiparisova esencija. Jedan ili drugi lek sipaju se u lonac s jako slanom vodom i to se onda prokuva. Para koja ide iz takvog suda rasprostire se po sobi bolesnikovoj, menja sastav vazduha i ini dobro bolesniku (Narodecki). Koliina za sitno iseckano eukaliptu-sovo lie je: 10 grama, a za terpentinsko ulje najvie 10 ka-pi, jer vee koliine nadrauju. U istu svrhu moe se upotrebiti i kiparisova esencija. Napadi ugul.ivog kalja mogu se ublaiti ako se uzme jedan deo kiparisove esencije i etiri dela alkohola i od toga po jedna kaiica sipa u lonac s klualom vodom radi udisa-n>a pare i dezinfikovanja sobe. Da se. i industrija lekova slui istim sredstvima, moe da poslui kao dokaz i najnoviji nemaki balzam za veliki kaalj iji je sastav naveden na omotau. Teaerov. Zagrejanim ovim balzamom treba uvee etkicom namazati prsa, vrat i lea bolesniku, ili zejtinom od majkine duice, eua-liptusa, terpentinskim, ilibarskim" (iz jelove smole) ili zejtinom od kiparisa. Drugu vrstu leksia ine: bulka, salata, majkina duica i bour. 1. BULKA Primenjuje se ovde kao aj, osuen cvet. Doza: koliko se moe uhvatiti izmeVu dva zprsta cveta na olju kljuale vode. Najbolje je spremiti od aja sirup i od toga davati po 1030 grama dnevno, prema uzrastu (do 12 god.). 2. SALATA Isparena isceevina batenske salate (istucane u avanu i toplotom isparena tenost, sok) daje zgustak koji dobro de-luje i postie odline rezultate. Ne sadrc u sebi otrova, umiruje nervni nadraaj i izaziva san, umanjuje golicanje, na-draaje na kaal i ne izaziva naknadno rave posledice. Onde gde se daju opijumski lekovi, on ih popravlja, tj. spreava da deluju ravo" (prof. Pue). Najzgodnije je davati taj zgustak u sirupu i u malim do-zama, i to 1 gram zgustka

na litar i po sirupa, do 15 kaika dnevno deci do 12 godina. Ili 7 kaika dnevno deci do 6 go-dina (na dva asa), 4 kaike deci do 4 godine (na 34 asa po jednu) itd. 3. MAJKINA DUICA Razni pertusini", timozati", pilke", "timistini", tu-ropini", teni ekstrakti timusa i drugi patentirani lekovi u apotekarskoj industriji nisu nita drugo do zejtini, zgusci majkine duice ili smee njene sa spiritusom, glicerinom, bromom, eerom itd. Svi ovi lekovi za svoje delovanje ima da zahvale majkinoj duici, koja ima osobinu da utiava kaalj i uguuje greve u bronhijama. Tako je njena primena kod velikog kalja posta-la najblagodarnija. Najzgodnije jv uzimagi je u obliku aja. Upotrebljava se cela biljka: po 10 grama na litar kljuale vode. Nekoliko oljica dnevno. U primeni ove bilke kod magareeg kalja postigli su odline rezultate i najstruniji lekari posmatrai. 4. BOUR Kod ove bolesti, kao narkotino (uspavlujue) sredstvo protiv greva moe doneti koristi tinktura od boura u dozi od 5 do 15 kapi dnevno u tri puta, u vodi. Val>da zbog tih osobina praak od korena upotreblavao se ranije protiv epi-lepsije. Ove dve sline biljke, kao go smo o njima kazali i ranije, mogu zameniti srodnu im stranu biljku (senegu) i svuda gde je ' Videti kod Starakog bronhitisa, pod 5. potrebno pomoi da se lake izbacuje nepotrebna i tetna sluzna materija iz plua.Ove biljke daju se kao aj: po 90 grama na 1/2 litra vode. Ili kao isuena isceevina zgustak, u malim dozama po 0,10,5 grama, tj. po jedan gram u deset puta, u toku tri dana. Isuena isceevina moe se dobiti na taj nain to se biqka najpre dri dugo u vodi, zatim se ta voda ispari dok ne ostane samo talog. To je takozvani prost teni zgustak, koji se posle upotrebljava sa sirupom u dozi predvienoj gore. Najbolje taj zgustak (ekstrakt) mogu spremiti apotekari, kod kojih se u povoljnim prilikama i moe poruiti i potom davati prema dozi. BRESKVA Praska, praskova. Jedan od najboljih i najpouzdanijih lekova protiv magareeg kalja je breskvin cvet. Breskva je poznata voka i ne treba je opisivati. Njen cvet se upotreblava za aj, u srazmerama: 30 grama na pola li". tra kljuale vode ili kljualog mleka: pije se proceeno; za-tim se moe uzeti kao mleni napitak; ili kao sirup koji bi se pravio za vreme cvetanja od 6 grama soka od cveta (jedna pu-na kaiica); ili od tenog zgustka i 94 grama sirupa, tj. Pije se po 1 ili 2 velike kaike dnevno. Kad se uzima pre spavanja, postie kod velikog kalja trojak cilj. 1) Umiruje i umanjuje greve u plunim cevima, usled ko-jnh se javljaju nastupi kalja, 2) oslobaa bolesnikova creva od svakojakih trulei i vlage, i 3) ini nepotrebnim sve dru-ge lekove kojim kljukaju ovakve male bolesnike njihovi rodi-telji i okolina" (Leklerk). Kad se pomisli samo koliko mi imamo toga cveta od bre-skve i kako je lako osuiti ga i uvati preko cele godine! ALI koliko njih o tome znaju? 7. ROSULA Rosulja ili, latinski, drozera poznata je i dejim lekari-ma. Pre je smatrana, naroito od strane homeopata, kao osobi-ti lek protiv tuberkuloze. Ali najnovijim radovima mnogih naunika utvreno je sa sigurnou da ona

neosporno deluje kod magareeg kalja time to smiruje kaljucanje i golicanje, te ini da su napadi kalja rei i krai i utie POVOANO na povraanje" (Leklerk), dakle, deluje na uklanjanje gra u bronhijama. Upotrebljava se svee lie drozere, koje se bere u vreme cvetanja; a moe se upotrebiti i cela biljka. Propisuje se najee tinktura od drozere u dozi: 1020 kapi, i to po 35 puta u 24 asa. Deci se moe davati u obliku sirupa ovako spremljenog: Tinkture drozere .......... 2 grama Sirupa od crvene bulke ....... 200 U svakoj velikoj katici ovog snrupa ima po 10 kapi tink-ture. Ranije patentirani lek pnlka", koji su davali lekari protiv velikog kalja, u kapima, bio je spremljen od majkine duice; timolizat" je od raznih vrsta majkine duice; tu-samag" je sastavlen od tenog ekstrakta pitomog kestena i maj-kine duice; timodrozin", isto tako prozerin", od raznih vrsta drozere; i timipin Golaz" od majkine duice i dro-zere. Iz toga se vidi vanost majkine duice, to i lekari treba da znaju: Ako se upotreblava cela biljka, treba je tako isitniti i preliti kljualom vodom (po 1 kaiica na olju) i davati u odreeno vreme. Rosulja (drosera rotudifornija) Rosulja kao lek moe se primeniti i kod odraslih posle vazeba i infekcije dunika, pootrenih duniko-bronhijalinh zapaljenja, kao i u toku zaraznih bolesti, kad postoje na-vali kala, izazvani nadraajima i grevima, tzv. paroksizkvma, i druge pojave uz to kaljanje, kao to su: kijanje, po-raanje, bol u prsima, pri emu se mora voditi rauna o tome da li u danom sluaju imamo infekciju, stanje slabosti tkiva ili mehaniku prepreku (na primer, usled uveanih grudnih, hilusnih lezda). Ova biljka raste po barovitim mestima i na peskovitom zemljitu. Lie'ima nisko, obraslo; stablo joj je golo, et-vrtasto s cvetovima na vrhu. Isto dejstvo i primenu ima i 8. KUKAVIIN HLEB Bezlisna jelova pargla. To je biljka parazit na korenu jele, bora i smre: Upotrebljava se u sluajevima traheita kod puaa sa su-vim kaljem. Uzima se tinktura ove bil.ke, po 2530 kapi dnevno. 9. BELI LUK 10. BRLjAN NAKLONOST, PRETUBERKULOZA I TUBERKULOZA PLUKA Poznato je da kod nekih ljudi postoji sklonosg ka oboljenju od tuberkuloze, razume se, nevolno. A to znai da su izvesni or-ganizmi, usled svoje telesne slabosti, slabosti krvi i sokova, 1 laz^rkinja, a prizemnn deo bilke; 2 timijan; 3 srcopuc. 1 kokotac a granica u cvetu, b koren, v cvet, g plod; 2 razliak; 3 srenjak, a koren i prizemni deo bil.ke, b gornji deo biljke u cvetu; 4 hrast, a granica sa plodovima, b zreli plodovi, v i g cvetovi. unapred izloeni zarazi: dovolja je najmanja koliina tuber-kuloznih bacila koja bi ula u takve organizme pa da se u nji-ia razvije prava tuberkuloza. Drugu vrstu ine tzv. stanja pretuberkuloze. Oslabeli or-ganizmi usled drugih, prethodnih, akutnih ili dugotrajnih bolesti, naroito posle guobolje i otoka lezda na vratu i pored velikih bronhija u predsru, usled oboljenja plua posle zaraznih bolesti: sitnih bogin.a, gripa. gripoznog zapaljenje plua, zapaljenja plune maramice, dugotrajnih plunih katara itd., postaju lako tuberkulozni ako se ne izvuku iz takvog stanja i ne ojaaju na vreme.

Tuberkulozne klice, kao seme ba-evo na uzoranu njivu, hvataju brzo koren, razmnoavaju se, odomae se snano i na kraju krajeva prevladaju i ispolje se najee kao pluna tuberkuloza. Ili su takvi organizmi ve, manje ili vie, ranije bili zasejani pretuberkuloznim semenom (razne skrofuloze, oboljenja kostiju, plunih vrhova itd.). Ta postojea zaraza nije jo u stanjuda nadjaa otpor organi-zma: on se bori, otima, katkad dugo odrava ravnoteu. Ali je DOVOLjAN samo priliv novih bacila odnekud, ili uzastopni osev bacila, ma i u malim koliinama, pa da se organizam rozboli od tuberkuloze i rasplamte sve posledice bolesti: to de onla ve jasna tuberkuloza. Ali i u tom sluaju stvar nije ena, jer ne podlegnu svi ljudi koji obole od tuberkulo-, Veina se ipak spase: bolja nega, bolja ishrana, odmor i ona druga sredstva za leenje uine da se bolest na kraju zaustavi, ogranii, pa i sasvim ugui. V mnogim sluajevima ostntne se da se bolest razvue, ostari", i da se uini dugo-trajnom. I samo u onim osuenim" sluajevima, krjih, srazmerno broju napadnutih, nema mnogo ljudi zasada ne mogu nita uiniti. Glavno je zapamtita da bolesnici ne treba nikad da oajajavaju. Mnogobrojna su sredstva koja pomau. Nikad ne treba gubiti nadu, jer tuberkuloza je, istina, opaka bolest, ali je i ljudski organizam ilav. ilavi su, dakle, i takvi bolesnici. te kad primene sredstva koja im se pruaju, imaju razloga da se nadaju, u najmanju ruku, dugom ivotu, a esto i potpunom ozdravljenju. Zato neka bolesnici s panjom proue lekove koje im pre-poruuju, te da ih zajedno s onima koje im preporuuju i le-kari i iz apoteke, i uz pripomo drugih fizikih naina lee-nja, iskoriste najpovol>nije u zgodan as i u odreenom cilju. Stoga njih radi u daljem izlaganju ponavljamo i dodajemo opis onih biljaka koje na celokupni razvoj plune bolesti imaju najvee delovanje, pa prema tome zasluuju panju i najiru primenu. Prema rezultatima koje su u leenju tuberkuloze postigli najstruniji lekari, moemo rei da se savremeno leenje ove bolesti sastoji u istovremenoj primeni triju lekova: izoni-azida, pas"-a i streptomicina. Meutim, ne treba odbaciti druga pomona sredstva. Tu prvenstveno treba pomenuti arse-nik, fosfor, male doze strihnina i materije koje sadre pri-rodni tanin, tj. tanin u biljkama. Po tvrbenju mnogih poznatih autora (u prvom redu prof. Kisa), pod uticajem tanina obolela mesta zarauju, stvarajui prepreku daljem raselavanju tu-berkuloznih klica po telu. Tanin pomae isuivanje sluzo-koe, smanjuje zapaljenja oko tuberkuloznih ognjita, to se okonava ozdravljenjem. Stoga treba jaati organizam i obolela tkiva svim raspoloivim sredstvima. Takva su, na primer: kiparis, hrastova i kininova kora, i mnogi ajevi ili vina iz kore i sredina koje sadre lekovite supstancije. Sredstva koja pomau izbacivanje ispljuvka, ugiavanje kalja, itd. 1. DIVIZMA Govoreno je o ovome leku kod bronhitisa (akutnog, hroninog i starakog), pa zbog pojedinosti upuujemo itaoca da pre-gleda te odeljke. Ovde iznosimo sledei fakt: Cvee ove biljke, svee ubrano i skuvano u mleku, ima isto delovanje kao to ga ima riblji zejtin ili ruski kumis (zakvaeno mleko od stepskih kobila). Tako tvrdi engleski lekar Kvinlen, i nemamo razloga da zapostavljamo ovaj tako prost i svakom dostupan lek. Doza je: 10 grama suvog. cveta na litar mleka. Mleko se mora procediti kroz platno, jer na cvetu ima mal>a koje bi inae izazvale golicanje u grlu. Cvet se sui u senci da ne bi pocrneo. 2. ISLANDSKA MAHOVINA titarka. Najbolje je kupiti je u apoteci. Vrlo je dobar lek protiv kalja,

pluvanja krvi i kad se podozreva da ima rana u pluima. Bolesnici se sami esto ale kao da imaju ranu u pluima", to u stvari i biva. Ova biljka spada u grupu lajmliferanata" (E. Majer), tj. deluje neno, umanjuje nadraaje na kaalj. Lek se sprema na ovaj nain: u litar vode spusti se 10 gra-mi mahovine i sve se stavi na vatru. Kad prokljua, voda 6e od-lije da bi se izbacida gorina. Ostatak se ispere hdadnom vo-JCMS i nanovo kuva u litru vode. To kuvanje treba da traje pola asa. Pije se olicama kao kafa ili Kao salep. Kuvana s mle-kom, bez gorine, ova mahovina je hranljiva: pojaava apetit.Ali je vie naunika nalo da je islandska mahovina vrlo orisna kad se ne liava svoje gorine, jer onda dobro deluj.e rotiv povraanja ili protiv kalja s povraanjem, s bolovima u glavi (migrenama), bolovima u oblasti jetre (crne digeri-ie) itd. U ovim sluajevima najbolje je primeniti alkoholnu tink-tgrt u dozi po 5060 kapi dnevno, a na 2 asa po 10 kapi u lo vode i pre jela (Leklerk). " Iako se zove islandska", ovu mahovinu dr Sava Petrovi opisuje u svom delu i navodi joj ime titarka" to znai da.ona raste i kod nas. On kae: Raste po prisojnim stranama viih brda, i to na zemlji, po stenama itd. Ova mahovnna nema ni korena, ni stabla, ni lia, ve sve to raste ujedno, sastavljeno, i to na korenu drugog bilja. Lie" izgleda kao neka opna, koja je razgranata, pljosnata, uspravna i podeljena na krike, na vrhu rairena i zatupasta, boje maslinaste ili kestenjaste. Ima naroito plodonosnih delova koji su svetlomrke boje. Islandska mahovina nema mirisa, a ukusa je gorkog. Is-landska mahovina upotrebljava se za hranu na ostrvu Islandu (na krajnjem severu), poto se kuvanjem oisti od gorke mate-rije. U tom stanju daje se i za dek protiv proliva i poremeaja organa za varenje, kao to se daje salep i skrob. No u lekarstvu se daje sa svojom gorkom materijom, i to kao sredstvo koje ojaava, a naroitd kao lek od raznih bole-sti plua (kurziv je moj) pa i od jektike" (dr S. Petrovi), Tako se smatralo onda, pa se to potvruje i danas. Zgodno je primati je u ovoj meavini, koja ima prednost to daje meku stolicu: 1) (mora, divl.a miroija), 2) (islandski liaj), 3) (karagen) i 4) (koren od sleza) sve po 25 grama. Uzima se po jedna kaika na olju vode to se prokuva i pije vrue. Beli oman, veliki koren, obrati, pitomi oman, veliko zelje, veli koren. Savremeni naunici potvrdili su miljenje starih lekara da ova biljka ublaava kaalj i da isti plua od tetnih ispljuvaka. Pa i na narod zna za ovaj lek. I kad bi-ste potraili od koje nae biljobere" na pijaci da vam da kakav grudni lek, ona bi vam meu prvim ponudila ovaj koren. Prema jednom od medicinskih autoriteta, lekovi sprav-A.eni od ove bilke ne daju da se mnoe tuberkulozni bacili, zadravaju njihov rast, ak ih i ubijaju. U najmanju ruku, ona moe da ublai kaalj, da utia greve u duniku i u bron-hnjama, koji su uzrok oteanom disanju, kao i da izmeni sastav nspluvka. istei i suei puteve za disanje, ona spreava i razmnoavanje bacila klica. Izmeu ostalih sastojaka, u korenu ima i omanske kamfore nazvane helenin. Prof. Renon, uveni pariski naunik, upotrebljavao je vrlo male doze ove bilke protiv kalja grudnih bolesnika, pa i tuberkuloznih (samo po 0,06 grama korena dnevno doza ravna srednjoj dozi kodeinskog praka), i uveravao da ona ima moi i da jaa opte stanje takvih bolesnika. S takvom preporukom samo ove biljke ko moe poricati zvaaj i delovanje tzv. narodnih" lekova, kad su oni u isto Breme i fakultetski? Ove biljke, belog omana, ima svuda, i u nizini i u visokim brlima. Za lek treba uzimati onu to

raste po brdima, i to en koren. Ovaj koren, kae Leklerk, moe biti primenjen s uspehom u sluaju ma i najmanjih tekoa, kao to je kataralni bron-hitis sa stalnim kaljem i obilnim ispluvcima koji dolazi vosle gripa. Pa kako kod grudnih bolesti, usled sluajnih nazeba itd., esto dolazi do pogoranja, da kaemo podluivanja bolesti beli oman moe sluiti dvojako: da isti plua i pomae umaljivanju bacila, i da utiava golicanje u grlu i u duniku. Primenjuje se kao aj u dozi 1015 grama korena na 1/2 litra kljuale.vode. To se posle nalije u dobro ispranu boicu, koja se lobro zapui i onda se iz nje daje vie puta dnevno po 12 kapike. CAI se upotrebljava kao tinktura u dozi od 2 do 5 graka dnevno (do 100 kapi). Inhalacije (udisanje pare) od kljuale vode, kojoj se dodaje po jedna kaiica te tinkture, dale st Aeklerku dobre rezultate kad ih je savetovao bolesnicima s hroninim oboljenjem dunika. Dobar lek od ove biljke dobija se na taj nain to se 80 (foma omanovog korena dri u litru jakog junog, npr. tikveimg prnog vina. To se posle pije, po 2050 grama dnevno (prema uzrastu). Ekstrakt od korena daje se u pilulama. Za 30 pilula uzima se gram i po. Dnevno se daje po 36 pilula. Oman je dugogodinja biljka, jakog i uspravnog korena, slabo raz-granatog stabla, koje dostie visinu iznad pola metra. Prizemno mu js lie krupno, dugako, iroko, na vrhu sueno. Gornje lie srcasto ili zaokrugleno, a na vrhu takoe zaotreno, nejednako," ali svuda zup-asto, obuhvata osnovom svojom stablo; na donjoj strani obraslo je mekom maljom. Cvetovi su vrlo veliki, po jedan na kraju grane, boje ute, s mnogim zvezdasto sloenim cvetiima. Gaji se ak kao lekovita biljka. Vreme cvetanja: julavgust. Postoji vie vrsta koje su nalik na ovu biljku, ali se naa odlikuje time gato je prava: prema gornjem obliku listova i cvetova. 4. DOBRIICA Samobajka. Primenjuje se u poetku same bolesti, a na-roito im se pojavi pljuvanje krvi iz plua. Sok ove biljke pomean s mlekom lei gnojne ispljuvke. Kod rana u pluima dobre rezultate daje aj od ove biljke. aj se sprema u dozi: 56 grama na olju kluale vode. Ali je jo boli sirup od nje u odnosu 1:1, tj. koliko soka to-liko i prostog sirupa.Videti odeljak o nosu i hroninom bronhitisu. 5. KRASULjAK Drei se principa da nita ne treba odbiti to moe da koristi, navodimo krasuljak. On je dobar kao aj u dozi: 5:200 grama kluale vode, ali je jo bolji kad se tome aju doda jedna kafena kaiica soka od maslakova korena, ili, ako je sezona prola te soka nema, onda se tome aju doda voda od Krasuljaka. stepnog maslakovog korena s neto rakije, u koliini 1,2 kaike dnevno. Propisuje se: dve olje aja dnevno. 6. JELA I BOR Kol hroninog zapalenja plua i ranjavih plua uopte svih plunih oboljenja, odvajkada su smatrani kao odlino sretvo ovi etinarski pupoljci. Oni se mogu iskoristiti aj u dozi do 50 grama na litar vode; dnevno treba piti po pola litra i vie aja. Ili uzimati sirup, po 100 do 200 gra-ma dnevno. Za inhalacije primena ovih sredstava opte je po-znata. Ovi pupolci, razume se, beru se rano u prolee. 7. OAJNICA

Smrdua, gorika. Ova biljka moe i ovde da se upotre-bi s uspehom, jer su je i stari upotrebljavali protiv rana u pr-sima, kao i za izbacivanje lajma. Kao aktivno gorko sredstvo ona jaa organizam na taj nain to izaziva apetit i popravlja stomak. Jer iako nema moi da unitava bacile (ni tuber-kulozne) ima moi da spreava njihovo razmnoavanje, te i tu umanjuje zle posledice od njih. Najbolje je upotrebiti ovu biljku u alkoholu, jer je on u stanju da rastvori i primi u sebe sve njene lekovite sastojke. Zato se i propisuje ovako: 60 grama suve biljke prelije se jed-nim litrom belog dalmaginskog vina i to ostavi da kisne nedelju dana; od toga vina se daje 100150 grama dnevno. Apotekari mogu da spreme ekstrakt od nje i da naprave od toga sirup po ovom receptu: Vodeno-spiritnog ekstrakta oajnice . . 3 grama Prostog sirupa .....;.... 200 Treba davati po 23 kaike dnevno. Kao hladan aj u ve-oj koliini slui kao sredstvo za stolicu. Videti: Hronian bronhitis" i iru primenu ove biljke. 8. BELI LUK Usled toga to se on brzo izluuje preko plua sok belog luka (esencija) moe lako da izmeni stanje u pluima, tj. da pomogne izbacivanje lajma. Prof. Leper i dr Leklerk imali su, kao to smo napred izneli, uspehe s njim i kod najzaputenjih, gnojnih i trulih oboljenja plua, naroito kad se osea teak zadah iz grudi i usta usled ravog stanja u pluima. Najbolji uspeh se dobija od tinkture ili alkoholature u dozi po 2030 i 50 kapi dnevnog (prema uzrastu). Prof. Leper savetuje Aa se za spremanje leka uzima samo sve luk, a spiritus da ima samo 60%. Takva je tinktura jaa, snanije deluje, jer sadri glavni lekoviti sastojak (disulfid dialila). Daje se po 50 kapi dnevno, u tri maha.Ovoj grupi lekova, koji imaju mo da pomau izbacivanje lajma treba dodati i sledee: 1. Seme od ilovlaka (krupnog i sitnog , koje se daje kao aj. Svakome poznata biljka 2. Irlandska mahovina, karagen koja se daje u obliku kuvanog aja, u dozi: 2:200. Popiti u toku dana. Moe se kupiti u apoteci. Ovo sredstvo dobija se iz isuenih morskih algi, u i koje pored sluzavih materija sadre i jod. Omekava sluzokou, poboljava stanje u crevima, ak i kod proliva. Po svemu deluje kao na salep, te se kod grudnih bolesnika, kod kojih creva nisu u redu, moe dati u meavini s drugom biljkom, kao na primer: lnvizmom (10 grama), slezom (20 grama), alfijom i liem ol kupine (narodna medicina) po 25 grama i karagen (20 grama). Uzima se po 2 kaike na olju vode. aj prokuvati i u toku dana piti kaikama, na svaka 2 asa.videti: Trule i truljenje u pluima." 9. CRNA TOPOLA Crna topola deluje protiv trulei i kao balzam antiseptiki u organima za disanje obolelih od jakog bronhitisa sa obvlnom gnojno-vlanom sekrecijom, kaljem i guenjem, kao u organima za mokrenje. 9. ZIMZELEN Dobre osobine ove biljke priznate su od mnogih lekara. Neki je preporuuju kao lek protiv curenja krvi iz nosa, dru-gi kao specifian lek protiv guobole, trei kao lek protiv zapaljenja u pluima itd. Po Leklerku, glavni njeni sastojci jesu: tanin, pektin (videti dalje kod rue) i gorine koje se rastvaraju u vodi. Oni opravdavaju njenu primenu kao gorkog sredstva koje jaa, stee i zaustavlja krv. Zimzelen utie po-voljno na bolesnike koji pljuju krv, kao to je to konstatovao i utvrdio dr or Pti na mnogobrojnim sluajevima, i zbog toga

je- preporuuje. Preporuuje se kuvani aj od lia (odvar) u dozi 60 grama na litar vode. Piti po nekoliko olja dnevno. Ali se si-gurniji rezultat moe dobiti ako se upotrebi praak od nje (25 grama dnevno), ili tean zgustak u istoj dozi, 25 grama dnevno, ili kao vino po ovom receptu: Iseckanog lia od zimzelena .... 100 grama Vina upskog .......... 1000 Ostaviti da to kisne 10 dana, procediti pritiskujui i lavatn 24 kaike dnevno pre jela. Ovo je dobar, jevtin i svakom pristupaan lek za leenje trudnih bolesnika kad pljuju krv iz plua. U Francuskoj se,upotreblava kao sredstvo koje treba da presui mleko kod ena koje nee da doje. Zimzelen je biljka ije stablo lei povrh zemlje, drvenasta je i puta u zemlju ilice. Grane na kojima rastu cvetovi uspravne su, listovi rastu parno jedan prema drugom", svi su kopljasto-jajasto duguljasti. Cvetovi su usamleni, po jedan u pazuhu granice, s duom . Krunica cveta je svetloplava ili svetloljubiasta, retko vela. Zimzelen raste po kamenjarima, u zaklonima, na vlanim mestima, t umama, a sadi se i po batama kao ukrasno bilje. Cveta od aprila dr maja. 10. IMELA Melina, depak. Ova biljka se upotreblava u ozbiljnim sluajevima poveanog krvnog pritiska i skleroze. Ali, kako je njeno delovanje pouzdano u pogledu slabljenja apona u krvnim sudovima, ona tim samim i zaustavlja krvare- iz plua. Deluje na modane centre, a ovi na bolju regulaciju nerava koji komanduju" krvnnm sudovima, slabi priti-sak-i krvarenje se zaustavl.a. Upotrebljava se praak od lia 1 1,5 grama dnevno. I se pravi vino od nje: Svee biljke ........... 40 grama Belog vina ............ 1000 Ovo vino treba da kisne 12 dana. Daje se po 130 grama dnevik Moe se upotrebiti i aj od draka imelinog listia sastavu: Drke od imele .......... 40 grama Rastavia i troskota po ....... 30 Po jednu kaiku na olju vode prokuvati i preko dava u razmacima ispiti gutljajima. 11. RASTAVIN Konjorep, lisiji rep, kreg, trukavac. Rastavi n njemu srodne vrste bilja pokazali su se vrlo korisni kod krva-renja, kako iz plua tako i iz nosa. Zahvaljujui svom sastavu rastavi je korisna biljka i za popunu minerala u telu grud-nih bolesnika, jer po tvrenju naunika to je biljka u ijem pepelu ima 90% silicijuma. Prema tome, to je biljka koja gonn na mokrenje, zaustavAa krvarenje i pojaava mineralizaciju obolelih organizama. Prof. Renon smatrao je da ona pomae oboleli organizam u njegovoj borbi s boleu time to u bolesnom gnezdu izaziva bri rast vezivnog tkiva i elija koje uguuju zarazu. I dru-gim naunicima je ona dala dobre rezultate u sluajevima krvarenja ne samo iz plua i nosa nego i iz zadnjeg creva i materice. Kao to sam i ranije kazao, rastavi upotrebljavam odav-no u svojoj praksi esto, i uvek sa sigurnim uspehom. Prepisuje se kao odvar. Uzima se 50 grama suve bilke i 500 grama vode. To se kuva pola asa. Odvar koji je time dobijen sadri u sebi 0,3 grama silicijuma. Pije se dnevno dva puta, ujutru nate i pre spavanja. Ili se uzima praak od istucane biljke u dozi od 1 do 2 grama pre ruka i veere (to je za popunu minerala u telu). Za zaustavlanje krvi moe se prineti tean zgustak) i davati po 520 grama o, a

kad treba da bolesnik bolje mokri samo po 25 takvog zgustka. Moj nain davanja bio je ovaj; dve kai- E suve biljke rastavia i smrdljive koprive i 400 grama vode vgvaju se dok se ne ukuva voda do polovine (200 grama); to se i pije mlako dva puta dnevno. Odvar se kuva ujutru i vate i uvee pre spavanja, po nekoliko nedelja, ali s pau- nedelju dana, ako pijenje dosadi. eer se onda dodaje, se moe ukus popraviti limunom. Rastavi raste po vlanim livadama, njivama i kraj reka, a njegovapo umama i po barama. Sve ove vrste jesu dugovene biljke s onim stablom koje daleko puzi. Vazdune stabljike njihove su brazdovite, zglobovite, jednostavne i pri zglobovima prlenatranate. Stabljika je izmeu zglobova upla, a na samom zglobu v. I stablo i tanke granice se otkidaju u svojim zglobovima kao otkila miji rep." Graie imaju pri zglobovima tri do etiri. Ova biAka raste do 2 decimetra visine. Stablo na kome raste 1 JS prosto, debelo, ima boju slame, izraste u prolee pre onoga stabla ; ostaje jalovo, ali na kome izrastu mnogobrojne grane.. I ranije, pre sto godina i vie, ovu su biljku cenili i potovali. 12. TRAVA OD UALjME Ramalst, crna bokvica, zmijina trava. Biljaka ovog roda 40 vrsta, ali lekovitom se pokazala samo Uegosa. Ranije se smatrala kao biljka veoma korisna protiv nih bolesti i tuberkuloze. I sada uiva veliku popular-kod lekara u Nemakoj. Da li ima onako lekovito delo kakvo joj je pripisivano do danas, ostaje tek da se ispita. I aj od nje pomalo je gorak, ali moe sluiti za umirenje snika, a moe se primeniti i protiv kalja, zaptivanja i dugotrajnog katara u pluima. V leenju se upotrebljavaju n dvetni vrhovi, a i cela biljka. aj od lia treba da kisne pola asa. Kuvana biljka (odvar) upotrebljavana je protiv skrofulo-h. protiv pljuvanja krvi. Isprobati je nije naodmet; ona zasluuje poverenje. Trava od uljame ima v drugo ime: evrop-ski aj. Za aj je doza 3060 gramara litar vode. Ovoj grupi lekova protiv krvarenja iz plua pripadaju i sledea narodna sredstva: 1) Terpentinovo ulje, po 510 kapi nekoliko puta dnevno (na eeru), 2) aj od krasuljkovog lista, 3) aj od vrbinrg lista, 4) aj od lanenog semena, 5) aj od korena cikorije, 6) sok od borovnice, i dr. Trava od ulame ili obina veronika biljka je zatvorenozelena obrasla belim dlakama. Koren joj je dugovean. Stablo je granato, dlakavo, poleglo i puta ile u zemlju. Lie je neto malo nabrano, dlakavo, jajasto-duguljasto, reckasto i sueno u kratku drku. Cvetovi su u zbijenim grozdovima. Grozdovi su u pazuhu lista i zasebni, rebe je da su napramni; krunice su bledoplave boje i iarane zatvoreno-plavim crtama; ree su bele s ruiastim crtama. Raste po umama i kraj potoka. Cveta u junu i julu (dr S. Petrovib). Lekovi protiv znojenja grudnih bolesnika Dr Ernest Majer (Berdin) kae: Opte znojenje koje bodesnicima teko pada, kao to to biva kod uveanja rada titne lezde, ali naroito kod ftizi-ara nou, moe se uspeno suzbiti dedovanjem biljnih lekova, na elu kojih stoji, bez sumnje, alfija. Zato ponimo od nje; 13. ALFIJA Kadulja, kaduna, kalaver, slavja, krastavica, pelen crnogorski, slavula, kua,

ku. Ovoj biljci savremeni lekari ne pridaju veliku panju. I to slui kao primer koliko je Lista od alfije ......... 80 grama Grkog vina (sa Samosa)' ...... 1000 Ostaviti da kisne osam dana i davati po 13 kaike po-sle jela. aj se pak sprema od 2 kaike iseckanog lia va olju vrele vode, i uzima se pre spavanja. Ima vie vrsta alfija: a) s cvetom plavim i lubia-stim lekovita alfija, b) utim ili bledoutam belim", tzv. lepliva" alfija i austrijska alfv-ja, i v) s cvetom-plavim, ruiastim, ili belim kao vunasta ili etiopska alfija, upava", lavadska, umska, trookasta". Onde gde ona omane druga sredstva manje pomau, adi ih treba ipak upotrebiti. A to su: aj od izopa (lia), aj od isuene zelene kore oraha, sirupa od be-log luka, kao i lek agaracin, koji se dobija iz truda (peurke) to raste na ariu. Prah od isuenog truda teko se moe meriti, zato je bolje traiti ist agaracin. alfija je nizak polubun, dostie visinu od 3 do 5 decimetara. Lonji deo stabla joj je drvenast. Mlade grane su tanke i sivo-maljave. Listovi su svi s drkom (petelkom), duguljasto-okrugli, dugo-kopljasti, neznatno uspovraeni. aica na cvetu je zelena, jajasto-koplasta, cve-tovi po 46 na broju u vidu klasa. Cvet pripada usnaticama. Boje je plave ili ljubiaste, retko bele. Kao domaa biljka raste na primorju (Kotoru i okolini, itd.). kao i kod nas u centru zemlje. Vreme cvetanja junjul. Kao apotekarski preparat vaio je, deo nemakog porekda, spremljen od alfije. Daje se na 2 sata pre znojenja, po 3050 kapi. 0 primeni alfije videti i u odeljku o enskim bolestima taka 12. Biljke kao lekovi protiv komplikacije kod dugotrajnih plunih katara i tuberkuloze Kao jedno od najeih i najvanijih osdonjenja u ovim sluajevima javlja se otok na nogama, na trbuhu, na jetri. Treba to, dakle, suzbijati. Kao sredstva uzimaju se ove biljke: Moe se zameniti vlasotinakim, tikvekim (kavadarskim) prirodnim dalmatinskim vinom. 14. MEDUNIKA Medunika Suruarka, svinjurak. Ova bil>ka se primenjuje u leenju guumh bolesnika koji su dobili vodenu bolest i otoke. Ali G spravlanju leka treba paziti da voda u kojoj se kuva ne iskljua, jer s vodenom parom ispare i oni sastojci koji lee. Zbog toga treba temperaturu vode dovesti samo na 90onda alti na biljku i ostaviti da taj aj kisne 12 asova; ali prethodno posudu vrsto poklopiti. Zatim procediti priti-skivanjem i u aju rastvoriti dvostruku koliinu, po teini, eera. Od toga se onda daje bolesniku 100200 grama dnevno. Doze samo za aj bez eera jesu: 5:100 (10:200); piti po pola litra dnevno. Doze za alkoholni raso: 12 kaiice dnevno. Moe se spremiti i sirup po receptu: Kite s cvetovima ......... 250 grama Kluale vode .......... 2000 eer se dodaje prema koliini aja, kao to je ve reeno. Medunika je biljka s dugovenim korenom, iz kog izbija jednogodi-nje stablo od 0,6 do 1 metra visine. Stablo ima crvenkastu boju i nema malja. Listovi su veliki, sami isprekidano lisnati, tako rei, zaseb-nim manjim listovima, iako imaju zajedniku drku, od kojih onaj to je na kraju ima tri lisna dela i najvei mu je poslednji, srednji. Svi su zupasti, okruglo-lancetasti. Cvetovi su mali, boje ukastobele, sladunjava mirisa, mnogobrojni, kao kita na vrhu stablike. Biljka raste po livadama, obalama, vlanim mestima po celoj Evropi.

Vreme cvetanja: junjul. 15. PROLEVAK Milica, mjesenik, grenkula. Kako je ranije upotreblja-vana i u kojim sluajevima, ne vredi govoriti da se ne bi bu-nili itaoci. Objavl.ujemo ono glavno to kae Leklerk. Kod grudnih bolesnika s hroninim zapaljenjem trbune maramice, kao i kod onih koji imaju otoke u trbuhu ili u no-gama, pa i na rukama, a kemaju obolelu sluzokou u stomaku i crevima, tj. mogu da jedu bez bolova i tekoa, moe da se pri-meni ovaj lek radi uklanjanja otoka, naroito ako to zahteva Proljevak hitna potreba. Iako je ovaj lek gorak i opasan, ipak, kad se s panjom i znalaki primeni, moe opravdati nade kod uveane jetre, hroninog zapaljenja trbune maramice tuberkulozne prirode i otoka od slabosti srca i bubrega. Misli se (E. Ma-jer) da ovaj lek deluje svojiM eernim jedinjenjem (glikozi-dom) putem srca na bubrenu radnju, tj. mokrenje. Najzgodnije i najsigurnije je davati ga spremljena u apo-teci u vidu tenog zgustka (tenog ekstrakta) po 0,10,2 grama ujutru na prazan stomak, i to u aju od divljeg sleza, po ovom receptu: ekstrakta proljevka 3 grama, podeljeno i spremljeno za 30 pilula. Tri puta dnevno po 13 pilule. I tamo gde obina medicina ne pomae, po tvrenju mno-gih lekara, lek od ove biljke moe dati odline rezultate. Te-an zgustak moe se davati poev od slabih doza po 20 kapi pa do 50, ujutru u toku tri dana, zatim tri dana odmora, pa opet davati tri dana, do oiglednog delovanja na bo-lest. to moe da bude i kroz etrdeset dana. Ali Kost i Bil-men kau da aj od Proljevka, ako se uzme 13 grama kegovog lia za olju aja, moe da zameni druga jaka sredstva za ienje, npr. jalapu, kao i da se izlei njime vodena bolest kad druga sredstva ne pomau (Hanin). Prema tome, proljvvak (cela biljka) moe da se upotrebi i kao aj u gornjoj dozi: 13 grama na olju aja, uzeti nate za svaka tri dana s od-morom od tri dana. Ako se uzima praak od lia, doza mu je: 0,2 grama. Po jedan praak 3 puta dnevno. U Americi kau za njega da je gorak, tera na stolicu, goni gliste, jaa mokrenje, i uspavljuje, odstranjuje bolove. Biljka s dugotrajnim korenom koji puzi po zemli i isputa ilice, s lankovima. Iz njega izbija jedno uspravno stablo, jednostavno ili s malim granicama, 1,53 decimetra visine. Lie je unakrsno, dvojno, naizmenino, tako da kad bi se stablo gledalo odozgo, poloaj lia na stablu liio bi na krst. Lie je duguljasto-kopljasto, nema drku i obuvata stabljiku, vrlo je malo urezano na vrhu po ivicama. Cvetovi su usamljeni, na dugakim drkama, izbijaju iz pazuha listova. Cvet je boje bele do crvenkaste. Vreme cvetanja: jun jul. Raste po movarama i jarkovima. 16. MILOGLED Mnlie, liarka, liarica. Upotrebljava se protiv plukrvi iz plua i u leenju pojava utice, ma bila ona i u.jslabijoj meri. Ne tako esto, ali ipak biva da ovakvi bolesti (grudni) dobijaju i neznatnu uticu, a u tom sluaju potrebno je da se ova biljka primeni kao sredstvo za poveanje krae i rasterivanje bolesti. Upotrebljava se u dozi od 20 grama biljke na litar kljuale za aj. Piti dve olje dnevno. nekad je ova biljka smatrana kao sveopti lek", kae lr S, Petrovi, otuda je i dobila ime sanikula (od apage izleitii). U njoj se nalazi malo materije to stee i zato se uglarnoj medicini i upotrebljava protiv proliva, srdoboe. odliva, naroito protiv pljuvanja krvi."

Lova medicina je ne upotrebljava." Tako je bilo pre pede-seg golina. Ali nova ju je medicina opet poela upotrebljavati rideset godina od toga doba (dr Narodecki) i zato je navodimo, jer se u medicini ne zna uvek ta je novo a JVV je staro, a narodu treba pruiti leka. Dr E. Majer (Berlin) navodi je kod zapaljnja organa za Jikanje i hroninog katara plua (uporedo s liem od brljena saponina koji sadri u sebi, ma i u manjoj koliini.Itie je naroito kod krvarenja, gde ona deluje svojim a (sredstvima koja steu), a suavajui kapilare (uza-g sudove) u tkivu izaziva zgruavanje i izdvajanje be-k i zapuavanje prolaza za krv. Leklerk je primenjivao ovu biljku za ispiranje u leenju metritisa: po 1 kaiku lntar prokuvane vodealastim biAkama. Amrel mu je jednostavan i sastav-2 lo 8 nejednakih zrakova. Lie je palmasto i po obodu recka-I. Dugakedrke nasaeno. Cvetovi su beli ili crvenkasti. Cvee zavija junu, zreli plodovi imaju na povrini svuda kratke pipke kojima se zakainju i raznose. 17.GAVEZ Ovde se upotrebljavakoren ove bilje kao aj u dozi 100200 grama na litar vode. Koren treba da stoji dva asa u klualoj vodi, pa tek onda da se upotrebi.Propisuje se u leenju grudnih bolesnika koji imaju slab stomak, ili oboleo stomak s prolivom.Moe se primeniti i kao prah od korena. U tom se sluaju uzima s medom. Samo se ne sme dovesti dotle da se dugo za-drava u crevima.Dr E. Majer opisuje jedan sluaj kako se kod jednog tuber-kuloznog bolesnika, koga je lino video, od suvine upotrebe korena u prahu napravilo u trbuhu itavo klupe u veliini deje glavice, koje se moralo otkloniti operativnim putem.Vidite vie o ovoj bilci u odeljku o starakom bronhi-tisu. Sredstva za jaanje grudnih bolesnika ORAH Oreh, orahovo lie, orjehovo lie. Ne moe se pore-i da orah koristi grudnim bolesnicima svojim taninom i drugim sastavnim delovima, koji jaajui organe za varenje i miini sistem, vre neosporno korisno delovanje. Kao unutranje sredstvo daje se: aj od lia u dozi 20:1000 grama Ili u obliku zgustka (ekstrakta) po receptu koji je dao uveni francuski specijalista Kis: Zgustak orahova lia (.ekstrakt . . . 60grama pp Glicerina .....120 gr Vode koliko treba za 300 kubnih centimetara. Aavati po 1 kaiicu posle ruka i posle veere. U svakoj haiici ima po 1 gram zgustka. Ova doza postepeno moe da se udvoji da bude dva puta vea. 19. RUA RUINO cvee, trandafil. Opis nepotreban, slika takoe. Aokazano je da,slatko od rua i drugi sirupi od ruinog ta dobro deluju na grudne bolesti, kako zbog svog zejtvda o n zbog tanina koje sadre u sebi, zatim zbog blagog deloa va stomak i na creva, naroito ako postoji naklonost ka kvu. Kovzerva od ruinog cveta moe da se napravi po ovom receptu rue u prahu ......... 10 grama Vode od rue ............ 20 eera u prahu ........... 65 Glicerina ............. 6 Takav je bio ranije propis u Francuskoj (1885). Ali kako | iea takav ukus kao to ga ima nae slatko od rua ^im. je je uzimati nae slatko. Najboljeje ruu spremi-sledei nain: Uzeti uine cvetove dok su u pupoljku, otkinuti svakoj

 (pvetnom listiu) repi. Zatim gnjeiti i istucati u k- s trn puta veom koliinom eera (po teini), tome vodu od rue dok se ne dobije smea nalik na med. viti po 50100 grama dnevno toga leka, KOJI ni u kom slu-givge as moe da teti. Avhdsrk navodi sluaj jako grudobolne mlade ene koja ie u ku itave jedne godine prosto unitavala slatko od rua., mu dva puta dnevno (po zahvat prstima) praha. od tako se izleila. Da bi rvom prilikom bilo dokazano jednom zasvagda koliko je primena rue opravdana, ne kao neki prezreni bapski ili narodski lek, nego kao naunomedicinski lek prevodim iz najnovijeg dela pariskog profesora Lepera ovo mesto:' Pektin (lek)2 zasluuje da se na njemu zadrimo.Ovaj lek je u poslednje vreme bio jako hvaljen. Njegovo de-lovanje srodno je delovanju elatina (piktijama) i ,natriju-move sduzi'. To je jedna vrsta sluzavog soka sredina izmebu piktija i smolaste mase, sastojak koji se nalazi u pojedinim biljkama, pojedinim cvetovima i u pojedinim plodovima, vou, kao i rui, kestenu i gencijani (lincuri). Interesantna stvar:konzerve (slatko) od rua nekada su se upotrebljavale kao lek protiv krvarenja iz plua, naroito na Istoku. Kinez Ment Se mnogo je o tome govorio. Tvrde jo da je Luzitanus prvi to upotrebio da bi izleio neku kraljicu koja je bolovala od tu-berkuloze. Odatle dolazi njegova reputacija (odnosno reputa-cija ruinog cveta autor) kao leka kod grudnih bolesti i tuberkuloze. Dobra konzerva (slatko) od rua nije nita dru-go do topljenje (razmekavanje) rue u glicerinu i eeru. Ova konzerva je bila oznaena jo 1898. godine kao dobra."Pektin se vadi danas ne samo iz listia ruinog cveta nego i iz jedne meavine rue, divleg kestena i lincure (gencijane). Od toga se pravi rastvor tenost, koja se razliva u am-pule. To je rastvor pektina 1:100, koji se moe dati na usta po 5 grama ili se ubrizgava pod kou. Pojedini naunici, kako u Francuskoj tako i u Nemakoj, postigli su time ubedljive rezultate kod krvarenja nz stomaka, a tako isto u sluajevima pljuvanja krvi iz Dlua. Iz ovoga se vidi da se vea vanost rui ne moe dati. 20. GROE Primenjuje se kao prirodno taninsko leenje grudnih bo-lesnika ma u kom stadijumu bolesti bili. Sprema se na taj na1 Videti: Leenje plua. i tuberkuloze. Pektin je pronaen jo 1831. god. Vie augora pripisuju njegovoj kiselini mo da usiri krv drugim reima, da je zaustavi. in to se suva zrna groa istucaju i zatim prah osui u peiici. Uzima se navrh noa ovog praha, pre jela (tri puta dnevno). Isti takav rezultat postie se i primenom crnog gro-Ba: pije se ira od zrelog crnog groa proizvoljnoj koli-ini 21. REN Njegova uloga je da nadrai sluzokou i da popravi op-ipu ishranu organizma, jer povolno deluje na sve organe za varenje; zato je od znatne koristi kod skrofuloze, obilatog izbacivanja lajma iz plua, bolesnih desni i neaktivnih grudvih bolesti, tuberkuloze i dr. Od rena se pravi sirup koji je vrlo aktivan. I to na ovaj vain: iseku se komadi rena u kolutove i razmeste na mrei (gazi ili sl.) iznad kakvog suda. Preko kolutova rena pospe se Aebeo sloj eera u prahu. Kroz mreu posle toga kaplje si-rup u sud. Od tog sirupa daje se bolesniku po 12 kaike dnev-ao pre jela.Spolja kao oblog ren deluje ak i jae nego slaica, to je katkad potrebno za izazivanje crvenila i pritoka krvi o mestu (kod proboda, akutnih bronhitisa, zapaljenja plue maramice, reumatizma itd.). Oblog se dri 1020 minuta, bez

prethodnog mazanja koe uljem.Ima vie vrsta ove biljke. Lekovite su samo od koje se, gajene, izmeu ostalog pravi i tzv. rev-spiritus.Kao to se vidi iz primene pobrojanih bilaka, vrlo ih je lako iskoristiti, naroito u leenju dugotrajnih bolesti, samo je potrebno znati izvesne naine spremanja leka, kao npr. ad rue i rastavia, rena itd. Njihova primena, naroito re, korisna je i pri pojavi otoka, jer se smatra da deluju (ra-skavi i ren) na elije bubrega koje lue mokrau (na bubre-ni epitelijum). U ovom poslednjem sluaju moe se primeniti i meavina od 1) ipka, 2) korena od zejeg trna, 3) primor-skog luka i 4) venje; od svake vrste uzme se po 25 grama. Za aj treba popariti jednu kaiku ove meavine sa olom kljuale vode. Piti 23 puta dnevno po jednu olju. Ova meavina moe se pretvoriti u prah i uzimati 26 puta po jedna kaiica. 22. DUNjA Gunja, mrkatunja. Upotreblava se i kao hrana i kao lek. Vrlo je dobra, jer svojim svojstvima, koja deluju steui, re-gulie rad creva i deluje protiv proliva. U isto vreme svojim taninom pomae organizam u borbi protiv infekcije (zara-ze). Ne kvari sluzokou stomaka a, meutim nje u crevima se dobro upija, te i s te strane deluje na bolesna mesta i podstie ka ozdravlenju. SRANE TEKOBE U VEZI S PLUNIM BOLESTIMA Ubrzani rad srca (lupanje") Proirvnje desne strane srca Proirenje leve strane srca i opte proirenje, kao i proirenje aorte kod starijih ljudi Ako uporedimo srce s pumpom,-a takvo poreenje i odgova-ra, onda iz svake tekoe u pluima, naroito ako dugo traje, proistie i tekoa za srce. Ono mora terati krv kroz plua, te ukoliko je prepreka na tom putu vea usled zapaljenja, ka-taralnog bronhitisa, proirenja plua, zastarelih zaraznih procesa, pa i skleroze plunih sudova itd. - utoliko ono mo-"ra vie da se napree. Da bi za isto vreme moglo progurati isgu koliinu krvi, srce mora da bre radi: da bi se posti-glo u pluima onakvo napajanje krvi kiseonikom kakvo biva kad je srce zdravo. U sluaju bolesti plua, nezavisno od svega drugog, npr. otrovne infekcije itd., nastupe isto mehanike tekoe za srce: ono moe da se premori, malake, da se rastegne, jako proiri i najzad izda. U sluaju tekoe po srce nastaje oseaj nedostatka vazduha, teko disanje, zaptiv, napad guenja, cijanoza (pomodravanje), tzv. gubljenje daha". Stoga je potrebno da se u ovakvim sluajevima oslobode plua od neistoe", sluzi, i da se tako to pre skine teret za srce i olaka mu se rad. Olabaviti napon u pumpi" znai pomoi srcu. Oistiti plua esto biva teko, katkad traje dugo, jer u pluima postoji staro ognjite bolesti, poneka put i tuberkulozno, koje se ne moe lako izleiti. Naroito ako se bolesnik ne stavi u dobre higijenske i klimatske uslove i ne podvrgne strogoj disciplini u nainu ivota, rada i odmora. Jer se tek u takvim povoljnijim uslovima moe oekivati i poboljanje stanja u pluima, tj. stiavan.e ognjita, a s tim uporedo i olakavanje srcu, u prvom redu sranom miiu. Od lekovitog bilja koje moe delovati dvojako, da pomae nenje plua i da pojaava srani rad naveemo sledee biljke: I. JAGLIKA Jaglije, jagorevina. Za izbacivanje lajma iz plua ^pogreblava se koren ove bilke, a u nedostatku korena i njen cvet. U korenu ima 810% saponina, tj. onog istog sastojka kakvog ima i u stranoj biljci koja se u tu svrhu upotrebljava senegi. Cvet stiava, umiruje, i tim svojim delovanjem poeava izbacivanje tetne sluzi iz plua. Jagorevina se primeje svuda gde je

potrebno boriti se protiv umaranja srca zbog zastoja u bronhijama: kod bronhitisa, velikog kalja, zaoaenja plua, pre i posle krize". U ovoj bilci ima i kamfora (primulakamfor), te se ona zbog toga moe upotrebiti onde gde ve postoji srana slabost, npr. kod starijih ljudi. i kod mlaih nenih, malokrvnih i sla-bih osoba koje boluju od plua i gde postoji mogunost da srce Jaglika malake. U svakom sluaju, ona je bolja od aja od lipe. Preporuuje se u obliku aja od kuvanog korena (odvara od kore-na) u dozi: 23 grama na 100 grama, ili 26 na 200 kljuale vode. Dnevno po tri olje takvog prokuvanog aja. Iste su doze za aj od cveta, poparenog (nekuvanog) u po-kloplljenom sudu. Ili se spremi isparena isceevina (gusta te-na masa) i upotrebljava u koliini 0,2 0,5 grama1, to jest, gr Da bi se ova koliina mogla priblino odrediti, treba imati va umu da jedna kaiica sadri 56 grama. Prema tome, koliina od pola grama iznosila bi deseti, a koliina od grama peti deo kaiice toga gustia se u 400 grama aja od lipe v uzima se na dva sata po jedna aica. Jai treba da popiju toku 23 dana, a slabiji za 34 dana. Ovo najbole mogu spre-miti iskusni apotekari.Strunjaci vele da jaglija ima oko osamdeset vrsti, i zbog toga delovanje nije uvek isto. Treba umeti uzabrati ono pravo, planinsko, miril.avo, to u rano prolee cveta uto.Kako ovaj koren, koji ima miris anasona, ima i osobinu la tera na mokrenje, a u isto vreme da blago isti, moe da se utaotrebi i u poetku plunih zapaljenja, nazeba i gripa. On leluje tada i protiv vatre i protiv bolesti mokranih organa. 2. UREVAK Burevak je dobar kao regulator sranih udara i kao sredstvo za mokrenje kod plunih oboljenja. Naroito dobro deluje kod starijih ljudi sa slabijim srcem i kad se pokau otoci, kad takvi bolesnici imaju nesanicu i ve pate od guenja i nervoze. Cvee urevka treba brati kad se razvije: odmah ga isu-iti, staviti u kutiju i zatvoriti kutiju vrsto da ne ulazi u nju vazduh i vlaga, od ega se biljka kvari. Ova je bilka naroito podesna za primenu u napred navedenim sluajevima stoga to moe zameniti druge Jake lekove KOJI se ne mogu uzimati bea kontrole lekara (npr. preparati digitalisa, strofantusa itd.). Uzima se tinktura od cveta u dozi 2040 kapi za 24 asa u sluaju nervoze srca, ubrzanog pulsa i razdraljivosti. Podrobnije o ovom leku videti kod sranih bolesti. Ovaj se lek esto primenjivao u Rusiji, a i u nemakoj medicini; u poslednje vreme postao je vrlo popularan. Naroito spremljeni gotovi preparati, od kojih da napomenemo: Degena i Kuga, koji su izdvojene glikozide urevka kombinovali s 5,5% rastvora ko-fein-natrijum-benzoikumom. Prema sopstvenom iskustvu, kae dr E. Majer, ovaj preparat moe da se preporui kao dobar. TREA GRUPA BOLESTI ORGANAZA VARENjE I NjINOVO LEENjE LEKOVITIM BILjEM Pre nego to preemna opis i reanje biljaka koje se pri-menjuju kod bolesti organa za varenje moram uiniti neko-liko napomena kao uvod u tu opirnu oblast. Bolesti organa za varenje uvek su sloene (komplikova-ne) bolesti. Izgleda da su samostalne, ali su u stvari uvek po-vezane jedna s drugom. Tako

npr., retko da je stomak bolestan sam, ve obino zajedno s dvanaestopalanim crevom (deo na iz-lasku iz stomaka i na poetku tankog creva). Oba ova dela u vezi su s radom jetre. Oboljenje jetre i une beike sa svoje stra-ne izaziva zastoj krvotoka u celoj unutranjoj oblasti izmeu rebara i pupka a tako isto i zastoj u crevima, pa i daleko u debelom i zadnjem crevu, gde izaziva stvaranje uleva itd. Greke u jelu i piu, alapljvost, pijanstvo, pretovarenost dovode isto tako do sloenih oboljenja i organa za varenje i optih.Ali i bez ovoga kod pojedinih ljudi mogu da budu mlitavi miii stomaka i creva, a mogu da budu bolesne delimino ili potpuno sitne lezde u stomaku i crevima. Usled toga stomak i creva nemaju snage da teraju hranu napred ka debelom crevu i izlazu, kao ni da lue DOVOLjNO sokova koji vare hranu ni do-voljno maziva" da hrana klizi po njima.Nasledna oboljenja ovde takoe nisu retka. U tu kategoriju ubrajaju se ludi koji uz slabe stomake pate i od nervoze i istroenih nerava: koji su odmalena fiziki neni i slabi, malokrvni, mrlavi na jelo; koji pate od uroenog sputenog stomaka i creva, tankih i debelog, koji pate od gojaznosti, za-tvora, greva i dr. bolesti, steenih u trbunoj dupljiokom ivota (kod ena naroito). Vrlo veliku ulogu igraju ovde zapaljenja bilo jednog dela organa za varenje, bilo celog kanala usled raznih bacila, mi-kroba i sitnih parazita, kao i sitnih i krupnih glista. Ta zapal.enja izazivaju komplikacije od dalekosenih posledica (npr. ak zapalenje bubrega). Usled toga nikome nije lako izvriti podelu stomano-prevnih bolesti i rasporediti prema njima lekovito bilje. Ipak, u interesu nestrunjaka koji treba da razumeju stva-ri koje se njih tiu ja sam izvrio podelu ovih bolesti ne toliko prema tom strogo naunom zahtevu, koliko prema prak-tanoj potrebi samih nestrunjaka i bolesnika, i to prema znakovima bolesti koje oni mogu na sebi da uoe i da prema njima tznmaju lekove. Razume se da je najbolje da dijagnozu bolesti odredi lekar, naroito u tekim sluajevima: kad postoji sumnja na ranu u stomaku, ranu u dvanaestopalanom crevu, na krvarenje u crevima, na gnojnu nicinu, rak i druge vrste tumora. Ali gde se 10 ie moe, savetujemo da se bolesnici i njihovi blinji, neorunjaci, zadovolje ovom naom podelom bolesti organa zarenje i prema njima da primene odgovarajue bilne lekove. U leenju organa za varenje lekovitim biljem, odvajkada velikulogu igraju gorki lekovi. Ogledi uinjeni gricom i pjdukom travom dali su dr Peteru Vegeru pravo da zakljui da gorine imaju svojstvo da pojaavaju, polako ali trajno, u razmeni materija oksidaciju, koja se vri pod kontrolom simpatikog nerva". Time se nauno opravdava upotreba gorkih lekova, i moemo rei da su se oni upotrebljavali u svim vre-menima i da su ih lekari preporuivali da kod bolesnika iza-zovu bolji apetit, da podstaknu na rad i varenje ostale puteve, poboljaju ishranu i snagu organizma pruajui mu ovako nova i jaa sredstva za odbranu. BOLESTI STOMAKA Slabost, mlitavost stomaka i ostalih organa za varenje, tzv. ato-nija (tromost). Nadimanje uveana koliina gasova. Odsustvo apetita usled psihikih potresa: duevnog neraspoloenja, bri-ga, uzbuenja, alosti itd. Broj ovakvih bolesnika je vrlo velik. Zato treba u prvom redu obratiti panju na uzroke ovakvih stanja i starati se da se oni uklone, i istovremeno pristupiti leenju. Jedno od prvih sredstava koje podstie stomak na rad, dra-i ga i krepi, a tako isto i ostale organe za varenje, terajui i vetrove iz stomaka i creva jeste:

1. ANASON Slatki koroman', anis. Biljka kod nas vrlo poznata po naem napitku rakiji anasonliji". Samo, kako se ovde ne upotreblava rakija nego u drugom obliku, podrobnije emo je opisati. Upotreblava se seme, plod. Mirisa je aromatinog, ukusa prijatnog, otrog i sladunjavog. Za ove osobine ima da zahva-li svom sastojku esenciji, koja se na hladnoi stvrdne (anetol). Ostali deo sastava ini jedna tena materija. Pa i samo ime azp dolazi od grke rei izbacivati", gaati", primenjeno na vetrove jo u to doba. Stari su ga smatrali kao sredstvo koje podstie, umiruje, krepi stomak i pomae oveku da zaspi. Isto su to posle svojih ispitivanja konstatovali naunici Kadeak i Menije 1889. g. Po njihovom tvrenju, esencija anasona deluje prema koliini 1 Naziv iz Botanike prof. Snmonovia. koja se uzme: u manjoj koliini i u prlja vreme ovek voli da radi, da dejstvuje, a ako se uzima u veoj koliini i u dugom periodu, miii oveji sasvim omlitave, on se osea kao pi-jan i pada u teak san. Prema tome, primena anasona je pogodna u onim sluajevima gde postoji mlitavost i gde se trav la se pokrenu na rad stomak i creva i da se umire nervi tvh ortana koji utiu i na izazivanje greva i na poremeaj ra-da srca i krvnih sudova. Ako kod takvih bodesnika postoji jo n koja pluna bolest, astma, bronhijalna spazma i kaalj, onda je upotreba anasona jo umesnija. ajboljje i najjednostavnije da se daje u obliku aja, u dozi od 1 kaiice na ol>u kluade vode. Ili u vidu praka, 0,22 grama dnevno; ili u vidu tinkture, 13 grama; ili u vidu alkoholata". koji se sprema od 2 grama esencije od ana-sona i 89 grama spiritusa od 90%, a daje se po 515 grama dnevno. Ako postoji i bronhitis, najbole je da se spreme kapljice po ovom receptu: Esencije od anasona ......... 4 grama Sumpora .............. 1 gram Davati po 6 do 8 kapi dnevno ma u kakvom aju, erbetu, srrupu itd. Anason je kod nas na jugu dobro poznata bilka, spada u familiju amrelastih biljaka. Biva visoka 35 decimetara. Stablo ima visoko, cvolikasto, obraslo kratkim mekim dlakama. Donji listovi su joj prosti, srcasto-okrugli, duboko urezani, sredn.i su perasti, a gornji prosti ili prorenjasti. Cvetovi su beli, u kitama u vidu izvrnutog amrela. Plod sitan, s mekim mal>ama i rebrima. Cela bil>ka mirie prijatno na neki zain. Poreklo mu je Istok, ali se neguje na jugu Evrope kao zain i kao lekovita biljka; pa i na Zapadu, ak i u Alzasu i u Tiringiji. Druga biljka s istim osobinama i dedovanjem na stomak jeste: 2. MORA Divla miroija Od nje se pravi sirup, zejtin i voda koja tera gasove iz creva. Kad su napeti stomak i trbuh, a u isto vreme postoji i otok jetre (crne digerice), sputeni ut-robni organi i nabreklost celoga trbuha usled nadimanja, pa se pokazuju i znaci otoka onda je za olakanje te napetosti najbolji kuvani aj od ploda ove biljke u dozi 2530 grama na litar vode, ili po 6 grama na svaku olju kljuale vode. Uzima se posle svakog obroka po jedna olja aja. Za jaanje slabog apetita i radi poboljanja varenja, tj. kad treba da se izazove duenje stomanog soka u veoj meri i da se gone gasovi treba upotrebiti i koren moraa: 4080 grah kuva se u litru vode. Piti po 1 olju posle o.broka. Ili se

moe upotrebiti sok od korena po kaiku, posle obroka voe. Ko ima zejtina od moraa, moe ga upotreblavati po 110 kapi na paretu eera posle jela. aj od korena tera i a mokrenje, te pomae i disanju. Nee biti bez interesa za itaoce da dodamo da svi like-G i artrezi, koji se daju zbog prijatnog ukusa i radi boleg renja posle jela, a i inae, sadre sastojke moraa. Otuda se ilk njegovo korisno delovanje u svim sluajevima gde se tra- la se podigne energija stomaka i creva. U tom sluaju treba ha ropisivati zajedno sa sredstvima koja se upotrebljavaju za varenje, jer posle njih se primeuje labavost creva, pa je ba isrebno da se ona ne uspavaju. U njemu ima jedan sastojak sli-av kamforu, koji je, kao to znamo, uvek koristan. Praak od semena divllje miroije (moraa) daje se udozi 4 grama dnevno, podeljeno, posle jela, Za aj i zejtin 3. KIM T sluajevima nadimanja u stomaku i crevima kod ljudi .Jutaju" vazduh (aerofaga), aj od plodova ili od korena 6iljke upotrebljava se u istoj dozi kao mora. Jak prokuvan vd lrbar je za klizme protiv gasova u crevima. U tu svrhu tremeniti aj u koliini do jednog litra. Moe se upotrebiti i zejtin od kima po ; kai posle obroka u topdom aju od nane. Kim je dvogodinja bil.ka s vretenastim korenom (kao kolac") vrstim stablom, uspravnim, koje dostie vie od pola metra visine-Lie u drci ima iroku lasninu za obuhvat, inae je perasto, jaho 'n duplo iseeno, u donjem lelu raste crepasto poreano, gore je lis sitno i razbacapo. Cvetovi su beli ili ruiasti. Sitan, duguljast plod s mnogim .uzduiim rebarcima. Cveta u maju i junu. Gaji se radv zaina, za spravljanje likera i za lek. 4. MIROIJA Kopar. Primena miroVije kao zaina ne trai nikakva objanjenja: da nije dobra ne bi se u svaki lonac (tj. jelo) ni dodavala. Mi ovde samo istiemo da tri napred pomenute biljke: anason, mora, kim i ova etvrta, miroija, zasebno ili sve zajedno, ine grupu biljaka koje krepe stomak i teraju ga-sove, ime poboljavaju varenje kod slabih organizama. Miro-ija, isto tako kao mora, izvanredno deluje protiv tucanm, i to uzeta kao aj. Naroito kod nervoznihljudi. kod kojih umanjuje, pa i prekida sasvim tucanje, i povraanje. I stari Jevreji i stari Grci upotrebljavali su ovu biljku kao zain zbog njenog mirisa. Narod na selu je dobro poznaje, nai varoani takoe, zbog ega naroiti opis nije potreban. Do-ziranje je isto kao kod moraa i kima. 5. KRUPNA I SITNA BELA RADA Protav greva i bolova, a naroito protiv upornog izo-stajanja apetita, koji se niim ne popravlja, naroito kod grud-nih bolespika i tuberkuloznih, kao jedno od vrlo dobrih sred-stava moe posluiti jak aj od bele rade (sitne i krupne vrste), koji se uzima izvan obroka, u svakom sluaju pre jela, a ne posle jela kao to se pije obian aj. Ovaj aj se spravlja od dve pune kaike cveta i ole klju-ale vode. To se ostavlja da kisne itav jedan as. Zatim se pro-peli pritiskivanjem da aj bude jak. Ako je nekom teko popiti ovaj orbuljak", Leklerk preporuuje praak od bede rade istrljan sa eerom, u koliini 35 grama (po pola). Tre6a uzimati po 6 prakova za 24 asa. Za apotekare bi recept ovakvog praka bio sledei: Praha od cveta krupne ili sitne bele rade 3 grama eera .............. 1 gram Za jedan praak. Uzeti est praaka dnevno s vodom.

Izgleda malo neverovatno ali je istina da nai ljudi, i to oni sa sela, ne znaju koja je to biljka kad im se pokae cvet, a svaki as ga nogama gaze. Varoani su otili takoe u drugu krajnost: oni znaju za kamil-tej", ali na belu radu" takoe ve mogu da se sete dok im se ne pokae sama biljka, ili ne kae njihovo kamil-tej". Jedan primer vie kako mogu proste stvari da se ne znaju ili da se izopae kad se neki tuinaziv odomai 6. KORIJANDAR Paprnc, papri, kinec. Ova biljkaje iz familije am-relastih bilaka. Raste po usevima oko Aleksinca, cveta u ju-t n julu. Kad se isui, gubi neprijatan miris i teak zadah postaje prijatno mirilava. Zato je treba upotrebljavatisamo osuenu, i to kao aj od plodova u dozi 3:100. Ili ss otre.ma tinktura i daje po 1020 kapi posle jela. Praak se moe davati u dozi od 1/2 do 2 grama nekoliko puta dnevno.I dr Sava Petrovi govorio je o njoj ovo: U medicini se zreo plod kao sredstvo to drai i daje se naro-o vrotiv tromosti organa za varenje i za isterivanje vetrva. Apotekarski lekovi u koje ona ulazi jesu takozvana Aia igua i. Pre su se mnogo upotreblja- Dobra je kombinacija: seme od kima sa semenom od kori-jandra u jednakim delovima. Stucati i pretvoriti u pra-ak. Davati pomalo navrh noa posle jela.U ovu kategoriju biljaka i lekova spada i sirijska vrsta umbelifera, od koje su Egipani spravlali lek kheli, koji se sada i kod nas prepisuje kod plune astme. Meavine za labav stomak Postoje i meavine pobrojanih biljaka kao sredstvo za izazivanje apetita i isterivanje gasova. 2) Meavina etiri ploda za isterivanje gasova, nazvana vrua", od: Anasona Miroije Kima Korijandra UpotrebAava se kao aj posle jela: po 1 kaiica na o-l>u kluale vode. 3) Meavina etiri semena, nazvana hladna", tj.: Seme od tikve lubenice dinje krastavaca Upotrebljava se kao emulzija", kao mleko koje se dobija kzd se oieno seme istuca s vodom. Daje se kod zapaljenja u stomaku i crevima, naroito u vezi s obolenjem mokrane be4) Meavina gorina koju ine: Lie od ika Cvetni vrhovi od kiice Cvetni struk grice Uzeti od svakog po 50 grama i smeati. Davati kao aj pre sla u dozi 35 grama na olju kluale vode. Matinjaka Uzimati po jednu kaiku ove smee na olju aja. Piti po 2 do 3 olje dnevio (dr Majer). 7. IBIGOT Earska miriljava trava, vodeni bour, rajska vodsna icova. mirisni koren, temivarka. Lii na peruniku. U le-kovitu se upotrebljava njen koren. Ukus ima aromatian i pri-|aan. pomalo pecka, gori i zagreva. Pored toga to je stomani lek, on u isto vreme snai stomak i podstie ga na rad. Daje se kao aj. Ali ulazi kao sastavni deo u druge gorke sto-mane lekove, tinkture i smee. Iirot moe da zameni clet, te bi se dobro utedelo kad bi se umesto cimeta odomaio u domainstvu. Ranije je davan i protiv drugih bolesti, ali je najbole primenjivati ga samo u sluaju poremeaja u varenju. Uzima se kao aj: 20 grama na litar kluale vode. Daje se kako pre tako i posle

jela prema potrebi i re-zultatu koji se eli postii. Leklerk je opisao ovu biljku (u Medicinskoj tampi, 1928. g.) opirnije i lepe, pa smatramo da e biti od kori-sti da njegovo gledite o njoj ovde izloimo. Kao i sada, tako se ranije upotrebljavao koren od nje, i go: protiv gubitka pameti, kad oveka poinje da izlape pamenje, u sluaju paralize, grenja, izvijanja (consvilo), KOA bolesti bubrega s vrlo oskudnim mokrenjem, paralize jezika (uzetosti) i usana i kao meavine uz druge lekove: protiv greva u crevima (praksa nemakih starinskih lekara), sla-bosti stomaka, napada unog kamena i, najzad, kao lek za po-pravku apetita. Za ovaj koren nauka je utvrdila da sadri u se-bi: tanin, skrob, etarsko ulje i jednu smolu. Iz uljasu naunicv izvadili mnogo sastojaka, a pokazalo se da su svi ti sastojcn s onima to se nalaze u korenu vrlo lekoviti. Tako je ovaj za nauku zaboravljeni lek mada ga narodna medicina nije zaboravila, a prosti biloberi su ga takoe mnogo preporui-vali opet primljen u nauku s velikim poastima." Jer mala nema onih vrlina koje su mu ranije pripisivane, ipak se ii-rot (ili miriljava trska) pokazao kao dobar lek za podsti-canje stomaka na rad, na luenje sokova i varenje u njemu i u crevima. Dakle, kod mlitavosti tih organa i odsustva apetita. a i kao sredstvo za isterivanje gasova on je pokazao svoje dobro delovanje, to zavisi od toga da li se daje pre ili posle jela. U prvom sluaju podstie stomak na rad i izaziva apetit, u drugom, posle jela, isteruje gasove. Pored aja moe se davati i kao tinktura u smei s dru-gim travama Na primer: 1) Tinkture od iirota, korena ..... 30 grama lincure ........ 5 zeje stope, korena* ... 5 Dati po 5060 kapi pre jela. 2) (Za apotekare) tinkture od iirota . 15 grama kardamome 4 angelike . 6 korijandra 5 Smopati. Davati po 5060 kapi posle jela u olji aja. to se tie primene ovog korena, kao i drugih sredstava za ree kod grozniavih stanja i bolesti stomaka s poremee-mokrenjem videti i poslednju glavu ove knjige. I. SELEN Lestvim officiunale mnogo kri u stomaku" sa mestiminim grevima u crevo, n koji u to isto vreme slabije mokre, te je potrebno da se bubrezi podstaknu na rad (Leklerk). V tom sluaju moe se praviti smea s kilavicom, lanenim semenom, medveim cve-tial, u podjednakim koliinama (videti bolesti bubrega). Uzima ze jslna kaika za 2 olje proklualog aja i daje po jedna tall. nekoliko puta dnevno. Upotrebljava se koren i seme, u vome ima neke vrste terpentinskog ulja. Selen se upotreblava kao aj u dozi 10 grama na 200 grama a.uade vode; piti 23 olje dnevno, posle jela. Selen (angelica archangelica) I selen spada u amrelaste biljke. S golim, granatim stab-lom, tankim duboko urezanim liem, belim cvetom i rebra-stim semenom. 9. ANGELIKA Angelika ima svojstvo da kod ludi koji su izgubili ape-tit usled nekkh psihikih potresa (luevnih muk.a itd.) uki-tava kodljivu sluz na sluzokoi usta i stomaka i da nadra-uje i podstie na rad mlitav stomak. Trai se pod nazivom radis angelike tajog ili radih arhanelikue Preporuuje se aj od plodova i korena ove biljke, pre je-la, u dozi 5:100 (10:200). Ili se sprema kao alkoholni rasb li kao tinktura, i daje se po 2030

kapi pre jela u malo vode. Naroito ga je dobro spremiti na ovaj nain: u olju kljuale vole spustiti nekoliko komadia stabla ili korena, kad se mbgu nabaviti svei. Prijatan miris ove biljke, njena osna-ujua svojstva i pomalo umirujue delovanje na nerve op-ravlavaju njenu staru slavu kao sredstva protiv glavobolje i protiv srane slabosti" (Leklerk), protiv nadimanja u sto-kaku i protiv infekcija (zaraze u crevima, tifusa, kolere, aroliva i sl.). Angelika se upotreblava pri leenju i drugih bolesti o emu e se govoriti kod svake posebno. Laponci (narod krajnjeg severa Evrope) upotrebl.aaa JCV kao hranu, zain i kao lek. ak je i veterinska veterinarska medicina upotrebljava kao stomani lek. Na Islandu, kao kultura biljka stajala Rusiji: na Uralu u Poltavskoj i Mogiljevskoj gu-berniji, Litvi, u Norvekoj, Poljskoj i Italiji upotrebljava se kao sredstvo protiv greva u trbuhu izazvanih nervvim poremeajima. U poslednje vreme jako se preporuuje upotreba koreva angelike s ugljenisanom kafom (sredina izmeu prene kafe i uglena), koja vrlo dobro deluje kod poremeaja u crevnma s obol-.enjem sluzokoe i njihovim nervnim nadraajima. Moe se uzimati odvojeno, a moe se kombinovati koren s drug lekovima, npr. aloem, ekstraktom ui, guterae i papaverinom. Postojala je takva formula zrnaca (pilula) nazovivamo ih angelinim s nauno osnovanom primenom: Korena angelike .......... 0,02 gramg Aloe .............. 0,005 Aktivnog ekstrakta ui ...... 0,004 Aktivnog ekstrakta guterae .... 0,05 Papaverina ............ 0,02 Sve za jednu pilulu. Pomeano u ugl>enisanoj kafi. Dnevao uzimati 3 pilule. Koren se upotreblava i kao sredstvo protiv puenja: isit-njen koren se vae u ustima kao guka, a sok je dobar za stomakSastavne delove korena ine etarski zejtini, smola zva-na angelicin, angelina i valerijanska kiselina, boja i gorkv sastojci. Slino ovoj angelici, kazao je dr S. Petrovi, moe se upotrebiti i raskovnik, muki raskovnik, s kojim je narod pravio razne vradbine: da moe da otvori svaka vrata ili da srui svaki zid, tj. da ukloni svaku prepreku. Angelika ili kravovac (iviz), koren sv duha, postoji kao prava angelika koja raste po visokim mestima, tj. takozvana arhangelika, od koje se za leenje uzima koren. Vrlo joj je srodna, i nalik na nju, DIVLjA* Koren crave angelike je granat, debeo, spolja mrk, unutra beo. Dvogodinja je Amreli su krupni, gotovo okrugli, s mnogo dlakavih krakova. Aie je dva do tri puta perasto deljeno, s jajastim ili ponajvie ja-jastolancetastim renjevima. Vrni su listii celi ili na troje ise-evi. Donje je lie na rukavcu. Stablo je uspravno, ilebleno, navrhu granato i visoko do preko metra. Vreme cvetalja: julseptembar. 10. KIICA Grozniava trava, zimniarka, kitica mala, grika, grko zelje, grosniavka, trava od groznice, kiica crvena, zlatni griak. Pored drugih, vrlo dobrih osobina kojima je obdare-va ova bilka naime, upotreblava se protiv groznice i vatre, o emu e biti govora ona ima i tu osobinu da pokree na rad organe za varenje, podstie ih da lue sokove za varenje i umi-ruje bolove kod nervoznih bolesnika Upotrebljava se kao aj u dozi 30 grama na litar vode, ili oo tinktura po 2 10 grama dnevno (do 200 kapi). Ili kao is-aren vodeni raso (talog od isparenog vodenog rasola), u koli-vni od 1/2 do 1 grama dnevno navrh noa. Sve pre jela. Postoji vie vrsta ovog roda: niska, uzanolisna, pribre-oa itd., ali je

glavna naa obina kiica, koja je karakteri-stina po tome to su joj svi cvetovi (kite) na istoj visini. Kiica je letnja biljka naih predela, s crvenim cvetiima, us-pravnim stablom ak do 3 decimetra visine, koje se najee grana usvom delu. Donje joj je lie iroko jajasto, pravi pri dnu Jelnu rozetu", ubor, a gorlje parno, udaleno jedno od drugog, oblika JgJastog do duguljastogi tankoprodunog. Cvee je boje jarko do tamnocrve-veinom mnogobrojno na jednom vrhu grozdane drke. Ono nema eteljke, Zbiveno je. Sva je biljka glatka. Raste po livadama i peskovitim mesti-ma, na proplancima. Cveta u julu i avgustu. Gorkog je ukusa. Zvannio se trai kao Nega sepgagi pipopv. U medicini se upotreblzva ras-cvetana biljka. Ranije je bila poznata kao Nega ( trava pro tiv groznice. U staroj srpskoj farmakopeji igrala je veliku ulogu, jer je ulazila u sastav raznih gorina i kapljica ). Pripada rodu lincura i moe da zameni pravu lin-curu (gencijanu). 11.LINCURA Ugarska siritara, gorica, raven, gore, gorki koren, ze-l>e od srca, srenik. Raznovrsnost naziva govori o tome ko-liko je ova biljka popularna u narodnoj medicini. Upotrebljava se koren. Ulazi u sastav mnogih lekova, ili se moe dati i sam kod slabog stomaka i kad se skupljaju u stomaku i crevima vetrovi. Jo bolje je ako to stoji u vezi s malokrvnou, skrofulozom, slabim kostima i groznicom bolesnika. Prema analizama savremene nauke izlazi da su u ko-renu naene materije raznoga roda: tri eeraste, dva fer-menta (koji izazivaju vrenje); jedna materija koja oksidie, jedna esencija i pektin; ranije, kad je stvar posmatrana jed-nostavnije, dralo se da u korenu ima gorke materije, bezuku-sne materije i miriljave materije, koja se brzo isparava i koja u veoj koliini tera na povraanje i opija (zanese) o-veka" (dr S. Petrovi). I obrnuto, u alkoholnom rastvoru kao gorko sredstvo pokazuje oivljavajue delovanje, reflektor-no, u sluaju klonulosti s gubitkom svesti i potpune slabo-sti (nesvestice i kolapsa) Ranije se smatrala, a i sada, kao najdragoceniji gorki lek (tonian) za popravku slabog stomaka. U velikoj dozi, naroito kad je svea, lincura se ne da-je, jer jako drai stomak i tera na povraanje. Zato se ne daje kad je stomak u uspaljenom stanju." Zbog toga treba paziti na propisane doze, a one su sledee:Lincurin koren u obliku praka: 1 5 grama dnevno (pre-ma uzrastu i jaini bolesnika). Ili se sdrema raso: po 3 graka na olju hladne vode; to stoji etiri asa, i onda se pro-nedi. Isto tako daje se i tinktura: po 3050 kapi pre jela, dvaput dnevno. Sirup se sprema od aja korena i daje se po 50100 grama dnevno. A vino od lincure sprema se na ovaj naiv: 30 grama korena u litru belog vina kisne deset dana; to se procedi i daje po 12 aice za liker, do 4 aice dnevno, vre jela. Kao ova lincura mogu se primeniti i sve druge vrste roda gencijane, pa i sitnije, kao to su otodavka (Sep-papa ueta), prostrel, siritara, koje narod upotrebljava, ali su slabijeg delovanja. Ima vie vrsta lincure: sa utim, crvenim ili plavimvetoi, zatim ugarska" (upravo panonska). takasta, krsnata, livadska, ladna", kratka lin-1ra (bez stabla), bavarska, mala, proletna, leea", mehu-rava, snena , gorka, poljska, nena, kepec-lincura Od svih njih najlekovitiji ue koren ute lincure. Raste to brdima, cveta od jula do septembra. Koren je dugovean, lvbvo. lugaak, valjkast i granat. Cvetovi su ute boje, usamleni na T grane ili u bokoru, bunasto na stablu nasaeni (na kolenima). lieje s 57 nerava koji su na vrhu primaknuti. Donje lne pri korenu je krupno, eliptino i ima drku. Stablo

je pravo, uspravno, raste lo isvve 0,613 metra, debelo je, jednostavno i upl>e. 12.RUZMARIN Rrvvarinovo lie podstie stomak na rad. Leklerk tvr-ll je dobijao dobre rezultate od aja, u dozi 5:100 grama, koji su bili sasvim klonuli usled tifusne e, gripa itd., kao i oslabelog stomaka usled velikih fizikih i intelektualnih. Nekada je bio jako hvalen. Ruzmarin ulazi u sastav miri-livog vina i mirilivih balzama za trljanje i takozvanog opodeldoka. Prof. Partirije i Rusel priznali su da, posle ulivanja u dvanaestopalano crevo, pomae luenje ui, koja postaje bistrija i lui se u veoj koliini, to opravdava upotrebu ruzmarina pre jela kod hroninog zapalenja une kese, malih otoka jetre, ciroze Laeneka i utice usled oboljenja jetre.Ruzmarin daje (kad se pee destilie) jednu esenciju i jedan naroiti kamfor;' otuda verovatno i njegovo delovanje da krepi, jaa i podmlabuje. Na naem primorju upotrebljava se lie ruzmarina kao zain u jelu, te se time potvruje njegovo dobro delovanje na stomak. Ruzmarin se sadi po batama, ali ne moe napolu zimu da prv-zimi." Mirisa je prijatnog i jakog. Cveta u aprilu i maju. Divl>e rasts u junoj Evropi. Lie mu je koasto, trajno zeleno i rapavo odozgo, belo i runovito odozdo, linearno i nema drke. II* b je, uspravljev, granat, dosta visok. 13. OSAT Blagoslovena boca, blaeni kal, pitomi kal, babino zel>e. U nemakoj botanici navodi se da je ova bilka pore-klom iz june Evrope i da se ponegde gaji kao lekovita bil>ka. Ova biAka sadri gorinu koja ima sve osobine jednog leka: izaznva oseaj gladi i podstie apetit, to je vano kod skrofuloznih bolesnika. Lek se spravlja od suvih cvetnih kru-nica: jedna aka krunica kuva se u 3 litra crnog vina na ti-hoj vatri dok se ne ukuva do 1/2 litra. Uzima se po 1 kafena olja ujutru i uvee. Dr Oe primenjivao je tean ekstrakt ove bil>ks u leenju reumatizma i neuritisa, kod poveanja mokrane ki-seline i uree. Dnevna doza je do 100 kapi ovog ekstrakta: 'uziJ potonjak; 2 jova crna, rese i zreli plodovi; 3 meja apa ', 4 pokosnica, a koren, b zreli plodovi. TABLA 10. 1 striua; 2 naprstak); 3 nar), a raseen plod, b seme; | 4 momi. ma se u etiri maha u toku 24 asa, tj. svakih 6 asova. ekstrakta, moe se pripremiti ovakav napitak: 3 grama ove biljke preliju se oljom vode. Pre obroka treba popiti po 1 olju. GREVI I BOLOVI U STOMAKU (bez izmena sluzokoe i organskih oboljenja u stomaku) Veliki broj ljudi ali se na bolove u stomaku. Ali to ne znai da im je stomak pokvaren, tj. da kod njih postoji neko oboljenje sluzokoe, lezda ili miinog tkiva (zidova sto-maka). Takva stanja ipak su vrlo retka i iznose prema ostalim samo petinu sluajeva, to znai da od bolesnika koji se ale na bolove u stomaku 80% ne pati od organskih izmena u sto-maku, ni od bolesti sluzokoe ili stomanog zida. Kako to bolesnik moe odrediti? Vrlo prosto: izmena sluzokoe i druge organske povrede stalne su. Prema tome, ako se grevi i bolovi javljaju s vremena na vreme znai da nema ozbilj-nih poremeaja u stomaku. Samo ako su ovi simptomi stalni bolest u stomaku moe se smatrati ozbiljnijom. U suprot-nom, ove pojave su prolazne, bez ozbiljnih promena u stomaku, i pri n.ihovoj pojavi treba primenjivati:

1) Najpre tople obloge, spolja, na stomak; potom treba uzeti, ne odmah posle jela nego malo docnije, olju toplog aja od lipe ili nane. 2) Ako se jave bolovi usled gutanja vazduha i skuplanja vazduha u stomaku i crevima, zbog ega i dolazi do naduveno-sti i slabe pokretljivosti organa za varenje, to se lei najbo-Ae kimom (Sagit sat). aj se spravlja od zrna ili od korena kima u dozi 2550 grama na litar vode, ili po 6 grama na olju kljuale vode. Uzimati po 1 olju posle svakog obroka. Pored ovih, mogu se primeniti s uspehom i sledea sredstva: 1. JASENAK Jasenak Rusten, bijeli jasen, vilino cvee. Svee lie ove biljke kad se rastrlja mirie na limun. Za svoje delovanje ima da zahvali etarskom ulju koje biljka sadri u sebi. Zato seao aj od korena moe primeniti kod nervoznih i histeriih lica, kojima njegov miris prija. Delovanje je vrlo dobro (E- Majer). Najbole je davati ga u smei valerijane i matinjaka u ovom odnosu: T-rae radicic dictamni albi....... 5 grama mellissae........... 5 valerianae....... ... 20 Davati tri puta dnevno po 2030 grama. Suvo lie moe ha se upotrebi umesto aja. Ovaj aj je dobro stomano sredstvo l laje se protiv bolova i greva usled nadimanja i ravog va-reaa, a tako isto i protiv nesvestice, i radi boljeg mokrenja. Za aj se upotrebljava i koren u dozi 60 grama na litar vode. Trai se pod nazivom 11l. Ovaj koren, svee iskopan i dat kao odvar, deluje i protiv glista u crevima. Iako je dr S. Petrovi govorio da nauna medicina ne koristi ovu biljku, mada su je stari upotrebAavali, ipak je francuska i nemaka praksa primenjuju kod malokrvnosti, ble-Aoe i opte slabosti. Dvogodnnji koren ovog buna mirie prijatno, iz njega izbijais stabala, koja dostiu visinu i do jednog metra. Donji listovi su ku jajasti, gornji prosto perasti i duguljasti, slini liu jasena (otu-Aa valda i ime). Listovi su plitko izreckani. Cvetovi, bele boje, pore-bann su u 1rozdove. Kad se u tople letnje veeri, kad nema nimalo kau Sage (Nemaka fdora), ,d1rinese plamen cvetnom grozdu jasenka onda se etarski zejtin, koji se tu izluio, moe zapaAKGI i izgoreti." 2. NANA Kueraka, metvica, nana, konjski bosiljak. Ova bilka, oored ostalih svojih dobrih osobina, koje ovde imaju podesnu prnmenu, ima i tu da se moe boriti protiv intoksikacije, tj. trovanja koja mogu naii ili nastupaju u samom organizmu. Kao esencija upotreblava se spolja, protiv migrene.Nain upotrebe je jednostavan: aj: 23 grama lia na 100 grama kljuale vode (5:200). Svea biljka daje prijatniji napitak nego suva. aj treba uzimati poslv jela. Ali moe da se spremi od nje i alkoholni rasb; u tom se sluaju daje po 1520 kapi u ai vode. Takoe posle jela. Nana je jako miriljava biljka, dostie visinu do 6 decimetara. Lie je duguljasto, otro na vrhu, srednje zupasto zarezano, na drdi, glatko ili upljikasto. Cvetovi su crvenkastobeli, izbijaju u kolenima glavice dugog klasa. Ne raste kao divlja, ve se neguje kao lekovita bilj-ka. Lie ima u poetku ljuto-aromatian ukus, a zati hladi, jer ima u sebi ulja boje vetri. Vreme cvetanja: julavgustseptembar. Nane ima vie vrsta: lute umske (konjski bosiljak" , barske poljske koja

raste po vlanim mestima, i tzv. sitna na-na (M. Dobro deluje kod kataralnih stanja bronhija, pa i kod magareeg kalja kao aj. Sve su se one odvajkada, upotreblavale kao sredstva protiv trbobolje i greva u materici, protiv gaenja, povraanja i nervoznih slabosti, a poslednja, sitna nana, kao sredstvo to pomae iskalavanje u hroni-nim katarima plua. Nekada je davana i kao lek od reumatizma" (dr S. Petrovi). Prema tome, ako kod nekog bolvsnika sa slabim stomakom i grvvima nalazimo i plu.na oboljenja i re-umatizam, onda je najbolje izabrati ovaj poslednji rod nane. Sve ove biljke, naroito ljuta vrsta, sadre 23% esen-cije (vetreeg ulja), sastavljene od tenog dela, tzv. terpena, i vrstog, kamfore nanine ili mentola., Ovaj mentol je svima po-znat. Kristali mentola mogu da se taloe u vodici od ovih bi-ljaka. Najbolja je ona vrsta nane koja se gaji u Banatu. Dakle, gajena je bolja nego divlja vrsta.Vrlo je slian po ukusu, mirisu i osobinama divlji bosilak Bia koja ga uzimaju oseaju se ilim, energinim, inteligentnim, kreu se rado, ponosito." Sprema se isto kao nana, tj. kao aj: 46 grama na olju kljuale vode. Primenjuje se kako ovde tako i kod nezadravanja mokrae nou (mokrenja u postelju). Najbolje je upotrebiti ga u smei po pola sa medunikom, plunjakom a kao aj: jedna kaika na olu; treba piti 3 olje ldevno. Mentol ima raznovrsnu primenu. 3. SALATA Kad se salata istuca u avanu, dobija se sok. Kad se taj sok aomou toplote ispari, dobija se zgustak, takozvani tridas, u kome ima tri razna sastojka. Ovaj zgusnuti sok moe se dobiti i na taj nain to se stablika salate kad je u cvetu popreko zasee. Iz tih zareza puri beli sok koji se na vazduhu zgusne i postane mrk. (dr S. P.). Sok dobijen na jedan ili na drugi nain upotrebljava se u medicini kao ublaujue sredstvo protiv bolova n greva u stomaku i u crevima. Naroito zbog toga to ne uti-e ravo na organe za varenje, ne izaziva zatvor, kao to to ini opijum, ne ometa krvotok, ne kvari apetit, ne remeti rad nerava, ve deluje svuda POVOANO, bez ravih posledica. Samo se ne dri dugo. Najbolje je davati zgustak u prostom eernom sirupu. Do-za je 0,01 gram za jednu kaiku prostog sirupa, to znai jedan gram na sto kaika sirupa. Treba uzimati po 10, 20 pa i 30 kaika dnevno, prema godinama bolesnika. 4. MAK Afion, opijum. Najzad lek kome nema ravna protiv bolova, svuda u telu pa i ovde: protiv greva u stomaku i crevima. Upotreblava se sok koji iscuri iz glavice maka kad se ova zasee u odreeno vreme (dok su glavice mlade Kako je to lek koji spada u silne lekove" doza kegova mora biti tano odreena.Zato je najbole upotrebljavati ga u obliku tinkture (zgu-stak preliven spiritusom i razblaen pet puta destilisanom vodom): po 50 kapi dnevno najvie. Za' decu, koja su jako osetliva na delovanje makova soka, prof. Pue propisao je ovaj recept kao sirup za decu: Zgustka opijuma (ekstrakt) ..... 10 grama Alkohola od 60% .......... 30 Destilisane vode .......... 340 Bela eera ........... 640 U ovom sirupu 50 grama odgovara jednoj dozi morfina, koliko se ubrizgava pod kou odraslima u velikoj nudi, u sluaju neizdrlivih bolova; a kako jedna kaiica odgova-ra koliina 5 grama znai jednu kaiicu (10 deo) moe uzeti slobodno dete od est godina, pa i dete od 3 do 6 godina. Deca ispod tri godine mogu uzimati jedino sirup u kapima, i to po 510 kapi (u aju od

lipe ili nane) u prvoj godini, po 1020 u drugoj i 2030 u treoj godini ivota. Mi smo bogati makom. Mleni sok od maka, afion" s Var-dara, sadri veliki procenat morfina. Hemijski sastav opi-juma je veoma sloen, sadri organske materpje: kauuka, ma-sti, smole, eera, mlene, siretne i mekonske kiseline, neke mineralne soli i oko dvadeset vrsta alkaloida, od kojih su najpoznatiji i najvaniji: morfin (10%), narkotin (7%), papaverin (1%), kodein (0,3%), tebain (0,15%) i narcein (0,02%). To je uspravna biljka, dostie visinu preko pola metra, boje zelenopepeljaste, gola ili s maljama na drci koja nosi cvet. Stablo je oskudno u granama. U batama je ono vie. Li-stovi obuhvataju stablo svojim srcastim irokim krajem. Cvee je veliko, svetlo belo-plave boje s tamnom linijom pri dnu cvetnog lista. Seme se nalazi u glavicama, koje su gole. Poznato je da se gaji i kao industrijska biljka zbog semena, koje se upotrebljava u ishrani ljudi, za hranu ptica i za do-bijanje masnog makovog zejtina. 5. ALFIJA Sveta trava", grki aj, evropski aj. Nekada, u Grkoj i u Rimu, smatrala se u narodu kao sveta trava. Uivala je ve-AIKI glas i kod lekara. ak se ilo dotle da se kae: Kako bi mogao da umre o-vek koji ima u svojoj bati alfije?" Jer dolazi od spasti, spasti se. I danas se njeno lie i njena cvetna metlica upotreblavaju u popularnoj medicini, gde se smatraju kao stomano sredstvo, kao sredstvo koje jaa stomak i podstie na rad. Suenjem ova biljka ne gubi od svog mirisa, Augog i pomalo gorkog ukusa. Grane s cvetom beru se u poetku cvetanja. Lie pre toga: u julu i avgustu. Od nje se sprema vino, ili tinktura i alkoholatura. Za aj se uzima 10 grama cvetne grane na litar vode i pije pre jela, olama (23), protiv bolova igreva u stomaku, kod mlitavog stomaka i tome sl. Da napomenemo da prah od cveta alfije zajedno s pelenom ulazi u sastav uvenog turinskog vermuta. NEPRAVILNO VARENjE U STOMAKU (Dispepsija) A. Nedovoljno luenje stomanog soka Osnovni uzroci ovakvog stanja mogu biti: slabost mii-nog (mesnatog, srednjeg dela) sloja stomanog zida, malokrv-nost i nedostatak luenja stomane kiseline, kao i obrnuto: prevelika zloupotreba jela, umor i premor u poslu, slabost stomaka u pogledu saimanja i priliva krvi, nedovolno lue-nje sokova stomanih lezda itd. Isto tako kodi i prekomer-no uzimanje tenosti: vode, vina, piva itd., usled ega se sto-mani sok suvie razblauje i ne vari. Ravo varenje izaziva stvaranje gasova, koje bolesnik izriguje", kroz usta, tuca itd. Taj vazduh ne mirie na pokvarena jaja, ali ima gorak ukus. Na varenje utie i duevno stanje, raspoloenje, opte stanje nerava, koji reflektorno deluju na dalekom rastojanju i utiu na rad organa Katkad, usled tog nedovolnog varenja, kada stomak nije u stanju da protera hranu dalje (u dvanaestopalano crevo), na-staju bolovi, pravi grevi u stomaku. Ti se bolovi prenose i na okolinu: u rebra i na lea, i nanie.esto ovakvi bolesnici imaju i proiren ili sputen stomak (sputeno dno njegovo).Zato se pri ovakvom stanju mogu uzeti kao lek sve one biljke koje daju gorinu i koje izazivaju luenje sokova u stomaku ili ga podstiu na rad. To podsticanje stomaka na rad poinje od draenja nerava za ukus u ustima, pa nadalje, to izaziva i elju za jedenjem. Ili biva obrnuto. ela za jedenjem iza-ziva luenje soka u stomaku, a to se luenje s padom zalogaja u stomak jo pravilnije i jae vri. Usled toga smatra se danas da je nepravilno uzimati ova sredstva za apetit mnogo ranije pre obroka, npr. na 1/2 i 1/4 sata pre, jer se u tom sluaju sok u

stomaku izlui pre hrane i stomak iscrpe, nego je pravilnije davati ih neposredno u poetku jela, te da njihovo delovanje i delovanje hrane pojaa luenje u stomaku i zapoeto varenje. U red biljaka koje se ovde s najbolim izgledima mogu pri-meniti spadaju: 1.LINCURA 0 ovoj smo bilci opirno govorili u prethodnom odelku. Smatra se da podstie na rad stomak i ostale organe za varenje. Ona ne stee, ne nadrauje, a jaa. Pomae luenje i lezda u us-tima i lezda u stomaku. Kod bolesnika koji pate od nedo-vol.nog luenja sokova u stomaku moemo se posle njene upotre-be nadati dobrom rezultatu, bilo to pre jela, radi izazivanja bilo posle, kad treba da se pobolaju hemijski pro-pri varenju" (prof. Vakez). Najzad ova bilka poboljava vo stanje belih krvnih zrnaca, to moe da se sravni delovanjem koje ima ishrana bogata mesom" (Ler). Usled toga je polesna u svim sluajevima gde postoji prirodna sla-vvet, oronulost posle dugotrajnih bolesti, kod malokrvnih, dezliavih itd. Upotrebljava se njen koren. Nain upotrebe i doze: kao praak od 1 do 5 grama dnev& Raso: 3 grama na jednu olju hladne vode; ostaviti da kisne 4 asa, potom procediti i piti pre jela. Ili spremiti tinkdavati po 3050 kapi pre jela u malo vode. 2. VRANILOVA TRAVA Prijatno mirisa, a ukusa je neto ljutog i gorkog. U n.oj ima dosta etarskog zejI i gumozne materije koja se donekle u vodi rastvara i boja je u crveno (dr S. Petrovi). Ranije su joj stari lekari iripisivali razna svojstva, od kojih je najvie bio u pravu Lioskorid, rekavi za nju da je vranilova trava korisna za ove koji su izgubili apetit, koji imaju slab stomak i'tucaju kvselo i neprijatno". Leklerk produuje: Odista, aj origa-va je dobar lek za lude iji slabi stomaci ne lue dovoljno sokova ili su proireni, kao i za one koji uobraavaju da boluju mnogo od stomaka ili gutaju vazduh." Za aj je doza: 56 grama trave na 200 grama klua-le vode. Ako treba da bolesnik u isto vreme i iskaljuje pri-mena je jo opravdanija, jer ova biljka pomae i u tome: sa-dri etarske zejtine i rastvara plunu sluz, koja se lake izbacuje (kod emfizema, obol.enja dunika, bronhijalnog katara). Koren je dugovean, raste plitko. Iz njega izbija jednogodinjs stablo, vie ili manje dlakavo. Cvetovi vranilove trave su skupl.enn na vrhu grana u jajaste ili dugake klasove, koji zajedno predstavl>aju ravastu metlicu s primaknutim i uspravnim granama. Lie je jajasto ili jajasto-koplasto. Cvetovi su crveni, reBe beli. Raste po suvim me-stima, sunanim livadama i umama, naroito na krenjaku. Cveta od juna do avgusta. 3. VODOPIJA enetrga, gologuza divlja. Upotreblava se lie i ko-ren. Najbolje kao prokuvana ili prost aj, jer ne samo da pod-stie apetit ve tera pomalo i na ienje, pa i na bolje mo-krenje. Ako postoje grevi u oblasti jetre, jo je celishodnije primeniti ovu biljku ona je ranije i nosila naziv prija-telj crne digerice". Doze: 56 grama lia za olju aja, ili kuvan aj (od-var) od iste koliine korena za one koji stradaju u isto vreme i od jetre ili zapaljenja une beike. Prema rezultatima strunjaka dr F. Dekoa (Obsaih), de-luje kao pomaga u leenju ui i stomanih sokova (svee lie), i isti krv. Vodopija ima koren nalik na repu, tj. debeo i klinast. Stablo je visoko do 1 metar. Donje lie raste kao ubor pri dnu stabla, ima po-bone ogranke, duboko urezane, a gornje je malo, kopAasto, zaotreno. Cvetovi, po 23, rastu zbijeni u

kolenima. Cvetovi su veliki, nebesno-plavi. Vodopija raste po suvim livadama, po mebama. 4. IMIRIKA utn ipak, uta iba, imirika, kiseli trn. Pro--js se kao gorina za jaanje stomaka, u obliku aja od kore ena divljeg imira, u dozi 20 grama na 500 grama kljuale e. i pije po 23 ol.e dnevno pre jela. Dakle, kod hroninih poremeaja varenja i odsustva apetita. Ovo sredstvo delu-je kao pokreta, dinamino, ako se ne pree doza. Tinktura ualiae od kore korena daju se u dozi po 510.Bobnce od divleg imira mogu se upotrebiti za sprav-Jnake limunade, jer u njima ima jabune i limunske kiseline. dobro utoljava e. Prema Tibaldu Laskaretu, a po Leklerku, njegova bi pri" ml bila najpodesnija onde gde osim slabosti stomaka posto-JV otok slezine usled malarijv. Jer doista on podstie or-gaiv va varenje, ali je njegovo glavno delovanje da skuplja i ste-t tkivo usled malarijom oteene slezine i da otuda malarie klvce istera u opti krvotok, gde e ih doekati bela krvna ^ da ih razrue i kinin da lake na njih utie. U staroj ozatskoj medicini ova je bil>ka igrala veliku ulogu. Primena ove biljke kod krvarenja iz materice pomenuta je Odgovarajuem mestu (videti enske bolesti"). Glavni sastojak, berberin-alkaloid dobija se iz tkiva kore shabla i korena. On se daje u obliku sulfata u dozi 0,050,25 hdmha vie puta dnevno kao* praak, pre jela; a najee za-jedno s hmelom, po receptu: Uzimati po jedan praak dnevno, tre jela. imirika je granat ib od 123 metra visine, s povijenim granama, iji su krajevi kao oboreni. Zelenosivo lie raste abuvasto, na dnu (buna) ima igala, ostataka izmenjenih listova. Po- AISTOVI su jajastog oblika, otro zarezani. uto cvee obrazuje vasee grozdove, koji miriu neprijatno. Plod, male crvene bo-Augul.astog je oblika i sadri 23 semena. Upotreblava se i za slatko. Rasts po krevima i po batama u celoj Evropi i u oblasti umerene klime Azije do Himalaja. Cveta od maja do juna. Napomena: na unutranjoj strani njegovog lia gnezde se zimnjv spore (klice) glavnice, zbog ega ga ne treba trpeti u bliz itnih njiva. 5. PELEN Pelin, osena, beli pelin, gorika, pelinek, pelunka. Stari lekar Kondronhus nazvao ga je prijateljem stomaka" (uep1psi1o apgisiz), dakle, odvajkada je bio poznat kao stoma-ni lek. Poznati francuski profesor Truso bio je miljenja da je podesan kao sredstvo koje podstie organe za varenje na rad u ljudi jako omravelih i kod stvarnih povreda organa za varenje koje su dole kao posledica uzastopnih groznica; pro-tiv gubljenja apetita, protiv zatvora to se javlja kod ma-lokrvnih, neurasteniara i onih koji prezdravl.aju". aj od pelena vrlo je gorak, zato biljku treba samo popa-riti, a ne kuvati, kako se to obino ini. Uzima se po jedna kaika ili aica pre jela. Doza za aj je 56 grama na 200 grama kljuale vode. Ovaj aj je gorak. Najlake je uzimati tinkturu, 2030 kapi u vodi pre jela. Naa pelinjaa predstavl.a alkoholaturu bil>ke (raso pe-lina od rakije") sa slabim procentom alkohola. Ili se moe spremiti pelinovo vino po ovom receptu: Suvog lia pelena ........ 30 grama Alkohola od 60% ......... 60 Belog vina 1000 Treba ostaviti da pelen kisne u alkoholu 24 asa, pa se onda tome doda litar

vina i ostavi da kisne 10 dana. Zatim se ocedi i procedi. Od ovako dobijenog vina sme se upotrebljavati samo tri kaike dnevno (po jedna pre jela). ta to zna-i? Znai da pelen u veoj koliini izaziva veliki nadra-aj u stomaku i crevima, pa i u celom organizmu, usled ega se Jallaju i znaci trovanja: povraanje, zbunjenost, nesveotica. To esto biva kad se uzme na prazan stomak puna aa, a i dve, 1 aja (odvara) od pelena. Stalna upotreba alkoholnog pIA u kome ima jake doze pelena predstavlja opasnost po lizst koja to ini. Smatra se da u njemu ima nekih opojnih sastojaka Zbog toga se treba drati propisanih doza.0 primeni pelena kod drugih oboljenja, naroito nastupnih groznica govoriemo na za to odreenom mestu. Ovde emo v samo ukratko opisati. Pelen, pelin, osena ima koren dutovean, tvrd, graiat, iz koga iz- kratki i vrlo lisnati izdanci i stabljike do preko pola metra.Biljka je maljava, bela, jako miriljava i gorka. Stabljike su uspravne, okaste, bele i vrlo granate. Lie je ozgo takasto, zeleno-beliasto, a ozgo je sasvim belo. Donje je lie Iseeno na kockaste i zatubaste krike. Cvee je na duga grozdu metlici. Cveta u julu i avgustu, a raste svuda po em utrinama, batama. Pored ove vrste pelena ima mnogo drugih aemu srodnih naime: poljskog niskog sever-og metliastog austrijskog rimskog prostog tamnoperastog klasastog mutelinskog" gAeerskog vunastog kamfornog (A. morsko-obalskog kamenjarskog . Od svih njih kao najlekovitiji ogra se ovaj koji smo opisali, gorki. Samo ova poslednja vrsta izdvaja se kao dobro sredstvo protiv upornog apetita, naroito ako postoji tuberkuloza trbune ma-roe i crevnog pokrivaa. U tom sluaju daje se tinktura od deet lia, dnevno 2040 kapi u vodi, pre jela. Ol ostalih vrsta msD-u da dou u obzir samo: komonika, trnomet), A. satrezpz (divlja rutavica), pomenuta A- ago (boje drvce, rutavica), A. (rudin-shh pelen) i A. (ul, abe-pelen, miriljavka), ali koje ae upogrebljavaju vie kao lek protiv glista nego za snaenje oslabljenih organa za varenje. Najzad, kod bolesnika koji imaju katar u pluima a ie-maju apetita, te im treba gorine kao najpodesnijeg sredstva za snaenje stomaka i pojaanje apetita, moe se primeggv: ISLANDSKA MAHOVINA 0 njoj smo govorili kod plunih bolesti. Ovde samo da izloimo dva naina spremaa leka: a) Bez gorine: 10 grama islandske mahovine na 1000 grama vode stavi se da provri. Ta se voda zatim ocedi (a s njom i gorina). Zatim se mahovina ispere uhladnoj vodi i ponovo kuva u litru vode pola sata. To se procedi i zasladi eerom ili nekim sirupom. Uzima se kafenim oljama. b) S gorinom: podesnija je spiritusna tinktura u dozn 56 grama dnevno (po 1520 kapi u vodi pre jeda). Ovaj poslednji oblik i nain je mnogo interesantniji, jer se u njemu zadrava gorina, koja, kako su pokazali mnogi naunici, moe zadrati povraanje i tame ukazati velike usluge u sluajevima gde bolesnici, naroito pluni, povra-aju; ili imaju migrene, ili pate od unih bolesti, povra-aju posle hloroformisanja (posle operacije) itd." (Leklerk). B. Prekomerno luenje sokova u stomaku Pri poveanoj ili suvinoj kiselini u stomaku bolesnik osea neku toplotu, osea da ga neto pee u oblasti stomaka, u jednjaku, u grlu, pa i u ustima. On tada kiselo podrnguje, a pokatkad i povraa. Mui ga goruica, naroito kad se sto-mak isprazni ili kad je ve davno prazan. Stomak ga boli. im se najede, goruica i bolovi prestaju; im se hrana svari, bo-lovi ili goruica poinju iznova. Ovakvo stanje postepeno jaa i traje dugo, s prekidima, itave godine. Ne

podnoss se: rakija, vino, zaini, nezrelo voe, a katkad i najman>a kise-lina. Bolesniku esto govore, okolina i lekari, da treba da se pregleda na rendgenu. Rendgenom se, pak, ne moe tu utvrdi-ti nita (ako ne postoji rana u stomaku), osim, recimo, neko proirenje ili sputanje stomaka. U svakom sluaju, bilo da je poveanje luenja kiseline u stomaku privremeno, bilo da je dugotrajno, leenje te nevol>e ostaje isto. Ono se sastoji, pre svega, u dijeti: pri uzimanju }ela treba postupati obrnuto onome to se obino ini, tj. ne poinjati supom ili orbom ili mesom, nego to ostaviti za kraj, ili ne uzimati, a svaki obrok (doruak, ruak i veeru) poeti maslom, kajmakom ili zvjtinom; za ovim uzeti branena jela i jela od peena testa, npr.: hleb s maslom, po-paru s maslom ili na masti, rezance, makarone s maslom, trl.a-vo povre s maslom ili zejtinom (trljan pasul, graak, krom-pir), za ovim jela u kojima ima razbijenih jaja, recimo mi-Anhbrot", gurabije, palainke s nekiselim pekmezom, slatkim ntd. U isto vreme moe se uzeti i slatko mleko, udrobljeno ili isto. I tek se naposletku uzima, ako ne izaziva bolove, supa i meso (vidi u prilogu Dijeta"). Takav redosled jela mora se odravati najmanje est nvdelja, pa ako. se stanje ne popravi, zastaviti i posle toga. to se tie bilja, kod ove vrste bolesti smo u velikoj me-re ogranieni, jer bilke obino sadre kiseline ili gorine koje izazivaju jo jae luenje ili uveavaju postojeu koli-nnu stomane kiseline dakle, zabranjene su. Zato bolesnici neka obrate pan>u na pomenuto pravilo u pogledu dijete, koja oe ne moe niim zameniti. Od bil>nih proizvoda i lekova veha se zapamte ovi: 1. ZEJTIN Prepen zejtan od masline i zejtin od ma kakvog drugog bilja (oraha, suncokreta, soje, sezama) koJe se jede. 0 primeni vsAinovog lia videti recepturu.Treba upotrebiti skrob od najboleg peninog brana ili najsitnije samlevenog kukuruznog brana (kaamak). Bra-no, voda, eer i maslo (ili mast) pomeaju se i kuvaju za-jedno do gustine kae koja se eli. Jednako se mea. Umesto jednog dela vode moe se uzeti i mleko (1:1). Zrnca kravl>eg masla, puter", uvaljana u penino brano kao pilule mogu zameniti svaki lek. Ove se pilule mogu nositi sa sobom i u sluaju potrebe uzimati koliko se hoe (u sluaju goruice, kiseline itd.). 3. KROMPIR Krompir treba ispei ili skuvati, najsitnije izgnjeiti (opti naziv pire") sa zejtinom ili maslom. 4. BELA VRBA Vrbova kora, vrbina kora, vrbovina. Kora se uzima sa stabla ili sa grana koje imaju vie od tri godine. Osujena kora se istuca u prah, i uzima po 23 grama pre svakog obroka. Praak se moe uzimati u mleku ili odvaru od 50 do 100 grama dnevno. Rasb spremlen od 50 grama istucane kore i litra vina, i uziman po jednu malu vinsku au pre jela kako savetuje Li-jeoa, koji je uveo ovaj lek u praksu kod poveane kiseline u stomaku moe se primeniti, po mome milenju, samo kod nervnih bolesnika koji as imaju a as nemaju znake kiseline i kod kojih je ona na nervnoj osnovi i na nervnom poremeaju (stomano-trbunog nerva). Oni esto jedu meso i piju vino TABLA 11. 1 kozlac; 2 bosilak 3 zdatica; 4 mlaa TABLA 12. 1 ivanjsko cvee; 2 crni slez 3 jari; 4 trn, a granica sa zrelim plodovima.i nemaju kiseline; i

obrnuto: jedu maslo i piju mleko i amaju suvie kiseline, jednom rei, rarenje se kod njih ne vr- po zakonima fiziologije, tj. prirodnog luenja sokova.Belu vrbu moe zameniti crvena vrba ili rakita, jer u &oj nma istih sastojaka.U kori bele vrbe ima, osim tanina, koji stee, i drugih sa-stojaka koji ojaavaju organizam, umiruju preteranu (bolnualralivost ivaca, dakle, koji deluju nekako opojno, i je-lav naroiti sastojak, salicin (vrbin"), koji moe da za-meni kinin i zbog ega se kora od vrbe i daje s dobrim uspehom kal nastupa groznica. No o tome videti glavu o groznicama. 5. GAVEZ Gavez crni, volovski jezik, crni koren, plu, svenik, klinjak, svatovci, volujski. Koren lekovitog gaveza sadri u sebi u velikoj koliini leplivu sluzavu materiju, tanin, a Aruge sastojke: eer, ulje i dr. Naunici Tompson, Mekalister i Bramuel dali su rado-k t kojima su tvrdili da je ova biljka u stanju da utie po-voljno na rast povrinskih elija, naime: da pomae rastenje novogtkiva onde gde je ono po povrini nadraeno i gde se iimcpn u stanju zapaljenja, kao to to biva kod rane u stomaku". Ziar. kod plitkih i dublih rana na koi koje teko zara-diti (rane na venama) onda gde je transplantacija (hirur-nv) oteana ili nemogua. Stavljaju se obloge koje mogu biti nakvaene i u ovoj pasti: Vodenog ekstrakta gaveza ....... 12 grama Esencije miriljave pomorande' .... 20 kapi Oksida cinka ......"...... 20 grama Lanolina ............. 10 Vazelina ............. 30 Uzima se vrsta pomorande zvana bergamot. Time se rana pokriva i ispod nje se tkivo obnavlja, raste nov sloj koe (epidermizacija).Prema tome, njegova primena kod poveane kiseline u sto-maku, bilo da tamo ima ranica (grizlica"), bilo da ima samo ogrebotina na sluzokoi, potpuno je opravdana. U tu svrhu, pored jakog aja (100200:1000), sprema se ovaj napitak: Tenog ekstrakta gaveza . . . . . . .10 grama Sirupa od dunja ... ....... 100 Sirupa od ribizli (zrelih) ...... 90 Uzima se po 24 kaike dnevno. Najbolje deluje jak aj od korena ove biljke. Koren, u dozi od 100 pa i 200 grama na litar vode, potopi se i ostavi da stoji u vodi dva asa. Pije se po jedna olja na sat pre jela. Ali ne treba hti i odvar, jer sluz i tanin daju nepotreban talog. Napomena: paziti da se bile u kome ima tanina ne sprema u gvozdenim posudama, jer tanin iz bil>a i gvoe ine lek neupo-trebl>ivim. POMONICA Crna pomonica, mranjak, mokunica. Ova je biljka ra-nije smatrana otrovnom i kao lek koji se oralno uzima nije se upotrebljavala. Suenje ini ovu biljku slabijom, zato je naj-bolje odmah praviti od nje alkoholaturu. Alkoholatura se daje u dozi 510 grama dnevno (12 ka-iice). To je dobar lek protiv greva u stomaku i u mokra-noj beici. Sok od ove biljke najbole deluje ako se cedi kad je ona u potpunom razvoju, ali to vreme je vrlo kratko. Ovaj sok se uzi-ma najvie u dozi od 30 grama u sluajevima napada i bolova u unoj beici u vezi sa stomakom. Ko je se boji, neka je ne uzima. Ova njena primena osnovana je na tome to je njeno delo-vanje u stomaku. zahvaljujui njenom glavnom sastojku solani-nu, slino delovanju kokaina, hloroformne vode i broma (kal-dijumovog i stroncijumovog broma) lekovima koje esto propisuju lekari protiv bolova i greva usled kiseline i ra-na u

stomaku. V. Poremeaj stomanih nerava i nervozna stanja uopte Ukoliko vie ulazimo u izuavanje bolesti sve ee valazimo da su stomani poremeaji, rad i luenje sokova, po-sledica nervnog stanja dotinog bolesnika. Poremeenost ili iznurenost ili trovanje nerava (posle tekih zaraznih bole-sti) mogu biti opti, celog organizma, ili mogu biti samo u trbunom delu nerava, ili samo nerava koji reguliu organe za varenje, pa na prvom mestu poremeaj moe nastati u onim nshodnim spletovima nerava (vorovima) koji komanduju sto-maku i odravaju njegov rad u ravnotei. Prema tome, broj bolesnika od nervoze stomaka" raste neprekidno, iako oni paze na ishranu. Razume se da tu ne spa-laju oni koji svojim grubim grekama u ishrani, u jelu i piu, remete pravilan i zdrav rad svoga stomaka. Zato se i lekovi za ovu vrstu bolesnika odlikuju i blaim delovanjem. Neki su nam ve poznati, a neke pominjemo prvi put. 1. NANA Stari, isprobani lek kao aj, u dozi 46 grama na 200 gra-ma kluale vode. Kao to je ve reeno, svea biljka daje naj-prijatniji napitak koji se pije posle jela 2. DIVLjI BOSILAK Divlji bosilak U nekim naim krajevima nosi naziv marulka. Prime-njuje se u sluaju nezadravanja mokrae, i to u obliku aja. Doziranje isto kao i kod nane: po 46 grama na olu klu-ale vode, za aj, koji je vrlo prijatnog ukusa. Ovaj napitak, kako su pokazala opaanja naunika (Kodeaka i Menije) pri-bavlja snagu, vrlo je dobar protiv podrigivanja, bolova, tu-canja. Njegov zejtin smatra se kao vrlo jako sredstvo: ivotinje, kojima se on daje i na koje se eli delovati, pokazuju se kao razmrdale, inteligentne, izgledaju zadovoljne svojom snagom i moi, kreu se sa zadovoljstvom, etaju se gordo, ima-ju dranje ponosito' i kao da su nekog pobedile" (Leklerk). Divlzi bosiljak je niska bil>ka, s granatim, najpre razvedenim, a posle skupl.enim i uspravnim stablom dostie visinu 36 decimetara. Aie je jajasto, tupo po obodu, zupasto. Cvetovi su jarko crvv' ni, po 35 na viljukastoj drci zajedno, pravei amrelasti grozd. Koren je dugovean, puzi i puta izdanke. Prijatno mirie, raste po umama, a cveta u julu i avgustu. Ima ih vie vrsta, zato se treba upravljati prema prilo-enoj slici. Vrlo mu je slina po ukusu i delovanju: 3. MAJKINA DUICA Opisali smo je i primenjivali kod plunih bolesti, na-roito kod dejeg velikog kalja. Ovde je njena primena jo opravdanija. Kod neurasteniara s poremeajem stomaka, kod ljudi koji u isto vreme pate i od bolova u zgdobovima preporu-uje se aj od majkine duice, koji je vrlo aromatian. Doza: 46 grama na olju vode. Upotrebljava se ceda biljka. Od nje je naroito dobra esencija, koja se daje u obliku pilula po ovom receptu (za apotekare): Davati po 210 pilula dnevno posle jela. 4. BOSIljAK Povoljno utie na bolesnike s nervozom stomaka, jer ima svojstvo.da

ublauje greve i umiruje nerve, kao i da goni od njih turobne misli i uzdie im duh. Njegova najlaka upotreba je: aj posle jela (po 45 gra-ma na olju). Moe se upotrebiti esencija od bosiljka u dozi 56 kapi na paretu eera ta-koe posle jela. Bosiljak je vrlo srodan lavanduli, koja, kao to smo videli, ulazi u sastav miriljavih voda i alkohola. Bo-siljak je upotrebljavan i protiv drugih bolesti. Neki su le-kari predloili da njegovo ulje zamezdi kamfor, jer je u stanju da umanji nadraaj modanih i kimenih nerava. Ali ga treba upotrebljavati u maloj dozi, kako je reeno gore (56 kapi), jer u veoj koliini izaziva bunilo. Bosiljak je poznata biljka. Koren ima jednogodinji, stablo usprav-no, maljavo i jako granato. Cveta celog leta. Cvee je sloeno u klas, sastavleno od gomilica sa 46 cvetova, sitno, beliasto. Lie je zeleno, ima drke, oblika jajasto-kopljastog, pljosnato, glatko. Pripada usnaticama. Miris bosiljka je prijatan, ali ukus mu je gorak i neto ljut. 5. GRICA Gorka detelina. Raste po barama oko Buprije, cveta u aprilumaju (dr S. Petrovi). Moe se smatrati kao jedan od najboljih lekova za nervozne bolesnike s loim varenjem. Upotrebljava se cela biljka. Savetuje se uzimanje aja od ko-rena ili suvog lia, u dozi po 50 grama na litar vode; ili kao tinktura, po 40 kapi pre jela, dvaput dnevno; ili kao praak, po 23 grama dnevno; ili kao vino, za koje je uveni prof. Roben dao ovaj recept: Grica 10 grama Vina .............. 100 Popariti klualim vinom, ostaviti da kisne pola asa i uzimati po 13 kaike pre obroka. Dr Lijeoa je tvrdio da moe samo da se pohvali delova-njem ove bilke kod bolesnika koji dobijaju glavobolju posle ruka i veere, a kao uzrok tome moe se uzeti sopstveno tro-vanje u stomaku i crevima. U izvesnoj meri deluje i protiv po-veavanja temperature. Slino dejstvo ima i lani lotus srodna joj biljka, koja se uzima u istim dozama. Grica je vodena bil>ka s puzavim korenom i mnogobrojnim tankim izdancima. Stablo je kratko, puzi ili pliva, s gustim lisnim bunom. Listovi imaju dugake drke i trostruki su, zupasti. Cvetovi su beli, spolja boje mesa, rastu u grozdu na kraju cvetne drke, koja je 1,53 decimetra dugaka. aice su kratke, zelene, krune zvonaste, petostruko duboko useene, s mnogobrojnim dugakim dlakama iznutra. Cveta u maju i junu. Raste po movarnim livadama (Srpska farmakopeja). 6. ZEJA STOPA Koren ove biljke sadri pored tanina i lepljivih mate-rija i druge materije, kao i jedan sloen miris. Prema tome, ovde se i upotrebljava ba koren kao gorko sredstvo koje jaa. Korisno je kod labavog rada creva i pore-meenog stomaka, a kod osoba slabog nervnog sistema naklonje-nih oboljenju sluzokoe, poveanom crevnom luenju i proli-vima s bolovima. Propisuje se kao aj. u dozi: 60 grama na litar vode. Ili kao tinktura, 3050 kapi pre jela, dva-tri puta dnevno, ili kao vodeni zgustak, po 13 grama dnevno Ovaj koren mirie slabo na karanfili koji se upotreb-ljava kao zain

jelu. 7. CRNA TOPOLA Upotrebljava se ugaA od drveta topole. U medicini se upo-treblava u sluaju nadimanja u stomaku i trulei u crevima sa prolivom ivotinjski ugal (od kostiju ivotinja), ali isto tako moe ee upotrebiti istucan i ovaj. Stariji lekari prepo-ruivali su ga protiv nervnih hroninih bolesti stomaka. On zaista moe koristiti protiv ravog zadaha iz usta, kad ovaj dolazi usled bolesti stomaka, a ne plua. Upotrebljava se po 1/212 kaiice pre ili posle jela, prema potrebi. 8.SASA Susan, maica, ukundeda, kuina, zvonjaa. Primenjuje se kao sredstvo koje umiruje nerve i stiava bolove usled gr-eva kod nervoznih stomanih bolesnika, kod kojih je u isto vreme i srce jako osetljivo, lako se uzbuuje na svaki nadraaj, tj. pokazuje da stoji u vezi t; nervozom stomaka i nervnim vo-rovima (nerva simpatikusa). Najbolje je davati lek od ove biljke u obliku alkoholature (nakvaene svee biljke u istom spiritusu), po 2040 kapi dnevno u vodi, pre jela. Inae, moe da se daje u obliku pra-ka ili pilule, u dozi 0,10,4 grama; ili kao aj, u dozi; 1:2050, tj. 47 grama na olju. Iako je ranije smatrana za otrovnu biljku. ipak su je u leenju mnogih bolesti primenjivali odlini lekari u gornjoj dozi, tj. po 2040 kapi alkoholature dnevno. Mi je na osnovu toga i navodimo kao lek kod poremeaja stomaka nervoznih bolesnika. Koren joj je debeo i drvenast. Prizemno lie ima dugake drke, kad je mlado ima meke mal>e; 23 puta je u uske linearne delove razde-A.SNO. Drke na kojima stoji cvet visoke su do 3 decimetra. Cvetovi su pojedinani, veliki, boje otvorenoljubiasto-crvenkaste, takoe spoljne obrasli maljama. Bilka se razvija rano: u martu i aprilu. Raste na krenom terenu po mestima izloenim suncu. G. Kataralno obol.enje, zapaljenje sluzokoe stomaka s povraa njem, bolovima i drugim promenama n tekoama u stomaku: pro-irenjem, sputanjem, promenom poloaJa stomaka itd Nai ludi se plae rei katar", mislei uvek na neto ozbilno, kao npr. na tuberkulozu itd. Meutim, re katar" upotreblava se uvek kad hoe da se oznai neko luen-e, neko curenje sa sluzokoe, ma koja to sluzokoa bila (u nosu, dre-lu, duniku, stomaku, beici itd.). Razume se da kad je re o stomaku takvo prekomerno ili nezdravo luenje sluzi dolazi usled veeg ili manjeg zapaljenja tog dela sluzokoe, a uzroci samom zapaljenju su mnogostruki, poev od hladnoe i nazeba, usled stalne upotrebe ledenih pia, pa do groznica, zaraznih klica, preoptereenja stomaka velikom koliinom jela, preko-mernom upotrebom zaina, paprike, sireta, vina, duvana, ne-dovoljnim vakanjem (usled ravih zuba ili brzog gutanja), ili upotrebom pokvarenih jela, falsifikata, otrovnih konzer-vi itd. Taj katar moe biti akutan ili hronian. Akutan je kad se posle obine muke" u stomaku pojavluju i ozbiljniji znaci poremeaja: gaenje, povraanje, bolovi, napetost, obloen je-zik, pa ak i neznatno poveanje temperature. Hronian katar stomaka dobija se ako se akutni katar ne izlei na vreme ve se odugovlai, ili ako se u toku vremen neprimetno uvlai, dok se jednoga dana ne pokae u takvoj ja-ini da

bolesnik ne moe bez muke da jede. Stomak ne prima hranu" bilo to apetita nema, ili to je posle primanja hrane oveku jo tee: nagon na povraanje, tekoe, napetost, pa i zatvor ispoljavaju se u tolikoj meri da je teko jesti i variti hranu. Usled toga nastaje mravljenje, potitenost, ner-voza i sve druge posledice nedovoljne ishrane. S tim stalnim pojavama u stomaku katar se iri i dalje: na dvanaestopalano crevo, jetru, tanka creva i debelo crevo. Usled mravljenja, a ponekad i usled preoptereenja, kao i usled preterane upotrebe alkoholnih napitaka, usled estih poroaja kod ena, i raznih hroninih bolesti: grudnih bo-lesti, sranih bolesti, fizikog premora, stomak se iri, e-e se sputa njegovo dno i menja poloaj, nalevo i nadole. Kad se sve to skupi imamo hronini katar stomaka (tj. nezdravo luenje sluzi u stomaku s promenama u elijama slu-zokoe stomaka), s izmenama u samom tkivu stomanog zida, usled ega se on tanji, menja i visi; a zatim se nadovezuju i druge komplikacije. Koje i kakve lekove treba primeniti? Na prvom mestu, blage lekove, koji bi povratili normalno stanje u sluzokoi i pomogli i varenju; zatim, lekove koji bi delovali blago na bo-love, ako postoje, i, najzad, lekove koji bi jaali stomak ili zaustavl>ali povraanje, ili bi onemoguili krvarenje, lekove koji bi spreavali stvaranje trulei i borili se protiv grozni-avih stanja, kao posledice stomanih i crevnih zapalenja, ako se ona otegnu.Ti su lekovi sledei: 1. SALEP Kaunak, kukavice, monice, jurjevke, kuunovina, vra-njak, pasja jaja. gorov cvet, salepov koren, kukavina, dremovac, kaun obini (Stipani). U lekarstvu se upotreblava osu-en koren (po srpskoj farmakopeji) . U pirot-skom kraju seljaci brani ga vade, niu na nitke, sue i pro daju u varoi alvadijama koji od njega prave salep. Skuvan koren salepa daje se kao aj ujutru na prazan stomak i danju pre jela. Apotekarski se salep sprema ovako: uzima se 1 gram korena salepa; to se pomea s 9 grama destilovane vode i doda kluale vode 90 grama. Ovo se mea neprestano dok se tenost ve ohladi. Nai ludi, iako ga esto upotreblavaju, ne znaju dobro da on raste kod nas i da je vrlo dobro sredstvo ne samo kod katara stomaka nego i kod katara ostalih organa za varenje, tankog i debelog creva, a tako isto i protiv proliva i srdobolje. Daje se sa eerom i kao laka hrana, jer je sluzav, gust, ne vadrauje sluzokou, naprotiv, blago je pokriva i premazuje". Ova bilka cveta u maju, a raste po visokim prisojima i krevima. Salep se dobija iz grudvastog korena (s jednom ili lve grudvice koje se zovu kaunice). U kaunicama ima skro-oa, gume i neto malo gorke materije. Lek od salepa za decu i odojad: Zejtina od slatkog badema ....... 15 grama Salepa skuvanog ........... 30 Sirupa od cvea i bresaka ....... 10 Po 1 ili 2 kaiice dnevno. Za odrasle se kuva sa eerom u onakvoj gustini kakva se hoe (itka, retka ili gusta kaa). Posipa se esto prahom od cimeta radi boljeg ukusa. Salep, po dr S. Petroviu, dobija se na ovaj nain: kau-nice se dre kratko vreme u klualoj vodi, pa se posle osue i istucaju. Ili se lepo oprane stave u umereno zagrejanu pe-nicu i iz nje se izvade kad budu

unekoliko prozrane. Tada se lako tucaju i od njih dobijen praak zove se salep. Ovaj se sa-lep mea s vodom po navedenom uputstvu i pije. Salep spada u biljnu familiju orhideja, koja ima mnogo rodova i vrsta. Do-bija se od azijskih vrsta i od naih balkanskih, domaih biljaka. I kod jedne i kod druge, grudvice (kaunice) korena nisu razdvojene, ve srasle. Ova lruga odlikuje se time to su u njoj priperci jednonervni, to je usna cveta po obodu rovaena i to cveta mesec dana doc-nije od prve, tj. u maju i junu.Inae, cvet im je u klasu, sa 69 cvetova, koji svi u jedan mah cvetaju. Stablo bilke je visoko 35 decimetara. Cvetniklas ima crvenu do bledocrvenu ili beliastu boju. Lie je dugako, kopljasto. lie je ire i na nje-mu ima pega.Kod nas bi se mogao kultivisati, negovati i u veoj meri i mogao bi izjutra potpuno zameniti kafu. teta je to su salepdije iezle s naih ulica i sokaka i to je prestala nji-hova rana jutarnja monotona vika: Salep, vruooo!" 2. DIVLjA SALATA 0 divljoj salati smo govorili kod plunih bolesti, ali emo to ponoviti. Ako istucamo u avanu zelenu divlju salatu. dobiemo vodeni sok. Kad ga zatim isparimo, grejanjem, dobiemo zgusnug sok, tzv. laktukarijum, koji se upotrebljava u medicini kao lek u malim dozama najvie po 1 gram dnevno ili po jedna kaiica (56 grama) za nedelju dana. Zgusnut sok od divlje sadate moe se dobiti i na taj na-nn to se stabljika salate, kad je u cvetu, popreno zasee: iz tog zareza potom pocuri beli sok, koji se na vazduhu zgusne i postane mrk. To je onaj isti laktukarijum. Od izgnjeenih stabljika salate dobija se takoe sok, koji se, kad se isparavanjem zgusne, naziva tridasa. Obe vrste zgus-nutog soka upotrebljavaju se u lekarstvu. Ovaj zgusnuti sok, dobijen na jedan ili drugi nain, ima mnoga preimustva: ne deluje ravo na organe za varenje i organe za krvotok kao to 10 ini opijum, nema kao posledicu zatvor (to opijum izazi-va), nema ravog uticaja na apetit, nije otrovan, a meutim stiava nerve, izaziva san, kao blago sredstvo ublauje bol. Doze su mu ove: zgusnut, isparen, prirodan sok od salate-od 1/10 do celog grama dnevno (0,11). Zgusnut sok dobijen is-paravanjem rasola (salata koja je kisla natopljena u slabom al-koholu i zatim tenost isparena do gustia), upotrebljava se u jo manjoj dozi: od 0,05 do 0,3 (1/20 do 3/10 grama); ili jednu kaiicu zgustka treba utroiti za vreme ne manje od 'tri nedelje.Zato je najzgodnije da se daje u vidu sirupa: 1 gram zgustka u sto kaika sirupa (litar i po sirupa). Prema potrebi, daje se po 1020 kaika sirupa dnevno: ist ili u aju od nane.Kao vodica od salate daje se kod nadraenih pvaca (dr Sava Petrovi).Videti opirnije o upotrebi divle salate i kod nervnih bolesti. 3. GAVRANOV KUK I DUBAC U staro doba obe bilke su bile na glasu jer su upotrebla-vane s uspehom protiv trulenih rana i zamenjivale su sadanje nae kiseline karbolnu i salicilnu (dr S. Petrovi). U najnovije doba utvreno je da ovaj rod ima antiseptine osobine, tj. da moe da ubija bacile i druge mikrobe kad s njima doe u dodir. Pored tog svojstva, ove biljke ostaju kao gorka i aromatina sredstva koja snae omlitavele organe za varenje, i podstiu ih na rad. Poto su i antiseptika sredstva one unitavaju svaku trule koja se nalazi u stomaku i crevima, te deluju i protiv svih stomanih i crevnih groznica i grozniavih stanja uopte (gripa, itd.). Otuda je korisna njihova primena i kod istovremenog oboljena i stomaka i groznice.

Upotrebljavaju se kao aj, u dozi 5 grama na 100 grama kljuale vode (10:200); pije se po etiri ole dnevno, pre jela. Tako isto upotrebljava se i alkoholni raso, spremljen od biljke koja je nabrana u poetku cvvtanja, po 3050 kapi pre sva-kog obroka u malo vode. Najvanija je ovde vrsta gavranov kuk. Inae, ova je familija ras-prostranjena po celoj zemlji. Specijalno ovaj rod (gavranov kuk) ima nizak struk: stablo je granato, lei nisko i pri dnu ima tanak koren ili puzajue izdanke. Stablo je obraslo mekim. Lie mu je produeno koplasto, sedi na stablu, grubo je zareckano, pri dnu ima srcasti oblik. Cvetovi su svetlocrveni, po 46 u pazuhu lista, okre-nuti na jednu stranu. aipzda ima pet jednakih zubaca po cvetu. Pri-pada usnaticama. Raste po vlanim, barovitim mestima, livadama, jar-cima itd. Cveta od jula do avgusta. Upotrebljava se odvajkada kao lek i trai se pod imenom Nega zsogDc. 4. HMELj Amelj, melj. U medicini se upotrebljavaju iarice od hmelja. Slian je pelenu. Neosporna su njegova povolna delova-nja na apetit i na jaanje stomaka. Uz to on ima i svojstva da umiri, stia i uspava, te je kako za bolove tako i za uzbudlji-va nervna stanja vrlo podesan. Naunim jezikom, on je tonik, hipnotik, febrifuge, i antilitik, principijelno sedativ. Uzima se kao aj, u dozi: 15 grama na litar kluale vode, po 23 ol>e dnevno pre jela. Ili se uzima kao vodeni zgustak, u dozi od 1/4 do 3/4 grama (po 0,250,75); ili u praku, po 0,25 do 1 gram, i u oblandama kao sredstvo za umirenje ivaca. Suv zgustak (ekstrakt) uzima se u manjoj dozi: po 0,10,5 grama, tj. po pola grama najvie. Tinktura od hmelja uzima se po 24 grama dnevno. Nju je, posle aja, najlake spremiti. Ova biljka predstavlja jednu vrstu koja se od koprivastih biljaka atno odvaja time to ima lozasto stablo koje se uvija uz drugo rae. Cvee i semena su bez belanevine i imaju ravnu zavijenu klicu" (Gar-ks). Inae, hmel ima dugovean koren, a stabl.iku jednogodinju, koji se moe uvijati uz motku, bun ili drvo. Listovi su naspramni, imaju drku, oblik irokosrcast, na vrhu su otri, s 35 renjeva duboko arezanih; ozgo su glatki, a ozdo su vrlo rapavi, ali ne peku. .Dvee je AVOLOMNO: muko je poreBano u naspramne granate grozdove, koji stoje t pazuhu lia ili na vrhu grana. ensko cvee je poreano u nasprame petelke nasaene mace, od kojih postaju jajaste, opnaste iarice s prostranim, suenim, mreastim ljuskama. Na dnu priperaka ovih i-arica ima mnotvo sitnih lezdica, i te lezdnce i materija koju ove lue ine aktivni deo hmelja. One su poznate pod imenom Aupulina" (.Ar Ovaj lupulin, koji predstavla smolastu prainu enskih cvetova, salri etarsko ule koje nadrauje kou, jednu smolu, kakvu ima i indijska konoplja, jednu gorinu, koja se prvbliava po svojim aojstvima absintu (aktivni deo pelena), jedan alkaloid. lupulin, i jelav tanin (kiselinu hmeljnotaninsku)" (Leklerk). Dakle, hmelj deluje svojom gorkom i aromatinom materi-jom. Aromatinom materijom deluje stiavajue, a lupulinom osnaujue (tonino). Kako se i stari i novi lekari slau u oceni hmelja, mi-slim da nee biti naodmet za nae itaoce da navedemo jo ha fakta o delovanju hmela. On pomalo opija bilo je primera da su ljudi bili kao ijeni, jer su se bavili u magazama gde stoji hmelj i tako su uspavali da ih je teko bilo razbuditi. U Engleskoj i Americi narod, a i lekari, daju jastuke naui.ene hmel.om bolesnicima koji ne mogu da spavaju, a severni aroli vrlo esto upotreblavaju hmelj umesto opijuma. Pored ene kod bolesti organa za varenje i drugih bolesti (hro-ninog katara materice i beike, malokrvnosti, rahitisa itd.), on se naroito pokazao koristan u bolestima limfatinog si-stema

"(skrofulozi) kod dece. Vrlo je vano delovanje hmelja ili, bolje rei, njegove ak-tivne materije na organe za oploenje, iju radnju stiava. I zbog toga se daje protiv prijapizma, protiv spermatoreje itd." (dr S. Petrovi). 5. ZIMZELEN Blagodarei svojim sastojcima: taninu i gorini koja se rastvara u vodi, ovaj lek moe da tavi i da popravlja sluzo-kou, i da izaziva bole luenje stomanih sokova, ime se po-pravla varenje. Naroito je korisna primena ove bilke u slu-ajevima gde postoji u isto vreme i neko krvarenje: iz nosa, plua, debelog creva, uljeva i t. sl., jer se ova biljka smatra od starine sposobnom da zaustavlja krv. Za unutranje stomano krvarenje ona nije podesna, zbog svoje gorine, osim kao vrlo slab aj. Uzgred napominjem da je u tom sluaju najbolje davati odmah 5%-ni rastvor elatina (marke Merk) na 114 asa po 1 kaiku. Upotreblava se lie od zimzelena kao aj, u dozi 3060 grama na litar kluale vode; piti po 23 olje dnevno. Ili, kao pouzdanije sredstvo, praak od suvog lia, po 25 grama dnevno, podeljeno u tri dela, pre jela. Moe se davati kao tean ekstrakt iz isuenog lia (25 grama dnevno), ili kao vino koje se sprema po ovom receptu: Istucanog suvog lia zimzedena . . . 100 grama Vina upskog ........... 1000 Ostaviti da kisne 10 dana; zatim procediti pritiskiva-njem i davati po 1 kaiku pre jela 24 puta dnevno. Svee lie je gorko, stee, stipsira. (Blie pojedinosti o samoj biljci videti kod grudnih bodesti i tuberkudoze.) 6. ZELENIKA Upotrebljava se koren biljke. Ima isto delovanje kao i druga taninska sredstva to jaaju, ali u isto vreme moe da se bori s groznicom i grozniavim stanjima, jer preiava i tera na znojenje i mokrenje. Zbog toga je podesan kod stomano--crevnih oboljenja s poveanom temperaturom ili groznicom. Sadri ilicin, ileksovu kiselinu i tanine. Upotrebljava se kao aj od suvog i iseckanog korena, u dozi 1520 grama na litar vode. V Nemakoj se njegovo lie upo-trebljljavalo kao dopuna kafi (surogat), a plod zrna kao sredstvo za ienje. Najbolje je spremiti od-mah sirup i uzimati u koliini koja isti, ali da ne izaziva povraanje. Zelenika je uspravan, jako granat, uvek zelen bun, drvo ili grm, koji ima lie s kratkim drkama, jajasto, debelo, sjajno, retko celo po ivici, ve najee talasasto i otro zupasto s trnom na vrhu zupca. Cvetovi su beli, u gustom bunu, u pazuhu listova. Zrna ploda su s koicom, lepo crvena, retko uta, veliine graka. Raste po kr-evima i iJumarcima. Cveta u maju i junu. 7. VILINO SITO Vediko sito, pupava, kraljevac, kraLjevak, pupava trava, krm-ski koren. U sduajevima katara stomaka, gde treba izazvati i znojenje, ovaj lek moe dati vidne koristi (snai stomak). Najbolje je spremiti ga u obliku tenog zgustka iz korena i davati ga po 25 grama dnevno u tri maha, pre jeda. Gde nema apotekara, treba upotrebiti aj, u dozi 1530 grama na ditar vode (23 ole dnevno). Nizak igliast korov, gotovo bez stabla. Koren mu je dugovean, tera jednu rozetu, s dugakim liem koje je zupasto s Dglama na kraju. Glavica jedna jedina, u sredini. Pokrivai cveta iroko kopl.asti, s 14 vrlo otrim zupcima na kraju; cvet bele boje, retko tamnoruiast, crven. Raste na suvom, kamenitom, naroito krenom terenu. Dveta u julu i avgustu. Koren je vaio uvek kao lekovit. 8. DINjICA Dinjica Svoje delovanje duguje taninu i ulju koje sadri. Zbog toga je lekarima neosporno

davala dobre rezultate u leenju katara stomaka i creva, pa i kod ozbiljnih stanja u debelom crevu, nalik na dizenteriju i tome slino. Jedni su je davali u obliku odvara, po jednu kaiku ujutru i uvee (6 grama za jednu oLju odvara), a Leklerk tvrdi da je lobno najbolje rezultate od njene alkoholature, u dozi po 3050 kapi posle jela u bilo kakvom aromatinom aju. Njome se unitava trule u organima za varenje i spreaha. razvijanje gasova koji mue i tite bolesnika. Ditmtca je dugovena biljka. Stablike su dosta visoke (dostiu egar visine), uspravne ili na sve strane razvedene, okaste, ponekad vitke, ponekad, opet, pri osnovi ekinjaste. Lie je sloeno od 9 do 3 zelennh ili ozdo sivkastih, jajastih ili okruglastih, pri osnovi i-eenih ili srcastih ili jako zupastih listia. enski su cvetovi vrhu klasa i malo ih je, muki su pri dnu klasa, a u sredini su cv-1o hermafroditni. Raste po livadama i umama, a cveta od juna 9. JEAM Jamen, emen. Proklijali jeam, isuen, iseckan istucan ini takozvani slad (malc), koji sadri u sebi jedan ferment (enzim) za pretvaranje skroba u eer. Ovaj slad upo-1rebljava se protiv ravog varenja u slabom stomaku, u dozi 24 (rama, kao praak. Ili se moe spremiti kao sirup ili kaovo od slada, po ovom receptu: Brana od slada .......... 250 grama Vode zagrejane do 50S ........ 1000 Ostaviti da se to rastvara na tihoj vatri 1/4 asa, pa pro-ae-iati. Talog na cedilu razblaiti s 200 grama tople vode, pa viet procediti. Obe tenosti (proceevine) izliti u jedan sudAOAITI vode koliko treba da bude jedan litar (ako treba). Aodati tome 1900 grama eera i ostaviti da se sve to rastvo-G va temperaturi od 50S (da tenost bude topla). Od toga se daje 12 kaike posle jela. Praak za bole varenje u stomaku sprema se po ovom re-aepgu: Slada u prahu ........... 1 gram Pepsina (iz apoteke) ........ 1/2 grama Istucanog eera .......... 1/5 Sve smeati ujedno i uzimati uz jelo po 1 praak. U jemu ima skroba, glutena (lepka), eera, ute smola-ste materije i osobene materije hordeina. U proklijalom jemu ima jo i dijastaze, koja se daje kao sredstvo koje pomae varenje. Zna se da se takav isti sastojak nalazi u pluvaki (ptialin) i da njom poinje varenje hrane Jeam u ustama. Prema tome, da bi ona mogla doi u dodir sa skrobnom hranom, treba da se svaki zalogaj dobro savae u ustima. Hra-na, zalogaji koji se dobro ne savau u ustima na to ne paze Audi koji brzo jedu i gutaju nesavakanu hranu prolaze bez ijastaze i mogu izazvati nezgode i teinu u stomaku. Zato se i kae: Dobro savakana hrana je upola svarena hrana." Da bi se pomoglo u takvim sluajevima slabim stomacima kojima nedostaje dijastaze, daje se dijastaza iz slada i njoj dodaje pep-sin, po uputstvu koje je dato. odvaru, kuvanom aju od jema, koji se moe upotrebiti u svim sluajevima, zaeeren ili kao napitak u koji se sipaju drugi lekovi, nije potrebno naroito govoriti. Dosta je da na-pomenemo da i pivo, koje se spravlja od proklijalog jema, ima svoju korisnu primenu u lekarstvu kao gorina i kao sredstvo za popravku apetita i jaanje organizma slabih l>udi, naroito grudnih bolesnika i malokrvnih.

Jeam treba razlikovati od penice. Klas njegov je uspravan ili pognut. Svi su klasovi dvopolni i zrna crepasto poreana u est redova, tako da klas izgleda stisnut i gotovo etvrtast, zato to su dva reda slabije, a etiri jae ispala. Plsve su linearno ilate. Donja plevica je eliptina, ima pet nerava i zavrava se dugakom osom u srednjem klasu, a bez osa je u bonim klasovima. Cveta maja u junim, a krajem juna u severnim delovima nae drave." Sredstva za povraanje Moe se desiti da, iz raznih uzroka (prepunjen stomak, pi-janstvo, trovanje), nekome ustreba lek za povraanje. Takvih sredstava nema mnogo. Od domaih moemo upotrebiti kopitnjak i ljubiicu. Da bi ljubiica posluila kao sredstvo za povra-anje, treba je pripremiti ovako: 1520 grama korena kuva se u 300 grama vode dok se koliina ne svede na polovinu. Pije se gutljajima dok ne pone da dejstvuje. Ako treba da poslui kao sredstvo za izbacivanje lajma iz plua, uzima se 45 grama nje-nog korena i kuva u 300 grama vode: Pije se na dva asa preko celog dana. BOLESTI CREVA Kako da objasnimo nestrunjaku sve poremeaje na ovom i-rokom polju a da ne bude sve usko nauno, pa ipak da bude ta-no, jasno i razumljivo? Kako e bolesnik iskoristiti sredstva koja mu se pruaju kad esto ne zna broj ni simptome bolesti creva, njihove uzroke, veze i odnose s drugim bolestima Postarajmo se da mu to unekoliko objasnimo. Kao bolesti stomaka, i bolesti creva mogu se podelcti u tri glavne grupe: 1) Kad lezde u crevima, kao i u stomaku, ne lue dovol-no sokova ili ih lue suvie mnogo, pa se usled toga varenje (poglavito u tankim crevima) i druge radnje (upijanje hrane, vo-de itd.) ne vre kako treba. 2) Kad se kretanje creva, talasanje i suavanje, usled mii-nih ili nervnih poremeaja u njihovim zidovima, takoe ne vri u dovoljenoj meri, te usled toga dolazi do zastoja, zadra-vanja iskorienih i nepotrebnih ostataka hrane (izmet). 3) Kad se crevni kanal zarazi: a) siunim, sitnim i krup-nim ivotinjicama, ponajee glistama, i b) mikrobima, ko-ji, kako je nauka otkrila i dokazala, igraju veliku ulogu u bo-lestima creva.Prema tome, ako se stvar tie prve grupe bolesti, tj. sla-bosti i mlitavosti crevnih lezda za luenje ili njihovog pre-komernog nadraenja, onda e bilni lekovi koje smo naveli kod bolesti stomaka izvriti i ovde svoj zadatak jaanja, podstica-nja ili planiranja, utiavanja rada crevnih lezdi i leenja sluzokoe creva. Ako je posredi katar tankog creva, koji iza-ziva estu stolicu ili proliv, upotrebiemo one biljne leko-ve koji iste creva, oslobaaju sluzokou od trulei i u isto vreme je steu, unekoliko tave i uvaju dok ne prezdravi.Ako je popustila sposobnost kretanja creva, to najee biva sa debelim crevom, onda se koriste sredstva koja onemogu-uju zatvor na taj nain to nadrauju miini sloj creva i gone ga da se talasa i tera ispred sebe izmet. Izluenje dovolne koliine ui mora prethoditi ovoj radnji u crevima.Isto to vai i za prouzrokovae poslednje grupe bolesti creva parazite: gliste i bakterije. Prve treba oamutiti" i isterati, a druge pobiti" (danas se to kae dezinfikovati kanal), ili njihovu koliinu i broj smanjiti raznim sredstvima koja nam daje medicina, ili snagom koju ima sam organizam. Dakle: a) slabo varenje s bolovima i nadimanjima u trbu-hu; b) kataralno stanje s estom stolicom ili prolivima; v) zat-vor s bolovima u desnoj ili levoj slabini, i najzad g) gliste i mikrobi najsigurniji su znaci oboljenja i zapaljvnja creva.Razume se da ove osnovne grupe bolesti creva imaju esto somplikovane uzroke i stoje u vezi s drugim bolestima, ali je glavno da bolesnici znaju i to da oni ne mogu imati zdrava cre-va, dobro varenje i ienje ako ne jedu zdravu hranu, dijetalno umerenu hranu, ako se truju, ako su nervozni, ako se zaraze i, najzad, ako

im nisu zdravi drugi organi, u prvom redu jetra, a injen sok u, koji pomae varenju, ubija mikroorganizme i slui kao mazivo, ne lui se kako bi trebalo. I priroda, ba u tom pogledu, kao da je stvarala ono to je oveku potrebno. Mnoge biljke, i veina onih koje emo navesti dale, deluju ne samo u jednom pravcu. npr. da iste creva, nego i u mnogim pravcima: npr., deluju na jetru i luenje ui, na uleve, cirkulaciju krvi, luenje mokrae, na stanje sluzoko-e, nerve itd. Jednom rei, iako su ovo lekovi za creva, oni eu u isto vreme u velikoj meri i lekovi za sve organe u trbunoj duplji.Mnogi od njih dobro iste. Ali utoliko bole, jer postoji stara oprobana mudrost u medicini koja glasi:, tj. ono to dobro isti dobro i lei. I obr-nuto, priroda je dala lekove i protiv jakog proliva i protiv krvavog proliva, ak i dizenterije, koja bi dola usled zaraze bacilima, te i s te strane ovek nije ostao bez pomoi i bez sredstava za borbu s boleu.Na je zadatak da mu ukaemo na ta svakom dostupna sred-stva.Ovom prilikom izostavljamo opis ricinusa, jer se ta biljka, kao meksika i afrika, kod nas moe gajiti samo na kraj-njem jugu ili na primorju kod Bara, poto zahteva toplu zemlju v toplu klimu. Njegovo delovanje je svima poznato. 1. KRUINA Krkavina. I savremeni naunici sloili su se u tome da ovom leku treba priznati odlino svojstvo za ienje, jer on ne nadrauje i ne izaziva nikada oseaj nepodnoenja. To je najbolji lek za lude koji imaju zatvor usled greva u crevim ili usled toga to se kod njih ne lui dovolno ui. Poto ne izaziva suvie brzo i jako kretanje creva, ovaj lek se moe propisivati i trudnim enama, kao i bolesnicima koji su ima-li neku trbunu operaciju, raunajui tu i operaciju slepog creva (apendicita)." Od svih oblika u kojima se daje ovaj lek najjai je kuvan aj (odvar) koji se priprema ovako: kuva se 23 grama isuene kore, koja je utoliko bol.a ukoliko je starija, u 150 grama vode, 25 minuta. To se zatim ohladi i ostavi da kisne 49 asova. Dobijena tenost ocedi se i popije uvee pre spava-nja. Pomeana sa sokom od slatka, moe se davati deci u odgo-varajuoj dozi, prema godinama (1/2, 1/4, 1/6). Prah od korena da-je takoe dobre rezultate u dozi od pola grama (deseti deo kaiice), po 24 praka dnevno pre jela. Najzad se moe upo-trebiti i tean zgustak, 12 grama dnevno, i takozvani eliksir po sledeem receptu, koji moe spraviti apotekar: Davati po 24 srednje kaike (dezertne") uvee pre spa-vanja, prema navici i potrebi. Najbolji bi recept bio ovaj: Odvar od kore kruine 20:200 vode; ukuvati do 100 grama, dodati sirupa 50 grama; davati 24 kaike pre spavanja. Napomena: Kruina slui kao primer za lekove koji se ne mogu upotrebiti odmah, nego moraju due leati na suvome (naj-manje godinu dana) dok se ne ponu primenjivati (ovde je to nje-na kora).Razlog tome je to svea kora od kruine sadri jedan sastojak koji izaziva povraanje. On se raspada samo u toku vre-mena ili pri grejanju do 100S. U pretabletnoj medicini" i praksi bila je veoma cenjeno sredstvo. 1 To je naroita meavina sirupa i alkohola, sastavljena od kapi afrana, jedne vrste paprati, pomorandinog cveta, eboja i dr., to samo apotekar moe spremiti. Kora je gorkog ukusa, stee i neukusna je. Unutarnja kora je ute boje i ona se upotrebljava u medicini. Treba zapamtiti da kora dok je svelsa tera na povraanje i na stolicu, a kad se osu-i tera samo na stolicu Kruina, je vitko, pravo bunasto drvo, sa granama koje nemaju igala (trnja) i korom koja ima takice. Lie je iroko, okruglo, na kraju zatupasto, bez zubaca.

ile su na njemu mnogobrojne i idu upo-redo preko cele strane lista. Cvetovi su zelenkastobeli, po 23 u pa-zuhu listova, svi dvopolni. Plod je veliine graka. tamnocrven, naj-zad crn. Raste po bukovim umama, na ograicima, naroito po vlanim mestima svuda po Evropi, pa i kod nas. Cveta u maju. Trai se kao Sopeh. 2. PASJAKOVINA Pasji dren, pasdren, zeleni trn, kozje trenje. Ovo je jedno snanije sredstvo za ienje. Upotrebljavaju je snani krupni ljudi da bi im se creva redovno praznila. Francuski sel.aci (sa Vogeza) stavljaju po 30 suvih zrna (ploda) ovog drvceta u supu ili u orbu, da ih proisti. Zgodnije je uzimati sok od zrnaca (bobica), u dozi od 15 do 30 grama; zgustka po 4 9 grama, a sirupa po 1040 grama uju-tru pre jela, u olji aja. Kao sirup ne sme se dodavati ostalim lekovima radi popravke ukusa, nego samo u onolikoj dozi koli-ko je potrebno da deluje na ienje (ajnim kaiicama). Osobito je dobar ovaj lek kad treba da se jako nadrae cre-va, na primer, pri navali krvi u glavu, u vodenoj bolesti itd. (dr S. Petrovi), i u sluaju poveanog krvnog pritiska sa gla-voboljom. Dejstvuje na taj nain to u debelom crevu izaziva luenje sluzi sa sluzokoe, koja ometa upijanje vode, usled ega dolazi do nadraaja nerava i miinih vlakana, a potom se pojaava rad creva (prof. Valet i dr Lebef). Trai se kao Vassae artae seguae, jer zrna izazivaju i ienje i proliv. Zbog svoje jaine i sigurnog delovanja u istu svrhu upotreb-ljava se i u veterinarskoj praksi. Pasjakovina ima stablo uspravljeno, granato, katkad visoko 35 metara. Grane su naspramne, jako razvedene, sivkaste i pri vrhu trno-vite. Lie ima drku, oblika je jajastog do elipsastog, na vrhu zao-treno, retko tupo, ivice vrlo plitko zupaste. ile lia slabo iz-raene, idu u luku po polovini lista. Sporedni ou listovi naspramni, krai su od drke. Cvetovi su polno odvojeni, mali, u gustoj kiti u pazuhu lia. Plod je crn, veliine graka. Raste po krevima, po umama, a cveta u maju i junu. Kad raste na vlanim i osojnim mestima, trnje esto na njemu i ne izraste. 3. UTI BAGREM Pucalica. Ova biljka dobila je ime otuda to njena ma-huna, nalik na mehur, puca. Lie i mahuna ovog buna lie na senu (seneblet) i zato se zove i lana sena, koju moe slobodno da zameni. Upotrebljava se kao aj, u dozi: 30 grama na 1000 grama vode. Ali, kako je dosta neprijatnog ukusa i mirisa bolje je upotre-biti zgustak u obliku pilula po sledeem receptu: Za jednu pilulu. Po 13 pilule pre veere. Ovde treba praviti razliku izmeu utog bagrema i ute bagrene, alpiske bagrene ili zanoveta, jer je ova druga biljka otrovna, i list i cvet, a naroito seme, i moe i u maloj koliini otrovati oveka. Po cvetu ona lii na bagrem cvee je kao grozd i uto, dok kod pucalice lii na miji trn. Za ljude koji imaju slabo srce uti bagrem moe se spre-miti s kafom. Takozvana kafa za ienje, Dorvoa, ovako je sa-stavlena: Mlevene kafe ........ vode ........ 15 grama 10 15 grama 30 Ostaviti da se raskisne, procediti i dodati: Gorke soli Sirupa Vrlo je prijatan lek; uzeti najedanput ili u dva puta prema kakvoi stolice i

jaini bolesnika. Dejstvuje i kod zas-toja ui. I dr S. Petrovi je pisao da lie utog bagrema ima ukus ljut i gadan, da u velikoj dozi tera na stolicu i moe da zame-ni lie od sene, i da njegove mahune takoe teraju na stolicu i mogu da zamene mahune od sene. Prema tome, slau se i stari i mladi naunici. Sama pucalica je lepo, bunasto drvo, visoko 25 metara. Kod nas je retko divlja. Sadi se po bacggama i parkovima (sade ga u Vrnjcima.). Cveta u maju i junu. Lie je tri- do petoperno na jednoj drci, ima krupni izvrnuto-jajasti oblik, esto je useeno i ozgo sivo. Cvetovi stoje u pazuhu lia i ima ih 26 na broju. Boje su svetloute. Mahune su jako nadute, jajaste, s prozranom i ilavom koom, ostaju zatvo-rene. Raste po suvim mestima. 5. DIVLjA TIKVA Divlja repa, debelica crvena, debelaa, zaplotnica. Upo-trebl>ava se samo koren ove biljke. Zabranjena je upotreba njenih zrna jer su otrovna. Lek od ovog korena deluje snano na creva, pa se upotreb-ljava kad nenije biljke ne pomau. Utie na organe u malom trbuhu zato je u stanju da izazove menstruaciju i izliv krvi iz uljeva. I gubitak mesenog pranja kod ena koje imaju poda-gru i zglobobolju (artritizam" i giht") moe da se izlei po-godnom dozom ovog leka, naime ako im se medni sirup ove biljke (Leklerk) propie u dozi 24 kaike dnevno. Najzgodniji je oblik taj medni sirup, koji se sprema na ovaj nain: Korena divlje tikve ......... 45 grama Meda .............. 500 grama Sireta ............. 750 grama Sve se to kuva pola asa. Od toga se posle daje 24 kaike dnevno. Treba ga uzimati pod kontrolom, iako sam ja smanjio dne-vnu dozu za dve kaike. Uzima se takoe i kao tinktura korena, po 25 grama dnevno. Ko u selu moe nai iv koren, moe u njemu napraviti ru-pu i ispuniti je eerom. Posle dvanaest asova dobie se u toj rupi sirup KOJI deluje kao lek za ienje polako i sigurno. Doza tog sirupa je 2 kaike za jedno ienje.Iako je ova bil.ka smatrana kao otrovna, Leklerk navodi miljenje uvenog profesora Iara da je ona dala odline rezultate onde gde se trai da se ienjem izbaci i vodurina koja se zadrava u oveku, npr. kod otoka. Jer ona je i sredstvo koje goni na mokrenje i sredstvo za jako ienje kad, druga sredstva ne pomognu u tolikoj meri. Razume se da se mora uzimati samo u gornjim dozama; za to garantuju imena pomenutih naunika.Razblaena tinktura (1:10 prokuvane vode) moe se prime-niti spolja kao sredstvo protiv modrica, izliva krvi od uboja (oblog). Crvenozrnasta divl.a tikva ima dugoveni koren, debeo i vorno-vat, s mnogim granama. Jednogodinje stablo, koje se penje uz drugo bi-lje, sadri u sebi otar sok, koji pri trl.an.u daje neprijatan miris. Loza koja izbija iz korena spiralno se uvija. Lie je vie ili manje duboko urezano, u 57 irokih uglastih i kratko zupastih komala, od kojih je sredn.i i najdui. Cvetovi su dvodomni. Muki u grozdu s dugakom drkom, bledoute boje; krunica zvonasta. .enski cvetovi su mnogo manji. Plod bobice, crvene i naranuaste, s vie glatkih, gotovo okruglih semena. Raste po umama. 4. VILINA KOSA Samovila, predence. Prva raste kao parazit na koprivi, konoplji itd., a druga kao parazit na majkinoj duici, detelini itd. Kako obe biljke imaju svojstva da pokreu creva na rad i da isteruju gasove, a u isto vreme deluju na une organe i pu-teve, one su u stanju da reguliu stolicu i izlee mlitava creva.

Najbole je davati ih u obliku zgustka, i to u ovoj dozi: Zgustka viline kose Vode ..... Davati po 24 kaiice dnevno pre jela (pre ruka 12 i pre veere 12). Isto je tako dobro uzeti aj od jednakih delova viline kose i anasona posle jela ili pre jela. Doza: po 56 grama na olju. Obe vrste su biljke koje ive na drugim biljkama, obavijajui se oko njih kao tanka sitna loza i sitnim izdancima siu sok bilaka-do-maina. Njihovo sitno cvee raste u zbijenim kitama sa strane. Cela biljka, pa i cvee, ima zelenkastobelu boju. Samo je kod ove druge vrste, pggo raste na majkinoj duici, stablo loza tanja i cvetovi sitniji. Cvetaju obe u julu i avgustu. 5. CRNI SLEZ Stari narodi (Ciceron, Marcijal) upotrebljavali su orbu od salate i crnog sleza i jela od sase, cvekle i sleza i dobijali uvek dobar rezultat kod mlitavih creva i zatvora. To je potvr-eno i u nae vreme (prof. Pron Alir). Najpodesniji je oblik: aj od cveta zaslaen medom. Naroito je ovaj lek dobar za decu i stare lude, jer je to biljka koja sadri sluzi u stablu n liu, a naroito u cvetu. Ili, ako se hoe apotekarski nain spremanja, uzima se te-an zgustak u dozi po 12 kaiice dnevno. 6. LAN Keten, keten, predivo, lan pitomi. Svojom sadrinom sluzi pribliuje se crnom slezu i deluje blago u sluajevima zapaljenja organa za varenje ili organa za mokrenje. Upotreblava se kao raso i daje blag i osveavajui napitak. Lan Sprema se na taj nain to se 24 kaike lanenog semena potope i ostave da kisnu u hladnoj vodi deset asova. Posle se sve to pije, i voda i zrna zajedno, pre spavanja Pored semena u medicini se upotreblava i brano od se-mena , ili ule isceeno od semena (01eit 1ii). Dr S. Petrovi, kae: U semenu od lana ima mnogo lepljive gumovidne materije i ulja. Zato se upotrebljava i skuvano kao aj u raznim zapaljenjima organa za mokrenje, za ispiranje gue, za pranje SPOANIH uspale-nih grizlica. Poznato je da se brano od lana upotrebljava i protiv raznih spoljnih zapalenja" o emu e biti govora kod leenja hirurkih bolesti. Koren lana je sitan, jednogodinji. Stablika jedna, uspravna. Li-e je pljosnato, linearno, glatko i ima jedan nerv. Gornje lie je iljato. Cvee je hermafroditno i pravilno, boje plave, krupno i po-reano u gronju." Cveta u julu i avgustu. U ias se gaji zbog semena i stabljike, iz koje se dobija konac. Plod je aura s 34 okca koja su podeljena na dva odeljenja, a u ovim ima po jedna semka." 7. RUA Kova Dataasepa Vrsta bledih" rua. Moe se zbog svog ukusa upotrebiti kod nene dece kao sredstvo za ienje creva. Sprema se po receptu: Prozranog soka od rua Prostog sirupa .... Uzima se 12 kaike uvee pre spavanja. Najpogodnije je davati slatko od rua, itko, neueereno. 8. BRESKVA Praska, praskova. Trideset grama breskvinog cveta i 1/2 litra vode, ili mleka, daju aj ili mleni napitak koji blago utie na ienje i deluje

umirujue, zahvalujui lekovitom sastojku koji se nalazi u cvetu, amigdalinu. Sirup u istoj dozi kao sirup od rue ima isto dejstvo. Prozranog soka od cveta breskvinog ... 6 grama Prostog sirupa ........... 94 " Uzima se 12 kaike uvee pre spavanja. Preporuuje se da se daje deci koja imaju zatvor i u isto vreme su nervozna. Kad se lie, ili cvet, ili jezgra od breskve uzmu u veoj koliini, mogu da otruju, i to zbog cijanovodonine kiseline ko-ja se u njima nalazi. Dr S. Petrovi veli: Svee lie obino je upotrebljavano u dozi od 15 do 30 grama na 250300 grama vode, u toj dozi tera napolje i isteruje i gliste. Osueno lie ja-e je od sveeg lia. Od cveta se spravlja sirup koji se u fran-cuskim apotekama i sad prodaje, i obino se daje kao pomono sredstvo za isterivanje glista ili kao blago sredstvo za ienje." Dakle, ovaj lek, spremlen na izloeni nain i u tano od-reenoj dozi, ostaje dobro i blago sredstvo za ienje. Kod dece koja boluju od velikog kalja stiava i kaalj i greve. te se tako izbegavaju mnogi drugi otrovni lekovi kojima ih kljuka njihova brina okolina. Breskva je lepo drvo. Cveta pre nego to olista, u junim kraje-vima vrlo rano. Na severu cveta krajem marta ili u aprilu. 9. LjIVA Sliva madarua, cepaa. Pol Karton, uveni dijetiar, a po njemu i Leklerk, istiu greke koje se ine prilikom pri-mene ljive kao leka. Obino se kae bolesniku koji pati od zatvora: Jedite, ovee, ljive!' ali mu se pri tom ne kae ni kad ni kako. Uopte, one se uzimaju kao poslastica, poto su obino dobro skuvane, dobro zaeerene, pa ak i prelivene vinom." Sve je to pogreno. ljive ne treba uzimati zaeerene, niti one smeju zadrati svoju kiselinu, niti ih treba jesti kao kompot posle jela, ve samo na prazan stomak. Moe se rei da u leenju bolesti creva ljiva slui kao idealan regulator crev ne cirkulacije i apetita, kao sredstvo za uguivanje kunog mirisa izmeta i za podsticanje creva na rad, kad se to nikakvim mehanikim putem ne moe postii. Na narod uzimao je ljive kao urkanu orbu (drvenim urkalom i vrtnjem po loncu kida-li su se svi meki delovi skuvane voke i dobijala se meka, retka kaa), dakle, kao jelo u poetku obroka, i to je davalo dobar re-zultat. Da bi se dobilo ono to se od ljive trai, tj. da bude lek a ne kompot, a u prvom redu da se liva lii svoga eera i kiseline, postupa se ovako: osam do dvadeset komada ljiva za-seku se uvee noem s jedne strane i tako narezane ostave da kio-nu preko noi u dosta vode. Ta se voda sutradan ujutru prospe. Zatim se kuvaju u drugoj vodi, i to kuvanje traje 2 asa. Za to vreme voda se promeni opet nekolio puta (3 puta), ali se zamenju-je uvek vruom a ne hladnom. Tako skuvane live uzimaju se pre jela, bez eera. Ne kao to je danas uobiajeno posle jela, i to slatke! U sluaju lenjih creva ljive se mogu kuvati i sa senom (seneblatom" koliina uzeta u prste), ili s kimom. Dobro je jednakim koliinama ljiva i smokava dodati malu dozu seneblata, sve to saJ^leti i uzimati 23 kaike sa vodom, ujutro. Tako spremljene one lie na jednu celuloznu grudvu koja u crevima tera ispred sebe nepotrebne sastojke i izmet. ljiva, drvo i plod, ne zahtevaju naroiti opis. 10. VLEBI-GRANA Odvar od ove biljke daje bol>e rezultate nego drugi prznati lekovi kod proliva sa sluznim oboljenjem debelog creva i sluz-nom stolicom (takozvanim enteritom-mukomenbranacejnim"), s bolovima i estim prolivima slinim dizenteriji, npr. kod grudnih i tuberkuloznih bolesnika. Tu ona deluje kao sredstvo, koje stee dovodei u red funkciju

creva. Deci koja dobijaju prolive za vreme izbijanja zubia IAI stradaju od magareeg kalja najbolje je davati ovaj sirup: Vrha grane s cvetom elebi-grane .... 100 grama Vode .............. 100 eera ............. 1500 Sprema se ovako: biljka se kuva u vodi 10 minuta, zatim se ostavi da kisne 12 asova. Procedi se pritiskanjem i zatim se u proceevini rastvori eer. Daje se po 100200 grama dnevno. Starijim, odraslim, osobama savetujese odvar od lia, u do-zi od 30 grama na 1000 grama vode, ili alkoholni rasb, po 2 kai-ice dnevno, naroito kod astme na bazi uremije, tj. sipnje i te-kog lisanja usled pretovarenosti krvi sopstvenim otrovima i oteanim mokrer>em (usled bolesti bubrega itd.). Tu se pokazuje kao odlino sredstvo, kao ista koji goni na mokrenje i skida otrovni teret s organizma. Pored toga, kod hronine bubrene bolesti najbolja bi meavina bila: lia od breze 60 grama, elebi-grane i bosiljka po 20 grama, i to po jednu kaiku na o-lju kluale vode; piti 3 puta dnevno po jednu olu. Ova bilka ima koren bunast; stablo raste pravo uvis i dostie visinu preko pola metra, bez dlaka ili je slabo maljavo. Lie je pri dnu natrake jajasto, s drkom, srednje, na stablu je produeno ili kopl.asto, plitko zupasto, kratko u drku uraslo. Kite cvetova su mnogobrojne, u kratkom grozdu, na kraju grane; cvetovi su Jarko ute boje. Vrlo je esta u umama. Ali joj se veliina menja: ima vie ili nie stablo, ire ili ue lie, mnogobrojnije ili malobrojnije, sitne ili krupne glavice, posledlje na visokim planinskim livadama. Vreme cvetanja: julavgust. 11. ZOVA Bazovina. Sok od zrna zove kao zgustak u kodiini od 20 do 30 grama dnevno deduje kao bdago sredstvo za ienje, jo bolje ako bolesnici pate i od neuralgije, raznih iganja, reuma-tizma nerava, itd. (prof. X. Eptajn). Ja sam posmatrao kako ove bobice petlovi s nasdadom zoblu. Znai da im prija! Cvet od bazovine upotrebl>ava se kao sredstvo za znojenje, kao sredstvo za dobijanje mleka kod dojila i dr. no o tome na dru gom mestu kod lekova za mokrenje. Zvanino se trai kao Poz i Vassae zatis!. Zova biva i visoko i granato drvo, do 10 metara visine. Lie je jajasto, mnogobrojno (57) na istoj drci, redovno i otro zupasto. Stablo i grane su krte i uplje, ispunjene belom mekom srcevinom. Cve-e raste kao amrelica, belo je, vrlo prijatno mirie nadaleko. Plod bodlje su crne. Raste po umama i batama. Vreme dvetanja: junjul. 12. LOPTIRICA Okruglica. Evo ga je o njoj rekao dr S. Petrovi: Li-e ove bilke je ukusa gorkog i gadnog. Nekad je bilo upotre-bljavano kao sredstvo za ienje umesto lia od sene (sene-blata"). Popularna medicina u nekim zemljama i sad je upotre-bljuje za taj cilj. Znai da i ona moe zameniti senu (kao i uti bagrem )utoliko pre to je ima kod nas. Ona se nadazi meu domaim biljkama" (dr S. Petrovi). vajcarski biljober Ka:lil Droz (botaniar) kae za ovu biljku od rei do rei ovo: Loptirica je dosta esta u naim krajevima. Raste po su-vim mestima, kamenjarima, prisojima, kao i po brdskim proplan-cima, koje ukraava svojim plavim cveem. Od njoj srodnih da ukaemo na njenu sestru (od tetke")

 srcastu loptiricu koja ima lie nalik na srce, a koja je esta u naim krevitim planinama (Jure). Ima iste osobine kao i obina loptirica. Trea njena vrsta zove se krljava ili kepec--loptarica (S1oi1apa papa), mnogo sitnija nego dve prve, ali je vrlo lepa. Puzava i spretna, ona se prilagoava zemljitu, ra-ste po kamenjarima i pravi itave redove, i penje se na nadmor-sku visinu od 1200 do 2200 metara (toliki je na Midor na Staroj planini). U junim francuskim Alpima i na Pirinejima, gde ova trava raste u izobilju, stanovnici je upotrebljavaju kao blago sredstvo za ienje, koje ne izaziva bolove u crevima. Osobine ovih triju vrsta jedne bilke jasne su: one teraju na ienje (purgativ). Njihovo je delovanje korisno protiv upor-nih zatvora. Loptirica je sredstvo za ienje mnogo blae ne-go ,seneblat*, manje neprijatno, a tera blago, ne izazivajui naLopgirica draaj i neprijatnosti kao to to biva pri upotrebi ovog pos-lednjeg sredstva. Tako da je se oiaj ko je proba samo jedanput dr-i celoga ivota, jer domaih lekova za ienje imamo malo. I zato je bolje primenjivati ovaj izvrstan lek za ienje kakav ga imamo u loptirici, koji ne izaziva ni gaenje ni greve i ko-jv se lako uzima, nego pribegavati naglim i vie ili manjeJag kim tvorevinama, fabrikatima."Za upotrebu doze su sledee: uzima se kao odvar od 25 do 50 grama bilzke na litar vode; to jest, kuva se otprilike 10 minuta. Po 123 olje dnevno, dok ne pone da deluje. Cvetovi ove biljke zbijeni su u glavice, okrueni omotaem od do 12 dugul.asto zaotrenih, dlakavih i treceljavih listia, koji su krai od cvea. Glatka biljka, plavog, ree belog cveta. Raste po suvim, meplodnim bregovima, sunanim mestima, krevima, naroito na kre-vom tlu. Vreme cvetanja: majjun. 13. JAGODA Jagoda divlja, umska. Primena zavisi od toga ta se eli postii: koristi se plod, lie ili koren. 1) Kao sredstvo koje jaa i krepi organe za varenje kod oso-ba koje pokazuju naklonost ka zatvoru, jer pojaava talasanje preva za bol.i i bri rad upotreblava se plod jagode. Da ne bismo ulazili u sve pojedinosti, izneemo ukratko za-to su jagode dobre: u njima ima eera levaka" ostali je eer denjak" ima krea, drugih minerala, gvoa i sali-dilne kiseline; one popravlaju krv te su dobre za one koji pate od gihta, od skleroze krvnih sudova, od poveanog krvnog pritiska, od punokrvnosti i jake krvi", jer, kae se, njihov sok, kad se ubrizga u krv, ini krv manje leplivom ili manje spo-sobnom da se usiri. Zato su jagode dobre i kao jelo, a tako isto kao aj, u dozi i gustini kakva se hoe. 2) Naprotiv, kod-proliva moe se upotrebiti lie i ko-ren umske jagode kao sredstvo koje stee. Isto tako kod onih bolesti kod kojih creva lue mnoge sluzi i mogu dovesti do to ga da ovakvo stanje postane hronino. U lakim sluajevima pro-pisuje se i odvar od korena, u dozi 15 grama na olju kluale vo-le, a u ozbiljnijim sluajevima odvar po ovome receptu Blekoerna: Zelenog lista divlje jagode ...... 375 grama Rakije .............. 1150 Treba kuvati sve to dok se tenost ne ukuva do 550 grama, neto vie od pola litra. Uzima se po jedna kaiica svaka tri ili etiri sata.

Upotrebljava se aj od semena spanaa, u koliini 510 gra-ma za jednu olu, kao dobro sredstvo za stolicu kod zatvora. 15. CRNI JASEN Iz zaseene kore crnog jasena, ili drugih rodova jasena (naj-bola je vrsta sicilijanski jasen), ili i kad kora nije zaseena, tj. sam po sebi curi sok, jedna vrsta smole, koji kad se zgusne predstavl.a takozvanu manu. Ova mana moe biti oblika suze, tj. da visi kao dugako, belo, lomlivo drvce (smolast sulundar"), i mana razdvojena, koja je izbila u malim suzama", spojenim izmebu sebe jednom mekom i svetlom materijom. Mana sadri u sebi lekovit sastojak koji se zove manit i koji je jedna vrsta eera .1Upotreblava se kao blago sredstvo za ienje, kod dece, u dozi od 10 do 15 grama u mleku, ili u klizmama (klistiru), kai-icama dok ne pone da deduje. Mana se moe spremiti u ovakvim oblicima: 1) Kao sirup mane daje se deci kaiica: Mane suzne" vrste ......... 50 grama Vrueg mleka ........... 200 Odrasli bolesnici mogu uzeti celu ovu dozu najedanput. 2) Kao napitak za ienje: Mane odvojene vrste" ........ 60 grama Lia od sene (seneblata") (ili utog bagrema) ............ 10 Gorke soli ............ 15 Kluale vode. ........... 150 Sve to popariti, procediti i popiti najedanput. 3) Kao aj za stolicu: Mane oblika suze ......... 100 grama Vrue vode ............ 1000 Uzimati po jednu au preko dana dok ne pone da deluje. 4) Mogu se uvaljati i kolaii od mane s okoladom, tako da u svakom kolaiu bude po pola grama mane. Deci davati 610 kolaia dnevno (2 Grama mane u deset kolaia). 16. PROSINAC Prosinac tir, ipanj. Ova biljka deluje tako da razmekava i tera na stolicu. Ali treba da se primenjuje jedino kao kli-ama; kao isceen sok 30 grama soka s medom, ili sok od 20 grama lia na litar vode. To se prokuva, procedi i pomou kantice (irigatora) pusti u zadnje crevo. Ovu bilku bolje je upotrebAavati sveu, jer isuena gubi od svoje snage. Dalju njenu upotrebu videti kod bolesti jetre i rodene bolesti: 30 AO 100 grama soka, u supi. Prosinac je jednogodinja bilka, s uspravnim, pravim, golim stab-AOM, koje ne raste visoko (do 3 decimetra). Grane su mu naspramne, li-e takoe. Listovi su na drkama, jajasti ili duguljasto-okrugli, tan-ki, grubo zupasti. Muki cvetovi su kao u bunu, na dugakim, tankim drkama, gotovo toliko isto dugakim kao drke listova. enski cve-tovi, po 23 na broju, rastu na okupu ili na kratkim drkama u pazuhu lista, obino na odvojenoj zasebnoj biljci. Raste na njivama i u batama. Cveta od juna do oktobra. 17. LADOLE BATENSKI I POASKI Ranije je koren ove bilke bio mnogo upogreblavan u Ne-makoj, ali je potisnut od kolonijalde biljke jalape. Posle izvesnog vremena tirnagel je ponovo obratio panju na pri-menu korena ove bilke kao jakog sredstva i

preporuio je da I se mea s podjednakim delovima sa sredstvima koja teraju ga-' sove (karminativa: anason, kim, korijandar, divlja miroija i dr.). E. Majer daje ovakav recept: Ladolea ............ 50 grama Nane, kima, diva, mirobije, matinjaka ) . i cveta od boura J " Smatra se kao speciJadna meavina. Treba uzimati po je-dnu kaiku na olju kluale vode. Popiti uvee 12 olje kao topli aj. Primeda je njena opisana kod bolesti jetre, zato se u tom odeljku italac moe podrobno obavestiti o njoj. 18. DIVLA TIKVICA 19. PROLjEVLK 20. SLATKA PAPRAT 21. ILOVLAK R1ap1.a80 tajog 22. MEKINjE TRICE OD PENICE OBIAN PROLIV I KRVAV PROLIV (ENTERITIS, DIAREJA I DIZENTERIJA) Ako se rad creva poremeti tako da se kao posledica javlja proliv koji postepeno prelazi u krvav proliv, ili ako poreme-aj i zapal.enje poinju odmah krvavim prolivom s bolovima, grevima, upanjem u trbuhu i estim nagonima na pranjenje s naponima, bez velikih koliina izmeta, a s penom, sukrvi-nim masama od nesvarene hrane, sluzi, krvi i raznih poko-ica koje dosta smrde onda je na zadatak da takvo stanje najozbilnije leimo. Kakav je red pri tome leenju? Prvo, bolesnika koji se ali da je slab, da edni, da mu se sui jezik, da ima katkad vatru, a nema apetita, treba podvrgnuti dijeti; upravo treba traiti da se uzdri od svake hrane, zatim mu dati sredstva koja e mu oistiti creva od svake trulei. esto se bolesnici protive tome, jer oni ve imaju stolicu i suvie"! Ali to je njihova laika greka i oni treba da znaju da je ied.e prvi uslov za brzo ozdravljenje. Istina, u lakim sluajevima probe se i bez uzimanja lekova za ienje, ali to je rebe i tako se ne postupa po pravilu. Tako, ako se proliv produi uprkos primljenim lekovima za njegovo zaustavljanje, a prethodno se nije uzimalo nita za ienje, ovo se ipak mora naknadno uiniti. Lekovi za tu svrhu navedeni su u prolom odeljku. Ovo pravilo vai kako za akutne sluajeve tako i za hro-nine. Posle uputstva za dijetu, bolesniku treba odrediti na-pitke i ajeve od bilja koje navodimo dalje, a iji je nain spremanja takoe tu odreen. 1. OVAS Odvar od ovsa: koliina od 60 grama na litar i po vode kuva se jednako dok se ne ukuva do 1 litra. Zatim se zaeeri (po elji) i daje punim oljama, tako da se ova koliina popije u toku 24 asa. Ovas se pre upotrebe oisti od pleve. U kemu ima skroba, belanevine, gume, eera, gorke materije, neto ula i dosta vitamina to je nauka u poslednje vreme dokazala. Otuda i njegovo odlino delovanje na sluzokou, poev od gue pa do debelog creva. Upotreblava se i kao aj i kao smea (pren) sa kafom da bi ublaio ili zamenio kafu. aj od ovsa tera i na mokrenje, tj. pomae da se izbace otrovi iz organizma, koji se za vreme zarazne bolesti pojavluju u telu. Odvar od meavine jema, ovsa i kukuruza u ovakvim slu-ajevima isto tako dobro deluje. U mleku skuvana krupa od ovsa postala je danas prvorazred-na hrana za decu zbog vitamina koji se nalaze u korenu ov-senog zrna.

Griz moe da zameni ovas, u dozi od 20 do 30 grama na litar vode, kao aj ili kaa (ako se ukuva). Ovas Griz se dobija iz zrna ita, pogotovu penice, naroitim grubim mlevenjem koje mu i daje okruglasti oblik. 2. PIRINA Oguga Oriz. Pirina je naa, balkanska bilka koja se gaji po-glavito na jugu nae drave. Kao sredstvo protiv katara creva i proliva svakome je poznat. Pa ipak ovaj lek i nain njegove primene zasluuju da se u naoj knjizi o tome kae koja re vie. Pirinano zrno sadri kreni fosfat, koji je vrlo ko-ristan i potreban za organizam, i skrob, koji blago deluje na organe za varenje. Na Dalekom istoku on zamenjuje penicu a slui narodkma kao glavna hrana. Pirina Mnogi ne znaju da pirina kao sredsgvo za ishranu vredi pet puta vie nego krompir. U 100 grama pirina ima 345 kalo-rija. Pored toga, on se vrlo dobro vari u stomaku. Tako je, npr., hlebu potrebno tri asa da se svari u stomaku, a pirinu samo jedan (BomonLeklerk). Creva gotovo potpuno iskoriuju eer koji se nalazi u njemu (prof. Aar). Drugi naunici su dokazali da i pirinani sirov skrob moe da se vari svakodnevno, u dozi do 250 grama, iz ega se moe zakluiti da je to vrlo hranljivo zrno. Ali, da bi pirina bio hranljiv, treba upo-trebljavati samo zrna koja nisu pretrpela nikakvu preradu, niti im je oljutena opna, niti su izbelena, strugana i glaana, jer samo takva sadre sve svoje dragocene sastojke: skrob, protein, vitamine i fosfor. Pirina treba najpre dobro oprati u hladnoj vodi, onda postupiti po receptu koji je dao uveni Hemerdinger'.Pirina, dobro opran, treba da se isui u penici. Zatim se izmele u mlinu za kafu i dobije se jedna vrsta griza. Uzeti treba onoliku koliinu vode koliko ima izmlevenog brana od pirina, i to u posudi staviti na vatru. Kad voda proklua, u nju spustiti pirina i ostaviti da klua 25 minuta. Zatim sve ohladiti. Kad se ohladi, kau isei na komade i metnuti u penicu. Ovako spremljen pirina naroito se preporuuje bolesnicima s bolesnim crevima i prolivom kao zamena hleba. To je malajski" nain spremanja pirina za jelo.Pirina moe da se kuva sa sokom od crvenog pasulja. Sok se dobija na taj nain to se 1470 grama pasulja kuva u 10 AI-tara vode. Ovaj nain se primenjuje u Japanu i njime se poprav-lja ukus pirina i, po tvrnjenju Sugimata i Fudikamija, proce-nat upijanja sastavnih delova u crevima je mnogo vei.Postoji jo jedan nain: indijski. Metnuti u lonac jednu punu vodenu au pirina i naliti au i etvrt umereno po-soljene vode. Poklopiti lonac i staviti na jaku. vatru. ali pa-ziti da se lonac ne protrese. Posle pola asa voda potpuno is-pari, pirina je kuvan, mek ali suv, i sva su zrna odvojena je-dno od drugog. Posle toga se zrna mogu staviti na slabu vatru da se isue. Drugi nain je vrlo brz, sastoji se u tome da se oprana zrna pirina prvo isue, zatim preliju zejtinom ili kokosovim maslom. Kad pirina pouti, naliva se vruom vo-dom dok dobro ne nabubri.Odvar od pirina sprema se i uzima isto onako kao i odvar od ozsa: dve kaike zrna kuvaju se u litru vode, zatim se to pro-cedi kroz platno i po enji zasladi nekim sirupom koji stee: Lie mu lii na kukuruzno, ali je mnogo manje. U medici-ni se upotreblavaju zrna, oiena od pleve, protiv proliva i dizenterije, ak i upornih, kao i odvar (kao i ovas i pirina). Ovaj odvar je dobar kao sredstvo za znojenje i mokrenje, i da pomogne da izbiju bre sitne boginje (mrase) (dr Narodecki). S mlekom ili supom kuvano proso

daje blagu hranu za slabelju-de. Zrna mogu biti bela, siva, uta ili crvena. Proso je metliasta biljka, niska rasta. 4. MUMULA U sluajevima proliva usled obolenja tanknh creva, proli-va posle dizenterije i njima slinim stanjima velika se ko-rist moe imati od ploda mumule, koja u stvari ne zatvara ve samo regulie rad crevnog aparata, a uz to tera na mokrenje. Mumula deluje na dva naina: 1) kao sredstvo koje stee i osnauje, zbog svoga tanina, i 2) kao sredstvo koje pomae laku cirkulaciju krvi kroz tkivo. Za primenu najbolje je da se spremi kao konzerva (kompot i t. sl.) po ovom receptu: Mumula ........... 1 kilogram eera ............ 800 grama Vode ............. 500 Prokuvati i ostaviti da sve to vri 3/4 asa. Zatim podeliti u etiri boce i zapuiti vrsto (ili zaliti hermetiki) da ne bude pristupa vazduhu. U sluaju bolesti davati ujutru na prazan stomak 150200 grama. Sasvim zrele mumule, oljutene od koice i oiene scd semena davati po 230 grama (Mersije). Mumula Mumula je drvo koje raste kod nas po vinogradima n batama. EKKS vnsinu 47 metar grana, i kad se dobro neguje bv trnje. Lie je krupno, glatko, s malo malja prevueno, j oblika, s drkom. Cvetovi veliki, iroki, beli, ili ne-evo-ruiasti, pojedina gotovo kao kugla ili lii na u. Krunisan je jednim prstenastim pokrovom na kome rast ga pokrivaju odozgo. Cveta u maju. 3. Dunja Dunja. Sredina dunje sadri eera, tanina i nekih ki-selina. Kod estih pr uglavnom svojim sastojci-ma koji steu. Moe se upotrebiti kao sirup, pekmez, piktije, sir Naroito }e dobra za bolesnike k od plua, jer je za njih ona i hrana. Propisuje se protiv akutnih proliva po 100150 grama. kao sirup, sama ili s drug koji steu. Dunja je poreklom sa istoka. Cveta u maju, lii na drvo kruke i mumule, te nije opisivati je. 6. DREN Dobro poznato sredstvo. Upotrebljava se slatko IAI kom-pot od ploda drenjina. Ako creva s prolivom ili dizenterijom postoji i grozniavo stanje, onda se moe upo steue sredstvo i kora od drena u obliku od-vara (u dozi 510 grama na olju vode). uvek po-magala. Zrele drenjine su prijatno kiselog ukusa. Dren deluje svojom sadrinom Dren je bunasto drvo, dostie visinu do 7 metara. U naem na-rodu opevano,ka ravasto ali tvrdo. Kora stabla je glatka, samo dok je drvo mlado ima malja. Lie vrhu jako zaotreno, neto malavo, donja strana siva. Cveta vrlo rano, u poetku cvetovi kao da izbijaju ispred listova na mladim prvogodinjim granama, na dugakoj je dugulasta, tamnocrvena voka s koicom unutra, duine do centimetra i po milimetara debljine. Raste kao divlje i kao pitomo, negovano drvo. TABLA 13 dunja, a zreo plod; 2 bela rada krupna; 3 zimzelen; 4 lincura), a koren. TABAA I4. 1 crni dud (Mot5 tega); 2 . praziluk (ANt roggit), a cvast; 3 ljoskav aLjeJsepu), a zreo plod; 4 crna slaica {Vgazzia t^ga). Dren Trnjine se upotrebljavaju kao odvar, po 25 grama na litar vode. Pije se zaeeren,

protiv proliva i dizen-terije. 8. JEAM Mek aj od jema moe se primeniti protiv akutnog i hro-ninog proliva. Sprema receptu: Jeam ............... 20 grama Pirevine' ............. 20 Griz od ovsa (isuen samleven griz) . . 20 To se kuva u jednom litru vole pola asa, zatim se procedi, zaeeri i pije, kao odvar, olama u toku 24 asa. 9. KESTEN Upotrebljava se kora od kestenovog drveta kao odvar, u dozi 30 grama na 1000. Hvalen od Grelera kao dobar lek protiv dizenterije. 10. BOROVNICA Mahivnica, brusnice. Upotreblava se lie i plod za spravlanje aja, ili suva zrna u koliini 12 kaike; ili kao isceeno vino, sok od sveih zrna borovnice. U zrnima borovnice ima tanina i drugih kiselina koje su pokazale sledee 241 osobine:Odvar od zrna borovnice ubija potpuno kulture (negovane) bacile tifusa u toku 24 asa, kao i druge stomane i crevne ba-cile (koli i dr.). Stoga se borovnica preporuuje kao protiv-mikrobno (antiseptino) sredstvo kod svih poetnih zapaljenja creva i proliva. Iz istih razloga ona se moe dodati svakoj dijeti koja ima zadatak da isti trule iz crevnog kanala. Borovnica moe da se spremi i u obliku kompota i piktija. Osim toga, moe se davati u obliku gustog odvara, 46 o-ljica dnevno. Ili se spremi kao alkoholatura, tinktura i te1 0 znaaju i delovanju pirevine videti podrob-no u glavi o bubrenim bolestima.daje po 40 kapi pre svakog obroka. U sluaju po- temperature sprema se kao limunada. Meavina lia od borovnice i majkine duice, ili li-1 umskih jagoda, daje izvrstan aj nazovimo ga Gostu- aj" za prebolele; naroito za decu. Borovnica je kod nas dosta nizak, go ib ili bun, s mnogobrojnim ili rairenim zelenim granama, visine 34 decimetra. u jesen; oblika je jajastog, pri dnu stabla slabije jajasto,' kzreckano, glatko, na kratkim drkama, na vrhu otro. Cvetovi gotovo sasvim okrugli, Vledozelenkastobeli, s crvenim mestima, usam-k. s izvijenom drkom u pazuhu lia. Bobice su okrugle, gotovo vrlo retko bele, sa sivoplavom petelkom, ukusa kiselog, imajusemena. Raste po visokim umama i livadama. Vreme cvetalja: Bobice se jedu, a sok se upotrebljava i za bojadisanje crnog va. Borovnica je poznata odvajkada kao lekovita. Trai se i nazivom: 11. VINO Posle borovnice umesno je da ovde pomenemo delovanjeiva, navodei u prevodu izvod iz jednog naunog rada: U poslednjem broju (januar 1934) vinogradarskog lista revi de boasan koji izlazi u Parizu, tampan je lanak Jf Klinga, direktora hemijske laboratorrje pariske optine, u kojem on izlae opite svoga pomonika dr Florentena o de-dovanju vina na mikrobe tifusa. Za ove oglede bili su isko rneni bacili tifusa, uzeti neposredno, pravo od bolesni-a, a ne negovani na vetaki nain u laboratoriji, jer su ovi aktivniji, jai, opasniji. Dr Florenten je u staklo s bu-AONOM (supom") i bacilima sipao vino i konstatovao da obi-io crno vino unitava bacile. Zatim je izvrio drugi ogled:

oveao je odreenu koliinu tifusnih bacila s vinom od de-et gradi na neodreeno vreme. I ta se dobilo? U crnom vinu, ak i napola razblaenom obinom vodom, tifusni bacili tnitavani su za deset minuta. Samo izvestan mali broj njih preostajao je, ali i oni su bili tako oslableni da nisu biln vie opasni. BeloJvino deluje takobe ruilaki na bacile, ala slabije od crnog. Paljivije izuavanje ovog fakta dovelo je dr Klinga do zakluka da bacili ginu ne od alkohola u vinu, jer je njegov procenat tu mali, nego od prirodnih kiselina, kakve se nalaze u svakom mladom vinu. Zbog toga on nalazi da najobinije crno vino moe sluiti kao sigurna predohrana od zaraze i obolje-nja tifusa." Nauka potvrbuje ovu praksu i opravdava je, ali samo kad se sve ini s merom, kad se ne zloupotrebljava. Prema tome, a-jevi s crnim vinom protiv proliva i dizenterije postaju pra-vi lekovi. Jer kad on moe ubijati bacile tifusa, onda moe ubijati i mnogo slabije bacile, a njih u crevima, prilikom proliva naroito, ima dosta, upravo mnotvo. 12. TRAVA OD SRDOBOLE Trava od srca, stea. Ovaj koren bio je odvajkada u upo-trebi kao lek koji stee. Zove se lek uspravna stea" zbog toga to ima stablo uspravno. Druge vrste imaju razna stabla: kod jednog izbija korenje u vorovima i kolenima i pripija se za zemlu; kod drugog je koren kratak i lei po zemlji a stablo je povijeno; kod nekih stablo ima malja, kod drugih nema, ili je razliite boje. Glavno je u izboru biljke. Koren joj je debeo ili drvenast, raste uspravno, ili je prizemno nizak, vie puta vilasto izdel^n, zajedno s liem ima svilaste dlake. AON.I lie je s kratkim drkama, gornje je priraslo stablu s tri, ret-ko s pet prstastih, duboko urezanih listia, ali i sporedni listovi su 34 puta zaseeni. Drke koje nose cvet i rastu iz vilastih vorova stabla ili iz pazuha gorljih listova obrazuju jedan labav grozd (gde su cvetovi daleko jedan od drugog). Cvetovi su mali, otvorenouti, obino S etiri kruniasta listia, a oni koji prvi ponu da cvetaju i s tri. Raste po brdima, livadama, umarcima, svuda u Evropi, pa i kod nas. Vreme cvetanja: Smatra se da je ovo jedna od domaih biljaka najbogatijih i najsposobnija za stezanje, jer sadri 17%20% ta-Prema tome je ona kod greva i poremeaja crevnog kanalacdesnija lekovita biljka. Naroito kod bolesnika koji su dugog bolovanja oslabeli i tkivo im je popustilo, jer ne so la jaa nego i podstie na rad crevni sistem. Naroito mo-dobre oezultate kod hronino bolesnih starijih ljudi. Isto delovanje ima i sestra joj elaica rsta stee kod koje iz vorova stabljike raste korenje i hva- se za lrugo bilje i zemlju. Ona je isto tako bogata taninom, te ze s tspehom moe upotrebiti kod proliva, dizenterije i krva-za nz creva.I jedna i druga upotrebljavaju se kao odvar od korena u dozi 30 grama na litar vode. Pije se po 23 olje dnevno. Zgodno jergrebiti ih u meavini sa hrastovom korom po ovome receptu: Korena stee ............ 40 grama Hrastove kore ........... 60 Sve to isitniti i jednu kaiku prokuvati u olji vode. Piti gutljajima 13. SRENjAK Srenica. Koren ove bilke najvie lii na koren trave stee, jer sadri 15 20% tanina, a ima u sebi mnogo skroba. I ba zbog toga ona moe zameniti rataniju. bolja je od nje, jer je njeno steue delovanje umekano pri-vjstvom skroba. Zato je korisna u sluajevima proliva. Za is piranje zadnjeg creva upotrebljava se odvar od korena, u dozi trama na litar vode. Jo bolje je ostaviti koren da najpre kisne u mlakoj vodi, jer

pri kuvanju skrob pada kao nerastvorljiv talog usled prisustva tanina. Propisuje se prah od korena, u dozi 24 grama dnevno, pre jela. zgustak u obdiku sirupa ili u obliku pilula po 0,52 irama dnevno. Ili se sprema vino po ovom receptu: Korena od srenjaka iseckanog ..... 125 grama istog spiritusa od 45% . . . . . . . 250 Ostaviti da kisne u toku 24 asa. Mukati s vremena na vreme. Tome se posle dolije crnog upskog vina do 1000 gra-ma. Opet se ostavlja da kisne etiri dana a zatim procedi i dek je gotov. Ovo se vino daje po 50100 grama dnevno. Ovako spremleno vino vrlo je dobro za grudobodne i pre-tuberkulozne, jer se od toga njihov stomak popravla i krepi. Srenjak ima dugovean koren, izduenog oblika. Prikorensko li-e izgleda kao da pravi bun; listovi imaju vrlo dugaku drku, oblika su j'ajasto-kopljastog ili srcastog. Stabljika ]'e prosta, uspravna, dostie 36 decimetara, s malobrojnim, gotovo priraslim liem. Sta-blo se zavrtava jednim lebelim, cvetnim klasom dugim 24 centimetra. Cvetna krunica je tamnocrvena ili gotovo bela. Pranici su dui od krunice. Raste po vlanim livadama brdskih predela. Vreme cvetanja: junjul. I u botanici stoji da je koren ove biljke upotrebljavan. kao dek. 14. TROSKOT Ptiiji troskot, trava, troska, truskavac, podigon. dvor-nik. Kod crevnih bodesti s tragovima krvi u stodici moe se postii dobar rezultat i ozdravlenje pomou troskota, koji raste po obraenom i neobraenom polju. pored puteva, useva itd. Propisuje se aj od korena, u dbzi 50 grama korena na di-tar vode. Upotrebljava se i ceda biljka. Piti po 500 grama dnevno sa sirupom od dunja. Troskot se razlikuje od drugih vrsta, nagfed opisanih poligona, time to mu je cvee naslagano u pramenke (po 24) u pazuhu lia, to su aheni1e na tri oka i to imaju sitne. uzdune crte" (dr S. P.). Inae, ova Bil.ka ima stablo tanko, kao konac, vrlo granato, koje lei po zemli ili se pue uz travu i ito. Sporedno lie je belo ili koasto, podel.eno nadvoje. Cvetovi sitni, s kratkom drkom, u kitama ol 2 lo 3 u pazuhu lia. Pravo lie malo, dugul.asto. Plod zrnca. trookasta, s tankim ivicama i povrinama.Sve ove pomenute biljke oporog su ukusa i skupljaju usta jer u nji-ma, kao to smo videli, ima mnogo tanina. Zato su bile taiztrebljavane protiv trulenih groznica. Jedna od njih, kojusmo ovde opisali, zmijino grobe, trka klunica (oko Nzpda dr S. Petrovi) nekad je preporuivana kao zamena arsaparile leka za ienje krvi (kod sifilisa).Nauna medicina sad nikako ne upotreblava pomenute zd-ake, iako bi se mnoge od njih zbog mnogo tanina mogle vrlo s:risno upotrebiti.",Jpopularna medicina i u nas i u drugim zemljama jo ih jednako upotrebljava".Tako je pisao pre pedeset godina pokojni Sava Petrovi. Alm nali su se lekari u Francuskoj koji su prouili delo-ovde tih narodnih lekova i sad je njihova primena i medicin-skom naukom utvrena, naroito kod tuberkuloznih rasejavanja V crevima, bubrezima, beici). 15. ALFIJA Kaduna, kadulja lekovita, alfijino lie, nemaki ka-maper. Lie sadri ulje i materiju koja stee, zato se moe upotrebiti protiv proliva kao steue i antiseptino sredstvo (prof. Bahem)'. Uzima se velikim kaikama. U obliku raskislog aja od 5 do 10%, tj. po 1020 grama na olu, upo-treblava se i kao voda za ispiranje usta i gue. Naroito je podesna' za bolesiike koji su malaksali duhom v imaju slabe nerve. Za tu vrstu bolesnika najbole je spremiti vnno (ili ga imati spremljeno) po ovome

receptu: Lia od alfije ......... 80 grama Grkog vina (ili naeg crnog vlasoti-nakog vina) ........... 1000 Ostaviti da kisne 8 dana i onda ga davati po 123 ka-vke posle jela. Prof. Bahem, Terapija lekovima, str. 58; As151ppeeppa. Videti opis i pojedinosti o alfiji i u glavi o plunim bolestima, gde se govori o sredstvima protiv znojenja. Nemci spremaju od alfijinog lia naroiti preparat tamnomrku tenost (protiv nonog znoje-nja grudnih bolesnika) i daju po 2030 kapi na dva asa pre znojenja (Bahem). Koliko je naih ljudi, ne uzimajui u obzir lekare, koji umeju da tako iskoriste ovu biljku? Protiv proliva i dizenterije mogu se primeniti i ove biljke: 16. POTONjAK Vrbica. Vrlo vana biljka. Nauni rezultati i isku-stva Difura, Guona, Lomonijea, Dirijea i Leklerka potvrdili su da potonjak ima mo da zaustavla krvarenje, da brzo stee, stipsira, kao i da ima jedno, samo ovoj biljci svojstveno de-lovanje u sluaju krvave stolice koja je dola usled zaraze bacilima. Na sluzokou deluje kao salep, svojim taninom i sluzavom materijom. Propisuje se aj od vrha biljke s cveem (i lie), u dozi 3040 grama na 1000 grama vode. Treba piti 300500 gra-ma dnevno.Kod odojadi, kod koje proliv naroito ustupa pri delovanju ove biljke, najbolje je davati ovaj sirup: Cvetnog vrha potonjaka isitnjenog u grub prah ............ 150 gramaKljuale vode koliko treba da ogrezne. Posle stajanja u vodi u toku 24 asa, treba ocediti dobro i pomeati s prostim sirupom, prokuvanim, u koliini od 1000 grama. Zatim sve staviti na vatru i kuvati dok se ne do-bije gui sirup kao sok od slatka. Od toga davati 50100 grama dnevno. Apotekari mogu spremiti mek ekstrakt doza: 0,51 gram dnevno; i tean doza: 35 grama za odrasle i 0,51,5 grama dnevno za decu. Potonjak ima puzei koren, iz kojeg izbija jedno uspravno stablo, JVE setra visine, slabo granato, golo ili s mekim maljama. Lie svo-J osnovicom obuhvata stablo. Oblika je srcastog i bez zubaca. Cveta su jarko crveni i obrazuju jedan lep klas koji je pri dnu lisnatiji. U gornjem delu cvetnog klasa aini listii su dui od krunica. ete po obalama reka, jarkovima i barovitim mestima. Vreme cvetanja:clseptembar. Ima ga razliitih oblika u pogledu visine, broja cvetova, dlakavosti itd. 17. DINjICA Ova biljka upotrebljavala se ranije kod svih stanja koja su zahtevala sredstva za stezanje: kod izbacivanja krvi iz plua,uz materice, iz debelog i zadnjeg creva. To njeno delovanje potvreno je i u najnovije doba, jer se %.ea primena kod slabih creva i proliva s luenjem sluzi i ',::' krvave stolice pokazala kao blagotvorna ak i u sluaju zarazne dizenterije kojoj su uzronici najsitnije jednoelij-di" ivotinjice (amebe) i gde je postojalo jako napinjanje, bo-JOVI u maru itd. Ti simptomi proli su posle uzimanja njene alkoholature, t lozn po 40 kapi etiri puta dnevno, u aju od vrbene (divlje). Eal dreva lue mnogo sluzi, sprema se od nje sledei lek: Alkoholature od dinjice ....... 10 gramaSirupa od gaveza .......... 290 Lavati po jednu kaiku 4 puta dnevno pre jela. Isto delovanje za stezanje imaju: 1) petrovac, oujak sprema se kao ajni napitak, vrlo je aroma-gpan i moe se upotrebiti kod poremeaja creva s prolivom;

2) virak, rosanica s loznom kupinom ili svaka odvojeno, u istom cilu. 1 Opns dinjice videti kod bolesti stomaka kataralno oboljenje, ka 8. 18.KOPRIVA Krupna kopriva, velika kopriva, grka kopriva, ara. U toku ogleda i primene koprive morali su ak i oni koji joj poriu druge dobre osobine priznati da ona oigledno deluje protiv proliva. Pokazala se lekovitom protiv proliva u toku gripa, to biva ree, i ee u toku zapaljenja debelog creva uz luenje sluzi, kao i akutnog i hroninog obolenja tankih creva. Isto tako protiv proliva grudnih i tuberkuloznih bolesnika, a u leenju ravog varenja i jakog vrenja u crevima dobijeni su u mnogim sluajevima najbolji rezultati. Najbolje je upotrebiti sok od svee biljke, u dozi od 100 do 150 grama dnevno. Ili zgustak, 24 kaiice dnevno.Kod eerne bolesti sa iznenadnim prolivom kopriva se moe davati u smei s borovnicom, liem od breze i mahunama od pasulja (videti glavu o eernoj bolesti).Moe se davati i sirup ovako spremljen: Lia OA koprive ......... 250 grama Klj uale vode ........... 1500 Ostaviti da kisne 12 asova. Procediti i dodati dva puta toliko eera koliko je teka proceena tenost. Davati 200300 grama dnevno. 19. KALINA Kozje groe, kozjak, mekovec. Ima sluajeva da se s prolivom javlja istovremeno i neki drugi katar (npr. materi-ce). V tom sluaju nije bez osnova uzeti kao aj narodno sred-stvogtj. ovu biljku, u dozi 30 grama cveta na litar kljuale vode Kalina je ib visine 23 metra. s dugakim granama. Lie joj je gotovo uvek zeleno, kopljastog duguljastog oblika. bez zubaca po Ivici s kratkom drkom. Cvetovi skupleni na kraju grane u kratke guste grozdove. Zrnca bobice su crne, okrugle ili jajastog oblika. Raste po umarcima i ograncima naroito na krenjakom zemljitu. 20. BIANI UGAL Ovaj ugalj dobija se od ugljenisane topole (negde je zovu jablan) ili pasjakovine. treba upotrebiti savreno sitan prah. Kad je suv, on je u stanju da upije u sebe sto puta veu koliinu gasova nego to iznosi njegova koliina. Manje, razume se, kad je vlaan. On ezuje za sebe gasove koji se stvaraju prilikom vrenja u creima, preiava, ubija bacile, dezinfikuje i ini 'da izmet ve smrdi. Zato je dobar lek protiv stvaranja suvinih gasova u crevima, protiv ravog varenja s nadimanjem, stomano-crevnih katara i smrdlivih proliva. Moe biti koristan u slu-aju trovanja gljivama, bilnim otrovima (npr. morfijumom), arsenikom ili fosforom (prof. Bahem). doza mu je: 15 grama; daje se na vrhu noa ili u prako-vima po 1/2 grama (preko dana) deci; n po kaiicu ili kaiku odraslima, do 20 grama dnevno. Napomena: Ne treba ga davati istovremeno s drugim metalnim lekovima, npr. gvoem. 21. IMIRIKA uti imir. Lie ili bobice ovog iblja dobri su kao kiselo sredstvo za stezanje kod srdobol>e i proliva. Lie se daje kao aj, u dozi 20 grama na litar vode, a bobice kao sok. 22. KANTARION Gospino cvee, gospino zelje. Upotrebljava se kao aj, u dozi 1015 grama cvetnih vrhova na litar vode. Treba samo brzo da prokljua; uzima se po 23 olje dnevno toplo. Njegova balzamina gorina vrlo je dobra.

23. TIKVA Bundeva. Upotrebljava se njeno seme. Napomena: Primena jabuke, bilo u kom obliku, sirove, ren-disane, peene, kuvane ili spremljene s testom itd., spada u na-ine leenja sirovom dijetom. To se leenje opravdalo isku-stvom, tj. pokazalo se kao dobro kod akutnih i hroninih pro-liva, ali mi ga izostavlamo jer spada vie u leenje voem nego biljem. ULjEVI Oticanje i zastoj krvi u zadnjem crevu izazivaju najpre pro irenje krvnih sudova u tom organu, pa onda nabubravanje iarki" i najzad prskanje njihovo i krvarenje u veoj ili ma-njoj meri, ree ili esto u toku dugog vremena. Uzroci ovom za-stoju i obrazovanju uljeva, tj. nabubrelih mesta nalik na le-nik ili krupna zrna pasulja, u zadnjem delu creva, najee na otvoru njegovom, mogu biti mnogobrojni, ali su najei ovi: naklonjenosti ka toj vrsti bolesti, trudnoa kod e-na, zapalenja debelog creva, duga sedenja u toku dana (inov-nnci), hronian zatvor, prekomerna upotreba mesa, naroito crnog, zloupotreba slatkih alkoholnih napitaka (likera itd.), duga upotreba jakih sredstava za ienje, esta upotreba toplih klistira, esti prilivi krvi u karlinu oblast i to valja naroito istai zastoj krvi pri ulazu u jetru: zajae-nost krvne ile ispred jetre povlai za sobom zastoj u krvnim sudovima u celom trbuhu ispod jetre do zadnjeg creva (mara). Tu, pri otvoru, obrazuju se manji ili vei tumori, iarke", i one smetaju slobodnoj i redovnoj stolici. Prema navedenim uzrocima primenjuju se i lekovi: u trudkoi ena odgovarajua dijeta i blaga sredstva za stolicu, koja ne bi izazvala pobaaj (npr. kruina); kod zapaljenja de-belog creva leenje sredstvima koja lee zapaljenje i ubijaju mikroorganizme; ako je uzrok uljevima dugo sedenje, onda se lee vodom i redovnim kretanjem, etnjom; kod hroninog za-tvora dijeta i masaa; kod prekomernog uzimanja mesa i likera obustava tih vrsta hrane i pia; kod zloupotrebe sredstava za ienje prelazi se na odgovarajuu dijetu, vonu i povrnu; kod estog priliva krvi u karline organe umerenost u telesnim uivanjima, a kod zastoja krvi u krv-nim sudovima koji utiu u jetru leenje jetre i organa za varenje: stomaka, dvanaestopalanog creva, tankih creva i u-nih puteva s guteraom; dijeta, biljni lekovi, mineralne vode i mineralne soli. Kad postoje bolovi ili krvarenje, ili teka stolica usled nabubrelosti, ispada, otoka, zapaljenja i tome slinih stanja u iarkama", uljevima zadnjega creva, onda se primenjuju i odgovarajui lekovi: protiv bolova, protiv krvarenja, le-kovi za laku stolicu, a pre svega treba paziti na istou. Pre-optereivanje crevnog kanala uopte treba izbegavati krliko se god moe. Na zadatak ovde nije da izloimo sva mogua stanja i zle posledice uljeva, niti da izlaemo sve lekove i sve na-ine njihova leenja (do hirurkog zakljuno) nego da na-brajamo samo lekove iz bilnog sveta koji su se pokazali kao korisni bilo u cilju predupreenja ili leenja uljeva kad su se oni ve razvili i kad daju ove ili one simptome. Prema tome, lekovi e se deliti: prvo, na lekove koji olak-avaju ienje i koje smo uglavnom izneli i, drugo, na lekove koji ublaavaju bol i umanjuju zapaljenje u otvoru; i tree, na lekove koji zaustavlaju krvarenje ili pomau da nabubrele iarke" (uljevi) splasnu, uvenu", i da se vie ne povrate. Istina, broj biljaka koje samostalno pomau kod uljeva nastalih iz pomenutih uzroka nije velik, ali smo duni da ih navedemo. 1. DIVLjI KESTEN Posle mnogih ispitivanja njegovog delovalja, dolo se do rezultata da divlji

kesten pomae u leenju uljeva i proirenih vena uopte. On kod ul>eva umanjuje i stiava bol (anestezira), a deluje i na same zidove ul>eva, ili jednog ulja: kad se ovaj n>ime kvasi, splanjava. Leklerku je lek od divljeg kestena dao dobre rezultate u leenju otoka monice (varikocele), a tako isto i kod onih bodesnika koji su imali otok i uveanje prostate. Ima i indu-strijskih preparata od divleg kestena. Upotrebljava se kora od drveta divljeg kestena i ploda, jer * se u njima nalazi aktivni glikozid eskulin. . Najbolje je uzimati njegovu alkoholaturu, u dozi po 10 kapi u vodi, pre ruka i veere, i to 1520 dana svakog meseca. Ili se moe upotrebiti kao lokalno sredstvo u obliku pomade po receptu: Alkoholature divljeg kestena ...... 20 grama Lanolina ............. 60 Izmeati za pomadu. Kao epi sprema se po ovom receptu (za apotekare): (suvi ekstrakt u prahu)............. 0,03 grama Eh1g. ori ............. 0,02 . . . . . . .... 0,03 Vi1ug. Sasao ............ 5 Za jedan komad. U sluaju bolova po 1 epi. Dnevno dva. Kod ljudi koji imaju i giht moe se davati kao prokuvan aj (odvar) u meavini s drugim korama: od ploda oraha, vrbe s rastaviem; ujutru i uvee piti po jednu olju. 2. KIPARIS Njegov orah" sadri tanina, leteeg (etarskog) ulja i ra' znih drugih sastojaka na broju 14! Upotrebljava se orah". To je sredstvo za koje Leklerk tvrdi da suava krvne sudove (vazokonstriktor) i ima veliki uticaj na venozni sistem krvnih sudova. U tom pogledu kiparis isto deluje pa i nadmauje u dejstvu junoameriku biljku virgi nijsku hamamelu, koja se upotrebljava za suavanje krvnih su-dova i zaustavljanje krvarenja. I pod uticajem leka od kiparisa uljevi splanjavaju i mogu da se povuku, ako su ispali (kroz otvor), bolovi i nadraaji se stiavaju i krvarenje postepe-no prestaje. . Spolja se upotreblava vodeni rastvor tenog zgustka od ki-parisova oraha", u dozi od 5 grama na 100 grama vode za klizmu (klistir); ili tinktura za ispiranje; ili mek zgustak kao po mala u koliini pola i pola; ili kao epii, u dozi po 0,150,3 u svakom mekom zgustku, a najbolje (da spreme to apotekari) po ovom receptu: Mekog ekstrakta od oraha kiparisova . opijuma .... beladone .... Kakaovog masla ......... Sve samo za jedan epi. Napraviti koliko se hoe. Po 13 epia dnevno u zadnje crevo. Ako se uljevi nalaze visoko (iznad mara) u zadnjem crevu, ili postoji drugo kakvo krvarenje iz creva, onda se za unu-tarnju upotrebu moe davati najlake tinktura ili tean zgu-stak po 3060 kapi pre ruka i veere, u vodi.Kiparis je slian naoj venji i po liu i po obliku stabla, plodu, itd. iako je vrlo visok. Raste na jugu i u primorju. 3. CRNA TOPOLA Poznat je lek za uljeve od topole. esto se u strunim knjigama navodi ta narodna mast od topole", ali je teko spre-miti je. Sastav ove masti je sloen i nestrunom oveku teko je spremiti je, ak i nemogue, ali s malo dobre volje i panje ta mast moe da se uprosti i da se bolesnicima pomogne. Zbog toga u navesti ta su drugi rekli ranije i ta treba raditi sad i ubudue. Tako je dr S. Petrovi pisao: U medicini se upotrebljavaju crni pupoljci od crne to-pole i to je bilo u staroj srpskoj farmako-peji, a nekad se upotrebl>avala i kora od bele topole i od jasike

(trepetlike). Hemijska analiza pokazala je da u pupoljcima od crne to-pole ima etarskog miriljavog ulja, smolaste materije, gume i drugih kiselina, sastojaka koji stiavaju bol i raznih soli. Stari lekari spravljali su nekad od pupolaka topole vrlo cenjeno ulje , a u sadanjoj medicini pravi se s mau melem tzv. kojim se mau oteeni ulevi, ispucane ruke, usne itd." I za unutranju upotrebu davani su pupoljci od topole, as kao lek za znojenje protiv konih bolesti i reumatizma, as kao lek za teranje na mokrenje kod bolesti organa za mokrenje; ili kao balzamian lek protiv kalja itd. Sad se u naunoj medicini upotrebljava veinom spolja. Slino vrbi, crna Topola (kora i lie u manjoj meri) sadri jedan glikozid salicin. Pod uticajem izvesnih fermenata on se cepa u glikozid i saligenin, koji je alkohol salicilne kiseline. Iz saligenina pomou oksidacije dobija se salicil-na kiselina. Ona i deluje, pored ostalih lekovitih sastojaka. TABLA 15. 1 beli sleza koren, b granica u cvetu; /2 mak a zrela aura; 3 pirevina a koren sa prizemnim delom biljke, b gornji deo biljke u cvetu; 4 kukuruz . a gornji deo bilke, b plod (klip). TABLA 16. 1 medunika 2 vilina kosa 3 jagoda 4 uti zeji trn Stoga upotreba tenog ekstrakta od pupolaka, u dozi od 3 grama dnevno, daje dobre rezultate u leenju reumatizma, neuralgija i oboljenja zglobova.Sama mast pravi se od mladih ne-nih pupoljaka topole, od mladog lia'maka, beladone, bunike, orne pomonice i svinjskog sala, po ovom receptu: Pupoljaka od topole ........ 80 grama Lista od maka .......... 50 Lista od beladone ......... 50 Lista od bunike .......... 50 Lista od crne pomonice ...... 50 Sala .............. 4000 Treba kuvati lie u masti na tihoj vatri dok se sve ne uku-va. Tome se dodaju iseckani pupoljci i ostavi da krka 24 a-sa. Zatim se to procedi i ohladi, odvoji talog, ponovo se pre-topi mast i zatim sipa u tegle (dr Narodecki). Svakako da se ta mast moe napraviti i u manjoj koliini. ali u istoj srazmeri (polovina ili etvrtina). Kao to je reeno, njome se mau nadraeni ulevi, bolova i napukla mesta itd. Sama crna topola odvaja se od ostalih vrsta topola: bele i jasike (trepetl.ike) ovim karakteristinim osobinama: Ljuspe u maca su prstato iseene i glatke. Mace su naslagane na vrhu grana i razvijaju se pre lia. Muke su najpre konine, krive i orvene, pa onda valkaste i ute." Pupolci od lia su smolasto-miri-.^avi i od njih se pravi opisana pomada. To je jako visoko drvo, koje brzo raste, s piramidalnom krunom i razvedenim granama; glatko, bez kalja i s ispucanom korom. Lie je gotovo trouglasto, na vrhu karak-teristino zaotreno, i na dugaku drku usaeno, sitno zupasto po obodu. Raste po podvodnim umama i mestima. 4. BOROVNICA Ovu smo biljku opisali ranije. Sad emo ponovigi da se s uspehom moe upotrebiti odvar od borovnice kao oblog ili klizma da bi se krvarenje uljeva umanjilo. Upotreblavaju se bobice, tj. sok od njih, jer u njima ima tanina i drugih korisnih kiselina. Za klizmu je dovoljno sprv-miti jvdnu olju odvara, da bi delovala i da se

ne bi brzo iz-bacila. Doza: jedna aka bobica na olju vode. Ili iscediti sok, koji treba da proklua i da se ohladi pre nego to se upotrebi. Takav klistir pored steueg ima i antiseptino delovanje. 5. SRENjAK Srenica. Upotrebljava se koren,koji sadri 1520% tanina. Srenica je, uporedo s travom od srca (steom), jedna od najaktivnijih bilaka u pogledu tanina. Moe da zameni druge prekomorske bilke. Kod n>e je steua mo tanina ublaena prisustvom skroba. Upotreblena spola, ona popravla stanje sluzokoe uopte. Zato se i upotrebl>avao njen koren kao bla-go steue sredstvo za klistire, za ispiranja i za epie. U tom cil>u najbole je upotrebiti odvar od korena, u dozi 60 grama na 1000 grama vode; ili, jo bol>e, raskvasiti koren u mlakoj vodi. Inae se moe spremati u obliku epia po re-ceptu (za apotekare): Mekog ekstrakta od srenice . . . 0,5 do 1 gram Vi{. Sasao (kakaovo maslo) za jedan epi . 5 grama b. HAJDUKA TRAVA Hajduica, sporievina, spor, stolisnik, kunji rep, ku-nica. I ona sadri jednu vrstu sluzi i tanina, ulje i gorku smolu. Spada u aromatinu grupu osnaujuih sredstava koja te-TJU na znojenje. Misli se da je Ahil bio prvi koji je obratio vanju na osobita .svojstva ove biljke, zbog ega je njen aktivni sastojak dobio naziv ahilein. Primena je njena raznovrsna. Na selu se mogu leiti uljevi sokom od svee hajduke trave, kojim se kvase iarke" uljevi, ili spolne ranenjima. U varoi moe da se upotrebi mek ekstrakt hajduke trave, u dozi 23 grama dnevno, kao unutarnje sredstvo koje spreava krvarenje i bori se protiv nervoze i greva u karlinim or-ganima. Ovaj rod ima vie vrsta (ne govorei o tome da cela fa-mvlija ima vie rodova). Zato se treba drati ove koja ima cvet beo ili purpuran, i po 56 cvetova u jednoj zrakastoj kitki.Vrlo je podesna i za ajeve za bolesnike koji uz to pate i odlane astme, jer pomae izbacivanju lajma i boljem mo-krenju. 7. ZIMZELEN Ve je govoreno o nemu kao sredstvu za zaustavljanje krvi kod plunih bolesti. Ovde se primenjuje njegovo lie kao spoljno sredstvo protiv krvarenja iz uljeva, u obliku aja, u lozi: 10 grama lia na litar kljuale vode za obloge na mesto krvarenja i bolova. Ako to ne pomogne, moe se kupiti koren od ratanije (iz apoteke) i kuvati po ovom receptu: Lista od zimzelena ........ 10 grama Korena od ratanije ........ 50 Vode .............. 1000 Za obloge spolja; ili po 1 aa ovog odvara u zadnje crevo kao klizma tri puta dnevno. Moe se sa sigurnim uspehom primeniti i protiv dizenterije i proliva. RASTAVI Konjorep, kre, tukavac, voe. Moe se upotrebiti protiv krvarenja iz uljeva. Lek se sprema na ovaj nain (od lia i stablika): Suve biljke ............ 50 grama Vode ............... 500 Kuva se 1/2 asa, procedi i pije u dva maha. Svaki dan se kuva nov odvar. Kome ukus dosadi, moe da u aj doda komad limuna. Ova je biljka isto tako korisna protiv proliva, srdobolje, odliva krvi

"Ukusa je ni neprijatnog ni oporog. Pre je ulazila u red lekova srpske farmakopeje. Znai da je vredela, pa i sad vredi. Ove biljke ima vie vrsta: umske, livadske, barske, stolarske", granate. 9. KOSTRIKA imirika, miji trn, trnobor, vetrina. 10. ZLATICA Ledinjak, uja. Lek od ove biljke moe pripremiti sa-mo apotekar. Propisuje se za unutranju upotrebu (reg oz) u obliku alkoholature ili tenog ekstrakta. Doza: 40 kapi tri puta dnevno. Ovo leenje dopunjuje se upotrebom pomade, kojom se pre-mae bolno mesto: Mekog ekstrakta ........... 5 grama Masti od topole ........... 50 Umanjuje bolove, krvarenje, napinjanje i otok vena kod he-moroida (uljeva). Sredstva protiv glista Crevnih glista uglavnom ima tri vrste: 1) Sitne, tanke, duine 23 milimetra, crvii koji se na-laze veinom u zadnjem, guznom crevu, mada ih moe biti po ce-lom crevnom kanalu. Nauno se zovu oksiurne gliste (ohuigez). One izazivaju veliki svrab u maru, naroito kod dece, koja se usled toga jako eu. 2) Srednje ili velike gliste, prave crevne gliste, dosti-u duinu do 25 centimetara, lie na kine gliste, samo su belje, tvre, poluprozrane. ive u tankim crevima, ali mogu se popeti i u stomak i vie do drela, i mogu biti izbaene kroz usta. Nauno se zovu askaride.3) Treu vrstu ine tzv. pantljiare (nauno), i to: jedna koja ima na svojoj glavi zupce (naoruana" pant-ljiara) i druga nenaoruana. Prva ivi najpre u svinji, i sa svinjskim mesom ljudi je unesu u stomak i creva, gde se ona zakai za zid i raste, a druga ivi u gove-etu, i ako neko jede sirovo govee meso zaraeno njome, dobija takoe pantljiaru. Pantljiare, kao to je poznato, imaju loptastu glavu, tanak dugaak vrat i mnogo tankih i irih ploastih prljenova koji se mogu povezati te dostignu veliku duinu. 1 Druge, ree vrste pantljiara ne ulaze ovde u obzir jer ili su retke ili ne ive u crevima nego u ovejoj jetri, u koju se uvlae iz mesa psa, ovce, vola, konja, i biljnim se lekovima ne mogu izagnati. Prve dve vrste, sitne gliste, crvii, i prave gliste, ive najee u crevima dece, i to ne pre uzrasta od tri godine, dok su pantljiare po pravilu stanari" odraslih. Deca i odrasli koji imaju gliste u crevima obino pate od stomaka i creva, imaju este greve i bolove i ne sumnjaju da imaju gliste; tek sluajno u stolici i pri povraanju otkrije se njihovo prisustvo. Bolesnicima je esto muka, gadi im se, povraaju, oseaju svrab u nosu ili u maru, bledi su, izgledaju iznureni, malokrvni, ispijeni, loe spavaju, deca kguu zubima. Nemaju apetita ili, naprotiv, jedu mnogo, ali bez koristi. Potrebno je, dakle, paziti, naroito kod pantljiare, u izmetu na plosnate prljenove i leiti se. LeenjeNajlake je leiti sitne gliste crvie iz zadnjeg creva Kako lekovi koji se daju kroz usta za isterivanje glista trpe promene u toku varenja (u stomaku i crevima), te usled toga ne mogu u dovolnoj jaini delovati na crvie koji se nalaze na kraju bolje je upotrebiti lekove protiv ovih glista neposredno. U tom sluaju upotrebljavaju se klizme, ispiranja zadnjeg creva i mara. Poto se mar namae nekom mau, vre se ispiranja sokom od belog luka, sapunjavom vo-dom, slanom ili hladnom vodom, ili vodom sa siretom. Isto se to moe uiniti s razblaenim sokom od limuna, tj. napra-vi se limunada od isceenog soka,

zgnjeene kore i zgnjeenih zrna sa eerom i vodom. To se moe i piti, a u isto vreme time se moe i klistirati. Mrkva argarepa moe da se upotrebi u istu svrhu, jer njen sok deluje na taj nain to crve najpre izbacuje, a posle njihove miine delove ukoi. To ini etarsko ulje koje se nalazi u mrkvi. Razume se da se moraju uzeti vee doze ko-rena ili isceenog soka. Nije otrovno sredstvo te nema .ravih posledica. Sprema se ovako: 1/2 1 kilogram dobro opranih korena argarepe, isitni se, sok iscedi i sav najedanput popije. Kroz12 asa uzima se ricinus. U isto vreme 100 grama belog luka ktoa se u jednom litru vode. Kad se to ohladi do temperature tljl. napravi se klizma i pusti u zadnje crevo (E. Majer Kerliv). Ostali lekovi bie navedeni dalje. to se tie isterivanja krupnih okruglih" glista i pan-ara, za njih su potrebna jaa sredstva: ona se dobijaju iz sa, iz korena paprati, a tako isto i iz nekih blagih bi-i plodova na ije emo izlagac.e .sad prei. 1. POVRATI Vrati, umanika. Moe se upotrebiti pretiv^okruglih ssta, a i protiv crvia iz zadnjeg creva (ohuigez). Najpb-Jieaji oblik za primanje ovog leka je aj od cveta, u dozi <5 grama na 100 grama vode; ili prah od cveta, u koliini 31 grama umean u pekmez od pomorande, ili smeai s nekim alah ili arapskom gumom. Vodeni zgustak uzima se u maloj vini, najvie po pola grama. Go su oblici i doze za okrugle gliste.Za uporne- sluajeve mogu apotekari napraviti iz zgustka ne (za uvlaenje u zadnje crevo) u dozi po 0,3 grama u BOM. Ovaj je lek bio poznat od starina kao lek protiv glista. Taivo je stari lekar dr Leonard Fuksijus za njega azao: Cve-'1ve ove bil>ke raskislo u vinu ili mleku moe odlino datera kod dece crevne gliste. Usled toga Su je stari Nemcizvali trava protiv okruglih glista ^igpAgai!.. Ali sevdra paziti na doze, jer izaziva povraanje, prolive, pa i po-evcovje kao otrovno sredstvo." Protiv sitnih crvia moe se od cele bil.ke upotrebiti jak aj za klizmu. Ispiranje u zadnjem crevu vri se na taji to se najpre mlakom vodom crevo oisti, pa posle tog Puta lek. Za taj klistir uzima se 10 grama biljke i 150 grama ovde vode razume se, ohlaene. Dr E. Majer daje ovaj prost recept Cveta od bele rade .......... 10 grama Lia od sene ........... 10 Cveta od povratia ......... 20 Pelina (trave) ........... 60 Od ove specijalne meavine uzima se po jedna kaika za olu prokuvanog aja. Ujutru i uvee popije se po 1/2 olje. Povrati (ili prostaka hrizantema) je uspravna, jaka bil>ka do 1 metra visine, glatka i slabo malava, s jakim, goria.avim mirisom. Koren puzav. Lie po izgledu veliko, perasto; duboko urezani zup-asti listovi. Cvetnih glavica ima mnogo, poluokrugle su, zlatnoute boje i obrazuju odozgo ravnu amrelastu kitu. Raste po poljskim mebama, obroncima, pored puteva. Vreme cvetanja: julavgust. 2. PELEN Pedin, trnomet, metljika, pelin divlji, crnobiA. Evo najbol>eg naina za uzimanje pelina u cilju isterivanja glista. Dva do tri grama praha od suvog pelinovog lia umesi se sa sredinom (mesom) od ljiva ili s gotovim pekmezom i ta koliina uzima nate pet dana uzastopce. Nije teko spre-miti ovakvu kombinaciju: Praha od pelinovog lia ..... 23 grama Praha od slatkog drvceta ...... 2

Praha od anasona ......... 0,5 Sve je ovo za jednu dozu. Daje se ujutru, umeeno sa l>i-vama. pet dana uzastopce. Moe se preporuiti i upotrebiti i pivo od pelina, koje se dobija na taj nain to se stavi 1 gram raskisnutog pelino-vog lia u 30 grama piva, ili po 23 grama pelina u 6090 grama piva, i ta se koliina uzima svaki dan u toku pet dana. Primenjuje se protiv obeju vrsta glista, okruglih i crvia. Moe se napraviti s povratiem i sirup od pelina za nau svrhu, po ovom receptu To se ostavi da kisne u pola litre kluale vode 12 asova, zatim se procedi kroz gusto platno i tome doda 800 grama eera. Kad se eer rastvori, sve se ponovo procedi kroz flanel. Uzima se tri puta dnevno pre jela po jedna kaika.Kako se pelin kod nas kao lek mnogo upotrebljava, da kaemo o njemu jo nekoliko rei.Pelina ima vie vrsta, i kako se naa drava prostire od severa na jug, na njenoj teritoriji moe rasti i vie vrsta. Iajvanija je veliki pelin, obini pelin, gorki pelin (absintion" je grka re i znai nemogue piti ga"), koji se zvao i sveta trava i trava protiv glista itd. Da ona raste svuda, i kao divlja i kao pitoma (jer se i gaji), poznato je svima. Drugu vrstu ini tzv. mali pelin i rimski ili papski pelin mnogo je nia, dostie jedva 2030 centimetara visine, raste u srednjoj Evropi. Gleerski pelin za nas nema znaaja, primorski pelin ( moe da poslu-i isto tako kao i veliki pelin, kao lek protiv glista i kao stomani lek.Protivglisni pelin, a negde ga zovu i barbotina, vrsta je primorskog pelina, ali raste samo u stepi na Donu, na donjoj Volgi, u kirgiskim stepama u Rusiji. Smea njegovih vrhova, semena i cveta Za biljobere i domaice koje spremaju sebi pelen za kuu" vano je da beru vrhove grana s liem i cvetom, ali ne due od 50 do 60 centimetara, raunajui od vrha. I treba da ih sue u senci, a ne na suncu. Grane su suve onda kada se lako lome, tj. tek kroz 26 nedela, to zavisi od vremena (da li je kiovito ili ne). Beru se grane dvogodinje biljke (starije), i to od polovine juna do polovine jula. Posle suenja dre se opet u ambaru, na suvom mestu ili na lesi, izlome se na krae komade (810 centimetara), veu u snopie i tako se mogu uvati vie godina. 3. TIKVA Tikva (ili, kako je zovu u umadiji, bundeva). upravo seme od tikve, kukuruzne ili batenske, po mome linom isku-stvu siguran je lek protiv svih vrsta crevnih glista, ne izu-zimajui ni pantliaru, i kod dece i kod odraslih. 1. U praksi, kod dece, pokazalo se da je seme dragoceno stoga to je prijatno za uzimanje, a uz to pouzdano sredstvo. Daje se u dozi od 30 do 60 grama (prema uzrastu), tj.: Oljutenog semena od tikve ...... 60 grama eera .............. 20 Istucati sve to kao kau, meku i jednoliku. Uzeti ovu kau, onakvu kakva je, u olju kakaa (bez eera) ili u beloj kafi. Radije uzimaju deca mlenu orbu od semena po ^ovom receptu: Oljutenog semena od bundeve .... 3060 grama eera ............ 20 Planinske vode ......... 170 Pomorande ........... 1 krika Najpre treba istucati seme, eer i kriku pomorande i propustiti kroz sito, pritiskujui. Zatim tu masu izmukati s vodom. I lek je gotov za jedno uzimanje. Tikveno seme moe da se spremi i po ovom receptu: Semena od tikve ......... 3060 grama eera ............ 40 Pomorance ........... 1 krika

aj od korijandra (2: 100) koliko treba da se napravi itka kaa Kao neto naroito moe se spremiti ekstrakt (zgustak) iz 300 komada jezgri bd semena bundeve. To se zove kukumarin. Njega deca rado uzimaju u dozi od 10 do 20 grama u supi ili u kakau. Ovaj lek se upotreblava protiv okruglih glista i pantljiara.ALI ma kakav bio nain i oblik primanja treba bolesti lati i dovolnu koliinu ricinusa, najdalje posle 25 asova od trenutka uzimanja leka. Za decu se moe ricinus odmah pomeati sa semenom i napraviti emulzija po formuli leuret Oljutenog semena tikve ....... 30 grama Belog luka ............. 30 Ricinusa ............. 20 Za jednu dozu. 2- Za odrasle je dovolna koliina 100200 grama oljutenog i samlevenog tikvinog Semena. Uzima se ujutru u 67 asova s belom kafom i kroz dva sata dopunjuje dozom gorke soli 4a majinog lista). Na taj nain se moe isterati i pantljiara- Dr S. P. je pisao da se u Meksiku upotrebljava samo ovaj JSH, i to po nekoliko dana uzastopce. Ja sam to postizao' u Napomene: 1) Stolicu treba vriti u sito, da bi se posle ispiranja lake moglo utvrditi je li izala i glava pantljiare , ili koja okrugla glista. 2) Neposredno pre primanja leka treba pripremiti stomak olatga, tj. nita drugo ne jesti osim salate (luka, patlidana, ugtsa itd.), da bi se gliste u crevnom kanalu uznemirile. 3) Dr E. Majer savetuje da se uzmu dve kaike ricinusa primanja leka, a i dve kaike ricinusa dva sata posle IAAenog leka pre podne (najbolje razbijenog u pivu R. G.). 4) Kako ovaj lek nije otrovan, ne nadrauje creva i pri-1n je, moe se, u sluaju neuspeha prvog dana uzimanja, po-o uzeti i iduih dana (drugog i treeg) bez opasnosti. 4. BELI LUK Treba ga davati deci koja imaju gliste. Na selu se on moe uaimati kako se hoe: kuvan, sirov, tucan, ali u gradu ga treba davati kuvanog s mlekom ili u supu; ili se pravi s njim sirup, za ta se jedan deo luka kuva u dva dela vode i isto toliko eera, i od toga daje po 23 kaike dnevno*. Za evoje lekovite osobine ovaj narodni lek ima da zahvali sumporu i jednom drugom sastojku (oksidu alila gotovo u istom obliku), koje sadri u sebi. Otuda se zbog svoga sum-pora moe upotrebiti kao sredstvo protiv raznih bacila u crevima i kao predohrana kod epidemije tifusa, pegavog ti-fusa, difterije, gripa i kolere. ak se njegov sok, prokuvan, moe privijati i na gnojave rane na koi. 5. KUPUS Isceen sok od kupusa dobar je lek za decu koja imaju gliste. Doza: 2030 grama soka najedanput, ujutru nate. o. UBAR ubrika, abr, ubrik. Upotreblava se aj, u dozi 50 grama na litar kluale vode; dobar je i kao stomani lek. Tera gasove, a pomae i kod greva. ubar je letnja jednogodinja bil>ka s jako granatim stablom, do 3 decimetra visine. Lie mu je sitno koplasto. Cvetovi beli do crvenkasti, s kratkim drkama, po 13 u pazuhu. Neguje se za zain, a kao divlja cveta od jula do oktobra. * Oni koji ga upotrebl>avaju protiv skleroze, ili iz -straha od skleroze kao

prelohranu, treba da ga jedu u ovom obliku, da im ne bi telo i dah mirisali na beli luk. 7. MAJKINA DUICA Od nje se spralja aj u istoj dozi kao ubar. KANTARION Gospin cvet, trava od poseka, gospino zele, ranjenik, ivanj-sha trava. Spravlja se aj od cele bil>ke ili samo od vrhova s cvetovima, u dozi od 20 grama na litar kljuale vode. Pije se kao sredstvo protiv glista, spolja se primenjuje kao sredstvo za leenje rana (videti dalju primenu kod hirurkih bolesti). Delovanje ova tri poslednja leka osnovano je na tome to su oni svojim leteim zejtinima i svojom gorinom u stanju la ubijaju okrugle gliste (askaride) i da doprinesu njihovom sterivanju time to pojaavaju rad creva. 9. BOJE DRVCE Rutvica. Strani naziv za ovu bilku je citronela (li-munica"), Sava Petrovi pisao je o njoj ovo: Razlikuje se od ostalih vrsta pelina time to nije trava, nego ib, do 1 metra asine, to je donje lie dvaput, a gornje jedanput perasto iseeno." Kod nas se sadi. Cvee mu je uto. Kad se meu irstima istrlja, mirie na limun. Ova biljka jaa organe za varenje, podstie ih na rad, te je podesna za isterivanje glista. AAI se upotreblava i kod nedovolnog apetita kod dece, a smat-tala se kao specifino sredstvo u leenju tuberkuloze trbune maramice s vodom. Daje se kao aj u dozi: Suve biljke na litar vode . . . . . . 15 grama a svee biljke na litar vode ...... 10 Pije se oljama, po 23 dnevno, pre jela. 10. TUT Od starih lekova protiv glista moe se upotrebiti i ova biljka. Mada se ona upotrebljava i protiv drugih bolesti. Kao povre salata uzima se njeno lie, a seme njeno kuva se u vodi ili u mleku, u dozi 20 grama na litar. Na Zapadu se ona zbog toga i sadi. Naroito se daje deci (dr S. Petrovi). Nisko leee granato stablo je tolo, crvenkaste boje, dugako do 2 decimetra. Lie je izvrnuto jajasto do klinastog oblika, sedi na grani, bez zubaca je, mesnato. Cvetii su mali, uti ili uto-beli, brzo precvetaju. Otvaraju se samo ujutru kad su sunevi zraci topli. ai-ni lisgii na poleini su tupo klinasti. Raste po batama i vino-gradima kao biljka za salatu i supu. Kao divl,a raste po peskovitim me-stima. Cveta od juna do septembra. Gajena vrsta ove bil.ke (R. zaNua) u svim svojim delovima je vea, krupnija. 11. NAR. Upotreblava se cvet i plod, a naroito kora od korena ovog junog drveta, koje raste kod nas svuda ispod Demir-Ka-pije i na primorju. Ispitivanje nekih naunika (Marli i Ferod) pokazalo je da je i kora od grana lekovita. Kora od korena pored taninskih kiselina sadri i alkaloide: peletierin i izopeletierin, koji imaju mo da ubijaju gliste. Za jelno leenje potrebno je 3050-70 grama kore.Najpodesniji nain upotrebe nara je onaj koji je usavravo Labulben, a sastoji se u ovom:Treba ostaviti 6090 grama suve kore da kisne u dve olje ole (400 grama) 24 asa. To se zatim kuva najpre na tihoj, a pri kraju na jakoj vatri, drk se ne ukuva toliko da ostane samo za jednu olju ili au tenosti. Ta se tenost onda pro-celi i pije ujutru u dva ili tri maha, u razmacima od pola asa, prema tome koliko je ko moe odjednom popiti, jer je gorkog i neprijatnog ukusa i izaziva gaene. Zbog toga bolje ju je ggi kad se

ohladi, ili ako joj se doda malo leda, nekoliko kapi ulja od nane, a moe se i zasladiti sirupom. Kad bolesnik oseti neprijatnost u trbuhu, koja ne lii na gaenje, treba da uzme neko sredstvo za ienje.U mestima gde se moe dobiti svea kora od nara moe se i ovako spremiti: Svee kore od nara ........ 50 grama Vode ............... 750 Kuvati na tihoj vatri dok se odvar ne ukuva do 500 grama, pa se onda to procedi i uzima u tri maha, u razmaku od pola asa. Moe se zasladiti, a posle 23 asa treba dati na ienje. Ili se moe primeniti ovaj recept: Kore od nara ............ 30 grama Vode ............... 300 Kuvati dok ne ostane 150 grama, dodati sirupa od cimeta 30 prama i uzeti u toku pola sata. Prijatnija je, ali i manje delotvorna ovako spremljena smea: Alkoholnog ekstrakta kore od korena nara 20 grama Vode ............... 150 Miriljave vode od nane ....... 10 Prostog sirupa ........... 30 Pomeati. Uzeti u 23 maha u razmaku od pola aba.svakome ni izdaleka'. Zato je najbolje upotrebljavati ga kao istucan koren pomean s medom. Tako su radili stari, uzima-jui po 30 grama korena, pa je i sam taj nain za preporuku. Samo to ne treba uzimati tu dozu, nego po 15 grama istuca-nog korena, i uzeti tu koliinu u dva maha, s razmakom od pola asa, u beloj kafi. Kroz pola asa posle druge doze treba uze-ti neto za ienje, npr. senu (seneblat"), i stolicu vriti u sito (radi pranja i kontrole: da li je glava pantljiare isterana). Za slabije lude i ta se doza moe smanjiti. Razume se da je potrebno uoi uzimanja leka pripremiti stomak: ne jesti nita osim mleka i razne salate i haringe (ako je ima) da bi se pantliara uznemirila i oamutila.1 Ako glava njena izae lek ne treba ponovo uzimati odmah, nego tek. kroz mesec i vie dana, kada se oboleli popravi. U apotekama se sada prodaje u kapsudama i uzima se u do-zi 3678 grama (ranije se uzimalo do 10 grama) najvie. Svaka kapsula "sadri po 0,5 grama ekstrakta korena od pap-rati. Umesto seneblata, E. Majer i drugi savetuju da se posle 2 asa uzme 2 kaike ricinusa (razbijenog u aju, limunadi ili pivu). I te kapsule su donekle garantija da je lek pravi, a ne od neke druge biljke. Postoji i gotov lek, filmaron" Beringera, ali dr E. Majer kao najsigurniji preparat preporuuje Helfenbergove (A. G,): 1) crne kapsule, napunjene ekstraktom i ricinusom; i 2) bele, samo s ricinusom. Uz to je priloeio uputstvo kako se uzimaju. Napomena: Santonin, koji se danas najvie daje protiv glista (izuzimajui pantljiaru), takoe je bil>nog porekla, jer se dobija izvlaenjem (ekstrakcijom) iz cveta jedne vrste pelena koji raste u Turkestanu. Cvetovi te vrste sadre 2,5% santonina. AAI kako ova koli-ira iz cveta nije stalna i sigurna upotrebljava se ist santonin, koji se daje u dozi: 0,050,1 grama, u toku 23 dana. Deci od 3 do 8 godina daje se u dozi: 0,030,05 grama dnevno posle jela, u dva puta, takoe 23 dana. Dva asa posle svakog 1 Te iste veeri moe se uzeti i ricinus (2 kaike, u. pivu). santonina treba davati 12 kaike ricinusa (dr E..Davala je ukusa najpre slatkog, a posle oporog i gorkog. To ima etarskog ulja, masne materije, nekristalisanog e-Vcrv. tanina, skroba, smolaste materije i osobite papratne kiseline." Mnogi lekari dre se miljenja da treba ostati pri prahu odjkva paprati, jer on sadri delotvorne sastojke i uzima se s miom ili s melasom u dozi

od 15 grama, umeenom kao lopti-Ova biljka deluje jako i na matericu i momse izazvati po-67; prema tome ne treba je upotrebljavati za vreme trudnoe zato je", veli dr Petrovd, moda na narod i nazvao ovu biljku navalom. Naroito je nae ene upotrebljavaju za ljubavne vradbine." Koren (rizom) lekovite paprati je kratak i debeo, lei povrh zemlje nekoliko centimetara iznad zemlje uzdignut. Lie je dugako, la 1 metar visine, uspravno, oblika dugul.asto-kopl.astog i po ivicama . Glavna drka je obrasla mrkim luspama. Raste po umama i senovitim mestima svuda u Evropi, do polarnih krajeva zakl.uno. kao sretstvo protiv glista od davnina je u upotrebi. Napomena: Za decu koja ne mogu da progutaju apotekareke kapsule spravlja se tzv. med Dangdisona" (jednog od pronada-zgsa etarskog ekstrakta iz paprati): Etarskog ekstrakta iz paprati ..... 2 grama Soka od slatka od rua (ili istog meda) 16 Najzad, Lekderk ponovo napominje da ne treba naputati ah od korena, koji mu je u dozi od 15 grama, izmean sa medom ILI lasom, davao dobre rezultate pri isterivanju tenije. 1 Od arapske rei 1aho1s; oznaava medikament koji se spravlja kao emulzija badema. Prijatna je, blaga, pije se u malim dozama. ETVRTA GRUPA BOLESTI OSTALIH TRBUNIH ORGANA: JETRE, GUTERAE I SLEZINE Bolesti lsune beike, unih puteva (talozi i uno kamenje), slezine, guterae i drugih trbunih organa, za. oticanjem, i njihovo leenje lvkovitim biljem Kad je re o leenju jetre lekovima uopte, ne samo bilnim, tu stvar ne ide tako lako i prosto kako bi mislili nestruni ljudi. Posmatrano sa stanovita naune medicine, jetra je je-dna lezda, velika lezda (kao to je, recimo, zauna le-zda, lezda u gui i svaka druga), koja prema svojoj grai ima trojaki zadatak: prvo, da stvara i potom lui u koja tee u crevo (dvanaestopalano), i da tu pomae varenje i kretanje creva; drugo, to je isto tako vano, ako ne i vanije, da pri-mi razne vrste hrane koju je uneo ovek u stomak (eer, ma-sti i belanevine u obliku jela i pia), da ih preradi na svoj nain, i, tree, da ih onda pusti u krv na dalju upotrebu. Ona je, da tako kaemo, lezda preraViva i rasporeditel ishra-ne za krv i ceo brganizam. Otuda su bolesti jetre trojake i javljaju se: 1) Kad ona nije sposobna da lui dovolno unog soka za creva. 2) Kad se ta u usled nekog poremeaja ne lui u dovolj-noj koliini u crero, tj. spreena je neim da otie prirod-nim putem, ve se vraa u krv. U prvom sluaju bila bi boles N elovoljnog spremanja ui, a u drugom zadravanje ui i pojava utice (usled raznih uzroka: mehanikih, zaraznih ba3) Kad je tkivo jetre obolelo, pa je ona kao lezda, kao aggp elija, oslabila ili se sasvim poremetila i izmenila, k ve moe vriti svoju glavnu ulogu primaoca, preraivaa i risporeditel.a hrane (ivotinjske, biljne i mineralne). esto je teko odrediti gde poinje jedna vrsta bolesti a gde druga, npr. reiti: da li ui nema DOVOLjNO to je jetra obolela kao lezda te ne stvara DOVOANO ui; ili se ta u lui jer je neto uz put zadrava. Ali radi praktine pri-

eve lekova ova podela mora ostati, i na nju bolesnik treba da pazi koliko god moe. Prema njoj moraju biti odreeni i Prvu e grupu initi oni lekovi koji pomau stvaranju, leenju i izazivanju ui u crevo (takozvani lekovi holere-hapkk i holagoga). Lrugu, lekovi koji lee: a) slabosti jetre kao lezde (kad su njeve elije slabe) i b) bolesti te lezde kad se njeno tkivo TOLIKO izmeni i poremeti da ona izmeni i svoju veliinu (po-ehave suvie velika ili se, naprotiv, smeura), usled ega zastaju otoci u trbuhu, u nogama itd. Izvrivi ovakvu njihovu podelu na sredstva koja deluju leenje, izazivanje i isterivanje ui u creva i na sredstva koja lee samu jetru i uklanjaju posledice njenog poremeaja emo prei na nabrajanje i opisivanje lekovitih biljaka. Prethodio moramo uiniti jednu napomenu. Ako se u ne LUI u creva u dovolnoj koliini, te se pojavi utica, a tome jjv uzrok kakav uni kamen koji se zaglavio ma gde na putu od jefe lo preva (ili od une beike do creva), i u toku dueg leenja, v posle svih uobiajenih lekova, postaje jasno da taj Kamen ne moe proi, onda je najbolji i jedini lek za takvog bolesika hirurki no, operacija. Jer nema leka koji bi mogao rastvoriti, isitniti ili uiniti da se raspadne velikako je prolaz iz jetre, odnosno une beike do dvanaestopalanog creva uzak, iako po nevolji moe da se iri (od mesa je"), ipak on nije ni toliko irok da moe proi kamen veli-ine lenika ili velikog zrna boba ili pasulja. Tu i pored svih naih lekova: hemijskih, biljnih i mineralnih (u banja-ma), mora da se legne na operacioni sto dobroga majstora-hirur-ga, pogotovu ako se kamen krenuo i zaglavio. Tako su se spasli mnogi koji su dugo patili. Ipak pre to-ga treba se poleiti i lekovima koje ovde iznosimo, u sluaje-vima gde se moe izbei dugo bolovanje, pa i operacija u-nog kamena. I. Lekovi za izluivanje ui i unih taloga (holagoge), u sluaju napada, greva itd. Nije na zadatak da nabrajamo sve te lekove: one koji se dobijaju od raznih gorkih soli (veinom s magnezijumom ili se nalaze u mineralnim vodama), lekove koji su dobijeni he-mijskim putem (npr. atofan), kao i one koji se dobijaju iz prekomorskih bilja (npr. aloe, boldo i dr.), nego samo one bilj-ne koji se mogu nabaviti u naoj dravi ili se nalaze pod rukom.1 Po prof. Leperu i drugim autorima, prava i najbolja sredstva za luenje ui jesu sama u i une soli (jedg-penja). Ove poslednje manje se upotrebl.avaju, iako je njihovo delovanje izvan sumnje. Napro-tiv, tena goveBa u ili isuena esto se.propisuje u obliku suvog oraha, u dozi 0,1 gram za jednu pilulu, po 23 pilule dnevno. Ili u ob-liku ui pomeane s glicerinom, u dozi 2 ili 3 grama dnevno. Ili, najzad, za klistir s 1% ui. Sve po ovim receptima: 1) Praha od govebe ui 0,1 gram ps) 40 kapi Dnevno, podeljeno u Oleat natrijuma (Ma- tri puta. 0,1 3) 3& klizmu (klistir): . ui ........ 0,53 grama Za dednu pilulu. Glicerina ..... 5 2) ui .......... 3 grama rode ......... 250 llacbrina ....... 30 Sve za jedanput.

Ovde vlada naelo: klinklinom! Najpre tu dolaze: biljna ulja u sirovom stanju (nekuvana), kravlje maslo u umerenim koliinama; zaeereno mleko, jer oe tako bolje vari u stomaku, boqe deluje na jetru i njegova to-IAOtna snaga u telu je jaa. Najbolje je za ovu bolest kravlje mleko; za ovim slede krompir i prepeen hleb. Male koliine oirovog mesa takoe su dobre, kao i male koliine belog vina s vodom i sa eerom (Leper, Mio, d^ Sez), ali za kratko reke (23 dana). Istina, ovi lekovi podudaraju se sa dijetom i zamenjuju 'e... Oni su, tako da kaemo, uogonci: lako se vare i sadre Jcovoljno kalorija za ishranu obolelog organizma. Svima dostupni biljni lekovi jesu: 1. MASLAAK Nekada se smatralo da je koren ove bil>ke vrlo dobar za slabe stomake. Ali se, u toku naunog ispitivanja, naroito u Engleskoj (Pauera i Brauninga, Ruterforda i Vignala), poka-zalo da on, osim toga to jaa stomak, odlino deluje i na je-1ru i luenje ui, time to pomae da se una beika bolje stee i na taj nain isteruje vea koliina ui u crevo. Pa francuski lekar-naunik Leklerk tvrdi da kod bolesnika hoji imaju zapuene ili bolesne une kanale on pomae pro-daenju ui kroz njih u crevo, a tako isto i prolaenju pe-sha i unih kamiaka. Time on lei ujedno i oteenu jetru. Sve to znai da on moe otkloniti une napade i poboljati delokupno stanje u jetri i unim putevima. Upotrebljava se sok od maslakovog korena, izvaen u je-sea, jer u to doba koren sadri najaktivnije, najlekovitije sastojke. Za domau upotrebu dr Brismore dao je ovaj dobar recept: Soka od sveeg korena maslaka .... 100 grama 90%-nog alkohola .......... 18 Glicerina ............ 15 Vode ............... 17 Od ove meavine uzimati 1 ili 2 kaike dnevno. Sok se moe dobiti i iz lia. U soku iz korena i lia nalazi se gorka materija taraksin, koja i deluje kao podsticajni agens lek pri luenju ui. Ako nema soka, onda se iz korena mo-e spremiti zgustak (ekstrakt): ispari se vodeni rasb (ras-kvasnina") dok se ne dobije mek talog. Od njega se uzima 15 grama dnevno (tj. najvie jedna kaiica). Ekstrakt iz suve biljke (s korenom ujedno) sadri holin, koji deluje i na bre izluivanje mokrae. Maslaak ima dugovean koren, klinast, spol.a crn, u kome ima vrlo gorkog soka. Lie je razliito, skupleno je kao ubor, obdika je duguljastog, od produnog s ravnim obodom do perastog duboko urezanog i zupastog kao testera. Krajnji deo lista je obino iri, suvraeno ja-jast (sa irom stranom) ili zaotren. Cvee je uto. Cvetna stablika biva podua, do 20 centimetara i upl>a je. Cvetova ima mnogo i poreani su u vie redova. Raste svuda kraj drumova, po livadama i pustarama. Doba cvetanja: od maja do oktobra. Ima ga mnogo vrsta zato je najbolje obratiti panju na obdik lia i cvet, kao i spolnu boju korena (crnu). 2. IMIRIKA imiraa, uta iba, uti ipak, DIVAI imir, ki-seli trn, marin, utikovina. Lek se nalazi u kori ili u korvnu ove biljke. Tera une sokove, te je prema tome dobar lek protiv utice kao bolesti jetre.

Ali on ima i drugu isto tako vanu osobinu, naime: da stee oteklu i uveanu slezinu, nabreklu usled malarine groznice (zarazni dalak"), Steza-njvm slezinv on isteruje malarino seme (klice) u opti krvo-tok, gde ga doekuju bela krvna zrnca da ga progutaju, a zatim kinin da ga uniti (Tibaldo Laskarato). Prema tome, u svim sluajevima gde postoji otok jetre sa uticom, a postojao je pre toga ili u isto vreme otok slezine (dalak), ovaj lek je najpodesnpji. Pa ak i ako nema utice, nego samo slaba jetra i osetlivost slezine opet se pri-menjuje. Doze: za aj je potrebno uzeti 20 grama kore ili korena na 500 grama vode. Piti 23 oqe dnevno. imiraa ili uti ipak je ib, bun, od 123 metra visine, s gustim vitkim granama, iji vrhovi idu u stranu. Sivozeleno lie raste u gomnliiama; nalazi se i tro- do petograno trnje od zakrljalih listova. Pojedini, usaml>eni listovi su jajasti, otro zupasti. Lepi CVS10VI obrazuju visee grozdove, koji miriu neprijatno. Plod je bobica, duguljasta, crvena i ima dve duguljaste, mrke, hrapave i na vrhu ugnute semenke. Raste po sunanim mestima kreva ili krajeva ume. Cveta u maju. imiraa se ranije upotrebljavala u medicini pod ohuasaplja. Ali su se isto tako upotrebljavale i bobice kao kuvano slatko. Izmeu ostalog, svee su se upotrebljavale kod Nemaca i za ienje srebra. U njima ima jabune i limunske kiseline, zato se mogu upotrebiti i za limunadu kod grozniavih stanja. Kora je gorka; u njoj ima osobenih materija berberina i oksiakan-tina. Nekad je upotrebljavana kao sredstvo koje snai, a u veoj koliini kao sredstvo za ienje, naroito u bolesti-ma crne digerice." Dakle, jetra na prvom mestu. z. VODOPA enetrga, gologuza. Galen, uveni lekar starog doba, nazvao je vodopiju prijateljem jetre". Toliko je ona koristila protiv greva u oblasti jetre. Docnije lekari, Simon i van Spigel, savetovali su da je primaju bolesnici koji u isto vre-me imaju i podagru (giht) i plahovitog su temperamenta, tj. lako se uzbuuju. Prema tome, ona je podesna kod svih osetljivih i nervoznih bolesnika koji dobijaju napade, greve, i ko-jima zbog svake sitnice i ljutnje moe u da pukne". U na-rodnoj medicini upotrebljava se u leenju utice. Kao gorko sredstvo ova biljka moe da podstie apetit. da deluje i na stolicu i na mokrenje, ime umanjuje muke i tegobe u oblasti jetre i une beike. Stomani poremeaji takoe se otklanjaju primenom njenog suvog korena. Upotrebljava se koren i lie kao kuvan aj (odvar), u dozi 1530 grama na litar vode. Piti 23 olje dnevno. Pren suv koren upotreblava se mnogo kao kafa" ci-korija, upravo kao zamena koja se mea s kafom, mada bez e-era nema prijatan ukus. Stoga se vodopija gaji na veliko i kao industrijska pitoma bilka. Falsifikat je kad se umesto korena cikorije pri mrkva (argarepa) i to se prodaje. Sirup od vodopije, tj. cikorijev aj od lia, korena u. eera, moe se upotrebiti kao lek protiv zatvora kod male dece. Ima repasto-klinast koren, stablo razgranato i grubo dlakavo. Dostie vnsinu do metra. Prizemno lie obrazuje ubor, perasto je, gor-n>e jednostavno, bez ureza, kopl.asto. Cvetovi su krupni, lepe svetlo-plave

boje. Raste gotovo svuda po suvim livadama i meBama. Cveta u julu i avgustu. Svima poznata bilka, ali mali broj zna da se cikorija do-bcja iz njenog korena kad se on ispri. 4. HMELj Obolenje i zapaljenje une beike s groznicom je stanje koje zahteva primenu ovoga leka koji se dobija iz enskih cvetova hmelja. Ovde se hmelj upotrebl.ava kao sredstvo za preiavanje i osveavanje krvi kad se ova poremeti usled oboljenja jetre i slezine. Ne moe se rei da u tom sduaju hmelj dezinfikuje (ubija bacile) une puteve i unu beiku ili krvotok; ali svakako da u takvim sluajevima povolzno deluje. Najbolje je davati ga kao sirup, koji se pravi na taj nain to se najpre spremi aj, u dozi 15 grama na litar kljuale vode, pa se od tog aja i eera (u kodiini 1000:1800 grama; odnos je uvek 5 delova aja prema 8 9 delova eera) napravi sirup. Sam aj se daje po 23 ole dnevno. Sirup se moe davati 50100 grama dnevno. Naroito je dobar za nervne i plalive bolesnike koji pate od bolesti unih organa i jetre uopte. On slui u tom sluaju i kao lek za umirenje nerava. 5. UTA BAGRENA uga bafena Alpska bagrena, zanovet. aj od njenog lia u dozi 12 grama na jednu olju kljuale vode pokazuje oigledno po-voljno delovanje na izluivanje ui." Ova se bika smatrala kao otrovna, ali je Leklerk u navedenoj dozi preporuuje kod bolesti une beike. Oslanjajui se na njegov autoritet i iskustvo, ja je navodim kao lek. Njeno seme zaista je otrovno i u vrlo maloj koliini. 6. LADOLE i DIVLI LADOLE Ladole polski (Sopuo1uc1i) Poponac. Vrlo dobro sredstvo za u i ienje, i bez tetnog svojstva da mnogo nadrauje creva. Usled toga to se ne rastvara u pluvaki nije tako oporog ukusa. Upotrebljavaju se svi njegovi delovi, a naroito koren. Doze: aj od lia, 612 grama na 200300 grama kluale vode. Broj olja aja dnevno zavisi od delovanja na creva: im se dobije stolica, treba za taj dan prestati s davanjem. Ili se spremi alkoholatura (spiritni rasb) od sveeg korena, od koje se uzima 1015 grama dnevno (23 kaiice) u nekom sluzavom aju (recimo od sleza ili salepa) i pije. Ovi napi-ci ne izazivaju na podrigivanje ni gaenje. Savesni i ozbiljni naunici konstatovali su da ova bilj-ka svojim sastojcima (smolastim materijama) i svojim delo-vanjem moe zameniti prekomorsku jalapu, koja pripada istoj familiji biljaka, i skamoniju, koja je njima takoe rod i iji lekoviti sastojci (jalapin, odnosno skamonin) ulaze u red odlinih lekova protiv bolesti jetre, naroito kod otoka (kao purgativ hidragog), jer se njome isteruje u tkivu zastala voda.Kako je ova biljka svakom pod rukom, a na doze i oblik dekova ukazano je, moemo eleti da se ona primenjuje ne samo u popularnoj nego i u naunoj medicini, da je preporuuju le-kari, kao to su to inili stari lekari. Utoliko pre to su obe vrste ladolea apoteke bile obavezne da dre kao sredstvo za ienje. Ladole ima dugovean koren koji puzi, stablo se obavija kao loza, 35 metara visoko, oko bunja drugog bia, ograda itd. Lpe mu je srcastoklinasto sa irokim, uglastim, koso povijenim uima prn dnu. Cvet, koji

ima drku i raste u pazuhu lia usamleno, ima boju belu ili crvenkastu. aica neposredno obavija celu krupnu kru-icu. Semenki ima tri do etiri. Cveta od juna do septembra. 7. RESNIK Upotreblava se prah od korena ove bil>ke u koliini 45 grama dnevno, uzetih u nekoliko puta, za leenje une be-vke i unih kanala i kao sredstvo za ienje kod tih bo-ASSTI. Zbog obilate sadrine tanina korisna je kod krvarenja svake vrste (plunih i crevnih). Koren se vadi pre nego to biljka sazri. I pre su koren i cela biljka vaili kao lekovito sredstvo traili se pod nazivom (vodena grsnica, vodena konoplja). Preporuuje se kod influence (gripa), ije trajanje skra-uje, u epidemijama opada broj smrtnih sluajeva. Ona smanjuje i vreme oporavljanja tvrdi ameriki profesor Staer (Madaus). Sama biljka raste na podvodnim mestima, po obalama, vlanom bulju, a cveta od jula do avgusta. Koren je dugovean, stablo uspravno, vi-sine 1 2 metra. Lie dugako, dole naspramno, gore pojedinano, sta-blo dlakavo, s drkom, duboko urezano s 35 kopljastih i zupastih, posebnih delova. Kite cvetova su mnogobrojne, skupl.ene u amrelaste grozdove, boje bledocrvene. prijatno (na zain, na vino) miriljave. 8. SLATKA PAPRAT Sladi, oslad. Evo ta izmeu ostalog kae za ovaj koren dr Leklerk: ,0vo je u stvari, kako je reeno, koristan lek za luenje ui od utice, koji bez nadraivanja creva i bez ikakvog silnog delovanja ne tera jako napolje, ve samo uveava koliinu izluene ui, ne izazivajui nikakav bol niti kakve pojave zapaljenja, u smislu priliva krvi ili greva." On je u isto vreme i lek protiv oteene slezine. Bolesni-cima koji pate od hroninog zatvora, naroito onima koji pate od nedovolnog rada i slabosti jetre, on propisuje aj, sastavljen ovako: Korena od slatke paprati . Korena od slatkog drvceta Korena od umske angelike Vode ......... Prvo se kuva koren slatke paprati u vodi 1/4 asa, pri kraju toga kuvanja dodaju se druga dva korena. To se ostavi da kisne 12 asova. Potom se ocedi i doda velika kaika meda. Uzima se ujutru i uvee. Umesto toga moe se uzimati prah od istucanog korena, po 1 gram, 24 puta dnevno usred obroka. Idi tean zgustak u pilulama, u dozi-1/10 grama, tj. jedan gram podeliti na 10 delova i uzimati po 2 pilule pre svakog obroka. Koren slatke paprati je odvajkada vaio kao dobar lek. Trai se kao Koren je ukusa najpre slatkog, a posle se osea kao neka gorina, oporost i butavost, naroito kad je suv. U njemu ima lepljive materije i jedna naroita materija (polipodin) koja kad se uzme u koliini od 0,15 grama kroz 10 asova izaziva ienje bez nadraaja. A po obojenoj stolici vidi se njegovo delovanje na izlivanje ui. Koren slatke paprati je debeo, mesnat ili drvenast i nadaleko puzei. Lie nasabeno na dugake i nage drke dostie visinu do pola metra. Perasto je, s duboko urezanim renjevima, koji su sve krav i manji D1to se ide vrhu lista. Glavni nerv ide sredinom lista a spo-redni sredinom renjeva. Raste po senovitim kamenjarima, stenama, zi-dovima, panjevima u umi itd. 9. VILINA KOSA

Samovila, predence. Parazit je na KONOPAI, koprivi, lanu itd. Takobe srodna joj biljka parazitira na majkinoj duici, detelini i dr. Bolesnici koji imaju une napade s tekom stolicom i nadimanjem usled mnogo gasova u crevima mogu da se koriste ovom biljkom radi olakanja stanja u trbuhu osloboenjem od gasova. Prema tome, labava creva kojima je potrebno kretanje i talasanje mogu se najzgodnije leiti zgustkom od viline kose u vidu uvaljanih pilula, u dozi: 1 gram za 10 pilula; po 24 pilule dnevno, pre jela. Ovaj lek deluje neosporno povoljno na une puteve, ka-ko zbog toga to pojaava stolicu tako i to istovremeno pomae luenje ui u crevo. Tu on igra ulogu kao specifino sredstvo (Arto). imir je osim toga i dobar lek za znojenje.Kao sredstvo protiv groznice i oboljenja unih organa, imirovo lie moe se dati u obliku tinkture ili alkoholnog rasola, u dozi po 4 grama dnevno (do 80 kapi). Leklerk navodi kako je izleio jednog vojnika koji je pa-tio est meseci od malarije i unih poremeaja, a kome kinin nije mogao pomoi, i s manjom dozom spiritusne raski-seline (rasola), naime, dozom od 25 kapi u vodi, pre ruka i veere, za vreme od petnaest dana. Kao sredstvo za znojenje im-ir se kuva u vodi, u dozi od 40 grama suvog lia grubo isitnjenog na litar vode, dok se ne ukuva do jedne treine, po-tom se dobro zasladi eerom ili medom, jer je gorkog ukusa, i uzima u 45 mahova. imir je svakom poznat i naroit opis nije potreban. Treba samo znati da su cvetovi jednodomni, da se nalaze u istom pazuhu lista, ali ne u istoj aici, koja je mala i sastoji se iz etiri dela. 12. ROTKVA esto ne znamo da li kod bolesnika postoje kamici ili pesak u unoj beici, a potrebno je poboljati luenje ui; ili elimo da se, da bi se ublaili bolovi i napadi, isprazni una beika i oisti od nepotrebnih, nagomilanih taloga, ili sprei njihovo stvaranje, pa stoga dajemo sredstva koja treba da poveaju koliine ui ili da pomognu izbacivanje peska i kamiaka iz une beike i unih puteva, ako nisu veliki ali su se negde uglavili. U tu svrhu daje se sok od rotkve (crne). U poslednje vreme, kae prof. Bahem, preporu-uje se sok od rotkve u koliini od 100 do 400 grama dnevno (poinje se s manjom koliinom pa se doe postepeno do 400 grama i' potom umanjuje svaki dan po 100 grama). ak postoje V prodaji dva specijaliteta pod imenom rafanoza" i holo-zan", s 11% spiritusom. Rotkvom se treba leiti vie meseci. Ne tako jaka, aln ipak dobra i upotrebljiva je i bela rotkva, koju treba upotrebljavati u nedostatku crne, kae E. Majer. Rotkva Vee doze nego to su ove navedene mogu ponekad i otrovno delovati, jer nadrauju bubrege. Leenje rotkvom dobilo je potvrde rezultatima prof. Le-mera i njegovog uenika . Lepera, kojima je dokazano dejstvo ekstrakta iz rotkve na poveanje kontrakcija une beike i, sledstveno tome, na luenje ui i.ienje creva, bezbolno ak i tamo gde je u unoj beici bilo kamena. n. ARTIOKA Kao lek protiv raznih vrsta utice lie od artio-ke je uspeno primenio 1929. god. dr Brelfet. To blagotvorno lekovito delovanje ispitali su docnije mnogi visoki strunja-ci i konstatovali da ovo lie ne samo to utie na luenje ui u creva i moe da je uetvorostrui nego deluje i na poveanje mokrenja, pa ak moe smanjiti

i onaj otrovni sasto-jak u krvi koji se tu nagomilava pod imenom urea. Naroito se pokazao lekovitim ekstrakt iz njeno( lia kad se ubrizga u venu, mada i uzet na usta ima isto lekovito delovanje. 14. GROE U klinikama i dobro ureenim bolnicama sa dobrim strunjacima ispiranje i izvlaenje ui vri se pomou sonde koja se uvlai ak u dvanaestopalano crevo. Pored dru-gih lekova za tu svrhu uliva se (kroz tu gumenu cev) i 500 gra-ma 10%-nog rastvora groanog eera. U popularnoj medicini nema nieg pogodnijeg i boljeg od naeg slatkog vina, ire soka od zrelog, dobro opranog groa. Naa ira je vrlo dobar lek protiv zastoja i nedo-volnog luenja ui, tj. protiv mogueg obrazovanja taloga u unoj beici, rave radnje unih puteva uopte i istovre-meno bolvsti jetre, ako ona postoji.. 15. MASLINA I nestrunjaci znaju za primenu maslinovog zejtina kod bolesti une beike, unih greva, unih kamenia ili peska i uopte napada u oblasti jetre. Maslinov zejtin daje se u koliinama od 100 do 200 grama u toku nekoliko asova po ovome receptu: Maslinovog zejtina ......... 200 grama Mentola' ............. 0,5 umance od jajeta ......... jedno Sve zajedno izmukati i uzeti nekoliko' puta. Protiv neprijatnog ukusa, posle uzimanja, piti crnu kafu. Delovanje ovog leka, kae prof. Bahem, teko je odrediti, tj. neki put se dobije dobar rezultat, a neki put se to ne vidi. U svakom sluaju, ne treba se pri pregledu stolice zavaravati onim zeleno obojvnim zrnima koja lie na kamike",. jer to nije lsuno kamenje, ve masno-kiseli talog koji je dobio takav oblik zrna od zejtina i masti, i u crevima se uvaljao. Uopte, kad je re o zejtinu, o njemu se moe rei mnogo pohvala. On sam ima svojstvo da tera na ienje. Prema tome, dobar je lek protiv zatvora s grevima u trbuhu, a isto tako i protiv napada usled taloga, peska ili kamiaka u mokranim kanalima i bubrezima. Istina, on deluje sporednim putem, ali ipak deluje: utiavajui greve u crevima pomae kod gre-va i zapuenosti unih puteva na taj nain to otvara te prolaze iz une beike i jetre. Time on, katkad, zaustavla napad za nekoliko minuta.Pored unutarnje upotrebe moe se uzeti dnevno do 400, pa i 500 grama (ako se ulije u stomak i dvanaestopalano crevo kroz gumenu cev) zejtin se moe upotrebiti i za klistir u dozi od 200 do 400 grama. ' Mentol se dobija na taj nain to se prvo peenjem" (vodenom destilacijom) biljke nane dobija esencija, ulje od nane, pa ee onda dovoenjem te esencije na O-S sami kristali iz nje izdvaJaju. Maslina Protiv napada, bolova u oblasti jetre, moe lako da se spremi i ovaj sastav: istog zejtina od maslina .... 150400 grama Konjaka (ili naeg vinjaka ili ljute rakije) ......... 15 umanceta ........;. dva Mentola ........... 0,25 ili jakog aja od nane 50 Sve to popiti u dva maha: ujutru radi predohrane od napada;

ili u sluaju napada u razmaku od 1/4 do 1/2 asa 16. KUKURUZNA SVILA Smee za bolesnike u gradu Terpentinsko ulje s etrom u odnosu: 5 grama esencije ter-pentina i 20 grama etra daje se u istim sluajevima u kojima se daje i zejtin, u dozi po 2030 kapi (za slabije i jae bole-snike); i to tri puta dnevno pre jela u gustom odvaru od jema ili u mleku. Napomena: lek uvati od vatre, jer je etar vrlo zapaliv! Takozvana Diranova smea (franc.) napravlena je u jaoj AOZI i sadri: jedan deo esencije terpentina, tri dela etra i kamfornog zejtina. U sluaju napada daje se po 15 do 20 kapi na eeru. Recept bi bio, npr., ovakav: 01. ........... 5 grama ............ 7,5 01. ............ 7,5 (ili dvostruka koliina svih sastojaka). Smea za bolesnike u gradu i na selu Kao sredstvo za isterivanje unog kamenja i ui i kao sredstvo za ienje preporuuje se ova smea biljnih le-kova po receptu Freliha i Vasickog: Liaod ljute nane (Ro1. t. rr.) . . . . Lia od vojvoanske' nane Korena od zejeg trna*) . . Korena lincure .......... Kore od kruine .......... Pomeati. Uzima se po 5 kaika te smee i kuva u pet ola vode (1 litar) svaki put. Popije se nate i pre jela, olama do delovanja (stolice). Moe se zasladiti svaka ola odvara zasebno. 2 Ova vrsta nane srodna je umskoj vrsti nane. Kultivie se u Maarskoj, jo vie u naoj Vojvodini. Videti o toj biljci kod bolesti bubrega UNI NAPAD I KAMEN Kako veliki broj ljudi, naroito ena (etiri puta vie nego mukaraca) izmeu 30 i 50 godina imaju une napade, smatram za potrebno da na kraju ove glave kaem nekoliko rei i o tome kako treba pomoi u tim sluajevima. 1) Ti napadi bivaju iznenada, vrlo su jaki i zahtevaju hitnu pomo i olakanje. Javlja se jak bol ispod desnog rebar-nog luka, u desnoj pleki, sa strane. Uz to dolazi do povraanja. Ti bolovi dolaze: a) usled pokreta kamenia u beici ili u prolazu; b) usled skupljanja, saimanja zidova une beike ili kanala nad kamenom koji se zaglavio u prolazu; v) usled infekcije une beike. 2) Lekovi moraju biti i SPOLjNI: topli oblozi na oblast une beike (desno ispod rebara), ili hladni oblozi, pa i led, ako postoji sumnja da je posredi zapalenje s poveanom tem-peraturom. 100 grama Topli oblozi izaziiaju priticanje krvi, proirenje krv-nih sudova i labavlenje napona u dubini. Od unutarnjih he-mijskih lekova u tom.momentu nema mnogo koristi, jer se oni obino povrate. Jedino se mogu primeniti lekovi koji pomau da kamiak klizi (kroz prolaz u creva) i omoguuju izbaciva-nje, a to su zejtin i glicerin. 0 zejtinu smo ve govorili. Gli-cerin se uzima kao i zejtin, ali ne u tako velikoj dozi, nego u mnogo manjoj, naime 1020304050 grama. On privlai jedan deo vode u crevo, razblauje u i utiava grenje otvora i ulaza u crevo. Ali se vea doza od ove ne sme davati jer moe da kodi. Od drugih unutarnjih sredstava pomenuemo jo opijum. Treba ga davati u

klizmi. Doza mu je toliko mala da nestruan ovek treba da o tome vodi mnogo rauna: iznosi najvie 20-kapi proste tinkture opijuma za vreme od 6 do 8 asova. Posle se ta doza, ako bolovi ne prestanu, moe ponoviti. Ali opi-jumske kapljce zatvaraju, pa je, ako se bolovi i dale javljaju, bolje pribei kodeinu, u dozi 0,02 grama, i davati ga ili kroz usta ili kroz mar u zadnje crevo (klizma). Pored ovih lekova moramo pomenuti ve svima poznati I aspirin. I on se ovde primenjuje s uspehom, s ajem od nane ili s mlekom, ako se ono podnosi, ili s malo kisele vode. (Isto tako antipirin.) Na usta ili u zadnje crevo. Kad prestane pov-raanje, moe se uzeti gorka magnezijumova so u koliini 16 grama na 100 grama tople vode (po 123 kaiice ujutru u mlakoj vodi, samo jedanput). Ako se pokae da je uni put zapuen potpuno i pojavi se utica, koja za dve ili tri nedelje (pa i za mesec dana) ne prolazi, onda je najbolj podvri se operaciji. Znai da se uni kamen kod tog bolesnika ne rast-vara, ne raspada, uglavio se i mora se vaditi operacijom.Da se pak poneki, relativno troni uni kamen moe ipak rastvoriti i raspasti, o tome danas nema sumnje: to je nauno dokazano.Da bi se njihovo raspadanje pomoglo, daju se lekovi koje smo ve naveli: 1) Esencija, terpentinsko ulje. 2) Biljna sredstva za luenje ui, navedena u ovoj glavi. 3) Zejtina u dozi 2030 grama svakog jutra, ili glicerina po 10 grama isto tako (sa sokom od limuna kad se uzima zejtin). 4) Salicilat natrijuma (brat" aspirina), po pola grama (2 X za 24 asa); 5) Dijeta: ee uzimanje obroka u razmaku od 2 i po do 3 asa. Nije dobar ni bulon od mesa ni mnogo mesa. Dobro je mlAo, ako se podnosi. Male koliine mesa peenog na aru, tanko iseenog, pasiran krompir, dobro peena pogaa, aj, pravi ili od nane, uz jelo ili posle jela, med ako se podnosi. ira od groa moe se slobodno uzimati posle napada i u rekonvalescenciji. Ne treba nikad zaboraviti da je bolest jetre i beike sa unim talogom u isto vreme i opta bolest celog organizma, tako rei krvna bolest. Zbog toga mora se preduzeti na prvom mestu dijeta i preiavanje krvi od otrovnih sastojaka. Pri tome pomau mineralne vode u Vrnjcima, Rogakoj slatini, Viiu. Karlovim varima itd. 1 U klinikama i velikim bolnicama, sanatorijumima, vri se ta-kozvano dvanaestopalano crevno ispitivanje i oieivanje ui (1iae DioDepa!)*, pomou koga lekari zakluuju da li je zapuen samo prolaZ iz beike u crevo IAI je zapuena i sama beika, te ima li ili nema retke i guste ui. II. Lekovi protiv slabosti i obol.enja same jetre: njenog uveanja i smeuravanja i posledice tih poremeaja otoka u trbuhu (vodene bolesti) Jetra (crna digerica) je organ i lezda. Ona ima da spre-mi u, ali ima i da preradi hranu koja proe kroz nju: ee-rastu, masnu, belanevinastu. Sve to ona mora da premelje", da rastvori i da sastavi, pa onda da raspodeli: to je za krv da pusti u krv; to nije da vrati natrag u vidu ui; ili da zadri u sebi ili drugim putem i u drugom obliku da izba-ci iz organizma (kroz plua, kroz bubrege). Sve to predstavlja jedan vrlo sloen rad. Potrebno je da njen mehanizam", kako bi neki rekli, funkcionie pravilno, pa da sve ide stalno dobro. Ako obole elije jetre rad se najpre smanji, a posle i sasvim poremeti. Tada jetra oboli u manjem, veem, ili najveem stepenu. I mora se leiti. Ali pre nego to preemo na nabrajanje lekova za jetru iz biljnog sveta, treba rei nekoliko rei o dijeti. Treba, dakle, uzimati onu hranu koja hrani oveka i u isto vreme hrani jetru, oporavlja je. Stoga je najbole uzi-mati hranu bogatu eerom i eernim sastojcima, zatim be-lanevinastu (meso, belance, ribu), a manje ili vrlo malo

masti i masnih jela. Osnovu treba da ini mleko, u kome ima eera ali i malo masti. Ako se mast njegova (kajmak, maslo itd.) iz njega izdvoji, onda mu treba dodati eera, najbolje u obliku meda, i to po 1030 grama za 24 asa. Jetri su potrebni minerali: gvoe, magnezijum, kalijum, natrijum (za pravljenje ui, i to da ne bude suvie gusta i lepliva ve itka). Toga radi prevodimo tablicu prof. Lepera iz koje se mo-e videti koliko koja vrsta hrane ima tih elemenata. Vidi se da je mleko", kae prof. Leper, bogato mag-nezijumom, i to je razlog vie da se preporui bolesnicima koji pate od jetre. Ali ono esto i zatvara jer, ne gledajui na gornji sastav, sadri i druga krena jedinjenja. Zato mu treba u dijeti dodavati povre. Ono je bogato eernim sastojcima, salri 'mnogo soli a malo belanevine. Mnoge vrste povra ostavljaju u crevima celulozne sastojke koji su korisni jer spreavaju trul.enje. Stoga je ono iz dvojakog razloga vrlo ko-risno: prvo, to se njime doturaju eerne materije koje su potrebne jetri za njenu obnovu; drugo, to se pomou njih spre-ava poremeaj varenja u crevima, koji je tako est kod bole-snika od jetre." Da ne propustimo da kaemo da je i sama jetra lek za bo-lesnu jetru. Stoga se daje isuena svinjska jetra, po pola grama pet puta dnevno ili, to je mnogo bolje, sirova, iseckana telea jetra u supi ili u posoljenoj vodi, 150200 grama dnevno, zainjena perunom. Ovakvo leenje dijetom: odabranim povrem, voem, mlekom i organskim lekovima, moe se primeniti kod lakih slu-ajeva oboljenja jetre, dok su edije njene, njena masa, relativno zdrave, ali osdabile. Ali kad nastupi promena u njenim eli-jama, nastaje poremeaj u celom njenom radu i celokupnom kr-votoku. Onda nastaju i teke posledice: najpre uveanje (ili smeuravanje to biva ree) same jetre i njeno oticanje, a zatim zastoj krvi u trbuhu ispod jetre i otok trbuha i nogu, tj. pojave vodene bolesti i sve one teke muke koje takvo stanje .prate. Za takve sluajeve potrebni su a drugi, blai ili jai, dekovi, na koje sad prelazimo. 1. LjIVA Plod: macarua, modrica. Iako je ovo sredstvo svakome pri ruci, ipak su za njegovu upotrebu neophodna neka uputstva. ljiva ima mnogo vrsta i najbolje su one koje sadre manje eera. to vie ima eera, kao u naim crnim i-vama, utoliko je delovanje slabije. Prema tome, live ne treba jo eeriti i ne treba ih uzimati kao kompot kad se koriste u leenju, nego pre jela ili nate. Pored toga, treba ih li-iti kiseline, te se propisuje ovaj nain spremanja ljiva: Uvee treba svaku ivu razrezati s jedne strane i spu-stiti ih sve u hladnu vodu da kisnu cele noi. Sutradan tu vodu izliti i pristaviti ih da se kuvaju u vodi 23 asa. Za to vreme voda se menja triput, ali se zamenuje uvek vruom, a ne hladnom. Tako se dobijaju kuvane ljive bez kiseline i eera. I daju se vrue, ili podgrejane u malo vode, nate i pre jela. U dozi od 8 do 20 komada uzetih odjedanput, ove ljive daju najbolji .rezultat onde gde je jetra vrlo umorra i ne moe da vri ulogu cedila za otrove koji dolaze iz creva i gde je te-ko pokrenuti creva na rad mehanikim putem. One su ide-alni regulator crevne cirkulacije i apetita. Unitavaju ne-prijatan zadah stolice, odstranjuju zajaenje krvotoka u jetri i iste krv od tetnih i otrovnih sastojaka" (Pol Karton Leklerk). 2. MRKVA argarepa, uta repa. Korisna biljka za leenje bolesti jetre. Uzima se sok od korena, 50150 grama i vie dnevno; mo-e se lako iscediti

ako se koren prethodno dobro opere i isecka. Pije se rakijskim aicama. 3. LADOLE DIVAI ladole. Biljka koja moe zameniti strane bilje jalapu i skamoniju. Nain upotrebe i doze oznaeni su u prethodnom poglavlu. Ovaj lek je podesan stoga to ne samo da moe popraviti elije jetre nego je u stanju da u sluaju zastoja trbune krvi i poetka vodene bolesti u trbuhu privlai vodu i da je iz-baduje napolje. Zato je najbolje davati ovu biljku jo s nekim lekom koji nadrauje creva i ubrzava stolicu, npr. sa senom, utim bagremom, loptiricom, surutkom itd. 4. PROLjVAK Milica, mjesenik, grenkula. Kod vodene bolesti usled zatvaranja jetre i srane slabosti onde gde se trae jaa sredstva najpre za izvlaenje vode iz trbuha a zatim za njeno isterivanje iz organizma, a pod uslovom da se sluzokoe stomaka i creva ne nalaze u zapaljenom stanju primenom ove biljke moe se postii vrlo dobar rezultat. Uzima se: 1) u obliku aja, u dozi 12 grama lia na olu klju-ale vode; 2) belog vina i lia u istoj dozi (s prethodnim potapa-kem lia u vinu); 3) tean zgustak (ekstrakt) od lia, poev od malih do-9a, od 20 kapi, pa do 50 kapi, za jedno ienje; .4) najbolje je i najsigurnije kada apotekar spremi teni ekstrakt, u dozi 12 grama u olju aja od crnog sleza; uzeti nate. Prolevak je davao dobre rezultate kod ots(ka u trbuhu i usled drugih uzroka (npr. kod tuberkuloze). 5. EKER I IRA (Sok od groa, slatko vino) SIRUP OD EVERA. Ako', kae prof. Leper, damo nekome da proguta u 8 a-sova ujutru 100 grama sirupa (od eera), to ini 50 grama istog eera, onda primeujemo zastoj u mokrenju. Ono, tj. mokrenje, nastupa tek kroz 34 asa." Zato to biva? Kad eer doe u stomak, on dok se ne izravna s okolinom, privue iz krvi i upije u sebe 12 puta veu koliinu tenosti, tj. u stomaku e biti sada 700900 grama tenosti. Dok se to dea-va, bubrezi ne rade, ali kad eerna masa ode u creva i potom u krv, ona izaziva jae mokrenje." Pri ubrizgavanju eera ne-posredno u krvnu ilu stvar ide bre (s mokrenjem), ali re-zultat delovanja je isti. eer je, dakle, sredstvo koje goni na mokrenje. Pa kako je groani eer, prema opitima nau-nika, najaktivniji, izlazi da je naa ira kao razblaeni eerni napitak najzgodniji lek za leelje jetre, kako u stawu slabosti tako i u stanju bolesti. 6. ZIMSKO ZELjE Prema Botanikom reniku .SAN, Bgd. 1959. god.: zelenika, zimsko zenje, kruica i zeleni, vrit, kruica (R. p.). Srpskog naziva kod dr S. Petrovia nema; kod Stipania takoe. Lekovitost ovih dveju biljaka utvrena je i priznata tek u novije vreme. Njihovo delovanje je podjednako, a osnovano je na svojstvu da iste i teraju na mokrenje. Prema tome, njihova je primena naroito osnovana kod bolesti bubrega, jetre i bo1 Za razliku od pravog zimzelena, koji rasge kao loza, s tankim vijugavim stablom i lubiastim cvetom ja sam ovu bilku nazvao zel.em, kako zbog njenog stabla i zeljastog lia tako i zbog ploda (aure). I u trbuhu koje prati vodena bolest. Lekovi od njih pove-ju izbacivanje uree

(najopasnijeg sastojka u krvi kad ga me nego to treba) i soli iz tela. Tako su ove biljke vremeno sredstvo za izbacivanje uree, soli, azota i nepojvOne vode. Upotrebljava se aj, u dozi: 10 grama na olju (5:100), i 23 olje dnevno. Ili kao tinktura: 10, 15 ili 20 kapi jeajvug ili dvaput dnevno (Leper). Ove biljke imaju lie s dugakom drkom; prva ima okruglo li-kopljastoklinasto. Koren im je donekle puzei, stablo usJfnvio, a pvee na vrhu u kiti, u grozdu. Kod prve je cvee belo, a kod lfips jarko crveno. Vreme cvetanja: jun i jul. Rastu po mahovinastom, umskom tlu, meu senovitim etinarima. 7. PRIMORSKI LUK Prvpada familiji perunika, dosta je poznat i za svoje de- ima da zahvali specijalnom sastojku scilarenu. De-tvuze kod otoka jetre kao sredstvo za mokrenje i jaanje srca. Lit je otok nastao usled srane mane ili slabosti bubrega, je takoe na svom mestu. Najzgodniji oblik upotrebe je praak, u dozi 0,3 do 0,9 ifa lnevno. Upotreba neosuenog, sirovog primorskog luka dv: zabranjena, jer izaziva omrtvlavanje ivog mesa (tkiva), a dsAuje povolno na krvotok. Isto je tako lekovita i njego rizbdaena tinktura, u dozi 13 grama dnevno (205060 k) ali im pree 4 grama, postaje otrovna. Tu gotovu tinjstru treba razblaiti jo u pet delova alkohola i onda da- 10 do 15 kapi 34 puta dnevno1. : T Francuskoj su za ovakva stanja (otok u trbuhu usled boleSti. v) ove kombinacije koje se daju bolesnicima: 8. CRNI AUK Ba zato to je sredstvo za luenje mokrae crni luk je prigodan za leenje uveane koliine vode u trbuhu kao posle-dice bolesti jetre: da smanji otok trbuha i izgoni mokrau". Sadri i vitamin S (Ce).Ali kako on nadima creva, to je poznato odvajkada, i lekarima staroga doba, i od njega ravo mirie dah pode-snije je uzimati ga u obliku tinkture nego sirov. A jo bolje u obliku alkoholature, koja se dobija na taj nain to se sve luk izgnjei, potopi u podjednaku koliinu (po teini) 90%-nog alkohola i dri u njemu 10 dana. Potom se uzima 35 kaiica dnevpo.Isto se tako s uspehom moe primeniti i vino od luka, koje se sprema po ovom receptu: Sirovog crnog luka ....... 200300 grama Meda ............. 100 Bela vina ........... 600 Daje se po jedna kaika (24 dnevno), po jedna dezertna a-ica ili jedna vinska aica. Pre ovoga meanja luk mora biti izpbeaen kao kaa i pro-puten kroz platno, da bi se mogao s vinom lako pomeati. Po Leperu, stari francuski lekari hvalili su delovanje supe od luka i zahtevali su da bude tako gusta da kaika moe da stoji u njoj. Tako spremljena supa je dobro sredstvo za smanji-vanje tenosti (otoka) i u isto doba za mokrenje. Od svakog praka po 0,05 grama za jednu pilulu. Po 2 pilule dnevno. 2) Vino prof. Trusoa: Lia digitalisa ... 5 grama....... 15 Kalijum-acetata .... 50 Alkohola ....... 100 Bela vina ....... 900 Smeati. Daje se po 2 kaike dnevno kroz usta ili 7 klistiru. Bolesnoj deci ispod dve godine ne treba ga davagi. TABLA 17.

trav; 2 zeji trn granica u cvetu, b koren; 3 kukuta gornji deo bilke u cvetu, b koren; 4 kantarion. TABLA 18. 9. PROSINAC tir, ipanj. Stoleima je odvar od ove biljke sluio za. klistire, u sluajevvdla gde je, iz bilo kakvih uzroka, bolje lavati lekove na usta (kad bolesnici povraaju, trudne bolesne ene, kojima bi jaka sredstva kodila itd.). Ali se mo-?g lavati i kao napitak na usta. Moe se upotrebljavati samo d selu, jer kad se isui, gotovo je bez delovanja. Ovde se prolisuje kao lek koji isti i kao lek koji tera na mokrenje,to znai olakanje za jtetru. Nain upotrebe: a) isceen sok od biljke u dozi 30100 -zama u supi, za uzimanje kroz usta (treba poeti uvek manjom -dzom); b) 100 grama sveeg soka u medu i toploj vodi, za kli-aipg. Ova je bil>ka vrlo neprijatnog, gorkog i slanog ukusa i -kog mirisa. Dr S. Petrovi je o njoj pisao ovo: Jo u vreme Hipokrita ova je bilka davana za ienje. Zv ju je davao protiv vodene bolesti. Dioskorid, Galen (lekari-groga veka) i drugi stari lekari davali su je za ienje osobama, trudnim enama i iznurenim starcima. Do isetka ovog veka bila je jo mnogo upotrebljavana, a sad je iz aotgeka istisnuta i samo se jo u francuskim apotekama na-ddza, jer je tamonji svet jo uvek upotrebljava." To je dolo -kako usled toga to je treba upotrebl>avati dok je svea, osuena, kao to je reeno, postaje nestalna i gubi od avoje vrednosti. to se tie drugih sredstava koja pomau mokrenju kod aslesti jetre i otoka trbuha (sa izlivom u nj ili bez njega) - koja spadaju u grupu ajeva bolesnik ili njegova okolina potrae o njima saveta u odeljku o bubrenim bolestima. - Razume se da se u tekim sluajevima, ako sve ovo ne pomogne i tenost se u trbuhu poveava mora pribei hemij-zgm lekovima ili ubrizgavanjima, pa i putanju vode iz trstaa neposrednim putem (buenjem pored pupka), tj. hirur-vhoj intervenciji. - Oni koji imaju lino (ili su nasledno dobili sifilis) treba da se lee i specijalnim lekovima pod nadzorom lekara specijalista. Treba znati da je u leenju ovakvog stanja bolesne jetre potrebno primenjivati i lekove koji jaaju srce i popravlaju opti krvotok. Zato emo u iduoj grupi prei na izlaganje i opis biljaka koje se koriste u leenju sranih obolenja, koje su u veini sluajeva i primenjene najpre kod vodene bolesti pa tek onda kod sranih oboljenja i tu zadrale svoje mesto. TREA GRUPA SRANE BOLESTI I BOLESTI KRVNIH SUDOVA ^ (ARTERIOSKLEROZA, POVEKAN PRITISAK I SL.) Moe se sa sigurnou rei da onaj koji poznaje pri-rodu bolesti nee bez zebnje pristupiti izlaganju biljaka koje slue kao lekovi u sranim bolestima. Zavisi to od same sloenosti njihove. Jer ko e odrediti da li je neko bolestan od srca ili ne? Iz iskustva znamo, a takva je sutina stvari, da se i mnogi lekari mogu razilaziti u tom da li se neki znaci mogu uzimati kao znaci srane bolesti ili ne. Da li je uopte potreban lek ili nije, a ako je potreban koji? Ima lanih i pravih sranih' bolesti. Osim toga, nestrunjaku nije mogue odrediti sranu bolest, naroito u poetku. Jo je tee to uiniti kod teko obolelog kad je on ve zbunjen ili uplaen. Pri takvom stanju teko je i odreivati lek nz pojedinih biljaka. Za to se trai strunost, velika stru-nost, izvesna znanja, ak i u vrlo

sitnim pojedinostima, ali bez kojih se ne moe. A pre svega trai se izvesno iskustvo u biranju i nameni lekova, kao i u posmatranju njihovog delovanja. ta da se radi? Treba li celu ovu grupuo leenju srca lekovitim biljem izostaviti; ili treba ipak da se postaramo da je koliko-toliko popunimo da bismo bolesnicima une-koliko pomogli? Ovom prilikom ja sam za to da se izabere sredina, zlatna sredina: 1) da se bolesnici najpre obrate lekaru, koji e odrediti da li u danom sduaju postoji srana bolest ili ne, pa tek onda da preu na iskoriavanje biljaka koje su odreene za srane bolesnike, i 2) onde gde lekara nema ili gde bolesnik iz bilo kakvih razloga ne moe da se koristi njego-vom strunom spremom, ma kakav lek za srce uopte, a biljni napose, treba upotrebiti samo u strogo odreenim sluajevima, tj. kad postoji: 1) Ubrzana i u isto vreme nepravilna radnja srca i pulsa, koja nije kratkovremena, prolazna, ve traje danima i nedeljama, te izaziva uznemirenje, tee disanje, nesanicu. 2) Otok nogu ili trbuha, vodena bolest, otok jetre s te-kim disanjem usled srane mane ili srane slabosti, ali pod uslovom da puls nije usporen. 3) Obolenje srca sa umovima i oslabelim mpinim zi-dom srca i sa istovremenim zapalenjem ili slabou bubrega i otokom u nogama i po telu. 4) Uveani krvni pritisak u krvnim ilama usled: na-slednih osobina, zloupotreba u jelu i piu, mnogih pobaaja kod ena u mlabim godinama, skleroze, sifilisa i drugih bo-lesti, kao to su nepravilna razmena materija u telu (podagra, eerna bolest, zglobobola i dr.). Ovaj simptom poveanja krvnog pritiska kod ena usled pobaaja, koji se moe zapaziti i u mlaim godinama, a naro-ito u doba menopauze (pa bili pobaaji retki ili mnogobroj-ni), prvi sam ja izneo na kongresu jugoslovenskih lekara u Vrnjcima pre vie godina. Uzrok sam mu video u hormonalnom i humoralnom poremeaju koji nastaje usled prekida zaea i noenja i konsekutivnom naponu vazomotornog sistema. Kako niko do mene ovu pojavu, bioloku i kliniku, nije u medi-cinskoj nauci izneo, red je i pravo da prvenstvo za to pri-pada piscu ovih redova. To neka bude moj prilog velikoj zgradi nae nauke, pa bilo to i pola cigle", i neka se taj simptom zove neurohormonalna hipertenzija ili Nure8. Nureg-1ota eh. On e se sve vie potvrbivati, ukoliko enski svet sve manje bude sklon da raa. A meni neka se oprosti za neskromnu i moda nezasluenu pretenziju. Ma koliko da je ova podela jasna, ipak e za mnoge biti i teka, jer svakome nije lako da napravi razliku izmeu ovih raznih stanja i da primeni lek. Pa ipak, kad je ovek u nevolji, on mora da se odlui i da pomae sebi ili drugom kako zna i ume. Zato neka sledi nae savete: mi smo kod svake bil>ke, u svakom odelitom sluaju tano naznaili kad se i kako pri-menjuje, tako da nikakve nedoumice ne moe biti. Nadamo se da zbog-toga nee ni biti neuspeha. ORGANSKE BOLESTI SRCA I OSLONjENjA (komplikacije) 2. NAPRSTAK 3. Pustikara, debeli trov, crvena pustikara, naprstnjak. Naprstkovo lie (digitalis) zauzima prvo mesto meu bilj-nim lekovima, pa se kae: digitalis je kralj lekova" u sra-nim bolestima. U ovoj bilci ima vie sastojaka, ali je glavni jedan od koga se dobijaju dal>e tri aktivna leka. Ova biljka je bila odavno poznata u lekarstvu (jo 1542), ali posle mnogih lutanja u odreivanju kad treba da se primeni ona je tek 1785. godine bila uvedena u spisak zvaninih lekova, zahva-Aujui radovima engleskog lekara Viteringa, kao sredstvo koje tera na mokrenje kod vode u trbuhu (vodena bolest), otoka po celom telu i vode u grudnom kou.

Tek docnije je uoeno i utvreno njegovo svojstvo da umi-ruje srce i usporava ubrzane udare srca (irenje i skupljanje) i da deluje kao opijum" za srce. Dosad je moderna nauka gotovo preistila pojmove o nje-govom delovanju. Mi u ovom delu, jer je ono pisano za svakoga, ne moemo ulaziti u sve pojedinosti o njegovom delovanju i primeni, niti u nain i puteve kako on deluje. Za nestrunjake je vano odrediti kad se moe upotrebiti a da ne kodi. Ti sluajevi su ovi: Prvo pravilo. Kad postoji srana slabost, s veim ili manjim poremeajem krvotoka u telu i pojavom otoka, a kad je u isto vreme rad srca i pulsa ubrzan i nepravilan, nejedene za srane bolesnike, i 2) onde gde lekara nema ili gde bolesnik iz bilo kakvih razloga ne moe da se koristi njego-vom strunom spremom, ma kakav lek za srce uopte, a bil>ni napose, treba upotrebiti samo u strogo odreenim sluajevcma, tj. kad postoji: 1) Ubrzana i u isto vreme nepravilna radaa srca i pulsa, koja nije kratkovremena, prolazna, ve traje danima i nede-ljama, te izaziva uznemirenje, tee disanje, nesanicu. 2) Otok nogu ili trbuha, vodena bolest, otok jetre s te-kim disanjem usled srane mane ili srane slabosti, ali pod uslovom da puls nije usporen. 3) Oboljenje srca sa umovima i oslabelim miinim zi-dom srca i sa istovremenim zapalenjem ili slabou bubrega i otokom u nogama i po telu. 4) Uveani krvni pritisak u krvnim ilama usled: na-slednih osobina, zloupotreba u jelu i piu, mnogih pobaaja kod ena u mlaim godinama, skleroze, sifilisa i drugih bo-lesti, kao to su nepravilna razmena materija u telu (podagra, eerna bolest, zglobobolja i dr.). Ovaj simptom poveanja krvnog pritiska kod ena usled pobaaja, koji se moe zapaziti i u mlaim godinama, a naro-ito u doba menopauze (pa bili pobaaji retki ili mnogobroj-ni), prvi sam ja izneo na kongresu jugoslovenskih lekara u Vrnjcima pre vie godina. Uzrok sam mu video u hormonalnom i humoralnom poremeaju koji nastaje usled prekida zaea i noenja i konsekutivnom naponu vazomotornog sistema. Kako niko do mene ovu pojavu. bioloku i kliniku, nije u medi-cinskoj nauci izneo, red je i pravo da prvenstvo za to pri-pada piscu ovih redova. To neka bude moj prilog velikoj zgradi nae nauke, pa bilo to i pola cigle", i neka se taj simptom zove neurohormonalna hipertenzija.On e se sve vie potvrivati, ukoliko enski svet sve manje bude sklon da raa. A meni neka se oprosti za neskromnu i moda nezasluenu pretenziju. Ma koliko da je ova podela jasna, ipak e za mnoge biti i teka, jer svakome nije lako da napravi razliku izmeu ovih raznih stanja i da primeni lek. Pa ipak, kad je ovek u nevoli, on mora da se odlui i da pomae sebi ili drugom kako zna i ue. Zato neka sledi nae savete: mi smo kod svake biljke, u odelitom sluaju tano naznaili kad se i kako pri, tako da nikakve nedoumice ne moe biti. Nadamo se la zbog-toga nee ni biti neuspeha. ORGANSKE BOLESTI SRCA I OSLONjENjA (komplikacije) 2. NAPRSTAK Pustikara, debeli trov, crvena pustikara, naprstnjak. Naprstkovo lie (digitalis) zauzima prvo mesto meu biljkom lekovima, pa se kae: digitalis je kral lekova" u sra-vkm bolestima. U ovoj biljci ima vie sastojaka, ali je glavni jsdan od koga se dobijaju dalje tri aktivna leka. Ova bilka je bila odavno poznata u lekarstvu (jo 1542), ali posle mnogih lgganja u odreivanju kad treba da se primeni ona je tek 1785. godine bila uvedena u spisak zvaninih lekova, zahvamgjui radovima engleskog lekara Viteringa, kao sredstvo koje tera na mokrenje kod vode u trbuhu (vodena bolest), otoka po vslom telu i vode u grudnom kou. Tek docnije je uoeno i utvreno njegovo svojstvo da umi-ruje srce i usporava

ubrzane udare srca (irenje i skupljanje) da deluje kao opijum" za srce. Dosad je moderna nauka gotovo preistila pojmove o nje-govom delovanju. Mi u ovom delu, jer je ono pisano za svakoga, ve moemo ulaziti u sve pojedinosti o njegovom delovanju i irimeni, niti u nain i puteve kako on deluje. Za nestrunjake je vano odrediti kad se moe upotrebiti a da ne kodi. Ti sluajevi su ovi: Prvo pravilo. Kad postoji srana slabost, s veim ili iiakim poremeajem krvotoka u telu i pojavom otoka, a kad je u isto vreme rad srca i pulsa ubrzan i nepravilan, nejednak (dr Pulmaju'). Svaka druga primena nestrunjaku je nedostupna, jer moe da kodi. Ali u navedenim sluajevima moe dati dobar rezultat. Velika koliina tenosti se izmokri, a i srce se umiri i njegovi miii ojaaju, te ne kuca ni tako brzo ni tako nepravilno.Lrugo pravilo. Starim ljudima i deci ne treba davati ovu biljku. Prvima stoga to oni tee podnose lekove od ove biAke, i to njihov zaptiv i tekoe moda ne dolaze usled bolesti srca, nego moe biti iz drugih kakvih razloga (npr. skleroze), pa kako digitalis unekoliko podie krvni priti-sak (ali ga ne mora podizati), nepodesno je davati ga takvim bolesnicima. Deci ga ne treba davati jer kod njih potpuno obolelog srca (s potpunom nepravilnou) i nema.Samo se odraslima moe davati digitalis po propisima u ovoj knjizi. On deluje na taj nain to suava krajnje, uzane, povrinske krvne sudove, usled ega krv bre tee ostalim ilama u telu: srce radi jae, jer su tesne cevi suene. A to povlai onda ono tree svojstvo: da se mokraa lui u mnogo veoj koliini i da se s njom izbacuju iz tela tetni i otrovni sastojci koji su se zadrali u telu ili u otoku bolesna o-veka. Otoci se, dakle, umanjuju i mogu ieznuti.Iz tih razloga digitalis se moe dati u malim dozama i za kratko vreme i kod zapaljenja maramice s vodom.Ali se ovaj kralj sranih lekova" ne sme uzimati kada su organi za varenje u ravom stanju, jer nastupa gaenje, po vraanje, proliv, pa, razume se, ni u sluaju trbunog tifusa i bliskih mu bolesti. Ne treba da se uzima kod nervnih oboljenja uopte: kod nervoze srca, nervoze stomaka, niti bolesti aorte (skleroze, njenog proirenja, anevrizme)2, jer moe neki krvni sud da prsne, da izazove izliv krvi u mozak i t. sl.: niti kod trovanja usled bolesti bubrega itd. TreNe pravilo. Iako je kralj", ovaj se lek ne moe upo-treblavati dugo, jer se on nagomilava u telu i moe izazvati rave posledice. Zato je vreme njegovog uzimanja 23456 dana najvie! Treba prestati s uzimanjem onda kad se bolesnik * Klinika i laboratorija, br. 8, Pariz, 1933. ' Vidi o tome moju knjigu Zdravo i bolesno srce, Beograd, 1934. vajbolje osea, jer e delovanje digitalisa trajati i posle toga (23 dana). Kad se prekine s davanjem, ne treba ga ponovo da-ati dok ne proe devet, pa i etrnaest dana. Tako on najbolje de-luje. Ako ponovno delovanje ne da dobar rezultat kao prvi put, IAI je rezultat nikakav, onda ga trei put ne treba ni davagi. Zvai srce ga ne prima.'Delovanje biljke u pogledu jaine zavisi od vremena kad se bere i mesta na kome raste. Dr S. Petrovi je govorio da ga kod vas nema divljeg, ali da se po batama ovde-onde gaji. To je tano. Cveta od jula do avgusta. I tada ga, kad je pred cvetanjem, treba brati.Za lek je najbole i najzgodnije njegovo lie lj Upotrebljava se suvo, u prahu, u dozi 56 grama (kai-nca) za sto prakova ili peti deo kaiice za 20 prakova. Prvi dan se daju est prakova, a u ostale dane samo po tri nraka dnevno, s vodom, u vreme izmeu obroka (ni pre ni osle jela); ili se od suvog lia sprema aj, u dozi 1 gram na 300 grama vode po 6 kaika dnevno. Ili kao rastopina u hladnoj vodi, 0,4 grama na 300 grama vode; u tom sluaju treba la kisne u vodi 12 asova, da se procedi i onda daje po 5 kai-sa dnevno.Lie naprstka ne treba upotrebljavati za lek ako je prolo golinu dana otkako je obrano. jer se u daljem uvanju lie izmeni i postaje tetno.Upotrebljava se i tinktura

naprstkova (po 15 kani, tri puta lnevno) razblaena deset puta, za isto vreme (3 45 dana).Da bi se postigao dobar rezultat pri davanju ovog leka, potrebno je ispuniti ove uslove: a) lei u postelju i leati u miru dok se srce ne odmori; b) oistiti creva nekim dobrim sredstvom za ienje; v) kontrolisati uzimanje vode i drugih tenosti to zavisi od koliine mokrae; ' U svojoj praksi ja sam se stalno drao naina i uputstva koje je lao za primenu digitalisa prof. Makenzi (London), i mogu rei da av francuski ni nemaki autori nisu mogli dati bol>a i tanija uput-staa. mada ga danas preporuuju u malim dozama po 10 i vie dana, radi .Joniziranja" srca. g) pustiti, po mogunosti, krv, ako postoji za to potreba (neko zapaljenje plua itd.), a tako isto i vodu iz trbuha, ako je ima suvie mnogo te se ne moemo nadati da e biti lako izmokrena. Posle ovih i ovakvih napomena, nadam se da u primeni naprstkova lia u narodu nee biti ni tete ni omake. Mesto ovoga mogu se danas iz apoteke nabaviti tablete digita-lisa po receptu lekara. Naprstka ima nekoliko vrsta: 1apa1a, ali do sada je bio naveden u farmakopeji ovaj crveni naprstak rigrigea) kao najlekovitiji. U poslednje vreme uvedeni su i ispitivani preparati ove druge vrste 1. Moj je utisak, iz sopstvene prak-se, da je ova primena opravdana i da daje dobre rezultate. Naprstak raste po suvim obroncima planina, po brdskim umama, i nema ga na krenom tlu. Cveta od juna do avgusta. To je dvogodinja biljka koja ima dugako stablo, do 0,6 pa i 1,3 metara visine, s mnogim cvetovima na vrhu. Prizemno lie je jajasto ili dugako kopljasto-otro, na dugakim drkama, zupasto, jako ilasto, i donja strana je obrasla mekim dlakama. Lie je u sredini stabla, malobrojno i s krat-kim drkama; cvetovi u lepom grozdu. Cvet u obliku zvona, s dugakom krunicom, boje crvene, iznutra crveno-pegasto. 2. GOROCVET Gorocvat, gospina vlas. Ovaj lek, koji moe da zameni naprstak, mnogo je blii po svom dedovanju. Gorocvet raste po prisojima i kamenjarima na istoku Srbije, naroito oko Nia" kae dr S. Petrovi. Dakle, on moe da se bere i da se gaji i kod nas svuda. Stari lekari nisu mogli da odrede tano njegovu upotre-bu. Tek 1879. je ruski lekar Bubnov dokazao da ova biljka ima Ovo je naa balkanska" vrsta digitalisa. Najboli njegov pre-parat je cedilanid. ttiiaja na srce i da na njega deluje kao i lie naprstka (di--apgalisa): srce usporava svoj hod, umanjuje se u obimu i poja-ava svoju snagu. Pobolavajui zatim krvotok, on u isto vre-me pomae i boljem mokrenju. Naravno s tim utie i na elije a tkivo bubrega, te oni jo bol>e vre svoju funkciju, ime a ovaj lek pribliuje po delovanju i primorskom luku, eli-aniui soli i ureu. Njegovim delovanjem nepravilni puls se popravla, mokraa =s poveava i, ako postoje, otoci iezavaju. Jednom rei, on abnavla snagu srca. Moe da se upotreblava due vremena nego digitalis, jer se ne nagomilava u organizmu, ak i itave dve nedelje, kako 1od istih" sranih mana tako i kod sloenih s obolenjem oubrega, a naroito u sluajevima sopstvenog trovanja usled adhove zaputenosti i jako umanjenog luenja mokrae (tzv. gremije). Povoljno deluje i na samo tkivo bubrega (ulc). Pa i kod slabosti srca u toku zaraznih bolesti i ubrza-iog rada srca kod arterioskleroze on moe da se primeni pre lia od naprstka, jer pojaava srani mii a ne poveava krvni pritisak. Ovaj lek deluje umirujue i na nervni sistem, stiava i umanjuje napade, zbog ega se primenjuje i kod epi-lepsije (padajue

bolesti, padavice), kod Bazedovljeve bolesti, oa i kod masnog" srca gojaznih ljudi. Najzgodniji i najaktivniji oblik, u kome moe da se daje bez opasnosti po organizam, kau da je aj, u dozi 4 grama na 200 grama vode, i to treba uzeti u tri maha u toku dana. Ali ja mislim da je bole davati po 1 vediku kaiku 68 puta dvevno. Ovakav nain primene smatramo za najboli. Neki smatraju da je tinktura bolja od aja, i to po 10 kapi 56 puta za 24 asa. Slobodno je sluiti se onim to se ima orv ruci. Danas postoje u gotovo svim zeml>ama mnogi patentirani lekovi od gorocveta, ali moje iskustvo govori da nisu sigurni kao to ]e to originalan aj. Gorocveta ima vie vrsta: jesenji, letnji, rumeni i pro-letnji. 5. KAFA Iako nije naa domaa biljka, ipak je rod njen svakome dostupan. Ali postoji i kod nas bilka koja se zove kafa i koja daje plod, par zrna u mahuni, potpuno nalik na kafena. Raste i gaji se po batama, npr. u Pirotu. Isto se tako i pri i sprema. Kafa se sprema i kao aj i kao odvar. Naa kafa moe da se primeni kod svih sranih slabosti i iznurenosti: u toku i posle teih bolesti, izuzimajui jako nervozna stanja. 6. PROLEVAK Primenjuje se kod srano-bubrenih bolesnika s otokom kao pomono sredstvo a po uputstvu iznetom tamo (videti bolesti jetre). 7. BELI LUK Naunici Debre i Pujar dokazali su da beli luk moe da snizi krvni pritisak kod ljudi kod kojih je vii nego to bi trebalo da je za njih.ove godine. Uzima se u obliku alkoholature (spiritusnog kvaenja), u dozi od 20 do 30 kapi pre ruka i vee-re, dakle dva puta dnevno u toku dva dana; zatim dva dana pauze, i opet uzimati lek dva dana, itd. 8. CRNI LUK Kod izliva vode u sranu maramicu (tzv. perikarditisa), posle guobolje s belanevinom u mokrai, kod otoka nogu i zadravanja vode i soli u organizmu mogu se davati i sirove glavice luka da ih bolesnik gricka (ak i do est komada dnevno). Inae je bolje davati ga u onom obliku kako se daje kod bolesti jetre (videti tamo), naime: Crnog luka, zrelog i suvog Belog meda tenog . . . Belog vina smederevskog . Luk treba najpre istucati i propustiti kroz gusto sito da bi s medom i s vinom mogao lake obrazovati jedinstvenu masu. Ta se smea pre upotrebe promuka. Ovo se vino daje po 24 kaike dnevno. Ili se pravi alkoholni rasb s pola alkohola i pola sredine od luka, i to kisne deset dana. Od ovoga rasola daje se 56 kaiica dnevno. 9. PRIMORSKI LUK Kod nepotpunog zatvaranja aorte (glavne izlazne ile na srcu) i srednjih vrata izmeu leve pretkomore i leve komore, u levom delu srca; kod slabosti sranog miia i pomenute aorte (npr. usled sifilisa) i kod aneurizme aorte onde gde su drugi lekovi ili zabranjeni ili nisu mogli pomoi moe pomoi prah od primorskog luka. Uveano mokrenje zavisi od njegovog delovanja na srce i elije bubrega, ime se i koliina otrovnih sastojaka (naroito uree) iz krvi umanjuje i izba-cuje s mokraom. Treba ga davati u obliku praka do 0,3 grama dnevno, a kao izva&eni zgustak, vodeno-alkoholni, po 0,020,2 (za apo-

tekare). Tinkture: 13 grama dnevno. Sireta od tog luka: 24 grama dnevno. Siretno-mednog soka: 1030 grama. Za lekare i apotekare vai ovaj recept koji je dao kaluer dr Debrej: Praha od primorskog luka Praha od skamonije (ili naeg ladolea) Praha od naprstka Za jednu pilulu. Uzimati 36 pilula dnevno u toku 3 45 dana, s odmorom od 7 do 9 dana. Leati. 10. KUKURUZ Primenjuje se kukuruzna svila kod sranih bolesti kao sredstvo za bolje mokrenje u obliku kuvanog aja (odvara), u dozi 6 grama na olju vode: piti po 24 olje odvara dnevno (do 25 grama na litar vode). Ukus popravljati limunom. 11. BREZA U istom cilju primenjuje se kod srano-bubrenih bolesnika. (Videti odeljak o bubrenim bolestima i nain primene breze s dozama.) 12. GROBE Groe i groani sok (ira) dok ne pone previrati mogu sluiti kao odlian lek kod sranih bolesti, kao i kod drugih bolesti, npr. jetre i bubrega. U poslednje vreme mnogo se primenjuje groani eer za ubrizgavanje u vene da bi se pomoglo oslabelom sranom miiu, mokrenju itd. No mi smo obratili panju na to da se isti rezultat moe dobiti i davanjem kroz usta, samo to delovanje tada biva sorije, tj. kroz 34 asa. Prema tome, groe ili ira imaju i jedno pre-imustvo pred ubrizgavanjem: vrlo su korisni kod ludi koji pate od zatvora, naroito ako imaju i uleve, zastoj u oblasti jetre, oteklu jetru i slezinu i tome slino. Zimi se moe koristiti suvo groe koje uvozimo iz Grke. 13. UTI ZEJI TRN ugi metlasti zeji trn.' Ovo je jedan ib ili bun koji raste u drutvu s drugim iblem, kako u ravnicama tako i na niim brdima, na peskovitom tlu. Ako je visok tek onda obrazuje pravo stablo s mnogim uspravnim otroivi-nim, zelenim granama, na vrhu otrim kao trn, koje, ako su dugake, mogu da se upotrebe za metle (odakle mu i ime). Grane imaju malo lia, i dok su mlade, pokrivene su svilastim dlakama (malama). Donje lie je s kratkom drkom, s trima izvrnutim jajastim listiima. Gornje lie je kao nasaeno, samo s jednim listiem: Cvetovi su veliki, svetlouti, po jedan ili po par na tankoj drci, u pazuhu lia, i obrazuju lisnat grozd na gornjim granama. Krunice su iroke i velike, aica iroko okrugla. Mahuna je, kad cvet procveta, duga-ka, pljosnata, crna, sa zadebljalim ivicama, dlakava, na stra-nama gola. Seme mnogobrojno. Nalazi se i s krupnim, punim belim cvetovima. Srodna vrsta koja se nalazi kod nas (a vero-vatno i po drugim mestima) raste u Kranjskoj i ka Jadranskom moru. Ima metlast oblik, go i bez trnja, a dostie visinu do 1 i 2 metra. Cveta u maju i

junu, Evo ta je pisao za lekove od ovih vrsta dr S. Petrovi: ' Kod Stipania se navodi trava (bojadijska) ugilica, utilova trava, trava od utice. Ali to je sasvim drugo. Jer, dok ova raste najvie pola metra uvis, lekoviti zeji trn raste 12, na dobrom tlu i do 3 metra u visinu. A to je ve metla; treba ih razlikovati, mada se i ona trava upotreblava za istu svrhu. I jedna i druga teraju na mokrenje i na stolicu i upotreblavane su nekad protiv hroninih bolesti crne digerice. osobito protiv utice, protiv hroninog. reumatizma, skro-fula, protiv bolesti organa za mokrenje itd. Za lek se upotreb-ljava obino cvee, no i lie i mahune isto tako deluju. Skuvano lie gdeto se upotrebljava u popularnoj medicini kao cicvarica protiv raznih otoka (oteenih lezda, nadu-tih nogu itd.). U naunoj medicini sad se ne upotrebljava." Tako je pisao pre vie decenija. Mebutim, u novije vreme, najbolji predstavnici nauke nali su da ovaj ib daje jedan od vrlo dobrih lekova kad se upotrebi u zgodno vreme i protiv odgovarajue bolesti srca. Ovde u navesti samo sigurne rezultate ispitivanja i leenja ovom biljkom, prema Leklerku. U ovoj bilci ima jedan jaki sastojak, spartein (koji boji) i smolastih materija, koje su jo neodreene. Svi stari lekari koji su upotrebljavali njen cvet radi spreavanja stvaranja kamena u beici, kao i vino napravleno od njenog. pepela, slagali su se u miljenju da deluje na pove-anje mokrae. Zatim je ova biljka pala u zaborav, dok nisu novi lekari (Fik, de Ramon i Labord) prouili fizioloki onaj njen glavni sastojak spartein, i njegovo delovanje na srce. Pronaeno je da deluje dinamiki na srce (putem glavnog centra), ali da pri tome ne. utie na miie srca. Drugi su dodali da on utie na nerve srca i da spasava srce od delova-nja otrova, da povol>no deluje na sprovodnike po srcu, tj. na skupljanje i irenje srca, i spreava proirenje srca. Dakle, biljka vri neko sloeno delovanje, o emu nau-nici mogu da se dogovaraju i dal.e.1 Nae je da iz toga izvue-mo sledee: da je najjae i najvanije delovanje poveanje mokrae. U tom pogledu najvie je prouen sok od ove biljke, koji ba i deluje na mokrenje. Ali se pokazalo i to da ne deluje uglavnom spartein, kojeg ima malo u soku, nego ostali sastojci i smolaste materije koje ba podstiu bubreno tkivo na rad Tako, na primer, nemaki autor E. Majer (Berlin) veli da trava utometlastog trna ili ist spartein zadrava nadraajnu sposobnost srca te ovaj lek ima jedino fitoterapijsko znaenje kod stalne nepra-vilne radnje srca TABLA 19. 1 smrdljiva kopriva; 1 belonoga, a koren; 3 leska;

4 petrovac, a gornji deo biljke u cvetu. TABLA 20. 1 ladole batenski; 2 imirika). a zreli plodovi; 3 ljiva, a granica u cvetu, b zreo plod; 4 celer, a gornji deo biljke u cvegu, b list; 5 gorocvet . ljnjunutranje bubrene kanale). Dakle, stari lekari bili su u pravu. Ovaj bi se lek s mnogo razloga mogao uvrstiti u lekove za bolesne bubrege (to e i biti), ali zbog svog delovanja na srce mora se uvrstiti na oba mesta, naroito i stoga to suava krvne sudove; kako su pokazali ogledi, on je u tom pogledu jednak valbubrenoj lezdi. Uz to je pet puta jai od rane glavni-ie (5esa1e sotiip) i ima osobinu da poveava krvni pri-tvsak. Kao rezultat izuavanja njegovog delovanja pokazalo se da je on od osobite koristi kod otoka usled zadravanja soli u telu. Tom prilikom korisno pomae delovanju naprstka, goro-dveta, urevka itd.U sluajevima gde postoji akutno obolenje organa za di-sanje (zapalenje plua, maramice, bronhija), kao i kod nastup-nih groznica uvek se moe primeniti ako analiza i posma-tranje pokau da postoji nedovoljno izluivanje kuhinjske soli. Dovoljno je da se u takvim sluajevima bolesnik poslui ajem od cveta utog zejeg trna, pa da koliina izbaene soli s mo-kraom poraste, a da s tim ujedno i drugi simptomi ieznu. Teko disanje, modrilo, slabost sranog miia poprave se za kratko vreme i bolesniku biva sve bolje. Moe se rei da, iako malo aktivna protiv oboljenja nervnomiinog sistema srca, ova biljka moe biti upotreb-l>ena s velikim uspehom u onim stanjima sranih bolesti gde postoje komplikacije, tj. gde uglavnom preovlauje obolje-nje bubrega sa svima posledicama (natekle noge, otok trbuha i t. sl.); i drugo, gde je temperatura visoka sa znacima slabog prolaza mokrae kroz bubrege (oboljenje cedila"), Za leenje se uzima cvet od utog zejeg trna, jer je u njemu sadran najlekovitiji sastojak. Cvee treba brati pre nego to se ono sasvim razvije, jer cvetovi koji su uspeli da se pretvore ve u mahunu izazivaju bol u stomaku. Propisuje se cvet u obliku aja, u dozi 25 grama na 1000 grama vode, po 24 olje dnevno. Vrlo aktivan je takoe tean zgustak od cele biljke, osiguran od promena" posle branja time to se biljka podvrgne delovanju alkoholne pare i zatim propusti kroz topao vazduh da se isui. Ovaj ekstrakt se daje u dozi od 1 do 3 grama za 24 asa. Pepeo od utog zejeg trna vie se ne upotrebljava. Pa ipak, u narodnoj medicini moe se upotrebiti i stari nain spremanja i uzimanja leka, koji datira jo iz 1701. godine, i koji glasi: Uzmite jedan svean zelenog utog zejeg trna, sagorite ga na zgodnom mestu gde nema nita osim njega, pokupite pepeo

od njega, prosejte ga i zaveite u jednu krpicu i metnite to da kisne u dva bokala belog vina u toku 24 asa. I onda dajte da pije bolesnik koliko moe, strpajte ga u postelju i pokrijte ga dobro da se znoji. Nee piti ni tri puta, a ve e ozdraviti." Recept neke poznate i pobone ge Fuke (Leklerk).Kako su u pepelu izgoreli svi sastojci koji lee moe se rei da delovanje ovde moe doi samo usled prisustva potae iz pepela i onog znojenja, kao i iz celokupne vere bo-lesnika u ono to ini.Moe se primeniti kod oteene jetre i srano-bubrenih oboljenja. Najboli francuski autori daju spartein u kombi-naciji s kamforom: u kolaiima, za ubrizgavanje (injekcije). Vrlo je dobar kod srane slabosti, i pouzdan kad treba ukaza-ti hitnu pomo. NBRVOZA SRCA ' ODOLEN Macina trava, odolen, valerijana. Radovi osnovani na rezultatima primene soka od svee biljke pokazali su da delo-vanje valerijane zavisi od jedinjenja koja ona sadri (borneol), kao i od drugih sastojaka, samostalnih i svojstvenih toj biLjci. Ovi sastojci deluju na plunostomani nerv, koji alje svoje grane ka srcu i usporava njegov rad, usled ega i srce usporava svoj hod; a tako isto deluje i na nervne centre u mozgu. Time se i objanjava delovanje valerijane kod obolelih nerava (histerije i slabih nerava uopte) i u svim sluaje vima psihike i ulne preosetljivosti, praene ili nepra-ene grevitim stanjem, nervnim poremeajima srca i krvnih sudova. Odoljen Ona je uopte koristan pomonik u leenju bromom, kako onde gde ima neega VIDAIVOG i stvarnog, tako i onde gde nema niega VIDAIVOG (epilepsija i stanja bez vidne podloge). Iz ovoga slede i izvesna pravila kako treba uzimati valerijanu. Suvoj bilci treba uvek pretpostaviti bil>ku koja je bila osigurana od promena (tj. stabilisana: drana u spiritusnoj pari, pa zatim suena na suvom toplom vazduhu). Ako se nema nita drugo osim suvog korena, onda je naj-bolje kvasiti ga u vodi, u dozi 10 grama korena na jednu au hladne vode, i ostaviti da kisne 12 asova, a ne spremati od njega aj. Davati po 1 kaiku na svaka 2 asa do delovanja. Ili se spremi: aja od odoljena .......... 120 grama Vode od matinjaka1 ......... 10 Uzimati po jednu kaiku svakog sata. Najbolji lek se dobija iz sveeg korena valerijane; voda prepeenica od valerijane, sirup spremlen s destilisanom vodom, amerikanski teni zgustak, sok (isuen). Ovaj poslednji (sok) daje najbolji preparat, ali njega mogu da spreme samo apotekari po ovom receptu: ......... 2 grama A1soHo1 a 90% ........... 18 Aciae........... 25

Smeati i davati po 1 kaiicu tri puta dnevno. Alkoholature od korena valerijana moe da se da 210 grama dnevno, a hidrolata 2040 grama. Mek zgustak 13 grama, a tean 10 15 grama dnevio, Intre" samo po 0,10,20,6 najvie, i to po-najbole u gornjem sastavu. Vee doze su tetne. Macina trava ili valerijana nosi ovaj svoj naziv zbog toga to je make vole. Ali i stoka jede njene stablike i li-e. I ene rado uzimaju lek od ove biljke, jer im pomae kod raznih stanja, naroito srca i mesenih promena. 1 To je upravo preiena voda od matinjaka, dobijena peenjem kao rakija. Intre" to su ekstrakti (zgusci) od sveih bilaka, stabilisa-nih, tj. sterilisanih parom 96%-nog alkohola, pod lakim pritiskom, na temperaturi 88"105'S, pod takvim uslovima da se prouzrokovai vrenja na biljci potpuno unite. Tako postaje prah slabo obojen, lako rastvor-A)IV u vodi i alkoholu i ima sasvim isti sastav kakav imaju i sves biljke. Macine trave, valerijane, ima vie vrsta, ali je najlekovitija ona koja je prikazana na slici. Koren (ono to lei) je kratak i debeo, s kratkim puzeim izdan-cima, spolja mrk, iznutra beliast, po ukusu opor i gorak, dok je sve gotovo je bez mirisa, ali im se osui, dobije vrlo jak, neprijatan miris. Stablo dugako do 0,8, pa i do 1,5 metra, okruglo, cevasto, kolenasto, bradasto, vie ili manje maljavo. Lie naspramno, lepezasto, perasto, sa zupastim obodom. Cvetovi sitni, beli, bledoruiasti, ponekad plavi ili ukasti, prijatnog mirisa, skupljeni u amrelasti grozd. Napomena: Postoji jedan vrlo dobar valerijanin preparat koji se mnogo trai, iako je vrlo skup i dolazi iz inostranstva. Ali apotekari ga mogu vrlo lako spremiti za na svet po ovom receptu: (u KOAIINI dovoljnoj za saturizaciju); zatim tome dodati . . . Vode .............. Doze: po 23 kaiice u zaslaenoj vodi ili aju od lipe dnevno; prema potrebi, preko dana ili pre spavanja. 2. DESPIK Lavanda, lavandula. Francuski naunici dokazali su da esencija od lavandule, u dozi koja lei a ne kodi, deluje kao sredstvo za uspavljivanje koje ublaava osetljivost, sti-ava nadraljivost, sniava postepeno temperaturu i uma-auje snagu sranih pokreta ako su prekomerni i prekobrojni. Kako je tee dobiti esenciju za unutarnju upotrebu, moe se koristiti aj od bilke, u dozi 10:200 grama kljuale vode, a po 4 olje dnevno; isto kao valerijana. 3. SASA Upotreblava se kao sredstvo koje regulie utacaj nerava, umanjuje bolove i greve i uopte stiava lako uzbudljivo srce i krvne sudove bolesnika koji pored toga pate i od ravog stomaka i poremeaja u varenju, izazvanog trbunim sim-

patikim nervom. Najdelotvorniji preparat sase je njena alkoholatura, koja se daje u dozi od 20 do 40 kapi dnevno u tri maha (po 712 kapi). 4. SRDAICA Lavlji rep. Dr Petrovi kae da se ona upotrebljavala nekad kao crna kopriva. A kako se ova prime-njuje u leenju nervnih obolenja (histerije), zlovole, poti-tenosti i nervnih greva u duniku i jednjaku kod velikog kalja, i srdaica je pokazala najbolje delovanje kod nervoze srca i, naroito, lupanja srca kod dece. Otuda je i dobila ime srdaica. Tegobe srca u vezi sa stomanim kompli-kacijama, naroito bolovi i muke ispod laiice, kao i nadi-manje i gasovi u stomaku i crevima, mogu se uspeno leiti i ajem od srdaice. U tom cilju najbolja je ova meavina: koren valerijane, cvet lavandule, srdaica trava, kim, plod od miroije sve po 20 grama. Po jednu kaiku na olju kljuale vode; tri puta dnevno po olu; piti lagano (E. Majer). Srdaica prijatno mirie, a neto je gorkog i oporog ukusa. Ali aj od njenog lia i cvetnih klasova i vrhova po kazuje svoje naroito delovanje na disanje. Zbog toga je vrlo podesna i kod bolesti plua s lupanjem srca (astme i t. sl.). Stari lekari preporuivali su ak da se uzima kao prah, u dozi 24 grama u vinu, ili kao odvar. Ali kako ona u suenju gubi svoja svojstva najbole je upotrebljavati je sasvim sveu ili to sveiju. Doze za unutranju upotrebu: aj od lia ili cvetnih vrhova: 2550 grama svee bilke ili 50100 grama isuene na litar vode, a po 23 olje; ili po 1/2 olje i 1/4 olje za decu. Doze za spoljnu upotrebu: za rane itd., odvar od 40 do 80 grama svee biljke kao voda za ispiranje rana, ma kakve i ma od ega one bile. Zakluujemo da ova biljka zasluuje veu panju nego to je ova koja joj se poklanja". Bilka od pola metra do metra visine, cveta ruiastog, koji se razvija od jula do avgusta. Raste kraj puteva i ograda. 5. PASULj Upotreblava se zelena mahuna boranija. BOLESTI KRVNIH SUDOVA 1. JAGODA Profesor Grej konstatovao je da jagoda plod ima oso-binu da snizi krvni pritisak, a tako isto da moe umanjiti lepljivost krvi (viskozitet). Zbog tog svog delovanja treba la se primenjuje u leelju arterioskleroze kod ludi koji su punokrvni i imaju poveani krvni pritisak. Jede se kao svee voe za sve vreme sezone jagoda (najbo-lje su umske), a zatim se pije aj od isuenih zrna'. Moe se zaeeriti i zakiseliti limunom. 1 Da bi se ve isuene jagode sauvale od plesni i crva, treba ih uvati u dobro zatvorenim kutijama ili dobro opranim isuenim te-glama. 2. DIMNjAA Rosopast, dimniarka, dimica, runjavac, rosnica. Ova bilka je vaila od starina kao lekovita i smatrala se za lek koji jaa i isti organizam i krv u prvim danima uzimanja, do osmog dana. Stari su smatrali da onaj ko ovu

biljku kori-sti dobija cvatui izgled. A tako i biva. Pokazalo se da to dolazi otuda to raste broj krvnih zrnaca u onih koji su pri-mali lek od ove trave, zatim naglo opada ako se uzimanje leka produi i poto prou osam dana!Prema tome, vreme leenja i doza zavisi od toga ta se eli postii. U ovom sluaju, kod poveanog krvnog pritiska i skleroze, gde elimo da oslabi napon u krvnim sudovima, primenjuje se sok od ove biljke, u dozi 100150 grama dnevno. Ili se daje vodeni ekstrakt zgustak (dobijen isparavanjem toplotom raskvaene biljke i njenog taloga) u dozi 234-grama dnevno. aj se sprema od 50 grama biljke na 1000 grama vode. Pije se 23 olje dnevno, u toku 8 dana.Osim opisane dimnjae, kod nas postoje i druge vrste, koje je mogu zameniti (nekih osam vrsta). Dimnjaa je ukusa gorkog. Davana je i kod drugih bolesti (u hroninim oboljenjima stomaka, protiv skrofuloze itd.), ali je glavno njeno delovanje da snai i isti organizam. U Francuskoj se ranije, a verovatno i sad, prilino upotreb-ljava sirup protiv konih bolesti dece, naroito protiv ruse (Esgeta). Sok od dimnjae upotrebljava se protiv konih bo-lesti (dr S. Petrovi). Doza je: 1030 grama na 100 grama vode. Pije se ujutru kao topao aj. Dimnjaa je nena, potpuno gola niska biljka, uspravna i granata, sivozelene boje, koja obrazuje mali bun, ali u povoljnim uslovima mo-e porasti do metra visine. Listii su obino u tri kratka pera. Cve-tovi, porebani u redove grozdova, nalaze se na vrhu granice, ili prema lnstovima, najpre su zbijeni, a posle sve vii i slobodni. Drke cve-tova niu iz pazuha lia. Boja cveta je bela ili obojena. Semenke su neto ugnute na vrhu. Raste po obraenim pol.ima, usevima i praznim mestima. Cveta od maja do septembra. 3. GAOG Crvei glog, beli glog, obanica. Ko nije upuen u de-lovanje biljnih lekova ne bi mogao pomisliti da i glog ima mnogobrojnih i vanih uloga u leenju uopte, a sranih bo-lesti napose. Meutim, i praksa i nauka imaju iskustva s njim. U njegovoj kori ima dva gorka leka, a u cvetu minerala manga-na, eera i jo dva tela (sastojka), jedno kristalno, a drugo nekristalno. U gloginjama ima vitamina. Stari lekari su ga upotrebljavali protiv podagre (gih-ta"), zapaljenja maramice, belog pranja; a njegove bobice protiv kamena u bubrenoj beici. Dr Deninks iz ikaga, vrei opite s tenim zgustkom (ekstraktom) od gloga u etrdeset i tri sluaja raznih oblika sranih bolesti doao je do ubeenja da on deluje na stomani nerv (obe grane) i na ostale nerve koji reguliu rad srca, odreujui i odravajui na taj nain ravnoteu izmeu opteg i pritiska krvi i snage sranih otkucaja. Pored toga, uvideo je da glog dobro deluje i na nervni sistem time to vrlo povoljno utie na simpatiki verv i tzv. nervni sunani splet" (iznad stomaka). U Franduskoj prof. Iar ukazao je na glog kao na osnaujue sred-stao kod sranih poremeaja, gde je u stanju da podupre delo-vanje naprstka (digitalisa). Nervozna srca mogu se takoe ovim prostim lekom (po Rejliju); njime se moe postii uoveh onde gde se naprstak dobro ne podnosi, a tako isto i kod bolesti aorte, pojave degeneracije sranog tkiva i bolesti srca s velikim krvnim pritiskom." Opite i iskustvo koje je s glogom imao dr Leklerk, u toku ldaleset godina klinikog posmatranja, dali su mu osnova da od 50 kapi dnevno njegove tinkture, on izaziva znatno lj pulsa i sanjivost. Njegova glavna osobina je u tome Jha sranu radnju i da deluje kao regulator na krvne sudove

time to dovodi do ravnotee izmeu krvnog pritiska i srane snage pri isterivanju krvi u opti krvotok. On ini srce ja-im za due vreme time to smanjuje nadralivost krvnih sudova. Pomae i odrava onaj zamah centralnog organa za krvotok (tj. srce kao pumpu). Iz svega ovoga proistie i njegov uticaj kao sredstva za umireae. Reguliui rad srca i rasporeujui pravilnije krv po telu on umanjuje preosetljivost nervnog sistema. Zato ga treba preporuiti enama iji su nervi postali osetljivi usled prestanka menstruacije, protiv lupanja srca i izbijanja crvenila po licu, nesanice, razdra-ljivosti, koja je tako esta u ivotu ena. Isto je tako i kod arteriosklerotinih ludi, koji su izloeni prevelikoj uzbudlivosti; kod Audi s rVavim stomakom i kod kojih rBavo stanje organa za varenje izaziva nervozu srca." Pored ovog glav-nog delovanja na srce i krvne sudove, glog je pokazao uspeno delovanje i kod drugih nervnih stanja, kao npr. kod straha, ne-sanice, vrtoglavice, zujanja u uima, s kojim ni srce ni krvni sudovi ne bi mogli biti dovedeni u uzronu vezu. Prof. Renon drao se takoe milenja da je od najvee vanosti glogovo umirujue delovanje na nervni sistem, i do-putao mogunost da se dobiju povoljni rezultati kod nervoze stomanog nerva i kod bolova u sunanom nervnom spletu". Ova osobina gloga da postie ravnoteu nije ograniena samo na nervni sistem srca ve se prostire i na nerve krvnih su-dova, gde neosporno podstie njihovo irenje u sluaju greva tih sudova usled delovanja suprotnih, suavajuih nerava krv-nih sudova. Iz svega ovoga i sledi primena gloga kao sredstva za borbu protiv povienja krvnog pritiska nervno-podagrikih bolesni-ka (Renon). Sve ovo dopunjujemo izlaganjem esto citiranog nemakog autora E. Majera (vieg lekara bolnice u Berlinu): Glogov cvet i plod (gloginje) primenjuju se kod sranih bo-lesti. Oni pojaavaju snagu, umanjuju broj sranog pulsa u mi-nutu i umanjuju otoke. Njihovo delovanje osniva se na glikozi-du koji se nalazi u kori korena, u cvetovima i u plodu. Od tinkture iz cvetova daje se 35 puta po 10 kapi, a iz semena samo 15 kapi dnevno. Plod gloga ulazi esto u sastav lekova koji slue za leenje i sniavanje krvnog pritiska." Vai ikao diuretino sredstvo. Dale, kod nervoze srca s ubrzanim pulsom ili nepravilnim radom moe se primeniti ili ista tinktura od cveta (35H10) ili tinktura od gloganja (3H5 ka-pi), ali kod arterioskleroze i poveanog pritiska moe se primeniti ova meavina: Cveta od gloga enjeva belog luka Rastavia Drke od imele Jednu kaiku na olju vode, kuvati 1/4 asa, i ujutru i uvee uzimati po jednu olu. Ovo se sredstvo moe upotreblavati due i periodino sa 1520 dana odmora. Nain upotrebe i doze: 1) Kao aj jedna kaiica cveta na jednu olju kljua-le vode; piti 23 olje dnevno. 2) Praak od cvetova 23 grama dnevno. 3) Meki zgustak 0,10,2 grama, tean zgustak 0,51 gram dnevno. 4) Kako u ovom obliku lek nije tako aktivan i siguran, preporuuje se alkoholna tinktura, razblaena pet puta, u dozi po 20 kapi pre svakog od dva obroka, tj. dnevno 40 kapi u toku tri nedelje svakog meseca kao sredstvo za snienje krv-nog pritiska. Po 4050 kapi uvee pre spavanja protiv uznemirenja i brzog rada srca. Kao sanovnjak" moe se takoe pri-premiti: uzeti pre spavanja aj od cveta ili 40 (50 najvie) kapi alkoholne tinkture u vodi. Glog je trnovit bun ili drvo, golo vie ili manje; drke cveto-va,

krunice i mlado lie su maljavi. Lie s drkama, dole malo uma-aeno, a gore vie ili manje u renjeve (35) podel.eno, po ivici ne-jednako zupasto. Cvetovi su beli ili crveni, mirisa ne osobito pri-jatnog, u gustim kitama grozdovima na kratkim lisnatim granama. Krunini listii su iroki. Rod je crven, okrugao ili jajast, sa krat-kim ostacima krunice na vrhu, s koicom unutra i jednim semenom.Raste po umama, meama, pored planinskih potoka i reka, njiva i utrina. Razliit je u pogledu veliine lia, irine cveta i ploda. Ima i jednu srodnu vrstu (Sg. topovupa) koja, kau botaniari, cveta dve ne-delje docnije. Naem je vreme cvetanja maj. 4. IMELA Mela, lepak. Upotrebljava se lie i drica od lia.Posle upotrebe kod raznovrsnih bolesti (protiv epilep-sije, oduzetosti, kaplje, trzanja, velikog kala, kod krvarenja iz plua) najzadje nauka utvrdila da ova biljka deluje kod skleroze krvnih sudova, bolesti bubrega i pluvanja krvi, jer sniava krvni pritisak irei krvne sudove, naroito povr-inske na nogama. Utvreno je jo da dejstvo ovog leka traje due i da je lake rukovati njim nego drugim lekovima koji imaju isto delovanje (iz grupe nitroglicerina).Lie imele sadri razne, samo njemu svojstvene sastojke:smolaste materije i dve kiseline od kojih moda i zavisi njegovo delovanje.Kako ovaj lek deluje? On deluje ublaavajue na central-ni nervni sistem koji komanduje suavanjem i irenjem krv-nih sudova, usled ega se stvara napetost, dakle nastaje opa-snost od njihovog prskanja i veeg izliva krvi ili krvarenja (npr. plua). Propisuje se u obliku praha od lia, u dozi: 11,5 grama dnevno (1/5 kaiice; jedna kaiica za 5 dana).Ili se propisuje kao vodeni zgustak, u dozi od 0,2 do 0,40 grama; a u obliku sirupa po ovom receptu koji mogu da spreme i nai apotekari: Uzimati po jednu kaiku 3 puta dnevno. Isto se tako kod nas mogu spremiti i pilule po ovom receptu: Vodenog ekstrakta ..'....... 0,05 grama .Praha od slatkog drvceta 1 koliko treba za jednu pilulu 1 Videti o ovoj biljci u poslednjem odelzku o zaraznim bolestima i grozniavom stanju. Inae, ona se zove i gospino bilje, slatki koren. Davati 48 komada dnevno. Moe se spremiti isti lek i za ubrizgavanje pod kou po ovom receptu profesora Renona: ...... 0,20 grama Fizioloki rastvor soli (1 kubni centimetar) .......... 1 gram I u gradu i na selu pored praha od isuenog lia naj-lake se moe spremiti lek od imele natopljene u vinu po ovom receptu: Svee biljke ........... 40 grama Bela vina ............ 1000 Treba da kisne 810 dana. Uzimati ili davati po 130 gra-ma dnevno (Beres). Prema dr Nikoliniju, imela sa kruke pokazala se kao najaktivnija. Imela kao dvodomna biljka raste na hrastu, kruki, jabuci, lipi, boru. Koren se upija kao parazit u granu domaina i odatle sie so-kove sebi za hranu. Stablo, koje odrveni u starosti, ravasto je kao va-l.uka, sitno, oblo, utozelenkasto, sa sonim, gotovo kao trava i- na zglavak nasaljenim granama. Lie je naspramno, debelo, koasto, duguljasto, zatubasto i pri dnu sueno. uti cvetovi, muki po 35, a en-ski po 23, nalaze se u pazuhu kolena (viljuke) ili zavrne glavice. Aistii cveta su vrlo mali. Bobice su

okrugle, bele, prozrane, s je-dnom semenkom koja je obavijena vrlo lepljivim mesom (sokom). Cveta u martu i aprilu. Rasprostranjena je po celom umerenom pojasu Evrope. U Beo-gradu se prodaje kao ukrasno cvee. Nije mi poznato da je neko kupuje radi leenja. Krivi smo mi lekari to je nismo dosad popularisali. 5. MENEGLED Skr, klobuac, kolugka, ciklama. Koren ove biljke, u kome ima saponina (ciklamina), jedu svinje i zeevi i nita mm ne kodi, zato se valjda zove i svinjsko korenje. Prava uvreda za jednu biljku koja daje cvet i miris izvanredne prijatno-sti! Za oveka je koren skra otrovan i izaziva brz i jak pro-AIV. Ali alkoholatura ove biljke, prema Leklerku, moe da se upotrebi s uspehom protiv zujanja u uima, u dozi 1015 kapi dnevno, data u vodi, na usta, u dva ili tri puta. Ne zna se kako ona tu deluje, ali je njeno delovanje dokazano praksom i njemu treba uvek pribei pre drugih sredstava. Naroito se moe primeniti kod ljudi u godinama kod kojih se nasluuje lokal-na skleroza srednjeg uva, ma i ne nastupila opta skleroza. Kod nervnog zujanja u uima uspeh je valjda jo sigurniji. Koren ciklame ini jedad krompir ili glavica vea ili manja (14 centimetra),' to zavisi od mesta gde raste. Lie ima dugake Arke, oblika je jajastog, zupasto je, esto je s donje strane crveno ili ilaviasto. Cvetovi su na dugakim drkama, koje se, kad precveta cvet, spiralno uvijaju nanie tako da ljuska sazreva u zemlji. Cvetovi su vidno veliki, beli ili ruiastocrveni, lepo miriu (oni u umi) ili ne miriu (mahom oni to se gaje). Listii krunice su posuvra-eni. Cveta u avgustu i septembru. Otrovan sok ciklame gubi to svojstvo preljem, a glavica (koren), vele, po ukusu lii na kesten . 6. MEJA APA Medvei dlan, paponjak. Klinika ispitivanja fizio-lokog dejstva i sastava ove biljke pokazala su da ona aktivno deluje na sniavanje krvnog pritiska kod ljudi iji je krvni pritisak povean. Esencija od njenog ploda deluje blago, po-stepeno i dugo, bez tete po srani mii. Uz to, proiruje periferne krvne sudove, poveava diurezu i smanjuje ureu u krvi. Vrlo je dobro upotrebiti tinkturu od semena razbdaenu fiziolokim rastvorom sodi (2030 kapi dnevno). 7. MALINA I. ALKOHOLNA PIVA DOEIJENA IZ GROBA Ne moe se rei da je vino hemijski produkt. Vino se, kao to znamo, dobija iz groanog soka posle alkoholnog vrenja u kome uestvuju naroite gljivice dakle, iz biljke. Proizvod toga vrenja vino, ima i naroite sastojke (aromat, bukete, kiseline i boju) vezane za prvobitni rod groe. Prema tome, iako to nije neposredno dobijen sok od biljke, on spada u nau oblast izlaganja jer je biljnog porekla. ak i da nije dobijen od groa, nego i od kakve dru-ge bilke (krompira, rai, eerne repe itd.).to se tie vina i drugnh alkoholnih pia dobijenih od vina, njihova je primena tako stara i korist tako oigledna da danas nema nijednog lekara koji u nauci ne bi tom leku pribegao.Evo ta kae prof. Bahem (Bon) u svojoj Nauci o lekovima.Alkohol je, naroito u obliku vina i rakije, neosporno sredstvo za podsticanje na rad, naroito srca i disanja, pod uslovom da se ne daje u velikoj koliini. Ogledi koji su i-aeni sa ivotinjama ne mogu u ovom pogledu da pokau onoli-ko koliko iskustvo u primeni alkohola kraj bolesnike po-stele. Primenjuje se u sluajevima kad se ovek odjednom izgubi, dobije nesvesticu, ili se nalazi u grozniavom stanju (npr. kad ima

zapaljenje plua). Kod ljudi koji su ranije stalno pili i pravih pijanica treba davati srazmerno vee doze. Takoe se moe davati stalno starim, slabunjavim i gojaznim osobama.Alkohol treba davati u obliku istog plemenitog vina, u kome pored ostalog deluju kao pokreta i isparljive kiseline (ono to daje vinu ukus i miris). Penuava vina, tj. ona koja sadre u isto vreme i uglenu kiselinu i eer, vinjak (ko-njak), rum, arak (ove dve vrste imaju mnogo alkohola) dozvo-ljena su takoe i preporuuje se njihova primena.U pogledu vrednosti alkohola kao oblika hrane, treba ima-ti u vidu da jedan gram alkohoda ima 7 kalorija, tj. jedna aa vina ili rakije od 100 grama 15%-nog alkohoda ima 15H7=105 kalorija. Jedan litar rajnskog vina (belog vina, slinog na-em upskom ili dobrom rizlingu) sadri gotovo jednu treili da su se stvorili u samom telu kao tetna jedinjenja, kao to to biva kod tzv. trovanja sopstvenim sastojcima krvi i sokova uremije. Kad su izazvali bolje mokrenje, ovi lekovi olakavaju i ostalim delovima tela i organima, koji posle toga mogu pravilnije raditi (im izbace tetne taloge), jer nisu vie spreeni u radu onom izlinom vodom koja se na-kupila u njima ili u njihovoj blizini.Da bismo izbegli nesporazum, duni smo rei da se bubrezi lee i drugim sredstvima, osim ovim biljem, kako SPOANIM tako i unutarnjim, fizikim (toplotom, kupanjem, oblogama), dijetom (mlekom itd.), kao i hemijskim lekovima. U izlaganje svih ovih sredstava mi se ne moemo uputati, jer to iz-lazi izvan okvira naeg zadatka. Zatim, spoljni uticaji: na-zebi, udari, povrede, nesreni sluajevi itd., ine takoe gru-pu uzroka oboljenja bubrega koji se lee po optim pravilima, kako biljnim lekovima, mahom ajevima itd., tako i fizikim metodama. Razume se da je prva briga svakoga da se uva nazeba, zaraze, telesnih povreda, rana itd. koje mogu prouzrokovati oboljenje bubrega, jer se bubrezi teko lee pokatkad vrlo teko. Naroito ako obol.en.e postane hronino (dugotrajno). Otuda, ini mi se, ni kod koje druge bolesti lekara ne obuzi-ma takva radost kao kad vidi da je neki od njegovih lekova po mogao bubrenom bolesniku. Kod drugih oboljenja on je esto uve-ren da e se bolesnik izleiti, ali ovde je stvar nesigurna: ne zna se kakav e tok ili obrt uzeti sama bolest bubrega. Zato nas obuzima iskrena radost to moemo bolesnicima da ukaemo na niz bilaka koje su davale neosporno dobre rezultate u leenju obolelih bubrega. Delom su one poznate i ve upotrebljavane u popularnoj medicini, a delom laici za njih ne znaju i zato ih treba pokazati i opisati, a i potvrditi kao korisne.No pri tom opisivanju lekova, koji uglavnom pomau mo-krenju, mi ih moramo podeliti na nekoliko grupa, i to:U prvu grupu uneemo one koji deluju izdaleka, tj. izvan bubrega, i utiu na sranu radnju, jaaju i podiu slabo sta-nje u krvnim sudovima. Tu spadaju ve pobrojani lekovi ija je primena opisana kada smo govorili o leenju bolesti srca:naprstak, gorocvet, primorski luk, urevak, proljevak, me-tlasti zeji trn, pogotovu njegov cvet (skoparin), zatim voda za pie, naroito planinska voda, jako zaeerena voda, slabe mineralne vode (s malo mineralnih soli) i najzad kre u obliku kalcijumhlorata (po 1 gram 3 puta dnevno) u sirupu OA limuna. Ovi lekovi izvlae vodu iz tela i kroz bubrege je teraju napolje.U drugu grupu spadaju lekovi koji deluju na elije bubre-ga i njegov aparat za ceenje i luenje mokrae. Njihovo delova-ae je sloeno i to pitanje ovde ne treba potezati. Tu dolaze ao lekovi kafa, aj i kakao, koji deluju na bubrege podjedna-10, kako na krvnb ile tako i na elije bubrega. Za ovim do-laze lekovi koji jo vie izazivaju i nadrauju elije, ali su oni hemijski i daju se samo u krajnjoj nudi na usta

ili pod kou (ubrizgavaju se).Moram dodati da u ovu grupu ulaze i crni luk, praziluk i terpentin (u kapsulama po 1/2 grama, ili u pilulama po 1/5 grama, ili u sirupu po 50100 grama dnevno), koje smo opisali ranije govorei o vodenoj bolesti usled oboljenja jetre.Treu grupu lekova ine domai biljni ajevi. Za njih prof. Leper kae da ih treba davati uz ostala sredstva za bolesne bubrege i mokrenje, jer su se pokazali neosporno kori-sni i delotvorni.Ovi ajevi", kae on, deluju prvo time to su teni, za-tam to eu jae zaeereni; najzad time to sadre u sebi izvesne smole koje 6u diuretine (gone na mokrenje). U metla-stom trnu i zimskom zelju (piroli) postoji ve jedan specija-lan lek. Budunost koja e umeti da nam otkrije sutinu i gajnu delovanja lekova dae nam jednog dana i druge, tanije podatke o tome. Ona e nam rei zato peteljke od treanja, doje su nekada oduevile Homera, uvaju do danas svu svoju reputaciju i zato stari sirup od pet korena, sa skromnim i gotovo kuhinjskim imenom, napravljen od divleg celera, par-gle, miroije, peruna i niske zelenike1, deluje jo od starogrkog doba do danas na uspavane bubrege tako da oni ponu bolje luiti mokrau i da to delovanje nikad nije omanulo kad se on primeni." Ovome moemo dodati sledee: Pokazalo se da je protiv trovanja metalima, to se deava gotovo redovno zanatlijama ili radnicima u industriji koja prerauje metale (npr. olovo, bakar itd.), najpodesnije piti lekovite ajeve, a ne mleko, kako se to dosad inilo. S mlekom se ti metali ne izbacuju napolje, dok ajevi stalno od njih peru organizam i bubrege. Vrlo je potrebno da svi zainteresovani (uprave radionica fabrika, rudnika i dr.) ovo znaju i da od-mah uvedu upotrebu ajeva od lekovitog bilja. Posle ovakvog gledanja na stvari moemo smelo produiti na rad pregledom biljaka. 1. PIREVINA Lek od korena pirevine i ranije se upotrebljavao kao sred-stvo za rastvaranje kamena u bubrenoj beici, protiv rana i kamena u mokranoj beici (u unoj beici takoe); a i sad se upotrebljava u leenju zapaenja u bubrenomokranim organima, kao i u leenju zapaljenja u organima za varenje. U njegovom soku ima i sluzi, i eera, i skroba, i osobene ma-terije koja mirie na vanilu, soli kalijuma itd. (dr S. P.). Sve se to rastvara u vodi. Zato je njegova primena kao blagog sredstva koje tera na mokrenje korisna i nauno dokazana. Lek se sprema ovako: 30 grama korena pirevine kuva se je-dan minut u veoj koliini vode. Ta se voda prospe zbog svoje oporosti i gorine. Zatim tako razmekanu pirevinu treba izgnjeiti da bi se raspala kora, koja je tvrda i drvena-sta. Ponovo se sve kuva u 1250 grama vode dok se ne ukuva do 1000 grama. U tu tenost pri kraju treba spustiti jo 8 grama mahuna od slatkog drvceta. Dii s vatre, ohladiti i procediti. Jo je bolji napitak ako se s mahunama od slatkog drvceta spu-ste i komadii limuna. Piti u toku 24 asa i vie. Apotekari mogu da spreme od pirevine lek po ovom re-ceptu: Zgustka (ekstrakta) od pirevine .... 5 grama Vode kluale koliko treba do ..... 1000 Popije se za dan ili dan i po. Ponavljati ne treba, jer a-mggru bubrezi ne podnose dugo. Od pirevine se u Francuskoj pravi aj po bolnicama. Do-av mu je 1030 grama na litar vode, kao to je gore reeno. (ak se i pivi pravi)zato to u korenu i ; ima eera i skroba.

Pirevina se moe brati preko cele godine, ali kad elio la sauvamo koren za lek najbolje ju je brati u oktobru za suvih dana. Bira se najmlae korenje, koje visi u vazduhu, g ol njega se kidaju one ilice koje ine pravi koren. Zatim ;g sue u malim snopiima na suncu ili u toploj penici. Pirevina moe posluiti i kao zamena za koren sarsa-tarile, koja se s uspehom upotrebljava u leenju sifilisa. Do-za je ista kao to je reeno, ili malo jaa, 3060 grama za 24 asa. Sprema se na isti nain. Pirevina je trava s puzeim korenom a uspravnim stablom. Lie je s korae strane otro, hrapavo, zeleno. Klas od dva reda, obino sa pet cvema. klinast, jajast. Cvetii su zaotreni ili zatubasti. Pleva je otra. Vreme cvetanja: junjul. Moram ovdv dodati jednu vanu stvar koja vredi ne samo pirevinu nego i za ostale ajeve koji se uzimaju radi boljeg lokrenja: svima tim ajvvima moe se dodavati i apotekarski leh zvani kalijum-acetat, koji se vrlo dobro rastvara i poma-e de.1ovanje ajeva. Doza mu je 45 grama na litar aja, pa se pije zajedno, malim oljama. 2. TRENjA Crenja, erenja. aj i odvar od peteljaka ublauje laljenje, poveava i ubrzava luenje mokrae onde gde su dru-lj sredstva ostala bez delovanja.Petelke od treanja spremaju se za pie na ovaj nain: u jednom litru vode skuva se oko 30 grama (jedna dobra aka) petelaka. Ovaj odvar se izrui na 1/4 kilograma treanja ili jabuka iseenih u koture, ako je sezona treanja prola. To ostaje da kisne 20 minuta, pa se zatim polagano, pod priti-skom, procedi kroz sito. Dobija se prijatan napitak i za bo-lesne i za zdrave ljude. Ili se spremi zgustak od peteljaka i daje po 23 grama u aju. Isti posao vre i peteljke od vianja, samo se ne smeju kuvati nego samo popariti (infuzum). z. KUKURUZ Svila od kukuruza sadri jednu masnu materiju i drugu koja ima osobine da stee krvne sudove da ne bi krvarili. Mada i voda od kuvanog kukuruza ima osobine da izaziva mokrenje, ipak se svila od kukuruza pokazala kao mnogo bola. To su dokazali mnogi naunici, poev od 1879, kada je svila uvedena u medicinu, pa do danas. Po dr Difou, najboli rezul-tati od kukuruzne svile dobijaju se kod peska u bubrezima i izbacivanja fosfora iz tela u veoj koliini nego to treba, kao i u sluajevima hroninog oboljenja mokrane beike. Ali pored ovih vrsta bolesti, ona se s uspehom moe propisivati kod bolesti srca, kod albuminurije (belanevine u mokrai) i svih onih stanja gde je potrebno obilnije mokrenje. Od nje se koliina mokrae utrostrui i uetvorostrui za 24 asa. Da-vanje ovog leka moe biti dugotrajno, bez bojazni da e bolesniku tetiti. Drugi jedan naunik, Dikas, smatra svilu odkukuruza kao najsigurniji lek i za stiavanje bolova kod hro-ninog oboljenja mokrane beike i kamena u bubrenoj be-ici i kao najbolje sredstvo za predohranu od peska u bubre-zima. Treba je brati pre nego to se svila oprai i na stablu osui; paljivo je osuiti i drati u dobro zatvorenom su-du, tegli itd., da ne bi iz nje isparili zejtini, od kojih i za-visi njeno delovanje. Ona s pijace ne vredi.Najbolje upotrebiti odvar, u dozi 6:200, proceen i zae-eren; ili neprokuvan (samo poparen) aj, u dozi 100 grama na litar kluale vode. Piti preko celog dana pomalo (E. Majer). to se tie zgustka od svile tu razlika u sadrini leko-vitih materija zavisi od zemlita, klime, od

vremena bra-nja svile itd. (830:100). Zato pri upotrebi zgustka od svile treba postupiti po ovom receptu (za apotekare): Zgustka od kukuruzne svile Sirupa od eera .... Da bude toplo; treba zagrejati. Davati po 24 kaike dnevno. Svaka ovakva kaika sadri po 0,5 grama zgustka i ravna je jednoj olji aja, spremljenog od dosta kukuruzne svile.Kukuruzna svila se moe davati i u meavini s liem od breze i liem od medveeg uva kao prokuvan aj. 4.KOSTRIKA Miji trn, veprinac, trnobor. Da bi se pojaalo lue-ae mokrae i izleilo opte stanje kad je mokraa oskudna. to se smatra za ravo, upotrebljava se koren ovog iba. Pre-nmustvo pred ostalim lekovima mu je u tome to najpovoljnije leluje kod podagriara (gihtiara). Njegovi mladi izdanci imaju dobar ukus i mogu se uzimati za jelo kao pargla, koja nma isto diuretiko dejstvo.Najzgodnije je primeniti odvar od korena, u dozi 60 grama na litar vode. Ili zgustak (od vode) po 14 grama dnevno. Kao i koren bobice teraju na mokrenje. Prema tome, mo-gu se upotrebiti protiv vodene bolesti, protiv otoka ma gde bilo na telu u vezi sa slabou bubrega. Bodljikavi miji trn ima dugotrajni koren, stablo visoko 36 decimetara. Gore je jako granat. Lie je jajasto, na vrhu zaotreno, bodljikavo. Cvet je mali. Bobice-rod je crven. Raste po stenama i kamenitim mestima, pod bunjem u junim krajevima Evrope i blie moru, pa i kod ias. Vreme cvetanja; martapril. 5. CELER Za delovanje na luenje mokrae upotreblava se njegov ko-ren. U popularnoj medicini ovaj lek je poznat jo iz prasta-rih vremena.U leenju prave bolesti bubrega treba ga propisivati u obliku sveeg soka, jer se pri suenju glavni sastojak raspa-da. Ili treba spremiti alkoholni raso i davati po 1 kaiicu dnevno (oko 100 kapi). Dobro je kad se 50 grama korena proku-va s podjednakim delom peruna (korena i stabla), i ova ku-vana voda naspe u bocu i paljivo zatvori, pa se od ovog od-vara piju dnevno tri ol>e. Celer se sadi po batama te opis nije potreban. b. RUN Petroelj, petrusim. Primenjuje se kao zgodno, jevtino i diuretino sredstvo (goni na mokrenje) kod oteene jetre, bolesti bubrega i mokranih cevi, naroito benke u na-rodnoj medicini, jer je dostupno svakome. Sprema se kao jak odvar sveeg korena peruna, u dozi: 100 grama korena na litar vode, i pije oljama (23 dnevno). Oba leka (celer i perun) su, valjda, zato ula postepeno u zaine to su prethodno bili ispitani kao lekovi, pa su zatim u manjim dozama dodavani jelu za zdrave ljude da se ne bi razbo-leli. Tako su zbog predohrane od bolesti postali svakidanji, ma i neznatni deo jela, tj. postali su zaini.Upotreba ovih bilaka u obliku isceevina, zejtina i soka, kao i obloga od lia, pokazuje koliko je popularna medi-cina umela crpeti sredstva iz svake podesne biljke. Ovo poka-zuje jo i kako su pojedini narodi, kulturniji nego na, umeLI da iz svega izvuku korist za sebe i za svoje zdravlje. Veina naeg seoskog sveta i ne zna ta je to, a neki nemaju ak ni kupus u vrtu. 7. MIROBA Kopar. aj od korena miroije kao i od cele biljke, svee ili osuene,

upotrebljava se kao sredstvo za bre i jae mokrenje kod onih bolesnika koji mokre svaki as i, tako rei, kap po kap, koji imaju bolove u mokranoj beici, a u isto vreme i obolenje bubrega (s belanevinom u mokrai). Deluje povol-no i na centar disanja. 8. SIRUP OD PET KORENA Izreavi ova bil>na sredstva, zgodno je da na ovom mestu pomenemo i smee koje slue istom cilju leenju bubrega i to boljem luenju mokrae. Tu je prva: sirup od pet korena, koji se sastoji iz: korena od pargle, korena od mijeg trna (veprinca), korena od celera, korena od peruna i korena od miroije. Od ove smee sprema se odlian lek koji po svojim oso-binama ima sodnu prirodu (alkalnu reakciju) i goni na mo-krenje, jer u njemu ima alkalnih (sodnih") soli. Sirup se propisuje u dozi od 60 do 100 grama dnevno, ist ili s nekim ajem, iji ukus usled toga postaje prijatan i mirie na karamel. Sirup se pravi po optim pravilima: najpre se spremi od smee tog korena aj i onda od aja i eera (u odnosu 5 : 9 ili 10 : 18 ili 1000 : 1800 grama) sirup. 9. VINO BOLNICE MILOSRBA U PARIZU Vrlo je uveno i pored vina Truso i pilula Lansero, koje smo naveli kod bolesti jetre (videti tamo o primorskom luku). Ranije je bilo spremano od mnogih sastojaka (kore limuna, pelina, matinjaka itd.), ali je sad uproeno i svedeno.na ovaj sastav: Lista od naprstka (digitalisa) ..... 5 grama Renjeva primorskog luka ....... 7,5 Zrna od venje (bobice) ........ 75 Kalijum-acetata ........... 50 Belog vina ............. 900 Alkohola ............. 100 Daje se po 12 kaike za 24 asa, na usta ili u klistiru (u zadnje crevo). Ovakvo vino moe da spremi svaki apotekar, pa i umean nestrunjak. Lek moe biti jo bolji ako se biljni sastojci ostave da kisnu u vodi i vinu etiri dana, pa im se tek onda doda kalijum-acetat (kao to se to radi kod vina Truso) i zatim procedi i da na upotrebu kako je reeno. Lek jeovaj dobar i za srce i za mokrenje. 10. GOROCVET O ovoj bilci smo govorili kod bolesti srca, i lek spravljen od nje moe se kao neopasan dati svuda gde postoji strah OD naprstka, kao i posle davanja naprstka po pravilu, ali se ne sme uzimati due od dve nedelje, i to pod kontrolom lekara. 11. BURBEVAK Ova bika je vrlo dobar lek za srce i bubrege: pojaava srce i uveava koliinu mokrae. Daje se po 0,30,6 grama praha dnevno; ili 0,52 grama tankture, tj. 25 do 100 kapi dnevno. 12. UTI ZEJI TRN Takoe je lek za mokrenje. Za to svoje delovanje ima da zahvali sastojku koji se nalazi samo u njegovom cvetu (skopa-rin). Prof. Poten je

preporuivao da se upotrebljava aj od aeta, u dozi po 15 grama cveta na 300 grama kl>uale vode; piti o jednu au od 100 grama uvee pre spavanja. uti zeji trn je opisan ranije kod sranih bolesti. 13. ZEJI TRN Gladievina, zeji trn, milotrn, grmotrn, gladuac. Kstren zejeg trna deluje tako da uveava koliinu izluene mo-vfabe a umanjuje simptome i znake zapalenja. Prema tome, njegova je primena naroito preporuAiva kod peska i kamena u bubrenoj beici i hroninog zapal>enja i katara u mokra-noj beici. Njegova aktivna materija nalazi se u kori korena. Protiv ovih stanja najbole je spremiti za lek ove sastojke: Korena od zejeg trna ........ 20 grama Semena od miroije ........ 5 Vode .............. 1000 Sam lek se dale sprema na ovaj nain: Koren se kuva u vodi dok se ne ukuva za jednu etvrtinu (tj. ostane 3/4). Zatim se sputa seme miroije u kljuali od-var i ostavlja da stoji pet minuta, potom se zasladi medom. To treba popiti u toku 24 asa. Ili se (u apoteci ili kod kue) spremi ekstrakt od ko-rena i daje po 24 grama dnevno. Zeji trn se od prastarih vremena upotreblava kao lek. Po nekim lekarima i lie ove bilke tera na mokrenje, i u Francuskoj ga prosto veterinari daju konjima kad im mo-kraa zastane" (dr S. Petrovi). Zejeg trna ima vie vrsta, ali je glavni Opogoz aroza, tzv. trna-sti. To je ib 46 decimetara visok. Njegov koren ide pravo u zemlju. Stablike su uspravne, s prugom od dlaka sa strane i s mnogim jako raz-vedennm trnjem, koje je esto udvojeno pri vorovima. Lie je skoro glatko i s kratkim drkama; donje troperno, a gornje jednoperno. Cve-tovi su usamljeni u pazuhu lia, i to na vrhu grana, gde sa liem ine lisnat dugul.ast grozd. Mahune su dugake koliko i aice. Kru-nica dua od aice. Barjak je jajast, bockav i dui od kobilice, a ova je dua od krilaca. Semenke su kvriave i mrke, a ima ih dve do etiri. Raste po livadama, kraj drumova i po krevima. Cveta u junu. 14. VIONIDA Ova biljka nema mirisa, a ukusa je zelastog i slanog. U njoj ima depljive materije, aditre i prilino sumpora. Od nje se spravlja aj, vrlo koristan kod bubrenih oboljenja gde treba oistiti prolaze od sluzi i peska, i uopte gde se eli da postigne jas mokrenje. Za aj se uzima 20 grama ili aka svee bilke na litar kljuale vode. Pije se 23 olje dnevno. Kako je napitak vrlo opor ukus mu se moe popraviti komadiem limuna ili pomorande. Suva biljka nema dejstva. Bolje deluje sok isceen iz nje. Dr Zagi ga je davao (60 do 100 grama dnevno) trudnim enama kojima je pretila eklamp-sija. Dobar uspeh je postizao i u leenju akutnog zapaljenja bubrega posle gripa i skarlatine. Popularni vidari" pisao je dr Sava Petrovi, u nekim zemljama hrane koze ovom bilkom i njihovim mlekom lee Ljude koji pate od vodene bolesti. Pouzdano se moe rei da ovo leenje nee bolesniku pomoi." Dopustimo da moda trava i nee, ali mleko hoe. U svakom sluaju, tete nee biti, ukoliko od mleka uopte ima tete. Kad ve miris od trave prelazi u mleko, to znai da prelaze i neka etarska ulja u aega, onda i drugi sastojci (kao npr. alitra) mogu u manjim dozama prei u

mleko i pomoi leenju. Jednom rei, ovde spe-cijalno nemamo razloga da se ne sloimo s vidarima. Vijonica je mala, granata biljka, s dugovenim iliastim korenom; u toku prve godine je uspravna, a posle se rairi ili polegne. Bilka je maljava i dostie visinu jedva do tri decimetra. Lie ima drku, oblika jajastog do duguljastog. Listovi su usamleni, otvorenozeleni, tanki kao hartija, po obodu su celi. Cvetovi su u gomilicama u pazuhu lia; sitni, bez peteljaka. Semenka je jajasta i gotovo zai-ljena. Raste po zidovima i kamecitim mestima. Cveta od jula do oktobra. Saznali smo da je ima na Timoku. Traena je ranije iz Holandije. 15. BREZA Sok koji tee u prolee iz njenog stabla daje najbolje, spe-cifino sredstvo protiv peska i kamena u bubrenoj beici. Tako se govorilo nekada. On stiava bolove i greve i lei zastoj mokrae, kao i prekid mokrenja, ak i kod staraca." Godine 1897. dr Vinternic je tvrdio da aj od njenog lia moe uiniti da ieznu otoci koji su se pojavili usled srane slabosti i bubrene bolesti, a tako isto da mogu pod njegovim delovanjem ustuknuti i druge, razne pojave vodene bolesti, da se pod uticajem ovog leka koliina mokrae moe popeti od 400 grama na 22,5 litara; da se belanevina u mo-krai (albuminurija) smanjuje, otok i zaptiv iezavaju, a da se pri tom bubreno tkivo ne nadrauje. uveni prof. Iar imao je s ovim lekom take dobro iskustvo. On je u jednom sluaju dobio ak boli rezultat nego s naprstkom: prepisavi jedan litar aja od breze bolesniku koji nije mokrio vie od 500 grama, postigao je da bolesnik sutradan i iduih dana izlui po 1000, 1500 i 2500 grama mokrae. Ta se koliina drala stalno na dva litra u toku est dana pod uticajem davanja zgustka (ekstrakta) od lista, u dozi od 0,8 do 1 grama dnevno. I druge injenice dale su Iaru pra-vo da zaklui da je breza vrlo koristan lek kad treba da se pojaa mokrenje, naroito kod podagriara. Najbolje je upotrebiti brezu kao: 1) aj od lista, 2) odvar od pupoljaka i 3) zgustak dobijen potapanjem u alkoholu. Dr Moro dao je za aj ovaj recept: Lista od breze .......... 1050 grama Kljuale vode .......... 1000 Sode bikarbone (petina kaiice) . . 1 gram aj-lek sprema se ovako: preliti kljualom vodom lie. Kad temperatura ovog aja padne na 40S, onda dodati bikar-bonu sodu da bi se rastvorili lepljivi sastojci lia. Zatim ostaviti aj da kisne est asova; potom procediti i piti oljama. Moe se uzimati i kao suv jako isitnjen prah od lia, po jedna kaiica tri puta dnevno (ili u oblandama) s vodom. Pupoljci od breze spremaju se kao odvar na ovaj nain: 100150 grama pupoljaka kuva se u 700 grama vode. Kad to prokljua, ukuvati sve do 600 grama, procediti i piti oljama. Alkoholni ekstrakt (zgustak) propisuje se u pilulama, po 0,2 grama, i to po 810 pilula dnevno. Breza je lepo drvo koje moe da poraste uvis do 20 metara. Raste u srednjoj i severnoj Evropi. Kora mu je bela, srebrnasta. Lie na du-gakim drkama, trouglastog oblika, zupastih ivica, golo, s mnogo ila. Cvee u resi, Seme duguAasto. 16. BELI JASEN Njegovo delovanje dokazano je rezultatima posle njegovog primanja: u jakom

znojenju i obilatom mokrenju. Jo je stari lekar Serenus utvrdio njegovu primenu dajui jasenovo seme s vinom u cilju boljeg mokrenja. Drugi su upotrebljavali odvar njegove kore s vinom. ak su tvrdili da njegovo ime fraksi-nus" dolazi od latinske rei onaj koji lomi kamenje". Zato je i upotreblavan protiv stvaranja peska i kamena u bubrenim levcima. U nae doba", kae Leklerk, jasen je jo lek za reumatizam i za podagru, i njegova reputa-cija, izgleda, uostalom, poiva na mnogim solidnijim temelji-ma nego to je prosta empirija (praksa)." I naunici Pejro i Delari dobili su izvanredie rezultate pomou aja od jase-na, a Pire ga je primenjivao kod akutnog reumatizma, gde on mnogo pomae drugim lekovitim sredstvima u rasterivanju otoka u zglobovima. aj od jasena dobija se kad se dezertna kaika (1/2 supene kaike) grubo isitnjenog suvog lista popari oljom kljuale vode. Umesto toga moe da se uzme, s uspehom, seme od jasena, koje sadri u sebi veu koliinu lekovitih sastojaka (tzv. fraksi-nit i fraksinin). Na selu, gde je sve ovo lake dobiti, po savetu Leklerka moe se propisati (kostoboljnima) ovaj sirup: Semena od jasena ...... Gumiarabike' ....... eera .......... Vode ........... (mogu se uzeti dva puta, i do deset puta vee koliine) Pri spremanju paziti na ovo pravilo: treba najpre polako polivati seme kljualom vodom, zatnm rastvoriti gumiarabiku m eer u toj tenosti. Onda sve procediti i proceevinu ispariti do gustine sirupa. To davati po 60100 grama dnevno. Po nekim lekarima, list belog jasena u veoj dozi isti bez ikakvih bolova, a moe da zameni list od sene kad se upo-trebi u dvostrukoj koliini (dr S. Petrovi).Ima vie vrsta jasena koji se neguju po batama: alosni jasen (Rg. reps1i1a) s viseim granama; zlatni jasen (Rg. aigea) sa zlatnoutom korom grana; s prostim jajastim liem itd.Treba ga razlikovati od crnog jasena (Rg. ogpiv) iz ije se kore dobija sok tzv. mana, koju smo naveli kao sredstvo za ienje i protiv glista. Beli jasen je drvo naih uma, visoko do 20 metara, sivkasto, de-bla najpre glatkog, navie hrapavog, sa kratkim i sjajnim granama. Lio-ni pupoljci su crni. Lie je naspramno, lihoperasto, s devet do tri-paest listia, koji su tako&e naspramni, na drke nasabeni i oblika jajasto-kopljastog, ili su dugul>asto-reckasti, zaotreni, ozgo glatki, a ozdo maljavi. Cvetovi se razvijaju pre lista, nemaju krunice i pore-ani su u naspramne kratke grozdove: najpre uspravne, a docnije nani-e oborene. Plod je suv, opnast, stisnut, na vrhu krilat, ne otvara se, i ima samo jednu semenku koja je eliptino izduena i obeena. 17. ELEBI-GRANA Ovoj bilci se priznavalo da deluje na rastvaranje ka-mena u bubrenrj beici. Koliko je to tano moe se vi-deti u svakom posebnom sluaju. Ali je neosporno dobra kao lek za mokrenje kod zapaljenja bubrega i zapaljenja prednjeg, izlaznog dela mokrane beike s bolovima pri mokrenju, s ja-kim talogom u mokrai i estim pozivom na mokrenje kod staraca. Umereno podstie na rad organe i isteruje gasove kad se uzima hladan. Izaziva znojenje kad se pije kao 50 grama 15 400 400 vrui aj. Iz-vrstan je za davanje boljeg ukusa lekovima od medicinskih biljaka.

Istaknimo ovde da je elebi-grana lek koji stee, i prema tome primenljiv protiv proliva i katara debelog creva sa sluzavim izmetom i bolovima koje ta stanja izazivaju, a osobito kod dejeg proliva za vreme izbijanja zubia. Za tu bo-lest je propisan ovaj recept: Cvetne grane (vrh) elebi-grane .... 100 grama Vode .............. 1000 eera ........ .... 1500 Nain spremanja: kuvati bil>ku u vodi 10 minuta, zatim ostaviti da kisne 12 asova; procediti pod pritiskom i onda rastvoriti eer. Davati po 100 200 grama dnevno. Najbolje je uzimati je u ovim sluajevima kao odvar, u dozi 300 na 100 grama; piti 23 olje dnevno; ili kao alkoholni raso, po dve kaiice dnevno. edebi-grana je dugovena bilka s razgranatim korenom i visokim uspravnim stablom, gotovo glatkim i malo maljavim, do 6 decimetara vi-sine. Prizemni listovi su izokrenuti i jajasti, reckasti, na dugakim drkama. Listovi na stablu su dugulasti ili kopljasti, slabo zupasti, kratko u stablo urasli. Cvetovi u glavicama, sitni i mnogobrojni na vrhu stabla, obrazuju grozdove. Boje su lepe zlatnoute, s 1012 unao-kolo zvezdasto poreanih cvetia. Cveta od jula do avgusta. Raste po prisojima, kamenjarima i umama. 18. PLjUSKAVAC Pljuskavac, zrni. Ovaj bi dek trebado uneti u grupu lekova za leenje bodesti usded rave razmene materija u telu, idi, jednostavnije reeno, ravog varenja i propiranja hrane u njemu. Ali kako su za nestrunog oveka sve to nejasne stvari bole je da ovu biljku prikljuimo biljkama za izbacivanje peska, kamena i kristada iz bubrene beike. Ona zaista prua napitak koji kisi i goni na mokrenje n koji je vrlo koristan za podagriare s mnogo mokrane sodi (vrste tzv. oksadata). Sprema se na taj nain to se 60 grama njegovih zrna kuva oet minuta u jednom litru vode, zatim se to dri na tihoj vat-ri jo 10 minuta, ali da ne kljua, i pije se malim aama vekodiko puta dnevno. 19. RASTAVIV Konjorep, lisiiji rep, kre, gukavac, preslica. Ova biljka i njoj srodne po vrsti i rodu vrlo su bogate mineralom silicijumom (kojeg ima u belutku i pesku), i stoga je i osta-la vrlo popularan lek u narodu, mada mnogi lekari za nju ne znaju. Njeno delovanje je trojako: 1) tera na mokrenje, 2) zaustavlja krvarenje, i 3) pojaava koliinu minerala u telu bolesnika koji su oslabili i iznureni dugotrajnom boleu (npr. grudnih bo-lesnika kojima esto tee krv iz nosa, iz uljeva, materice, bubrega u slabim tragovima).Propisuje se odvar od suve bilke, u dozi: 50 grama na 500 grama vode; to se kuva pola asa, procedi i pije u dva maha, ujutru, nate, i uvee pre spavanja. U toj tenosti ima 0,3 gra-ma silicijuma. Ili se upotreblava zgustak od rastavia, po 25 grama dnevno, radi boleg mokrenja. Ili po 520 grama, u kom sluaju je njegovo delovanje takvo da zaustavlja krvare-nje. Ili se daje kao praak, po 12 grama pre ruka i veere, kao sredstvo za obnovu minerala u telu. Dobro je sredstvo za mokrenje kod poveanog krvnog pri-tiska ljudi srednjeg doba i posle pedesete godine, pa i starijih. Naroito kod onih koji kau da imaju hronine bronhi-tise, proirena plua (enfizemu), sipnju ili astmu i svako-jakeljdruge komplikacije u gui, jetri itd.

20. KAEKA Venja. Od najstarijih vremena venja je poznata kao sred-stvo za pojaavanje mokrenja i luenja mokranih organa. Upotrebljava se ovde kao aj u odnosu 5: 100150 grama vode (3050 grama na litar kluale vode). Uzima se na 2 asa po 1 aica. Ali se to uzimanje ne sme produiti bez roka, jer tragovi terpentina koji se nalaze u venji mogu izazvati nepo-trebni nadraaj i zapaljenje bubrega. Stoga je najbolje davati ovo sredstvo svakog meseca, ali samo po jednu nedelju dana. 21. ZOVA Bazovina, baz, zovika, sambuk, bazgovina, bsova, baza. U leenju akugnih zapaljenja bubrega s otokom po telu profesor Lemoen dobio je ovom biljkom vrlo dobre rezultate. Njegov uenik Lekok izvukao je iz drugog sloja kore bazovine, upravo iscedio, jedan zgustak (ekstrakt) koji je mogao da upotrebi kao zamenu kofeinu (iz kafe) i naprstku i da uspe s njim i onde gde je kofein sasvim podbacio. Obino se u popularnoj medicini upotrebljava cvet; me-utim, da bi se iskoristila ova biljka kao sredstvo za mokre-nje, treba upotrebiti njenu drugu, unutranju koru kao odvar, u dozi: dve ake srednje (unutranje) kore na jedan litar vode, koja se ukuva do polovine (pola litra). Ili se spremi iz nje vodeni zgustak i daje u dozi po 0,21 gram dnevno. Od nje se spravla i vino po ovom receptu: Srednje kore zove ...... Bela vina (smederevskog, upskog, karlovakog) ....... Ostaviti da kisne 48 asova. Davati 100150 grama dnevno. Cvet od zove, kao to je poznato, upotrebljava se za znoje-nje, to je kod bubrenih bolesti vrlo korisno, a i kao sred-stvo za dobijanje mleka kod porodila, jer je zova i stimulans podstie organe na rad. Sok od ploda isceen iz zrelih zrnaca i isparen do gustine sirupa takoe menja funkciju organa nabole, daje stolicu. Uzimati kaiicu na svaki sat, do dejstva. 22.APTA Burjan, obad. Po sastavu i delovanju jednaka je zovi, i moe je u svemu zameniti. Ova biljka sa svojim uspravnim, zeljastim, iznutra uplim, slabo-granatim izdancima jedva dostie visinu od 0,6 do 1 metra. Lie joj je perasto, sa 7 11 koplastih, zupastih sporednih listova. Amrelasti grozd cvetova je na trima glavnim granama. Cvetovi slatko miriu, bvle su boje ili na spolnoj strani neto crvenkasti. Rod crn. Raste po kre mestima i po ieama. Vreme cvetan>a: julavgust. 22. ZEJA LOBODA Mnogi naunici tvrde da ova biljka moe doista koristi-ti kod zapalenja bubrega s trovanjem krvi (samotrovanjem uremijom). U tim sluajevima od nje se naglo uveava koliina izluene mokrae, a tako isto opada jaina trovanja i druge pojave nastale usled tekog stanja: guenje, glavobola, nesanica, gaenje itd. Isto se tako dobar rezultat postie uzima-njem ove biljke i kod proirenja srca s komplikacijama: oto-cima u nogama i trbuhu. Ona uveava koliinu mokrae i kod gripa, to je vrlo korisno po tok bolesti, jer se tom prili-kom njenim delovanjem izbacuje iz tela obolelog i izlina koliina soli. Ova bilka gubi od svog delovanja kad se isui, zato je treba upotreblavati sveu. Na selu je to vrlo lako initi jer je ima u svako doba. Upotreblava se cela biljka, od nje se sprema aj, u dozi 10:100 grama (20 grama na olju kljuale vode).

U gradu je najbole uzimati tean zgustak iz biljke koja je prethodno bila osigurana od promena (stabilisana): dra-na u alkoholnoj pari, a posle suena na suvom toplom vazduhu. Doza je 25 grama dnevno. Najbole je spremiti lek po ovom receptu: Tenog zgustka od zeje lobode Sirupa od limuna ..... Vode koliko treba do . . . Popiti to u toku 24 asa. Uzimati manjim oljama. Zeja loboda je biljka, trava, koja ima dugovean puzav koren s ubo-rom (rozetom) listova pri korenu. Izdanci iz korena takoe su lisna-gn. Unutarlji listii su iljati, spoljni zatubasti, ka osnovi sueni, odozgo su zeleni i imaju dugake dlake, a odozdo beliasti i runoviti od kratkih zvezdastih dlaka. Dugake peteljke, uspravne i runovite, izlaze iz korena, nose na vrhu po jednu cvetnu glavicu limunove boje. Cvetii glavice po ivici imaju na spol.noj strani crvenu boju. Raste po suvim livadama, po peskovitim obroncima, pored puteva itd. Vreme cvetanja: maj oktobar. Postoji vie vrsta slinih ovoj, a glavna odlika lekovite biljke je ta to ima zvezdaste bele dlake na drugoj strani lista i crvene cvetie po obodu cvetne glavice a. CRNI LUK Svi smatraju da su sve tri vrste luka lekovite. Ali ne znaju zbog ega i kako luk deluje. Stari su smatrali da je luk sredstvo koje tera na mokrenje, naroito u poetku vodene bolesti. To je potvr&eno savremenom naunom medicinom i od strane mnogobrojnih savremenih lekarapraktiara. Mi smo pomenuli luk kao lekovito sredstvo govorei o drugkm bole-stima; ovde emo izloiti na emu se osniva njegovo delovanje, jer o toj prostoj biljci trebalo bi da se zna vie. Delovanje crnog luka (mada on nije crn) zasniva se na so-lima organskih kiselina koje luk sadri, a koje se u krvnom toku mogu pretvoriti u alkalne karbonate (sline bikarbo-noj sodi); zatim na eerima raznih vrsta, koji deluju na sto-licu, i na jednoj esenciji koja izazpva luenje sokova nadbu-brene lezde i, najzad, na nekim fermentima (oksidaze i dijastaze) koje toplota sterilie, tj. ini ih pasivnim. Iz toga izlazi da crni luk treba uzimati sirov ili samo toliko kuvan koliko ga moe podnositi stomak. Najbolje je uzimati ga u obliku spremljenog vina, po ovom receptu: Obinog zrelog i sirovog crnog luka . . 300 grama Meda tenog ............ 100 Belog vina ............. 600 Uzimati po 24 kaike dnevno. Lek se sprema na ovaj nain: luk se istuca, propusti kroz sito, i ta isceevina s me-dom i vinom daje jedan sok. Pre uzimanja treba uvek ovu smeu promukati.Osim ovog vina moe se spremiti alkoholni rasol: izvesna koliina sredine od luka prelije se istom koliinom 90%-nog alkohola i sve to ostavi da kisne 10 dana. Od toga se uzima po 6 kaiica dnevno. 24. PRAZILUK Moe biti koristan u leenju istih bolesti kod kojih koristi i crni luk, utoliko pre to sve vrste luka, pa i ova, svojim delovanjem podstiu stomak na rad i dovode u red ceo sistem organa za varenje. Sadre vitamin S (Ce) kao i papri-ke i spreavaju skorbut, bolest naglog troenja organizma trulenja i krvarenja. 25. PRIMORSKI LUK Raste u primorju. Deluje u sluajevima gde se javlaju oto-ci. Tana

primena ovoga leka odreuje se ovako: Ne sme se davati kod poetnog, akutnog zapaljenja bubrega, jer utie neposredno na bubreno tkivo; ni uopte maloj de-ci do 2 godine. Ali je njegova primena od velike koristi kod hroninog oboljenja bubrega s naklonou ka samotrovanju, tj. kod vodenih bolesti koje zavise od bolesti bubrega i zadra-vaju azot u telu i soli u tkivu; dalje, kod bolesti jetre s oto-kom, i uopte kod svih stanja kad se zadrava mokraa i pove-ava samotrovanje krvi (od tzv. uree). 26. CRNA RIBIZLA Crna ribizla Esencija koja je naena u liu ove biljke deluje na e-lije bubrega i izaziva poveano luenje mokrae, a s tam i ienje krvi od otrovnih sastojaka (npr. azota). Prema tome, moe da se upotrebi uvek kao aj kod ljudi koji imaju pove-an krvni pritisak i boje se skleroze krvnih sudova kao i preoptereenosti krvnog sistema usled obilatog uivanja u mesu i uopte u jelu i piu. Naroito je umesna kod podagre zglobobole. Propisuje se kao aj, u dozi 5:100. Popiti po pola litra dnevno. Ili se sprema kao tean zgustak i uzima jedna kaiica pre ruka i jedna pre veere. Nemaki se zove jo i, tj. jagoda protiv gihta". Ovaj bun crna ribizla odlikuje se od svojih roaka, crvene i vinogradske (bodljikave) ute ribizle, time to je njen rod crn, to njeno lie kad se protrlja mirie na stenicu, a taj miris izlazi iz malih lezda pomorandaste boje koje se nalaze na donjoj strani li-sta. Stablo je bez trlja, listovi su vei nego kod crvene ribizle, imaju tamniju boju (zelenu), oblik im je vie srcast, s tri do pet zupastih delova (renjeva), koji su kratkim, grubim ali pojedinanim dlakama pokriveni. Cvetni grozdovi su usaml>eni i rei nego kod crvene ribizle. Cvetovi su vei, zvonastog oblika, s dugakim peteljkama, ka vrhu sve krai. aica je na spol.noj strani jako dlakava. Rod je crn, ima naroiti miris, zbog ega ga neki vole, a neki ne. Raste po umama kao divla i po batama kao pitoma. Cveta u aprilu i maju. 27. KOKOTAC 28. LAZARKINjA 29. MATOIKA Sve ove biljke sadre u sebi jedan zajedniki dek, tzv. ku-marin, koji se stvara u njima u toku suenja, a i posle, dok previru i dok elije u njima trpe promenu. Ovaj lek, kumarin, ne samo to deluje na bubrege kao sredstvo za luenje mokrae nego i na njeno preiavanje. jer ima antiseptino svojstvo, tj. sposobnost da ubija razne mikrobe u mokranim organima. Od ovih biljaka spravlja se aj, u dozi 5: 100 grama (10:200), i pije 23 olje dnevno; aj je vrlo prijatnog mirisa i ukusa. Matoika Pored ovoga to je izneto, osobine kokoca su takve da je trae pele. Vrlo je miriljiva i od nje zavisi miris sena, i stoka je voli. Od nje se dobija cenjena lekovita voda za oi. Od njenog cveta se pravi miriljiva voda (peenjem), iji mi-ris zavisi od jednog sastojka slinog kumarinu, ili ak istog onakvog kakav se nalazi u bobu.

U meavini s listom od sleza, cvetom bele rade i lanenim semenom prokuvano daje razmekavajuu oblogu za spoljnu upotrebu na telu. Kokotac je dosta visoka biljka, dvogodinja, s jakim stablom, uspravnim, 610 decimetara visine. Gornje lie joj je duguljasto-elipsasto, sa suenim krajem pri dnu, zupasto po obodu kao testera, zatu-basto na vrhu. Cvetovi su lepe ute boje, na vrhu grana u grozdu, miri-livi, na podjednaknm drkama. Vreme cvetanja: julavgust. Ima je svuda kod nas. Kod lazarkinje koren je tanak i puzei, stablo uspravno, golo, dostie samo 1,5 do 3 decimetra visine. Listovi rastu po 8, rebe po 6, 7 idi 9 u pazuhu kolena; najnii su obino sitni i izvrnuto--jajasti, a gornji su dugulasto-okrugli ili kopAasti, pomalo grubi. Cve-tii su na vrhu biljke neni, mali, beli, s oborenom krunicom. Rod je okrugao, rutavom kukastom ekinjom obrastao. Pri suenju, kao to smo rekli, biljka razvija neki naroito prijatan miris, zato se upotrebljava kao zain za vino, tzv. majvajna1. Vreme cvetanja: majjun. Raste po umama, na senovitim mestima. Kod matoike (koja ima lie nalik na lie matinjaka) imamo usprarno dlakavo stablo, do 5 decimetara visine. Lie ima drku, oblika je srcastog, tupozupasto, do 4 centimetra duine. Cvetovi su beli -ili ruiastocrveni s jarko crvenim pegama, po 26 u paauhu lia na kolenima, krai nego lie. aica je tan-ka, trbuasto zvonasta s tri osnovna renja, gornji s 23 zareza. Kru-nica duguljasta, sa irokom cevi, donja usna trolisna. Pranika 4. Ra-ste po umama i senovitom bunju, naroito na krenom tlu. Vreme cve-talja: majjun. zo. KALOPER 31. PRUDNIK Ove dve biljke naroigo prijatna ukusa i mirisa, slinog valerijani, imaju osobinu da teraju na mokrenje i udaljuju gasove iz creva; zato su podesne kod gojaznih ljudi koji imaju nadimanje u trbuhu i uzimaju suvie slanu hranu, usled ega piju mnogo vode i- goje se. Kaloper je srodan povratiu ali se razlikuje od njega time to ima duguljasto, zatubasto, sitnozupasto lie, s dugakim drkama i prijatnim mirisom. Koren mu je puzei. Cvee pripada rodu hrizantema. 'Cela biljka je zelenobeliasta. Cvee je uto, lii na prost po-vrati, ali ima miris mnogo jai nego onaj prvi; ukus mu je ljut i gorak. Nekad se upotrebljavao i protiv glista i protiv histerije. uveni botaniar Line tvrdio je da moe sluiti kao sredstvo koje ublaava delovanje opijuma (tj. da spreava zatvor). Na kraju krajeva, to je isto to je utvrdila i nauka: da deluje protiv gasova u stomaku i u crevima i da poveava luenje mokrae. to se tie prudnika, njegovo lie je sivkasto ili ukasto, s obe strane jako maljavo i lezdiavo, i perasto iseeno. To je uspravna biljka koja dostie visinu samo do 3 centimetra. Sitno cvee mu je u gomilicama na dugakim grozdovima koji su gotovo bez lia. Cveta od jula do jeseni. U junoj Nemakoj gaji se kao lekovita biljka. Kako ova vrsta tako i srodna joj samirao nemaju takvog delovanja na gliste, ali zejtin od prudnika (01eit seporos1i) iz amerikanske vrste uveden 1910. od Brininga, ima izvrsno unita-vajue delovanje na okrugle gliste, dok je na sitne Crvie de-lovanje slabo i nesigurno (E. Majer). Ove bil>ke su se upotreb-ljavale i ranije u popularnoj medicini. ak je i naa stara farmakopeja imala tu biljku (dr S. Petrovi), ali se davala i protiv mnogih drugih bolesti a ne samo protiv one gore pome-nute, no sve

to jo nije ispitano. Poreklom je iz Meksika, a raste i kod nas. 32. NEVEN Nevenovo cvee, utelj. Cvet od nevena izaziva znoje-nje, to je vrlo vano kod bolesti bubrega, i u tom pogledu moe zameniti druge bilke. Upotrebljava se kao aj, u dozi: 10 grama cveta od nevena na olu aja (200 grama), dva puta dnevno. 33. ORLOVI NOKTI Kozja krv. Od ove biljke upotrebljava se svea kora i suv list, i to: cvet kod plunih obolenja, a kora i cvet kod otoka i vode u trbuhu, otoka jetre, kao i podagre i peska u bu-brezima. Prema tome, vrlo je podesna za bolesnike koji imaju slabe bubrege, oteenu jetru i povrh toga hronini bronhitis, proirenje plua s katarom, sipnjom itd. Naroito se ranije preporuivala za ienje krvi u leenju sifilisa i konih bolesti. U francuskoj zvaninoj knjizi za lekove zaista i po-stoji sirup od ove bilke i daje se protiv kaa, sipnje i hroninih plunih obol>en>a, jer sti-ava kaalj. Ova biljka, koja se u okolini Beograda tako zove (orlovi nokti"), gola je u stablu, ima lie iroko, par po par uraslo, pri osnovi tako da stablo kroz njih prolazi kao da je jedan list. Glavice cvetova rastu, upravo sede u pazuhu listova. Cvetovi su crvenkasti ili ukastobeli, vrlo mirilavi prijatno. Bobice su jajaste, slobodne i crvene. Raste po bunovima ili umarcima, a gaji se i po batama kao lisnata bilj-ka da pokrije ogradu i t. sl. Cveta u maju i junu. 34. VINOVA LOZA 1. Grozd kao sve rod, razume se potpuno zreo, osveavajue je sredstvo koje pomae stolicu; kao suv spomenuli smo ga kod lekova protiv plunih bolesti. Pored toga to koristi u leenju drugih bolesti (gojaz-nosti, nervnih poremeaja u varenju kod ljudi koji dobro jedu, zatvora) groe se upotreblava i daje dobre rezultate protiv hroninog zapaljenja bubrega (tzv. Brajtove bolesti), i taloga i peska u bubrezima. Primena groa osnovana je na tome to se pokazalo da uzeto u manjoj koliini, kilogram i po do dva kilograma, po-mae upotrebu (rashodovanja") belanevina u telu i unekoVinova loza liko smanjuje ureu i kiselost mokrae. Koliina vea od dva do dva i po kilograma izaziva ve proliv, vrenje u crevima, smanjuje teinu tela time to izvlai iz njega izvesnu koli-inu vode. Ali ako se groe jede s koicom, onda je time nje-govo delovanje kao sredstvo za ienje neutralisano. Kod Brajtove bolesti (dugotrajnog oboljenja bubrega) naj-bolje. jv uzimati groe bez kourice; ili s njome, ako stoli-ca iznurava.U svakom sluaju groe treba prethodno dobro oprati, jer se zbog neophodnog prskanja lia bakarnim rastvorima mogu javiti poremeaji u crevima, pa i znaci trovanja.Izraena su i ustanovljena itava pravila kako da se upotrebljava groe i koliko. Svode se na to da sve zavisi od sta-nja bolesti bubrega, uzrasta bolesnika i kretanja kod leenog creva. Leenje poinje s nekoliko grozdova, pa se onda broj nji-hov i koliina poveava u toku 5 6 nedela, zatim se postepe-no smanjuje dok se ne doe na polaznu koliinu. Koliina koja se odreuje za dan deli se obino na tri dela, tri doze, koje se uzimaju: prva ujutru (500800 grama) na prazan stomak, ali ako neko ne moe jesti groe nate (tj. boli ga stomak ili dobija ubrzo proliv),

onda posle doruka; zatim druga u 11 a-sova pre podne i trea doza u 56 asova po podne. Pravilo: Ko boluje od zapalenja bubrega moe leati;ko se lei od peska i drugih taloga, s gojaznou ili bez nje treba da eta dok jede groe. Da bi se izbeglo nadraavanje desni, treba posle svakog uzimanja groa prati usta istom sveom vodom ili joj do-davati bikarbone sode (Daltije-Boasijer), ili, to je jo bo-lje, ispirati mlakom bukovikom ili vrnjakom vodom. Kom-binacija groa s pirinanom hranom vrlo je zgodna dijeta (autor). 2. List od vinove loze. aj od neprskanog ili u mnogo vode dobro opranog lia vinove loze deluje na uveanje mo-krae i stee. Prema tome, dobro je piti ga protiv zadrava-nja mokrae u prvom redu, pa zatim i kod podagre i utice, gde treba olakati stanje optereenoj jetri kad je uveana, i tome slino. 35. LUBENICA Negde se zove i angurija. Deluje isto kao groe. Zrela sa-dri dosta eera i tera na mokrenje. Koristimo priliku da ovde napomenemo da se i moe primeniti u leenju, ali je njeno delovanje najbolje kod unih oboljenja, jer pomae razblaavanju, razvodnjavanju ui, te se ona bre lei. A i za stolicu nije rava. 36. PIRINA Oriz. Od ita koja deluju kao diuretika sredstva (po-jaavaju mokrenje) najbolji je pirina. To je dokazano radovi-ma francuskog naunika Dumera (Leklerk: Med. tampa). Na osnovu ovog moe se rei da naa srbijanska sarma od vinova lia s pirinom (bez mesa) moe korisno da se pri-meni kod bolesnika koji treba da dre dijetu zbog bedane-vine u mokrai, ali ne mogu dugo da izdre, ili ne treba dugo da je dre, jer brzo oslabe. U tu kategoriju spadaju mladi bo-lesnici koji ne mogu da ostanu dugo bez vitamina, kao i sta-riji ljudi kod kojih se hronino javlja belanevina (slabiji ili jai tragovi) u mokrai i koji slabe usled dugog uzimanja mleka ili samo voa. 37. IBIROT Mirilava trska, temivarka, vodeni bour, rajska vo-dena trava, mirisni koren. Nauka je utvrdila da koren ove bilke ima svojstvo, pored ostalih svojih osobina (uglavnom deluje na stomak), da poveava mokrenje i izaziva znojenje. Pre-ma tome, aj od njega daje dobre rezultate kod bolesti bubrega, kamena u bubrenoj beici i uopte kod crevno-bubrenih komplikacija sa slabim mokrenjem. aj se sprema ovako: uzima se 20 grama korena na 1/2 litra kl>uale vode. To se ostavla da kisne 20 minuta i zatim pije po tri ole dnevno. Ovaj napitak se moe zasladiti. Prija-tan je za pie, mada neto gori. zv. REN Izlino je govoriti o tome ta je to ren. Glavno je da navedemo da se i u lekarstvu upotrebljava koren rena, koji je dugovean. Njegova upotreba nije starija od dvesta godina. U lekarstvu", pisao je dr Sava Petrovi, smatra se kao vrlo dobar lek za teranje na mokrau, i na znoj. Prema tome, upotreblava se kod vodene bolesti, a naroito ako je ona do-la usled oboljenja bubrega i

belanevine u mokrai. K.ao lek najboljv je da se ovde daje u vidu sirupa ili da se skuva sa su-rutkom ili, najzad, u vodi. Retko se upotreblava njegov sirov ist sok ili istrugan sirov koren. Pri tome, treba znati da sok od rena u koliini od 30 do 80 grama ve tera na povraa-nje, a seme od rena, skuvano u vodi u koliini od 15 do 30 grama, tera i na povraanje i na stolicu. Dr Difembah, Reje i drugi lekari (njegova doba) smatrali su ren kao najbolje sredstvo za teranje mokrae kod vodene bolesti koja dolazi usled mo-krenja belanevina. U francuskom narodu upotreblava se kao lek protiv kamena i mokrenja kamenitih materija." Kao sred-stvo koje nadrauje i pee kou ovde zamenjuje slaicu; u po-pularnoj medicini to je poznato. Pominjali smo ga kao lek koji pomae kod plunih bole-sti. Ovde treba da se upotrebljava sve koren od rena u suru-tki, ili kao sirup, ili kao aj, u dozi 5 grama na 100 grama klju-ale vode. Ili se od aja pravi sirup sa eerom i tome do-daje mala koliina belog vina. Naroito je ren podesan u le-enju onih bolesnika koji pored oboljenja bubrega, bili oni mladi ili stari, imaju i hronini bronhitis, katar ili pro-irenje plua, kaal, astmatine napade itd. Za njih je najbo-l>e da proitaju o spremanju leka od rena u odeljku o plunim bolestima. TABLA 21. 1 grica, a cvet; 2 zova. a cvast, b cvet, v zreli plodovi; 3 matinjak; 4 milogled, a prizemni deo biljke, b gornji deo biljke u cvetu. TABLA 22. 1 resnik; 2 alja trava veprina); 4 tavel 39. PATLICAN Rod patlidana, crveni patlidan, tzv. paradajz", pored dru-zv svojih osobina koje ima kao povre za jelo, ima i to svoj-shvo da poveava luenje mokrae i tera je iz organizma. U toe se pokazao kao dbbro sredstvo. Razume se da se moe davati samo bolesnicima koji ne pa-te od podagre i zglobobolje. 40. GRADTNA Slatki krompir, slatka repa. Koren ove biljke sadri Jiasta skroba. Ti krompiri jedu se i imaju ukus artioke. Krpmttiri od gradunje teraju na mokrenje. Vrlo ih rado jede i sa: konji, koze, ovce, krave itd. Znai da im ini dobro. Zkgo nh mogu jesti i ljudc kojima je potrebno obilatije mokre-e: stariji ljudi s podagrom i hroninim reumatizmom, a sla-bim bubrezima, sklerozom i povienim krvnim pritiskom. Kod ias ove biljke ima dosta i moe se gajiti i po vrtovima. Ova bilka lii na suncokret, samo joj je stablo tanje i visoko (dosvke 23 metra), a cvet na vrhu stabla ut je kao suncokretov, mada JV vai.n. Koren joj je krompirast, lie srcasto, duguljasto IAI kopl.a-szgo; hrapavo kad se opipa. 41. SUNCOKRET Sam suncokret osim koristi to daje njegovo seme zejtina, to je mnogima poznato jer zejtin od suncokreta sstn za ishranu) ovde nema drugog delovanja. Jedino moe da se stotrebi njegovo seme kao zamena kafe, razume se, kad se ispri, to za starije lude, kojima kafa kodi, nije naodmet i bolje je nego razne druge kafe bez kofeina". U nekim zemljama pri-men.ivana je tinktura od suncokretovog cveta u" leenju grozni-avih stanja (gripa), naroito kod malarije, sa kininom, u dozi 2025 kapi 23 puta dnevno.

42. BROV Bro Bojadijska trava, crvenilo. Primenjuje se odavno pro-tiv stvaranja sitnog kamenja u bubrezima (bubrenom levku) i u mokranoj beici. Upotreblava se koren, i to u treoj go-dini biljke, kad je slobodan od SPOANIH pokrivaa i kad je suv. Daje crvenu i jarko crvenu boju. Na 1/4 metra ispod zemlji-ne povrine ovaj koren puzi jako razgranat i vrst, ima ko leva iz kojih isputa svetlocrvene, lankaste ile, debljine gujeg pera. Ova bilka je srodna ivanjskom cveu. Koren tera e stabala, etvorouglastih, s nenim otrim dlakama porvutim unazad. Pipci na stablu i granama omoguavaju biljcn da se uspue na jedan metar visine. Bez toga lei na zemlji. Poreklo joj je Istok, ali je ima i na Balkanu i po celoj Evro-ov. U korenu ima toliko crvene boje da se njom, pored mokrae, mleka i znoja, oboje ak i kosti stoke koja ga pojede. Kod nas se moe spremiti lek po ovom receptu: Praha od korena broa po 1/2 grama u oblandama. Uzi-kagi 24 grama dnevno dok mokraa ne postane crvena. Njeno .vejstvo na leenje ui i kretanje creva kod upornog zatvora slino je dejstvu kalomela, i od njenog korena se moe pripre-iti aj, u dozi 3:100. 43. MEDUNKA Klinika ispitivanja pokazala su da ova biljka ima neo-szdorno diuretiko dejstvo kod svih vrsta otoka u trbuhu, oto-ka nogu i zglobova. Uspeno je primenjivana kod otoka tuber-kuloznih bolesnika, a ocenjena je kao izvrsno pomono sred-stvo u leenju akutnog reumatizma zglobova, gde izaziva obil-no luenje mokrae, smanjuje otoke i ini da oni ieznu, a tako deluje i na mokrane taloge. Time doprinosi optem poboljanju reumatinog stanja. Kao lek priprema se ovako: Cvetnog dela bilke Vode zagrejane do 90'S Zagrejanom vodom preliti biljku, ostaviti da stoji 12 a-sova u poklopljenom sudu. Potom procediti pritiskujui i do-Aati dva puta veu koliinu eera. Uzimati 100200 grama lnevno toga sirupa. SEDMA GRUPA BOLESTI MOKRANE BEIKE I MOKRANE CEVI BIANI lekovi koji se primenjuju u leenju bolesti ovih vrsta imaju mnogostruke ciljeve: 1) Da se njima bole operu mokrani prolazi i ona mesta na tim putevima (beici, otvorima lezda itd.) na kojima postoje gnojna ognjita (ili gnojenja), ma koliko bila mala. 2) Da se bolje rastvore one mokrane materije koje nadra-uju sluzokou tih mokranih puteva, te da se na taj nain izbegne obrazovanje peska i kamena u tim putevima, specijalno u mokranoj beici, to se kod razblaene mokrae moe re-6e desiti nego kod guste. 3) Da se pomou razblaene mokrae umanje ili izbegnu bolovi, grevi, esti pozivi itd. kod zapaljenja i rana u tim putevima, jer jaka i gusta mokraa pee i izaziva bol pri svom prolaenju. 4) Da samu mokrau, koja, kad je gusta i sadri bacile, ta-loi teko raetvorlive svoje sastojke, ili sadrinom ba-cila stvara zapaljenje, koliko je mogue razblae i dezinfi-kuju (ubijanjem klica). 5) Da manje smetnje koje stoje na putu mokrai budu iste-rane obilnim

mokrenjem (Kobert-Baher). Prema tome, svaka od bil.aka koje emo navesti ima jedan ili vie ovih zadataka, koji su kod svake od njih istaknuti.Moramo jo dodati da neke bilke koje su primenjene u le-enju bolesti bubrega (kao npr. pirevina) i bidni proizvodi (kao npr. terpentin) mogu da se upotrebe u leenju bolesti mo-kranih puteva i mokrane beike. Teko je katkad i odvojiti lelovanje biAke na same bubrege od njenog delovanja na mo-rane puteve, ali ipak ima biljaka koje vie i sigurnije de-Auju na mokranu beiku i mokranu cev nego na bubreno thnvo. Zato smo i odvojili od njih one koje se mogu smatrati vae kao specifine nego kao opte. 1. MEIJE GROVE Peane trenje, medvee uvo, lie medveka, planiki-no lie, gornik, medvedice. U medicini se upotrebljava lie. Ono ima neto gorak ukus. Samo lie nema mirisa, ali kad se isitni u prah ima miris suve trave. Odavno je u primeni kao sredstvo za ienje mokranih prolaza od svih tetnih produkata i sastojaka: peska, sluzi, gnoja, kao posle-dica katara i infekcija (zaraza). U novije vreme u nauci se aegovo svojstvo da pojaava luenje mokrae i da ubija mikro-be, tj. da ima antiseptiko delovanje, ne osporava vie. Sadr-i tanina i arbutina. Ovaj arbutin je glikozid koji se u or-ganizmu razdvaja u eer i hidrohinon. Hidrohinon kao fe-nol, tj. kao karbolna kiselina, ima dezinfekciono delovanje, tako da se pri ispiranju mehaniko delovanje pojaava blagim lelovanjem ovog hemijskog sastava (E. Majer). Prema tome, delovanje ovog lia je umesnije kod uveane prostate s gnojem, kod zapaljenja mokrane beike, kapavca, nedranja i zadravanja mokrae, akutnih oboljenja mokrane cevi i dr. Upotrebljava se kao aj, u dozi 20 grama na litar vode. Ali zbog moguih bolova bolje je spremiti odvar, u dozi 30 grama na 180 grama vode, uz dodavanje vegetabilnog uglja (npr. ugalj od topole) radi proiavanja i izdvajanja tanina. Ali su najboAI rezultati postignuti davanjem lia u prahu, po 28 grama dnevno. Ili treba spremiti zgustak i da-vati po pola do dva grama (0,52) dnevno. U akutnom stanju kapavca (tripera"), koji se danas lei penicilinom, daje se s uspehom kao praak u smei s hmeljom, po ovom receptu: Praha od lia mejeg gro&a ..... 0,5 grama Praha od hmela (lupulin) ...... 0,10 Ovo je za jedan praak; uzimati 510 prakova dnevno s vodom. Da je ovaj oblik (praak) primljen kao dobar, vidi se i po tome to su Nemci napravili ak i pilule od ovog leka pod nazivom vesicesan" (na na jezik moglo bi se prevesti kao beikolek"). Te pilule se prave od sasvim suvog praha od lia, u dozi po 0,6 grama, tj. za 10 pilula uzima se 6 grama praha (jedna kaiica). Uzima se po 6 pilula dnevno (prof. Bahem). U Americi se preporuuje i ovaj nain spremanja: Lie se prethodno zalije (ili nakvasi) onolikom koli-inom alkohola ili ljute rakije koliko je potrebno da se ono predije. To se ostavla da kisne kao aj. Od toga se uzima puna kaiica raskvaenog lia za olu kljuale vode. Piti kad se ohdadi: 23 olje dnevno. U nedostatku alkohola moe se aj spremiti i s vodom. U Nemakoj se 1015 grama lista u 150 grama vode kuva poda asa; taj se

odvar procedi i pije. Ovaj ib lii mnogo na imir, samo to ima slobodne plodne kite na vrhu granica. Raste po pustim sunanim livadama na peskovi-tom tlu, i po kamenitim obroncima zajedno s etinarima. Cveta u apri-lu i maju. Rod su mu sasvim crvena zrna, lepa, glatka, s koicom. Ni sko stablo obrazuje ib s granama i mnogim sjajnim veito zelenim li-em, koje je jajasto ili dutul.asto, sa ilama i s oblim krajevima bez zubaca. 2. KRUKA List od kruke sadri, prema konstataciji naunika, i lek arbutin, koji rastvara kamen i pesak kako u bubrenoj tako i u mokranoj beici. Kao aj. u dozi 10:100 grama kluade vode, pomae protiv bacida u mokrai i zapaljenja mokrane beike time to ubija bacide u njoj i umanjuje greve i bolove pri mokrenju. Delovanje mladog lia od kruke moe se pojaati aks g dodaju ljuske od jabuke, isuene i pretvorene u prah. Dokto-G Brijemone i ene konstatovali su da ovakav aj rastvara aesak u mokrai. z. KRASTAVAC U popularnoj medicini seme od krastavca, istucano i po-meano s vodom, daje se protiv zapalenja mokrane beike i Arugih nadraaja u beici, kao i kod poremeaja i zapalenja * organima za varenje. 4. SPANAD aj od spanaevog lista spada u lekove koji gone na mo-krenje i ublaavaju bolove u mokranoj beici kad je u za-oaljenju. Isto tako deluje i kod zapaljenja organa za varenje i obo-ljenja jetre. 5. VRAB-SEME Divlja proja, inuvak. Iako je dr Sava Petrovi pisao la nova medicina ovu bil>ku ne upotrebljava" ipak je najno-zija ponovo upotrebljava. Rod plodovi, koji imaju osobinu da teraju na mokre-nje, daju se u obliku aja, u dozi po 5 grama na litar vode kod peska u bubrezima, podagre i katara mokrane beike" (Naro-decki). Delovanje ove bilke osniva se na sastojcima silicijumove kiseline koje ona sadri (kao npr. rastavi). Seme sadri i rutin. Koren je dugovean. Stabljika ove bil>ks jako je razgranata. Listo-vi su kopl.astog oblika, vrlo hrapavi, a cvee beloukaste boje. Pore-Bano je na vrhu grana u grozdove koji se prilino izdue kad procve-taju. Plod je tvrd, sjaji se i ima sivu boju. Raste po pustarama, po ka-menitom tlu i bunju i po umama. Vreme cvetanja: majjul. Za leeae se upotrebl>ava plod. 6. lAN Upotrebljava se seme ove biljke. Od njega se spravlja napi-tak koji veoma koristi u leenju zapalenja mokranih puteva: 20 grama lanenog semena ostaviti da kisne u litru hladne vode 5 asova, a potom piti. 7. MEAVINA BILjAKA aj spremlen od ove meavine podstie bubrege na rad, te poveana koliina mokrae ispira mokrane cevi i beiku. Meavina se sastoji od: korena od selena korena zejeg trna korena slatkog drvceta' zrna venje. Od te meavine uzima se jedna do dve kaike i preliva sa tri ol>e kljuale vode. To se zatim ukuva do koliine dovolj-ne za dve ol>e i onda u toku dana popije.

1 Videti o toj biljci u glavi Zarazne bolesti i grozniava stanja". 8. RASTAVIN I NANA Daju se u sluaju zapaljenja mokrane beike, kao aj, onde gde treba da se veom koliinom tenosti ispere mokrana beika, naroito u poetku njenog zapaljenja. aj se pravi od podjednakih delova rastavia i nane. U istom cil>u daje se kao aj list i cvet od jaglija i seme OA lana. SIPANICA Trava od kide, kilavica, kilavnik. Kao to samo ime ove biljke kazuje, nekada se njome leila kila (Negta). Dr Sa-va Petrovi pisao je da nova medicina ovu bil>ku ne priznaje, mada navodi da je davana nekad i protiv mokrenja peska i uop-te protiv bolesti bubrega i mokrane beike. Takoe je da-vana i protiv slabosti vida kao posledice hroninog oboljenja bubrega ili njihove skleroze. Svi znamo da su je do danas upotrebljavali i narodni le-kari i univerzitetski profesori. U meseniku za praktinu medicinu i terapiju (deenje) za juni 1933. godine,' u pregledu kako se dei zapaljenje bubrega, kae se sledee: da je dobro davati aj koji tera na mokrenje i ubija klice (bacile), a taj aj se pravi od podjednakih delova lista mejeg groa i si-panice, tj. Ro1t iuae igz1 NegBa peogdjaepdanea k ih delova Dakle, ovaj lek nije naputen, nego se, naprotiv, upotre-bljava u medicini. Nerecki i Krugne konstatovali su da ova biAka pomae izbacivanju soli i uree. Sipanica Trava od kile (sipanica) ima jako razgranato stablo koje ss iri po zemlji, do 15 decimetara duine. Iz njega rastu male uto-zelene cvasti, najee s po 40 udruenih cvetova, izmeanih sa sitnim iz-vrnutim listiima. Cela bilka je gola, ako ne raunamo pojedine dla-ice na ivici listia aica je takoBe gola. Raste po peskovitim me-stima. Vreme cvetanja: junoktobar. Jae dlakave vrste ovog roda biljaka ne ulaze u obzir kao lek. Kao meavinu od vie vrsta preporuuje E. Majer: trave od sipanice lista mejeg groa lanenog semena korena od selena Spremanje: Po jednu kai.ku na olju vode prokuvati; i po 23 olje dnevno toplo piti. 10. BOB Pepeo od naeg batenskog boba upotrebljava se i bio je hvaljen ranije kao sredstvo protiv bolova bubrega i mokrane beike. Sada se smatra da se aj od njegovih cvetova i mahuna moe uspeno primeniti protiv peska u bubrezima.OSMA GRUPA OPTE BOLESTI ORGANIZMA POSAEDICE POREMEEAJA UNUTRANjE ISHRANE, TZV. RAZMENE MATERIJA U TELU Krvni oistitelji kao predohrana Podagra Hronian reumatizam (krvnog, ne zaraznog porekla) Gojaznost eerna bolest KRVNI OISTITEL>I KAO PREDOHRANA ovek ne mora da se razboli, pa da se onda lei. On moe jo kao zdrav, a osobito ako je nasledno naklonjen izvesnim poremeajima i obolenjima, da

primeni izvesno biljno lee-nje radi predupreenja ozbiljnijih poremeaja u telu. U tom cilju su uvedena, naroito u Francuskoj, proletnja leenja i proiavanja krvi. Najpodesnija sredstva su biljke u obdiku sadata ili isce-beni sokovi od voa, koji se uzimaju vie dana, uz odgovara-juu strogu i oskudnu dijetu, post i strogo odreen nain i-vota. Biljke koje se pri tom upotrebljavaju deluju pozitivno na izluivanje svih nepotrebnih sastojaka iz tela putem znoje-nja, mokrenja, luenjem putem stomaka, une beike, pdunih bronhija itd. Telo biva na taj nain podstaknuto, promena ma-terija izvedena iz izvesnog tromog stanja, i tetne materije sa sekretima udalene (E. Majer). Zbog toga se upotreblavaju ne samo svee ve i isuene bilke u obliku ajeva. U prvu grupu spadaju: naa batenska salata, ugas ili potoarka list i koren od maslaka, kiseljaka i dimnjae Ovi proletai kursevi leenja i preiavanja krvi", veli E. Majer, pokazali su se kao vrlo dobri i kod pacijenata s konstitucionalnim poremeajima i optim hroninim obo-ljenjima. Kod ljudi kod kojih se stvara talog (ljaka") u zglo-bovima, koji boluju od reumatizma i gihta, kod osoba kojima izbijaju ospe po koi sa ,eksudativnom dijatezom' (kao ek-zema, akne, oboleli od skrofuloze), bolesnika s hroninim konim bolestima, ak i nervoznih i neurastenika dolazi do iznenaujuih i dugotrajnih poboljanja posle ovakvih lee-nja koja ih preobraavaju. Ona su veoma korisna kod obolenja izraenih u poetku starenja: klimaksa i arterioskleroze" to se tie gojaznosti, koja spada takobe u ovu grupu po-remeaja unutranjih procesa u telu, tu treba razlikovati go-jenje usled lenosti i dobre hrane od gojaznosti kao posledice bo-lesti organa. U prvom sluaju primenjuju se ajevi ujutru radi mravljenja ili negojenja, u koje uvek ulaze sastojci za dobru sto-licu, a u drugom primenjuju se lekovi koji utiu na titnu le-zdu (i druge, npr. hipofizu), poto se smatra, ne bez osnova, da nedostatak joda remeti rad te lezde, koja, opet, svojim sokovima, bilo da su u nedostatku ili u suviku, remeti pravilno sa-gorevanje masti u telu ili izaziva srane nervoze (lupanja"), kao to je to sluaj kod Bazedove bolesti. Zato se tu daju biljke koje sadre jod, kao na primer, islandska mahovina, a osobito Brai (mehur-trava na srpskom jeziku), biljka koja se vadi na obalama SevernogIstonog mora, tu sui i zatim primenjuje se kao aj. Prema dr ulcu, moe se tim prostim sredstvom kod uroe-ne gojaznosti postii isti rezudtat kao i s tireoidnom. Ova biljka sadri 0,03% joda, zato deluje i kod guavosti. Njome je ulc kod poetnih guobolja u toku mnogih godina postizao du-gotrajne rezultate. U tabletama se daje protiv gojaznosti 23 dnevno, protiv guavosti 12. Isto tako kod skrofuloze le-zda. U Americi ova biljka ulazi u red sredstava protiv velike teine. Bazedova bolest moe se takoe leiti ovom mehur--travom ili mehur-mahovinom, jer je zbog poremeaja rada ti-tne lezde potreban jod. PODAGRA Podagra je bila poznata i opisana odavno. Od nje su patiln kral>evi i filozofi, bogatai i sirotani, i pesnici. Podagra dolazi od grke rei podos, to znai noga, i agra uhvaen, obuzet, rtva; dakle, podagrian je onaj koji ima bolove u no-gama. Re " (gut), umesto podagra, pojavila se na Zapadu u knjigama jo u IX stoleu i od toga vremena francuski i drugi naunici stalno su ponavl>ali taj naziv. Englezi kau gut",

Nemci giht", Italijani i panjolci gota". Osvetana stoleima, re gut" postala je klasina; prirodno je da je treba sauvati kako kae Francuz profesor Leper. Prvi na lekar koji je usvojio kod nas re giht" bio je malo le-njiv. Rusi kau podagra", Grci su nam tu blizu bili i ostali, znai da je ta re i kod nas poznata. Stoga i ja smatram da je bo-lja. Uzmimo re podagra", kad ve nismo uzeli zapadnjaku re gut". Uostalom, to ne menja stvar: gut ili giht svejedno je. Dakle, podagra veim delom zavisi od nedovoljnog rada je-tre kao i od onih preobraaja koji se vre u krvi i sokovima naega tela (hemizma). Podagra se najee pokazuje u zglobu palca na nozi izmeu prsta i stopala bolom, otokom, crve-nilom, irenjem spoljnih vena. Ali uz ove pojave idu i druge: neki put temperatura, pojaano mokrenje i pojaana sluzavost jszika, stomaka i ostalih organa za varenje kao dokaz da ne-to pije u redu. U dalem toku bolesti u zglobovima se taloe razne soli (mokrana kiselina itd.),. zglobovi zadebljavaju, zaokrugljuju se i ne kreu slobodno: postaju antavi i gube prirodni oblik (deformiu se). To je ve hronino stanje. Prema tome, u akutnim sluajevima imamo da se borimo protiv tih simptoma bolova, otoka, crvenila lokalnim sredstvima: oblogama, ni mnogo toplim ni mnogo hladnim, pre-ma tome ta se podnosi. ak i pijavicama (samo 23 na broju), istim, na oteenom zglobu. Zatim dolaze masti. U ovakvim sluajevima u samom poetku nije lako uvek odrediti da li imamo istu podagru ili reumatizam (akutan ili stari podlu-en), ili neko oboljenje lokalnog nerva. Zbog toga su dopute-ne masti koje umanjuju bol. Te su masti po sastavu iste kao i masti za hronian reumatizam zato njihov sastav treba po-traiti u odeljku o reumatizmu. Ipak ovde moramo uiniti izuzetak i pomenuti jednu mast koja najbole pomae, a iji glavni sastojak ulazi u sve mogue masti koje se prodaju bez recepta, kao razne alge" itd.1 Ta je mast sastavljena ovako: Ali je tu vano i pravilo: ne upotrebljavati za mazanje koe vie od 5 do 6 grama (jednu kaiicu) dnevno. Govorili smo o mentolu. I on se tu moe primeniti kao dodatak gornjoj smei: Salicilata metila .......... 5 grama Mentola .............. 1 gram Vazelina .........'.... 25 grama Lanolina ............. 25 Doza za jednodnevnu upotrebu ista je kao i kod prvog sastava. Po dunosti navodimo i uveni balzam popa Trankila, koji se moe spremiti, ako ne kod kue, a ono sigurno u svakoj apoteci. ' Neka mi kao opravdanje slui to to je ranije taj salicilov etiA dobijan iz jedne esencije, a ova iz biljke okiepa rgositepa, kanadskog porekla, koja je vrlo bogata salicilovim sastojcima (od ko-jih se pravi aspirin). Sad se to pravi hemijski (siptezom) iz salicil-mv kiseliie. Moe se spremiti jednostavniji lek: Od makovih glavica, esencije davandule, majkine duice, ruzmarina, nane, po 2 grama, izvesnu koliinu 95%-nog alkohola (200250 grama) i malu koliinu zejtina od karanfilia, spremljenog sa zrncima od maka. Pre upotrebe treba mukati, a mazati ili stavlati obloge po 12 asa. Od unutarnjih sredstava da pomenemo: opijum (afion) u vrlo maloj dozi i

samo dok uminu bolovi, jer zaustavla lue-nje mokrae, a to je tetno.Davanje hemijskih lekova (antipirina, piramidona, alona-la, fenacetina, kinina) ne ulazi u okvir naeg rada. Ali lekovi u kojima ima salicilata (salicilne kiseline i nje-nih proizvoda). kao to je npr. aspirin, natrijum-salicilatTABLA 23. 1 kruina; 2 vrab-seme, a granica sa zrelim semenom; 3 perun, a gornji deo bilke u cvetu; 4 bora TABLA 24. 1 sasa; 2 divla tikva, a zreo plod; 3 maslaak; 4 kandilica mogu se davati s nekim ajem ili mlekom, to u poslednje vre-me i preporuuju naunici. Prgedba: .Ako se daju hemijski lekovi, onda treba postu-aati po sledeim pravilima, da bi se izbegli dalji nadraaji stomaka, koji je jako osetljiv kod podagriara. Svima pomenutim hemijskim lekovima, izuzimajui aspirin, treba dodavati sode bikarbone; ili ih razmeane u sirupu lavati u sdabom aju od lipe ili u vodi od salate, koja ini da u stomaku deluje meke sirupa u dozi do 80 grama. Voda od salate (istucane) ima osobinu da stiava, zahvalujui svojim sastojcima (lakticinu). Dalje, voda od salate moe se po-meati s antipirinom, piramidonom, kininom i opijumom i time ak pojaati njihovo delovanje. Preimo sad na bilne lekove koji se daju isti. 1. VRBA Bela i druga vrsta, bliska crvenoj i rakitnoj vrbi vita vrba. Upotreba kore od vrbe kao leka mora da je starog da-tuma. Nauna hemijska analiza pokazala je da u njoj pored osta-log ima osobite materije, salicina. ak je i divlje hotentotsko pleme upotrebljavalo koru od vrbe protiv bolova. Kora od vrbe moe zameniti kinu, kako u unutarnjoj tako i u spoljnoj tpotrebi pri ispiranju gnojnih rana itd. Ova vrsta vrbe razlikuje se od rakite time to ima us-pravne, slabo rairene grane i due lie. Ali uglavnom belu krtu vrbu moe zameniti crvena, a crvenu ova vita, jer ' Iz ove vrste Mak-Lagan izvukao je glikozid salicin: ovaj delo-vanjem izvesnih fermenata prelazi u glikozu i saligenin. Saligenin je alkohol. Kpn je salicilna kiselina dobijena sintetski, poela je da se upotrebljava ona (ili njene soli), a kora od vrbe otila je u zaborav. Retko koji lekar danas misli na to da primenjujui neki salicilat u stvari lei lekovitim bil>em, ak mu je srodstvo s vrbom i nepoznato (E. Majer). hemijski sastav, osobine i doza za leenje isti su za sve. Za lek treba uzetr koru od grana koje imaju vie od tri godine. Doza je ova: istucane kore 23 grama pre svakog ruka i veere uzimati kao praak; rasb u vinu 50 grama na 1000, po 8090 grama toga vina pre doruka i pre ruka kao stomano sredstvo. Bela vrba Vodeni zgustak od resa (maca) kao sredstvo protiv greva i protiv uzbuenih nerava, nesanice, strahovanja itd., uzimati uvee pre spavanja po 12 kaiice (treu kaiicu sat posle toga, ako pomenute pojave nisu 2. BELI JASEN U popularnoj medicini odavno se primenjuje beli jasen. Ali naunici,

Pejro i Delari, dobili su njime izvanredne rezultate kod podagrinog reumatizma (pomeanog). Nie je dobio takoe debre rezultate u leenju akutnog reumatizma, gde on, uz druga sredstva, pomae da se raziu otoci u zglo-bovima. Delovanje belog jasena osnovano je na jakom znojenju i znat-nom mokrenju neposredno i ia sniavanju temperature. aj se pravi od lista, kad se grubo istrlja. Uzima se de-zertna (okr dve kaiice) kaiDika lista na olju kljuale vode. Jo bolje je uzeti seme od belog jasena, jer ono ima leko-vitih sastojaka u veoj meri. Zato se na selu moe propisati i sirup sa semenom za stare podagriare po Leklerkovom receptu: Semena belog jasena u prahu ..... 500 grama Gumiarabike ........... 150 eera ............. 4000 Vode .............. 4000 Mogu se uzeti i manje kodiine ovih materija (1/21/4. pa n 1/10). Lek se sprema na ovaj nain: seme se stalno preliva kl.u-alom vodom. Zatim se u toj tenosti rastvara eer i gumi-arabika. Procedn se i uparava dok se ne dobije sirupasta masa. Uzima se 46 kaika dnevno. 3. JASMIN Isto delovae kao to je jasenov ima i jasminov isuen LIST. On deluje na bolu razmenu materija u telu, koja je naru-ena kod podagre, reumatizma i njima slinih bolesti. Doze su iste kao i kod jasena. 4. MAJKIN CVET Noni sastanak. Upotrebljava se list ove bilke. Od njega se sprema aj i uzima kod podagre s reumatizmom i peskom u bubrezima (30 : 1000). Doze su kao kod jasena. Ova biljka je iz roda krstaica. Stablo je n>eno cilindrasto, lie ovalno, kopAasto i zupasto, zaotreno i na drke nasaeno. Sta-blo dostie do 1 metar visine, slabo granato. Cvetovi su krupni, pur-purni, plavi ili ruiasti; mahuna okrugla i dugaka. Raste po su-nim livadama i po zidinama, gaji se i po batama kao ukras. 5. TRENj Kao to je mnogama poznato, peteljke od treanja deluju kao sredstvo za bolje mokrenje, to je u isto vreme dobro za jetru, stomak i bubrege. Doze za aj obine. JEDI Nalep. Ovu biljku, od koje se danas upotrebljava tinktu-ra od korena, alkoholatura od lia, kao i ekstrakt iz korena iako je podesna za leenje podagre i njenih napada, ne treba pripremati kod kue i upotrebljavati bez kontrole lekara, jer je vrlo otrovna i izaziva pojave koje mogu da uplae bole-snika. Bolje je leiti se njome samo u spremljenim apotekar-skim lekovima: na primer, kapljicama daju se po 5 kapi na eeru, pri napadu bolova ili kod promuklo-sti (najvie 10 kapi) Tinkture od semena daje se najvie 2 grama za 24 asa, tj. po 1540 kapi najedanput, 23 puta dnevno, u vodi, ali doza od 2 grama ne sme da se prvkorai. Daje se do pojave prvog proliva.Najbolje je da tinkturu napravi apotekar po propisima farmakopeje, a razblauje se deset puta (1/10).

Tinktura od krtole je razblaena pet puta (1/5). Kako je pak glavica est puta siromanija lekovitim sastojkom, ona se moe davati To treba da kisne 10 dana, pa se zatim ocedi, procedi i daje: 1 kaiica prvog dana 2 kaiice drugog i treeg dana 3 kaiice etvrtog dana ili obrnuto: prvog dana drugog dana treeg i etvrtog dana petog i estog dana A k o j e s e nj i k a u n d a j e d o b r e rezultate kod podagre, ostali lekovi mogu biti iskljueni. Nikad se ne smeju uzeti, npr., dva grama tinkture odjedan-put, jer sv moe javiti odmah nesvestica, proliv, malaksalost. Pri pojavi takvih simptoma treba prekinuti odmah uzimanje. Po petnaest kapi tinkture kako kae prof. Bahem 2 do 3 puta dnevno, dovoljno je. Kao to se vidi, ovaj lek od jesenjeg kauna je otar, ali t nisam mogao da ga izostavim, jer je dobar i specifian za lagru, a meutim vrlo je dostupan, tako 3 kaiice 3 2 1 kaiica. rei domai cvet, od koga se uz izvesnu panju moe napraviti pravi lek. Ali treba bvti oprezan (ako neko pogreno popije vie od 2 grama najedan-zug moe stradati).' Ko je vet da sebi spremi ili je u mogunosti da kupi u apoteci moe iskoristiti protiv podagre i ovu kombi-vaciju: Tinkture od semena mrazovca . . Tinkture od velebilja (beladone) Litijum-citrata ....... Tome se dodaje: Medovine sa sokom od luka2 koliko treba do ..... grama Sve se pomea i davati po 1 kaiicu 3 puta dnevno. Za e-tnri dana to nije opasan lek. Jesenji kaun ima krtolu koja je krupna, mesnata i omotana u mrke a opnaste sare (dr S. Petrovi). Lie je proletnje i razvija se vrlo polako. Bilka je nepotpuno razvijena i kad se cvet pojavi i razvije. Listovi izbijaju u aprilu, a cvet i plod se obrazuju u septem-bru, tako. da su listovi u punom razvitku posle oploenja. Zbog toga se kae: sin se rodio pre oca" Iz ena izlaze jedan AO gri cveta. Semenke su mrke, okrugle i hrapave. Raste po podvodpim livalama, obino kad su livade u jesen poplavl.ene. Kod hronine podagre (gihta) imamo stanje uglavnom ovakvo: poveanu koliinu mokrane kiseline u krvi i pojavu te iste mokrane kiseline u obolelim, vie ili manje osakaenim zglobovima, zajedno s drugim kiselinama. 1 Tinktura se pravi od semena i alkohola: uzme se 10 grama seme-ga, pokvasi spiritusom i dri 3 asa; zatim se naspe u levak, jo jednom nrelije spiritusom i posle pusti da se iscedi najmanje sto grama. Tih sto grama je potrebno da ne bi tinktura bila gusta. * Kaika meda, dve kaike vode, ostalo sokod luka do 60 grama. Prema tome, zadatak leenja nije samo u tome da leimo neko odreVeno mesto nego svu krv i celo telo. Toga radi moramo podesiti dijetu, koja u dalem preobraaju hrane u telu i krvi nee pomagati stvaranje mokrane kiseline, nego e je umanjivati; i drugo, moramo davati sredstva koja e proistiti krv i zglobove od

mokrane kiseline, bilo time to e je bre isterivati napolje kroz bubrege i s mokraom, itd. Dakle, po-trebna nam je hrana koja nee biti otrovna i lekovi koji e proistiti krv od prevelike koliine tetnih materija i ta-loga, tj. delovati kao krvni oistitelji. 0 dijeti ne mogu ovde govoriti. Za ta pitanja neka itaoci vide na kraju knjige dodatak Dijeta". to se tie rastvara-nja mokrane kiseline u krvi, tkivu, zglobovima, tih oisti-tela" krvi ima dosta. Tu prvenstveno dolaze mineralne vode i mineralni i hemijski lekovi koji imaju slina delovanja (da iste ili da pojaavaju mokrenje). Ostavljamo to za druge nae radove.' Glavno je da se stvaranju mokrane kiseline i drugim sa-stojcima taloga u zglobovima (tzv. holesterinu i kiselinama, fosfornoj i oksalnoj) stane na put: prvo, pojaanjem rada osla-bele jetre, drugo, poveanim luenjem mokrae, i 3 grama 2 60 tree, zabra-nom tetne hrane (mnogo mesa). Prema tome, sva bil.na sredstva koja lee jetru i pomau bubrege u luenju mokrae, a izneta su u odgovarajuim glavama (kod bolesti jetre i bolesti bubre-ga), imaju primenu i ovde i mi na njih upuujemo bolesnike i itaoce. to se tie krvnih oistitela" koje preporuuju kao taj-na sredstva razni nadrilekari i spekulanti ova sredstva sastoje se ili od uvezenih bil>aka (jedne, dve) ili od obinih na-ih bilaka koje se upotrebl>avaju kod drugih bolesti, a speci1 Jedan primer samo: Japanci", navodi prof. Leper, ne boluju od podagre, ni akutne ni hronine, dok su Englezi, Francuzi, panjolci i Nemci polagriari. Moe biti da Japanci uivaju tu povlasticu zbog toga to se hrane gotovo jedino pirinem, koji u sebi sadri dosta ka-lijuma. To je objanjenje poteklo usled toga to se kalijum (njegovo je-dinjen>e je kalijum-acetat, koje smo pominjali kod bolesti bubrega) poka-zao kao dobar lek protiv podagre." Dakle, da bi se podagra predupre-dila ima razloga da se jede pirina. JZLNO kod reumatizma i bolesti bubrega, i naroito izazivaju vojaano mokrenje. Njih smo pomenuli u poetku ove glave. Ali kako pojedine biljke ili meavine biljaka deluju je-lnovremeno i kod podagre i kod reumatizma mi emo ih sad vavesti i prei na izlaganje o njihovom delovalju. V isto vreme tvrdimo da je neki put vrlo teko razlikovati i odvojiti hro-nnnu podagru od hroninog reumatizma. esto se te dve bole-sta jave zajedno kod istog oveka i u istom zglobu. Iz tih ra-zloga bil>ke koje emo navesti i lekovi od njih (pored napred oobrojanih) mogu da se primene kako kod podagre tako i kod reumatizma, naroito kod starijih ljudi. REUMATIZAM KRVNOG POREKLA' Poznato je kako reumatizam moe osakatiti oveka, naro ito zglobove prstiju na ruci i na nozi, ree kolena i laktove, a jo ree prlenove kime, mada i toga ima. U tim zglobo-vi-ma stvaraju se talozi od tetnih sastojaka iz telesnih sokova (krvi i limfe), koje treba na kakav bilo nain odstrani-ti, najpre s toga mesta, a potom iz tela, bilo prethodnim ra-stvaranjem bilo njihovom izmenom. Nauci i popularnoj medicini poznati su mnogi lekovi za to. Nauna medicina primenjuje lekove prema tome da li je hro-nini reumatizam posledica zaraze ili ne, i prvo nju unita-va. Zatim ,daje i razne vakcine, za koje se ne moe rei da su spasonosne niti mogu biti dostupne svakome. Savetuje odlazak u banje i kupatila (jodna, sumporna i ona koja deluju na poboljanje sokova u organizmu), a tako isto i dijetu. Dakle, kod ovih bolesti svuda se istie sastav ishrane kao vaan inilac Akutni reumatizam s otokom jednog i vie zglobova moe nastu-pnti usled

akutne ili hronine guobolje i krajnika prenoenjem pu-tem krvi; isto tako usled kapavca, zauaka, drugih kakvih klica u us-tkma. zubima i nepoznatim mestima u telu. Taj oblik ne treba meati s krvnim. Re krvni" uzeta je u smislu ogpitem, tj. da su tome uzrok re.meaji u tkivu i u sokovima rvejeg organizma, dakle, u unutra-i>oj ishrani tela, usled ega imamo izdvajanje i taloelje raznih soli i tetnih sastojaka u obolelim zglobovima ovekovim Kod zastarelih hroninih sluajeva ta se razlika ne ini. i neophodan uslov da se organizam njome dale ne truje. I odmah zatim kao neophodni lekovi preporuuju se mineralne vode i ajevi od lekovitog bila radi ispiranja i ienja organizma. Nauka i popularna medicina tu su se u svojim zadacima podu-darile. Zato ovoj poslednjoj kategoriji lekova i pristupamo. 1. MEDUNIKA Suruica, suruarka, svinjurak. Svei cvetovi ove biljke imaju sastojke koji, kad se bilka osui, prelaze u salicil-nu kiselinu (od koje se pravi aspirin i njemu slini lekovi) i pomau protiv reumatnnih bolova. Nekada se medunika upotrebljavala kao lek protiv otoka i kao udotvorni lek protiv bolova u zglobovima. Inae, utvreno je da ona deluje na mokrenje kod vodene bolesti u trbuhu, kod otoka nogu i otoka zglobova. Ipak ona neosporno ostaje kao izvanredno pomono sred-stvo u leenju akutnog reumatizma time to izaziva jae mo-krenje, to otklanja izlive tenosti i otoke zglobova.Mora se pri tom paziti na jedno, naime: da pri spremanju aja od nje voda ne doe do take kljuanja (100S), jer se u tom sluaju s vodenom parom isparavaju i lekoviti sastojci. Zbog toga vodu za aj treba grejati samo do 90S. Zatim popariti travu i dobro potopljenu ostaviti da kisne 12 asova. Ako elimo da spremimo sirup od dobijenog aja, onda se aj s liem cedi pod pritiskom i od dobijene proceevine i eera pravi sirup u odnosu 1:2 eera (po teini tenosti). Od toga se pije 100150 grama dnevno. aj se pije po pola litra dnevno, a sprema se u dozi po 10 grama za olju kljuale vode. Sirup se sprema po receptu: Medunike (vrh stabla s cveem) .... 250 grama Kljuale vode ........... 2000 Dalje postupati prema navedenom uputstvu. Ili se spremi alkoholatura i daje po 12 kaiice dnevno. 2. KOSTRIKA Miji trn, veprinac, trnobor. "Upotrebljava se kuvan koren od ovog iba kao sredstvo koje isti i tera na mokrenje i kod podagre i kod reumatizma. Kostrika Doza mu je: 60 grama na litar kljuale vode. Pije se malim oljama, pre jela, jer je u isto vreme i ape-ritivno sredstvo: pojaava volju za jelo To je nizak ib (do 6 decimetara). Stablo mu je u gornjem delu jako granato. Lie jajasto, zaotreno, bodljikavo. Rod je crven. Mladi izdanci su mu meki i jedu se kao i pargla. Raste u toplijim krajevima. Vreme cvetanja: martapril. 3. KLEKA Venja. U leenju hroninog reumatizma osim aja (doza 3050 grama na litar kljuale vode) upotreblava se, a dala je dobre rezultate, i smea klekinog zejtina s etrom u odnosu 8 grama (zejtina od venje) prema 4 grama (etra). Dnevna doza je svega 10 kapi, u odvaru od jema ili u mleku da se ne bi kvario stomak. Iz venje se vade dva zejtina. Takozvani ekstrakt (zgustak) kleke, a uveni harlemski zejtin je zejtin od kleke kome su pridodata jo 23 malo poznata zejtina (tajna su). Harlemski zejtin je dobar protiv napada i bolova kod podagriara i reumatiara a i protiv bolova u bubrenoj i u-noj beici. Ovde,

gde rad bubrega treba da bude ivli pod-sticanje na rad postie se najbole smeom spremljenom po ovom receptu (sprema je apotekar): Tenog ekstrakta od rastavia ..... 10 grama Mekog ekstrakta od zrna venje ..... 10 Sirupa od pet korena ........ 380 Od ove smee treba davati 25 kaika dnevno. Ne mo-emo oekivati da e neko u dananje vreme praviti ekstrakt od rastavia, kod tolikih gotovih lekova. Ali ipak moe doi vreme kad e se to koristiti, bilo zbog toga to e taj lek biti bol>i nego drugi, bilo to e se ljudi vie zanimati tom materijom. 4. CRNA RIBIZLA Lie ovog iblja uveo je u medicinu uveni prof. Iar, poto je njome izleio jednu bolesnicu koja je godinama bolo-vila od reumatizma. On joj je davao svako vee aj od li-a ove biljke. I mnogim drugima kod kojih se ponavljao rersatizam pomagao je ovaj lek. Drugi lekari su potvrdili ovo delovanje. Tako je posle toga u listu crne ribizle konstatova- neka esencija koja nadrauje bubrene elije i time po-jaava luenje mokrae, a s njom izbacuje tetne sastojke iz tela. Preporuuje se list od crne ribizle kao aj, u dozi 5:100 grama kluale vode, i to pola litra aja dnevno. Ili se iz li-pAa spremi tean zgustak i daje po 1 kaiica pre ruka i ggre veere. Kod hroninog reumatizma dr Leklerk preporuuje ovu smeu: Lista od crne ribizle . Lista od belog jasena . Cvetnog vrha od medunike Od ove meavine uzima se po jedna kaika na olju kljuale vode. 5. IMIR Ova biljka koristi se za znojenje, kao sredstvo za prei-avanje krvi, i protiv hroninog reumatizma. Sa uspehom mo-e se primeniti odvar od imira. On se sprema na ovaj na-in: 40 grama imira, grubo isitnjenog, kuva se u jednom litru vode sve dok se ne ukuva jedna etvrtina (tj. da ostanu 3/4). Taj napitak treba dati u 4'5 puta, s razmakom; ali ga prethodno dobro zasladiti, jer je prilino gorak i neprijatai za pie. imir je svima poznat bun. 5. MRKVA argarepa. Sok od korena mrkve, u dozi 50150 grama dnevno, i vie, moe se kod reumatizma i podagre primeniti kao oistitelj krvi. 100 grama 5 Mrkva aklija, kalaver, kaduna, krastavica, pelen crnogorski, kua. U leenju reumataara koji su ve preleali glavnu krizu i nemaju otoka, a znoje se mnogo i to ih znojenje iznurava primenjuje se alfija. U tu svrhu daje se tinktura od nje, po 50 kapi na dva asa, pre momenta kad se oekuje znojenje. Ili se sprema jo savreniji lek zgustak od osigurane (stabi-lisane) biljke, i uzima jedna kaiica pre spavanja. alfija je bila opisana ranije kod grudnih bolesti. VRANILOVA TRAVA Esencija izvaena iz ove biljke moe sluiti kao osnova za mast koja se upotrebljava u leenju reumatizma, spremljenu po ovom receptu: Esencije od vranilove trave Alkoholata od ruzmarina . Za spoljno utrljavanje obolelih zglobova. 9. KARANFILI Za mazanje oteklih i okolnih mesta (lako utrljavanje spolja) isto tako moe se primeniti smea zejtina od karanfili-a s jodom, po ovome receptu i srazmeri: Zejtina od cveta karanfilia

Joda ....... ........ 10 kapn Utrl.ati po volji. Ova mast kad se upije moe dugo da se zadri u koi na mestu gde se javlaju bolovi i deluje dugo. 10. REN Sirup od rena ulazi takoe u grupu lekova koji lee reu. matizam kad se daje u smei s jodom. Odnos je 1 gram (joda):10 grama (sirupa od rena). Daje se po jedna kaiica dva puta dnevno posle jela. 11. JAGODA Primena jagode kod podagre s reumatizmom, ili samo kod jedne od ovih bolesti, osnovana je na ovim naunim podacima: 1) Soli koje se nalaze u jagodama (plodu) umanjuju kiselinu u krvi i bore se protiv nje zbog toga ih je korisno davati podagriarima. 2) Jagode sadre i neka jedinjenja srodna salicilu (od koga se pravi aspirin) zbog ega je dobro davati ih u leenju reumatizma, kako akutnog tako i hroninog, osobito s mlekom. 12. PENICA I PIRINA Zrna ovih ita sadre vitamin V (Be), vrlo koristan za organizam (ima ga jo u digerici, mozgu, soivu, pasulju, ze-lenom kupusu, jajima, pivskom kvascu, malo i u salati, spana-u, ribi i luku) koji pati od hroninog reumatizma. 3. ARTIOKA Skuvana biljka dobra je za stomak, osobito njeno lie. Sirova se ne moe upotrebljavati jer je teka za stomak i za-mara ga. Nakvaena u vruem slabom belom vinu, kao aj, dobro je sredstvo protiv reumatizma, podagre, peska u bubrezima, u-tice i drugih bolesti koje su dole usled rave razmene ma-terija u organizmu. Za starije lude naroito je dobra kod azo-temije, tj. trovanja sopstvenim otrovama usled bolesti bubre-ga, otoka, oteanog mokrenja i t. sl. Treba je saditi po batama to vie i iskoriavati u ovu svrhu. 14. ROTKVICE I KUPUS Upotrebljavaju se sirove zbog toga to u njima ima sumpo-ra koji je koristan za reumatine bolesnike. Ukoliko ih sto-mak podnosi i ukoliko jetra takvih bolesnika ne reagira na njihovu upotrebu one se mogu dugo upotrebljavati bez tete.Kupus moe da se upotrebi i-spolja: protiv bolova usled reumatizma, 'bolova u krstima (lumbago), iijasa i t. sl., i-gova usled reumatizma nerava.Upotrvbljava se list od kupusa. Taj lek za spoljnu upotrebu sprema se na ovaj nain: Krupne ile na kupusnom listu iseku se makazama, poto se list prethodno dobro opere. Zatim se taj list stavi pod neki valak, oklagiju ili bocu, i izglaa se da bude svuda ravan, podjednak. Potom se pokvasi u 3%-nom rastvoru borne kiseli-ne (koja se kupi u apoteci) i tu kisne 23 asa. Posle toga se koa na bolesnom mestu tela malo zategne i list prilepi na to mesto. Preko njega se metne neka pamuna materija (flanel, platno) u nekoliko slojeva, odozgo zavije i tako ostavi pola dana. Menja se dva puta dnevno. Ovim se zamenjuje zagrevajua obloga ili iroki plastir (flaster"). 15. KONOPLjA Protiv reumatizma primenjuje se aj od lia ove biljke, u dozi 35 grama na 100 grama kluale vode. Piti 23 olje dnevno, tople. 16. ORLOVI NOKTI Kozja krv. Ima sluajeva gde -je reumatizam u vezi sa sifilisom i kod istog oveka postoje obe bolesti. U tom sluaju za ienje krvi, i zbog sifilisa i zbog reumatizma, kao i zbog konih bolesti ako i njih ima, upotreblava se aj od suvog lia i kore ove biljke, u dozi 20 grama na litar

klua-le vode, po 23 ole dnevno. 17. MEAVINE KAO LEK PROTIV REUMATIZMA tav. BALZAMI Ovi balzami nisu isto bilni lekovi, nego meavina biljnih, ivotinjskih i hemijskih sastojaka. Smatrao sam da moj rad ne bi bio potpun kad bih izostavio ove kombinacije koje, iako nisu isto bilne, nisu bez bilja; i drugo, one su toliko korisne i od opteg znaaja da ih vredi popularisati. Tu spada uveni balzam opodeldok, koji se upotrebljava kao lek za trlanje spolja, a sadri ove materije: Sapuna od goveeg loja ........ 30 grama Amonijaka u tenosti ........ 10 Kamfora ............. 24 Ulja od majkine duice ....... 2 Ulja od ruzmarina ......... 6 90%-nog alkohola .......... 250 Za spremanje leka postupak je sledei: Treba isei sapun na komade i spustiti u jedan dugulasti sud, u nj sipati alkohol i onda staviti da se na pari sve istopi. Zatim dodati kamfor u prahu. Kad se sve to rastvori, dodati obe vrste zejtina. U tu gustu tenost nasuti 10 grama istucanog ugljena od ivotinjske kosti i mukati je dok se ne izgubi boja. Onda dodati amonijak i odmah cediti, dok je tenost vrua, u boice sa irokim grliem. Balzam je gotov. 18. KAMFORNE MASTI Iako nije naa biljka, ve kineska (s ostrva Formoze), ipak se zejtin iz ove biljke moe lako na-baviti; zato nije naodmet dati uputstvo za spravlanje kamfor-ne masti. Kamforna mast za trlanje po britanskom propisu pravi se sastojaka: Kamfora ............. 100 grama Ulja od lavandule .......... 3 Amonijaka ............. 20 80/o-nog alkohola .......... 300 Nasuti n?1 dlan koliko moe stati i time trlati obolelo esto. Za kamforni alkohol (spiritus"): Kamfora u prahu .......... 100 grama 60%-nog alkohola .......... 900 Ostaviti da se rastvori. Za kamfornu rakiju" upotrebljava se: Kamfora ............. 100 grama 60-%nog alkohola .......... 3900 (Francuski -Sos1eh) 19. BALZAMI OD TERPENTINA Uljasto-smolasta masa nazvana terpentin, koja se dobija iz irimorskog bora, upotrebljava se kao lek i unutarnji i spolni. Terpentin ulazi u sastav mnogih drugih lekova, plastira i masti. Esencija od terpentina dobija se na taj nain to se ter-vevtin pee (kao rakija). Ona ulazi u sastav lekova za trl>a-oe mesta gde se oseaju bolovi od reumatizma. Npr. po receptu: Kamfornog zejtina . . Esencije od terpentina . Mast za trljanje protiv bolova: Esencije od terpentina . Kamfornog zejtina . . Esencije od ruzmarina Smeati i time trljati obolelo mesto.

GOJAZNOST DIJABETIS Prethodno nekoliko rei o samoj bolesti. Gojaznost je ta-koe jedna od bolesti poremeaja ishrane u organizmu. Usled ega dolazi taj poremeaj? Nauka je ustanovila vie uzroka, i to: 1) poremeaj u luenju sokova izvesnih lezda u orga-nizmu (titne, hipofize, jetre, polne lezde itd.), a usled tog poremeaja masne stvari koje se uzimaju u obliku hrane ili sa hranom ne prerauju se i ne iskoriavaju potpuno, nego se izdvajaju kao mast (ili loj) pod koom i deponuju oko unutarnjih organa i u njima; 2) unoenje u organizam veih ko-liina masti i masnih hranlivih tvari koje nisu potrebne, "ve suvine za telo, te ih ono gotovo nepreraeno odvaja; 3) na-sledne osobine kod ljudi koji naginju gojaznosti oni se goje ma ta jeli; 4) dugotrajno sedenje u toku dana, malo kretanja i izbegavanje svakog fizikog rada vode takoe gojaznosti. Kod normalnih, zdravih ljudi loj (ili mast) u telu treba da iznosi 1/20 teine tela (npr. na 60 kilograma teine do 3 kilograma masti). Kod Gojaznih salo dostie mnogo veu te-inu, pa ak ide do 1/2 celokupne teine tela.Ne moemo ulaziti ovde u sve detalje te bolesti, dovoljno je da kaemo da se ovek koji ima okrugao podgunjak, koji s malom visinom (1,601,70 m) ima 100 kilograma ili vie moe smatrati kao gojazan. Takvi ljudi, mukarci ili ene, oseaju tekoe u radu srca, bubrega, krvnih ila, poinju tee disati. Oni ako dobro jedu i piju, suvie optereuju i jetru, umaraju je, i ona se brzo poremeti. Gojazan dobija kamen u unoj beici i bubrezima" kae prof. Leper. On ne moe brzo da svari, provari, ili, kako se to nauno kae, sa-gori onu koliinu masti koju prima, te jo vie otea. To isto vai i za drugu nepodesnu hranu, koju ne samo to ne moe iskoristiti nego ga ona veim delom i truje. Zbog toga je prvi lek protiv gojaznosti: disciplina i vr-stina vole u pogledu koliine jela i pia i panja u izboru kakvoe hrane. Koliko treba da jede i troi gojazan ovek zavisi od ste-pena gojaznosti i drugih prilika. Glavno je da umanji masti i eerne materije (u koje ulaze pirina, hleb i branena jela npr. testa), i da hranu ne soli mnogo. Vodu treba piti pre jela. Ostale dijetetike mere treba traiti u mojoj knjizi 0 dijeti, v u nzvodu na kraju ove knjige. to se tie naih biljnih le-kova, tu se treba drati ovih uputstava:Prvo uputstvo. Pre svega, treba poboldiati krvotok v druge radnje u trbuhu; u tom cilju pomagati luenje jetre i ljen rad. Zbog toga treba davati i mogu se davati svi oni lekovi koji pomau luenje ui. Dakle, sva 100 grama 2 40 grama 10 sredstva koja su bila po-menuta kad smo govorili o leenju bolesti jetre, o zadra-vanju ili nedovolnom luenju ui, imaju biti primenjena n ovde.Drugo uputstvo. Pri oseanju da je jetra preoptere-ena, poveana, osetliva pri pipanju; ili, mada je s te strane sve u redu, ako se merenjem uvia da gojaznost raste treba primeniti biljne lekove koji jaaju rad jetre. Toga radi pri-meniti lekove navedene i opisane kod slabosti jetre. Jer jetra kao organ koji prerauje i rasporeuje ishranu za ceo organi-zam ima potrebe da bude podsticana na rad. (Videti redosled bil.aka kod bolesti jetre.)Tree uputstvo. Reeno je da za vreme jela ne treba pnti vodu. Najbole je za vreme jela ili odmah posle jela piti ajeve koji jaaju stomak, pomau kretanje creva i, to je glavno, pomau isterivanje gasova iz creva, a to su slabi a-jevi od: kima, anasona i nane. (Videti kod bolesti stomaka kako se pripremaju, uzimaju i kako deluju.)

 e t v r t o u p u t s t v o. Treba pomagati mokrenje. Zato treba uzimati one bilke i ajeve krji poveavaju izluivanje iokrae, da se zadravanjem vode u telu, usled slanog jela i slabih bubrega ne bi oteavali disanje i krvotok gojaznog bo-lesnika. Te bilke smo ve pominjali kod bolesti bubrega, pa ih ne treba ovde ponovo nabrajati. Njima treba dodati i limu-nalu (od limuna). Peto uputstvo. Kad se osete tekoe sa srcem i disa-njem ne treba primenjivati nikakve naroite lekove, nego ii na ist vazduh, umanjiti hranu, a od lekova uzimati samo aj od gorocveta (videti kod sranih bolesti) jedno kratko vreme, 34 dana. esto uputstvo. Gojazni ludi vole da jedu mnogo i oseaju glad kad im je stomak prazan, te zbog toga i koliina hrane ima za njih znaaja. Da bi utolili glad i napuniti sto-mak, potrebno je da se prethodno zaloe zelenom salatom i sve-pm povrem (mladom rotkvom, kupusom itd.), pa potom mogu jesti krompir, jabuku i beli hleb, bez masti i zejtina. Povre sadri malo (umereno) kalorija a vie vitamina. Treba izmeu obroka piti vodu da bi se bolje ispirali bu-brezi i izbeglo da krv postane lepljivija nego to treba. Sedmo uputstvo. ivot na istom vazduhu, etnja bez umaranja, kretanje, gimnastika, ak i masaa, uinie da se smra. Ali u svakom sluaju to mravljenje da bi se iz-begle nagle rave posledice po srce i njegov mii, kao i za celu raspodelu materije u tedu ne treba da bude vee od 150 do 200 grama dnevno, tj. 112 kilograma nedeljno. Leenje gladovanjem radi mravlenja, kako ga praktikuju neki, naroito ene, ne treba da traje due od pet dana. Ma koliko bilo umesno, ono ipak poneki put moe da povue za sobom teke posledice. Da ne bismo bolesnika od gojaznosti ostavili sasvim bez leka, naveemo ovde meavine koje se preporuuju u stranoj popularnoj medicini. To su: 1) Cvet od trna i rastavia. Spravlja se aj, i pije po 23 olje dnevno. Moe se malo zaeeriti. 2) Cveta od trna ........... 5 grama Rastavia ............ 10 Ruzmarina ............ 10 alfije ............. 5 Pelena' ............. 3 Kljuale vode ........... 1000 Ovaj aj piti po 12 olje dnevno; a moe se i sve popiti u toku jednog dana. Kao to se vidi, ovo su sasvim nevine meavine biljaka. Ovako sastavljene one mogu POVOANO uticati na stanje u stomaku i bubrezima. ENERNA BOLEST Jedna od najsloenijih bolesti u ovoj grupi je eerna bolest. Ona je prava bolest poremeaja krvi u pogledu iskori-avanja u organizam unete hrane. Njen nastanak i uzroci koji izazivaju i dan-danas su za mnoge sluajeve nepoznati i ne-objanjivi, mada je ta bolest bila poznata odvajkada i mada eer u mokrai takvih bolesnika pronaen jo pre 3000 golina! Savremena medicinska nauka dosta je uinila da pro-un tu bolest i da omogui njeno leenje, ali oni koji se bave time nisu uvek zadovoljni. Razume se da ne moe biti drukije, ]er, kao i u mnogome drugom, nisu svi ljudi jednaki i tok bo-lesti nije isti kod svakog obolelog oveka. Ako se eerna bolest pojavi kod oveka do 4243. godine, lake se

lei, kau Englezi, nego ako se javi pre tog doba. Ona se lei, vele oni, vrlo uspeno ako se ovek stara da je dei. Ali za decu je to vrlo teka bolest i ne obeava nita lobro. eerna bolest je u stvari skupljanje nepotrebne koliine gaeera u krvi ovekovoj i izbacivanje tog eera s mokraom. Do ovog poremeaja dolazi bilo usled prekomernog uzimanja eera ili hrane koja stvara eer (mahom branena jela i testa), bilo to su se poremetili prerada i preobraaj e-era u krvi. Ne na kratak, prolazan rok, nego na dugo vreme, stalno. Nauka kae da uzrok ovom poremeaju nije samo obi-lato uivanje u eeru i eerastoj hrani i nekretanje, tj. vain ivota koji zahteva svakodnevno dugotrajno sedenje, ne-go i nervni potresi, dugotrajne teke brige, oslabeli rad je-tre, koja treba da prerauje i raspodeljuje eer u telu, slabo stanje bubrega i Jo neki nama im obo drugih lezda u telu, a u prvom redu guterae pan-kreasa. Ovaj poslednji uzrok danas se smatra u nauci kao naj-aaniji. Prava eerna bolest karakterie se poveanom kolii-voi eera u krvi i, srazmerno tome, pojavom eera u mo-krai. Kad se to konstatuje kod nekog bolesnika, onda se mo-ramo odmah zapitati usled ega je do toga dolo. Prema odgo-voru na to pitanje i preduzima se leenje. Ako je bolest dola usled preteranog uzimanja eera i hrane koja sadri eer (koja se u daljem preobraaju u telu pretvara u eer) onda treba prema tome podesiti dijetu. Akr je bolest imala za poetni uzrok ravo i teko nerv-no stanje, onda, pored dijete, treba pristupiti i leenju nerava takvog bolesnika. Ako je eernoj bolesti bilo uzrok neko oboljenje jetre ili lezde treba leiti najpre jetru ili lezdu. Ako je guteraa obolela leiti nju, tj. njeno nepravilno luenje. Kao to se iz ovog vidi, smanjivanje eera u krvi i u mo-krai kod eerne bolesti zahteva raznoliko i odgovarajue leenje. Treba, dakle, davati one lekove koji e spreiti da se gomila eer u krvi. Na alost, mi do danas nemamo sigurnih lekova kojima bismo mogli izleiti ovo stanje. Pomoi mo-emo, ali izleiti sigurno ne! Hemijski lekovi pomau, stiavaju, umiruju, umanjuju koliinu eera, ali njihovo delovanje nije dugotrajno, jo manje stalno, zauvek: dok se uzimaju pomau, po prestanku uzimanja lekova preanje stanje se povrati. Na mnoge dobro deluju jae ili slabije bi-karbonosodne mineralne vode (Vrnjci, Rogaka Slatina, Aran-elovac). Stoga se ta mesta moraju poseivati bar jedanput u godini! Bole dva puta. Na alost, i broj bilaka koje se mogu s uspehom primeni-ti u leenju eerne bolesti nije velik. Ali s obzirom na nji-hovu dostupnost svakome i dugotrajnost same bolesti svaki je duan da ih primeni i ispita na sebi, kontroliui pro-cenat svoga eera kako u mokrai tako, po mogustvu, i u krvi. Ja u navesti samo biljke ija je primena nauno osnova-na i od lekara preporuena, a ne one koje savetuju nestruna lica i popularna medicina.1 Razume se da i pored njihove primene osnovna dijeta ostaje u vanosti i o njoj se mora stalno voditi rauna. U popularnoj medicini upotrebljava se LIST od medveeg cveta, ribizle, oraha, maslaka, solomonovog peata", luka. 1. OPIJUM I BELADONA Kazali smo da mnogi ljudi dobijaju eernu bolest usled nervnog potresa, umora, udara, moralnog i fizikog. Stoga se moe ovde

primeniti opijum kao sredstvo koje smanjuje KOLIinu eera. Ali u manjoj dozi. Kako, pak, opijum ima jako de-lovanje, treba mu dodati velebilje, kojim se pojaava njegovo protiveerno delovanje. I tako bi recept za pilule od ova dva leka bio: Zgustka od opijuma . . 0,05 grama Zgustka od beladone ...... 0,030,05 I ostalo to treba za jednu pilulu. Daju se po 23 pilu-le dnevno i preporuuje se da se uzimaju 810 dana (prof. Le-per) meseno ili dvomeseno, prema potrebi. Delovanjem na nerve ovim lekom postignuti su izvanredni rezultati. 2. ODOLjEN Drugi lek je valerijana. 0 njemu e biti govora kod lekova protiv nervnih bolesti. Ona se obino daje s bromom, i ta kombinacija deluje odista dobro. Recept bi za taj lek bio: Tinkture valerijane etarne ...... 2 grama Kalcijum ili natrijum-bromata .... 10 Vode ............... 300 Po 3 dezertne (2 kafene) kaike dnevno posle jela, u maAO vode, u toku 10 dana. Uzima se prema potrebi s duim pauzama. 3. SEME-PROTIV (GLISTA) Pod ovim nazivom poznat je lek protiv glista o kome smo govorili kod bolesti creva i lekova za isterivalje glista. To je naziv za meavinu cvea, granica, vrhova, roda (semena) tzv. glistogonog pelina, koji raste kraj Dona, Volge i u kirgi-skim stepama Rusije. No u trgovini (apotekama) zove se ukrat-ko Seme-protiv" ili U tom semenu-protiv" glavni sastojak je lek santonin, koji deluje protiv eerne bolesti (kao to deluje i protiv gli-sta). Zato i uvodimo ovu biljku u praksu i u vrstu lekova pro-tiv eerne bolesti. Kao to je tamo reeno, protiv glista se upotrebljava aj, u dozi od 10 grama na litar kljuale vode, a za praak od toga semena-protiv" doza je 110 grama dnevno. S ovim prahom mo-gu se praviti okoladni kolaii, biskviti (ili nae gura-bije; doza 0,5 grama, pola grama u svakoj gurabiji). Ali za nae ciljeve ta doza nije potrebna. Potrebne su mnogo manje doze od deset grama na litar kljuale vode, na primer 5 grama praha:1000 grama vode ili 11 Ug gram praha dnevno u biskvitima. Gde se ne moe nai, moe se upotrebiti ve izvaen lek iz ovog pelina, ist santonin. On se daje u dozi od 0,10 do 0,15 (petnaest centigrama), po savetu prof. Lepera. Ali da bi se taj lek mogao davati i nekodiko dana (ne vie), treba ga uzimati u mnogo maljoj dozi, najvie pet do sedam centigrama (0,050,07) dnevno. On osetno smanjuje eer u krvi. Zato ga treba prime-niti kod l>udi koji ne mogu dugo izdrati dijetu ili ne mogu da se uzdre od jela, pa se dobro zasite, ali se posle toga oseaju ravo usled poveanog procenta eera u krvi i mokrai. De-lovanje leka je dodue prolazno, ali je potrebno da bolesnici za njega znaju, da ga u nunom momentu iskoriste. Najbolje je uzimati gotove tablete u dozi od po 0,025 grama, 3 puta dnevno. 4. UGAS Potoarka, rezanica. Ova biljka raste samo u malim po-tocima i drugim tekuim vodama u celoj Evropi. Mnogo se gaji u Francuskoj, naroito pored velikih gradova. Ima je i kod nas, ali se na nju malo obraa panja, iako daje odlinu salatu i odlian lek. Trebalo bi da se

kod nas kultivie to vie. U svim svojim delovima ova biljka sadri jedinjenja sum-pora, fosfora, kalijum-oksalata, joda i gvoa. Smatra se datma. svojstva da isti, osveava, budi apetit, preiava krv, tera na mokrenje, krepi, podstie na rad pojedine organe, lei shorbut, bolest koja dolazi usled nedostatka vitamina iz sve-eg voa i povra. Po tvrenju Konstantina Pola ova biljka je kod dijabetia-ra (obolelih od eerne bolesti) smanjivala procenat ee-ra. Kad je ve krvni oistitelj, ona moe biti i lek za pore-V. meenu razmenu materija u telu. Uostalom, navedene njene oso-bine opravdavaju njenu primenu i kod drugih bolesti. Na pri-mer, prof. Leon Bine utvrdio je da ekstrakt od ugasa, ubrizgan sacovima i mievima eksperimentalno, zaustavla dalji razvoj raka tumora. Izvesni pariski apotekari spravljaju od ove biljke i jed-nakih delova dimnjae, vodopije i obine salate jedan sok koji preporuuju da se pije nate u dozi od pola ae. Doktor Zalakas je spasavao ovakvim sokom ivotinje otro-vane nikotinom, to znai da je ugas koristan za puae. Ali prilikom njegove upotrebe moraju se imati u vidu izvesne po jave, kako bi se za neko vreme prestalo s primanjem, a to su bo-lovi u beici i pri mokrenju kod nekih bolesnika koji ga uzimaju. To treba da bude znak da se za neko vreme prekine ili da u ugasu ima nekih sastojaka koji truju organizam. Isueni ugas gubi svoje lekovito svojstvo. Zato se uzima sirov. Ali kako sirova bilka moe da prenese neku zaraznu bolest, ako se sadi i neguje na stajaoj vodi i na ubrevitom zemljitu, potrebno je u cilju predohrane (od mogue zaraze) prethodno biljku zamoiti u slanu kljualu vodu, zatim je sta-viti pod tekuu vodu, koja pada sa izvesne visine (pod esmu). da bi se oprala sva neistoa. U lekarske svrhe moe se upotrebiti i divlja biljka iz potoka a i gajena. Bere se cela biljka, bez korena, od maja do septembra. Dr Ero (NegaiD) tvrdi da je kao lek bola u cvetu (aktivnija). Smatrao sam da je potrebno da o ovoj biljci govorim podrobnije, jer je malo lekova koji deluju protiv eerne bolesti, pa je potrebno da se iskoristi sve to se moe. Ugas ili francuska salata bil>ka je tekuih voda i potoka. ilava, kratkopuzea, povea bilka mebu ostalim obalskim biljkama. Stablika joj je mnogofana, uzdie se do 0,6 pa i 1,5 metar visine. Lie s duga-kim drkama, golo, bez dlaka i malja. Donja pera na listu su manja, imaju oblik srca, krajnja su oblika jajastog ili okruglog i mnogo su vea nego dona. Cvee je belo, na kraju stabla ili prema kojem listu. 5. PASULLj Kod eerne bolesti mahune od pasula mogu da se upotrebe za spravljanje aja (prof. Ba-hem). Tean ekstrakt koji se moe dobati iz mahuna pokazao se kod opita na ivotinjama kao sredstvo koje umanjuje koliinu eera u njihovoj krvi. Zbog toga se moe dati i ludima. Dnevna doza tog ekstrakta za oveka iznosi 68 gramaNajbolje je davati ga kao aj u meavini s bosiljkom (piev predlog), radi jaanja organizma.Mlada, zelena boranija skuvana u mnogo vode i prelivena maslom ili zejtinom spada u istu kategoriju i leka i hrane. Videti dale o pasulju u taki 8 ove glave. 6. CRNI DUD

Pored toga to dudinje (rod, plod) imaju osobinu da iza-zivaju stolicu i to ljudima koji imaju tvrdu stolicu mogu da zamene leti apotekarska sredstva za ienje od duda imamo i tu korist to njegovo lie moe da poslui kao sredstvo za smanjivanje eera u krvi, tj. za borbu protiv e-erne bolesti. Po prianju starih lekara, njegova kora moe da ubije pantljiaru. Verovalo se u to da lie dudovo ubla-ava bol zuba, a isto tako da rastvara i kamen i pesak u telu. U novije vreme, univerziteti u Jau (dr Bart) i u Atini (dr Emanuel) potvrdili su ovo delovanje dudovog lia na smanjenje eera u krvi kod oveka. Prvo su to opazili kod zdravih ludi, kod kojih se eer smanjivao iako su jeli pre toga odreenu koliinu jela sa eerom. Dva asa posle uzetog aja bolesnici su oseali malu ne-lagodnost, s jakim mokrenjem i gustom mokraom, ali bez e-era u njoj. U njegovom liu je naVen mangan, koji ima vrlo veliku ulogu u telu, a tako isto i tanin i jedan sastojak koji moe da se odri na vioj temperaturi. Kako deluje ovo lie, kojim putem i kojim sastojkom? To naunici treba jo da ispitaju, ali ve sad se vitaminu Vg (Beg), kojeg ima u njemu, pripisuje uticaj na ,opti metabolizam i bolje podnoenje ugljenih hi-drata, kao i taninu, koji utie na bubrege. Za nas je vano da je primena ovog sredstva bez ikakve opasnosti i da ovo lie moemo sa sigurnou uvrstiti u grupu lekova protiv eerne bolesti (po Leklerku Rgezzv MesIsa1e). Mogu rei, bez ika-kvih pretencioznih misli, da je posle pojave moje knjige pri-mena lia od crnog duda od strane dijabetiara bila kod nas, tako rei, opta i vrlo blagotvorna. Rezultati su bili svuda povoljni, to znai da taj toliko rasprostranjeni lek ne treba napustiti. Umesto aja moe se spremiti tean ekstrakt i uzi-mati 3050 kapi pre svakog obroka. 7. OVAS Isto takvu primenu moe ovde da ima i na ovas. E. Majer kae od rei do rei ovo: Ali jo jedna bilka treba da bude opisana ovde zbog svoje velike uloge koju ima u modernoj tera-piji eerne bolesti. Re je o ovsu. Iz semena ovsa pravimo i druge preparate. Oni, kao to je oznato, imaju veliko zna-enje u tzv. danima kad se u sluajevima eerne bolesti s acidozom (poveanom acetonskom kiselinom) leenje vri samo ovsom. Prema izvesnim naunim istraivanjima moe se pret-postaviti da ovas deluje slino insulinu, poznatom leku do-bijenom iz lezde guterae, kojim se lei eerna bolest." Sasvim ubedljivi dokazi ipak jo ne postoje. Ali kako u njemu ima vitamina meati ga treba s drugim dozvoljenim namirnicama (na primer, s lenicima, orasima, hmeljom itd.), i to u lakim i srednjetekim sluajevima eerne bolesti (veliko pobolanje u optem toku bolesti). 8. MEAVINE Kao sredstvo za preiavanje" mogu da se primene: Velika siljevina (bedrinac Uzimaju se jednake koliine, po 23 grama, sve se to kuva u litru vina i daje po 1 kaika na svaki sat. Po sastavu ovo je stomano-bubreni lek. Za gaenje ei ovakvi bolesnici mogu spraviti sebi aj od trave od srca, stee (trave od srdo-bolje )koju smo navodili kod bolesti creva, proliva i dizenterije. Taj aj tera napolje pokvarene sastojke, kodljive za te-lo". Osim toga,

stiava bolove kod podagriara i isti jetru. Kao aj, spremljen iz korena, jako stee (ima u njemu ta-nina i gvoa), pa ga treba uzimati u manjoj koliini. U dru-gom sluaju, kod podagre, koja se vrlo esto javla uporedo sa eernom bolesti, a tako isto i kod slabosti jetre, to ta-koe biva kod eerne bolesti, ili je ak prouzrokuje, koren trave od srca treba kuvati u pola vode i dola vina, ili osta-viti da kisne u njima. Ova biljka je jako hvaljena kao lek protiv slabosti tkiva, dakle, slabosti organizma koji nije u stanju da troi i sago-reva eer. Ona podstie njegove snage na rad. Doza za aj: 1020 grama korena na lntar kljuale vode. Za komplikacije s podagrom i jetrom dobro je upotrebiti: Iseckanog korena od trave od srca (stee) ............. 70 grama Vina porto (ili slatkog grkog, ilidalmatinskog) .......... 500 Vode ............... 500 Ostaviti da kisne 8 dana. Procediti i davati 60120 grama dnevno. Moe i na dva-tri sata po 1 kaika. ' Divlji anason. Raste po planinama, vrlo je srodan vrsti bedrin-ca, bedrine, bedrinice, sil,evine (u rudnikom kraju), travi od pupka. Dugovena je biljka, visine 0,11 metra. Lie joj je perasto, cvetovi beli i ruiasti. Cveta u maju i junu. Nekad je mnogo bila upotreblavana i hval>ena nemaka protiveerna meavina biljnih ekstrakta, koja je davana hiladama bolesnika u Nemakoj i u svetu. Ta meavina bila je sastavljena tako da je u jednom kubnom centimetru bilo ovih sastojaka: Kad se taj sastav prevede s latinskog na na jezik, onda znai da u njemu ima: 1) kukureka, obinog naeg martovskog kukureka; 2) jedne bilke koja raste u istonoindijskoj i malajskoj oblasti do Kine i Novog Junog Velsa. Ona se zove ili. Na Mavrikiju i Antilima sada se i gaji. To je drvo koje ima rod veliine maslinke ili golubijeg jajeta i moe da se jede, a seme zadri za dek; 3) nae rosanice ili virka, biljke koja raste po brdima (dr Sava Petrovi) i koja ima osobinu da stee creva, da sna-i iznurene ljude kad se u njoj kupaju (Fridrih Hofman dr S. P.) i zaustavlja krvarenje; ona suava uzane krvne sudove, zgruava belanevinu i tako stvara zapuae za prsle ilice koje krvare; 4) zgustka kininove kore; 5) zgustka iz kruine koja pomae ienje i koja se moe nabaviti u apoteci; 6) leka iz kore ekvatorske bilke konduranga, koja se ta-koe moe dobiti u apoteci; i 7) nae obine kiice i zgustka od nje. Dakle, od svih ovih sedam sastojaka etiri su iz naih domaih bilaka; dva, kina i kondurango, mogu se nabaviti svuda u naim apotekama, a samo na ekstrakt jambolane treba ekati, jer ga, moda, ne dri svaka apoteka.Ali profesor Bahem kae: Jambul i (to jest tean ekstrakt iz lia nae borovnice) esto su bili probani kod eerne bo-lesti. Onaj prvi lek je bez delovanja, a ovom drugom moe se pripisati neznatno delovanje."Prema tome, sastojak pod 2) u gornjoj smei moe se bez tete izostaviti, i umesto njega uzeti naa planinska

borov-nica i spremiti zgustak iz njenog lia.Delovanje pobrojanih biljaka u naoj je knjizi DOVOANO objanjeno i ne predstavlja nikakvu tajnu. Kao meavina one se mogu i danas svuda primeniti. Tako bi mogao svaki dobiti svoj lek protiv eerne bolesti kad bi ak i izbacio kondu-rango, pa umesto njega uzeo pelin ili zgustak od pasulevih mahuna.Nain upotrebe ove smee, originalne ili izmenjene (bez jambula a s borovnicom), bio bi sledei:Uzeti 3060 grama ne odvie hladne vode. Dodati joj kaiice ekstrakta (oko 3grama). To izmeati.*Tako svee pravlenu medicinu, popiti nate ujutru, uvek bar na jedan as pre ustajanja, ma kad to ustajanje bilo. To isto initi, spremiti i popiti lek, i uvee pre odlaska u postelju.Medicina se uzima samo u dane stroge dijete, tj. u dane kad se ne sme uzimati nikakva eerasta ni branena hrana.Ko ne podnosi ukus leka, neka popije posle njega jo neko-liko gutljaja ne odvie hladne vode (sobne temperature).Za vreme prvih deset nedelja valja uzimati posle svakog od tri glavna obroka pomalo, navrh noa, sode bikarbone s malo vode, a posle tog vremena samo posle ruka.Francuski autori takobe pominju jambul, to znai da on nije neki redak lek i da se danas moe nabaviti, a to dokazuje i ovaj odeljak iz knjige prof. Lepera* (Pariz): 1 Postoje i druge kombinacije s jambulom: s mahunom od pasula, liem od. borovnice i dr. Mi takve kombinacije neemo praviti, jer je laiku to teko izvesti. 2 Leenje bolesti: jetre, unutranjih lezda i poremeaja ishra-me. Aeenje i dijeta kod eerne bolesti, Mason, Pariz, 1931. str. 182. Govori se o jambulu, ekstraktu ploda ili kore jednog dr-veta koje raste u Japanu i u Koinini, a koje pripada fami-liji Greser je prouavao delovanje jambula kod di-jabetesa (eerne bolesti). Diarden-Bomec i Vili su mu obavezni za poneki dobar rezultat. Daje se po 2 do 4 grama pra-ka od jambula dnevno." Govori se i o dobrom delovanju grkog graha" Dakle, probajmo jambul, jer on umanjuje eer u krvi i njime se svet lei. Na ovom primeru hteo sam pokazati da i ostale meavine koje se preporuuju kao antidijabetiki ajevi ne sadre ni-kakve sastojke koji bi bili neto naroito izvan ovih biljaka. Nauka zasada ne moe nita bolje da prui. 9. SVINDA Grko seme, grka detelina ili grah, kozji rog. Spada u mahunaste biljke. Lie joj je vrlo hranljivo i upotrebljava se za gojenje stoke. Kao pasuljevo, tako i njeno seme sadri neki zejtin koji pomae ienje, Ima jak i teak miris. To se seme upotreblava u meavinama protiv eerne bolesti. Od njega se moe upotrebiti dobro istucan ili samleven prah na-vrh noa. Kako se kod dijabetiara esto sree i tuberkuloza, isku-stvo najeminentnijih naunika pokazalo je da je svinda efi-kasna kao agens koji podstie i ispravla kod svih poremea-ja u optoj razmeni materija u tedu": popravla apetit, zau-stavlja mravljenje, podie snagu, poveava teinu! Deluje isto kao riblji zejtin. Sve ovo objanjava se time to je ovo seme bogato lecitinom, fosforom i sterinom, ime se hrane elije i vri meuelijska razmena. Utoliko pre ovu biljku treba primeniti kod tuberkuloznih bolesnika nedijabetiara. Moe im se davati u kompotu, ili po 1 kaiica ekstrakta, ili sirup: Svinda (Tpeope11a (oepp egaesp)

Tenog ekstrakta svinde Sirupa od pomorande . Uzimati po jednu kaiku, pre jela, dvaput dnevno. 10. RUTVICA Pre nego to zavrimo ovaj odelak o eernoj bolesti, mo-ramo se jo malo dotai dijete. Kalcijum, magnezijum, fosfor, korisni su za ove bolesnike; naroito su korisni mangan, ni-kal i kobalt. Hrana u kojoj ima najvie mangana je ovas, pa tek onda dolaze penica i ra. Hrana u kojoj ima najvie ni-kla jesu jetra i guteraa. Prema tome ukoliko je dozvol.e-no jesti hleb treba jesti hleb od ovsa, crnu digericu i gu-terau. 75 grama A Arsen se nalazi u belom pasulu, ali i u kupusu, karfi-olu i repi. Znai da s vremena ca vreme treba bolesnicima u dijeti davati i hranu koja je inae zabranjena, ali koja bi u tom sluaju delovala kao lekovita bil>ka zbog minerala koji se u njima nalaze. Treba, znai, ponegde i ponekad u pogledu dijete pogledati i kroz prste. DEVETA GRUPA BOLESTI KRVI Izmena krvnog sastava po koliini i kakvon, i posledice 1) Malokrvnost, slabokrvnost i nedovolno stvaranje krvi. 2) Bolesti lezda (skrofuloza, tuberkuloza, sifilis, ni-cine). Slabost kostiju. 3) Izmena stanja krvi u toku i posle zaraznih bolesti, kao i samotrovanje usled dugogodinjih greaka u jelu i piu (pre-zasienost krvi otrovnim sastojcima). 4) Opta slabost sokova i tkiva organizma usled nedovol-nog iskoriavanja uzete hrane, odsustva potrebnih minerala i neophodnih vitamina u njoj (ukoliko cirkuliu u krvi). Slabost unutarnje sekrecije lezda hormona. Ovako se mora gledati na stanje krvi i oveji organizam ako hoemo da mu istinski pomognemo. Jer ako se negde utvrdi, npr., malokrvnost, onda se mora misliti usled ega je ona dola. Da li su ona mesta u telu gde se stvaraju krvna zrnca oslabila, bolesna, ili nema materija-la od kojeg bi se ta krv popravila i obnovila?Zbog ega su kosti slabe?Ako postoje uveane lezde na vratu, pod pazuhom, u sla-binama, onda se takoe moramo zapitati zato su lezde ote-ene, zato gnoje, zato bole, zato rastu, itd. Ako postoji zaraza, ona se prenosi krvlju i sokovima organizma. Zato or-ganizam nije u stanju da to savlada?Stanje krvi u toku zaraznih bodesti i posde toga, kad u telu postoje razni toksini (otrovi) koje su izluide zarazneklice, bilo to klice gripa ili trbunog tifusa, difterije ntd. svejedno je zahteva to pre ienje krvi i njenu obnovu i osveenje. Zato krv nije u stanju da sebe oisti?Vee koliine mokrane kiseline i drugih tetnih sasto-jaka, kad se nau u krvi, trae takoe ienje krvi kao to smo to videli kod podagre i reumatizma i drugah poreme-aja razmene materija u telu.Ali svega toga ne bi bilo, s izuzetkom ovog poslednjeg sluaja, kad bi organizam imao na raspolaganju za izgradnju krvi, za borbu s infekcijom, za obnovu krvi i tkiva dovoljno svih onih sastojaka, u prvom redu minerala i vitamina, koji su mu ieophodni.Na alost, svaki organizam, ak i kad mu se prue svi po-trebni sastojci, npr. minerali, bilo u kom obliku, bilo u ovoj ili onoj vrsti hrane, nema snage, nema

sredstava da te po-trebne sastojke zadri u sebi i da ih korisno upotrebi: bilo to za kosti ili za krv, ili za svoje raenje.Treba mu, dakle, pomoi u njegovoj slabosti. Kojim sred-stvima?I nestrunjaci znaju da su organizmu potrebni razni mi-nerali: kre, fosfor, sumpor, arsen, gvoVe, natrijum, hlor, nikal i dr. i razne njihove soli. Znai da te sastojke treba do-davati, prema potrebi, ovom ili onom organizmu.U praksi tako i biva. Gvobe i arsen daju se malokrv-nima, slabokrvnima. Kre i fosfor svim lezdiavim, nerv-nim bolesnicima, iznurenima, ludima slabih kostiju. Bole-snicima ija je krv zaraena ili sadri otrove daju se tzv. oistitelji. A vitalni,dadas znaJu svi, daju se istr tako obavezno kao to se cement dodaje pesku i vodi da bi se sagradkla vrsta zgrada. Nauka je pokazala da nije dovolno samo unositi npr. kre i fosfor u organizam, ve da njega treba tamo i zadrati, a kad se neko vreme zadri, njega treba i uvrstiti. Primer za to je bolest koja se zove rahitis (engleska bolest" ili opta sla-bost kostiju kod dece). Sve moe da se ini, ali ako se kre u telu ne zadri nema od leenje i hrane nita. Ni higijen-skim merama, ni ivotinjskim ni biljnim lekovima nee se postii nita. Zato je potrebno uz njih davati i lekove kojie pomoi njihovo zadravanje u telu i u krvi (da ne izlue vapolje kroz creva ili kroz bubrege).Od lekova koji najbolje mogu da urede ovu raspodelu mierala i da ih uvrste radi opteg blagostanja organizma, ra-unajui tu i krv i sokove, jesu kre i fosfor uzeti svaki za-sebno, tj. ne u iste dane, ako im se doda lek od delia titne lezde, tzv. paratiroidin (u dozi 0,050,1 grama).Najbolja kombinacija za kreni lek u sluaju nedostatka mnnerala u telu je: kalcijum-hlorid u sirupu od limuna ili od pomorande, u dozi 24 grama dnevno. Na primer: Davati po jednu kaiicu 23 puta dnevno. samo u maloj OAI bele kafe ili mleka, pre ili posle jela (jer je lek opor). Moe posluiti kao vrlo dobro sredstvo protiv krvarenja iz plua, nosa, bubrega i dr. kao zamena za injekcije od istog leka. ist preparat fosfora daje se u obliku fosforne kiseli-ne samo u rastvoru od 0,5:10 na 300 grama vode. Uzima se 1 ka-c'ika, .ava puta dnevno; ili jo jednostavnije je uzeti ga u ob-liku ribleg zejtica. koji se leti dri na hladnom mestu ili na ledu (da se ne pokvari) idi u preparatima s drugim vita-mnnima.' Prema tome, pobrojanim biljnim lekovima, ukoliko oni slue poboljanju krvnog sastava i jaanju organizma unoe-njem minerala kod dece i ljudi koji su preleali teke bole-sti, treba uvek dodavati kalcijum s paratiroidinom radi za-dravanja u tedu onih sastojaka koji su pre toga bidi izbaci-vani a neophodni su mu. Neista krv" i tkivo u sredovenih ljudi, i posl!e pede-sete godine, ne trae obino ni kre ni fosfor; njima su po-trebni samo krvni oistitelji, kupanja i ist vazduh. 1 Pri upotrebi ovih lekova zabranjeni su sodna voda i lekovi sa gvoem, kalcijumom i bizmutom. to se tie vitamina, moe se rei da se njihova primena kao lekova ovde mea i esto podudara s dijetom, pa emo se zato i njih dotai ukoliko nam budu potrebni za to potpu-nije izlaganje naeg predmeta.Pravilno leenje u prvom redu zavisi od nasledstva, zatim od uzajamne funkcije i razvitka samih organa u telu, a tek po-tom i nedostatka pojedinih materijadnih elemenata koji se mo-raju unositi u telo.

Od biljaka koje se upotrebljavaju za jelo njihovo kore-nje sadri vie mineralnih soli nego ostali delovi. Izvesno lie, npr. lie salate, spanaa, ugasa (fran-cuske salate), naroito je bogato krenim solima (jedinjenji-ma), i to vie u jesen nego u prolee, umance od jajeta sadr-i najvie fosfora i krea. Brano, ita, zrnevlje jako su bogati fosforom, ali dosta siromani kreom. Kad se oljute, gube vei deo svoga fosfo-ra; otuda rave posledice kod ljudi koji se hrane, npr., olju-tenim pirinem, kao i teke posledice kod onih koji se hra-ne samo hlebom i zrnevljem, jer nemaju krea. to se tie hle-ba, on sadri dovolne koliine fosfora, a tain vie nego luksuzno pecivo. Najzad, od ivotinjske hrane riblje meso sadri vie fosfora nego meso od goveeta, tedeta ili svinj-sko" (Leper). Sve je to potrebno znati u leenju slabih organizama, da bi se iskoristilo. Dalje, nalazi se u mnogim biljkama: 1) Vitamin L: u zrnevlju, u graku, soji, salati, arga-repi, badbmu, orahu, liu, korenju, u kupusu, u jagodama, ribi-zlama, vinjama i crnim trenjama. 2) Vitamin V (Be): ima ga vie vrsta; slui za ishranu kostiju i ima ga mnogo u umancetu od jaja i ribljem zejtinu dakle u ivotinjskoj hrani; zatim u soivu, graku, pasu-lju, krompiru, patlicanu, leniku, bademu, banani i u svakom vou. 3) Vitamin S (Ce) nalazi se u gotovo svakoj vrsti voa, u pargli, kupusu, kelju, karfiolu, repi, perunu, belom luku, rotkvici, u obinim gljivama, pomoranci, limunu, banani, smo-kvi. Naroito ga ima u paprici. 4) Vitsin 0 (De), usled ijeg nedostatka nastupa rahitis. Malo je rasprostranjen u biljnom svetu. Ima ga samo u gliva-ma i banani. 5) Vitamin E, usled ijeg nedostatka izostaje porod, na-lazi se u francuskoj salati, naoj salati, u graku, banani i kikirikiju. Ostali vitamini se jo prouavaju. U svakom sluaju, takozvana avitaminoza nedostatak vitamina sma-tra se danas kao sigurna injenica u odreivanju raznih bole-sti i u nainu njihovog leenja. Kod biljnih fosfornih lekova, koji su uli u trgovinu kao dobri, a dobijeni su jedino iz zrnevlja biljaka, da pomene-mo fitin (vajcarski preparat). On sadri i krea. Fitin se najveim delom vadi iz zrna graka. Prema tome, na doma-i graak mogao bi zameniti taj vajcarski fitin, tj. graak moe dati bolesnom organizmu i fosfora i krea. Meu sredstva koja mogu da pomognu u otklanjanju nezdra-vih pojava u krvi i u celokupnoj ovoj oblasti dolaze ove leko-vite biljke: 1. LINCURA Raven, sranik. Pored osobina kojima deluje na stomak i krepi ga, lincura posredno i neposredno pomae kod malo-krvnosti, slabosti, oronulosti i u danima posle preleanih bolesti. Najpovol.nije deluje u svim tim sluajevima vino od lin-cure, koje se sprema ovako: 30 grama korena kisne u 1000 gra-ma vina 10 dana. Posle toga vremena uzima se po 12 likerske aice pre ruka i pre veere. Gde nema vina, ili se ne moe ekati, pravi se rasb od 3 grama korena na olju hladne vode. To kisne samo etiri dala. Lako je spremiti ili kupiti i

tinkturu od korena lincure i davati po 3050 kapi pre jela 2 puta dnevno u malo vode. (Videti i kod bolesti stomaka.) 2. MORA Divlja miroija. Jedno od najboljih sredstava koje se moe primeniti kod oslabelih i malokrvnih ena, naroito dojil>a koje nemaju mleka, neosporno je mora ili divlja mi-roija. Koren i plod najbole je skupiti u jesen. Plod se daje u dozi 14 grama dnevno kao praak, i to posle jela. Dnevna doza podeli se u delove. Koren se daje kao odvar (kuvan aj), u dozi 4080 grama ma litar vode. Daje se po jedna olja posle jela. (Videti i kod bolesti stomaka.) 2. DIVLjI KUPUS Kod oteenih lezda na vratu i lezda pored bronhija u prsima, kako se to danas esto konstatuje pregledom na rend-genu (zracima). i tako i objanjava roditelima da deca imaju uveane lezde (s nekim flekicama itd.), dobro deluje alko-holni rasb ove biljke. Daje se po 125 grama dnevno (to zavisi od uzrasta), tj. 20100 kapi na dan, posle jela u malo vode. (Vidn opirnije o njemu u odelku Hronian bronhitis.) 4. KRASULjAK Nekad je hvaljen kao lek protiv zapalenja maramice usled nazeba n skrofuloze. S medicinskog gledita te dve bolesti mogu da idu zajedno. To to se kae zapaljenje maramice usled nazeba" ima smisla, ali ne mora da bude tome uzrok samo nazeb. Vrlo je mogue da je postojala ve infekcija (zara-za otrovnim klicama) i da su se usled nazeba znaci bolesti pojaali i rasprostrli. Zato se i primena ove biljke moe zadrati. Njeno lie uzima se kao salata. Ili kao aj, obino u dozi 46 grama na olju kljuale vode. Moe mu se dodavati po 1 kaiica soka od korena maslaka. Sok treba da je sve i iz proletnjeg korena. aj se moe zaeeriti i ukus njegov popraviti kaiicom rakije. 3. DIMNjAA Rozopast, runjavac, para zemska, rosnica. Ova biljka bi la je poznata jo od starina kao dek koji, primenjen kod malo-krvnosti, daje dobar izgled celom telu. Savremena medicina potvrdila je njene osobine i smatra je za sredstvo koje jaa organizam, proiava ga; ali u isto vreme moe i da ga sla-bi i da uzrokuje posledice sline kao pri putanju krvi. Ova protivrena pojava objanjava se time to ova bil>ka deluje dvojako, i to: Ako se upotrebljava 810 dana najvie, onda ona jaa kre, broj krvnih zrnaca raste i jaa, a ako se upotrebi due, onda se dobija obratno delovanje, tj. kao da je bolesniku putena krv. Zbog takvog delovanja ovaj lek treba uzimati ovde samo u toku 810 dana, i to u obliku aja, u dozi 50 grama na litar kljuale vode, po 23 olje dnevno. Ili spremiti od bilke al-koholni raso i davati po 20 kapi pre ruka i veere. Lako je spremiti sirup po ovom receptu: Soka od dimnjae .......] po istog, svetlog i procevenog eera j 150 grama To kuvati na tihoj vatri dok se ne dobije gustIna soka od slatka. Onda davati po 25 kaika dnevno pre jela. Lek delu-je kao i istitelj krvi. Svi delovi bilke sadre lekovite sa-stojke (soli, krea, natrijuma i

kalijuma). 6. TAVELa Koren ili lie ovih biljaka mogu se upotrebiti kao sred-stvo protiv malokrvnosti, bilo zbog minerala koje sadre, bi-AO zbog vitamina. A one sadre kombinaciju fosfora s gvo-em, koje crpu iz zemlje, pretvarajui gvoe u organsko je-dinjenje Seljake orbe, zeljanice, pite, gibanice s mesom, prazilu-kom, lukom ili sirom, pirinem itd. i malo soli, s kojom se prave ta jela na selu, vrlo bi korisni bili za slabe organizme, naroito za malokrvnu gradsku decu koja nemaju apetita jer im se esto daju bombone, okolade i druge poslastice, kobasiar-ski proizvodi itd. u nevreme, izmeu obroka i pre jela. 7. GRICA Grica se pokazala kao vrlo dobro sredstvo u leenju skor-buta (rave ishrane, samo bajatom hranom, konzervama i dr.)> truljenja desni i ispadanja zuba (npr. u vojsci za vreme rata, ili na moru na dugoj plovidbi) i drugih iznuravajuih stanja. Ja sam mogao da konstatujem", kae dr Leklerk, za vreme jedne epidemije skorbuta, koja je besnela u Mirekuru godine 1918. kod nemakih zarobljenika, da su se pod uticajem ovoga leka bolovi stiavali a gnojenje oko zuba prestalo i da su bo-lesnici poeli oseati da su u snazi bolji i jai.Pregled njihove krvi pokazao je da se krv naglo popravlja, dok je pre leenja kod njih broj krvnih zrnaca bio uopte ispod normale." Savetuje ,se uzimanje aja, po 50 grama grice na litar klu-ale vode. Piti po 23 olje dnevno, pre jela. Alkoholni raso. uzimati takoe pre svakog obroka po 40 kapi u malo vode. Najbol.e je spremiti vino za koje je profesor Roben dao ovaj recept i uputstvo: Grice (cela biljka) . Crnog vina, klualog Popariti vinom biljku i ostaviti da kisne pola asa. Uzi-mati po 13 kaike pre jela. S ovakvim osobinama ona se smatra i kao lek protiv gua-vosti kao i protiv glavobolje poslv jela koja nastajv usled samotrovanja hranom ili ravog varenja te hrane u stomaku i crevima. Kod nas raste po barama oko Burije, a cveta u aprilu maju. Ovo je vodena biljka s puzeim korenom i mnogobrojnim koncima koji izlaze iz njega. Stablo joj je kratko i ono puzi ili pliva, s gustim ibom od lia. Listovi su izvrnuto jajasti ili duguljasto-okrugli. Cvetovi beli, spoldi boje mesa, u poduem grozdu na dugakoj cvetnoj stabl.ici. Krunica zvonasta (duboko zaseena), na unutranjoj strann Aepim uresom obrasla. .ZIMZELEN Pomenut je na nekoliko mesta u ovoj knjizi. Sadri tani-va, pektina i gorkih materija koje se rastvaraju u vodi s le-kovima koji sadre gvoa. Usled toga je dobar'za malokrvne i dojilje koje nemaju dovoljno mleka. Upotrebljava se odvar (kuvan aj), u dozi 60 grama lia na litar vode. aj se uzima pre jela. Sigurniji rezultat se dobija od lna u prahu ili od te-nog zgustka, u dozi po 25 grama dnevno, to se uzima pr- ;'*-la s vodom. ZELENIKA Aie ovog buna (drvceta) kao odvar (kuvan aj) davalo je dobre rezultate u deenju malokrvnosti i skrofuloze. U nekim mestima Alpa i varcberga u Nemakoj ispre-no lie

upotrebljava se kao zamena za kafu, kao to se kod nas upotrebljava cikorija, tzv. cigura", pren i izmleven koren. Uobiajena doza: 56 grama za olu aja od 150 do 200 grama; piti na prazan stomak. 10. BORA Boratka, borok. brutnak. brutnatka. Naziv biljke je do-ao od abu" otac, i ra" to znai znoj" na sirij-skom jeziku, odakle je i dola. 10 grama 10 'Ispitana i poznata kao sredstvo za znojenje i bolje mokre-nje; isto tako priznata kao sredstvo za ienje krvi kod skro-fuloze s konim osipima i malom temperaturom. Uopte, pri-meniti se moe svuda gde treba bubrege i kou podstaknuti na rad (kod otoka).Daje se u obliku aja, u dozi 15 grama cveta na olu klju-ale vode.Delotvorniji je sve sok od stablike i lia. Uzi-mati 2050 kapi dnevno, u vodi. Biljka ima uspravno stablo, do 1/2 metra visine, neznatno granato. Lie i stablo opggri, dlakavi. Dsne lie izvrnuto, jajasto-duguljasto sa skraenim drkama. Cvetovi imaju dugu drku, lepe su plave boje, retko bele, s jako razvijenim pranicima u sredini. Raste po pustim mestima. Jednogodinja biljka. Vreme cvetanja: Junjul. Kao zamena ovoj. a u istom cilu, mogu se primeniti ove bid>ke: 11. PAVDE GNEZDO 12. LISIJI REP aj od ovih biljaka moe se zameniti ekstraktom soka od njih, koji se zbog svoje gustine u tom sluaju razblauje u 100 delova vode (po teini soka) i uzima kaiicama. On daje boli napitak (Leklerk). Tri poslednje biljke pripadaju istoj familiji rastu na suvom zemljitu Evrope i Male Azije. Cvetovi lisijeg repa su u poetku crveni, zatim dobijaju plavu boju. Gazimo ga svuda, a ne znamo da je korisna biljka. Protiv skrofuloze daje se koren od ika. On sadri u sebi, izmeu ostalog, tanina, sumpornih i fosfornih jedinje-nja (kalijuma), krea i magnezijuma, i jedan zejtinasto-smola-sti sastojak. Daje se, najlake, kao odvar korena, u dozi 60 gra-ma na 1000 grama vode i uzima oljama ujutru i pred vee. . ORAH Protnv malokrvnosti i za bolji izgled lida (npr. enama da se ugoje) daju se preni oraii, razume se, mleveni. To su inili Turci i davali ih mesto kafe pod nazivom palamut" 15. RAZVODNIK Paskavica. U svim sluajevima gde je krv neista i sa-Ari raznolike tetne sokove, ma od kakvih uzroka to dolazilo (sifilis, reumatizam, podagra), i treba da se oisti ova bilzka nee omanuti u svom delovanju." Tako kau struni lju-di, naunici koji su prouavali njeno delbvanje. Upotrebljava se samo njena oljutena stabljika. Daje se kao odvar, u dozi 30 grama iseckanog stabla na litar vode i pije se malim olama. Ili se napravi vodeni zgustak i daje po 15 grama dnevno. Vrlo se lako moe spremiti sirup po ovom receptu: Oljutene i iseckane stabl.ike razvod-nika ............. 100 grama Kljuale vode .......... 1500 Potopiti stabljike u vodu i ostaviti da sve kisne 6 asova. Procediti pritiskivanjem, ostaviti proceevinu da se stalo-i. Potom odliti tenost i dodati na svakih 100 grama teno-sti po 180 grama eera. Uiniti da sve brzo provri. Davati po 50100 grama dnevno.

U apotekama se trai pod nazivom (stara Srpska farmakopeja). Ostali delovi smatraju se otrovnim. Upo-treba ovog leka, naroito spremljenog kako je napred preporu-eno, samo je produenje stare naune i popularne prakse. Razvodnik je ib visok do dva metra. Cveta lubiastog. Stabljike su drvene, lozaste, valkaste, granate i dre se uz ible. Lie na drke nasaeno, tamnozeleno, po obodu celo, na vrhu zaotreno. Kad su zrele, bobice su jajaste i crvene. Raste kraj potoka i po vlanim u-mama, a cveta od juna do avgusta. 16. IMIR Kao sredstvo za ienje krvi. 0 nainu spremanja i uzimanja videti pojedinosti u odelku o reumatizmu, taka 5. TABLA 25. 1 kopitljak; ; avornjak; 3 trava od uljame; 4 bela rada sitna, a uzduni presek cvasti. TABLA 26 Seme ovas, bez pleve i oAugen, upotrebAava se kao aj (20 grama na litar kljuale vode), koji je prijatnog ukusa i snai organizam. Dobar je za decu, stare ljude i prezdravele. Ovseno brano s maslom vrlo je dobra hrana za malokrvnu i slabunjavu decu, jer u ovsu ima malih koliina gvoa. Tako-zvane ovsene pahulice bile su toliko ia glasu da su se proda-vale i u apotekama. aj od ovsenog griza smatra se kao sredstvo kojv tera i na mokrenje i gasi v. Stoga se preporuuje kod peska u bubrezi-ma, kamena, i kod podagre. Ovseni griz, Ispren kao kafa i sa-ileven u prah, kad se sprema kao aj, deluje blago na stolicu. 18. PENICA I RA Klice Od proklijale penice i rai mogu da se upotrebe, kad se isue, kao dobra hrana za slabunjave lude i decu. Doza: jedna velika kaika za odrasle, za decu kaiica u mleku, kakau, kompotu, kuvanom vou Itd. Isklijali delovi. sadre belanevine, masti i eera (prof. Bahem). U prodaji se takav preparat zove materna. S malo truda moe se to spremiti vrlo lako umesto da se kupuju razni strani preparati. Hemijska analiza pokazala je da u njoj ima 34% azotnih materija, 0,3% masti, 6,7% eernih materija (ugAenih hidrata), koje se penju do 9% u poetku cvetanja, zatim sadri dva fermenta, jedan koji hidrolie (pretvara u vode-no stanje) i drugi koji usiruje mleko, prekuvava belanevine itd.; zatim minerale: potau, kre, magnezijum, fosfornu ki-selinu i, najzad, gvoa. Ali. je najvanije da u njoj ima vita-mina vie vrsta: vitamin A u najveoj koliini (nalazimo ga u ribljem zejtinu, maslu, umancetu i digerici), vitamin V (u bubreadma, sardini, kvascu, mekinjama od pirina, pasulju), vitamin S (u kravljem mleku i majinom mleku, dimunu, pomo-randi) i vitamin E (u mesu, masti, povru itd.). pomorande i, to je vano ti vitamini i posle ku-vanja od 20 minuta ne gube se niti unitavaju.. Prema tome, njena je primena najpodesnija i najefikasni-ja onde gde treba pojaati rad organizma, npr. u vreme puberte-ta. Treba upotreblavati njene granice pre cvetanja dok nisu odrvenele, i to kao salatu, ili kuvane i spremlene kao spana. A moe se radi due upotrebe spremiti i sirup od dugo kuva-nog odvara (do 20 min.) i eera, po optim pravilima, i uzi-mati kao slatko.

20. JASENAK Rusten. U medicini se upotrebl.avao koren i zvao. Kora od isuenog korena smatra se kao lek koji krepi i podstie ceo organizam na rad. Upotreblava se kod madokrvnosti, bledila i opte slabosti. Doze su: 60 grama kore od^korena na litar vode; pije se ma-njim ili veim oljama, 3 puta dnevno. Kao to sam naziv pokazuje ova bil>ka lii na jasen. Njeno sta-blo je uspravljeno, jednostavno i u sredini vrlo lisnato. Lie je ko-asto, a cvee belo i prreano u grozdove. Svee lie kad se trla odaje miris limuna. Kod nas raste u okolini Nia. 21.PEH esto pominjana biljka, u ovom sluaju upotreblava se kao antiskorbutno sredstvo. Skorbut je bolest koja moe nastati uvek kad se ovek dugovremeno hrani jednolikom, ravom i sla-bom hranom. Onda nastaje kao neko trovanje organizma. Tako biva esto u ratu s vojnicima, u zaroblenikim logorima, s po-sadom na laama koje plove dugo i daleko po morima, s riba-rima, kao i kod l>udi koji dugo gladuju, poste itd. Kod skorbuta nastupaju promene u krvi, a usled toga i obo-ljenje jetre i organa za varenje. Desni oteknu i izranjave se, pojavljuju se ploaste ranice po telu i ustima. Zubi se poinju klatiti i najzad ispadaju. Da bi se tome zlu stalo na put, treba, im se ta bolest pri-meti, promeniti ishranu i davati kisela jela, s pomorandom, Aimunom, renom, kiselim zeljem, kieeljakom i drugim povrem. Kao lek ren se daje obino u vidu sirupa ili ukuvan u belom vinu, pivu, surutki ili u vodi. Ali treba i ovde znati dozu: tako sok od korena rena u dozi od 30 do 80 grama tera na povraanje. Prema tome. ta se doza ne sme prei, ma u emu S9 sok skuvao ili uzimao. .Seme od rena skuvano u vodi, ak i u manjoj dozi, od 1520 grama, tera na povraanje i stolicu.Ako se, pak, spremi sirup od rena i njemu doda jodna tin-ktura u odnosu 15 grama tinkture na 1000 grama sirupa od rena, tj. jodno-renski sirup (Sos1eh), onda je ovaj lek vrlo dobar kao antiskorbutno sredstvo i uzima se posle jela. 22. LIMUN Sok od limuna upotrebl>ava se u koliini 60120 grama dnevno kao napitak, prethodno razblaen vodom ili u kakvom drugom sastavu. Alkoholni raskis se uzima 215 grama dnevno. Jo jednostavnije je uzimati dva limuna na litar kluale ode za limunadu. Ovaj napitak vrlo je dobar kako ovde tako i protiv gro-zniavih stanja: Soka od limuna ........... 60 grama Rakije .............. 10 Sirupa od kininove kore ....... 40 aja (rasbla) od jelovih pupoljaka . . . 100 Po jednu kaiku svaka tri sata. 23. ZEJI TRN aj od korena ove nae bilke moe zameniti druge napitke koji su uivali glas da kao odvari iste krv (odvar od sarsa-aarile i citmanov odvar) i pomau mokrenje, naroito kod sifilisa i uopte sifilistikih obol>enja krvnih sudova, jetre s njenim uveanjem ili otokom, zastojem krvi u preddige-rinoj oblasti, tj. zajaavanjem krvi u krvnim sudovima koji ndu u jetru, i t. sl. Recept i doza: Korena od zejeg trna ........ 20 grama

Ploda od miroije ......... 5 Vode .............. 1000 Kuvati koren u vodi dok se ne ukuva do 3/4 litra. Onda popariti time plod od miroije kao aj i ostaviti da kisne 5 minuta; zaeeriti i sve popiti u toku 24 asa. Duan sam napomenuti da sva sredstva koja se u popular-noj medicini primenjuju protiv malokrvnosti, bledoe u doba detinjstva, slabosti u doba puberteta i takozvanog obnavl>a-nja i ienja krvi u docnije doba, a koja ovde nisu spomenuta, kao na primer: zova, kopriva, hajduka trava, kantarion, pelei, bela rada, venja, rastavi, cvee od trna, itd. itd. nemajuaroitog delovanja. Ona sdue veinom kao sredstva za ape-tit ili mokrenje, a mogu se u raznim meavinama (po 1 ili 2 grama od svake) uzimati za aj (pije se ol>ama, 12 dnevno)AI za vino (piju se aicama). 0 tome smo govorili u prvoj takv prethodne glave (o optim bolestima organizma). Da bi se postigao dobar uspeh, ovi ajevi ili vina moraju se uzimati dugo, nate, pre jela ili pre spavanja (po jedna olja ili aica) vie nedelja (etiri). Moe im se doda-vati med. U svakom sluaju, pored njih se moraju uzimati takvi ele-kenti hrane biljni, mineralni ili ita u kojima ima krea, fosfora, gvoa i drugih minerala potrebnih za prav-ljelje i jaanje krvi, odnosno obnavljanje i proiavanje (ve-inom dijetom i sl.) kao to smo ustanovili u poetku ove glave. Pored pomenutih da navedemo: lenike, ogroz*, ute ri-bnzle, vinje, groe, kruke, ljive, jagode (nekuvane), badem, brano od kukuruza itd. Smee za preiavanje krvi: 1) Slatkog korena . . Ploda od moraa . Lista od matinjaka Po 1 veliku kaiku za aj (12 olje ujutru uz doruak). 2) Lista od podbela Lista od kupina . Lista od jagoda . Uz doruak po 12 olje kao aj. . Raste po vinogradima. ib je bodljikav. Mrko groe i jagode narovto su dobre za preiavalje krvi. 3) Nane ............... 10 grama Lista od kupina ........... 20 Cveta od lipe ............ 20 Lista od borovnice ..^ ...... 20 Za doruak 12 olje kao aj. Za proletnje preiavanje krvi: 4) Lista od matinjaka ......... 10 grama 10 grama 2 20 grama 4 Nane ............... 10 Blagovanja ............. 10 Sena-lia ............ 25 Cveta od crnog sleza ......... 10 Kiice .............. 5 Nevenovog lista ........... 5 Deteline kamenjarke . 5 Oajnice ............. 10 Vijonice* ............ 10 Ujutru ili uvee 1 kaiica na ol>u odvara (kuvanog aca) za mesec dana.

' U njoj ima alntre. DESETA GRUPA NERVNE BOLESTI Bolesti nervnog sistema popularno reeno, nervne bo-lesti obuhvataju veliku oblast ludskih stradanja. U sadanje vreme one su este i rasprostranjene, jer su uzroci bolestima nervnog sistema mnogobrojni i razliiti, povezani i nepove-zani, s podlogom ili bez ikakve podloge. Pored toga, nervni sistem je najosetl>iviji deo naeg tkiva: on najbre i najsavr-enije odgovara na poremeaj stanja unutarnjih i spol>nih, koja ga okruavaju, i koja su za njega pre toga bila normalna. To nervno tkivo moe biti prenadraeno, neosetljivo; ono moe biti bolesno u svom sastavu, ili sasvim zdravo, pa ipak ma-laksalo, tromo i nesposobno da vri svoju funkciju. Nervni sistem ima tri svoja dela: glavni centralni, srednji sprovodniki, i krajnji povrinski: koni, potkoni i organsko-povrinski, kao to su, npr., najtanji krvni sudovi i njihovi nervi. Svaki od ovih delova moe da oboli posebno i da izazove posledice sa naroitim znacima i simptomima: tako, npr., bolesti mozga imaju svoje simptome, bolesti pro-dunog mozga i kimene modine imaju svoje, a bolesti peri-ferijskih, povrinskih nerava takoe svoje. Mi ovde ne moemo da ulazimo u pregled tih raznih bole-sti, jer za nau svrhu i za nae itaoce nije toliko vano ustanoviti poreklo bolesti, koliko uputiti se u njihovo le-enje. Dovol>no je da kaemo da se sve nervne bolesti dele, prvo, na bolesti koje imaju neku podlogu u telu (tj. da im je uzrok neki poremeaj nervnog ili modanog tkiva elija u centru, u sredini ili na povrini tela); i drugo, na bolesti za koje se ne nalazi takva podloga, tj. anatomska; tkivo nerava izgleda zdravo, a nervna bolest ipak postoji.V prvom sluaju postoji izvesna poremeenost osetlivosti ili kretanja: ovek ne osea bol, ni hladnou ili toplotu, ni miris; pojedini delovi tela ili udova paralisani su, gre se ili mrave, oduzimaju se vie ili manje, to zavisi od ste-pena poremeaja u tkivu u ishodnom mestu.V drugom sluaju ovek je naroito" nervozan; on je neu-rastenian, poviena mu je osetljivost, razdraliv je na svaku sitnicu u radu i u ivotu; prenadraljiv na spoljne utiske (esti se, praska, ima ubrzanu radnju srca), na koje reaguje nesrazmerno dedovanju faktora koji su uticali na njega. Ili je slab, ima slabe nerve", i sva briga, neprijatnost i neuspeh deluju na njega jae nego na drugog, jakog i normalnog, staloenog, koji nije tako otrovan. Kak.av je zadatak lekova ovde? 1) Da stiavaju, da po potre-bi i uspavaju nervno obolelog oveke, kao i da uman>e njegov bod, gr ili oduzetost, ako postoje. 2) Da smanje i umere posledice koje izazivaju prenadra-eni nervi na jednom mestu ili na jednom dedu teda (na po-vrini teda idi, recimo, u trbuhu, u stomaku, pduima, na vratu itd.). Dakle, uspostaviti normadan tok, uiniti da ne bude vie bola, da pokreti, kretanje i celokupna osetljivost budu urav-noteeni, da, najzad, bolesnik ne bude potiten, sa svima posledicama koje takvo stanje prate, ve da bude io i za ivot sposobniji, za okodinu snoljiviji to je cilj leenja i le-kova u ovoj oblasti. Samo se po sebi razume da je i ovde za obnovu zdravla i ivotne snage nerava potrebna odgovarajua dijeta, koja nee l nadraivati nego stiavati; kao to je potrebno i da u njoj f bude u dovoljnoj meri

minerala i mineralnih soli (arsena, krea, fosfora, gvoa) i vitamina, bez kojih se slabost orga-nizma uopte, i nerava napose, nikakvim lekovima pa ni bilj-nim, ne moe trajno ukloniti.Leenje ovakvih bolesnika fizikalnim merama, vodom, sun-cem, promenom klime itd., ne spada u na zadatak. Moramo obratiti panju italaca i bolesnika jo i na to da neki lekovi koji se primenjuju kod nervnih bolesti pripa-daju jakim, otrovnim biljkama (velebilje, bunika, tatula i dr.). Stoga ih oni smeju uzimati samo u onom obliku i u onoj dozi koja je propisana u ovoj knjizi. S tim napomenama prelazimo na izlaganje o leenju i na opisivanje lekovitog bilja. 1. EVER ta je jednostavnije nego uzeti pare eera s vodom? Ali treba napomenuti da je eer produkat eerne repe ili eerne trske, dakle, opet bil>ni lek. I kao takav on deluje kod velikih uzbuenja da se ovek povrati od nekog straha, pa i stia od muke i jada. U ovom poslednjem sluaju, ako po-stoji u isto vreme i obolenje jetre, ili se bar bolesniku tako ini (hoe u da mu pukne") eer je takoe koristan. Nervni srani napadi isto tako poputaju od eera ili eernih napitaka. ak i kod bolova u nekoj grani nerva, ili u nervnom voru (neuralgija). moe se primeniti eer s ka-fom 34 puta dnevno. Tako se i u ovom sluaju nauka i praksa slau i podudaraju. 2. JAGLIKA Jagorevina. aj od korena ili od cveta ove rane pro-letnje biljke pomenut je kod bolesti plua i bolesti srca. On ovde deluje kao sredstvo protiv nervne slabosti i potite-nosti (depresije), i melanholije. z. IMIRIKA imirika, uti ipak, kiseli trn. Koren i kora utog ipka sadre lekovite sastojke koji deluju povolno kodnervoze, udruene s bolovima u oblasti une beike i jetre (kao holagog pomae boljem luenju ui), time to ukla-nja greve. Kako ima esto nervnih bolesnika (npr. invalida) koji preteruju u uzimanju morfina, zato to, vele, ne mogu da izdr-e bolove ili stradaju od nesanice ova biljka moe da sv upotrebi kao antimorfinistiko sredstvo. Kao gorko sredstvo za stomak i jetru propisuje se aj od kore korena, u dozi 20 grama na 500 grama kljuale vode, po 23 olje dnevno.Najbolje rezultate daje ovaj koren kad se pomea s kipa-risom po ovome receptu (Lekderka): Tenog ekstrakta imirike . . Tenog ekstrakta od kiparisa . . Garusovog eliksira ...... Prostog sirupa koliko treba do . Po jednu kaiku na svaka 2 ili 3 sata. 4. GRICA Upotreblava se cela biljka, protiv glavobolje posle jela (verovatno usled autointoksikacije nerava u glavi) i nervoze stomaka. Po miljenju Jungmana, delovanje ovog leka na organe za varenje treba pripisati poveanju osetlivosti krajnjih kona-ca simpatikog nerva i smanjenju osetlivosti parasimpatikog nerva u istim organima. Najbolje je spraviti od aj, u dozi 50 grama na litar vode. Piti po jednu olju pre obroka. Ili spraviti vino po receptu profesora Robena:

Grice .............. 10 grama 2 grama 2 . Kljuale vode ....'....... 100 Popariti i ostaviti da kisne pola asa. Davati po 13 kaike pre svakog obroka. 5. HMEL. Lek lupulin je prah koji se dobija iz enskog cveta hmelja. Deluje stiavajue na polnu sferu i organe kad su oni iz bilo kakvih uzroka (npr. zarazne olesti) prenadraeni. Hmelj Nain upotrebe i doze: za aj uzeti 15 grama iarki od |elja na jedan litar vode. Tean ekstrakt se uzima po 0,250,75. Lupulin kao umirujue sredstvo 0,251 gram, u praku i u oblandama. Suv ekstrakt po 0,10,5 grama. Tinkture po 24 grama dnevno. 6. DIVLjA VRBENA Spori, spor, bosotica, eleznik. Primenjuje se kao antineuralgino sredstvo protiv igova, a naroito protiv neuralgije nerva trigeminusa (vora trogranog nerva na licu) i nervnog bola u uvetu. Dr Rii tvrdi da ima jae dejstvo nego kinin kod tempe-rature, a japanski naunik Kuvazima konstatovao je da pozi-tivno deluje na mlitavu matericu (posle poroaja) i podstie bolje luenje mleka. U prvom sluaju uzima se obino aj, u dozi 3050 grama na litar vode, ili po 12 kaike dnevno tenog ekstrakta. U drugom sluaju doktor Stard je preporuivao oblog od istu-canih stablika vrbene, skuvanih u mleku i pomeanih s la-nenim branom, koji se stavlja na obraz, blizu uveta i slepoonice. Protiv neuralgije i bolova u sluaju reumatizma, pro-strela, bolova u krstima, migrene (polovine glave) i bolova u glavi propisuje se takoe vrbena u obliku obloga. Napomena: Ovu bilku ne treba meati s mirilavom vrbe-nom, koja ima sasvim drugu primenu. Divlja vrbena je gotovo gola uspravna bilka, 36 decimetara vn-soka, s dugakim, krupnim granama. Donje lie je izvrnuto jajasto-okruglo ili duguljasto, na drci, sa zupcima po obodu, ili trojno-ure-zano. Gornje lie sitnije, priraslo i kopl.asto, Cvetovi vrlo sitni, bledoplave boje, na lugakim, vitkim i tankim klasovima, koji izrastaju iz pazuha malih sledeih listia. Raste po ivicama puteva, meba i po pustarama. Vreme cvetanja: julseptembar. 7. JORGOVAN ljiljak. Protiv reumatizma uopte, pa dakle, i protiv reumatinog oboljenja nerava napose, u Rusiji se spremala jed-na mast s jorgovanom na ovaj nain: Svee cvee jorgovana stavi se u jednu vazu ili lonac, zalije se zejtinom i ostavi da kisne na suncu 15 dana. Time se posle mau, trljaju ili spremaju obloge za obolela mesta (kao reumazanom" ). 8. BRESKVA Upotrebljava se aj od breskvinog cveta, u dozi 30 grama na pola litra vode ili mleka; ili sirup: 6 grama prozranog soka od cvea na 94 grama prostog sirupa dae lek koji kad se daje po 12 kaike pre spavanja deluje ne samo na stolicu nego i umiruje, uspokojava nerve kod dece. Time se ti mali bolesnici i lee od lekova koji se danas prekomerno i njima Aaju. 9.ZOVA Sok od crnih zrna zove (bobica), u dozi 2030 grama dnevno, lek je protiv

neuralgije i bola ma gde se javio. 10. ALFIJA Primenjuje se protiv duhovne malaksalosti i nervne istro-enosti kao sredstvo koje uspostavla snagu, krepi i podstie na rad. Primenjuje se kao aj ili vino po ovom receptu: Lista od alfije ......... 80 grama Vina grkog ili naeg slatkog dalmatin-skog .............. 1000 Ostaviti da kisne osam dana, zatim davati po 13 kaike dnevno posle jela. Opis alfije videti kod grudnih bolesti. II. VIDAC Vidova trava, oanica. Tinktura od ove bilke, u dozi 2030 kapi alkoholnog raskisa (rasola), jako je hvaljena u Americi kao lek protiv glavobole i bolova u uvetu. Voda izvlai i njene aktivne sastojke. aj se priprema ovako: puna kaiica lista u olji kljuale vode kisne pola asa. Pije se hladan, 12 ole dnevno. Ova lekovita trava (vidac", vidovita trava") mala je granata bilka, vrlo raznolika po veliini, izgledu i obliku lista i boje cveta, itd. Najee dostie visinu 11,5 decimetar. Stablo je golo, ili slabo dlakavo. Lie tupo, klasovi s retkim cvetovima na vrhu. Raste po AI-vadama, u nizinama kao i na planinama. Vreme cvetanja: julavgust. 12. MEJA APA Konjski kim. Ova biljka bila je ranije upotrebljavana kao sredstvo koje ubija crve u mozgu" i za spravljanje neke vrste piva protiv bolesti slezine i suenja nerava". Danas se primenjuje s velikim uspehom kod ludi kod kojih je nastu pila polna slabost bilo usled nervoze ili usled premora i nstroenosti. Upotreblava se kao tean ekstrakt, u dozi 12 grama dnev-no. Ili kao alkoholni rasb, u dozi 2030 kapi dvaput dnevno. Meja apa je gruba biljka, dvo- ili viegodinja, s malo grubih, kratkih dlaka. Stablo joj je brazdasto. Lie .je perasto, sa irokim urezima, zupasto. Donje ima vie delova, a gornje sve manje i sitnije. Kite cvea su velike, sa oko 20 zrakastih drki. SPOANI cvetovi su vei nego unutarnji. Raste kao bun i korov po livadama, iejaama, pored pu-teva. Vreme cvetanja: julavgust. 13. SASA Sasa, po miljenju aptera, uvruje se u red onih bilja-ka koje su u stanju da smanje nadraljivost i poveanu osetlji vost nerava koji izlaze iz pojedinih vorova du kimenog stuba (iznutra), dakle, umanjuje osetlivost i deluje kao hipno-tiko sredstvo, a moe i da uspori srce koje brzo radi, ne menjajui pritisak u krvnim ilama. Zbog toga je i upotreba sase opravdana u svim onim slua-jevima gde treba da se umire nervi i da se etia. bol. I zato se propisuje protiv nervoze koja stoji u vezi s prekomernim nadraajem simpatikog nerva (unutranjeg trbunog), pro-tiv greva, naroito onih u malom trbuhu i u polnim organima, protiv neuralgije, migrena, nestalnosti i nejednakosti u radu srca i krvnih sudova nervoznih stomanih bolesnika. Ova biljka najbolje deluje ako se od nje spremi alkohola-tura. Alkoholatura se propisuje u dozi od 20 do 50 kapi dnevno. 14. ODOLjEN Macina trava, valerijana. Ua1ege" znai biti u dobrom zdravlu. Koren, deo ove biljke koji se upotreblava u medicini, smatra se kao sredstvo protiv greva, kao lek koji stiava i umiruje nerve. Najnoviji radovi, osnovani na naunoj primeni soka od sveeg odoljena, pokazali

su da njegovo delovanje zavisi od sastojaka kojih ima u sebi (borneol), kao i drugih sastojaka, svojstvenih samo toj bilci, koji deluju na pluno-simpatiki nerv (ovaj nerv alje svoje grane u srce) i usporavaju njegov rad, usled ega i srce usporava svoj rad, a isto tako i na nerv-ne centre u mozgu (Leklerk). Time se objanjava delovanje valerijane na obolele nerve, histeriju, slabe ivce uopte i u svim sluajevima poveane psihike i ulne preosetljivosti, praene ili nepraene gre-vitim stanjem, lakim poremeajima u stanju srca i krvnih sudova. Ona je uopte koristan pomonik u leenju bromom, kako tamo gde ima VIDAIVOG i stvarnog uzroka tako i tamo gde nema niega vidlivog (epilepsija i stanja bez anatomske podloge). Iz ovog slede i izvesna pravila za uzimanje valerijane. Suvoj biljci treba uvek pretpostaviti bilku koja je stabili-sana (uvrena i jednaka u svojoj sadrini i koliini leka). Mek ekstrakt davati po 13 grama, tean po 1015 grama, isuen ekstrakt u praku (t1ga11) po 0,20,6 grama dnevno. Ovaj poslednji lek bolje je davati u dozi po 0,1 gram u smei s alko-holom, vodom i sirupom, po ovom receptu: TABLA 27. I bour (Raeota oC1staIz); 2 komonika (AgNta ui1^ag15); 3 utilica (Sepa 1ts1og); 4 vilino sito (SagIpa asaiIz). 1 vidovica; 2 osat, a cvast; 3 DIVAI kesten), a PAOA. b seme; 4 boje drvce.......... 2 grama Alkohol 90% ............ 18 Smeati i davati po 1 kaiicu, tri puta dnevno. Ova koliina dovoljna je za est dana (1820 kaiica). Kao lek drotiv nervoze moe se lako spremiti i ovaj oblik: aja od korena odolena ....... 120 grama (3 grama korena:120 grama vode) Vode od matinjaka ......... 10 Po 1 kaika na svaki sat do delovanja. Ako se nema nita drugo nego samo suv koren valerijane, oida se preporuuje ne aj od njega nego kvaenje u vodi, po 10 grama na jednu au hladne vode. To treba da kisne 12 a-sova i moe se davati na 2 asa po 1 kaika. Moe se upotrebiti i alkoholatura korena valerijane, po 210 grama, ili hidrolat, po 2040 grama za 24 asa. Kao aj sama valerijana pravi se i daje u dozi 1530 grama korena u litru vode. Takozvana nervna meavina" sastoji se od 30 grama korena valerijane, 30 grama lia nane i 40 grama grice1. Za aj se uzima po jedna kaika ge smee na olju vode. Primenjuju se i druge kombinacije s prakom ili ekstrak-tom od valerijane, takozvani valerijanati: s amonijakom, cin-kom, gvoem, kofeinom, kininom. To su ve apotekarski pro-izvodi. Ali najboli su lekovi od sveeg korena. Valerijana se gaji, a moe uspevati i kad se poseje po golom polju, kao to se to radi kod Kapovara u Maarskoj (Role i Bure). Dakle, to se isto moe initi i kod nas u Voj-vodini. Kidanje valerijaninih cvetova pomae veem rastu aenog korena. Bilka raste na svakom zemljitu ako je ono vlano i po-lusunano. Ipak, izgleda da su one biljke koje rastu na visini Sama valerijana je biljka koja dostie visinu od 80 centimetara do metar i po. Stablo joj je okruglo, s kolenima. Lie je tamnije nego stablo, raste naspramno, s mnogim segmentima, zarezano, zupasto. Cve-tovi sitni, beli, bledoruiasti, ponekad plavi ili ukasti, u kiti na kraju golih grana; mirisa prijatnog. Koren sa ilama, spolja ora-hove boje, iznutra beliast, ukusa oporog i gorkog, bez

mirisa kad je sve, ali u toku suenja dobija neki miris vrlo jak, neprijatan, smrd-AIV, nalik na miris maje mokrae (Role i Bure). Ona raste pored potoka u senovitim mestima i hladovini. Stoka jede njeno stablo i lie. Ima je vie vrsta. 15. MLABA Mlaik, kokoica. Iz ove biljke dobija se lek za umi-renje nerava. Evo ta kae o njoj prof. Bahem (Bon): U novije doba priznat je kao sredstvo za umirenje nerava lek koji je dobijen iz biljke roda mlae,Kokoice ak se taj lek ubrizgava u meso i pod kou kod drhtanja ruku i drugih bolesti koje su praene drhta-njem i mlataranjem, kao to to biva kod horeje, itd. Ona se pokazala od vrednosti i u unutranjoj upotrebi, u obliku ekstrakta od ove biljke, u dozi od 0,1 gram dva puta dnevno. Sporedna njena delovanja, kao oseaj umora, proliv, nemaju velikog znaaja, jer su prolazna. Izgleda da rezultat ovakvog dobrog delovanja biva nezavisno od delovanja na ono mesto odakle poinje drhtanje ili nevolno mlataranje, znai, delovanje je opte." Moram priznati da sam bio malo iznenaen kad sam to proitao u knjizi prof. Bahema (0 lekovima). Pogledam narod-ni naziv biljke iz koje se dobija taj lek, potraim kod dr Save Petrovia ta se o njoj pisalo, i naem da se ona zove mlaak, ili mlaa; da postoje tri vrste ove bilke, koje su se nekad u melicini upotrebljavale pod raznim nazivima. Sad se lek od te bvljke krije pod nazivom bulbokapnin. Ali ma kako se on zvao, glavno je to da je upla mlaa ili kokoica lek, i to vrlo dobar lek za umi-renje ivaca. Nekadanja medicina u ovoj bilci jo je jednom opravdana. I to na ovoj tako obinoj i tako rasprostranjenoj bil.ci koju mre svako da vidi i nae im izae rano u umu, jer ona cveta rano u prolee. Ova bilka raote po umama i livadama srednje i june Evrope, i kod nas na Balkanu, u Portugalu, pa i na Kavkazu. Odlikuje se od vrlo. srodnih joj bilaka, sestara, time to ima koren koji je velik i krto-last i iznutra. upalj, i koji dobija oblik zvona ukoliko je stariji. Obrastao je ilicama po celoj povrini. Iz korena izbija po nekoliko stabljika, koje imaju po dva lista. Bilka je pepelasta i meka. Cveta u aprilu i maju. Cvetovi su purpurni, beli ili areni. Poreani su na vrhu stabla u ispravljen grozd, koji po cvetanju izrauje. Lie je na lrke nasaeno i dvaput je troperasto, s 'renjima zupastim i na dri-ce nasajzenim. Nemaki se ova biljka zove upl>a evina mamuza, to znai da uvek ima oblik mamuze, napred otvoren, na dva koplja, kojn i daje Ausku s dva kapka kad se raspada. Semenke su crne i imaju krestu." U korenu ima skroba, kae francuski naunik Gaten. Naa seoska deca rado jedu ove krompirie u prolee kad ih nau u umarcima. Prah od ovog korena upotrebljavan je kao sredstvo za isterivanje gdista i dezinfekciju creva (antiseptian je ubija razne mikrobe), a tako isto i protiv krnjenja zuba. Kad se dovede u vezu ovo poslednje delovanje korena s onim to je utvrDila nauka, izdazi da ranije nije bido primeeno ba glavno delovanje biljke, ve samo sporedno. Ova bilka upotrebljava se kao isuen koren u dozi koja ne izaziva ni prodiv ni umor, tj. isto tako kao to se sprema n odoljen valerij"anin koren. Treba nakvasiti 10 grama isu-ena korena u ai hdadne vode i ostaviti sve da kisne 12 a-sova. Zatim ocediti i davati na dva asa po 1 kaiku. Ovome se moe dodavati brom (12 grama). Ili napraviti alkoho-laturu i davati od nje po 23 grama (5080 kapi) dnevno; moe u zaeerenoj vodi. 16. MATINjAK

Matinjaa pelinja, ljekoviti matinjak, milodul, mato-ina, peloperka, elinjak, elnjak, pelinja metra, medenka, metvica pelinja, medeni list, rojevnik, dubravnik. Mati-njak uglavnom sadri jedno ulje (esenciju) u kome ima dva sastojka: citral i citronelal. Stari arapski lekari i njihovi naslednici u nauci hva-lili su ovu bilku zbog sledeih njenih svojstava: a) to vese-li srce; b) to lei nona lupanja srca; v) to je u stanju da krepi duh oveji (Avicena) i g) to moe da goni turobne misli kad spopadnu oveka. uveni prof. pariskog univerziteta Truso upotreblavao je matinjak protiv glavobole kod nenih i nervoznih ljudi, protiv prolaznih zamagljivanja svesti, zujanja u uima, estih nesvestica usled prekomernog intelektualnog rada. Drugi nau-nici, kao Deliu i Savinjak, preporuivali su je kao specifi-nu bil>ku ije je delovanje protiv nadraenosti i nervnih greva osnovano na svojstvu da podstiu organizam na rad i na otpor. Od matinjaka se sprema jedan alkoholat, takozvana pro-iena voda od melise karmeliana kao i jedan eliksir Ova voda fabrikuje se jo od 1611. godine i ostala je do danas jedan od najpopularnijih lekova u najirim narodnim slojevima na Zapadu, u svima sluajevima kad ima neto da se umi-ri, da se stia: kod bolova u stomaku, padanja u nesvest, nerv-nih napada itd. Uzima se po nekoliko kapi na paretu eera u sluaju slabosti ili greva u stomaku. Kod sranog gra (angine pektoris) daje se u meavini s valerijanom, kimom, majkinom duicom, i dr. kao sredstvo protiv samog stezanja i gra. Kod angine pektoris postie se time eventualno po-boljanje sranog nervnog spleta kao i olakanje u naponu usled delovanja kima ili drugih gasogonaca" u crevima i trbuhu. Zbog svojih dobrih osobina ulazi ona i u mnoge dru-ge meavine, od kojih emo navesti najobiniju, s nanom (30 grama), gricom (25 grama), valerijanom (15 grama) i ovog je ona u stanju da podstie organe na rad, savremena nauka pri-stupila je njenom ispitivanju i nala i utvrdila da ona deluje samo umirujue, ali da ne podstie energiju. Preporuuje se kao aj, u dozi 5:100. Idi kao esencija u obliku ul.ano-eernog rastvora (1:20 eera') po 520 grama. (Hidrolat je rastvor" u kome ima esencije, ali koji je do-bijen peenjem" destilacijom potoplene i -raskisle vra-nilove trave, kao to se pee rakija; dakle, hidrolat je neka vrsta patoke.) Hidrolat se dobija i na taj nain to se vode-na para proputa kroz sloj bilke iz koje elimo da izvadimo lek i iara se posle hlaVenjem pretvara u hidrolat toga leka.Ovaj hidrolat moe se propisati kao ist ili s drugim protivnervnim sredstvima, na primer u ovoj smei: Hidrolata vranilove trave ...... 50 grama Hidrolata valerijane ........ 25 Hidrolata salate .......... 25 Davati po 13 kaike ovog meovitog leka uvee pre spa-vanja nemirnim, lako uzbudlivim licima koja pate od nesani-ce. Izuavanja prof. Koola i njegovih uenika pokazala su da esencija vranilove trave poveava tonus i razdralivost para-simpatika a smanjuje tonus vazomotora simpatika, te poveava dejstvo acetilholina, koji iri krvne sudove i regulie rad srca. Deluje i na rad kretanje creva. I ovaj lek je mnogo bolji, kae Leklerk, nego svi oni, esto opasni lekovi, koji se daju u tu svrhu iz hemijske indu-strije i koji truju ili oamuuju (kao veronal, luminal, sul-fonal itd.), pa i jake doze broma u raznim kombinacijama (pisac). U apotekama trai se . Vranilova trava ima kratak, puzei koren koji tera jednogodippe pravo stablo,

36 decimetra visoko. Lie s drkama, jajasto ili jaja-sto-kopl.asto, slabo zupasto. Cvetovi su jarko crveni, retko beli, u okruglim kitama, glavicama, na trima drkama. Raste po suvim brdima, sunanim umama, po jarkovima, naroito na krenom tlu. Vreme cveta-n.a: julavgust. 19. CRNA KOPRIVA Protiv histerije i hipohondrije (prenadraenosti i utu-enosti), greva u jednjaku, nedranja mokrae i kod bolesnica hoje pokazuju jako nervozno stanje usled prestanka menstrua-dije, kod nervoznih uobraenika i manijaka (od straha) s jakim lupanjem srca crna kopriva ima svoje lekovito delo-vanje. Isto tako kod velikog kala. Jako smrdi. Zato je jedini oblik u kome se moe piti i koji najbole deluje alkohola-gura crne koprive. Doza: 12 kaiice dnevno protiv nervoze kod odraslih. Deci davati do 20 kapi dnevno. 20. SRDAICA U lekarstvu se upotrebljava kao i crna kopriva, u istom obliku i u istoj dozi, naroito za nervoznu decu: prema uzra-stu, 520 kapi dnevno u obliku alkoholature. I nemaki naziv oprema, obuzdavanje i t. sl. srca) pokazuje la ona moe upravlati sranom radnjom. 21. SITNA BELA RADA Titrica, prstenak, carev cvet, ablja trava, romunka, ka-momila. Najvee usluge ova biqka moe uiniti u leenju nervnih bolova na licu (neuralgija), i to kod ljudi malokrv-nih, vie nego kod punokrvnih, podagriara. Naroito se pokazala dobra protiv bolova u licu i u potilku kod ena pre nastupa menstruacije. Dobro je uzimati je u obliku gustog i jakog napitka aja. Za intelektualce koji su premoreni i imaju nastupe bolova kao najbolji pokazao se prah, u dozi 2 grama i vie dnevno, uzet s vodom.Isto se tako dobar rezultat postizao ovom biljkom kod glavobole i bolova na vratu i du kime u toku gripa.Lek od bele rade dobar je stoga to stiava brzo bolove, i to od njega nema ravih posledica kao to to biva posle uzimanja hemijskih lekova: antipirina, piramidona, kodeina, alonala, veramona, itd., koji, istina, ublauju bol, ali u isto vreme zadravaju mokrenje, te na taj nain omoguuju due za-dravanje tetnih i otrovnih jedinjenja i materija u orga-nizmu i krvi. to se tie doze tu moramo uiniti neke primedbe i dati pouke, naime: ne vredi davati tanak, slab aj koji je jedva obojen; niti treba davati aj od bele rade posle jela umesto kafe to protivrei zdravom smislu, kae Leklerk jer on nije za to. aj od bele rade treba davati gust i jak, i to izvan obroka. Da bismo takav aj dobili, treba uzimati 2 kaike cveta na olju kluale vode (200 grama). Popariti ga i osta-viti da aj stoji itav as. Zatim procediti pod pritiskom i piti izvan i izmeu obroka. Moe se zaeeriti. Ali kako se ovaj napitak, zbog svoga ukusa, teko guta, preporuuje se i drugi oblik leka: istrljani prah sa eerom, 35 grama toga praha dnevno. Primer za recept: Sve prah od bele rade ili titrice, istrljan sa eerom (koliko treba, 2+2 grama, 3+1 gram)=4 grama (dnevno). Podeliti u est prakova i uzeti u toku 24 asa. Struljaci vele da ukoliko je nelogino uzimati aj od bele rade posle Jela utoliko je opravdano davati ga kao sred-stvo za buenje apetita pre jela, naroito dugotrajnim grudnim bolesnicima, kod kojih treba pobediti uporno odsustvo ape-tita (dr Alimat Monpele). Ovim iskustvom lekara neka se takvi bolesnici i koriste. 22. LIPA Cvet lipe sadri leteeg zejtina, jedan ferment (enzim), kao i soli mangana koje nisu bez stvarnog uticaja u primeni. Cvet lipe, ako nita drugo, ostaje pozitivno pomono sredstvo kod svih stanja gde

su nervi zategnuti, istroeni ili uzbueni usled prekomernog rada, briga, sedenja i preteranog uivanja. Osim toga, aj od lipe deluje kao sanovnjak", snotvorac", tj. Lipa kao uspavljujue sredstvo kad se uzima pre odlaska u postelju, jer olabavi zategnute nerve. Pored toga to utie na normal-ni sastav krvi (ini krv vie tenom manje leplivom za zidove krvnih sudova), ona smanjuje arteriosklerozu i povea-ni krvni pritisak kod gojaznih i punokrvnih ljudi. U takvim sluajevima treba je davati lake ruke". Treba uzeti: Tenog ekstrakta od lipe ...... 50 grama Hidrolata od lipe .......... 450 Sirupa od pet korena ........ 500 Piti 23 male ae dnevno. 23. POMORANDA Pomoranda daje cvet dva najpopularnija sredstva za stiavanje i olabljavanje prezategnutih nerava. Lie njeno deluje umirujue, usled ega se moe prime-niti kod nervoznih i onih koji stradaju od poviene uzbudlji-vosti simpatikog nerva. Na taj nain oslobaba od uzimanja raznih veronala, gardenala, somnifena i drugih preparata koji deluju kao otrovi izazivajui utuenost" (Leklerk). Najbolje je zadovoljiti se ajem od lista, dodajui mu hi-drolat od pomorandina cveta, koji deluje takoe olaboljavaju-e, tj. stiava zategnutost ivaca, to je podesno za sve slu-ajeve i za svaku fazu bolesti. Uobiajena doza za aj: 610 grama na olju kluale vode. 24. BELA VRBA Pri reavanju pitanja o delovanju bele vrbe moramo se ovde osloniti na iskustvo starih i na posmatranja i rezultate mlaih, savremenih lekara. Jer su stari uvideli da ona deluje uglavnom umirujue na nerve, naroito na polne organe. ak je primenjivana i kao sredstvo za bolje spavanje u obliku kli-stira (klizme).'A njeno svojstvo da smanjuje polne prohteve, tj. da deluje protiv polne uzbudljivosti, onde gde je ona suvina i tetna po opte zdravle potvrbeno je od takvih naunika--praktiara kao to je Leklerk. Primenjujui rese bele vrbe, naroito kod ena, on je postizao dobar uspeh. Bela vrba se pokazala dobra i kod poremeaja u menstruaciji time to je umanjivala bolove kojima je bio izvor u jajnicima ili mate-rici, i to je potpuno stiavala usled toga rastrojene nerve.Delujui u tom pravcu, ona umiruje i polnu nadral.ivost kod onanista, koji su pre toga probali sva priznata sredstva. Najzad, vrba se pokazala dobra i kod nesanice neurasteni-ara. Uopte, ovaj je lek vrlo podesan za nervozne lude i stoga to krepi organe za varenje. Zato se primenjuje iod bolesti s poveanom kiselinom u stomaku na nervnoj osnovi.Protiv nervnih nadraaja upotreblava se resa od bele vrbe u vidu tenog zgustkau dozi: 12 kaiice uvee pre spavanja, a treu kaiicu uzeti posle jednog asa ako prve dve ne pomognu, tj. ako nervno stanje, bolovi u malom trbuhu, polno uzbuenje, nesanica, nemir i strah ne prestanu. Kako nije svakom mogue da spremi zgustak od rese bele vrbe, izmeu ostalog i zbog prolaznosti sezone za nju, moe se u istom cilu primeniti prah od kore vrbe s grana kojima ima vie od tri godine, u koliini 23 grama dnevno, pre jela. Ili, jo bole napraviti vino od takve kore, po ovom uput-stvu: Nakvasiti 50 grama kore u 1000 grama vina. Ostaviti to da kisne 12 asova, i davati da se pije po jedna vinska aa (8090 grama) pre. veere; a ako to ne deluje jo jedna takva naa pre spavanja. 25. KOKOTAC 26. LAZARKINjA

27. MATOIKA Ove tri biljke sadre u sebi isti lek i zbog toga, mada su po rodu razliite, deluju podjednako. Jo u staro doba kokotac se upotrebljavao za leenje bole-sti onih kapaka. Pa i danas nije naodmet propisivati taj lek kao aj, u dozi 20 grama na 100 grama vode, za ispiranje onih kapaka, kod gnojenja i zapaljenja sluzokoe onih kapakaTome ni oni lekari ne bi trebali da se protive (zbog tanina u njemu). to se. tie lazarkinje ili prvenca, ona slui i danas u Alzasu za spravljanje vina, takozvanog majskog napitka. A priaju da js iolski kralj Stanislav pio svako jutro po jednu olju aja od nje i zahvalujui tome odravao svoju snagu. Pominjali smo ove biljke kod bolesti bubrega, gde one de-luju na poveanje mokrae i vre dezinfekciju mokranih pu-teva. Ovde se navode zbog drugog njihovog delovanja. Tako su na-unici Burklo, Erisej, Geren i Goris pokazali da se u toku suenja ili u toku dal>ih promena biljaka (vrenje) u njima stva-ra glavni lek, kumarin, koji i deluje kao stiavajue, ubla-ujue i uspavljujue sredstvo, utiui na mozak i na uzrujane nerve sprovodnika, ali bez uticaja na daleke povrinske nerve. aj od cveta kokoca moe se primeniti kao sredstvo pro-tiv zgruavanja krvi kod flebita i tromboflebita, opasnosti od embolije i posle duge 'primene antibiotika (penicilin, streptomicin, aureomicin), tamo gde su ve prouzrokovali iz-vesne nelagodnosti u tom sluaju moe se upotrebiti 46 grama dnevno tinkture od kokoca.Prema tome, ove bilke, svaka zasebno ili zajedno, mogu se propisati, s nadom na uspeh, onim nervnim bolesnicima koji su vrlo osetlivi, tj. kode im protivnervna i uspavljujua sredstva. Propisuju se u obliku aja, u dozi 5 na 100 (10:200), koji prijatno mirie. Ovaj aj moe se dati deci koja ne spavaju dobro, zatim starijim ljudima, starcima i onim bolesnicima kod kojih je uzrok bolesti suvini nadraaj velikog simpatikog nerva. aj treba uzimati posde jela, jer on pomae i varenje. 28. BOUR tir crveni, trator. Bour raste kao divla i kao gajena batenska biljka i cvee. Kao tinktura (suva biljka nakvaena u alkoholu) u dozi 515 kapi dnevno moe se upotreblavati protiv epilepsije, kao to se to inilo u staro doba. Protiv epilepsije prime-njuje se i koren boura pretvoren u prah (kao praak od belog krina,). Za praak bi recept bio: koren od boura i koren komonike, po 25 grama, sitno istucati i po meati, davati na vrhu noa 3 puta dnevno (E. Majer). Moe se uzimati i: Tinkture od boura . . . . . . . . . 15 grama Tinkture od anasona ........ 5 Po 20 kapi u vodi, ujutru i uvee. Deluje umirujue kod ove bolesti i gorocvet ta njega je prvi uveo u leenje epilepsije uveni prof. Behterev (Rusija). 29. IVANjSKO CVEDE Broika. Biljka s miriljavim cveem. Upotrebljava se kao i bour kod epilepsije, a moe dati Aobre rezultate i kod slabijih napada histerije. Nekad se davala za smirivanje bolova kod raka spolja i na usta. Ova biljka ima drvenasto stablo, esto puzavo. Cela je biljka bez dlaka, ili samo slabo maljavo na ivicama lia. Stablo je pri dnu jako granato, lei nisko, a posle se uspravla i dostie do 3 decimetra vi-snne, zavravajui se mnogobrojnim, malim, utim cvetovima. Cvee mirie jako na med. Lie je

sitno, tanko, usko, dugako, s otrim vr-hovi.ma, s jednom ilom, po 6812 listova u kolenu, na ivici uzvijeno. Rod mali, gladak, go. Cela biljka pri suenju pocrni. Raste po polskim pustarama, brdima, livadama. Vreme cvetanja: jul septembar. 30. POTPLOTUA Macina metvica, maja trava, maje zelje. Leklerk kae da je s uspehom primenjivao ovu biljku protiv upornog tuca-nja. Upotreblava se kao aj u dozi: 3:100 grama kluale vode. Potplotua se primenjuje i kao blago miriljivo i karmina-tivno (tera gasove) sredstvo kod naduvenosti stomaka i trbu-ha. Make je jedu vrlo rado zbog njenog delovanja. Otuda i njen naziv. Sadri etarska ulja; moe se korisno primeniti u le-enju nervnih bolesti, jer deluje POVOANO na nervni sistem. Najbolje deluje u meavini s nanom, matinjakom i dobriav-kom (samobajkom) u podjednakim delovima; za spravlanje aja uzeti po jednu kaiku na olu kljuale vode. Stablo ove biljke je visoko, dostie 0,61,3 metra visine. Lie je jajasto do srcasto, na vrhu otro, s doae strane sivo, maljavo. Cvse je u gustim kitama iz pazuha kolena na cvetnoj grani. Krunica cveta je bela ili crvenkasta. Donja usna s jarko crvenim takama. Rod gladak i go. Raste pored ograda, pored sela. Vreme cvetanja: julavgust. 31. MENEGLED Skr, svinjsko korenje, ciklama, kolutka. Koren ove bilke jedu svinje i zeevi i nita im ne biva, dok je za oveka otrovan. Ali alkohodatura skra ili ciklame moe s uspe-hom da se primeni protiv nervnog zujanja u uima, u dozi 1015 kapi dnevno, datih u dva "ili tri maha u malo vode. Ne zna se kako ona tu deluje, kojim putem i nainom, ali je njeno delovanje dokazano u praksi. Ovom leku treba priben uvek pre svih drugih sredstava, i posle svih koja ne pomog-nu. Lekari ne smeju zaboraviti na njega. Skr, ciklamu, opisali smo kod leenja sranih bolesti i arterioskleroze, zato neka italac potrai tamo pojedinosti o ovoj biljci. 32.LOKVANj Vodeni bour, barska rua, lotus. Svi pisci pominju da je ova bilzka bila u preanja vremena upotrebljavana za stnavanje suvie nadralive polne sfere, kako kod muka-raca tako i kod ena. Zato su u srednjem veku ovu biljku mnogo upotreb.ljavali kalueri, da im nebrano stanje ne pada suvie teko. ak su postojali i stihovi: Vodena rua prijatel vlanih mesta, Razara je radosti, a otrov za l.ubav."(po Leklerku), Savremeni kritiki duh lekara sasvim je odbacio ovu bilj ku u zapeak, tvrdei da su sve te prie o njoj ista bajka. Pa ipak, nalo se naunika, kao to je bio, npr. de Rofor, koji su je zadrali kao lek u spisku lekova, a naroito kao sredstvo koje moe, kao nijedno drugo, da umiri plamen udnje za ljubavlu", u takvim pojavama kao to su prijapizam, satiri-zam, nimfomanija, tj. stalna nadraljivost. i pohotljivost mu-karaca i ena,- koja je tetna za iznurene organizme. Zato umesto drugih, jakih sredstava kao to su velebi-lje (beladona), bunika, razna jedinjenja broma itd. moe se uzimati aj od cveta dokvanja, a jo bolje je uzimati sirup na-pravl.en od toga aja, u toku 15 dana. Drei. se strogo naunog uputstva mi savetujemo da se isproba ovaj dek u obliku sirupa, koji se sprema iz cveta lok-vanja na obian nain, a uzima po 100 grama dnevno kao blago uspavljujue sredstvo i lek protiv nezdrave nesanice koja na staje usled navedenih razloga. Osim toga to je antikonvul-zivno sredstvo, podstie na rad srce i organe za disanje.

Odvajkada je koren ove biljke vaio kao dekovito sredstvo. A koji se od nas savremenih dekara usudio da ga preporui szojim bolesnicima? Trai se kao. Ova bilka moe biti razliita po veliini cveta, obliku roda, irini i boji plodnika.Lie ove biljke je duboko zarezano, srcasto, s jednostavnim, ne zupastim obodom, ak do 28 centimetara u preniku, s drugim, sporednim, malim koplastim listovima. Lepi beli cvetovi su bez mirisa; onn plivaju po povrini vode. Plod veinom loptast, mesnat, ne puca, sa-dri mnogo semena. Raste po barama i jezerima i sasvim tihim vodama. Vreme cvetanja: leto. 33. DIVLjA SALATA Divlja salata slui ovde kao zamena opijuma. Kad se ona u avanu istuca, dobija se tenost koja, kad ispari toliko da dobije izgled zgustka, predstavl>a pravi sok biljke, laktuka-rijum, i sadri nekoliko sastojaka. Dobre strane divlje salate bile su poznate jo kod starih Grka pitagorejaca. Ona se tada zvala bilkom evnuha", zato to deluje stiavajue na polnu sferu ovekovu. uvenom grkom lekaru Dioskoridu sok od divlje salate sluio je kao lek da umeri polni nagon onih koji taj nagon zloupotrebljavaju, a dru-gim lekarima da omogue san onima koji prezdravl.uju od te-ke bolesti i iscrpeni su. Rimski lekar Galijen, u starosti, protav nesanice uzimao je divlju salatu. I drugi lekari tvr-dili su da seme od salate oduzima oveku volju, ljubav i uspavljuje ga". A Levin Lemnijus govorio je da onaj koji jede esto i dosta divle salate gubi volu. Na osnovu naunih ispitivanja (Oberijera) dolo se do rezultata da gust sok od divle salate, tzv. laktukarijum, moe zameniti opijum. Dakle, mov da se upotrvbi svuda gdv je opi-jum opasan i gde njegova primena moe imati ravih posledica usled jaeg priliva krvi u mozak, npr. kod svih onih koji imaju povean krvni pritisak i sklerozu, jer opijum ima tu osobinu da povlai za sobom takvo stanje (poveanje pritiska). Zato je preimustvo soka od divle salate pred opijumom u tome to moe stiati nervne nadraaje a da prethodno ne iza-zove uzbuenje, kao to to ini opijum, koji u prvo vreme izaziva uzbuenje i nadraivanje, pa tek u drugoj fazi svoga delovanja umiruje. On ne deluje tetno na organe za varenje, na krvotok, niti na poremeaj nerava koji upravljaju krvnim sudovnma. Njime se postiu dobri rezultati kod nesnosnih polucija, protiv nadraaja za vreme zaraze mukarca kapavcem i t. sl. 0 primeni i dobrim stranama njegova delovanja kod dece (kaalj, nesanica itd.) govorili smo u odelku o velikom kalju. Ako pak salata i sok od salate ne pomau najko-risnije je kod nesnosnih polnih nadraaja u bolesti poruiti ove pilule (kod apotekara): Za jednu pilulu. Uzimati po 26 pilula uvee pre spavalja. Mnogo je bolje nego uzimati brom, kamfor itd. Iz zgustka divlje salate vadi se taj laktukarijum koji upra-vo deluje kao lek. A sirov laktukarijum daje se po 0,11 gram dnevno. Ili se daje njegov vodeno-alkoholni zgustak u dozi 0,050,30 grama. 34. CVET STRASTI" Ova je biljka poreklom iz toplih predela Amerike, ali uspeva i u Francuskoj, pa prema tome moe se gajiti i kod nas. Ako je jo niko ne gaji treba da bude preneta i u nau zemlju, jer je sigurno da bi u junom delu nae drave, naro-ito ispod Demir-kapije, a tako isto i na obali Jadrana, mo-gla lako uspevati. A treba je gajiti kod nas iz dva vrlo vana razloga: prvo, to je ona, kako e se videti dalje, vrlo lekovi-ta, i drugo, to uvozimo u velikoj meri francuski lek pasi-florin koji je napravlen od te biljke. Pasiflorin, koji se kod nas pre rata propisivao i

troio u vrlo velikim kolii-nama, imao je ovaj sastav: 1) pasiflora, 2) kora od vrbe i 3) cvet od gloga i eer. Cvee strasti" ima ublaujue delovanje na nerve. Dobar rezultat postignut je jo 1867. g., a potvren je i docnije, jer se ovaj lek pokazao kao dobar protiv nesanice histerinih i neurasteniara, kao i kod alkoholiara. Ako nesanica dolazi usled kakvih bolova ovaj lek moe i omanuti, ali ako ona dolazi usled modanog prenadraaja cvee strasti" se moe smatrati kao izvrstan lek. Prof. Renon hvalio je ovaj lek za sluajeve straha od rata. Najzad Leklerk, na ije se tvrenje i oslanjamo u ovom izlaga-nju, dokazao je njegovu uspenu primenu kod nervoza ulje prestanka menstruacije kod ena, gde je izvor tim nervni -remeajima simpatiki nerv", a tako isto ga je s uspehom isko-riavao i protiv nesanice prezdravelih od gripa, to se e-sto javlja. Ova biljka ima osobinu da izaziva san koji se ne razlikuje od normalnog sna, tj. ne povlai nikakvu nervnu malaksalost ni muenje u oseajima niti u mislima: ne oamuuje, ne opi-ja. Bolesnici se posle sna oseaju isto tako raspoloeni kao u momentu kad su legli da spavaju, tj. ouvali su svoju ve-drinu, sposobnost da rasuuju, da govore i delaju." A to znai da ovaj lek ima veliko preimustvo nad svim hemijskim leko-vima koji se u tu svrhu upotreblavaju. Pasiflora se obino uzima u obliku tinkgure i tenog ekstrakta. Ali Leklerk preporuuje alkoholaturu od svee biljke koja je nabrana u maju, u doba cvetanja, u dozi 3050 kapi uvee pre spavanja. 35. ZVEZDAN Roasta detelina. Grekom neke seljanke koja je bolo-vala od zapaljenja onih kapaka i kojoj je Leklerk savetovao da kvasi i isnra kapke ajem od zvezdana (roaste deteline) otkriveno je delovanje ove biljke na nervozu: seljanka, koja je patila od nesanice i nervoze, izleila se od toga posle 8 da-na, ali ne i od konjunktivitisa. Pokazalo se da je ova biljka u svemu slina pasiflori. Od nje se spravlja aj: 1 kaika su-vih cvetova na olju kljuale vodb. Pije se 34 puta dnevno. Delovalje lekova na iji opis sad prelazimo vrlo je slo-eno; njih u veini sluajeva treba upotrebljavati samo prema uputstvu i pod nadzorom lekara. Ti su lekovi istovremeno i otrovci ako se uzimaju u nepropisnoj, jaoj ulozi. Ipak se bez n>ih ne moe, kao to je to sluaj s velebiljem (beladonom), bunikom i dr. Zato emo ovde za upotrebu u narodu govoriti samo o biljkama koje se mogu iskoristiti (u onakvom obliku i u rnolikoj meri koliko se to po naem miljenju moe dopustiti) a da se ne osete, a jo manje dogode, zle posledice popu-larne medicine. Oslanjamo se u tom pogledu na autoritete koji su pouzdani, poverenja dostojni i prvorazredni. Put delovanja ovih lekova ide preko centara u mozgu i preko nerava, o emu je ve govoreno u uvodu u ovu glavu. 36. VELEBILjE Veliko bilje, golemo bilje, ludaa, luda trava, vuja tre-nja, pasja jagoda. Ovaj lek moe da se primeni protiv neuralgije i bolova u stomaku, grevitog stezanja u maru, u mokranom kanalu, u materinom vratu i rukavu. Isto se tako, u zakonom odreenoj dozi, moe dati: u slu-aju poveane kiseline u stomaku i trbunih bolova uopte, kod, goruice, rane u stomaku, dvanaestopalanom crevu, kod bolesti jetre, zatvora i greva u

trbuhu, nedranja mokrae, znojenja tuberkuloznih, nervozne astme (sipnje) itd. Male do-ze pomau i rad srca. Oblici u kojima se moe uzeti beladona jesu: 1) Praak od lia u dozi 0,15 do 0,2 grama, tj. dnevno najvie peti deo grama: 1/25 i 1/30 deo male kafene kaiice. 2) Alkoholna tinktura, razblaena deset puta vodom (de-stilisanom ili prokuvanom). Jeda njen gram sadri 57 kapi (oko 0,004 grama atropina). i u ovom obliku daje se najee po pola do 2 grama dnevno. Tako npr., kod dejeg velikog kalja (s grevima u bronhijama i duniku) treba poeti s malim dozama, svaka 23 asa, i to: 1/2 kapi (kane se jedna kap tinkture u oljicu vode i onda se pola vode prospe, a pola popije) za decu do jedne godine. Jedna kap se daje deci posle jedne go-dine, i za svaku godinu dalje (2, 3, 4, 5, 6, 7 kapi) do 8 godina. Osmogodinjem-detetu daje se po 8 kapi. 3) Za spoljnu upotrebu moe se uzeti odvar, u dozi: 1 gram lia beladone na 5 litara vode (0,2 grama na litar) za obloge. Kao lekar ne smatram da se druge vrste lekova mogu pra-viti kod kue. npr. masti, pilule itd. To treba poruivati u apoteci. Velebilje (beladona) ima dugogodinji koren. Stablo dostie vi-sinu 1,3 metra, lii na korov, zenje, raste uspravno, ima mnogo grana; golo je ili slabo manjavo. Lie je zaotreno na vrhu, prilino krup-no, jajasto, bez zubaca, s kratkom drkom, nagnutom nanie. Cvetovi su usamleni, na kratkim drkama, u lozniastom pazuhu stabljika i li-a; aica zvonastog oblika. Cvetna krunica plavo-orahovasta, s pet kratkih zubaca. Plod bobice, prilino velike, okrugle, sjajne v crne, nalik na sitne trenje. Raste po poumljenim brdima, pustim kamenjarima. Otrovna je bil>ka. 37. BUNIKA Bun, trava od zuba, zubnjaa, bunika crna, zobnik, voja. svinjski bob, konjski zub. U lekarstvu je poznata trava i li-e od bunike. U njoj ima otrovnog sastojka koji se zove hio-sciamin, delovanje mu je vrlo slino delovanju velebilja (be-ladone), ali ipak nije tako otrovno. I ona, kao i beladona, iri zenicu, samo se za to zahteva vea doza. Usporava puls kao i beladona, sui usta i guu. Ali se razlikuje od beladone time to manje drai mozak, to vie izaziva san, to ne izaziva ludi smeh i volju za pokretima i to ne deluje na one miie koji zatvaraju mar i beiku." Daje se u istim prilikama kao i velebilje: za stiavanje bolova, naroito u neuralgijama, reumatizmu ivaca, zapalje-njima i reumatizmu. Daje se, dalje, protiv nervoznih stanja, nag roito protiv histerije, hipohondrijv (bolesne snudenosti),eklampsije (drhtavice i grenja porodilja). Ova biljka davana je i protiv padavice, ludila i buncanja od pijanstva. Daje se protiv nesanice umesto opijuma, naroito kad e-AIMO da se izbegne zatvor usled primanja opijuma. Upotrebljava se kao dobar lek protiv kala, ma kakav mu uzrok bio. A da-van je i protiv odliva krvi, naroito protiv pljuvanja krvi. Zbog delovanja na zenicu bunika je davana protiv bolesti oiju kao i beladona" (dr Sava Petrovi). Ali je treba upo-trebiti samo onda kad je obolela ronjaa, kad ima na njoj ra-nica ili povreda i kad postoji bojazan da e se pojaviti zapa-njene oka unutra. Kad su bolesni samo oni kapci, a unutra je oko zdravo, upotreba ovih lekova kako velebilja tako

i bu-nike sasvim je neumesna (pisac). to se tie savremene naune upotrebe bunike, ona se po-red primene u leenju navedenih bolesti moe s uspehom pri-meniti jo i protiv drhtavica, trovanja, na primer, ivom i njenim jedinjenjima, sublimatom itd., zatim kod poznate Par-kinsonove bolesti (ipak retke), koja se izraava: a) u nevolu nom .nervnom drhtanju udova i krivljenju lica (te pojave za vreme sna prestaju), b) u izvesnoj ukoenosti miia, usled ega bolesnikovo dranje dobija naroiti izgled: kad ide on se naroito naginje napred, koraa sitno, podskakujui, kao da ga neko podbada, i v) u paralizi poslednjoj fazi, kad usled bolova, greva i drugih muka bolesnik sasvim osdabi. Pa i stariji ljudi koji imaju drhtavicu zbog svojih godi-na mogu bar za izvesno vreme, ili s vremena na vreme, da kori-ste ovaj lek. On umiruje stomani nerv, te zato moe biti ko-ristan i od pomoi protiv greva u jednjaku u stomaku, cre-vima, beici. Regulie ak i srane udare. Kako bunika nije otrovna u tolikoj meri kao velebilje (beladona),, njene doze pri upotrebi neto su jae. Najbolje je upotrebljavati njenu tinkturu, razblaenu 10 puta destilisanom vodom, u dozi; 14 grama za 24 asa (2080 kapi). Od nje se prave uvene pilule meglen koje su do-bar lek protiv greva. Sastoje se od ekstrakta bunike i vale-rijane i oksida dinka (po 0,05 grama u svakoj piluli). Ali Leklerk savetude da se umesto oksida cinka za njihovo spravljanje uzima ekstrakt laktukarijuma, koji se dobija, kao to smo ra-nije govorili, iz soka istucane divlje salate. Zapaleno suvo lie sluilo je za inhaliranje pri kalju i napadima astme. To je jaka, dlakava, obino jednogodinja ili dvogodinja biljka, teka neprijatna mirisa. Raste uspravno, u leto, dostie visinu od 6 decimetara. Stablo se na vrhu jako grana. Lie je prilino veliko, sedi na stabljici, gornje lie obuhvata stablo, oko kojeg je uraslo, ja-jasto je i nepravilno perasto. Cvetovi imaju kratke drke, donji u pazuhu pojedinani, gornji u klasu. Rod aura s mnogo semenja unutra. Cveta u junu i julu. Spada meu otrovne biljke. 38. TATUA Bivolii, smradac, pasja jabuka, kunjak. Ogrovna je bilka, otrovnija od beladone. Oduvek je vaila kao podla biljka"; njome su se sluile vetice" da omaijaju", tj. da zbune i pomute mozak; njome su se sluile dobre i rave ene u istonjakim haremima da svojim dobrim ili ravim mue-vima pomute mozak i onda njihovu oamuenost iskoriste za dobro ili za zlo; njome su se sluili razbojnici i drugi pre-stupnici, dajui je u piu svojim rtvama da bi ih opljakali. Tako je ta biljka stekla rav glas. Ali docnije i u novije vre" me ona je dobila svoju pravu primenu u leenju. Tako je Stork utvrdio da ona moe dobro da deluje onde gde je um poremeen, tj. da povrati prvobitno duevno stanje koje je bilo poremeeno ba time to poremeuje normalno stanje. Zatim, da mo-e pomoi kod grenja i epilepsije. Zaar ju je primenio kod bolova usled kamena u bubrenoj beici i odsustva mokrenja; Fera ju je upotrebio protiv histerine glavobolje; Glumreder pro-tiv drhtavice i psihoze pravih alkoholiara uveni Truso i Karion bili su ubeeni u njeno odlino delova-nje kod bolova i igova (neuralgija), a naroito bolova na licu. Najzad su je Moro i Tur upotrebljavali u

sluajevima lu-dila, raunajui na to da pomou stvaranja vetakog stanja, kad bolesnik pati od halucinacija (sve mu se neto privia), moe da mu se pomogne i da se izlei. Da ne bismo plaili bolesnike i itaoce i tako onemo-guili primenu ovog leka, neemo nabrajati sluajeve kad on nanosi tete, ve samo kad pomae. Razume se da e ovde biti naznaene i tane doze. Tako, od njega disanje postaje dublje, punije. Najzad, on je u stanju da izazove polni prohtev s fizikim mogunostima kod mukaraca i udnju za mukarcem kod ena, Kako izaziva jaka psihika uzbuenja i nemir, tatula se moe uzimati samo s velikom panjom i opreznou, naime: polovina doze odreene za velebilje, Doze: praak od lia uzima se u dozi 0,05 do 0,15 grama; to znai: jedan gram tatulina lia treba podeliti na 20 delova, ili na 15, na 10, a najmanje (odnosno na najveu dozu) na 7 delova. Od tako malih doza davati se sme po 2 praka (1/20 ili 1/10 grama) dnevno najvie. To se moe i u narodu upotre-blavati s opreznou! Alkoholni ekstrakt od semena tatulina uzima se u jo manjoj dozi: jedan gram se deli na sto delova, a najmanje na dva-deset i pet (0,010,04). A to je ve za praksu u narodu neizvodljivo. U apoteci se to moe uiniti. Ali je upotrebljiva tinktura od lia, od koje se daje po 530 kapi dnevno, prema uzrastu i jaini bolesnika. Alkoho-latura se daje po 10 40 kapi dnevno. Protiv astme (sipnje) pui se lie uvijeno kao cigare-ta; ili se to lie pui u luli pomeano sa duvanom ili sa alfijom. U ovim sluajevima doza lia koja se sme popu-iti za vreme jednog napada sipnje ne sme-iznositi vie od 1,5 grama (gram i po). Moe se spremiti i tzv. protivastmatika hartija na ovaj nain. ista hartija za ceenje lekova (kupi se u apoteci) pokva-si se u 50 grama jakog odvara od tatule, kome treba dodati 6 gra-ma alitre Zatim se to izvadi i osui i ponovo nakvasi tinkturom od omana (velikog korena ) u'kojoj ima gram i po (1,5 gram) ulja od lavandule. Taj se list zatim isui i njime se bolesnik u nastupu sipnje (astme) kadi. Vrlo je otrovna. Upotreblava ee samo pod navedenim uslo-vima i u oznaenim dozama. Lie se bere pre nego to cvet potpuno uvene. Treba ga suiti u tankim plastovima, na lesi, u prostorijama tde ima strujanja vazduha. Tatula je krupna, gola ili slabo dlakava letnja biljka, poznata go-tovo svakome. Stablo joj je visoko do 6 decimetara, s granama koje se odvajaju kaikasto. Lie ima drku, veliko je, jajasto-okruglog obli-ka, s nepravilnim, okastim i otrim zupcima ili delovima (peri-ma). Cvetovi su pojedinani, na kratkim drkama u pazuhu grana ili na vrhu grana. aica je trbuasto-cevasta, opada kad cvet precveta i ostavlja samo jednu kratku ivicu ispod aure. Krunica, s pet zubaca, ima belu boju, a u toplim predelima crvenkastu. Plodna aura je okrug-la, obrasla je mekim bocama i sadri mnogo semena. Raste svuda divlje. Vreme cvetanja: julavgust. 39.POMOVNICA Crna pomonica, mranjak. Razlikuje se od razvodni-ka, paskavice time to joj je cvee belo, to je bobica crna, to je stablo zelasto, s etvrtastim gra-nama i liem, obino zupastim i okastim, ree celim" (dr Sava Petrovi).

Sadri u sebi materiju solanin, kojom i deluje. Stari le-kari upotrebljavali su ovu biljku kad pee u stomaku (Diosko-rid), kod estih polucija mukaraca (Hipokrat); u srednjem veku upotrebljavana je za opijanje bolesnika pre operacije, kao to se sad sluimo hloroformom i eterom, najzad, od n>e su pravl>ene obloge kod bolesti jetre i podagre. Vano je istai da. ovaj lek ima svojstva velebila i bunike. On opija nervne centre u mozgu, i krajnja vlakna nerava na koi, i to kako onih nerava koji upravljaju pokretima tako i onih koji slue za primanje utisaka, oseajnih. Denos mu je priznao osobinu da u stomaku deluje kao kokain, kao hloroformna voda i kao brom (kalcijumovo i stroncijumovo jedinjenje broma). Zatim su Levi Frankel i Juster objavili da ova} lek moe uiniti dobre usluge u leenju konih bolesti, npr time to umanjuje masnou s perutom na glavi, kao i kod leenja svraba s pravljenjem eujica (na mestu svraba) i okoravanja kod drugih konih bolesti (psorijaza), svraba oko mara na nervnoj osnovi. Ova biljka slabija je od prethodnih, suenje je ini tako-6e slabijom, tako da je najbole od nje praviti odmah alkohola-turu. Najbole deluje u obliku isceenog soka od biljke u pu-nom razvitku, mada je to vreme kratko. Ovaj sok se uzima po-malo u toku dana, od ukupne koliine od 30 grama dnevno, u sluaju napada i bolova u unoj beici. Alkoholatura se daje u dozi 510 grama- dnevno (dve ka-iice najvie). To je dobar lek za greve u stomaku, crevima i unoj beici. Dobro je da se daje i u sluaju velikog kalja, u dozi po 10 kapi jednogodinjem, pa do 20 kapi dvogodinjem detetu itd. (dnevno). Spolja se upotrebl.ava kao i odvar od lia tatule pro-tiv svraba enskih polnih organa, uleva, kao i protiv spoljnih zapaljenja, reumatizma i uboja. Pomonica je jednogodinja bil>ka, uspravna, s granama, dostie visinu do 3 decimetra; gola je ili slabo dlakava, lie je na drkama jajastog oblika, s grubo okastim zuodima po ivici. Cvetovi su sit-ni, beli, u malim grozdovima, na kratkim drkama koje rastu izvan pazuha. Bobice su male, okrugle, najee su crne, ree zelene, ute ili crvene. To JE jedan od najrasprostranjenijih korova. Cveta u julu i oktobru. Inae je ova binjka otrovna. NONO MOKRENjE KOD DECE Ako u nervne bolesta uraunamo i nono mokrenje u postelji kod dece, koja po svojim godinama ve ne treba da to ine onda za leenje moemo primeniti ovu kombinaciju: Hajduke trave ........ Cveta planinske arnike Ovaj specijalitet daje se prema godinama, ali je za odra-sliju decu doza: jedna kaika na olju aja. -Popariti i u 6 agsova uvee toplo popiti. Moe se davati i lie od medveeg groa, kao aj (videti nain upotrebe kod bolesti mo-kranih organa). Ali ja sam najbolji rezultat dobijao dajui uz biljne lekove prakove antipirina u odgovarajuoj dozi, dva puta dnevno, posle ruka i pre spavanja. Bolesnik ne sme leati na leima (pa mu se stoga na leva privee neki pred-met koji bode, npr. etka. Zadnji deo tela mora malo izdii). Moe se pokuati leenje i tinkturom od beladone, u za-visnosti od uzrasta deteta. Pored izloenih postoje i drugi lekovi za nervne bolesti, ali su oni jako otrovni. Zato i ne nastojimo toliko da ih svako primenjuje. Ipak ih

ovde pominjemo; prvo, da bi se znalo da su ti lekovi otrovni i da ih niko ne prima kad mu ih nude nestruni ljudi; drugo, da bi u pogledu biljaka nae izlaganje bilo potpucije; i tree, da bi ih mogli iskoristiti struni le-kari u sluajevima pomenutim dalje kod svake biljke. I.JEDI Ova biljka kao lek upotrebljava se u tako mal'im dozama da se u popularnoj domaoj medicini teko moe njima posluiti. Zato je samo lekar pozvan la ga upotrebi, i u tom sluaju postie se dobar rezultat.Za lekare je potrebno da znaju da jedi deluje nadraujue, a zatim paraliui centre mozga i produnog mozga, oseajne nerve, sekretorne nerve, nerve za kretanje, nervni simpatiki sistem i miie kao to to ini i strihnin. Primenjuje se protiv zapalenja i bola ali samo u po-etku bolesti a frigire (angina, laringitis, akutni bronhitis), kao i neuralgija, iijas, igovi sa strane, sevanje u oima. Najbolje je propisivati ga u obliku ekstrakta u dozi ol 0,01 do 0,05 grama; u obliku tinkture u dozi 0,2.5 grama, tj. naj-vie 10 kapi. Kao primer:: po 5 kapi na eeru u sluaju napada, igova i jakih bolova. Ali ove doze (naro-ito poslednja) treba da budu razdelene u dva primanja, jer jake doze ovoga leka izazivaju mnogo neugodnosti, a i malo deluju" (Leklgrk). Kao protivotrov, u sluaju kakve greke, treba izazvati povraanje; za to slui jodni kalijum u rastvoru jedan gram na litar vode; za ienje dati manu s medom, i to samo jednu kaiku. 2. KUKUTA Cvolika, trubeljika, smrdika. Kukuta svojim lekovitim sastojkom kukutinom ili koniinom deluje na krajnje nerve i na njihova vlakna, paraliui njihovu funkciju. Prema tome, ona se moe upotrebiti u leenju nervnih poremeaja. greva, nervnih pokreta, Parkinsonove bolesti, miinih greva. Ona ima uticaja na grudno-stomani nerv i njegove grane i zbog toga moe da se upotrebi protiv grenja organa za disanje, da utia kaalj, kod velikog kalja, hroninog bronhitisa i sip.nje (astme).Korisna je njena upotreba i kod stomanih bolesti: da bi se utiali bolovi usled hroninih oboljenja stomaka, creva, beike. Leklerk preporuuje njenu primenu kod poveane kiseline u stomaku. Bolesnici posle toga oseaju da se grevi i bolovi koji se javljaju uz varenje stiavaju. A Ramon i Partirije utvrdili su klinili i rendgenoloki da ovaj lek mo-e da stia greve u izlaznom delu stomaka (pilorusu), a i da lei poremeaje varenja u stomaku, kakvi bivaju kod osoba koje boluju od une beike, slepog creva, enskih bolesti i zapaljenja. Najzad, umirujue delovanje na polne organe ini od njega lek koji je dobar protiv nadraenosti u sluaju zaraze kad se ne raspolae antibioticima: penicilinom i dr.Bolesnicima koji boluju od nekog zlog tumora (izrataja.) koji se ne moe operisati moe se savetovati da meu na nj pla-stire od kukute. Jer ako nije u stanju da zaustavi rast nicine (tumora), moe bar u izvesnoj meri da ublai bolove i da je skupi i na izgled umanji, npr. kod raka materice, stomaka itd.to se tie oblika u kome treba upotrebiti kukutku, sve zavisi od cilja koji se eli postii.Za unutarnju upotrebu najbole je primeniti tinkturu od lista ili plodova, u dozi: 1030 kapi dnevno. Dobar je oblik v alkoholatura; vrlo je aktivna i preporuuje se u dozi 520 kapi dnevno.Mnogobrojni su oblici njene spol.ne upotrebe. Tako npr.: kod hladnih gnojnika, kod otoka lezda, kod

nicina, raka. Naj-jednostavnija je masa od sveeg lia za pravljenje obloga koji imaju jako ublaujue delovanje. Kako ovo lie ne moe da se ima uvek svee, zamenjuje se ulem od kukute ili pomadom^ spreml.enom po ovom receptu Ekstrakta od kukute Sala, loja, masti . Ili se to pravi na brzu ruku, kad nuda zahteva, na taj; iain to se na kou od gemze divokpze (u alpiskim kra-jevima) ili na kou od pitome koze (u naim krajevima) iln, najzad, na votanu krpu namae ekstrakt od kukute u kolii-ni 24 grama i pomada od kamfora u koliini 58 grama v time oblae obolelo mesto. Kukuta se razlikuje od slinih biljaka, divljeg selena, ce-lera i peruna time to ima gadan miris i duboko zarezana (ne trostruka) pera, iji su komadi duboko zupasti i otri na vrhu kao trn. Lie za lek treba brati pre cvetanja bilke. Treba ga isuiti odmah na umerenoj toploti. Apotekari treba odmah da ga pretvore u prah i naspu u stakleni sud, dobro zapue i sta-ve na tamno mesto. Kukuta je visok, uspravan, granat jednogodinji i dvogodinji ko-rov, od 1 do 1,6 metara visine. Obino je go; pri trl.anju smrdliva bil. a. Stablo neno prugasto, pri dnu crveno obojeno. Aibe veliko n trostruko perasto. Lisne drke okrugle, uplje. Pera lia duboko urezana, sa zupastim, otrim iglama. Cvetne kite nalaze se na amrelastom vrhu. s 1015 grana (ipaka). Cvetni listii su beli. Rod si-tan, jajast. z. EMERIKA emer, emerina, gorska, bela emerika. Upotrebljava se koren. Ne bih pominjao ovu bilku kad se ona ne bi mogla ko-risno upotrebiti u nekim sluajevima koje u pomenuti dalje. Cvetovi ove biljke su beliasti ili zelenkasti. Koren je du-govean, debeo. Raste po brdima, a cveta u julu. Bilo jeu istoriji doba kad je ova biljka bila mnogo upotre-bljavana, kao to je bilo doba kad je bila i zabranjena. To je do-lazilo usled toga to se nije znalo kako da se upotrebi, jer je u veoj dozi jak otrov. Na kraju krajeva, posle svih opita koji su injeni s njom ispalo je da se ona moe upotrebiti u ovim sluajevima:I Spolja: 1) Kao sredstvo koje opija nerve i ublauje bo-love kod obolelih zglobova i reumatizma. 2) Kao sredstvo koje se mee na oblast srca, spolja, kod ubrzane srane radnje, jakog lupanja srca. 3) Kad treba da se utiaju bolovi kod bolnih izbijanja bubulica (zona) na koi. 4) Radi stiavanja bolova kod podagre (gihta). II Kao unutranje sredstvo: Protiv drhtanja i drhtavica u sluajevima kad se moe misliti da im je uzrok negde na po-arini i da dolazi usled poremeaja ivaca.Tako npr., u malim dozama moe se dati kod Bazedove bo-lesti, koja se manifestuje ovim glavnim simptomima: ubrzanim sranim radom, znacima uveane titne lezde (ispod gue) i izbuljenou onih jabuica usled stalnog nadraaja konaca simpatikog nerva. Zatim se moe davati protiv horeje (tzv. igre sv. Vita) deje drhtavice, nevol.nih pokreta i mlataranja, koja prestaju za vreme sna, kao i protiv lupanja srca koje stoji u vezi s ravim varenjem u stomaku. Najzad, ova emerika se biljka pokazala korisnom u leenju kolere, gde je mogla da zaustavi povraanje, proliv i greve (Lintinjak).

Koren emerike upotrebljava se u obliku praka i ekstrak-ta, ali tu su doze tako male da nisu za iru upotrebu u narolu, jer se praak moe dati samo po dva stota, do jedan deseti deo grama dnevno (0,020,1 grama), a to je teko izmeriti. Ali zato se moe spremiti tinktura, npr. za Bazedovu bolest, i da-vati 2060 kapi dnevno (Leklerk) Tako isto za lokalnu, spoljnu upotrebu moe da se spremi pomada po ovom receptu: Tinkture od emerike Lanolina . . . . . Sala (svinjske masti) . Njome se mau u tankim slojevima mesta gde se osea bol,otrovna je biljka. emerika je visoka bilka, sa stablom obraslim liem kao zelem. Donje lie je mnogo vee. Stablo dostie visinu do 0,61 metra. Cvee je u grozdu na vrhu stabla. Boja cvetova je beliasta ili utozelena. Cvetni listii su dui nego cvetne drke; aure s mnogo semena. Ra-ste po vlanim planinskim livadama i visokim ravnim mestima. Vreme cvetanja: juniavgust. 4. KARANFIL Ovu glavu o leenju bolesti nervnog sistema zavravamo jednom miriljavom, lepom i nenom biljkom kakav je na divlji ili negovani karanfil. U sluajevima kad nervi suavaju krvne sudove, te se po-javljuje bledilo, kao to to biva na rukama ili nogama, pa i na licu u nekih bolesnika, te su im udovi as plavi, as ble-di; ili se oseaju po njima neki marci, ili se bolesnici ale da im esto trnu ruke ili noge, bilo nou bilo danju tu se mogu kao blago sredstvo upotrebiti listii od cveta ka-ranfila. Karanfil ovde deluje kao antispazmotino blago olabavajue sredstvo, protiv napetosti i ukoenosti nerava. Za primenu najbolje je spremiti sirup od cvetnih latica karanfila na ovaj nain: Pedeset grama cvetnih latica ostavi se da kisnv 6 asova u '150 grama kljualv vode. Zatim sv to procedi i od toga aja s likerom ili eerom napravi sirup, po optim pravilima (100:180 eera).Sirup se uzima kaikama, u napetim nervnim stanjima i prenadraajima, uzbuenjima, brigama, strahu, a naroito kod nervoze starijih ljudi koji imaju poveani krvni pritisak i sklerozu arterija krvnih sudova na povrinskom delu tela. Karanfil ne zahteva ni opis ni sliku. JEDANAESTA GRUPA ENSKE BOLESTI esto. su enske bolesti lokalne bolesti, a ponekad su to bolesti uopte celog organizma. Na primer: krvarenje moe biti prouzrokovano ranama, povredama tkiva u polnim organima ene ili kakvim novim izratajima, a moe se desiti da na samom organu nema nita, pa ipak. da nastupi krvarenje usled izvesnih poremeaja u organizmu, ili usled uzimanja ne-kih lekova itd. Ili se moe desiti obrnuti sluaj: da presta-nak pravilne funkcije enskih polnih organa nastupi usled opte slabosti organizma, npr. malokrvnosti ili slabog rada unutranjih lezda (jajnika, titne i podmodane lezde), ili usled gojaznosti, nervoze, premora, ak i straha. enski organizam podvrgnut je stalnim uplivima i sopstvenoga tkiva i celokupne prirode koja ga okruava: pri jednim uslovima on se razvija i funkcionie normalno, pri drugim sporije, pri treim ubrzanije. Rasa i krv, zemlja i klima, drutvena sredina, nasledstvo, rad ili dembelisanje, nain i vrsta ishra-ne sve to utie od samog poetka na razvoj enskog orga-nizma i igra veliku ulogu. Zatim, enski je organizam esto izloen zarazi i od te zaraze proistiu i najtee posledice i bolesti. Te zaraze mogu ostati lokalne, a mogu se daleko rasprostrti. Iz tih razloga moramo, prema prilikama i uzrocima, as leiti ceo enski organizam, as samo lokalnu bolest, tj. da-vati opte lekove kad je uzrok opti,

pomagati da on preodo-li, npr. malokrvaost i krvarenje; ili da ga leimo od zapaljenja, zaraze, poremeaja, mesene periode, bolova, greva itd. kad je oboleo glavni organ ene materica. Materica je stoer zdravlja i bolesti svakog odraslog enskog bia pa zato i pravilan rad njen ini osnovu sree svake ene. Da bi ena osigurala sebi zdravlje, mora u prvom redu obezbediti pravilnu cirkulaciju krvi u svojoj polnoj oblasti, redovnu funkciju svojih organa i pomru istoe i opte higijene sauvati se od zaraze. To su inae razumljive stvari pa o njima ne treba da govorimo. Biljni lekovi koje u svom izlaganju nabrajamo izdvojeni su od ostalih i kao opti i kao specijalni lekovi, podesni za navedene sluajeve, tj. neki su pominjani i ranije kod dru-gih bolesti, pa ovde ponovo navedeni, a neki se pominju sad prvi put kao neka vrsta biljnih specijaliteta u leenju enskih bolesti. ISPIRANjA Beli koren, veliki koren. Upotreblava se za ispiranje kod belog pranja. Sprema se isto tako kao to se sprema aj: 50 grama korena na litar vode. Pre upotrebe procediti. 2. KRUPNA I SITNA BELA RADA Sasvim ista primena. Toplo ispiranje ajem od bele rade nemaki naunici preporuuju kao najjevtinije i najblae sredstvo, umesto drugih raznih hemijskih preparata koji peku, nagrizaju sluzokou enskih polnih organa. Bolje je, tavie, vriti ispiranje ovim lekom koji blago deluje negoli istom vodom koja strue" sluzokou u estom ispiranju. esto se u banjama u istom cilju primenjuju mineralne vode (Vrnjci, Aranbelovac), ali je i tu potrebna mera. Treba je podgrevati do toplote tela. u koliini do 1/2 litra. 3. ORAH U ovoj oblasti primenjuje se i lie od oraha. Ono sadr-i tanina i kao odvar (kuvani aj), u dozi 2555 grama na litar vode, moe se u popularnoj medicini upotrebiti za ispi-ranje enskog rukava (tzv. vaganitisa) protiv belog pranja. 4. HRAST Kora od hrasta kao lek za spoljnu upotrebu primenjuje se protiv belog pranja, zaraze gonorejom itd. U tu svrhu uzima se odvar, u dozi 100 grama kore na litar vode. Neosporno dobre rezultate dao je ovaj lek (u ovom obli-ku, odvaru, i u istoj dozi) kod krvarenja iz materice starijih ena, a usled zapaljenja materice i tumora (divljih izrataja) na materici. Kao smea moe se upotrebiti kora od hrasta i orahovo lie u istu svrhu. 5. SRENjAK Srenica. Ovaj naziv je dat biljci zbog toga to poma-e kod bolova u srcu", tj. u stomaku i u trbuhu, jer narod u mnogim mestima stomak naziva srcem", a bolest creva srdo-boljom. Smatra se za jednu od prvorazrednih biljaka. I zaista, koren ove biljke sadri tanina, galne kiseline i skroba. On nema mirisa, ali ima ukus stipse, opor je, jako stee. skupla. Zato je to u narodu najbolje sredstvo u sluaje-vima kad treba da se postigne takvo delovanje. Ono moe da zameni potpuno rataniju, biljku koja se uvozi iz tropskih krajeva. Od srenice se dobija vrlo crven odvar, koji se upotrebljava spolja, u dozi 3060 grama na litar vode. Unutarnju upotrebu protiv dizenterije uzima se 5 grama na litar vode. Bolje je biljku kvasiti i raskisnuti u hladnoj vodi iego kuvati od nje aj, jer pri kuvanju nastaje nerastvorljiv talog. Vru odvar, koliko moe da se podnese, upotrebljava se za zaustavljanje krvarenja, za previjanje rana. Za zaivljavanje rana slui i prah od korena. Stoga je vrlo koristan i podesan kod svih rana na polnim organima.Naroito je delotvorna

primena ovog korena za ispiranje zadnjeg creva u leenju dizenterije i proliva, o emu smo ve govorili, a od vee je vanosti ispiranje njime kod belog pra-nja. Njime se, dakle, mogu zameniti mnogi fabrikati. Treba ga samo spremiti.Role i Bure kau da francuski seljaci u planinama upo-trebljavaju srenjak kao salatu.Srenjak se mnoi pomou semena, u senci, na uzoranom tlu, u jesen, odmah im seme uzri. A moe se presaivati i po-mou korenovih ilica. Koren se bere u novembru i decembru, pere se, isti od lusaka i brzr sui. Ukoliko je starije korenje gubi od svoje lekovite sae POTONjAK Kod akutnog zapaljenja enskog rukava (tzv. vaginitisa), kod svraba enskog organa spolja kao steue sredstvo i kao lek koji umiruje nerve primenjuje se ova biljka u obliku aja za ispiranje spola ili u obliku praka i tinkture kao lokalno sredstvo, na mestu svraba ili zapaljenja. Mnogi naunici (Difur, Guoje, Lomonije, Dirije i Delije) potvrdili su njeno jako i sigurno delovanje kod krvare-nja iz materice kao leka koji brzo stee i ubija ak i bacile (kod dizenterije).aj se sprema od cvetnih vrhova, u odnosu 3040 grama na 1000 grama vode. To moe n da se pije, pa da ne kodi (po 300 500 grama dnevno). U istim sluajevima gde se primenjuje i srenica. Svi delovi ove biljke sadre sluzave materije, tanina, gvoa i originalan, njoj svojstven sastojak salicerin, ko-jim ona najbolje i deluje. Puzei koren tera jedno uspravno stablo 0,61 metra visine, koje se slabo grana, golo je ili mekim dlakama obraslo. Lie je naspramno ili po tri obuhvataju stablo svojim osnovicama, imaju oblik srcasto-kopljast i nemaju zubaca. Cvetovi su jarko crveni, u gustim kolenima; obrazuju jedan lep klas s vrhom koji je pri dnu vie ili manje obra-stao liem. aiica je s mnogo rebara i zubaca. Krunini listii su dugulasti. Raste pored obala, po vlanim i blatnjavim mestima. Jako varira u duini listia to pokrivaju cvet, u broju cvetova, dlakavosti itd. Vreme cvetanja: julseptembar. 7. TRAVA OD SRDOBOLjE Trava od srdobolje Koren trave od srca kao jak odvar, u dozi 100 grama na litar vode, moe se s uspehom primeniti i kod belog pranja slabunjavih devojaka, a naroito kod belog pranja ena koje su pre toga imale unutarnje zapaljenje materice. Ova biljka sadri mnogo tanina (17%) i moe da stee sluzokou; zato je i tako korisna. Srodne joj biljke: 1) Stea i 2) e-laica. Upotreblava se tj. cvet ili lie. U istoj dozi i obliku protiv belog pranja upotrebljavale su se ove tri vrste biljaka istog roda i pre vie decenija (dr S. Petrovi). Sve ove srodne vrste rastu po vlanim travnim mestima Male Azije i Evrope. KRVARENjA Protiv krvarenja imamo vie biljaka; jedne su jae, druge slabije, ali sve korisne. Moe se rei da nijedno stanje ne izaziva takvu potrebu za lekom kao krvarenje iz materice kod ena. Tu ne treba odlagati ili razvlaiti leenje. ena koja izgubi mnogo krvi moe ostati bogalj za ceo ivot, ako ne plati onda glavom. Zato treba uvek imati na umu ove stvari: ena kod koje traje menstruacija preko pet dana rizikuje da omalokrvi i oslabi za due vreme. ena koja ima menstruaciju ee nego jedanput u toku 3!4 do 4 nedelje

bolesna je: ona ima neki katar u materici, ili neko zapaljenje, usled ostatka tkiva posle poroaja, i tome slino. ena koja posle 49. svoje godine ima krvarenje treba da se lei i pita strune lekare za savet, poto se svestrano pregleda.Mlada ena do 45 godina koja iznenada dobije krvarenje mora lei u postelju i odmah preduzeti leenje po ovim uput-stvima ili poslati po lekara.ena koja ne dobije svoju periodu na vreme, a nije u drugom stanju mora se takoe leiti po treem delu uputstva u ovoj glavi. I. IMIRIKA uti ipak, utika. Raste u okolini Nia. Sadri jedan sastojak bvrberin, koji ima svojstvo da zaustavla krv kod krvarenja iz materice. Ova biljka moe potpuno zameniti stranu kanadsku bilku koja se u tu svrhu upotrebljava. ak je njeno delovanje bolje ako se uzme za-jedno s kiparisom. Moe se upotrebljavati kao tean ekstrakt, dobiven ispa-ravanjem aja od korena ili od kore, u dozi po 23 grama dnevno. Ako ga, to je vrlo verovatno, nema svako pod rukom, onda lek treba potraiti u apoteci, gde e se spremiti po ovom receptu: Tenog ekstrakta od imirike . Tenog ekstrakta od kiparisa . . Garusovog eliksira ......Sirupa od eera kodiko treba do Davati bolesnici po jednu kaiku na svaka 2 asa. Ako se ima biljka, moe se brzo spremiti i upotrebiti i prost jak aj od kore, u dozi 20 grama na 500 grama kluale vode;piti po 23 olje dnevno. To deluje na stomak i nerve, pa mo-e delovati i na krvne sudove kad se zatvore i ne proputaju vie krv. Ali ako nije svakome pod rukom imirika, pod rukom mu je svuda i u svako doba druga korisna biljka za tu svrhu, koja ima malo udnovato i interesantno ime. 2. RUSOMAA Hou-neu, taruak, torbiica, toboica. Ova biljka pored drugih sastojaka sadri i tanina u dosta jakoj meri. Njeno delovanje kao leka koji utie na usiravanje krvi, pa usled toga i na obustavljanje krvarenja iz unutranjih organa (npr. iz stomaka pri povraanju), i kod krvarenja iz materice, gde se ponaa kao faktor koji stipsira, potvrdili su mnogi raniji i savremeni lekari, kao to su dr Lan, L'Ermit, Rademaher, Hanom i dr. Rusomaa. Po mivdlenju dr Hanoma delovanje taruka osnovano je na promeni sastava krvi, kakva nastupa pri njegovom uzima-nju. Smatra se da kod estog krvarenja u krvi nedostaje neto (fibrina), usled ega se krv lake cedi. Zbog toga ene dobijaju menstruaciju ee nego to treba, i kad je dobiju ona traje opet due nego to treba. Drugim reima, ovek lake krvari i lake mu se pojavluju modrice kad se negde udari. Naunici (Vasicki, Leklerk) tvrde da ova bilka zaista dovodi u red meseno pranje, a meutim ne dovodi ni do kakve nepravilnosti ni zapaljenja, ni lokalnog ni na rastojanju. Na osnovu ovih posmatranja, ona se moe primeniti kako u poetnoj tako i u zavrnoj fazi menstruacije, kad je prate suvina i neredovna krvarenja. A tako se isto moe primeniti kod obolelih materica ili nosilaca tumora (fibroma). Uticaj ovog leka osniva se, izgleda, u delovanju na centre koji reguliu suavanje i irenje krvnih sudova, shodno onom delovanju koje ima kanadska biljka, ali je ovo neo-sporno manje grubo."1

Leklerk propisuje tean ekstrakt od rusomae u dozi 2 kaiice dnevno. Davati u toku deset dana pre oekivane men-struacije, da bi se umanjila njena koliina.Kod krvarenja iz materice davati, prema prilikama, do 6 kaiica za 24 asa.Na selu se moe spremiti vino od ove biljke, i to na ovaj nain: 180 grama svee biljke, sitno iseene, ostavlja se da kisne 8 dana u 1000 grama belog vina. Od toga se vina daje svaki sat po 1 kaika posle jela.Od nje se moe napraviti i pekmez na taj nain to se u jednom avanu tuca jedan deo lia s tri dela eera (1:3) dok se ne dobije jednostavna kaa, od koje se daje po 4060 grama dnevno s miriljavom vodom od pomorandina cveta (moe se kupiti u apoteci).Koliko se ova biljka ceni, a ima je svuda pod nogama, vidi se i po tome to su Nemci iz nje pripremili ekstrakt koji su prodavali kao patentovano sredstvo pod imenom, stiptural i stiptizat (Birgera).Sasvim srodne su joj sestre torbiare":, koje deluju isto tako. Hou-neu jednogodiaa je biljica, ima vretenast koren, dosta duboko urastao. Prizemno lie ini jedan iroki ubor (rozetu). Samo lie je perasto urezano, sa irokim, jajasto-oblim ili trouglastim vrhovima, retko bez zalistaka. Stablo raste uspravno, 13 decimetra Po miljenju Vasickog delovanje ove biljke osnovano je na jednom sitnom parazitu, sitnoj gljivi, koja raste na njoj i koja stvara takva jedinjenja kakva su u glavnici od rai, takoe leka za zaustavl.anje krvi. visoko, katkad grubo i dlakavo, pokriveno s nekoliko duguljastih ili kopljastih, oblih ili zupastih listia, koji obuhvataju stabljiku iz-duenim uencima. Ljuice rastu na jednom dugakom, retkom grozdu. One su trouglaste, iroka im je strana na vrhu, ivice su im oble, a ka osnovi suene, dakle, izokrenuto srcastog oblika. Po 1012 zrnaca u svakoj luici. Raste svuda kao najrasprostranjeniji korov. Cveta nreko cele godine. 3. VODENA PAPRIKA Vodena paprika 4.KIPARIS U kiparisu ima toliko lekovitih sastojaka da je u staro doba primenjivan za leenje mnogih bolesti. Ali su i najnovija posmatranja opravdala njegovu primenu i potvrdila da je lekovit. On ima svojstva da vrlo dobro stee krvne sudove (ile) i u tom pogledu je jednak, pa i nadmauje delovanje strane biljke virginske hamamele koja se dosada u kolskoj medicini upotreblavala. Zbog tih svojih osobina kiparis moe da se upotrebi: 1) protiv neredovne menstruacije, 2) protiv krvarenja iz materice, bilo da mu je uzrok neko zapaljenje, bilo da dolazi usled nastalog skleroznog ili miino-vezivnog preobraaja tkiva u materici. Kao unutranje sredstvo upotrebljava se ekstrakt od i-arki i od kiparisa, u dozi po 0,150,2 grama. Tean ekstrakt ili tinktura daju se po 3060 kapi, dva puta dnevno, pre ruka i veere. Spolja se primenjuje kao vodeni rastvor ekstrakta u odnosu 5:100 grama vode; ili se crimenjuje kao tinktura za klistir (klizmu) kod krvarenja iz zadnjeg creva. O njegovoj primeni kod uleva (hemoroida) i proirenja vena videti dekove kod hirurkih bolesti. 5. RASTAVI Konjorep. Kao sredstvo koje zaustavlja krvarenje moe se za ispiranje primeniti i odvar od rastavia. Odvar se sprema na taj nain to se 100 grama suve biljke kuva u 1000

grama vode dok se ne ukuva do polovine, ili se kuva 1/2 asa i onda to ostane primeni na mestu krvarenja. 6. KOPRIVA Sok od koprive ima jako delovanje kao lek koji suava krvne sudove. Zbog toga se s uspehom i primenjuje kod krvarenja iz materice, bilo da je to krvarenje usled lokalnih uzroka (zapaljenja). ili optih (malokrvnost, naklonost ka lakem krvarenju itd.). Najpodesnije je primeniti sok od svee biljke, u dozi 100 125 grama. Tean ekstrakt daje se po 24 kaiice. Kao sirup od koprive sprema se lek po ovom receptu: Lista od krupne koprive ....... 250 grama Kljuale vode ........... 1500 Ostaviti da kisne 12 asova. Procediti i dodati dva puta vie eera nego to je teina proceene tenosti. Davati po 200300 grama sirupa dnevno. 7. MRTVA KOPRIVA I mrtva kopriva deluje na krvotok u materici. Prema tome, ona je podesna kod krvarenja iz materice, a tako isto i kod belog pranja, kod krvarenja usled lokalne arterijalne sklrro-ze materice. U ovim sluajevima najbolje je davati alkoholni rasb, po 520 grama dnevno, a u razmacima, na pola sata po 30 kapi. Moe se upotrebiti i tinktura po ovom Florenovom receptu: Tinkture mrtve koprive ....... 100 grama Prostog sirupa ........... 50 Vode ............... 25 Davati po 1 kaiku na pola asa dok ne prestane krvarenje. 8. VINOVA LOZA . U doba kad prestaje menstruacija, i posle toga vremena, kao sredstvo protiv krvarenja moe se primeniti i lie vinove loze (crven list od loze koja daje crno groe). Najbol>i je aj spremnjen po ovom receptu: Crvenog lista od vinove loze ..... 50 grama Cvetnih vrhova (cvasti) od dimnjae ... 25 Vranilove trave ........... 25 Od ove meavine uzima se po jedna kaika na onju kljuale vode. Treba da stoji 10 minuta. Radi spreavanja mogunog pobaaja i estih pobaaja iz navike", mogu se primeniti i ova sredstva: imela Kartop alfija, kora od kartopa. Ovo poslednje sredstvo protiv greva primenjuju ame-riki praktiari pod imenom Sgatr VaA. U istu svrhu slu-i i rana glavnica, koja se bez recepta ne moe davati. Za imelu, koja se daje due vremena, i za alfi-ju treba videti u odeljku bolesti stomaka. Kartop, koji treba da prekida greve i stezanja materice i na taj nain da obu-stavi pobaaj (Klajvehter), upotrebl>ava se kao aj: puna ka-iice svee kore od korena, iseckane najpre u sitne delove, prelije se oljom kluale vode, pa se ostavi da 1/2 asa kisne, i pije punim gutlajima 12 olje dnevno. BILjNI lekovi Koji utiu na urednu i pravilnu menstruaciju i ublaavanje bolova Kako potpuno odsustvo ili samo izostanak, ili stalno za-docnjavanje mesene periode kod ena.ima raznih uzroka, moe se rei slobodno da

biljke koje se primenjuju u ovim sluajevima mogu dati rezultat koji se eli samo onda ako se uporedo s njima primenjuju i druga sredstva: dijetalna, klimatska, higijenska, fizika i psihika. To jest, mora se pristupiti leenju bole-snika u prvom redu od malokrvnosti, nervoze, duevnog potre-sa, straha i drugih slinih stanja, ili nedostatka u optem razvitku tela (zakrlalosti, lezdiavosti, slabih kostiju i tkiva itd.), kao i iscrpenosti posle preleanih bolesti. Tek posle svega ovoga moemo se nadati da e ova sredstva postii cilj. U sluaju nepravilne periode i periode s bolovima usled lokalnih i optih komplikacija, najbolji savet koji moemo dati devojkama i enama je: leanje u postelji. Devojke i mlade eie najbolje e se sauvati od bolova i nzlinih komplikacija ako se u doba razvitka, dakle u doba od 12 pa do 18 i 20 godina, pravilno razvijaju fiziki, pra-vilno hrane i pravilno ive. Tu treba razumeti ivot i rad na sveem vazduhu, gimnastiku, uzimanje posebne hrane s kal-cijumom, fosforom, gvoVem i drugim mineralima i vitami-nima, bez alkohola, eerlema i poslastica, i pravilan noni odmor, bez dugog sedenja, igranja itd. Kad se pojave neurednosti i bodovi pri menstruaciji, bilo pre ili za vreme njenog trajanja, onda je najbolje leati, bar u toku prva tri dana, uzimati za to vreme ajeve koji iste i creva i krv i podvrgnuti se dijeti od svee hrane koja ne truje. A pre nastupa bolova, pa i mnogo ranije za vreme oekivanja menstruacije, uzimati jedan od ovih lekova koje navodimo u dalem izlaganju. Ti lekovi mogu da se uzimaju ili po jedan ili kao smea, kako gde potreba zahteva, Popularna medicina esto naginje smeama, ali mi smo duni da istaknemo da esto jedan lek koji je ispitan, i u pogledu doze izmeren, bolje deluje nego smee koje primenjuju nestruni ludi. Zato neka se bolesnici dre i ovde, kao i u drugim stvarima, uputstva koja im dajemo. Tako e imati vrstu osnovu za svoje delanje, jer e znati da iza toga stoje autoriteti, bez kojih bi se izgu-bilo svako sigurno tlo pod nogama, tj. ne bismo znali ta sigurno valja a ta ne. 1. KOMONIKA Trnomet. Nekada se smatralo da ova biljka moe izazva-ti meseno pranje, pa i pobaaj. Meutim, utvreno je da je ona u stanju samo da ima neko delovaDe na izostanak menstrua-cije malokrvnih devojaka i ena. Ali i u tom sluaju obian aj od nje ostaje bez dejstva. Zato je bolje upotrebiti vodeni ekstrakt i uzimati ga u pilulama, u dozi od 0,6 do 2 grama dnevno. Preporuujemo da se spremi u apotecn, ako neko nije vet da sam spremi ekstrakt i da ga u tako maloj dozi uvala pomou brana u pilule. Od ove smee uzima se po 4 grama na jedan litar kluale vode i sprema aj. aj se daje po 23 olje dnevno. Venv doze su zabranjene. Sok ove biljke reaguje na kiselinu. I sadanji lekari", pisao je dr Sava Petrovi, daju ovu biljku da pomognu da se zastala enska perioda pojavi i dase materica posle poroaja bolje oisti." Samo to on, kao ni stari, nije ukazao na najbolji oblik u kom treba da se uzima niti na dozu. Mi tu potrebu popunjavamo. Trnomet ima koren debeo, drvenast, kratak. Stablo je zeljasto, granato, uspravno, drvenasto, 11,6 metara visine. Lie perasto, zarezano, s kopljastim, mahom urezanim i zupastim vrhovima, s donje strane

belo i runasto, meko. s gorn.e nago i tamnozeleno. Cvetne glavice jajastog oblika, s malo dlakavim pokrivaem, du grana obrazuju pri kraju grozd. Svaka glavica ima 1220 dvopolnih (manje enskih) cvetova s jajastim, runovitim omotaem. Krunica je glatka, s dugakom lezdiavom cevi. Cveta od jula do septembra. Raste po njivama i kraj drumova, Biljka, lie i etablika gorki su i miriAavi. Koren nije gorak. 2. ABLjA TRAVA Upotrebljava se samo deo bilke koji se nalazi u zemlji. On pomae kad se zaustavi meseno pranje usled nazeba ili dugo posle poroaja: da se obnovi, da postane uredno. Dalje on pomae da nestanu bolovi koji prethode, prate ili nastaju za periodom. Uopte, moe da izazove pojavlivanje menstruacije' kod raznih sluajeva odsutnosti ili njene neurednosti. Deluje kod malokrvnih, kod nervnoreumatinih, kod bodesnica s r&avim stanjem u crevima i s bolesnom jetrom, kod kojih ovo meseno pranje, bilo zbog neurednosti idi nepotpunosti, daje povoda za prilive krvi i zapal.enja, za bolove u malom trbuhu i u krstima. Prema tome, kad je ovaj lek istinski u stanju da obnovi meseno pranje on u isto vreme deluje i protiv bolova. Upotrebljava se vodeni ekstrakt, po 0,52 grama dnevno, ili tean ekstrakt, po 13 grama dnevno, raunajui da 40 kapi tee jedan gram. Svaka kaika sadri po 0,4 grama tenog ekstrakta. Prema gornjoj dozi moe se, dakle, upotrebiti 456 kaika dnevno. Ovi ekstrakti ne treba da budu stariji od tri meseca. Ako nemoe da se spremi ekstrakt, onda je najbolje da se upotrebi sledea meavina dr E. Majera: lista orahovog i ab-l>e trave po 20 grama, korena od stee 10 grama, izmeano. Uzima se jedna kaika na olu kluale vode. Poparen aj dri se i do 10 minuta iznad slabog plamena. Procedi se i polako gutljajima pije. Koren ove biljke je granat i jednogodinji. Bilka dostie visinu do 3 decimetra. Stablo je uspravno, granato i meko, glatko i paulivo. Donji listovi su na drku nasaeni, gornji su pri dnu raireni i obu-hvataju stabliku. Lie je pl.osnato, dosta debelo i perasto, podeljeno na jednake, kratke, okaste i zupaste renjeve. Sve je cvee cevasto. Cvetne glavice su naslagane u gronjaste grozdove. Omota je cilindrian. Spoljni omota je sastavljen od 6 do 8, ak do 10 distia, koji su jedan uz drugi priljubljeni, na vrhu crni i etiri puta krai od listia pravog omotaa. Plod je neto dlakav. To je obina biljka, raste svuda po Evropi. Cveta preko cele godine. Omilena je ptija hrana. NEVEN utelj, nevenovo cvee. I u ranija vremena cvet ne-vena upotrebljavao se protiv bolesti trbunih organa (ote-ene slezine, obolede jetre, materice, kao i protiv barske groznice, skrofuda, hloroze i histerije), ali sve je to bilo neto neodreeno. U novije doba utvreno je da je nevenov sok, a tako isto i cvet, u stanju da izazove menstruaciju, kao i da ubdai bodove i ukodiko sve one tegobe koje dolaze s nere-dovnom menstruacijom. Lek se daje na nedelju dana unapred, TJ. pre nego to na-stupi menstruacija. Tada ona dodazi na vreme i uredno. Cvet od nevena tera na znojenje, i to aj od cveta u dozi 5:100. Naroiti uspeh dobija se od nevena kod nervoznih i ma-lokrvnih devojaka i ena.

TABLA 29. 1 mrazovac a plod (aura) sa liem; 2 zeja loboda; 3 bor, 4 vranilova trava TABLA 30. 1 trenja, a granica, b cvetovi, v plo dovi; 2 povrati; 3 tatula; 4 kiseljak, a prizemni deo biljke, b gornji deo bilke u cvetu. Za dobijanje uredne menstruacije treba propisivati tinkturu u dozi 2 4 grama dnevno, kako je napred reeno. Iln spremiti ekstrakt i davati po 0,30,5 grama. Uzima se bilka bez korena (stablika i cvet). Ima ljudi koji ne poznaju neven i ne znaju za njega. To je nae narodno cvee, batensko, vinogradsko. Koren mu je jednogodinji, vretenast, s vie ila. Stablo je uspravno, granato, izbrazlano i rapavo, sitno bunasto. Lie mu je loptiasto, zatubasto, aelo IAI s razdalekim zupcima i neto malo mesnato. Donje je sueno u hrnlatu drku; srednje je izvrnuto jajasto i obuhvata stablo, a gorae je Autul.asto ili kopl.asto i iljato". Cvetne glavice su narandastoapte, krupne i usamlene na vrhu dugakih petelaka. Omota je sloen od uzanih, zelenih, lepljivih i maljavih listia. Cvee je u sredini koluta cevasto, po obodu jeziasto, u dva do tri reda naslagano. Mirie jako n otuno, a ukusa je neto oporog, dok je lie bez osobitog ukusa. Sadri naroito etarsko ulje i svoju osobitu materiju. Cveta od Juva do septembra. 4. SEDEF Sedefi, rutvica, petoprstica. Jo kod naroda sta-rijih nego to su bili Rimlani bila je poznata a upotrebljavana ova biljka za izazivanje menstruacije pa i pobaaja. Njeno delovanje osnovano je na tome to izaziva priliv krvi u matericu i ceo mali trbuh. Prema tome, veoma je tetna ako se upotrebi u velikoj meri, a moe biti od koristi ako se upotrebi u malim dozama. U tom sluaju pomae tok men-struacije, a tako isto moe pomoi i nastup, dolazak men-struacije, kad je ona nepotpuna, nedovoljna, jer izaziva samo umeren pritok krvi ka materici i organima s kojima je u vezi. Zbog tih njenih naroitih osobina postoje i pravila za njenu upotrebu. Ta su pravila sledea: 1. Lek od nje treba davati tek pri prvim znacima pojave menstruacije. 2. Lek treba davati samo u ovim dozama: a) aj u dozi 1 gram lia na litar kluale vode; piti po dve olje dnevno. b) Prah od lia u pilulama po 0,05 grama, tj. od pola grama napraviti 10 pilula (od grama 20), i davati samo po 510 pilula dnevno. Sedef v) Esenciju od nje davati po 26 kapi dnevno u nekom aju ili zaeerenoj vodi. Tako se moe dobiti najboli rezultat u svakom pogledu. Ova biljka kao lek ulazi i u sastav aromatinog sireta U korist svojih bolesnika moram da navedem to se pi-salo o sedefu dosada, da bi se izbegle rave posledice koje on moe da izazove. Sedef spada meu lekove za razdraivanje i dovoljno je ljut da moe da izazove crvenilo na koi kad due na njoj stoji izgnjeen. Kad se pojede u maloj koliini proizvodi nadraaj stomaka, koji se brzo prenosi na celo telo; u veoj dozi moe da izazove i uspaljenje organa za varenje.

Od najstarijih vremena sedef je upotrebljavan i u leenju bolesti materice pri kojima prestane ili se smanji men-struacija. Nae ene dobro poznaju ovu poslednju osobinu sedefa v esto ga bezmerno upotrebljavaju kao abortivno sredstvo; no mnoga je zbog toga moda i glavom platila" (dr S. Pet-rovi). Nadam se da e se one ubudue drati samo napred odreenih doza,i upotrebiti samo u propisanom sluaju. Kod sranih bolesti, specijalvd nervnog sranog bola (kod mlaih) ova biljka se primenjuje u neavini s kimom IAI matinjakom ili majkinom duicom u jednakim delovi-ma, kao aj. Kao sredstvo za otklanjanje tekoe u stomanoj oblasti, kao i radi teranja gasova, ukoliko ne izaziva na-Lraaj u stomaku, primenjuje se ista meavina. to se tie samog sedefa, to Je bilka od 4 do 6 decimetra visoka, jakog mirisa. Donji deo stabla je katkad drven, granat, s mnogim uspravljenim stabljikama. Lie je nasaeno na drke, dva ili triput pera-sto iseeno na izvrnuto jajaste ili duguljaste krike. Cvee je pore-Bano u kratke grozdove nejednakih draka, a na peteljkama koje su ma-AO due od ploda. Cveta krupnim utim cvetovima u junu i julu, Rast po brdima, stenama, a gaji se i po batama. 5. AFRAN Savljica. igovi cveta afrana sadre glavni lek kojim on deduje. Uticaj ove biljke na matericu bio je poznat davno i u Grkoj i u Italiji, gde se ona upotrebljavala da olaka po-roaj n da uredi menstruaciju. To delovanje bilke, specijalno na enske organe i mate-ricu, pokazalo se istinskim. Ona je naroito za preporuku kod teke menstruacije s bolovima. Tu deluje dvojako: 1) kao sredstvo koje krepi, pojaava miinu snagu ma-terice, njeno stezanje kontraktivnost; 2) kao stiavajue sredstvo, uklanjajui greve i ubla-avajui bolove u krstima prouzrokovane grevima. Ona, svakako, izaziva priliv krvi ka mozgu, usled ega se osea izvesna opijenost, nalik na onu kakvu izaziva opijum.Najzgodniji oblik za njegovu primenu je aj, u dozi po 3 grama na 200 grama kljuale vode; treba piti po 23 olje dnevno. Zatim dolazi tinktura, u dozi po 25 grama dnevno, i to po 1020 kapi svaka dva asa. Moe se spremiti i ovaj na-pitak za dobijanje periode: afrana ............. 2 grama Vode ............... 150 Vode od cimeta ........... 40 Sirupa od afrana ......... 40 Preliti afran vodom i ostaviti da kisne. Potom dodati vode od cimeta i sirupa od afrana. Davati kaikama i kao sirup koji se primenjuje u cilju da utia bolove kod dece kojoj niu zubi. Utrljava se u desni deteta. Moe se primeniti i kao praak: Praha od afrana ......... 0,25 grama Praha od krupne bele rade ...... 0,5 Uzimati 26 praaka dnevno, s vodom. Najzad, od njega se pravi, i ponegde pominjani u naoj knjizi, Garusov eliksir koji slui kao sredstvo za poboljanje mirisa lekova. afran ima koren lukast, spolne ljuske sa ilicama, vie ili manje mreastim, retko koaste. Lie uzano, linearno i dugako. Cve-tovi veinom izrastaju izmeu listova, s dugakom cevi i zvonasto rairenom krunom od est jednakih listia. Cvetovi imaju boju

ljubiastu, ukastu ili ruiastu. Poreklo mu je s Istoka, gaji se u Srednjoj Evropi. I na Istoku se upotrebljava kao lek protiv greva i za ja-anje, kao zain i ak kao dodatak napicima za uveseljavanje. Cveta u septembru i oktobru. Brati ga ne treba pre 20. septembra. Cvee treba brati rano ujutru dok su cvetovi zatvoreni, ne danju, kad su otvoreni.U popularnoj medicini u Francuskoj narod obino uzima 8 10 konia od tuka ili vrhove tukova (enski deo) za olju aja i to pije: po jednu ili dve dnevno (Role i Bure). 6. POVRATI Vrati, umanika. aj od cveta ove biljke, u dozi 45 grama na 100 grama kljuale vode, a prah u dozi 24 grama dnevno u pekmezu ili u nekom soku moe se primeniti kod zadravanja menstruacije i bodova uz nju. 7. PERUN Petroel., petrusin. Plod od peruna sadri ulja i raznih sastojaka (apiola, terpena rtd.) koji su bili cenjeni kao lek protiv besplodnosti i odsustva menstruacije i koji se i danas cene u medicini. Poznato je da ova biljka utie na poveanje mokrae, ali osim toga ima i druga lekovita svojstva. Putem svoga sastojka apdola ona deluje na krvne sudove, izaznva njihovo jaanje pu-njenje i nadrauje miie kroz koje ti sudovi prolaze, a na-roito nadrauje mnina vlakna mokrane beike, creva i materice. Zbog toga-sok iz ove bilke ima primenu kod bolesti polnih organa, naroito kod neredovne menstruacije. I mnogi su naunici zapazili i utvrdili da ova bilka odista pomae u pogledu ureivanja mesenog pranja, a tako isto ini da ieznu bolovi koji ga prate. Po tvrenju rumunskog lekara Teodoresku (navodi Leklerk), delovanje peruna moe se prostirati i na trudnu matericu, kod koje bivaju stezanja bez bolova usled neosetljivosti njenih nerava pod uticajem leka datog u obliku odvara od plodova, u dozi 30 grama na 250 grama vode.Kako aj od peruna sadri slabe doze onih sastojaka koji su upravo lekoviti prelo se na sok od bil>ke. Ovaj, ako se uzme u dozi od 100 do 150 grama dnevno, moe u izvesnoj meri zameniti najaktivniji njegov sastojak (apiol). Poslednji, pak, moe se spremiti u apoteci u elatinskim kapsulama i propi-sivati u dozi od 0,2 do 0,4 grama dnevno. Osim 'ovih nabrojanih biljaka mogu se s uspehom primeniti s izvesnim ciljem i sledee, nama ve poznate biljke: 8. JAGLIKA Jagorevina. Upotreljava se protiv migrene, bolova u jednoj polovini glave i lica i protiv nesvestice kod mladih devojaka koje nemaju urednu menstruaciju.Spravlja se aj od korena, u dozi 46 grama na olju kljuale vode; piti tri olje dnevno. 9. PELEN Pelen. Slui kao dosta dobar lek u odsustvu pranja kod ena koje imaju mlitavu matericu. Primen.uje se kao aj (poparena, ne kuvana biljka). Kao tinktura u dozi 2030 kapi pre jela. Kao vino sprema se ovako: Suvog lia pelena ......... 30 grama Alkohola od 60% ......... 60 Belog zina ............ 1000 . Treba ostaviti da pelen kisne u alkoholu 24 asa, onda naliti u vino i ostaviti da sve kisne jo 10 dana. Ocediti,procediti i od toga

upotreblavati dnevno ne vie od tri kaike pre jela; znai po 12 kaiice u malo vode ili, jo bolje, u pivu, pre jela. U najmanju ruku ovim se popravlja opte stanje: organizam se bolje hrani i krepi i pojavljuje se menstruacija. 10. PROSINAC Baanka, tir, ipanj. Ovde se primenjuje samo svea biljka, jer ne deluje kad se isui. Njena upotreba je tako rei naroita, specijalna, naime, za klistiranje kod zatvora ena koje su ve izgubile svoje meseno pranje i kod ena dojilja kojima treba da prestane mleko.Od nje se upotrebljava sok, u dozi 30100 grama za jednu klizmu (klistir), sa ili bez eera. Ako se upotrebljava eer, da ga bude, rastopljenog, tri puta vie (1:3). 11. HAJDUKA TRAVA Primenjuje se ovde kao sredstvo za izazivanje menstruacije, protiv greva u materici i zavijanja u malom trbuhu i u sto-maku kod nervoznih ena. Najvie se savetuje aj, u dozi 5:100 protiv greva. Ili kao tinktura, po 2030 kapi, tri puta dnevno, za izazivanje menstruacije. 12. BELA RADA Ovu biljku, u obliku tinkture, priznali su engleski nau-nici Dips i Braun kao najaktivniji lek za ureivanje i obnavljanje menstruacije, kao i za ureivanje njene koliine. DVANAESTA GRUPA KONE BOLESTI Vreme je da se unese izvesna svetlost u narodno leenje, a jo vie da se uvede red. Uzeti luk, zelen ili kiseo list kupusa, ili kakav drugi list, prilepiti to na kou i ekati da kona bolest proe suvie je prosta terapija (lee-nje) koju narod stalno primenjuje. To dolazi usled uproe-nog gledanja na konu bodest, jer se misli da je bolest onde gde se vidi, gde je izbio osip, bubuljica, ir, rusa, liaj itd. Ali stvari nisu tako jednostavne. Nauka je pokazala da kona bolest u veini sluajeva izbija tek onda kad se izvrio pore-meaj u stomaku, u crevima, u nervnom sistemu, u krvi ili u sokovima organizma (u lezdama); to jest: kona bolest je samo znak, samo simptom neke unutarnje bolesti, teke ili lake. Ali ipak, unutranjih bolesti koje poinju i svravaju se na koi, ima vrlo malo; one tad zavise od lokalne zaraze, infekcije nekim bacilima (jo ree ivotinjicama), koje zagade ili samo gornje slojeve koe ili prou i duble i iza-zovu ireve i gnojnike, a u izuzetnim sluajevima crveni vetar (koji znai zapaljenje potkonog tkiva). Dakle, koe bolesti su od velikog znaaja za leenje: ako su dalekog, unutarnjeg porekla, one zahtevaju opte le-enje, a ako su lokalnog, one ga zahtevaju jo vie, jer ostav-ljajum kou neleenom izlaemo je neistoi, gnojenju i mo-guim geg bo-lestima. Koliko je bilo ljudi koji su platili i glavom to su neznatne kone bodesti ostavljali bez leenja i iveli nehigijenski i nedijetalno! Zato se i ovde mora uzimati u obzir opte stanje obolelog organizma i poo e to a lokalno stanje na koi. U tom smislu vrlo je vano voditi rauna o tome kakvo je stanje unutarnjih organa: stomaka, creva, jetre, a ponajvie krvi. kao i o tome ta ovek jede i pije, kako ivi, kako se nosi; Drugo, lekovi se mogu primenjivati nerazborito, kako to ini narod. U veini sluajeva i biljne i ivotinjske lekove On primenjuje prema

onome ta ko kae. Nije udo to le-kara" ima najvie na svetu. No svi ti lekari", ili, bolje rei, dobronamerni ljudi, ne mogu da znaju ono to nisu ui-li. Ono narodno: Ne pitaj uenoga nego paenoga" sasvim je pogreno naelo, jer i dobronamerni paenik teko da moe zapamtiti neku sloenu stvar i jo tee moe da je preda drugome bez izmene ili izvitoperavanja; prema tome, njegovi saveti bie ipak slabiji od saveta uenoga i naunika. Pa i nau.nikove masti i prakovi, ako se i stalno primenjuju, esto ne daju oekivane rezultate. Uzrok je tome nae nepozna-vanje dalekih krvnih promena, kao i primena lekova (arsenika, joda, ive) koji malo mogu pomoi bez temeljnog ienja tela i obnove celokupne cirkulacije krvi i sokova. Zato smo u ovom radu i uzeli na sebe odgovorni zadatak da iz sveta biljaka odaberemo za primenu kod konih bolesti, pored onih koje smo dosada pominjali i koje emo i sad nave-sti, i one koje se primenjuju samo kod konih bolesti, dajui, to je vrlo vano, doze u kojima se biljke mogu upotrebljavati. To smo smatrali za najvaniju stvar, jer se biljke i u leenju konih bolesti upotrebljavaju i spolja i iznutra;ista biljka koja jv spolja lvkovita molse, ako se unese u organizam, da otruje oveka. I obrnuto, ona koja iznutra isti organe i krv od tetnih i otrovnih sastojaka spolja upotrebljena moe da ne znai nita. S tim kratkim napomenama prelazimo na dalje izlaganje o biljkama u leenju konih bolesti: 1. IAK Repuina, lepak, repuv. U korenu ove biljke, kad se upotrebi sve u prolee (ili kad se propusti kroz alkoholnu paru, pa onda osui na suvom, toplom vazduhu i uva na suvom mestu da se ponovo ne ovlai i ne truli ima sastojaka: inulina, nerastvorlive gume, ulja, tanina, ka-lijumfosfata, kalcijuma, magnezijuma i zejtinasto lepljive materije. Ti sastojci deluju vrlo povoljno u leenju konih ireva. Oni preseku bolest: bolovi prestaju i gaojni epi naie bre iz ira. I drugi se irevi vie ne pojavljuju. Ove rezultate utvrdilo je vie naunika. Ovaj koren, dakle, moe da se upotrebi svuda gde je koa tako rei porozna, te kroz znojne lezdice, pored dlaka ili kroz epidermu i pore proputa lako zarazne klice koje iza-zivaju potom iz dubine vee ili manje ireve. Tu na prvom mestu treba raunati, osim onih koji se zanimaju neistim poslovima i zanatima, obradom koe, i obolele od eerne bolesti, kod kojih se esto irevi javlaju kao znak te bolesti, o emu treba takoe voditi rauna.Koren od ika upotreblava se kao odvar, u dozi 60 grama svea korena na litar vode. Kako je suv koren bez delovanja, treba iz sveeg korena izvui mek zgustak (ekstrakt), uvati ga i davati po 12 grama dnevno. Svea sredina korena od ika ili gust odvar od njega mogu dati stvarne koristi pri lokalnoj upotrebi kod konih bo-lesta, kao to su: perutanja po licu, rusa, liaji s korama (krastama) ili gnojnim listiima (firciger"), bubuljice i moasilj (ekcem"). 3. RAZVODNIK Paskvica. Neki savremeni lekari preporuuju ovu biljku kao pouzdano sredstvo protiv raznih konih bolesti, pa i onih koje stoje u vezi sa sifilisom. Od ove biljke propisuje se odvar, u dozi 30 grama na litar vode. Ili se od nje sprema vodeni zgustak i daje po 15 grama dnevno. Ili se od nje sprema sirup po ovom receptu:

Oljutene i iseckane stablike razvodnika ........... 100 grama Kljuale vode ........... 1500 Posle 6 asova kieljenja u vodi treba ovaj aj procediti pod pritiskom, ostaviti da se proceena tenost staloi, odliti je i dodati po 180 grama eera na svakih 100 grama tenosti. Zatim staviti na jaku vatru da sve brzo provri i odmah procediti ponovo. Od dobijenog sirupa uzimati po 50 100 grama dnevno. z. PODBEL Pominjana biljka kod plunih bolesti. Ovde se smatra kao odlino sredstvo u leenju bolesti koe koje stoje u vezi sa skrofulozom, malokrvnou i optom slabou organizma i plunim pojavama: kaljem, sipnjom itd. Zato se u Engleskoj pui njegovo lie, a u Francuskoj mea s duvanom u odnosu 20:100, to nije ravo za sipljive lude. Lek se sprema kao napitak od kuvanog lista podbela, koji u nekim krajevima zovu i ki pre majke", stoga to cvet iz-nikne iz zemle pre lia. Doza: 10 grama cveta na litar vode kao aj; piti 23 olje dnevno. Kuvano lie ili sok od lia daju se protiv skrofulo-ze u dozi 20:1000 grama. Cvet i list podbela upotrebljavaju se spolja kao priparci (tople obloge) za sazrevanje gnojnika na koi. Cvet podbela ima jak ali prijatan miris; ukusa je blagog, aromatinog. Cvee treba suiti brzo i s panjom, u senci, ili u penici (poretu) itd. Lie se sui na suncu n uva suvo. Pojedinosti o ovoj bilci videti kod bronhitasa i mea-vina za plua. 4. DAN I NO Likino oko, divlja maeha, boji cvet, milovanka, ljubica trobojna, sirotica. U ovoj biljci je naeno sredstvo koje se upotrebljava u leenju reumatizma (tzv. metilsalicilikum) i bolesti koe. Ranije se ova biljka upotrebljavala i kod si-filisa, kad ljudi nisu umeli odvajati jedno od drugog. U po-slednje vreme vrednost ove bilice je ponovo priznata i utvr-eno je njeno delovalje kod bolesti koe s korama na njoj, kod liaja (ekcem) i dejih krasta po licu, ruse (glupo nazvane firciger"), pa i kod staliog srebrnastog liaja na laktu (psorijaze). U svakom sluaju ova bilka moe doneti koristi kod koiih bolesti koje dolaze kao posledica (iji su one znak) naruene opte razmene materija u telu, tzv. nervnopodagri-ne dijateze. 0 tim smo uzrocima govorili i u odelku o podagri i u poetku ove glave. Ova biljka precoruuje se kao aj, u dozi: 60 grama sveeg ili suenog cveta na litar kljuale vode; piti 23 olje dnevno. Isto tako moe se upotrebiti ekstrakt, od koga se pravi ovakav sirup: Vodenog ekstrakta cvea danino ... 3 grama Prostog sirupa ........... 150 Davati po 24 kaike dnevno. Sirup se pravi na ovaj nain: 70 grama biljke kisne u jed-nom litru vode 6 asova; to se zatim procedi i onda se u taj aj, koji se najpre zagreje da bude vru, sipa 1800 grama ee-ra. Doza je 24 kaike dnevno. U veoj dozi ova biljka tera na ienje, ak i na povraanje. Ovo je vrlo raznolika biljka, ali se lako poznaje po granatoj stabljici, po 'velikom sporednom liu nalik listovima koji imaju nejed-nake i duboko iseene delove, od kojih je krajnji najvei, najloptastiji, tupo zaokrugljen. Bil>ka je naga ili slabo malava. Lie ima drke. Cvee je plavo, beliasto ili ukasto, ili sastavleno iz svih tih boja. Najnii donji list je najiri, pri osnovi ut. Raste po brdskim livadama, padinama, pustoj ili obraenoj zemlji.. Cveta od ranog prolea do jeseni. Mada svako poznaje ovu biljku, ipak je treba razlikovati od drugih srodnih joj vrsta koje imaju i drugi list (veinom srcast) i Arugu boju cveta (samo u dve boje).

5. BELONOGA Sapun-iak, penuavac, sapun-trava, sapunika, sapunjaa. Ova biljka dobila je naziv zbog toga to svuda u njoj, a naro-ito u njenom korenu, ima jedan sastojak (saponin) koji se ra-stvara u vodi i ima svojstvo da se penua kao sapun (zaro). Nae domaice znaju taj i upotrebljavaju ta pri' pranju rublja, nakvasivi isitnjen koren u vodi. Ali ba ta voda u ko-joj se kisililo lie ili iseckan koren nije za oveka; ona je pomalo otrovna i moe prouzrokovati neprijatce posledice kao to su: drhtanje udova, jako irenje zenica, suenje usta s oduzimanjem jezika itd. Naprotiv, ako se lie ove biljke odmah prelije, popari, u dozi 2030 grama, litrom kljuale vode, mo e da se upotrvbi kao sredstvo za ienje krvi (krvni oistitelj). Raskvaen aj ili odvar korena ne treba primenjiva-ti. Uzima se po dve olje poparenog aja od lia sapun-trave. Smatra se da u organizmu ovaj lek sapunjavi (pravi emulziju) masne sastojke i tako iznutra proiava telo. Zato se upotrebljava kod zastarelih konih bolesti s ko-rama koje se ljute itd., s otocima lezda i skrofulama. Pored toga on se primenjuje i kod reumatizma i codagre kao sred-stvo koje tera na znojenje. Moe se primeniti i kao sirup za ispiranje krvi u pod-jednakim delovima s biljkom danino. Stari arapski lekari leili su ovom biljkom lepru gubu, zle rane po telu, i sline kraste. Najbolje je primeniti je u obliku vodenog ekstrakta u dozi po 12 grama dnevno, a u smei sa sirupom po ovom receptu: Vodenog ekstrakta sapun--trave .............. 10 grama Prostog sirupa .......... 990 Smeati i davati po 50 do 100 grama dnevno. Sadanji na preparat timotusan" sadri majkinu dui-cu, sapun-travu i lipov cvet. Lie sapunjae bere se tek od druge godine (divlje ili negovane biljke) u julu i avgustu, kad su listovi doli do pu-nog razvitka, tj. kad je biljka spremna da cveta. Kosi se ili nje cela bilka, odmah se nosi kui, tu kida lie. Treba da se sui u prostoriji u kojoj ima strujanja vazduha. Sapunjaa je naga biljka s puzeim korenom; pri vrhu ima vie krutih, liem obraslih, uspravnih stablika i dostie do 3/4 metra visine. Lie je naspramno, glatko, zeleno, jajasto ili duguljasto, s 25 dugih uzdunih konaca (rebara), u osnovici suenih, s dugakom drkom. Cvetovi su veliki i lepi, bledocrveni ili gotovo beli, u gu-stim grozdovima ili kitama na kraju sgablike, praeni malim, koplja-stim zatitnim listiima. aica cevasta, bez peraja. Krunini li-stovi su obrnu+o srcasti s dva otra zupca na dnu. Raste po bregovima, pored ograda. Vreme dvetanja: jul i avgust. 6. BREST Bolesti koe, razne vrste i jako uporne, bile su leene i ranije, poev od 1784. godine, drugim slojem brestove kore. Te godine Bano je uveo s uspehom takvo leenje u medicinu. Leklerk, dalje, kae: 1 potplotua; 2 iak; 3 iva trava; 4 zeja stopa, a gornji deo biljke u cvetu, b cvet, v plod kruka (; 2 lucerka (;3 spana; 4 miinac Brest ko od italaca eli da onovo isproba njeno delovanje, veka se poslui samo receptom to nam je ostavio Lizon i koji glasi: uzimajte 128 grama

srednje brestove kore, i to od stabla ili grane od jedne ili dve godine; kuvajte je u dva litra vode lok se sve ne ukuva za polovinu (dakle do jednog litra). I kad to odstoji, dajte bolesniku po 250 grama te tenosti ujutru i uvee." Ne bih", veli on, ni govorio o brestu da nisam natrapao na jednog ,Eskulapa' u drvenim cipelama, tj. nadrilekara, da lei uspeno, po svom iskustvu, zastarele kone bolesti, pro-lajui neki aj i neku mast koju je tobo on sam izmislio. Kad sam to blie razgledao, video sam da je taj njegov napitak samo jak aj od brestove kore, a mast isto tako, koju je on do-bijao meajui tucanu brestovu koru s mau od jazavca na tihoj vatri (a zli jezici su govorili da mu neki oblinji ka-sapin liferuje tu mast od jazavca)." U stvari, to je bilo poznato leenje, mnogo upotreblavano 1784. godine, kada ga je izmislio dr Vanai, koji je mogao time la nzlei najrazliitije i uporne kone bolesti. Dakle, srednja kora deluje kao nervni oistitelj i ispira organizma. Moe se primenjivati isto onako kako ju je prime-njivao francuski seljak, ali u dozama i po recepgu kako je od-redio Lizon. Brest je odvajkada primenjivan kao lek. Brest je visoko drvo, s glatkim granama, liem jajastim, jajasto dugim, pri dnu neipRo nejednakim. Cvee gotovo sedi n'a grani, u gustim, poluokruglim ili loptastim kitama. Kora starijih drveta, u dugako--produnim linijama ispucala, ostaje bez listova. Cveta u martu i aprilu. Plod dvolepezasto seme koje visi, bez belanevina, klija neposredno. 7. MRKVA argarepa. Doktor Arto de Vevej dobijao je odline re-zudtate kod zaraznih krasta na dicu dece, zvanih bez ikakvog osnova firciger". On je to davao u vidu soka za pijenje u kodiini od 50 do 150 grama dnevno. Sok se cedi iz sirove mrkve i njemu se dodaje malo sodi. Mladi bodesnici poinju uskoro da se goje, dobijaju bolju boju, a kraste otpadaju za kratko vreme. Moda dejstvuju pri tom karoteni kojih ima u argarepi (vitamin A). 8. POTONjAK Prah i tinktura ove biljke upotrebljavaju se kod ekcema, crvenila i zapaljenja koe usled ojedanja, kakvo biva kod punih ljudi, kod gojaznih ena (ispod prsa, pod pazuhom, na butinama, na vratu) i napredne dece kad im se ta mesta na telu prlaju i znoje. Upotreblavaju se takoe i protiv rana na proirenim venama.O pojedinostima videti glavu o enskim bolestima, taku 6. 9. DRAGOLjUB Ova biljka naroito zasluuje panju u spoljnoj upotrebi pri leenju bolesti koe na glavi.Da bi se spreilo opadanje kose i podigla ivotna snaga korena dlaka, primenjuje se ovaj Leklerkov sastav, koji se pokazao vrlo koristan: Lista i sveeg semena od dragoljuba . Sveeg lista od koprive ..... Sveeg lista od imira .... 90/o-nog alkohola ........ Lek se sprema na ovaj nain: Treba iseckati lie i ostaviti da kisne u alkoholu 15 dana. Zatim procediti pritiskanjem, da bi se proceenoj tenosti dao bolji miris, dodati nekoliko kapi ulja od geranijuma1 Lek treba utrljavati u kou, onde gde kosa opada, malo grublom etkom. Zatim oprati mlakom vodom (tuem).

10. NEVEN Ovde se neven upotrebljava u obliku obloga spola protiv povrinskih gnojenja koe sa utim krastama, npr. po licu, po glavi, u kosi itd. Upotrebljava se sok od nevena. Ili, jo bole, tinktura ili alkoholatura, razblaena vodom u odnosu 10:100. Moe se upotrebiti i mast pasta, po receptu: Seljakom svetu dobro poznata divlja iva trava (po spiralnoi uvrnutom vrhu semena koje se razvre kad.se nakvasi). Vrste gajene po batama imaju jak prijatan miris, iz njih se vadi ule koje moe imati ak i miris rue, Ovih geranijuma ima mnogo vrsta. Tinkture od nevena ...:.. Oksida cinka . Lanolina .......,....},| 10 grama Vazelina 11. POMONICA Lekari Levi Frankel i Juster objavili su svoja iskustva s pomonicom i tvrdili da ona moe ukazati dobre usluge u leenju konih bolesti, npr. time to umanjuje masno peruta-nje, a tako isto i u leenju svraba s krasticama i okoravljanja kod drugih konih bolesti, kao to su: psorijaza (srebrnaste kraste na laktu), liaj i svrab oko mara. Ova je biljka slabija od drugih biljaka grupe bunike, tatu-le, velebilja. Suenje je ini jo slabijom * tako da je naj-bol.e praviti od nje alkoholaturu. Najbolje deluje kao isceeni sok od biljke u punom razvit-ku. Ali se taj sok moe cediti samo kratko vreme. Zato se pravi alkoholatura, koja moe da se uva, i daje u dozi po 510 grama dnevno kad postoje izvesni bolovi u stomaku, crevima, ili unoj beici. Spolja se upotrebljava odvar od lia protiv svraba en-skih polnih organa i uljeva. A tako se upotrebljava i kao obloga protiv konih zapaljenja, reumatizma i uboja. 12. OTROVNICA Kako se rukovodimo principom da se nijedna biljka ne sme upotrebiti za unutarnje leenje ako bi mogla tetiti, ovu na-vodimo samo kao lek za spol.nu upotrebu. Uneta u organizam u. veoj dozi otrovna je, deluje kao narkotino ljut otrov. Upotrebljava se samo kao odvar od cele biljke, protiv uge i protiv drugih insekata: gnjida, vaiju itd. (dr. S. Pe-trovi). Nekada je njen koren upotrebljavan kao sredstvo za ie-nje. Otrovan je ne treba ga uzimati. Pravi neku sredinu izmeu kukureka i lutia. Koren joj je debeo, mrk, s jakim ilama. Dugogodinja je biljka. Biljka je glatka, dostis visinu do 6 decimetara. Lie donje je krupnije, na drkama, dvaput perasto. Stablo je uspravno, pri osnovi golo a na vrhu ima 23 lista. Cvee je belo, u dva grozda sloeno. Raste po brdskim umama. Cveta u junu. Mirie neprijatno. 13. KANDILICA Kandilka. U istom cilju i s istim razlozima upotrebljava se protiv uge i kandilica. Treba je uzimati i od nje pra-viti odvar. Tim odvarom kvasiti ugava mesta. Za unutarnju upotrebu je otrovna. 14. PAPRIKA Bar naem svetu ne treba govoriti o paprici i njenoj upotrebi. U njoj ima vitamina. U sluaju bolesti koe paprika se obino upotreblava kao odvar, protiv opadanja kose. Tom prilikom treba uvati oi. 15. KONOPLjA aj spravljen od lia konoplje upotreblava se protiv raznih konih osipa, kao to su: bubulice po licu, liaj, moasilj (ekcem), rusa, tuberkuloza koe, lica,

pitirijazisa (kone plesni) itd. 16. KRASTAVAC Seme od krastavca, spremleno kao mleko (emulzija): istu-cano i pomeano s vodom, u popularnoj medicini upotrebljava se kao blago sredstvo protiv konih osipa i kao obloga pro-tiv ireva i gnojnika, kao i protiv ispalih, SPOLjNIH uleva. Protiv ekcema (moasilja) moe se primeniti sve sok od kra-stavca: triput dnevno po 2 kaike. Kad se sve spremi isto (posue prokuvano i ruke dobro oprane), takva primena ne moe biti tetna. 17. BOR I PROIZVOD IZ NjEGA - KATRAN Upotreba katrana u leenju konih bolesti opte je po-znata, bar u naoj medicini. Smea katrana, istucanog sum-pora i sala smatra se kao najbolje sredstvo protiv liaja, moasilja (ekcema), protiv uge, svraba, psorijazisa (srebrnaste kraste na laktu) itd. Najjednostavniji i najzgodniji sastav za katranovu mast bio bi ovaj: Katrana ............... 10 grama Sala ili masti svinjske ........ 90 Tome se dodaje 110 grama sitnog praka sumpora. Mrlje od katrana peru se posle ili sapunjavom vodom ili terpenti-nom, pa najzad benzinom i spiritusom (istim alkoholom). Za pranje kose i glave umesto katran-sapuna moe se upotrebiti voda od katrana, koja se sprema po ovom receptu: Katrana ............. 5 grama Strugotine od jele . . ... ...... 15 Vode .............. 1000 Ostaviti to da kisne jedan dan. Ocediti, pa zatim procediti. Ova se voda moe spremiti i od likera od katrana". Taj se liker" spravlja ovako: Katrana ...... Sode bikarbone . . . Krene magnezije . . . Vrue vode ..... Ostaviti to da stoji 15 dana. Procediti. Od toga se uzima po 1 kaika i pravi katranska voda. Ali katran moe biti i od bukovog drveta i od breze. Prvi se moe upotrebiti i za kupanje u leenju kone bolesti po celom telu, jer manje nadrauje ko-u, a drugi se upotrebljava s alkoholom (kao i borov katran) protiv svraba na koi i kao sredstvo za dezinfekciju. Doza mu je: pola jednog i pola drugog; na primer: Katrana od breze Alkohola . . . Koa se mae etkicom. Bolja je mast protiv uge s katranom od breze nego mast s borovim katranom. Protiv bolesti kose kosojede koja se karakterie time to se ovdeonde na glavi u kosi ili na bradi pokazuju elavo-gola mesta, okruglog oblika, u veliini veeg ili manjeg metalnog novca, na kojima su dlake kao prelomljene, pokoene i koa malo oteena, pa i tanko krastava te pojave izaziva naroita plesan, gljivica-parazit moe se primeniti mast po ovom receptu: Katrana od breze ...... 7 grama Salicilne kiseline ......... 3 Maslinovog zejtina ......... 100 Za kvaenje i rastvaranje krasta na obolelom mestu kose i koe. Protiv svraba na koi (kod koprivnjae i t. sl.), moe se primeniti raso

od nane u alkoholu ili u ljutoj rakiji prepe-enici.U istu grupu lekova spada i lek dobijen iz crvevg venje. CRVENA VENjA Kad ovaj bun i njegovo korenje sagoreva, dobija se naroiti zejtin, crn-i smrdljiv. Ovaj zejtin-katran zove se kadovo ulje. On ini glavni sastav uvenog harlemskog zej-tina i upotrebljava se s izvanrednim uspehom kod bolesti ko-e: ekcema, uge, psorijazisa (srebrnastih krasta na laktu), svraba itd. Svuda gde je mesto sumporu moe se primeniti ovaj lek.Propisujese kao pomada, u dozi 24 grama zejtin-katrana s 30 grama sveeg svinjskog sala. Ova vrsta venje odlikuje se od obine venje time to njen rod (bobice) ima crvenu boju, dok obina venja ima rod tamno-plavocrvene boje. Lie ima tanko, dugako, igliasto na vrhu; u plodu ima raznih sastojaka: smole, jedne gorine, eera, gume, soli, kalijuma, kalcijuma itd. Bobica sazreva, to je vrlo interesantno, tek u jesen tree godine. Pa i drvo od obi-ne venje bilo je iskoriavano kao sredstvo za znojenje i anti-sifilistiko-leenje. U cilju znojenja, ili za ispiranje upor-nih rana, uzima se odvar od 60 grama sitnog iverja od 25 grama 2 drveta u litru vode. Ova vrsta venje raste na primorju, po umama i na obalama mora. 19. PIVSKI KVASAC Sastojak, materija koja se stvara u pivskom sladu za vreme vrenja. U njoj se nalazi jedna vrsta gljivica koja preobraava eer. Kad je svea, ona je tena i ne moe da se odri. A kad je suva, moe da se uva dugo. Upotrebljava se protiv ireva, u dozi po 3 kaiice kao prah, s pivom ili u kiseloj vodi. Ili se od njega sprema aj, ali se onda dri na pari u reeci dok. voda vri. Moe se zasladiti. Mnogobrojni su u trgovini preparati i ekstrakti od piv-skog kvasca. Takav je npr., suvi praak s 88% eera;kakaom i sveim jajima, spremljen prah s 77% eera; malto-selol, malctropon itd. takoe su smee pivskog kvasca s ribljim zejtinom ili lecitinom, gvoem, kakao itd. Svaki moe sebi nabaviti pivski kvasac i sa eerom ga piti kao aj. . PREICA Preica Prauljica, pdavun, crvotoina. Francuzi zovu ovu biljku zbog njene primene biljni sumpor. Evo ta je govorio za nju dr Sava Petrovi: Praak od dreice upotrebljava se poglavito za spolne bolesti, i to: za posipanje ojedenih, vlanih i uspaljenih mesta na koi, naroito u male dece, i za tu je celj bolja od svakog drugog praka, jer voda preko nje prelazi kao preko kauuka, a kou ne moe da ovla-i. Apotekari esto njom posipaju pilule da se ne slepe." Nemci eu takoe upotrebljavali ovu biljku u istom cilju: kao praak za posipanje koe. Prema tome, ona moe u narodu potpuno da zameni praak ili skrob Dugovena, vrlo regko godiipva biljka, granatog i lisnatog stabla, koje je sloeno od duguljastih elijica i brojaniastih sudova. Lie je kod ove biljke meko, tanko, lii na mahovinu i zavrava se dlakama. Prema puzeem stablu okree se navie. Plod klas. Biljka je otvo-renozelena i 68 decimetara dugaka. Raste po viim suvim brdima, mebu

etinarima, pod grmovima. Upotreblava se njen prah i mahovina. 21. ZELjE Engleski spana". U medicini se upotrebl.ava koren, a i list (ovo kao povre).Koren ove biljke gorkog je i neto malo oporog ukusa. U njemu ima sumpora i jedne osobene materije, rumicina, sli-ne rabarbarinu. Glavna je njegova primena kod dugotrajnih konih bode-sti. Pa kako su mnoge kone bolesti posdedica ili samo znak (simptom) ravog varenja u stomaku i organizma za varenje uop-te ova je biljka u veoj dozi upotreblavana kao dek za sto-licu i protiv drugih poremeaja u crevima. Tako su njome le-ene kone bodesti posrednim putem, ako su posledica mado-krvnosti. Osim toga, upotrebljavan je ovaj koren u leenju sifilisa i reumatizma kao krvni oistitelj, posle leenja antibi-oticima.Upotreblava se kao aj, u dozi 20 grama na litar vode. Pije se 23 olje dnevno. A moe se spremiti i kao sirup (ne za Anjabetiare). Jedna vrsta kiseljaka. Raste kod nas po v brdima i na vla-vim mestima (na Kopaoniku), a moe se i gajiti. Stablo dostie do 13 mstra visine. Donje lie je tanko, plosnato, jajasto-kopljasto, glatko, obolom malo krecavo, zaotreno na vrhu. Stablika je uspravna, ile-b*ena, granata. Lie ima ilebljene drke. Cvee je u zbivenim i arnmaknutim prljenovima, bez prirepaka i u skupu ini gustu i gra-hgu metlicu. 22. AVORNjAK edebin-perin, kavga-iak'. U staroj medicini ova biAka je bila mnogo upotreblavana kod raznih bodesti, jer se smatralo da je dobro sredstvo za teranje na mokrenje kod vode-nih bolesti, otoka trbunih organa, a i kao lek protiv glista. U Engleskoj su je neki lekari davali protiv sipnje (dr S. P.). Ali kako je ova biljka srodna lutiima (jediu, nalepu) i pokazala se kao otrovna ona je za unutarnju primenu nepo-desna; sada je izbaena iz upotrebe. Ali se za spoljnu upotrebu protiv uge i vaiju moe primeniti. Dakle, odvar od avornjaka upotrebljava se kao antipara-zitsko sredstvo protiv gnjida, larvi od uge i protiv stenica. Toga radi mea se s jednakom ili dvostrukom kolii-nom masti. Protiv stenica treba namazati i zapuiti ona mesta i rupice odakle one mogu da izlaze. Koren je jednogodilji. Stablo je pravo, maljavo, s mnogim razvede-nim granama. Lie je iseckano na sitne krike. Cvetovi su plavi ili beli, semenke crne, rapave. Raste po usevima, a cveta u junu. Lako ss upamti kao lepi POASKI letnji cvet. U istu svrhu upotreblava se i srodna joj biljka trava od buva", ali samo kao spolni lek, zbog njenih narkotino-otrovnih sastojaka. UBAR uber, ubrika, uberica. U nas se gaji po batama. Poznata je naim seoskim domaicama. Naveli smo ovu biljku kod plunih oboljenja, gde se ona upotreblava kao i majkina duica, isop i slino biljke. Ovde je navodimo kao sredstvo za spoljnu upotrebu, i to kao lek pri kupanju. Upotreblena onako kao to se u naem narodu upotrebljavaju trinje, za kupanje, ona krepi tkivo koe, ojaava slabunjavu decu i stiava bolove na povrini tela. Protiv ujeda pela, osa itd., upotrebljava se njen sok kad se mesto uboda natrlja liem od ubra. Ima ga dve vrste: ubar brdski i ubar batovanski

Prvi je divlja, ilava bilka, dostie visinu 2030 centimetara. Njeno stablo je pri dnu drvenasto, lie tanko-dugul.asto, obino due nego to je' rastojanje izmeu dva kolena. Cvee je sitno, uginjavo ili crvenkasto, usamljeno, pojedinano na vrhu granica. Rod zrna, orahove boje, tanko izbrazdano. Batovanski ubar je jednogodinja biljka, neto manja nego divlja. Grane su mu travaste, lisnate. Stabljike esto crvenkaste, lie meko, linearno, obino krae nego rastojanje izmeu kolenaca. Cvee beliasto s crvenim pegama, u kiti na vrhu granica. Esencija (ulje) dobijena peenjem" ove biljke kotala je pre rata 80100 franaka kilogram. Sadri timola i karvakro-la i ulazi u sastav najbolih likera, rakije (artreza) itd. Bie od interesa za na svet da navedem ta za nju jo ka-u profesori Role i Bure: Jo je rimski pesnik Vergilije hvalio ovu biljku. U pro-lom stoleu lekari su slavili aj od ne protiv raznih bole-sti, kako unutarnjih tako i SPOLjNIH." Ona ima osobine aromatine, da poadae kod plunih bo-lesti i bolesti stomaka. Po miljenju nekih autora ime njeno, 5a1igeja, dolazi od rei, satir to znai da deluje povolno na oslabe-li polni nagon. U medicini je preporuuju radi jaanja stomaka; dalje, pro-tnv trovanja hranom.Za meso od divlai nema boljeg zaina - ispravljaa i po-magaa nego to je ova interesantna biljka. U sluaju poremeaja u stomaku i pri varenju uzima se kao aj, u dozi 20 grama kite cveta na litar kljuale vode. S ajem od ubra raskisom spremaju se kupanja za jaanje dece nenog telesnog sastava. Time se potvruje i iskustvo drugih autora. Stablike se beru u junu, u vreme punog cvetanja. Odmah se prepeku, ili se sue. Gore pomenuti naunici navode i ovo: G. Lamat, koji se posvetio ve vie godina prouavanju nae planinske biljke, pie nam u jednom pismu; ,ubar je, sigurno, biljka budunosti, pod uslovom da se gaji. Divlja, ona raste rasejano na 700800 metara vpsine, po naem krenom zemljitu koje se nekada obraivalo. Opiti su mi pokazali da on uspeva odlino na sveem Tlu."' Za zimu koren dugogodinjeg ubra treba pokriti slamom da se ne smrzne. 24. PISKAVAC Ova biljka je odvajkada vaila kao lek. Upotreblava se njeno lie, cvet i koren u obliku aja, kao sredstvo za ienje krvi i za znojenje, u dozi 10 grama na litar kljuale vode. Ili se od njenog soka pravi sirup u odnosu 1:1, tj. koliko sirupa od eera toliko i soka isceenog iz sve-e biljke. Daje se po 2 kaike dnevno kod konih bolesti, npr. kod ekcema i kod sifilisa. Nasuprot onome to su smatrali stari, da je ovo vrlo delo-tvorna biljka (ak i kod kuge, ume), zato to je terala na znojenje i mokrenje, danas se ona smatra kao dosta nevina biljka. Za-to se moe upotrebiti kod raznih dejih zaraznih bolesti, o emu italac neka vidi jo i njenu primenu u poslednjoj grupi zaraznih bolesti. Piskavac Danas je rehabilitovana, i vai kao delotvorno sredstvo u leenju bolestiorgana za disanje, bronhitisa, zapalenja plua, Njen koren je kratak i debeo, na donjem delu prekinut, kao odjed-nom preseen.

Lie je veinom pri dnu, s drkom, jajasto-okruglo, bez zubaca, golo ili s malo dugakih dlaka pokriveno na gornjoj strali; gornje je kopljasto i obino zupasto. Stablo je dupke uspravleno, glat-ko i na vrhu neto malavo, dostie visinu do 6 decimetara. Cvetovi su lubiasti ili ruiasti, reBe beli. Nalaze se na kraju stablike v na dugakoj drci, kao neka lopta idi kapa. Raste po umama i vla-nim livadama. 25. TRAVA OD APA Upotrebljava se kao sredstvo za preiavanje krvi sa nli bez pojava na koi: protiv neiste krvi i skrofuloze, kako za unutarnje tako i za spoljnje leenje. Upotrebljava se i koren i cela biljka: doza za aj je: 10 gra-ma na litar kljuale vode, a dnevno treba piti dve olje toga aja. Spolja se upotrebljava kao topla obloga, takoe protiv skrofuloznih otoka, ireva, bradavica i konih rana. A i za shndanje pega s lica. Njeno delovanje treba jo ispitivati.Koren ove biljke je vodoravan i od mesta do mesta vornovat i krto-dasg. Stablo je glatko, uspravno, granato n etvrtasto s otrim uglovima. Lsstie i do metar visine. Mirie neprijatno. Lie je veliko, i-roko jajasto ili dugulasto, obino kratkim dlakama pokriveno, zupa-sto, pri tom su donji zupci dubli i iri. Lii na lie koprive. Krunica zejtinastozelene boje, na poleini orahove boje, dvaput dua nego aica. Raste po senovitim mestima. Vreme cvetanja: juloktobar. Kao vrlo dobar sastav za preiavanje krvi moe se uzeti n takozvani 26. SOK OD TRAVA ZA PREIEAVANjE Za tu evrhu spremaju se podjednake koliine lia od: ugasa, potoarke enetrge, gologuze dimnjae i salate Sve se to die tuca zajedno dok se ne dobije sok. Taj se sok procedi i uzima po 50 grama ujutru nate, u toku 10 dana, ne lue! 27. DIMNjAA Uzima se u Francuskoj protiv ekcema (kao oistitelj), Kao aj, u dozi 50 grama na litar vode, pije se po 23 olje dnevno. Kao alkoholatura, po 20 kapi pre ruka i veere. Kao sirup po receptu: Soka od dimnjae, bistrog i proceenog po Belog eera ..........[ 1500 grama Smeati, kuvati na tihoj vatri dok se ne dobije sirup kao sok od slatka. Davati po 25 kaika dnevno. Pravilo: ne uzimati dulse od 10 dana! 28. TUJA Zapadna smrekua, erav. Lie ovog poznatog drveta upotrebljava se za unutranje delovanje: za znojenje i mokrenje, i to u obliku aja, u dozi 20 grama na litar vode; spola opet kao aj za obloge kod sisastih izrataja (kondiloma, papiloma), na maru ili na spol.nom polnom organu ene, ako se ne eli diatermokoagulacija. Kao tinktura (3040 kapi dnevno) moe se primeniti kod hipertofije prostate i nadraenja mokrae. 29. DIVLjA RUA U leenju konih bolesti ne upotreblava se rod (ipak), ni cvet, ni lie, ni drvo, nego ona iarka to je prave na ipku naroiti insekti poznati pod imenom bedeguar. Tom iarkom, nakvaenom i raskislom u siretu ili spiritusu, i zatim u toj tenosti umoenom lopticom od pamuka trl>aju se ona mesta na glavi gde se pojavila elavost, ili cela glava ako je elavost i opadanje kose opte, a potom se glava peDivlja rua re sapunom od katrana i mlakom vodom. Kirisnije je upotrebiti tinkturu razblaenu u fiziolokom rastvoru soli (2/3) bede-guara. Na spoljne rane koje teko zarauju stavlja se tnme nakvaena gaza. Kako pak pomenuta buba, bilo da je kisla u siretu, alkoho-lu, ili masti, pomadi i

t. sl., izaziva silan nadraaj kao to to ini i tinktura od kantarida (naroitih bubica) ovakav jedan raskis moe da se spremi i primeni i kod zapaljanje plune maramice, plua, jake neuralgije, igova itd. gde se trai izazivanje crvenila i priliv krvi, razume se pod kontrolom, da se koa ne prenadrai, tj. ne stvore opekotine.Isceen i razreen sok od groanih luskica moe da se oboji malo karminom, ili da se ne oboji, i upotrebi za kozmetike ciljeve, tj. za udepavanje lica, kao sredstvo lieno svakog otrova. Dodue, to nije tako vano pitanje u ivotu, ali kako se na to troi novac, da bi se utedelo, moe se i ovo koristiti. Stoga to ne truje moe se upotrebiti i za mazanje usana, bradavica itd. U istom cilju mogu da se upotrebe i rue, po ovom receptu: Crvene rue ........... 100 grama Sireta od belog vina ......... 1000 Ostaviti da kisne 10 dana i procediti. Za upotrebu treba razblaiti vodom i primenjivati za ulepavanje, trlanje itd. Ko je vet i kome je stalo do toga moe sebi da spremi i ovu pomadu od rua za mazanje usana, jer nije otrovna: Ulja od slatkog badema ........ 150 grama Belog voska ............ 50 Karmina (pola grama) ........ 0,5 Ruinog ulja ........... 10 kapi Treba najpre istopiti ulje od badema i vosak, pa onda osta-viti da se ohdadi. Zatim dodati karmin, koji je prethodno bio rastvoren u malo ulja, a s ljim i ruino ulje (dr Narodecki). Kao i u drugim bolestima tako i ovde, kod konih bolesti, za izvesnu osnovnu promenu u organizmu potrebno je vreme. Ma kako povol.no bilo delovanje jednog leka, ono moe biti samo postepeno. Treba ekati vie nedelja: tri, etiri, pa i vie da se poboljanje jasno pokae i uvrsti. Zato (npr. kod liaja ekcema) u upornim sluajevima lekovi treba da se upotrebljavaju najmanje tri nedelje. Poneki bolesnik nema strpljenja i gotov je, tako rei, da svakog dana menja lekove i da svata pije i oblae. Toga se treba uvati! Jer davno poremeeno stanje u obolelom organizmu ne moe se povratiti niti mogu spoljni zna-ci ieznuti za nekoliko dana. Treba se uvek seati mudrosti naih Makedonaca, koji kau: Bolest na tovar dolazi a na dram odlazi", i strpljivo se drati izabranog leka, jer se ne zna kako je bolest dola i kako moe otii. Da bi se, pak, rezultati leenja biljkama kod kue uvrstiLI ili da bi se leenje dopunilo, po naem dubokom ubeenju, svi ovakvi bolesnici treba da dovre leenje u nekoj naoj banji: kupanjem i pijenjem mineralnih voda. TRINAESTA GRUPA HIRURKE BOLESTI SPOLjNE RANE. RANE NA KOI, UBOJI, MODRICE I SPOLjNA UPOTREBA BILjAKA Otvorene rane na koi i duboke rane na povrini tela mo-gu biti razliitog porekla: od opekotine (povrinske i dublje), od zapaljenja i gnoJenja, od udara tupim, otrim, grubim oruem, od zrna, od otrice noa, sablje, eksera itd. One mogu biti iroke ili uzane, raseene, zgnjeeie itd. U svim tim sluajevi-ma glavno je: 1) osloboditi ranu od zaraznih klica ili ne dati da one padnu na nju dezinfikovati je ili je drati stalno istom, i 2) ne dati da gnojavo tkivo omlitavi i da se zarastanje rane otegne, tj. treba unutarnjim i spoljnim lekovima odravati snagu tela i sposobnost miinog tkiva da se obnavlja, raste i zaraste. To je opti put za leenje svih otvorenih rana. Kojim e- se sredstvima to postii

 zavisi od znanja i vetine kako oboleloga tako onih koji ga neguju. Tu treba biti umean. to se tie uboja, modrica i bolova uz njih, ma od ega na-stali i ma na kom mestu, kad su bez povrede koe (ili se malo oguljena i povreena koa ne zagnojava), i njihovog leenja tu stvar ide mnogo lake i mnogo bre. Postoje mnoge biljke ija primena moe olakati to stanje i ubrzati stiavanje bolova i razilaenje krvnih izliva (Hirurgija je u novije vreme brzo napredovala, kako u pogledu anestezije tako i u suzbijanju infekcija antibioticima i leenju rana Ali, kako se ta potrebna sredstva ne nalaze svuda'i u svako vreme pri ruci, a ona i ne mogu reiti sve probleme bolesti, primena lekovntog bil.a u mnogobrojnim oblicima naroito u drica); kao to postoje i biljke koje se primenjuju za leenje gnojavih rana, mlitavih rana i rana raznih vrsta.Sada prelazimo na izlaganje i opisivanje tih najpoznatijih bilaka. Njihovu podelu izvrili smo tako da smo u prvi red uzeli biljke koje lee rane; u drugi one koje lee uboje i modrice; i u trei one koje su podesne za raznu drugu upotrebu. RANE 1. KANTARION Gospin cvet, gospino zelje, gospina trava, bogorodiina tra-va, pljuskavica, smicaljka, smakne,travaodposeka, gor, zvonac, trava svetog Jovana. Cvet ove bilke sadri ma-teriju za tavljenje (tanin), letee ulje i dva sastojka u boji, jedan uti koji se rastvara u alkoholu i vrelom zejtinu. Lie gledano s lica, prema suncu, izgleda kao da ima mno-go sitnih rupica, a to su mali mehurii puni mirilivog zej-tnna koji po svom sastavu nije daleko od terpentinskog. Gospin cvet smatran je u staroj medicini kao lek koji goni zle duhove svojim mirisom, koji stoji u vezi sa svakojakim gu-bicima krvi, a hirurka kola u Monpeleu priznavala ga je kao lek kakvom nema ravna za leenje rana. On je primenjivan u svim onim sluajevima gde se danas upo-trebljava terpentinsko ulje ili katran: u leenju katara orga-na za disanje, kao i katara materice i beike. I zbilja, ulje i smola koji se nalaze u cvetnom vrhu biljke (metlici) ine od njega lek koji deluje antiseptiki, tj. ubija zarazne klice, mikrobe, i vrlo je aktivan u leenju rana, ozleda n opekotina.Ova biljka moe da stee, ali i da nadrauje. Zbog toga je primenjuju i kod bolesti stomaka, creva, proliva i dizente-rije itd. To smo ve u odnosnim glavama naveli.Ovde se on upotrebljava kao lek za leenje rana koje nisu ba tako teke. Sprema se u obliku zejtina, i to na ovaj nain* Uzima se 500 grama dveta (kite), sveeg ubranog i isecka-nog. To se ostavlja da kisne tri dana u smei od 1000 grama ma-slinovog zejtina i 500 grama belog vina. Zatim se to ukrka" na pari. Sok (liker) koji se dobija posle toga ima lepu krmezno-crvenu boju. To je ve lek. Time se natapa krpica ili mreasto platno (gaza) i stavlja na ranjavo mesto. Preko njega se jo stavlja sloj pamuka (vate), i ovaj privruje zavojem. Previja-nje se vri svakodnevno, a ako rana mnogo gnoji, i dva puta dne-vno. Razumljivo je da pri previjanju ovim lekom zavojni materi-jal mora biti sterilan: krpice, gaza, platno moraju biti pret-hodno dugo prokuvani i osueni, a ruke previjaa iste (pra-ne sapunom). Previja ne sme dodirivati svojim rukama ranu niti baratati po zavojnom materijalu. Ono to se mee neposredno na ranu ne sme se dodirivati prstima, ma koliko bili isti". Da bi se izbeglo kvarenje ovog leka, zbog ega se i ne mogu dobiti svuda dobri rezultati, a do kvarenja dolazi prilikom otpuavanja i zapuavanja leka, najbole je za nae prilike da se lek, spremljen onako kako smo opisali (kuvanjem), razlije u to manje boice, od 20 do 50 grama (koje su prethodno takoe bile iskuvane u kljualoj vodi pola sata i posle isuene), i potom te male boce zapue, takoe istim prokuvanim zapua-ima, i tako uvaju za upotrebu. Onda se pri svakom previjanju moe upotrebiti manja boica ili se moe upotrebiti za neko-liko

dana. Apotekari mogu ovaj lek raspodeliti u fiole" ili u ampule u jo manjim dozama (510 grama). Ovaj lek kod opekotina i drugih rana ima ova preimustva: stiava bol time to opija lokalno tkivo, lako ali dugotraj-no; to umanjuje samo zapalenje tkiva, titi ga, daje mu jaine, krepi ga da ivi: da ne truli, da mnogo ne gnoji, da mnogo ne suzi. On pomae rast novog gornjeg sloja koe i epiderme. Iz ovog se vidi da ovu biljku upotrebljava i nova medicina, kao to je to inila stara, samo u preienijem obliku i zbilja onde gde moe da pomogne, tj. gde nisu potrebna jaa sredstva za dezinfekciju i gorenje, peenje, mazanje jaim rastvorima itd. Ova biljka raste po umama, pored puteva, po okukama, livadama i slinim mestima. Vaila je oduvek kao lekovita. Jo i sad se u ponekim mestima iz njenih cvetova izvlai ulje. Cvetni vrhovi (granice s cvetovima) beru se 7. jula. Koren ove biljke puta u zemlu kratke ilice, a nagore uspravno stablo, 35 decimetara visoko, koje se u gornjem delu grana. Stabljike su gole, osim to na mestu grananja imaju po dva naspramna lista. Listovi su prirasli uz 1ranu, dugul.asti; odlikuju se time to na njima ima mnogobrojnih taaka, tako da izgledaju kao probueni (reetasti), s crnim lezdanim takama na donjoj strani. Cvetii svetlozlat-nouti u obilatoj kiti i metlici na vrhu, s pet latica i mnogo pra-nika. 2. LANENI ZEJTIN Kao vrlo dobro sredstvo protiv opekotina i u naunoj me-dicini primenjuje se laneni zejtin. Tim pre to treba praktiko vati u narodnoj medicini, jer je dan gotovo svuda domaa biljka. Doza: laneni zejtin mea se s jednakim delom vode od gae-noga krea, i perom mae opekotina; ili se u nju umae platno kojim se pokriva crvenilo ili rana. Najsigurniji lek! Plikove treba otvoriti. z. KUPUS kolovanim ludima jei se koa kad vide nekog seljaka da je na ranu od posekotine, opekotine, uboja itd. prilepio ku-pusov dist. To im izgleda tako grubo, prosto pa i prljavo! Ali kupus kao spoljni lek postoji od davnina. Kao lek nisu ga izmi-slili ni nai ni, npr., francuski selaci, jer ga svet svuda pri-menjuje. Rimljanin Katon Stariji preporuivao je njegovu primenu kod izbijanja rana po licu (verovatno ruse, fircigera"), rana po telu, posekotina itd., a tako isto i kod reumatizma. Ovome prostakom" leku povraena je ast time to je dr Blank dokazivao da kupusovo lie ima osobinu da privlai i upija svaki rav sok iz tela . I dr Difur ga je primenjivao u leenju rana na nozi usled pro-irenih vena. Ali savremena medicina je ipak uinila neke dopune i usavrila primenu kupusovog lia, i to u ovom smislu: Najpre se list opere i onda se makazama iseku velike ile na listu i list se izravna i izglaa okruglim predmetom: oklagijom ili okruglom bocom, ali tako da se ne izgnjei, ve da ostane svuda ravan podjednak. Zatim se list stavlja u bornu vodu (rastvor borne kiseline, koja se kupi u apoteci, u srazme-ri 3 grama na 100 grama prokljuale vode) da kisne nekoliko a-sova (tri). Posle toga vremena koa postradalog se zategne malo i list zalepi na ranu tako da je celu pokrije. Preko lista se met-ne sloj iste gaze ili nekoliko slojeva pamunog platna, fla-nela, ili iste krpice (prokuvane i osuene) i to se sve vee zavojem, umereno da ne stee mnogo od stopala navie.

To previjanje vri se dva puta dnevno. Pod uticajem delovanja lista bolesnik oseti veliko olakanje, a rana se puni i zarauje. 4. ILOVLAK Bokvica, trputac, volovsko uvo, iljnak. Kupus moe biti zamenjen ilovlakom, koji se primenjuje na isti nain kao i kupusni list. Primenjuje se i kod nadraaja od uljeva: radi omekavanja i stiavanja bolova, naroito u Engleskoj. Koren mu je kratak i debeo. Lie uspravno ili raireno, iroko jajasto, celo po obodu golo ili maljavo, sa 79 uzdunih ilica, na dugakoj drci. Stabljike s cveem su obino due nego lie. Cvetni klas s beloruiastim cvetovima, Raste svuda po livadama, pored pu-teva, po pustarama, po batama kao korov. Cveta od jula do oktobra. Gotovo isto tako postupa se i danas, samo to se za pokrivanje i zatitu rana ne uzima list od kupusa nego tanak list od plastike Princip je ipak isti. 0 primeni ilovlaka u leenju bolesti bubrega videti odgo-varajuu glavu, taka 44. 5. BRLjAN Lekari su dobijali dobre rezultate primenjujui ba brljan u leenju rana na nozi, izvesnih mlitavih" rana koje te-ko zarauju, ranica posle puklih mehuria na koi kod dece i staraca, i ranica usled infekcije koe neistih ljudi posle ujeda insekata: buve, ugarca i drugih nadraaja koe. Brljan je poznat svima. Nain primene isti je kao i kod kupusovog dia ili i-lovlaka. Kao sredstvo za smanjenje osetlivosti perifernih nerava, bolova kod migrene, neuralgija, iijatikih taaka i t. sl. (tj. sa neuro-tkivnovaskularnom reakcijom), primenjuju se vla-ne tople obloge (na mestu bolova) od prokuvanog lia, u dozi 200 grama na litar vode. 6. KRIN Latace krinova cveta, raskvaene u dobroj rakiji, upotrebljavaju se kao tanki pokriva za povrinske rane na koi. Dr Danije je leio njima opekotine od rendgenskih zraenja ,krin je takoe svima poznat. 7. VEPRINA Arnika, morava, kakavinik, gorski potres, moravkino cvee. Ova biljka ima svojstvo da rasteruje usirenu krv. Seljaci u jednom delu Nemake kuvali su je s pivom i upotrebljavali protiv modrica. I zaista, to njeno delovanje potvrdili su mnogi lekari-naunici, i ona se s pravom moe smatrati kao lek protiv uboja i rana usled povreda. U narodnoj medicini ova biljka treba da bude prva koje majke moraju imati pod rukom, a ne, ka-ko kae i Leklerk, da stavlaju na rane svojoj deci pauinu ili ak klu pod miku da bi prestala da curi krv iz nosa. Ali je arnika i ljuta biljka. Zato je treba umeti upotrebiti, jer ako se ne razblai moe da izgori ono mesto na koje se stavlja. Treba je, dakle, razblaiti. Dr Lijeoa je dao ovaj recept.Uzima se cela bilka s cvetovima, ili samo suvi cvetovi, i od toga se s 9096%-nim alkoholom pravi tinktura. Zatim se ta tinktura razblauje glicerinom i vodom u ovom odnosu: Tinkture od arnike ......... 20 grama Glicerina ............. 50 Vode ............... 60

Time se tek kvasi krpica ili gaza i kao oblog previja rana ili uboj. U Francuskoj, kau sami Francuzi, ovu tinkturu za previ-janje rana dre ne samo apotekari nego i vinarski trgovci, upravo svi. Sam e apotekar dati postradalome da popije malo tin-kture od arnike radi jaanja snage i stavie mu oblogu od tinkture od arnike, a trgovac vinom dae mu da popije liker u kome ima arnike i dae mu lek za ranu u kome opet ima arnike. To ]e kad je re o spoljnoj upotrebi. to se tie unutar-nje upotrebe, treba je davati kao jako razblaenu tinkturu u dozi 1020 kapi dnevno (naj-vie) u ai vode, i to po 1 kaiku na 2 asa. Moe da se primeni posle kaplje u mozgu i paralize (oduzetosti) koja je nastupila, kao sredstvo koje umiruj-e i stiava nadraaje da paraliza-ne bi bila vea ili potpunija. Za lek se bere list i jo ee, cvet. Cvet se kida dok je u pupolku ili tek to se razvio. Treba ih suiti u penici. Za duu unutarlju upotrebu arnike treba se obratiti le-karu. aj za unutarnju upotrebu (recept bolnice u Parizu) kao oppgge umirujue sredstvo, s delovanjem na srce i sistem krvnih sudova, sprema se od 4 grama cveta i od 1 litra kljuale vole. To se posle cedi kroz gusto platno; ili se sprema drugi, jai napitak: od 4 grama lista, 4 grama cveta, 750 grama vode, 60 grama sirupa od limuna. To se ispija u etiri puta (Role i Bure). Arnika je dugovena bilka, s naspramnim liem koje raste pri dnu stabla i cvetnom zrakastom utom glavicom. Listovi su jajasti ili Duguljasti. Stablo uspravno, dostie visinu od 5 decimetara, lezdi'vsto, maljavo, s 12 pera sitnijph listia. Cvetne glavice imaju naroit smolast miris. Dugogodinji koren je vretenast i raste koso. Ra-ste po vlanim i podvodnim mestima. Gaji se kao pitoma biljka zbog svoje lekovitosti. 8. NEVEN Neven moe dati izvanrednu oblogu (priparak prpor) za previjanje obinih rana, opekotina, rana na premrzdim udovima itd., jer ubrzava njihovo zaraivanje. Upotrebl.ava se ovde u vidu alkoholature ili tinkture, koje se razblauju prokuvanom vodom u odnosu 10:100 (vode). 9. KRTA VRBA Dr Sava Petrovi je pisao: Spolja se kora od vrbe moe upotrebiti u svim prilikama gde se upotrebljava kora od kine. Njenim dekontom (odvarom) mogu se ispirati i zavijati smrdlive, trulene grizlice; moe se ubrizgavati u razne organe iz kojih curi kakva neprirodna tenost. Moe se upotrebiti u vidu kupatila, kao sredstvo za jaanje slabunjave dece itd." Tome nema ta da se doda. 10. LESKA Kora od leske kuvana u vodi i vinu (po pola) daje dobar odvar za leenje rana kod proirenih vena na nogama. Tean eks-trakt iz lia leske pokazao se kao vazokonstriktor i bio je primenjivan kod eritrocijanoze, srodnoj. Dua upotreba ovog leka sa odvarom od suvog lia (u dozi 5:100) dala je dobre rezultate (Leklerk). 11 HRAST Kod pukotina na maru moe se s velikim uspehom prime-niti kao mlaka obloga odvar od hrastove kore skuvan, u dozi 100 grama u litru vode.Za nespecifino krvarenje iz zadnjeg creva uzima se 100 grama kore na litar vode. Kuva se 15 min., procedi i mla-kom tenou klistira.

U tom cilu upotrebljavaju se i iarke od hrastovine. Ti-me se lee i ispucale bradavice na sisi. Iz iarki se dobija tanin i u dozi od pola grama (0,5) mea s destilnsanom vodom od rue (30 grama), rastvori i time se perom mau ispucala mesta. Kao dodatak uzima se lek i kao napitak: napravi se tinktura od hrastovih iarki i daje po 2040 ka-pi u vodi pre jela (2 puta dnevno). iarke od hrastovine izrataji su na pupoljcima cera i hrasta koje prouzrokuje jedan insekt.Ova bubica lee svoja jaja na lie, na pupoljke i granice. Sok od drveta, koji je obilat, lui se, stvrdnjava i obrazuje iarke. Kad mali insekt pretrpi preobraaj, on probui orai i izleti. iarka ostaje. Ona sadri mnogo tanina. iarka u obliku odvara upotrebljava se kao steue sre-dstvo za zaustavljanje krvi iz rana. Doza: 20 grama na litar vode varka se upotrebljava i kao protivotrov onim lekovi-voji izazivaju povraanje i kao protivotrov biljnim le-ima. Za mazanje rana na koi moe se spremiti ova pomada: iarke u prahu Masti .... 12.RANILIST Ranjenik, srpac, betonika. Nekad je ova biljka bila na glasu i upotreblavala se protiv svih bolesti, pa je potom zaboravlena kao lek za unutarnju upotrebu. Ali kao lek za spoljnu pramenu ona nije bez delovanja. Tako se ona moe upotrebiti ao vinski odvar, u dozi 100 grama na litar vina, za ienje v previjanje gnojnih rana koje dugo ne zarauju usled obilnog gvojenja i rastenja divleg" mesa. S istim uspehom mogu se njo-me leiti i rane na proirenim venama nogu. Vaila je od vajkada kao lekovita biljka . Ranilist je dugovena, srednje visoka (6 decimetara), vie ili kave dlakava biljka. Lie veinom pri dnu stabla, 23 para, donje : drkom, gornje kratko ili sasvim priraslo uz stabljiku. cvetovi obrazuju klas na vrhu stabla. Raste po umama i bunju. Vreme cvetanja:jun ,avgust. 13. PETROVAC U istom cilju moe se primeniti i petrovac, naime: u leenju varikoznih rana na nozi usled proirenja vena, sporo zaraujuih rana uopte, i za klizme. Oblik je: vinski aj (biljka prelivena klualim vinom) za obloge na ranjavo mesto. Taj vinski aj spravlja se ovako: litar crnog vina treba da vri 5 minuta, potom mu se dodaje 200 grama biljke, i sve ostavla da kisne jedan as. Time se natapa obloga za previjanje. Stablo petrovca dostie do metra visine. Lie i stablo su vie ili manje dlakavi. Listovi su perasti, nejednako urezani, zupasti, vei i malji na jednoj drci. Sporedni listii su polusrcasti, obu-hvataju stabliku, urezani su, zupasti. uti cvetovi su u dugakim kla-sovima, s kratknm drkama i sitnom 5 grama 30 .. aicom. Listii krunica su mali, zlatnouti, pranici kratki, mnogobrojni. Raste pored puteva, po meama, svetlim umama. Vreme cvetanja: junavgust. 14. GAVEZ Svea sredina i gust aj od korena ove biljke mogu se upo-trebiti za leenje opekotina i rana na bradavici, to esto bi-va kod naih dojilja na selu. Sprema se kao aj, u dozi 100200 grama korena na litar kljuale vode. Treba da kisne po pravilu dva asa, pa onda da se primenjuje kao obloga. 15. HAJDUKA TRAVA Kod ispucanih bradavica na sisi, kod rana usled proi-renih vena i krvarenja od uleva primeniti sok od ove biljke za mazanje ili kao oblogu, u dozi 5:100 (od aja).

16.KOPRIVA U popularnoj medicini i kopriva je primenjivana s uspehom u leenju rana na nozi koje teko zarauju i pored raz* Iako ove biljke imaju istu primenu, ipak se moraju odvojeno na-voditi jer su im delovi za upotrebu razliiti (koren, sok, lie), a i doze su im razliite. ih masti koje su bile uprotreblavane. Naroito ako rana zahvata veu povrinu. Primenjuju se obloge od kuvanog lia (olvara). 17. MIINAC Koren ove biljke sadri pored smole i tanina i druge sa-stojke (obojeno ulje itd.). Upotrebljava se kao topla obloga za razmekavanje ireva, otoka itd., a isto tako i kao sredstvo protiv ranica na bradavicama dojilja, za leenje ranica na usnama i samonicina (tumora). Deluje, po miljenju savremenih autora, i na lokalne konce nerava (u rani), koje liava njiho-ve moi, i tavei povrinske rane. Odvar od korena pravi se u dozi: 3060 grama na litar vode. Za unutranju upotrebu nije podesan. Ova biljka je dvogodinja, ima jako stablo, uspravno, granato, do 6 decimetara visine, otrodlakavo. Lie kopljasto, donje dugako i duguljasto, s drkom, vie i gornje sve manje, s kratkom drkom, gotovo seli na stablu, ak i obuhvata stablo sve tanko i zeleno maljavo. Iz pazuha izrastaju dugaki grozdovi s cveem pri vrhu. Krunice crvene, retko bele. Cela biljka mirie jako neprijatno. Nije za unutarnju upo-trebu. Jer je podozriva. Vreme cvetan.a: junjul. Koren se kopa druge goline, pre nego to bilka cveta. Od njega se uzima samo kora, brzo se sui i uva na suvom mestu da ne upija vlagu. UBOJI, MODRICE I OTOCI OD POVREDA 1. JAGLIKA Jagorevina. Ova bilka ima osobinu da rastvara i ras-teruje krv i zato se s vrlo velikim uspehom moe primeniti kod uboja s veim ili manjim modricama. 0 tome se Leklerk uverio u svom radu za vreme prvog svetskog rata kad je kontu-zovane vojnike leio ovom bilkom: mesta gde je primenjivao ob-loge od jaglija bre su se oporavila (modrice iezavale i vee utilo koe bre prolazilo) nego ona mesta koja su os-tavljana bez obloga, ili gde su bile primenjivane druge vrste obloga (toplota itd.). Primenjuje se, dakle, spolja kao obloga na uboj, a sprema se na ovaj nain: 100 grama korena od jaglija kuva se u jednom litru vode dok se sve ne ukuva za 1/3. Od toga gustog odvara prave se obloge i njima se oblae povremeno mesto: uboj i mo-Drica. DIVLjA VRBENA Sveta trava". U istu svrhu, kod uboja usled pada, uda-raca, batina, itd. primenjuje se divla vrbena (kao sredstvo da ,se razibu bol i modrice). Bar u narodnoj medicini to se i da-nas ini. U obliku odvara ili aja ona se stavla kao obloga. Ili se istucano njeno lie, nakvaeno u siretu, oblae na mesta gde iga, kod reumatizma i neuralgije, bolova pri zapaljenju maramice, migrene itd. Lie i cvetni vrhovi beru se u junu pre nego to se cvet potpuno razvije. Sue se odmah da bi se sauvala boja. Jer kad se stavlja na kou, divlja vrbena oboji kou u crveno, to se smatra kao da ima svojstvo da privlai krv. z.ZOVA Bazovina. Cvee od bazovine (zove), kao razmekavajue sredstvo kod otoka usled udara i povreda, primenjuje se u vidu obloga, u dozi 100 grama cveta na litar kluale vode. 4. BLjUT Bljud. Vrlo interesantna biljka. Njen koren slui za eae manjih i sitnih

potkonih izliva krvi, modrica usled taoja itd., pa i za rasterivanje modrica ispod oiju i na licu. Zoog svog delovanja na uboje ova se bilka u Francuskoj zove: .Trava bijene ene" (tj. one koja njom lei modrice). Bljut Podjednaki delovi tenog zgustka ove biljke n iste vode moe brzo rasterati potkone izlive krvi oko one duplje i na licu (u toku (u 8 dana). Ovaj fakat objanjava se time to lek deluje na potkono tkivo i rastvara izlivenu krv (hemolitiki), i drugo, to je u stanju da podstie lokalni tok limfe (da limfa bre protie) i tako raznosi raspadnu-te delove krvnih zrnaca. Za drugu upotrebu, kako su to stari inili, ona nije. Ova biljka ula je u knjige, i to je dovoljno da se prizna sva njena vanost i preporui njena primena. Praktiari, kae Leklerk, treba da usvoje ovu bilku da ne bi bili dugo nemoni pred jednom takvom pojavom kao to je ona ve pomenuta. Bljut je biljka povijua koja se preko grana i buna nadaleko moe proiritvati.Lie joj je srcasto, sjajno, sa zaotrennm vrhom, ponekad trodelno, inae po obodu glatko. Koren je vornat ili drvenast, lie na raznoj visini. Cvetovi mali, ukastozeleni; muki u veli-kom grozdu, esto granatom i dui nego to je lie; enski u mnogo kraem, zbijenom grozdu. Rod J'e bobica, boje jarko crvene, esto mnogo-brojan. Raste po bregovima, sunanim umama, mebu bunovima. Vrems cvetanja: majjun. 5. POKOSNICA Divli urevak, trava od zanoktice, solomonov peat, zaliz. Koren ove biljke, u kome ima sluzi, saponina i tanina, upotreblava se u Danskoj protiv uboja. Zahvaljujui svome sa-poninu ona uspeno i brzo rasteruje modrice. U tu svrhu upotreblava se svea sredina njenog korena, ili jak odvar, kao obloga. Za odstranjivanje modrica upotrebljava se mast koja se spravla tako to se kuva u loju ili u salu. U sluaju gnojenja i zapalenja zanoktica, takobe s gnojenjem, stavlja se ova mast na prst ili nokat koji gnoji da bi gnojnik bre sazreo i provalio se. Iskustvo mi je pokazalo da u ovakvim sluajevima treba prst imobilisati, tj. treba ga ispraviti i ispruiti, podmetnuvi odozdo neku tanku daicu ili tvrVi karton, da se ne bi prst savijao. Tako se i gnojenje ne iri, a rana bre zarasta. Moe se primeniti i na uljeve. Koren je, kao to smo rekli, smatran odavno kao lekovit; Ova biljka, koju gaje i po batama kao ukras pored staza, nieg je stabla nego vrlo srodne joj vrste, tj. retko dostie visinu iznad 3m. Stablo je jednogodinje, uspravno i mesnato.Koren je ravav, debeo s uporednim dugakim ilama. Cvetovi su u pazuhu po jedan po dva u svakom pazuhu. Plod je mala bobica, Boje plave. 6. KOZLAC Kozalac, zakoznik, kalendar, majasid, zmijin ealj. Sredstvo protiv uboja i modrica. Sadri iste sastojke kao i isgaolno navedena biljka, pokosnica. Da ne bi pak proizile sakve neprijatnosti, bolje je upotrebiti obloge od jakog odvara horena nego sok od korena.Za druge svrhe ga ne treba upotreblavati. Dr Sava Petrovi je pisao da su u gladnim godinama u naoj Hercegovini nje-lov koren pekli i jeli ljudi i nita im nije kodilo, ali kako sok njegov pee za unutarnju upotrebu on je prosto tetan. Koren kozlaca je glaviasto-lukast, otrovan. Lie je na dugakim iz zemlje izraslim drkama, okruglo-klinastog oblika; delovi sjajno vozeleni ili esto s crnim pegama, rebe sa crvenim takama i belivsgvm prugama. Omota cveta ima

oblik zvona, ali je s jedne strane taoren te ns pokriva sa sviju strana cvetni grozd, na kome kao rod oaregaju jarko crvene bobice. Lie i cvetni omota opadaju pre sazrevanja ploda, tako da kratki vretenasti grozd ostaje nag, sam. Cveta maju. 7. SLAICA (crva, bela i divlja) Primena slaice je tako opta i poznata da je potrebno da ss s njom to bolje upoznamo. Seme od slaice sadri pored drugih sastojaka i gliko-zvla koji se pod uticajem vode pretvaraju u razna jedinjenja, pa i u ulje (esenciju) od slaice. Da bi se dobilo brano od sla-ice s jaom 'esencijom, najbolje je i to su utvrdili naunici kad se slaica gaji na sumporovitom zemljitu. Upotreba slaice kao sredstva za izazivalje priliva krvi i crvenila na koi krd spoljnih bolova i nekih unutranjih bolesti vodi poreklo od starina i, kako kae dr Lekler, ni najstrasniji modernisi nisu mogli da sahrane i zamene ovaj lek. Mi upotrebljavamo slaicu isto kao to su je upotrebljava-li stari lekari u sluajevima mlitavosti, oduzetosti, zapaljenja plune maramice, bolova usled nazeba, igova, itd. Ali pri upotrebi slaice, upravo brana od slaice, treba se drati izvesnih pravila, bez kojih se ne moe dobiti rezultat kakav se eli. esto lekari, a i bolesnici, krive za to apotekara, to nije dao taze elaicu" ve izvetrelu, i t. sl. U stvari, neumena primena esto sve pokvari. Prvo, voda u kojoj e se razmutiti brano od slaice ne sme imati nikad vie od 40 C. jer se na vioj temperaturi vode ve ne moe izdvajati i graditi iz slainog brana ona esencija koja izaziva crvenilo. Dakle, najbole je uzimati hladnu vodu koja ima sobnu temperaturu.Drugo, najbolje je spremiti oblog od slaice koja je bila uvana u dobro zaklopljenoj kutiji.Tree, jo je bole posuti branom od slaice. koje je bi-lo dobro samleveno i uvano, topli oblog spremlen od lanenog brana, i time onda obloiti mesto bolova itd. Ili deblji sloj kae od lanenog brana koji ima toplotu od 40 C sme-ati s branom od slaice. Ova srazmera (koliko treba da bu-de lanenog brana a koliko slainog) zavisi od svrhe koja se eli postii: blae ili jae delovanje, bre ili sporije; pri tome treba voditi rauna o tome da li -je obloga za decu ili starije, da li je za nenije mesto na telu ili za manje osetlji-vo itd. Ali se najee uzima ovaj odnos: etiri dvla lanenog brana i jedan deo slainog. Da bi se dobio pravi oblog od slaice, najbolje je uzeti 200 grama brana u mlakoj vodi (30 C), kako je reeno gore, i tom saom obloiti mesto na koi koje se eli. Dovol.no je dr-ati oblog 1015 minuta. On pomae duboko, na mestu gde se stavlja. Kupatilo od slaice pravi se na taj nain to se kesica s 200 grama brana spusti u vodu i iz te se kesice posle slai-pa razilazi. Doputa se ponekad da se naspe i malo sireta. Ovako spreml>eno kupanje ne izaziva crvenilo koe. Za lica vervozna i osetliva slaica uopte nije, pa ni kupatilo. Dokazano je da je esencija od slaice jedno od najjaih sred-stava za unitenje mikroba (bacila) dakle, slaica je an-giseptina. Gde nema slaice, moe se ia selu upotrebiti i ren. Sve govori u prilog gajenju slaice. Iako ima slaice trojake vrste, nas interesuje brano od prne slaice. Crna slaica gaji se u celoj centralnoj Evropi, najbolja je ona iz Holandije, iz doline Rajne. Pominju i onu iz Maarske. Dakle, dobra je i vojvoanska. Crna slaiia je jednogodin.a bilka koja raste po poljima i u AIVL.INI. Ima

stablo uspravno, 2090 centimetara visoko, cilindrino, ugko granato, neto dlakavo u donjim delovima. Lie je na drkama, bez malja, u dnu malo zarezano, ali to vie sve ravnije, dok na vrhu ne postane oblo i zaokrugljeno. Svaka granica zavrava se grozdom utog cvea. Rod zrna, oblo stisnuta, crnkaste ili mrke boje, sna; pod lupom se na njima vide sitne takice. Napomena: Branje slaice je itava nauka. Treba izabrati moment, od kraja juna do septembra, jer se luske sa zrnima ot-varaju kad se na suncu isue, ako ih ne nakvasi rosa ili kia. Treba stabljike kositi ili srpom sei dok su zelene, jer kad poinju da ute i venu, donja zrna postaju mrka, i to rano uju-gru ili kasno uvee, da ne bi usled jakog sunca zrna ispala. Gra-ne treba suiti osam dana. Zatim, kao to se to ini za pasul ili graak, izlupati i zrna dal>e suiti u tankom sloju, pa ih uvati opet pomeana s ljuskama i prebirati s vremena na vreme da ne bi seme uzavrelo ili da ga ne bi bube upropastile. LAN Upotrebljavaju se seme n brano od lana. Obloge ol lana prave se na taj nain to se uzima ili laneno brano ili la-neno seme. Bolje je obloge praviti od pOsnog lanenog brana, i to iz ovih razloga: 1) to takva obloga zadrava due svoju toplotu; 2) to moe upiti vie vode; 3) to u posnom branu ima malo onog lanenog zejtina koji prokisne i gori i 4) to mo-e due da se uva.Ipak to brano ne treba da bude davnanje, jer ono malo zejtina to je ostalo u branu moe da zagori, da vri i da pri oblaganju koe izazove zapaljenje na njoj, to se teko lei. Zato staro laneno brano, od vie meseci, ne treba upotreblavati. Poto se uzme dobro brano, treba postupiti ovako: u njega se sipa pomalo vode dok se ne dobije meka kaa. Ta se kaa stavla na vatru i mea neprestano dok ne provri. Obino se upotrebljava vrua voda za spravljanje lanene kae, ali je za to potrebno da ta voda bude i prokuvana i ni-malo krena. Platno u koje se posle uviJa ili sipa lanena kaa mora biti apsolutno isto (iskuvano i osueno). ak je bole upotre-biti gazu kojom se previjaju rane, ako se obloga stavlja na ra-njeno ili bolno mesto. Jo je bole, kako se to radi u Engleskoj, spremiti dve kese, jednu veu, drugu malju (najbolje od flanela), iste, ranije iskuvane i osuene, pa izruiti kau u manju i zaiti je, ili je preklopiti gornjim krajem, i onda tu kesu s kaom spustiti u drugu, veu. Obe kese treba prethodno zagrejati ukraj vatre da budu i one tople. Na taj nain ona vlana toplota iz kae ima da proe kroz dva sloja flanela ili platna i da dugo dri toplotu na mestu gde se oblae. Na tom mestu mogu biti i prave rane, a kamoli uboji i zalalenja: zapaljenje plua, plune maramice, gue, slabine, nicina, jajnika, nerava, zglobova ntd. Sumnjam la termofor moe zameniti ovu vlanu toplotu od lana. 9. KROMPIR esto se prave obloge i od krtola krompira. Ali tako ne-vepggo i grubo da ovek ve ne zna ta da misli kad vidi, npr. kosu, glavu ili vrat pokriven iseenim krompirom! Zato, kad neko ve hoe da se lei oblogama od krompira, ieka se poslui ovim nainom spremanja takvih obloga: Krompira peenog ili kuvanog . . . . 100 grama Vode . . . . . . . . . .... . 1000 Razmutiti najpre ovu koliinu krompira (pasiranog) u 250 grama vode, a ostatak vode staviti na vatru da prokljua im voda prokljua, dodati razmuenu kau;

drati sve to na vatri neko vreme i onda udaljiti, neprestano meajui masu. Kad se to zgusne toliko da se moe drati u krpidi ili platvu a da ne curi iz kae voda, moe se oblagati na ubijeno mesto, pa i za kona zapaljenja, ako je potrebno. 10. SMOLA OD JELOVOG ILI BOROVOG DRVETA Tanak sloj smole treba razastrti po platnu (najbolje po platnu koje je pre toga bilo natopljeno rastopljenim voskom), POTOM smolu lako zagrejati do mlake toplote i njom obloiti toijeno mesto. To ine stanovnici sela u visokim brdima, i ja ne vidim raz-loga zato i ubudue ne bi to radili, ako je sve to isto (aseptino) spremleno. 11. PAVIT Solomonova loza. Pavit sadri jedan sok koji je opor i koji pee. Pre se upotrebljavao kao lek protiv raka, ali bez uspeha. Pominjemo ga ovde samo stoga to je opasna biljka koja moe da izazove smrt. LEKOVI ZA RAZNU SPOLjNU UPOTREBU NA KOI I DRUGDE 1.ISLANDSKA MAHOVINA Protiv povraanja posle operacije ili tekih rana mo-e se primeniti islandska mahovina, ali tako da se ne lia-va svog gorkog sastava (prethodnim kvaenjem u vodi itd.). Najbolje je davati je u obliku tinkture po 5060 kapi dnevno, i ,10 po 10 kapi na 2 asa. 2. DUNjA Sok od istucanog semena dunjinog moe posluiti kao lek kod ispucanih usana, pukotina na bradavicama grudi, ope-kotina, ranica na sluzokoi usta i t. sl. (Videti: sredstva koja pomau izbacivanje ispluvaka, kod grudnih bodesti.) 3. CRNI SLEZ Odvar (dekokt) od crnog sleza moe se primeniti protiv bolova u spoljnjem uvu. esto je dovolno uliti 356 kapi tog toplog leka u uvo, i bolovi odmah prestaju. 4. RAZLIAK" Koristi se kao lek protiv oboljenja (zapaljenja) onih ka-vaka kod ljudi plavih oiju. Upotrebljava se kao mlak aj za ispiranje. Nakvasi se iala loptica pamuka (vate) i njom se ispiraju oni kapci iznutra. 5. ILOVLAK' Upotrebljava se kao lek protiv zapaljenja i gnojenja onih kapaka kod ludi crnih oiju. Sprema se po ovom receptu Lista od ilovlaka ....... 10 grama Cveta od dralike \ po Cveta od razlika j 5 grama Kljuale vode .......... 150 Ostaviti da kisne 15 minuta, i potom propustiti kroz platno. Primenjuje se kao mlak aj za obloge i ispiranje. 6. PERUN Svee lie od peruna u vidu toplih obloga u popularnoj medicini upotrebljavaju ene koje imaju mnogo mleka a ne ele da ga imaju, jer se boje da im taj priliv mleka ne kodi ako se vraa u krv. Treba prei i na oskudnu dijetu. Navodimo ove biljke i njihovu primenu kao izvestan kuriozitst: da se VIDI koliko se u narodnoj medicini ide daleko V verovanju uporednih lekova. Mi se ne odnosimo prema svsmu tome s nepoverenjem, jsr se ioe desiti jednoga dana da neki naunik pronabe da izmeu plavih oiju i plavog cveta razlika ima nekog strujana, talasa, koji lee kon-junktivitis ili tome slino.

7. UVARKUE uvarkua U-zlu-dobra, vazdaiva, zeji kupus. Nekada je rasla po naim andijama (krovovima od eramida i ploa) vie nego danas. Ima je 40 vrsta. Ali batenska vrsta (tzv. debela koka) upotreblava se u paniji kao lek protiv ira u stomaku (ukusa). I kod nas se ve iri njena primena u iste svrhe. 8.JARI Sisaa, ed. uvarkua i jari imaju istu primenu. Njegovo lie istucano sa siretom dosta dobro lei u-leve. Jari u meavini s imelom i belim glogom daje dobre rezultate kod poveanog krvnog pritiska (spremljen kao aj). Ova biljka ima otvorenoute cvetove, u malim pvetnim grozdovima ka vrhu stabljike;, stabljike su joj vrlo kratke. Lie sitno i kratko, jajasto, katkad okruglo. Raste po zidovima i kamenjarima. Vreme cvetalja: julavgust. 9. RUSA Trava od ruse, zmijino mleko, trava od utice. Sve sok od ove biljke, uglavnom ne suvie bajat, vrlo dobro lei sisaste izrataje na koi, neopasne prirode i-svojstva, kao to su npr.: bradavice, uljevi na ruci, na nozi itd. Katkad bre i bolje deluje nego kiseline (npr. azotna) ili kolodijum sa salicilom, ako se taj sok utrlja tri puta dnevno u bradavicu, ulj i t. sl. Usled tih njegovih svojstava da umanjuje izrataje mislilo se da je on specifian lek za leenje raka, i u Rusiji je dr Denisenko probao da njime lei rak. Ali potonji opiti s tim lekom u Evropi nisu dali utene rezultate. Pokazalo se samo to da ekstrakt ove biljke pomean s jednakom koliinom destili-sane vode i glicerina moe da se upotrebi u leenju konog raka, ali u tom sluaju on samo smanjuje trule i curenje, skuplja ranu i unekoliko umanjuje bolove. U tom pogledu on se pribliuje papaverinu, leku koji takoe stiava bolove i koji se primenjuje protiv sranog gra, bolova, sipnje, visokog krvnog pritiska, nadraaja sto-maka i t. sl. Za unutranju upotrebu u leenju raka u stomaku treba uzimati samo tean zgustak od ruse, u dozi po 0,52 grama dnevno. Ili tinkturu od ruse po 25 grama dnevno. Tu ona mo-e da stia bolove i napade krize u stomaku i da umanji suvino luenje sokova u njemu. Deluje, dakle, kao neka vrsta opijuma (papaverin). Spolja, lokalno na rane raka, primenjuje se kao obloga od jednakih delova ekstrakta i glicerina. Rusa ima dugovean koren. Stablo je uspravno, tanko, granato, 36 Aecimetara visoko, puno lutog, slabo opojnog soka. Veinom obraslo po-jedinanim dlakama u razmaku. Listovi su tanki, na donjoj strani sivo-zsdeni, 12 puta perasti. Perasti delovi su jajasti, tupi, zupasti ili plitko zarezani. Drke listova su iroke, lisnate i izgledaju kao da imaju sporedna pera. Cvetovi su sitni, uti, po 36 u jednoj kiti zajedno, s dugakim drkama, etvorodisni. Mahune, mahom obdika valg-kastog, gole, po 35 centimetara dugake. Raste pored puteva i ogranaka. Vreme cvetan.a: majavgust. Smatra se kao otrovna. 10. KONOPLjICA Strana, afrika domaa vrsta ove biljke imaju isti sa-stav i zato se i domaa moe primeniti umesto prekomorske, jer podjednako deluje. Dr Sava Petrovi pisao je u'svoje vreme da naa vrsta raste po vinogradima u Sievu i Jelanici kod Nia (istono). Ovaj lek je potpuno bio naputen zbog svog silnog delo-vanja slinog delovanju kurare (koja paralie miino kre-tanje). Ali u poslednje vreme pokazalo se da se

moe, razume se s panjom, primenjivati u leenju vie bolesti. Samo unu-tarnja primena nije dozvoljena.' Moe se primeniti kod tuber-kuloze koe, tuberkuloznih lezda (skrofuloze) i tuberku-loze kostiju i zglobova, ali samo od strane lekara, i to u obliku injekcija: svakog 8-og ili 15-og dana po jedna injekcija od 1 st* destilisane vode s glicerinom i 1/4 miligrama smole od konopljice (metoda dr Penijera Tuluza). Inae, laici mogu upotrebiti konopljicu za izazivanje crvenila i plikova onde gde treba. Upotrebljava se zgnjeena biljka i njome pokriva koa kao to se meu plastiri za iza-zivanje crvenila za kratko vreme. Konopljica je jaka biljka, visoka metar i vie, naga i sivozelena. Listovi na stablici su uzani i dugulasti, donji iri, naroito oni pri dnu, naspramni su. Cvasti s 34 dugaka kraka koji se 12 puta viljukasto dele. Lie ispod cvetova je veliko, okruglo-jajasto i na vrhu kopl.asto. Lzuske velike i ravne. Seme dlakavo. Raste u junoj Evropn i zapalnoj Aziji, gde je domaa bilka; odavna se gaji po batama, a i polivl-ala je. Jedno- i dvogodinja je. Vreme cvetanja: jun jul. Izaziva jaku stolicu (kao rncinus), ali v povraanje. 11. IAK Izgnjeeno lie od ika, pored hipermangana, najbolji je lek protiv ujeda zmije. Kako na svet nema pri ruci hipermangana (ni u rastvoru ni u kristalu), ovaj lek se moe upotrebiti dok se ne vabavi onaj drugi. Biljoberi treba uvek da ga nose sa sobom u reitvoru (1:100). Treba se uvati zmija otrovnica kamenjarki, naroito kad se beru biljke po kamenitim mestima. Zato je najbolje iligti visoke izme i kone rukavice, ili bar tapom ispi-tati i razmrsiti travu pre nego to se kida bile. Ako se takva nesrea desi, treba postupiti ovako: Najbolji je nain sisati mesto ujeda i pritiskati ga sa svih strana tako jako da iz njega procuri krv. Zavezati jako ruku ili nogu iznad mesta ujeda, kanapom, vrpcom, kaiom, maramom. Stalno polivati mesto ujeda vodom, i onda mazati ranu sokom od ikovog lia, zatim se postarati za rastvor hipermangana (1 gram na 100 grama vode) i onda njime nakvasiti ranu. Posle toga obloiti od ujeda oteeno mesto oblo-gama od jake rakije, spirtkamfora, kolonjske vode ili, najzad, konjaka. Davati tople ajeve od lipe s malo rakije, duboko disati i mnogo piti da bi se izmokrio otrov; leati u postelji. Drati noge utopljene. Primeniti i antizmijski otrov prof. Kalmeta, gde ga ima, ili kakav se ima. 12 .CELER 13. VUJA JABUKA U dopunu ovim bilnim sredstvima navodimo jo jedan lek koji preporuuje dr E. Majer (Berlin). To je vuja jabuka, ili zeja lubenica. Kod ireva i rana sa ekzemom (majasiljem) na butini, ispod butnog zgloba kad se ojede koa itd. primenjivao sam" veli on, s dobrim uspehom ovu biljku u obliku aja za obloge i kupanja. Ona zasluuje preporuku." Vuja jabuka ili zeja lubenica raste po naim vinogradima, a i po strniki od penice, po meBama itd. Karakteristvav je njen PLOD: estorebarni, jabuast i upalj. Lie srcasto, sa zaobljenim vrhom, nalik na brljanovo; cvetovi izbijaju iz pazuha, imaju oblik visokog pehara, s uom sredinom i irim grliem. Na kraju ove glave dodaemo jednu primedbu: Zaraivanje rana ne zavisi samo od istoe rane i lekova: bilnih, hemijskih rastvora, prakova, masti, sulfamida, penicilina i njemu ravnih. Ono zavisi i od samoga organizma: u prvom redu od naslednih osobina, otpornosti i sposobnosti za obnavlanje tkiva (dobar ili lut

je na ranu", kae se u narodu), zatim od duevnog i nervnog stanja, strpljivosti i izdrlivosti obolelog i od njegove volje da se pokori: da postradalo mesto ili organ tedi, da ga uini nepokretnim ili da lei koli-ko treba i kad treba. Priroda lei, a lekar pomae." ETRNAESTA GRUPA ZARAZNE BOLESTI GROZNIAVA STANjA; GROZNICA MALARIJA Izuzimajui nejaku decu, svakome je poznato da zarazne bolesti poinju povienom telesnom temperaturom obolelog, katkad postepeno povienom, a katkad iznenada visokom: malarija, difterija, trbuni tifus, influenca, sitne boginje, skarlatina, grip, pegavi tifus. zapaljenje plua i dr. Kod dejih zaraznih bolesti pojavljuje se na koi i osip, sip, crvenilo, pliii, bubuljice, gue ili retko razbacane, i prema njima u vezi s drugim znacima (u gui, trbuhu, plu-ima) odrebuje se i vrsta bolesti. U tim sluajevima spoljni osip je izraz unutarnje zaraze, unutranjeg trovanja krvi i Aimfe proizvodima mikroba koji su napali organizam. To su, dakle, odreene zarazne bolesti, koje imaju svog izazivaa, svoj hod (tok) i zakoniti svretak. One su u veini akutne, izuzev malariju, koja moe biti i hronina bolest. Sifilis ne ubrajamo u ovu grupu. Ali temperatura i osipi po telu mogu da budu neodreenog karaktera: usled pogreaka u dijeti, usled ravih, otrovnih jela, ili poremeaja organa za varenje, najzad usled idiosinkra-zije, tj. takvog svojstva organizma da ne podnosi izvesna jela, izvesne lekove, izvesne serume (med, sir, luk, kinin, serum to se ubrizgava itd.). Temperatura tu biva vea ili manja, to zavisi od reakcije organizma na materiju koja se unosi u njega. Prema tome, lekovite biljke koje se ovde primenjuju mogu nmati trostruki zadatak: 1) da u poetku bolesti olakaju stanje bolesnika i da ublae teke simptome: kaalj, e, zatvor, slabo mokrenje i t. sl., ak da otvore apetit; kao i da u daljem razvoju odre snagu srca; 2) da ubiju klice koje se razmnoavaju u jednom mestu tela: u gui, bronhijama, pluima, crevima itd., ili teku po lrvi (malarija i dr.); 3) da oiste krv bilo od bolesnih klica bilo od otrova koje su one izluile (mokrenjem, znojenjem, pa delom i i-enjem).Pre nego to preemo na izlaganje o sredstvima koja slue ovim ciljevima, potrebno je da uinimo jednu napomenu: Najee je u ovoj grupi bolesti re o malariji i sta-njima koja su slina njoj. I popularna medicina, uzimajui esto teke groznice za malariju, primenjivala je najrazno-vrsnija sredstva, a u prvom redu gorke trave, raunajui da od gorine i groznica mora pobei. U sutini je tako i ostalo, iako ne ba u potpunosti. Ali ako se u ovim sluajevima primenjuju gorka sredstva, prvenstveno protiv malarije, pa zatim i protiv drugih grozni-ca ona imaju znaaj kao specijalni lekovi (ne kao opti) samo ukoliko su u stanju da ubijaju i tamane klice u krvi. Usled toga i vreme njihovog uzimanja treba da odgovara pro-menlivom stanju bolesti i vremenu poveanja temperature. Uz to, u toku iskustva koje su lekari stekli primenom ovih lekova, pokazala se i jedna druga stvar. naime: da ova gorka sredstva mogu sluiti kao vrlo dobri pomagai, jer budui da nisu u stanju da sami ubijaju malarijino seme (kli-ce) mogu bar da odravaju snagu organizma na izvesnom dobrom stupnju, da se bore protiv omalokrvljavanja i protiv drugih poremeaja u telu, npr. u stomaku i, to je najglavnije a to su dokazali mnogi autoriteti da pomognu bela krvna zrnca, uveavajui njihov broj, u borbi za opstanak napadnutog orga-nizma kao celine protiv nastupajue zaraze.

Tako e neke biljke koje su bile primenjivane kod drugih bolesti biti od velike koristi i kod grozniavih stanja i ma-larije napose. Tu spadaju: lincura, kiica, gavranov kuk, gor-ica, divlja vrbena i dr. Razumlivo je, bez mnogih rei, da mere TABLA 3). 1 uti bagrem, a zreo plod, 2 ; a plod; 3 brl,an: 4 tut. 1 oajnica); 2 rusa, a plod; 3 iirot, a pupolak; 4 ranilist, a gornji deo biljke u cvetu. istoe i nege, opte higijene i odgovarajue dijete moraju kod grozniavih stanja biti strogo primenjene i do kraja odrane. Sredstva za olakanje poetnog stanja 1. LIMUN I samo latinsko ime njegovo veli da je limun lekovit. Iako za limun svi znaju, ipak je potrebno o njemu dati neko liko podataka. Sok od limuna upotrebljava se kao sredstvo za osveavanje. On kisi zato to sadri limunsku kiselinu. Ovaj sok se upotrebljava kao sredstvo za unitavanje mikroba i za stezanje sluzokoe. Kora njegova, suva ili svea, snai, a u isto vreme tera i gasove napole. Sok se primenjuje svuda gde je opala ishrana ovejeg organizma, naroito kod pojave skorbuta bolesti naglog troenja organizma usled nedostatka sveeg voa i povra, tj. vitamina S (C). Njime mau deci obolelu guu gde nema drugog jaeg sredstva. Preporuuje se kod hroninog reumatizma. Napitak limu-nada pravi se od iseenog limuna i vrue zaeerene vode, iz koje se krike (kolutovi) vade kroz pet minuta, da napitak ne gori. Ali ne treba sok zdoupotreblavati, kako se to obino ini, jer isti sok, ili jak sok, idi jaka lnmunada, umaraju stomak i kvare ga svojom jakom kiselinom. Limunada se moe spremiti i na ovaj nain: Jedan dimun iseen na komade, ali poto se izdvoji seme, spusti se u hladnu vodu i tu ostaje 12 asova. Posle toga vre-mena parad se izbace, a voda se moe zaeeriti koliko se eli. 2. MALINA U njoj, kao i u limunu, ima limunske kiseline i njome ona osveava. Sirup od nje pravi se po ovom receptu: Malinovog soka .......... 500 grama Belog eera ........... 875 Kada se eer rastvori, onda se samo procedi. Ako elimo da dobijemo sire od maline, to se moe takoe primeniti kod grozniavih stanja, uz obloge, treba po-stupiti ovako: 300 grama maline potopi se u 250 grama vinskog sireta i to ostavi da kisne 10 dana, pa se zatim procedi i uva za sluaj bolesti. z. MEDOVINA Pravi se od 100 grama meda na litar vode i slui kao ublaavajue sredstvo, a i kao stolini pomaga. 4. KAFA Kafa nije naa domaa biljka, ali se ona toliko upotrebljava da je postala svaija, pa i naa. Zato njenu primenu ne moemo izostaviti. Vana je svuda i svakad. Upotrebl.avaju se zelena (sirova) ili prena zrna kafe. Zelena zrna se upotrebljavaju kao sredstvo koje sniava vatru kod groznice i kao sredstvo protiv velikog kalja (dr Mersije Monlison). Prena kafa pomae kod srane slabosti i stanja kad opada telesna snaga (npr. kod svih groznica sa slabim srcem, za-paljenja plua itd.). Lei i predupreuje napade migrene. Podstie, krepi nerve oronule za vreme dugotrajnih groznica i bolesti. Prena kafa upotrebljava se kao kuvan napitak ili kao sirup, sladoled itd.

Zelena kafa (zrna) u prahu uzima se u maloj dozi: jedan gram u pet prakova, kao sredstvo protiv poveane tempera-ture. Kada se raskisne, deluje kao sredstvo protiv reumatizma. Raskis se pravi po receptu: Zelene kafe ............ 25 grama Hladne vode ............ 120 Ostaviti da to kisne 12 asova. Procediti. Popiti ujutru nate a ne eeriti. Uzimati protiv dugotrajnih groznica kod nastupa malarije pre podne i t. sl. 5. MASLINA Lie i kora od masline, onde gde je ima, mogu se upotrebiti kao sredstvo protiv temperature u grozniavim stanjima, ako bolesnik ima dobar stomak. Oblik i doza su ovi: 50 grama lia ili kore kisne u litru vina i daje se pre obroka, ruka i veere, po jedna mala vinska aa. Kao osveavajui napidi u groznicama primenjuju se i sledee bilke i sredstva: 6. ZEJA SOCA Zeji kupus, cecelj, kiseljaa, zeji kiseljak, kiselak sa tri lista, detelinka. 6. KISELjAK Ljugika, trava od srdobolje. Obe ove biljke upotrebljvaju se za spremanje aja radi osveavanja bolesnika i pomaga-nja mokrenja u grozniavim stanjima, jer je potrebno da ono bude u redu i u dovoljnoj koliini. Primedba: podagrinim bolesnicima, koji imaju bolove u zglobovima, treba uskratiti pijenje ovih ajeva jer u njima ima dosta mineralnih soli, pa bi time bolesnici poveali koliinu tih soli koju ve imaju u sebi. 1. BADEM Slatki badem upotrebljava se kao sredstvo za osveavanje i protiv groznica kod ljudi koji u isto vreme imaju bolestan stomak i creva. Badem u tom sluaju stiava bolove. Najjednostavniji sastav bio bi: 1) Mleko od slagkog badema: Slatkog badema ........... 50 grama eera .............. 50 .. Vode hladne ............ 100 Prethodno se badem potopi u malo tople vode, da se skine koica s njega. Zatim se istuca u porculanskom sudu s hladnom vodom tako da se dobije prava kaa. To se razblai preostalom koliinom vode. Dodaje se eer: kad se on ras-tvori, sve se procedi kroz platnenu krpicu. Piti u toku dana kao limunadu. to se tie gorkog badema, koji se takoe moe upotrebiti jer ima osobinu da umiruje bolove, on se upotrebljava oprezno, i to sa slatkim bademom, u ovom obliku: 2) Mleko od gorkog badema: Slatkog badema .......... 6 gram Gorkog badema ........... 4 Vode ............... 500 Sirupa od eera .......... 60 Sprema se po istom redu i postupku kao i mleko od slatkog badema. Ali se uzima u toku dana kaikom. 9. CIMET Iako ovo drvo ne raste kod nas, ipak kora od njega cimet moe da se kupi u trgovinama. Od cimeta mogu da se dobiju vrlo korisni napici za primenu kod zaraznih

bolesti organa za varenje, jer se njime unekoliko moe postii dezinfekcija tih organa. 1) Vino od cimeta: Cimeta .............. 30 grama Vina malage ili naeg slatkog vina . . . 500 Ostaviti da kisne 6 dana i procediti. 2) Tinktura od cimeta: Iseckane cimetove kore ....... 100 grama 80%-nog alkohola .......... 500 Ostaviti da kisne 10 dana i procediti. Davati po 2030 kapi tri puta dnevno pre jela. 3) Sloeno cimetovo vino pariskih bolnica: Crnog vina ............ 100 grama Alkohola u kome se kiselio cimet (tinktura) ........... 8 Alkohola u kome se matinjak kiselio 10 dana (tinktura) ....... Sirupa eernog ......... Uzima se kaikama na sat, na dva. 10. KARANFIL Cvet karanfila moe dati dobar sirup koji je u stanju da ugasi e kod grozniavih, a deluje, kau, i na bolju cirkulaciju krvi u koi, svakako posredstvom povrinskih nerava na krvni sistem. 11. MAKEDONSKI AJ Galiki aj, debarski aj. Upotrebljava se kao aj kod slabih nazeba, sa ili bez groznice (poviene temperature). Moe se aju dodati eer ili med. Treba uzimati veu koli-inu: 10 grama na olju aja. To je danas postao jedan od najpoznatijih naih narod-nih ajeva. Ukus mu nije gorak. Biljka spada u red biljaka koje se upotrebljavaju kod plunih bolesti, pa se moe upotrebiti u smei s njima, npr. s majkinom duicom, oajnicom, pravim izopom, matinja-kom i dr. Sama biljka je dobro loznata na naem jugu (u Skoplju i ka Mavrovu). Jako je maljava, boje pepeljastoute, s kolenima. Visoka je 1,53 decimetra. Stablo joj je etvrtasto. Donji deo biljke je drvenast, gornji granat. Lie je naspramno, iroko pri dnu, otro na vrhu, tj. lavdelasto, priraslo blizu stabla, ima ile linearne. Cvetovi zbijeni, u pazuhu lia i na vrhu stabla u cvasti; aica je dua nego krunica. ute su boje. Raste po visokim suvatima na jugu i krevitom kameni-tom tlu. Cveta u junu i avgustu. Za olakanje poetnog stanja kod sitnih boginja (mrasa), skarlatine i srednjih boginja (ovjih boginja) moe se s uspe-hom primenjivati: 1) aj od crnog sleza 2) aj od moraa; 3) Bora. Srodne su joj i mogu je zameniti ove biljke: 4) Paje gnezdo'; 5) Krivoija1; 6) Lisiji rep. Doza, kako boraa tako i ovih ostalih lekova, je 15 grama cveta na jednu olju kljuale vode. aj od ovih biljaka moe se zameniti zgustkom (ekstraktom) od njihovog soka, koji kad se razblai u odnosu 1:100 delova vode (po teini) daje mnogo delotvorniji napitak.

I ranije su ove biljke upotrebljavane kao sredstvo za omekavanje kalja, za stiavanje vatre u groznici i kao bla-go sredstvo za znojenje i teranje na mokrau" (dr S. Petrovi). Treba ih primati pri prvim znadima bolesti, nastupa groznice i t. sl. Sredstva za olakanje poetnog stanja kod influence, gripa i slinih stanja usded nazeba i lake zaraze gue, bronhija itd. s kaljem, glavoboljom, povienom temperaturom itd. 1. SLATKO DRVCE Slatki koren ,eerni koren ,dobar koren Lie ovih biljaka mnogo lii na volovski jezik. Slatko drvce Koren od nae konjege upotreblava se isto tako kao i koren od slatkog'drvceta, s kojim je u trgovini pomean. Raste na jugu Evrope kao domaa biljka. Naa vrsta je poreklom iz Azije; manje je uta i manje slatka. Ali se gaji npr. u Grkoj, gde dostie visinu 1,4 do 2 metra i ima jak koren. ,Sve ili suv koren konjege ili slatkog drvceta povolno deluje na plua, stiava kaalj, nazeb, bronhitis, deluje po-malo na mokrenje; u njemu su nali naroiti sastojak glicirizin.Ovaj koren se upotrebljava ili onakav kakav je ili u obliku sirupa, pilula, pastila, testa, tapia itd.Narodno pie u Francuskoj, zvano koko, dobija se na taj nain to koren kisne u hladnoj vodi, a toj se vodi dodaje korijandar, anason i limun. Vrlo je osveavajui napitak, naroito leti, za radnike u polju (Role i Bure).Koren, prirodan, primenjuje se za zaslaivan.e ajeva i ostalih napitaka. Dodaje se dok je tenost hladna ili mlaka, jer im je temperatura malo vea gorki sastavni deo se raspada.S ovsem i pirevinom ovaj koren slui u bolnicama za spremanje aja zvanog za sve dobar". Apotekari uvaljuju u njegov prah pilule. Od njega se pravi i rnaj uveni sloeni pra-ak zvani kod nas fijaker-pulfer" (ne znam po emu!) a koji ima ovaj sastav: Slatkog drvceta u prahu ........ 60 grama Sene (bleter") u prahu ....... 60 Sumpora, pranog, u prahu ....... 30 Moraa (praha od plodova) ...... 30 eera u prahu .......... 180 Uzima se po 12 kaiice u vodi, pred odlazak u postel.u. Taj praak se u sluaju zatvora ili tee stolice moe dati grozniavom bolesniku. Pomean s medom, prah od ovog korena daje jednu kau koja se upotrebljava spolja za razmekavanje otvrdlih mesta. Zahvaljujui opisanim osobinama, ovaj koren, oluten od kore, razvodnjava sluzave materije u gui, duniku i bronhijama i time stiava kaalj. Gasi e, usled ega je korisno davati ga u poetku grozniavog stanja. Uz to, on ne izaziva vrenje u crevima, kakvo biva kad se uzima eer, zato ga treba pretpostaviti eeru. Ovaj se koren daje u obliku aja, odvara ili kvaen, u dozi 50:1000 grama. Ovaj poslednji nain spremanja: kad koren kisne u hladnoj vodi, daje najprijatniji napitak. Sok od korena zove se lakricin. Zgustak od slatkog korena, koji se dobcja isparavanjem aja ili njegovog odvara, tzv. crni eer, u dozi 2 grama na olju kljualog mleka, daje najbolje rezultate kod lakih bronhitisa usled gripa ili druge kakve infekcije usled nazeba. Sama konjega ima visoke stabliks. Lie je lihoperasto i sastav-

".eno od 5 do 7 pari dlakavih i ozdo lezdiavih listia. Cvetovi su na vrhu opte peteljke zbijeni u glavice, i one stoje u pazuhu lia. Mahuna ima dva do etiri semena, duguljasta. Vreme cvetanja: junjul. Biljke koje deluju kod trbune zaraze i grozniavih stanja 1. OAJNICA Smrdua, gorika. Radovi mnogih naunika, ranije Tolera, Trabi, Hanuna, a sada i Garnijea i Vinijea, pokazali su i utvrdili da ova biljka ima neposredno delovanje kod trbunog tifusa, jer ini da visoka temperatura pada, da se opte stanje brzo popravlja i da se trajanje bolesti skrauje. A tako isto kod malarije. Prema tome, njena primena u cilju obaranja visoke temperature potpuno je opravdana, naroito kada je stomak slab i bolestan. Propisuje se, i najbolje je, spremiti je kao vinski rasb, i to ovako: 60 grama suve biljke potopi se u 1 litar dalmatinskog belog vina na 24 asa. Od toga se daje posle po 100150 grama dnevno. Ili se spremi zgustak iz isparenog alkoholnog rasola i taj zgustak, u dozi od 3 grama na 200 grama sirupa, daje se po 23 kaike dnevno. Uzimati 23 kaike dnevno. Jo bi bolje bilo kad bi se davao u pilulama, u dozi 0,1 gram (za jednu pilulu), i to po 48 pilula dnevno. (Opis ove biljke videti kod bolesti plua.) 870 2. GAVRANOV KUK 3. DUBAC njemu srodne vrste koje.na naem jeziku nose isto ime: 4. DUBAC Dubac Sve ove vrste vrlo.su interesantne u iogledu svoga delovanja, jer osim toga to su gorke i to deluju protiv mlitavosti stomaka (organa za varenje uoite) podstvui ga na rad, imaju i tu sposobnost da ubijaju zarazne klice, dakle, imaju anti-septiku mo. Zbog tog svog neobino vanog delovanja one se mogu upotre-biti protiv svih groznica, kod svih epidemija, gde oboljevaju i organi za varenje, u kojima ima bacila i trulea, to sve truje krv i bolesni organizam. Te biljke u sluaju rata treba da budu poznate svakome lekaru. ak i stari lekari primetili su da se onde gde ima te bilke, jedne ili druge vrste, i ona se primeni umanjuje truljenje leeva ili njihovo raspadanje (tom biljkom posipani su npr. leevi ili stoka prinesena na rtvenik). Iz toga se vidi da je ona delovala kao dananja karbolna ili salicilna kiselina (dr S. Petrovi). Ove se biljke uzimaju u obliku aja, u dozi 10:200, i to etiri olje dnevno, pre jela. Ili kao alkoholaturni raso, spremljen od billjke koja je nabrana u poetku cvetanja, po 3050 kapi pre obroka. Pored ovih biljnih lekova i nauka i praksa u leenju bolesti primenjuju: 5.ALKOHOL Poznato je da su kod grozniavih stanja male doze alkohola takoe lek. Smatram za korisno da navedem nekoliko smea koje se mogu spremiti kod kue, a vrlo su ukusne. 1) Pravog aja (kineskog ili cejlonskog) . . 8 grama Kluale vode ........... 270 Ostaviti da kisne, zatim dodati: Vinjaka (naeg) ili konjaka ...... 30 grama Sirupa od kininske kore ....... 30 ,.

Tinkture od cimeta ......... 1 gram Vode ............... 100 grama Izmeati, piti u toku 24 asa. 2) Pravog aja ............ 8 grama kljuale vode ........... 400 Popariti, kad raskisne, procediti i dodati; eera .............. 250 grama Bela vina ............. 400 Ruma ............... 200 Alkoholature' od pomorande ...... 6 Alkoholature od limuna ........ 6 Izmeati, piti u toku 34 dana. 3) Totov napitak (po francuskom Sos1ehu) Rakije (vinjaka) ili ruma ...... 40 grama Prostog sirupa ........... 30 Tinkture od cimeta ......... 5 Destilisane vode .......... 75 Izmeati. Moe se popiti u toku 24 asa. 6. PTIJE MLEKO" Francuzi su pronali i ptije mleko". Ono se pravi na ovaj nain: 1 Treba razlikovati alkoholaturu od alkoholata. Prva znai po-tapanje svee biljke u alkohol, a druga znai peenje biljke nakvaene u alkoholu, tako da se u rakiji" i patoci dobiju sastojci leka. Npr. alkoholat od ruzmarina dobio bi se kad bi se uzelo: Cvetnih vrhova od ruzmarina 80%-nog alkohola ....... Vode . . . . ....... To kisne 4 dana. Zatim se tenost pee ili se stavlja na paru da se ispari do 2500 grama; alkoholat je gotov. Isto se tako moe spremiti alkoholat od nane, matinjaka, lavandule i od zevalice. Razbiti dva umavdeta u eeru. Dodati tome malo vode od pomorandinog cveta i au vrue vode ili vrueg mleka. Ovome I se moe dodati jo rakija. j Daje se kao hrana koja umiruje bolesnika u vatri. Ovo ptije mdeko" mnogo je bolje nego uvena Stokova mikstura, koja se pravi gotovo na isti nain adi bez mleka, i koja se primenjuje naroito kod trbunog tifusa. Najzad kao predohrana vaa beli luk. 7. BELI LUK Blagodarei svom sastojku sumpornom ulju, koje ima mo da ubija bacile beli luk moe posluiti kao predohrana od zaraznih bolesti: gripa, trbunog tifusa, difterije, pega-vog tifusa, pa i kolere. Samo zbog jakog mirisa belog.luka ljudi koji idu u dru-tvo, u goste i t. sl. treba da ga uzimaju u drugom obliku. Ko nee da mirie na beli luk, najbolje je da ga uzima kuvana u mleku ili supi, ili u obliku sirupa. Sirup se * dobija na taj nain to se kuva jedan deo luka u dva dela vode i isto toliko eera, i od toga se potom uzima po 23 kaike dnevno. 1000 grama 3000 1000 Pomona i prava biljna sredstva protiv groznice 1.LINCURA Raven. Mek ekstrakt (isparena isceevina iz cele biljke) upotrebljava se kao

protivgroznino sredstvo, samo u veoj dozi nego kod obolenja stomaka, naime 68 grama dnevno. Inae se kao pomono sredstvo upotrebljava aj od korena, 3 grama na olju hladne vode, to treba da kisne 4 asa. Ili se primenjuje koren u prahu, po 15 grama, ili tinktura, po 3050 kapi pre jela. aj se sprema ovako: Korena od lincure .......... 10 grama Vode kluale ............ litar Pije se po jedna olja pre jela. Od aja se moe napraviti sirup i uzimati 510 grama dnevno. Vino se sprema na ovaj nain: 30 grama korena kisne najpre u 60 grama 60%-nog alkohola, zatim u jednom litru beLOG vina 10 dana. Od toga vina se uzima po 12 likerske aice pre jela. Tvrde da pozitivno lei svaku trodnevnu ili etvorodnevnu groznicu. U svakom sluaju, pomae kininu i drugim antima-larinim lekovima, to je dokazano u borbi s malarijom na ostrvu Korzici. 2. KIICA Nekada se mislilo da je kiica dobar lek protiv groznice, pa se to i potvrdilo. Poznati naunici de Rofor i Nepl tvrde da je posle kine praak od kiice najbolji lek protiv groznice. U savremenoj medicini radije se propisuje kao aj, u do-zi 30 grama na litar vode, ili kao tinktura 210 grama dnevno. Ili kao dobijeni zgustak (ekstrakt) iz vodenog rasoda po 1/21 gram dnevno, u nekom aju. z. ZIMZELEN Kao gorko, tonino i stomano sredstvo daje se protiv bar-ske groznice. Uzima se u obliku odvara, u dozi 60 grama na litar vode.Jo sigurnije deluje kao praak ili tean zgustak po 25 grama dnevno. Odgovarajua koliina (1/21 \Ug1 grama) uzi-ma se pre jela. Kao vino lek se sprema po ovom receptu: Isitnjenog lista od zimzelena ..... 100 grama , Belog vina upskog......... 1000 ; J Ostaviti da kisne 10 dana. Procediti pritiskanjem. Da- j vati po 24 kaike dnevno, pre jela. \ 4. IMIRIKA DIVAI imir, uta iba, uti ipak. U lekarstvu se nekad nazivala Zra Koren i kora od ove biljke sadre glavne lekovite sastojoke berberin i oksiakantin, koji imaju svojstvo da krepe i da pomau odliv ui u creva. Ali osim toga, pored sposobnosti da jaa organe za varenje, berberin ima svojstvo da utie na oteenu slezinu (da je ste-e) i njeno elastino tkivo, usled ega se ona bre oslobaa krvnih zrnaca s malarinim klicama, koje otiu iz nje u krv-ni tok, gde ih doekuje i unitava kinin kao specifian lek (ili koji drugi specifian sastav: atebrin, plazmohin i dr.). Kao gorko sredstvo propisuje se aj od kore, u dozi 20 gra-ma na 500 grama vode, po 23 olje dnevno. Ali najbolje delo-vanje ima ako se lek od njega spremi s kiparisom po receptu datom za tu bilku. Uzima se po jedna kaika svaka 2 ili 3 asa. Moe se da-vati umesto kinina, ali je najbolje davati ovaj lek zajedno s kininom. Onda je uspeh siguran. TABLA 35. I krivoija; 2 ilovlak;3 gavez; 4 paje gnezdo. TABLA 36. 1 breskva, a cvetovi; 2 lokvai.; 3 zeja soca ; 4 dobriica

5. DIVLjA VRBENA Dr Rii smatra da svojim delovanjem protiv visokih tem-peratura ova biljka stoji iznad kinina. Dosta je gorkog ukusa. Upotreblavaju se lie i cvetovi vrhova. Ali se beru uglav-nom u junu pre potpunog razvitka cvetova i sue se odmah da bi sauvali boju. Za unutranju upotrebu sprema se aj od cele biljke: 30 do 50 grama na litar vode.Jo je sigurnije uzimati tean zgustak, u koliini 12 kaiice dnevno. 6.JORGOVAN Razliiti delovi jorgovana, kora i naroito aure od nje-gova semena sadre lekoviti sastojak. Doktori Kazel i Kle-man de Valenoj istiu da je jorgovan dobro delovao prilikom leenja povratne groznice malarije. uveni kliniar Kirvelije najtoplije je preporuivao protiv zastarele malarije ba te ljuske od semena Uzima se kao kuvan aj; po jedna kaika na olju vode. Piti dve olje dnevno toga aja. 7. ZELENIKA Upotrebljava se s odlinim uspehom lie u prahu, ak i tamo gde kinin nnje mogao pomoi. Veoma su ga hvalili filo-zofi Ruso i Maandi. Lekovito vino (30:1000), ako se uzima u toku 34 nedelje po jedna kaika pre doruka, pomae u leenju dugotrajnih groznica. Tako rei specifino sredstvo protiv povratne groznice (malarije) s istovremenim oboljenjem jetre i unih puteva. ak i za one sluajeve gde je kinin otkazao svoje delovanje. Najbolje ga je primenjivati u obliku tinkture ili alkohola-ture, u dozi po 4 grama dnevno. S uspehom se mogao primeniti kod onih naih ratnika koji su na frontu imali groznicu, pa su im jo ostale u jetri i slezini posledice i nevole od te malarije. U ovim sluajevima mogu se uzimati manje doze, i to: samo po 25 kapi alkoholnog rasola pre ruka i veere u toku 15 dana. Vrlo je dostupna i jevtina medicina. 8. CRNA JOVA Crna joa, jah, jahovina, jela. Moe se upotrebiti kao protivgrozniko sredstvo u dozi dvaput jaoj nego kora od ki-ne, tj. 1020 grama na olu odvara/ Uzimati preko dana ka-. ikama svaka dva asa. Kora od kine, u praku ili pilulama, najee se upotrebljava kao 510% odvar (dekokt) (prof. Bahem). Znai, crna jova daje se u dvojnoj dozi: 1020%. 10. BUKVA Bukva Moe zameniti koru od kine kao protivgrozniko sred-stvo. Doza ista kao kod jove. 11. DREN Koren od drena spravlja se u obliku odvara kao sredstvo protiv groznice malarije. 12. ZEJA STOPA Koren od zeje Stope (ili zelje stope) upotrebljavali su lekari u Danskoj umesto kine kao lek protiv malarije. Ali ako on ba i nema takvo delovanje, ipak kao pomono sredstvo sigurno deluje na stomak i creva, koje krepi, podstie na rad i uopte jaa ceo organizam posle iznuravajuih nastupa groznice. Daje se kao aj (prethodno prokuvan), u dozi: 60 grama na 1000 grama vode. Kao tinktura uzima se po 3050 kapi pre jela 23 puta dnevno, a vodeni zgustak po 12 kaiice dnevno. 13. KRUPNA I SITNA BELA RADA

I nju su hvalili kao sredstvo protiv groznice Morton, Hofman i dr., verovatno u vezi s bolovima koji idu uz groznicu. Najzgodnije je upotrebiti je kao aj, ali kao jak aj. Uzi-maju se dve kaike bele rade (kamomile) i prelivaju OAOM kluale vode. To se ostavlja da kisne ne pet ili deset minuta, nego jedan as. Zatim se procedi, po voli zasladi i pije izvan obroka (docnije, izmebu jela). 14. BELA VRBA Upotreba kore od vrbe protiv groznice i drugih groznia-vnh stanja bila je i ranije popularna, pa je i ostala otkako su je priznali i potvrdili savremeni naunici. U tu svrhu treba uzimati koru od grana starijih od tri godine i davati je u obliku praka 2 do 3 grama pre svakog obroka. Ili treba davati raso od nje u vinu, koji se pravi od Dr Sava Petrovi kae zeija stopa". 50 grama kore i 1000 grama vina. Doza za uzimanje: po jedna ma-la vinska aa (80 90 grama) pre doruka i ruka. Ovo vino, po milenju Lijeoa, moe zameniti vino od kolomba (gorko vino stomani lek). A alkoholno-vodni zgustak daje se po 2 3 grama dnevno kao sredstvo za jaanje, i po 48 grama dnev-no kao sredstvo protiv groznice. 15. CRVENA VRBA "Umesto bele vrbe (krte vrbe) moe se primeniti i crvena vrba. Hemijska analiza pokazala je da u kori vrbe ima tanina, dve mirilave materije, jedna zelena. druga crvenkasta, i je-dan naroiti lek salicin (glikozid), koji naroito deluje protiv groznica uopte i malarije napose. Osim toga, kora od vrbe je dobra protiv slabosti stomaka i creva, ona daje snagu i u mnogim prilikama moe da zameni koru od kine. Lekari su davali koru od vrbe protiv groznice jo u XVI veku, ali su prestali da je preporuuju kad je hemija izdvojila iz nje salicin i sintetski spremila salicilnu kiselinu a od nje docnije i druge preparate. Meutim, narod se u mnogim zemljama leio od groznice vrbom po starom nainu. U svakoj formi, osim perniciozne (samrtne)", pisao je dr Sava Petrovi, salicin se moe da daje umesto kine; a skuvana ili osuena i istucana kora od vrbe mogla bi, kao prezervatno sredstvo (predohrana), veliku pomo da uini populaciji koja ivi u barskim predelima." Savremena nauka smatra da protivgroznino delovanje vrbe nije tako jako niti pouzdano kao to se to ranije mislilo, ali je neosporno utvrdila da kora od vrbe ima druga, sigurna delovanja, zbog ega je i treba primenjivati. Tako npr. ona umiruje nerve kod nervnih bolesnika; zatim, kao to smo rekli, deluje dobro na stomane poremeaje (kod poveane kiseline u stomaku), snai organizam koji ima da se bori stalno s groznicom. U tom smislu govori i Leklerk. Zato bi u mestima gde postoji stalno barska groznica tre-balo piti svakodnevno poveu au skuvane kore od vrbe, da bi se, s jedne strane. jako umanjio broj grozniavih, a s druge strane da ne bi dolazilo do opasne, samrtne groznice, naroito kod dece (dr S. Petrovi). 16. OKOLOEP Profesor Buard, a docnije i Berten i Kazen smatraju je kao jedan od najboljih lekova protiv nastupnih groznica, i pouzdaniji nego to je salicin (koji se nalazi u kori vrbe). (jednu kaiicu) dnevno (u 23 puta). 17. PELEN Osim aja, koji se sprema od 5 grama suvog lista na litar kluale vode. moe se

spremiti i vino od pelena po ovom re-ceptu: Lista od pelena Rakije . . . Belog vina . . 30 60 1000 Ostaviti da zajedno sve kisne 10 dana. S vremena na vreme promukati. Posle 10 dana procediti kroz hartiju za ceenje lekova (kupiti u apoteci). Uzima se po 30 100 grama dnevno u sluaju groznice i grozniavih stanja uopte. Biljke koje pomau oiavanju organizma, krvi i sokova od ostataka i posledica groznica i grozniavih stanja 1. CELER Batenski, gajeni celer upotrebljava se kao lek protiv grozniavih stanja. Nije opor. Gajenje mu oduzima tu oporost. Njegov aromat izaziva apetit. Pored drugih osobina on ima i tu da pomae i mokrenje. Uzima se kao aj, u dozi 1520 grama na litar kluale vode; 23 olje dnevno. 2. PISKAVAC Upotrebljava se list, cvet i koren ove biljke kao sredstvo za ienje krvi i za znojenje u obliku aja, a u dozi 10 grama na litar vode (23 olje dnevno). Ako u pluima bolesnika ima jakog i gustog lajma, ovaj e mu lek svakako koristiti, naroito kada se spremi tean ekstrakt i uzima po 23 grama dnevno, tj. tri puta dnevno po 25 kapi, u vodi. Ova biljka, koju su nekada stari smatrali kao vrlo monu zbog toga to je terala na mokrenje, danas se smatra kao dosta nevina i ba zbog toga moe da se upotrebi kod raznih dejih zaraznih bolesti, kao to su: ovje boginje, sitne boginje (mrase), zaunice, kao i u drugim sluajevima kad deca dobro ne mokre. Smee U popularnoj medicini mogu da se upotrebe ove smee za izazivanje znojenja kod grozniavih stanja: Pelen, alfija, divizma; od svake biljke uzima se po 4 gra-ma za aj, tj. otprilike jedna kaika na olju kluale vode. Ili anelika, zova, troskot, trava od srca, od svake po 3 grama, takoe za aj. Opet jedna kaika na olju vode. U istu svrhu mogu se upotrebiti i sva ona sredstva koja gone na mokrenje, a navedena su u odelku o bubrenim bolesti-ma, kao to su: rastavi, venja (samo za kratko vreme), breza, pirevina, trenja, gladievina itd. Kupanje Za lekovito kupanje u toku neke bolesti i posle nje moe da se primeni trinje od sena. Trinje se skuva u velikom kotlu i izrui u korito s vodom (ili u kadu) u kome se bolesnik kupa. Ili se ista puna vre-ica s trinjem spusti u vodu za kupanje da trava kisne kao aj. Takvo kupanje ojaava telo, umiruje i osveava i lei ko-ne pojave ako jo postoje. Naroito deluje dobro kod neuralgija, reumatizma ivaca, bolova u krstima i nogama, kao i kod dugotrajnih enskih bolesti gde su zapalenja stiana i ne izazivaju poveanu temperaturu. Kod svih naroda, pa i kod nas, lekovito bilje sluilo je kao SPOLjNO sredstvo u leenju mnogah bolesti. Poev od vrad-bina pa do stvarnog dodavanja bilja, miriljivih voda, esenci-ja, zejtina i ekstrakta vodi za kupanje sve je sluilo leelju. Najee se to inilo u sluajevima reumatizma i uboja, zatim konih bolesti i grozniavih stanja. Kod reumatizma, npr. najpodesniji bi bili: a) venja (aj od 100 do 200 grama zrna za jednu kadu); b) odvar od venje, naj-bolje sa zelenim liem (iglicama) dodan u kadu; v) pupoljci od bora takoe kao dodatak vodi za kupanje; g) ekstrakt od smre i bora po 200300 grama za jedno kupanje, s dodatkom od-vara od hrastove kore (kuva

se 400 grama kore u gvozdenom su-du dva sata) dobar je za kupanje male dece, a u kadicu se od tog odvara sipa dve olje. Kupanje treba da traje to due. Kupanje u orahovom liu je vrlo dobro. Kod mokrog ekcema sa svrabom obloge od kamilice vre dobru slubu.Napomena: Umesto obloga moe se u takvim sluajevima primeniti najsitniji prah od bele rade.I najzad da dodamo da se protiv (favusa) u narodnoj medicini primenjuje s uspehom lie brl?ana zgnjeeno i pretvoreno u prah, kae E. Majer. Iz izloenog u ovoj glavi videlo se da-naroito'malarija, barska groznica ili treskavica, kao i svako drugo grozniavo stanje ne moe biti pobeeno samo jednim specifinim lekom, ma to bio i takav gospodar situacije" kao to je kinin. esto i pri jakoj dozi i najpravilnijoj upotrebi leka klice gro-znice ne mogu da se unite u oveku, jer ako je seme uniteno u krvi, ipak se ono negde u nekom kutku krije i u povoljnim uslovima, pri velikoj toploti ili hladnoi, kupanju itd. ponovo izmili i raseje se po krvi. Dakle, osim kinina potrebna su i druga sredstva i drugi lekovi za borbu s malarijom, kako u pojedinanim sluajevima tako i za vreme epidemija, leti. Ne vredi razbacivati kinin i ograniiti se samo na njegovo primac.e, ve treba s jedne strane unititi legla komaraca i uopte sanirati prilike pod kojima se malarija rasprostire a i druge ojaati zaraene i obolele organizme da Pod teretom bolesti ne izgubi svaku otpornost i mo da se po vrate. Tu im sredstva koja su ovde pomenuta mogu mnogo pomoi. Samo takva zajednika akcija i pojedinaca i organa koji imaju zadatak i dunost da se bore protiv malarije moe do-neti osetno ozdravlenje onih naih mesta i krajeva gde se ta bolest odomaila. Ne ulazei ovde u pretresanje celog ovog pitanja, koje za-seca u tolike interese: materijalne, drutvene, dravne, pro-svetne i profesionalne elim da zavrim svoja izlasanja jednim nauno neoborivim milenjem, koje se sastoji u ovome: Kad se lei malarija ne lei se samo kininom niti se bori samo protiv infekcije. Kinin, pored svojih dragocenih svoj-stava, ima i pobona kodliva delovanja: on moe izazvatv laka i jaa trovanja, ak i u maloj dozi, i uticati tetno ka sluh, na vid, krvni sistem, organe za varenje, jetru, na kou i druge organe ako se mora uzimati dugo i ako je obolelo ili neobolelo lice (u cilu predohrane) jako osetljivo na ovaj lek. Zato su se poeli predlagati i drugi oblici kinina (R1a-vtost i dr.), koje takoe ne mogu svi podnositi. Pri takvom stanju stvari i primena drugih biljaka, protivgrozninih i pomonih, ima svoje puno opravdanje. Osim toga, kad se lei malarija, ne smeju se zaboraviti ni pojave koje ona izaziva, kao ni posledice koje posle sebe ostavla u drugim organima tela. Treba leiti srce, jetru, slezinu, nerve; treba oistiti krv i nadoknaditi u krvi one sastojke koji su za vreme napada i pustoenja malarije po telu bili smanjeni. Treba, tako rei, popravljati organizam tokom niza godina i primeniti mnoga sredstva dok se ne uspostavi preanje stanje. U tom cilju, i iz tih razloga, pored drugih metoda leenja, bolje poznavanje i bolje iskori.avanje domaeg lekovitog bilja postajv neophodno. Lekovito bilje je u maloj meri potrebno svakome, ali ono i poznavanje njegovo postaje obavezno za sve one kojima je leenje zanat i ivotni poziv i koji u narodu nose visoko zvanje lekara. ZBIRKA RECEPATA ZA MEAVINE I POJEDINANE LEKOVITE BILjKE Nekoliko prethodnih rei

Od pojave prvog izdanja ovog dela prolo je vie godina. Za to vreme leenje lekovitim biljem dobilo je za-maha i odomailo se u naoj sredini vie nego ikada ranije. A postiglo je ve izvesnu zrelost bilo zahvalujui rasprostranjenju nae knjige, bilo novim prilikama koje su na-stale za na narod, ili veem interesovanju inteligentnihlanova naeg drutva za taj nain leenja. Ukratko reeno:prvi period naunog upoznavanja i primene je proao i mi sad moemo prei ne samo na spremanje lekova od izdvojenih, pojedinanih biljaka nego i na primenu veeg broja meavina nego to ih je bilo u prva dva prethodna izdanja. Nauka to dozvoljava; razume se, samo u granicama njenih rezultata i iskustva priznatih autoriteta na tom polju. 0 tome sam se osvedoio na mnogim izvorima i na mnogim mestima; naime, da se meavine biljaka mogu uspeno primeniti, ali samo ako su po svome delovanju sline ili jednake, ako se mogu nabaviti i ako se sve spremaju na isti nain (sve kao aj, ili sve kao kuvan aj, odvar, ako se piju u isto vreme, tople, hladne itd.). U cilju da upotpunim svoje delo, dao sam se na posao da ovom izdanju dodam i optu preglednu i zgodnu recep-turu kako pojedinanih najbolih bilaka, tako i najuproe-ngjih meavina (jer sve zavisi od toga ta se ima pod rukom i ta se moe nabaviti) za primenu kod pojedinih bolesti i grupa bolesti kako su one izloene u tekstu, tj. trudio sam se da po istom redu, dakle paralelno, dam i recepte za njihovo leinje. Lako se neki recept ponavla od toga. nema tete. Samo se po sebi razume da sam se i ovde, pored svoga iskustva i iskustva svojih inteligentnijih pacijenata, sluio i novim naunim izvorima koji su mi stajali na raspolaganju (dr Majer i dr.), te da se italac ili korisnik ovoga dela moe i ubudue s punim poverenjem njime sluiti. Uz ovo izneemo sledee napomene: Kad se u receptima odreuje da treba da se popije cela olja aja onda se to rauna za odrasle, tj. za osobe preko 18 ili 20 godina; za dete do 12 godina vaila bi polovina doze (1/2 olje, praka, pilule itd.; za dete od 6 godina treba davati 1/4 doze; za dete od 3 godine 1/8 itd.). Pri tome treba imati u vidu da olja sadri obino 150180 grama tenosti ili deset kaika, ili petnaest polu-kaika (desertnih") ili trideset kaiica tenosti; to znai: RECEPTI I. ZA LEENjE OBOLENjA ORGANA ZA DISANjE 1. Kod oboljenja gornjih organa za dvsanje, koja se pojavljuju kao katari nosa, gue igrkljana, i sa znacima kijavice, ote-anog gutanja i promuklosti, pored uputstava i kombinacija u tekstu mogu se dodati i ovi recepti: Trave pevaa" (striue) ..... ) Korena od sleza (nabranog u septembru) } . & 1 . I) grama Lista od alfije ......... j Cveta od sitne bele rade ...... 40 grama Pomeati, potom 2 kaike ove meavine popariti dvema oljama kluale vode i toplom tenou ispirati nos ili guu. (U nos ne umrkivati duboko.) 2. Protiv estog krvarenja iz nosa: Kore od hrastovine ......... 40 grama Korena od sleza (ili korena od stee) . . 60 " * Uputstvo: Staviti 2 kaike meavine u 300 grama vode i kuvati 15 minuta. Upotrebiti za ispiranje nosa ili kao tamponadu (fitilj") od gaze ili vate i zapuiti nozdrvu iz koje tee krv. Tampon menjati tek posle dva asa. 3. Za inhalacije udisanje, naparivanje usled kijavice zapuenog nosa i

dunika (kaenje") moe se primeniti: 4. alfija ili cvet sitne bele rade (kamilice), na ovaj nain: 5. Uzima se puna kaika cveta i mee u lonac s vodom. To treba da kljua u pokloplenom loncu. Zatim se pacijent iznad lonca pokriva irokom maramom i podiui s vremena na vreme poklopac s lonca puta paru i udie je na usta i na nos. 6. Napomena: Ako se kod ovakvih stanja nita nema pod rukom, moe se za ispiranje nosa (ne suvie visoko) upotrebiti slana voda 2 puta dnevno. Isto se to moe primeniti i radi ispiranja gue grgoriti. II. ZA LEENjE OBOLjENjA GORNjIH ORGANA ZA DISANjE I PLUKA Za izbacivanje lajma: 1. Praak od korena ljubiice ...... 30 grama Uputstvozimat: U i pomalo na vrhu noa 36 puta dnevno s vodom. 2. aja od korena ljubiice Vode ..... Uputstvo: Uzimati 56 kaika dnevno. 3. Odvara od belonoge . . za 180 grama vode Sirupa od sleza dodati do Uputstvo: na 3 asa po jednu kaiku. Za izbacivanje lajma kod bronhijalnih zapaljenja posle zapa-ljenja pdua, gnojnih bronhitisa, proirenih bronhija i trulei u pluima: 1. Preienog terpentina 50 grama Uputstvo: tri puta dnevno po 1020 kapi u vodi od kuvansp jema (odvaru). 2. Sirupa od belog luka ........ 100 grama Uputstvo: po 1 srednju kaiku 6 puta dnevno. 3. Pupolka od bora .......... 100 grama Uputstvo: Uzimati po 10 grama. Popariti OLjOM kljuale vode i piti vrue (koliko se moe). 4. Ploda od miroije ........ 1 po Ploda od anasona ......... J 30 grama Vranilove trave ......... 40 Uputstvo: Prokuvati 1 kaiku meavine u olji vode i vrue popiti. Meavine koje ublaavaju nadraaj na katalj: 1. Miroije (ploda) ......... Islandske mahovine* ....... po Alge karagen* .......... 25 grama Korena od sleza ......... Upugsgvo: Prokuvati 1 kaiku meavine u olji vode i vrue popiti (nena stolica kao pobono sredstvo). 2. Mrtve koprive (ili smrdljive koprive) 1 jednaki Rastavia ............ j delovi Uputstvo: Popariti oljom kljuale vode 1 kaiku mea-vine, i piti toplo. Ili istu koliinu kuvati u 200 grama vode i piti mlako. * Kupiti u apoteci. 3. Jo sloenija meavina: Korena od sleza ......... 1 po Blagovanja ............ 30 grama Trave od uljame ......... 1 po Nane, lia ........... J 10 grama Cveta od zove ili islandske mahovine MiroBije (plod) ......... Uputstvo: Popariti 1 kaiku meavine oljom kluale vode i piti

vrue. Tri puta dnevno po 1 olju. 4. Miroije (plod) .......... 20 grama Lista i cveta od podbela ....... 60 Lista od ilovlaka ......... 20 Uputstvo: Prokuvati 1 kaiku meavine u olji vode i piti vrue, 23 puta dnevno. III. ZA LEENjE MAGAREEG (VELIKOG) KALjA KOD DECE 1. Tenog ekstrakta od majkine duice . . 100 grama Uputstvo: Uzimati 4-6 puta dnevno po 1 kaiicu. 2. Sirupa od majkine duice ...... 100 grama Doza: ista. 3. Cveta od zove ............ 40 grama Rosne trave ............ 20 Lista od ilovlaka ......... 40 Uputstvo: 1 kaiicu meavine popariti malom oljom vode i toplo popiti. 4. Divljeg ruzmarina .......... 50 grama Uputstvo: Dri se u istom alkoholu (50 grama) 10 dana. Zatim se alkohol iscedi. To je tinktura. Petnaest grama te tinkture mea se s 85 do 100 grama eernog sirupa. Daje se po 1/2 kaiice deci od 4 do 8 godina. Manjoj deci od 1, 2 ili 3 godine daju se manje doze: 10, 20 ili 30 kapi sirupa sa malo vode. IV. ZA LEENjE ASTME PLUNE 1. Tinkture od lobelije* 20 grama Uputstvo: Uzimati po 20 kapi za vreme napada. 2. Efedrin ili efetonin dobijaju se iz biljke ili se spremaju hemijski u laboratorijama i propisuju u vidu kolaia ili u kombinaciji s dru-gim lekovima (suvim ili u tenosti). Primenjuju se samo kod nastupa bronhijalne astme, i po mome isku-stvu s jakom, istom turskom" kafom i oblaganjem ce-AOG grudnog koa slaicom ili renom (po 10 minuta). Hajduke trave . . . Lista podbela .... Lista od umskog sleza Cveta lavandule . . Uputstvo: 1 kaiku meavine preliti olom vode i osta-viti da prokljua; piti vie puta dnevno. V. ZA LEENjE TUBERKULOZE 1. Troskota .... Rastavia .... Smrdljive koprive Rosulje ..... Majkine duice . * Lobelija je amerika biljka, ali je apoteke imaju. Uputstvo: U olju se sipa 1 kaika ove meavine, preliJe klualom vodom i ostavi da kisne (610 minuta). Pije se vrue, po 23 olje dnevno. 2. Smrdljive koprive ........ 3. Rastavia ............ po 4. Hajduke trave .......... 25 grama 5. Celera (lie ili koren) ..... Uputstvo: Skuvati aj od 1 kaike meavine na olju vode. Piti toplo, 23 olje dnevno. Protiv stalnog nadraaja na kaalj 1. Korena od belog omana ........ 10 grama 'Uputstvo: Spremiti ga kao jak aj u 200 grama vode i naliti u ispranu istu bocu. Uzimati odatle vie puta dnevno po 12 kaike.

Apotekari mogu spremiti lek u pilulama po ovome receptu: 2. Ekstrakta iz korena omana ...... 1,5 grama Dodati koliko treba mase za 30 pilula. Davati po 36 pilula dnevno (prema uzrastu). Protiv krvarenja iz plua 1. Peteljki od imele . ........ 40 grama Rastavia ............ 1 po Troskota ............; 30 grama Uputstvo: Jedna kaika meavine prokuva se u koliini vode za jednu olju, i to se pije preko celog dana gutljajima. 2. Lista od vrbe .......... Lista od zimzelena ........ po Krasuljka ............ | 10 grama Troskota ............. Uputstvo: Isti nain spremanja i davanja kao pod 1. VI. SREDSTVA ZA ZNOJENjE 1. Cveta od lipe .... Cveta od zove .... Cveta od sitre bele rade Uputstvo: Popariti 1 kaiku cveta u olji. Piti koliko je mogue vrue. 2. Cveta od lipe .......... Cveta od zove ......... Cveta od bele rade (sitne) ..... Vranilove trave ......... Majkine duice ......... 'Uputstvo: Kuvan aj 1 kaika meavine na olu vode. Piti koliko se moe vrue. VII. SREDSTVA PROTIV ZNOJENjA 1. Lista od alfije (iseckanog) .... 100 grama Uputstvo: Dve kaike popariti kljualom vodom (u koli-ini jedne olje) i to na tihoj vatri kuvati 10 minuta. Popiti uvee pre spavanja 1 2 olje. po 30 grama 40 po 25 grama 2. alfije ...... Blagovanja ..... Olutene kore od oraha ili Cveta od zove .... Pr1nmena kao pod 1. 3. Sirupa od belog luka ........ 100 grama Uputstvo: Uvee, pre spavanja, po 12 kaike. Za lekare: a) Agaricina ........... 1 po \ Ekstrakta opijuma ........ J 0.3 grama Ekstrakta od heljde ili prosa dati koliko treba za 30 pilula. Uputstvo: Uzimati pre spavanja 1 pilulu, po potrebi i nou 1 pilulu. b) Ekstrakta beladone ......... 0,01 grama Kakaova masla ........... 2 'Uputstvo: Spremiti da bude epi. Dati XII. Stavljati uvee po 12 epia u zadnje crevo. VIII. PROTIV JAKIH ISPLjUVAKA ILI BALA Oajnice ............. 100 grama Uputstvo: Popariti u olji 1 kaiku kljualom vodom;

da kisne 610 minuta. Piti 3 olje dnevno. Za apotekare: A1gorii ............ 0,0075 grama Napraviti 30 pilula. Uputstvo: po 1 pilulu 3 puta dnevno. im se zenice ponu iriti, lek obustaviti. IX. SREDSTVA ZA LEENjE ORGANA ZA VARENjE Protiv bolesti stomaka 1. Gde je potrebno izazvati povraanje: Korena od kopitnjaka ......... 5 grama po 40 grama 20 grama Umugstvo: Popariti oljom kl>uale vode i zatim davati kaiku po kaiku do delovanja. 2. Gde je potrebno umiriti povraanje: a) Spremiti aj od nane, ohladiti ga i davati gutljaj po gutlaj ................... b) Lista i cveta od matinjaka ...... 100 gram Uputstvo: Popariti 1 kaiku oljom kluale vode i piti gutlajima ohlaeno. v) Matinjaka ........... 60 grama Nane .............. 1 po Sitne bele rade ......... J 40 grama Ova meavina sprema se kao prethodni aj i isto tako primenjuje. 1. Lincura a) iste tinkture lincure ....... 50 grama Uputstvo: Po 30 kapi u malo vode pred samo jelo dva puta dnevno (pred ruak i veeru). b) iste tinkture lincure ....... 28 grama Stomane kiseline rastvorene .... 25 'Uputstvo: Uzeti 2530 kapi pred ruak i veeru. Ako postoje i bolovi u stomaku, onda davati: v) Tinkture lincure ........ 2530 grama Stomane kiseline razblaene . . . 25 Kodeina fosfornog Uputstvo: Odrasli 2530 kapi pre jela u malo vode 2 puta dnevno. 2. Hmelj: a) Sitne lezdice iz iarica hmela (suve) Prah enskih cvetova" ....... 0,3 grama Uputstvo: Uzimati po jedan praak pre jela. b) iarke od hmel.a za aj ....... 10 grama Vode ............... 100 Uputstvo: 12 kaike pre jela, 3 puta dnevno. v) IVirota ............ \ Pelena .............[ po Kiice ............( 25 grama Zimzelena ............ j Uputstvo: Uzimati po 1/2 kaiice na olu kl.uale vode. Piti gutljaj po gutljaj pre jela. X. SREDSTVA ZA ISTERIVANjE GASOVA 1. Kima ............. 1 po Korijandra ........... | 20 grama Uputstvo: Istucati i napraviti praak. Davati navrh roa posle jela s vodom. 2. Miroije .........

Nane ..,........-, . . svepo Hajduke trave .......... ^ Kiice .......... ' Grice (gorke deteline) . . Uputstvo: Upotrebiti kaiku meavine za olu proku-vanog aja, i na 1/2 asa pre jela popiti 1/2 olje. 3. Oajnice ......... Kiice .......... .. I po Matinjaka ...........} - , ,, '20 grama Grice (gorke deteline) ...... iarki od hmela ........ j Uputstvo: Spremiti kao preanji aj, ali uzimati samo 24 kaike pre jela. 4. Miroije ............ 1 po Kima ............. | 10 grama Matinjaka ........... I po Kiice ............. | 40 grama Uputstvo: Popariti 1 kaiku smee oljom kljuale vode. Dnevno popiti 2 3 olje posle jela. 5. Anasona ............ Majkine duice ......... po Rastavia ............ 20 grama Pelena ............. Uputstvo: Uzeti 1 kaiku meavine a olju vode. Staviti na vatru da prokljua. Uzimati preko celog dana gutljaj po gutljaj. XI. SREDSTVA ZA LEENjE HRONINOG KATARA STOMAKA 1. Korena od vodopije ........ 1 po Orahova lista ..........) 20 grama Hajduke trave .......... 1 po Majkine duice ......... j 30 grama Uputstvo: Spremiti prokuvan aj od 1 kaike meavine na olju vode. Piti 23 olje toplog aja dnevno na 1/2 asa pre jela. Ako postoji i neko pluno oboljenje (bronhitis itd.), moe se primeniti meavina: Momia i kije* ..... Hajduke trave ..... Petrovca ......... Kima.......... . . 10 Uputstvo: Za olju provrelog aja uzima se 1 kaika meavine. Dnevno se pije po 23 olje pre jela. XII. SREDSTVA PROTIV PROLIVA 1. Cveta i lista belog sleza ...... Lista podbela .......... po Cveta crnog sleza ......... 25 grama Lista i korena od jagode ...... Uputstvo: 2 kaike meavine uzimaJu se za jednu olju pro-kuvanog aja. Pije se kaika po kaika. 2. Cveta od zove .......... 10 grama Lista od sleza .......... 20 Lista od maline ......... 1 po Lista od alfije ......... J 25 grama Troskota ............ 20 Uputstvo: Spravlja se aj i pije kao i prethodna meavina. Uzima se preko

celog dana. 2. Korena od stee .......... 40 grama 3. Hrastove kore ..'......... 60 Uputstvo: Kuvati 2 kaike meavine u koliini vode koja je dovolna za jednu olju aja. Piti gutljaj po gutljaj preko dana. 2. Semena od hrasta, iseckanog ...... 40 grama Orahova lista ........... 60 Uputstvo; Isti nain spremanja i primanja kao i pod 2. 1 Zamenjuje senegu i ipekakuanu. 600 5. Lista od matinjaka ........ I po Lista od nane .......... J 30 grama Cveta od sitne bele rade ...... 60 grama Uputstvo: Popariti 1 kaiku meavine oljom kljuale vode od 150180 grama. Piti po 1/2 olje aja nekoliko puta preko dana. 6. ubra .............. 100 grama Uputstvo: Popariti ol>om kluale vode 1 kaiku i piti toplo vie puta dnevno. XIII. SREDSTVA PROTIV SRDOBOLjE, DIZENTERE 1. Korena od stee' .......... 100 grama Uputstvo: Uzeti 12 kaike za jednu olju aja. Kuvati i nekoliko puta dnevno piti toplo. 2. Sirupa od belog luka ........ 200 grama Uputstvo: Davati vie puta dnevno po jednu kaiku. XIV. SREDSTVA ZA IENjE 1. Snrupa od mane (soka iz korena crnog jasena) .............. 100 grama Uputstvo: Davati kaiicama deci na svaki sat do de-lovanja. 2. Ri1rae 1atapps1ogit s1eriga1ae (iz apoteke) 25 grama Uputstvo: Dodati sirupa od mane da se napravi kaida. Dava-ti deci po 12 kaiice vie puta dnevno. 1 Ima je u okolini Kraljeva. 3. Sirupa od pasjakovine ........ 100 grama Uputstvo: Sok od zrnaca spremi se kao sirup. Od toga sirupa uzima se ujutru nate u olji aja 1030 grama (prema jaini zatvora), ili nekoliko kaiica preko dana. 4. Odvara od kore kruine ....... 20 grama Uputstvo: Ovu koliinu kore kuvati u 200 grama vode i ukuvati je do 100 grama. Onda dodati obinog sirupa (eernog) 50 grama. Uzimati uvee po 24 kaike pre spavanja. 5. Kore od kruine .........' Korena od pirevine (tucanog i oie)po nog .......... ...-,. . 25 grama Hajduke trave .......... Lia od sene (senebleter") .... Uputstvo: Uzeti 1 kaiku meavine na olju vode i skuvati aj. Piti po jednu olju ujutru, a ako je potrebno, i uvee. 6. Ladolea ............ 50 grama Nane ............. Kima ............. Ploda od mironje ........ > ,,, ** ( 10 grama Matinjaka ........... Cveta od boura ......... Uputstvo: Kljuadom vodom popariti 1 kaiku meavine u olji. Popiti jednu

idi dve ole toplog aja pre spavanja. 7. Cveta od trna ............ 50 grama Uputstvo: Popariti jednu kaiicu cveta oljom kljuale vode. Rano ujutru i uvee popiti po 1 olju toplog aja. U poslednje vreme pokazalo se da atebrin inae poznato odlino sredstvo protiv malarije pomae isterivanju pantljiare. XVI. ZA LEENjE BOLESTI JETRE I UNIH PUTEVA 1. Rastavi dugo kuvan u vodi (30 grama na 300350 grama vode), i sve ukuvano do 1/2 koliine vode pije se mlak 2 puta dnevno, ujutru i pre spavanja. 2. Rastavia ............ 50 grama Oajnice ............. 10 Petrovca ............ ) po Nane .............. j 20 grama Uputstvo: Popariti 1 kaiku meavine oljom kljuale vode. Ostaviti da stoji 610 minuta, i piti dva puta dnevno po olju pre jela na 1/2 asa. 3. Korena od kruine ........ 1 Matinjaka ........... Petrovca (list) .........} ' , \ {20 grama Nane (list) ........... Trave od ruse .......... j Uputstvo: Popariti 1 kaiku meavine OLjOM kljuale vode. Ujutru i uvee piti po 1 olju. 4. Cveta od poljskog maka (suvog) ..... 20 grama Uputstvo: Zahvatiti s dva prsta meavine za olju aja. Popariti oljom kljuale vode i piti u sluaju napada. 5. ipak (osueni) Umutstvo: Daje se kao kuvani aj; ili se od ne sasvim zrelog ipka spremi pekmez i daje kaiicama 23 nedele, 34 puga dnevno. XVII. ZA LEENjE SRANIH BOLESTI U svojim ranijim radovima uvek sam upozoravao na to da je teko rukovati lekovima za srane bolesti; tolika je razlika u simptomima kod pojedinih bolesnika da je nepraktino i tetno ostaviti njima izbor lekova za njihovo leenje. Naroito u poslednje vreme, iroki krug sranih bolesnika je sklon da srane pojave kod sebe smatra kao nervozu, pa i prave sra-ne mane stavlja u tu laku kategoriju. U stvari, to nije tako; esto se ispostavlja i sasvim druga vrsta bolesti na primer, hronino oboljenje plua i dr., to zahteva sasvim nov pravac leenja drugim reima: srani bolesnik" nije srani bolesnik. S druge strane, mi se ne moemo ograniiti na ona dva osnovna leka u leenju sranih obolenja: digitalis i stro-fantus kako to ine neke kole, ve broj sranih lekova treba proiriti koliko je god mogue. Iako ne moemo olako dati u ruke pacijentu taj digitalis i strofantus, da on to sam sebi spremi i po svome nahoenju uzima ne znajui dokle i kad treba da ih uzima, moemo i treba da iskoristimo sva sredstva, dosad poznata i primenjivana, koja mogu koristiti naim sranim bolesnicima. Mislim da je od osobite vano-sti primenjivati ih pre nego to nastupi slabost i poremeaj srane radnje (dekompenzacija), te da se ne primenjuju kraljevi" u sranoj terapiji pre nego to nastupi njihov as. Zato emo propustiti ovde recepte za digitalis i kombi-nacije njegove s drugim lekovima (primorskim lukom, kini-nom, sparteinom), to ulazi u domen lekara, a naveemo samo recepte blaih", ali psto tako efikasnih sranih lekova, koje mogu spremiti i manje iskusni ali inteligentni pacijenti ili njihova okolina.Naveemo sredstva protiv srane slabosti posle zaraznih bolesti, u

sluaju sportskog srca, kod menopauze i drupnh nezgoda i nervoza kod mlaih i starijih.1. Tinkture urevka ili tinkture gorocveta daje se po 2 grama dnevno, tj. 2040 kapi na dan, podeljeno u tri doze (potra-iti u apoteci) 2. Korena od odoljena . . . . . Cveta od despika ...... gg. 1 PO Trave srdaice ..........}, V | 20 1rama Kima ............. Miroije ............ j Uputstvo: Popariti 1 kaiku meavine OLjOM kljuale vode. Uzimati tri puta dnevno po 1 olju. Piti lagano. 3. Korena od odoljena ........ 10 grama Cveta od pomorande ........ 20 Grice ............. 30 Matinjaka ........... 1 po Nane .............. j 20 grama Uputstvo: Popariti meavinu olom kljuale vode. Ostaviti da kisne pola asa i piti po 1/2 olje 3 puta dnevno. U sluaju muke u stomaku ili pojave proliva, dozu smanjiti na 1/4 olje. Sredstva protiv nervoze srca s ubrzanim i nepravilnim otkucajima srca' 1. Cvet od gloga kao aj: 1 kaiica suvog cveta na 100 grama kljuale vode. Piti dva puta dnevno. 2. Kapi od glogovog cveta (potraiti u apoteci) ..... 20 grama Davati po 1020 kapi u vodi, 35 puta dnevno. 3. a) Kapi od gloginja (zrelih) ...... 20 grama po 5 kapi 35 puta dnevno. b) Ili kuvati aj (odvar) od ...... 15 grama u 150 grama vode od gloginja Uzimati 6 puta dnevno po 1 kaiku. Bolesniku se savetuje i da lei u toku dana. Pomeani simptomi srca i stomaka Nane (lute) ......... Nane (barske vojvoanske) . Miroije (ploda) ...... Anasona (ploda) ...... Kima (ploda) ....... Hajduke trave ....... Kore od kruine ...... grama Uputstvo: 1 kaiku meavine popariti kljualom vodom u olji od 150 grama. Uzimati posle jela kao aj. Sredstva protiv angine pektoris sranog gra Ova sredstva ne mogu zameniti hitnu primenu nitroglicerina, amilnitrita, morfina ili drugih opijumskih lekova koji momentano olakavaju, ali kao predohrana od estih na-pada i jaine napada mogu dati pozitivan rezultat: 1. Srdaice .... Matinjaka . . . Kima ..... Korena od odoljena Uputstvo: Popariti u jednoj olji kluale vode 1 kaiku meavine. Uzeti tri puta dnevno. 2. Lista od sedefa Majkine duice Matinjaka 'Uputstvo: Popariti OLjOM kljuale vode 1 kaiku meavine, i piti topao aj tri puta dnevno. 3. Sedefa ............. 10 grama po 25 gram

po 30 grama 40 Matinjaka ........... 1 Srdaice ............} p0 ,,. ( 20 grama Majkine duice .......... J Stee ......,..*... 30 grama Uputstvo: Isti nain spremanja i uzimanja kao pod 1 i 2. Sredstva protiv arterioskleroze i poveanog krvnog pritiska 1. Cveta od gloga .......... 1 Glavice belog luka ........[ po Rastavia ............[ 25 grama Imele .............. \ Uputstvo: Jednu kaiku meavine kuvati 1/4 asa u vodi, za jednu olju. Ujutru i posle podne od 3 do 4 asa piti po 1 olju. 2. Pre vie godina ginekolog dr J. Foti obratio mi je panju na prikaz u novoga sredstva koje sma-njuje krvni pritisak (br. 74 od 1948. godine), naime, na list od masline. To se docnije ggoelo primenjivati u irem obimu.' Prvobitno uputstvo bilo je sledee: Kuvatn 70 listova masline u 1300 grama vode dok se kuvanjem ova koliina vode ne ukuva do polovine, tj. do 650 grama (uputstvo dr Stamadijadesa). Zatim treba procediti, nasuti u bocu i dobro zatvoriti pa davati pre jela 3 puta dnevno. Ovaj kuvani aj (odvar) izaziva povrinsko irenje krvnih sudova, iri glavne krvne sudove na srcu, a ne utie na srane miie. Pomae bubrenu cirkudaciju, ne deluje ravo, pojaava mokrenje i azotemiju ne penje. Pored primene kod arterioskleroze i poveanog pritiska dobri rezultati postignuti su i kod ena u posleklimakterino doba, i kod lakih nastupa sranog gra. Dr Mazet (Nica) 1938, Danijel Brine i Olivijera 1939, ardon 1942, prof. Leon Bine 1950. god., i drugi, otkrili su delovanje maslino vog lista na krvni sistem, POVOANO u mnogim pravcima. Najnovija .iskustva zahtevaju da maslinov list bude sve da se svaki put pre kuvanja presee uzdu i popreko.Leenje traje 1520 dana. Moe se ponoviti posle jedno-mesene ili dvomesene pauze. to se tie vremena primanja ako stomak podnosi moja bi priuedba bila da se ne moe uzimati jedino pre jela, nego u vreme kad se pde na posao ujutru ili preko dana, pre rada po suncu, pre oddaska na une lebate i sastanke, a za stariji enskn svet pre posla oko vatre. XVIII. ZA LEENjE BOLESTI BUBREGA I MOKRABNIH PUTEVA Za pojaano mokrenje kod zapaljenja bubrega i bubrenih tkiva 1. Brezovog lista ........... 100 grama Uputstvo: Popariti u OLjI 1 kaiku lista kljualom vodom. Tome dodati navrh noa sode bikarbone. Piti po 23 olje dnevno. 2. Brezovog lista najsitnije istucanog ... 50 grama Uputstvo: Uzimati po 1/2 kaike 3 puta dnevno, s vodom. Protiv dugotrajnih (hroninih) zapal.enja bubrega Brezovog lista .......... 60 grama elebi-grane ...........} po Bosiljka ............J 20 grama Uputstvo: Popariti u olji 1 kaiku meavine klualom vodom. Neka postoji 610 minuta. Piti po 1 olju 3 puta dnevno. Protiv hroninog zapaljenja bubrega s poveanim krvnim pritiskom Rastavia ............ 1 po Brezovog lista ..........) 40 1rama

Imele (drka i list) ....... 20 Uputstvo: Popariti u olji 1 kaiku meavine kljualom vodom. Uzimati 3 puta po olu. Protiv oboljenja i zapaljenja mokranih kanala 1. Cveta od sleza .......... 2. Lista od mejeg groa ...... 3. alfije............ 25 grama 4. Rastavia ............ Uputstvo: Uzeti 1 kaiku meavine na olju vode i skuvati aj. Piti 36 puta dnevno. 2. Breze ............. I Mejeg groa .......... j Konjege (slatkog korena)1 ......), 20 grama Peruna ......... 1 Svile od kukuruza ..... Uputstvo: Spremiti kao pod 1. Piti toplo 23 olje dnevno. 3. Sipanice ........... Mejeg groa .......... po Semena od lana .......... 25 grama Semena od krastavca ........ Uputstvo: Isti nain spremanja kao pod 1 ili 2. Uzimati vie puta dnevno. Protiv kamena ili peska u bubregu 1. Sok od groa (ira) Uputstvo: Uzimati preko dana ee po 1/2 ole do cele olje. ' Koren............... 1 gram Uputstvo: Spremigi u oblandama 20 prakova. Davati po 1 praak 3 puta dnevno dok mokraa ne poe crvena. Protiv peska, kristala ili taloga, mokrane soli urata ilv mnogo urata1 aj od loskavca (zrna) ...... 10100 grama Uputsteo: Uzimati 3 puta dnevno po 2 kaike u vreme iz-me&u obroka (u 9, 15 asova ili pre spavanja). Protiv nelagodnosti, bolova i greva u mokranoj bevci 1. Kore od bele (srebrnaste) topole ... 1 Korenja od barske metlice* . . . . . ( (ili hajduke trave) 1 25 grama Korena od stee ...... ' Korena od odolena . . 'Uputstvo: Uzeti 1 kaiku meavine na olju vode i skuvati aj. Vie puta dnevno piti po 12 olje. 2. Svile od kukuruza ......... 100 grama Uputstvo: Spremiti aj od toga u litru vode i piti preko dana. Kod nezadravanja mokrae (nou, u postelji kod dece) Divljeg bosiljka ......... po Medunike ............ 50 grama 'Uputstvo: Popariti oljom kluale vode 1 kaiku meavine. Davati preko dana. Protiv krvi u mokrai Korena od perunike (vinogradske rue) 1 po Mejeg groa .......... J 30 grama Troskota ............ ] po Koprive ............. | 20 grama Uputstvo: Skuvati aj od jedne kaike meavine na olju vode. Uzeti vie puta dnevno do stiavanja i prestanka poja-ve krvi. 2. Korena od stee ......... 60 grama Medunike ............( po Krasulka ............ | 20 grama

Uputstvo: Isto spremanje i upotreba kao pod 1. Protiv nadraaja u beici i mokranom kanalu Zrnaca od hmelja .......... 0,05 grama Mlena eera .......... 0,2 Uputstvo: Toliko je potrebno za svaki praak. Spremiti 20 prakova i davati 35 prakova dnevno. Sredstva koja pojaavaju mokrenje 1. aj od lia belonoge ...... 10:500 grama Uputstvo: Ne sme se aj kuvati, nego samo preliti lie kljualom vodom. Davati po 2 ole dnevno. 2. Lista od breze ........... 100 grama Uputstvo: Spremiti aj od 1 kaike lista na olju vode; lodati aju navrh noa sode bikarbone doza: 23 olje dnevno. 3. Zrna od venje ............ 50 grama Uputstvo: Istucati u prah i davati po 1/2 kaiice u vodi 3 puta dnevno. 4. Zrna od venje ............ 50 grama Uputstvo; Skuvati aj od 1 kaike zrna na olju vode. Uzimati 3 puta dnevno po 1 olju. 5. Peruna (stablo i koren) sveeg .... 50 grama Pitomog (ili divljeg) celera ...... 50 Upugstvo: Celu ovu koliinu kuvati u 1 litru vode (1530 minuta) i odvar sipati u bocu i dobro zapuiti. Od toga da-vati po 3 olje dnevno. 6. Tako se moe spremiti odv.ar i s gdavicama pargle. 7. Ploda od peruna .......... 50 grama Uputstvo: Spravlja se aj od 1 kaike semena na olju vode. Uzimati 3 vdole dnevno. Ili: 8. Ploda od peruna ........ Ploda od argarepe ........ po Ploda od kima .......... 25 grama Ploda od anasona ......... Uputstvd: Spremati kao poparen aj od 1 kaike meavine plodova na olju vode. Uzimati 3 puta dnevno po 1 olju. 9. Nane (ljute) ........... \ po Korena od zejeg trna ....... j 30 grama Zrna od venje, istucane ....... 25 Lista od sene .......... 15 Uputstvo: Skuvati aj od 1 kaike meavine na olju vode. Piti 3 ol>e aja dnevno. 10. ipka (ploda) .......... 50 grama Zejeg trna (korena) ........) po Venje (zrna) ........... J 25 grama 'Uputstvo: Po 1 kaika meavine za olju aja. Uzimati 23 ole dnevno. Kod stalne nepravilnosti pulsa 1. utog zejeg trna ......... 20 grama Troskota ............ j po Rastavia ............ J 25 grama Lista od breze .......... 30 'Uputstvo: Skuvati aj od 1 kaike meavine na olju vode. Piti po 1 olju 3 puta dnevno. 2. Miroije (ploda) ......... po Kima (ploda) .......... 10 grama Zove (cveta) ........... 20

. Ploda od peruna ........ \ lo Venje ............. J 30 grama Uputstvo: Kao aj 3 puta dnevno po 1 olju. 3. utog zejeg trna ......... Lista od borovnice ........ po Rastavia ............ 25 grama Troskota ............ Uputstvo: Popariti 1 kaiku meavine oljom kluale vode. Uzimati 3 olje dnevno. Kod vodene bolesti (usled bolesti bubrega) Proljevka ............. 50 grama Uputstvo: 13 grama za oAu aja. Uzimati nate po tri dana, sa odmorom od tri dana. XIX. ZA LEENjE REUMATINIH OBOLjENjA Zglobova: kod akutnog stanja s poveanom temperaturom tela 1. Kore od kininskog drveta najsitnije iseckane .............. 1 gram Uputstvo: Davati u oblandama 3 puta dnevno po 12 praka. 2. Kore od vrbe isto tako najsitnije iseckane. Uputstvo: Davati po 23 praka odjednom 3 puta dnevno. 3. Kore od vrbe ............ 200 grama Uputstvo: Deseti deo ove koliine preliti vodom i prokuvati u 200 grama vode. Zatim procediti i taj odvar kuvati dok ne ostane 100 grama. Uzeti u toku dana. 4. Kore od crne vrbe .... ...... 200 grama Uputstvo: Spraviti i uzeti na isti nain kao pod 3. 5. Ili meavine Kore od vrbe .......... 1 po Kore od crne topole ........ | 100 grama Uputstvo: Spraviti i uzeti na isti nain kao pod 3. Kod miinog reumatizma 1. Lista belog jasena . . . . . . . . . 100 grama Uputstvo: Popariti jednu kaiku lista oljom kljuale vode. Uzimati po 23 olje dnevno. 2. Pupoljaka od bora .......... 100 grama Uputstvo: Deseti deo preliti kljualom vodom (150 grama) i u toku dana uzimati kaiku po kaiku. Ili napraviti sirup od borovih pupoljaka i uzimati 3 puta dnevno po 1 kaiku. 3. Venje (zrna) . . . . . . . . . . . . 100 grama Uputstvo: Jednu kaiku zrna prediti kljualom vodom (150 grada) i uzimati u toku dana kaikama (na 2 asa). 4. Soka od rena (svee isceenog) .... 100 grama Uputstvo: Uzimati po 1 kaiicu 3 puta dnevno. 5. Barskog troskota ......... Blagovanja ............ po elebi-grane ........... 25 grama Dubaca ............ Uputstvo: Popariti 1 kaiku meavine kljualom vodom u ol>i. Piti tri ole dnevno toplog aja. Spoljna sredstva 1. Ulja ............ 200 grama Za utrljavanje 2. Alkohola od venje .......... 200 grama

Ista primena. 3. Kamfornog ulja ........... 100 grama Ista primena. 4. Kamfornog piritusa ........ 100 grama Ista prpmena. Kupanje u lekovitom bilju 5. Zrna od venje ............ 150 grama Uputstvo: Celu koliinu prokuvati u litru vode i onda uliti u kadu (ili korito) s vodom za kupanje. 6. Granja od venje ........... 200 grama Isti postupak. 7. Pupolaka od bora .......... 150 grama Isto kao pod 5. XX. ZA LEENjE GIHTA (PODAGRE, ZGLOBOBOLjE) Kore od oljutenog oraha(ploda) . . . [ po Kore (oljutene) od divleg kestena . . [ 20 grama Kore od vrbe ...,.;...... 30 Rastavia ........... 20 Zrna od loskavca ......... 10 Uputstvo: Po jednu kaiku meavine za olu.aja. Prokuvati. Uzimati po 1 olju ujutru i uvee. XXI. ZA LEENjE GOJAZNOSTI 1. Trave gorke kije .........[ po Slatkog korena ..........( 15 grama Korena od vodopije ........ 25 Lista od podbela ......... -25 Anasona ............ 10 Miroije ............ 10 Uputstvo: Uzeti jednu kaiku meavine na olju vode. Skuvati aj. Popiti ujutru, natinu, toplo. Imele . . . Hajduke trave Anasona . . . Uputstvo: Skuvati aj od jedne kaike meavine na olju vode. U toku dana popiti gutlajima. XXII. SREDSTVA ZA LEENjE EERNE BOLESTI 1. Trave i semena od draljevine . . 50 grama Uputstvo: Punu kaiku nakvasiti nasuti u olju hladne vode. Zatim kuvati 10 minuta. Uzimati 3 ole dnevno; pre jela po jednu. 2. Mahuna od pasula (bez zrna) ...... 200 grama Uputstvo: Dve kaike iseenih mahuna kuvati u 2 olje vode. Ukuvati do 1 olje. Uzimati uvek po 1 olju pre jela. U tekim sluajevima postupiti na sledei nain: celu koliinu od 200 grama u 1 litru vode kuvati sve dok ne ostane 1/2 litra odvara. Razdeliti na tri dela i piti na 1/2 asa pre jela. 3. Mahuna od pasula ......... 1 po Lista od koprive .........] 10 grama Lista od breze .......... I po Lista od borovnice ........ j 20 grama Uputstvo: Skuvati aj od jedne kaike meavine na olju vode. Uzimati po 1 olju toplog aja pre jela 23 puta dievno. 4. Lista od borovnice ......... 40 grama Mahuna od pasulja .......... 60 Uputstvo: Dve kaike meavine i tri olje vode kuvati dok ne ostane tenosti za 2 olje. Uzimati po 1 olju pre jela, 23 puta dnevno.

5. Mahuna od pasulja ......... 1 po Lista od crnog duda ........ J 40 grama Bosiljka ............ 20 grama Uputstvo: etvrtinu ove koliine prokuvati u 1/2 litra vode. Kuvati 10 minuta. Ocediti i piti pre jela po jednu olju 3 puta dnevno. XXIII. ZA LEENjE BOLESTI KRVI I POPRAVKU KRVNOG STANjA 1. Lista od maline .........' Cveta od lipe .......... , po Lista i cveta matinjaka ...... . . , 20 grama Nane (ljute) ........... Imele ............. Uputstvo: 12 kaike meavine popariti oljom kljuale vode i piti ujutru i uvee (po olju-dve). 2. Lista od maline ......... Lista od crne ribizle ....... po Lista od breze .......... ,25 grama Lista od kupine ......... Uputstvo: Isti nain spremanja i uzimanja kao pod 1. 3. Korena od peanog evara ............ Korena od vodopije ........ 30 grama Korena od podbela ........ Anasona (ploda) ......... 1 po Ploda od miroije ........ 5 grama Uputstvo: Skuvati aj od kaike meavine na olju vode. Ujutru i uvee uzimati po 1 olju. XXIV. SREDSTVA ZA LEENjE NERVNIH BOLESTI Leenje nervoze, neurastenije, histerije 1. Lista od nane (ljute) ......... 60 grama Lista grice (gorke deteline) ..... 25 Korena od odoljena ......... 15 ' evara ima vrlo mnogo vrsta (89), ali ova vrsta najvie lii na pirevinu, ima dugako tanko i otro lie i klas na dugakoj dr-ci s mukim (gornjim) i enskim cvetovima u pazuhu, a na vrhu opet su muki. Zameljuje druge krvne oistitele". Uputstvo: 1 kaiku meavine popariti olom kljuale vode. Ujutru i uvee popiti po 1 olju toplog aja. 2. iarki od hmela ........( po Despika (cveta) ......... | 15 1rama Nane ............. 20 Matinjaka ........... 50 Uputstvo: Primena kao pod 1. 3. Potplotue ........... Dobriice ........... po Nane ........... ...( 25 grama Matinjaka ........... Uputstvo: Primena kao pod 1. Samo uzimati 3 ole dnevno. 4. Crne koprive .......... 1 po . Dobriice ........... | 20 grama Sitne bele rade ......... 1 po Cveta despika .......... j 25 grama Uputstvo: Primena kao pod 1.

4. Bosiljka ............ Dobriice ........... po Nane .............. 25 grama Matinjaka ........... Uputstvo: Primena kao pod 1. Dve olje dnevno tople. Protiv nesanice 1. Ulja od hmelja ....... 20 grama Uputstvo: Uzimati pre spavanja po 10 kapi na eeru. 2. Ploda od miroije ......... 10- grama Uputstvo: Prokuvati sve u 1/4 litra bela vina i popiti pre spavanja. Uputstvo: Popariti LIPOV cvet oljom kluale vode i piti po 1 olu pre spavanja. Protiv neuralgije i igova Mogu se primeniti utrlavanja raznih zejtina: od kima, od majorana, sok od lekovitog miinca. Izmeu ostalih sredstava upotrebljava se mast od: Mentola ............. 0,3 grama Bela vazelina ........... 30 Utrljati na mestu gde boli. Kao dodatak kupatilu Trinja od sena Prokuvati izvesnu koliinu trinja (jednu punu osrednju torbu) u kotlu i sve izruiti u kadu ili korito s toplom vodom. Protiv epilepsije 1. Korena od boura ......... 1 po Korena od pelena ......... J 25 grama Uputstvo: Istucati meavinu u najsitniji prah. Davati na-vrh noa 3 puta dnevno s vodom. 2. Korena od pelena ......... '25 grama Korena od odoljena ........ 1 po Cveta od sitne bele rade ...... J 15 grama Kore od cimeta .......... 10 Uputstvo: Praviti aj od 12 kaike na olju vode. Piti 3 puta dnevno po 1 olju. Protiv nezadravanja mokrae (nonog kod dede) 1. Hajduke trave ........... 70 grama Cveta od veprine .......... 5 3. Cveta od lipe ........... 100 grama Uputstvo: Popariti 1 kaiku meavine oljom kljuale vode. Popiti uvee u 6 (18) asova topao aj. Dete ne sme leati na leima. 2. Cveta od veprine .......... 4 grama Lista od veprine .......... 4 Vode .............. 750 Sirupa od limuna ......... 60 Uiutstvo: Najpre se list i cvet popare kljualom vodom S750 grama). To stoji 610 minuta. Procedi se potom kroz gusto platno, tome se doda 60 grama sirupa od limuna i pije po 1 olja u 18 asova uvee. Protiv suvinog polnog nagona 1. Korena od odolena ......... 40 grama iarki od hmelja ......... 60 Uputstvo: Po 1 kaiku meavine popariti olom kljuale vode. Uvee popiti jednu olju toplo. 2. Bosilka ............] po

Sedefa ............. J 20 grama Hmelja (iarke) ........ 60 'Uputstvo: Sprema se i upotreblava isto kao pod 1. Protiv slabog polnog nagona 1. Lista od oraha ili enskog lana"1 . . po Islandske mahovine ........ 20 grama Matinjaka ."......... 1 po Salepa .............{ 30 grama Uputstvo: Jedna kaika meavine prokuva se u vodi za aj. Popiti jednu olju dnevno. 1 obina lanena zevalica XXV. ZA LEENjE ENSKIH BOLESTI Radi regulisanja menstruacije i protiv bolova 1. Korena od odoljena ........ 1 po Lista od nane (ljute) ....... J 30 grama Cveta od sitne bele rade ...... 40 Uputstvo: Spremiti aj od 1 kaike meavine na olju vode. Piti toplo nekoliko ola dnevno. 4. Oajnice ......... Kantariona ........ Kiice ............ | 20 grama Majkine duice ...... Blagovanja ........ Uputstvo: Uzeti 1 kaiku meavine za olu aja i prokuvati. Rano ujutru i uvee popiti po 1 olju . Kod nedovoljne menstruacije ili odsustva njenog 1. Ploda od miroije ........ po Slatkog korena .......... 30 grama Lista sene (senebletera") ..... 40 Uputstvo: Skuvati aj od 1 kaike meavine na olju vode. , Uvee popiti jednu olju toplog aja. 5. Kore od kruine ......... 1 Hajduke trave .......... J 30 grama Lista sene ........... 40 Uputstvo: Isto kao pod 1. 3. Korena belog omana ........ 1 po Korena od anasona ......... j 20 grama Smrdue (oajnice) ........ 1 po Cveta od trna .......... J 10 grama Hajduke trave .......... 40 grama Uputstvo: Sprema se kao aj pod 1. 4. Sedefa ............. po Bele rade ............ 20 grama Matinjaka ............ po Ruzmarina............ 30 grama Uputstvo: Isti nain spremanja i uzimanja kao pod 1. Sredstva za smanjivanje menstruacije kod prevelnkog mesenog krvarenja 1. Trave hou-neu" ......... 1 po Troskota ............ | 30 grama Imele ............. 40 Uputstvo: Prokuvati po 1 kaiku meavine na olju vode. Ujutru i

uvee po 1 olju. 2. Kore od hrastovine ........ Hou-neu" ........... po Hajduke trave .......... 25 grama Korena od stee ......... Uputstvo: Skuvatiaj od 1 kaike meavine na olju vode. Preko dana piti 12 olje gutljajima. 3. Cveta od nevena ......... 20 grama Rusomae ....... .... I po Nane (lute) ........... (40 grama Uputstvo: Isti nain spremanja* i upotrebe kao pod 2. Strane biljke po receptima protiv krvarenja 1. Uputstvo: Uzimati po 30 kapi 3 puta dnevno u vodi. (Kupiti u apoteci.) 1 limun; 2 lisiji rep; 3 krastavac, a plod; 4 paprika, a granica u cvetu, b i v plodovi. TABLA Z. 1 jasen, a cvet; 2 mrtva kopriva; 3 kesten; 4 srdaica . Uputstvo: Davati po 20 kapi 3 puta dnevno. (Kupiti u apoteci.) Protiv posleporoajnih krvarenja i mlitavosti materice. Uputstvo: Spremigi 20 prakova. Davati po 1 praak 3 puta dnevno. Sredstva protiv belog pranja Za unutarnju upotrebu: 1. Korena od lincure ........ } po Rastavia ........... 10 grama Bele mrtve koprive ........ po Troskota ............ 20 grama Rosanice (virka) ......... 30 Uputstvo: Skuvati aj od 1 kaike meavine na olju vode. Piti preko dana gutljajima. 2. alfije ............ \ po Lista od ruzmarina ........ J 30 grama Hajduke trave .......... 40 Uputstvo: Skuvati aj od 1 kaike meavine na olju vode. Ujutru i uvee uzeti po olju. 3. Zimzelena ............ Ladolea (poljskog) ....... Vranilove trave ......... \ -p ' 20 grama Krasuljka ............ Hajduke trave .......... Uputstvo: Od jedne kaike ove meavine na olu vode skuvati aj. Piti po jednu olu toplog aja ujutru i uvee. Za spoljnu upotrebu: Ispiranje 1. Hrastove kore ..........] po Cveta od sitne bele rade ...... J 10 grama Lista od koprive ......... 1 po Troskota ............) 30 grama Uputstvo: Uzeti 4 kaike meavine na litar vode. Prokuvati, procediti i kad se ohladi do toplote ovejeg tela, ispirati se. 2. Lista od oraha ........... 10 grama

Uputstvo: Isti nain spremanja i isti nain primene kao pod 1. 3. Ruzmarina ...........] alfije ............}- p --." (20 grama Hajduke trave .......... j Hrastove kore .......... 40 'Uputstvo: Isto kao pod 1. Posleporoajno pranje Brdske krupne bele rade 100 grama Uputstvo: Poparita oljom kluale vode jednu kaiku. Uzimati 23 olje dnevno toplo. Sredstva za pojaanje koliine majinog mleka Anasona ......... Miroije ......... Moraa .......... Vranilove trave ...... Uputstvo: Po 1 kaiku meavine prokuvati i popiti po 1 olju ujutru i uvee. Kod izobilja mleka u prsima Lista od oraha .......... 20 grama Lista od alfije ......... 1 po iarki od hmela ........ | 40 grama 'Uputstvo: Po jednu kaiku meavine prokuvati i ujutru i uvee popiti po 1 olu. XXVI. SREDSTVA ZA LEENjE KONIH BOLESTI 1. Orahova lista .......... Vrhova pargle .......... po Korena (ile) od peanog evara . . 25 grama Korena od maslaka ........ Uputstvo: Skuvati aj od kaike meavine na olju vode. Piti tri puta dnevno po 1 olju. 2. Daninoi ............. 100 grama Uiutstvo; Jednu-dve kaike popariti oljom kluale vode,-zatim na tihom plamenu kuvati 10 minuta. Uzimati 3 puta dnev-no po 1 OLjU. 3. Od svee iseckanog krastavca sok uzimati po 2 ka-ike 3 puta dnevno. po 25 gram Protiv bubuljica i ireva 6. aj od pivskog kvasca Uputstvo: Sprema se na pari, a ne direktno s vodom na vatri. Protiv ekcema 5. Kore od hrasta Uputstvo: Sva ova koliina prelije se vodom i u gvozde-nom loncu kuva dva asa. Od ovoga se uzima oko dve velike olje i sipa u mlaku vodu u kojoj se dri i kupa ruka (ili drugi organ) najmanje jedan as. Posle toga posipa se prostim prakom, talkom ili skrobom. Moe se primeniti i kao obloga na mestu oboljenja. 6. Isto se postie kupanjem u odvaru od orahovog lia. Protiv vlanog ekcema, sa svrabom i tome slino 7. Cveta od sitne bele rade ........ 20 grama Uputstvo: Popariti 1 kaiku cveta u olji i kad se ohladi upotrebiti kao oblogu. 8. Cveta od kamilice, sitno istucanog . .20 grama Skroba od pirina ........ 1 po Skroba od penice ........( 35 grama Talka ............ 10

Naznaiti: za puderisanje! XXVII. HIRURKE BOLESTI: RANE NA KOI 1. Stea (koren) Uputstvo: 12 kaike korena stee prokuvati u vodi (na jednu olju) i time oprati ranu i previti zavojem. 2. Tinkture veprine .......... 20 grama Uputstvo: Posuti s nekoliko kapi opranu ranu i previti. Gvojave rane 3. elebi-grane alfije . Rusomae ., Uputstvo: Isti postupak kao pod 1. Rane na cevanici s ekcemom, irevima itd. 1. Vuje jabuke (cela biljka) ............ 100 grama Uputstvo: 2 kaike bilke preliti kljualom vodom, u ko AIINI od 150 do 200 grama i zatim 10 minuta na lakoj vatri kuvati. Upotrebiti za kupanje (1020 minuta) rane i za oblogu posle toga. XXVIII. ZA LEENjE ZARAZNIH BOLESTI I GROZNIAVIH STANjA Videti kod reumatinog obolenja sa povienom tempera-turom i recepte 1, 2, 3, 4, 5. 15 grama 10 5 10 Kore od vrbe Uputstvo: Skuvati aj od 1 kaike meavine na ol>u vode. Popiti u toku dana 13 ol>e ovog aja toplog. 2. Kiice ........... Lista belog jasena ......' Lista od vrbe ........ Grice (gorke deteline) ..... Uputstvo: Sprema ee i uzima kao pod U apoteci dobija se kao:. Nosi naziv i zmijska jabuka", zmijski kopitnjak"; u Americi se upotreblava kao dek protiv ujeda zmije ili ujeda besnog psa, pre nego to se ode lekaru. po 0 grama 20 1. Korena od lincure . ....... Korena (ile) od peanog evara . Kiice .. Grice (gorke deteline) ..... po 25 grama 3. Preienog terpentina 20 grama Uputsvo: Davati po 510 kapi 23 dnevno u odvaru od jema (kod trbunog tifusa). Radi pojaanja mokrenja i izazivanja znojenja aj od pet vrsti cvetova" (Leklerka) Cveta od despika .......... 10 grama Cveta od nevena ........... 5 Cveta od boraa ........... 5 Cveta od utog zejeg trna ....... 5 Cveta od daninoi ......... 5 Uputstvo: Popariti 1 kaiku ove meavine oljom kljuale vode i ostaviti da postoji 10 minuta. Piti 3 puta dnevno po 1 olju ovog aja

ZAVRNI DEO Jedan od naih filozofa rekao mi je: Ko hoe da napie neto savreno nee ga nikad napisati." U svakom sluaju, mi bismo dodali: bilo bi mu za to potrebno i vie desetina godina. Pa zbog toga neka zasad ovoliko bude dosta, jer vreme prolazi, leti, a ljude treba pouiti kako da se lee i pruiti im sredstva za leenje. Kritine godine zahtevaju to, ma delo bilo i nesavreno. Ali uporedo s ovim i ovakvim mojim radom, ili ba zbog njega, mogu iskrsnuti u naoj sredini i javnosti druga pitanja, koja dosad nisu bila ni pokretana ozbiljno, a jo manje reavana, a to su: Prvo, pravo pojedinih ljudi da skupljaju i prodaju lekovito bile za domae leenje, a ne samo za trgovinu na veliko u zemlji i izvoz u inostranstvo. Drugo, spremanje takvih lica ubudue za vrenje te profesije ili umenosti skupljanja bilja. Na treem mestu dolazi i pitanje o gajenju domaeg lekovitog bilja, kao i o prenaanju i pokuajima da se kod nas gaje potrebne biljke iz tubih krajeva i sa drugih kontinenata koje mogu da se naem terenu i podneblu prilagode (proba aklimatizacije ). * Smatrao sam za potrebno da zadrim ovaj deo jer on po sadrina svojoj jo nije iscrpen. I na etvrtom bio bi red da se bar priblino vidi: koliko uvozimo lekovitog bilja uopte; kojeg ima kod nas, a kojeg nema, i koliko naa zemlja moe podmiriti potrebe u takvom bilju kad bi se sav taj posao oko skuplanja divl.ih ili gajenih lekovitih biljaka organizovao, kontrolisao i sredio. Koliko ja znam, dosad nisu postojali odreeni podaci. Mislim da bi oko prvog pitanja, o pravu pojedinih ludi da se zanimaju sakupljanjem i prodavanjem lekovitog bilja, bilo najvie nesporazuma, pa i borbe, jer je ono skopano s interesima pojedinaca koji zasad imaju neku vrstu privilegija, a te proistiu iz njihovih diploma. Zato u se na tom pitanju podue i zadrati, jer je tu re o narodnom zdravlu i stvara se, ako ne sad odmah, a ono stvorie se u budunosti, nov red ljudi, iji poloaj treba unapred odrediti. Za taj red ludi predlaem naziv biloberi. 0 BILjOBERIMA I tako, ne gledajui na sav na razvoj, biljobersko pitanje tek ima i treba da se rei i uvrsti. Ko prodaje kod nas u narodu lekovito bilje? Neke babe, neumivene ene, starci. Kako ga prodaju? U kotaricama na pi-jaci ili u nekim sanduiima, natrpanim bez reda, gde je sve bilje ispreturano, ko zna kad brano, ak i nesueno, izloeno praini i prevrtanju mnogih ruku. Re nije ovde o velikoprodavnicama, ve o onim sitnim. Neka niko ne misli da sam ja tu re bukvalno izmislio, jo manje skbvao. U mom rodnom kraju, letnji Sv. Jovan, Ivanjdan (24. juna po starom kalendaru), zvao se Sv. Ivan ili Sv. Jovan Biljober. Tog dana se kod nas bralo cvee, lekovito i .nelekovito, pleli se venci, kitile kue itd. ta je prirodnije i ta bilje odgovara duhu naeg jezika nego da za skuplae lekovitog bilja uzmemo naziv biljober"?. Re travar", koja je sluila za podsmeh, ne odgovara pravom stanju posla. Travar" moe prodavati travu i travke, ali bilober je poznavalac lekovitog bilja, uopte lekovitog materijala koji daju biljke, i on ve istupa kao kvalifikovano lide za skupljalje tog lekovitog bilja. Ljudi koji se time zanimaju ako ne raunate onu hajduku travu, uti ravan, kiicu, pelen ili kantarion imaju ogra-nieno znanje o delovanju bilaka koje prodaju. Njima je glavno zarada. Oni e vam hvaliti svoju biljku kao da od nje moe ena i da rodi i da ne rodi, kako im kad zatreba. Jo ih niko ne

kontrolie, niko ih ne moe kontrolisati. Nije mi pozna-to da njihovo zanimanje spada u oblast briga i kontrole Ministarstva narodnog zdravlja? A sumnjam da je kogod tamo i vodio rauna o toj profesiji koja ima velik i vaan odnos prema narodnom zdravlju kada se uzme u obzir cela zemlja. Otuda zakon i vlasti gone samo nadrilekare. Lekari, sa svoje strane, gone takoe nadrilekare, i nikako da ih pohvataju. Ali nadrilekarstvo uopte, a i nadrilekarstvo u oblasti leenja bilem ne istrebluje se policijskim gonjenjem. Jer ako nekom bolesniku pomae oblog od toplog katrana stavljen na reumatino i oteklo koleno a za to je uo od svog suseda ili od nadrilekara nikakvi razlozi nee ga ubediti da nije bio u pravo to je posluao nadrilekara ili suseda, ma ko liko njemu, nadrilekaru, platio. Nadrilekarstvo je samo prirodna pojava i posledica neprosveenosti naroda, i nita vie. Za ovim'tek dolaze drugi razlozi. Prosvetimo narod, i nemu nee biti potrebni nadrilekari. Pre prvog svetskog rata nae su vlasti gonile nekog tra-vara koji je po Beogradu trgovao travama. I lekari su pomagali to gonjege. I danas mu se smeju. Posle sam uvideo, a danas jo vie, koliko je to bilo pogreno. Umesto da su lekari iz dana u dan,prosveivali narod u pogledu delovanja lekovitog bilja i nauno razlagali ta koja biljka moe uiniti, a ta ne oni su, zaneti novom fakultetskom terapijom i fascinira-ni industrijskim lekovima, smatrali za ponienje da se za-nimaju tom materijom i ostavili su bojno polje jednom nestrunom oveku i jednom eretu da lee javno i tajno mnogobrojni svet. Nedavno je umro u Beogradu jedan od tih trgovaca, koji je prodavao kuvane ajeve.Potcenjivala se u naoj prostoj sredini terapija biljem, iako je pametni ludi nikada nisu naputali.U stvari, dosta bi bilo da koji na lekar od autoriteta napie knjigu, kao to je na primer ova moja, pa da mnogi travari nestanu, ili bar oni glavni koji se prave vani! Knjiga dr Save Petrovia bila je odlina. A od neobrazovanih nadri-lekara svet se nee moi nikad osloboditi. Tendencija i slabost naeg obrazovanog i naunog sveta da se brzo pokori novome nigde se nije tako jasno ispolila kao to se ispoljila u naoj farmakopeji iz 1908. godine (lekovi i propisi za njihovu istou, spremanje i koliinu koja se sme uzeti najedanput). Iz same te knjige, koja je trebalo da bude neto novo, vidi se koliko je ona uska i skuena, a sve zbog toga to je ogroman broj lekova od lekovitog bilja, koji su se nalazili u ranijoj farmakopeji iz 1880, bio izbaen (s ostalim lekovima vie od 2!4 strane samih naziva) i meu njima su izbaeni bili i lekovi koji su u pariskoj akademiji smatrani kao specifini. Oni su se kod nas smatrali kao preivele droge. Kao da u medicini ima neeg to je preivelo! Ima neto to je usavreno, ali preivelog ima malo, ako izuzmemo neistou. Zadatak na nije da u ovoj knjizi polemiemo, a i prostor nam ne doputa da nabrajamo sve biljne lekrve koji su onda bili rtvovani modi i vremenu. Sad su oni veinom oiveli i kod nas, jer nikad nisu ni umrli u drugom svetu. Treba prosveivati na svet i spremati novi red bil>o-bera. Da bi naa javnost a i zakonoDavna tela bili upoznati s tim pitanjem, smatramo za potrebno da ovde iznesemo kakav je poloaj bilobera u Francuskoj i kakva su tamo njihova prava i dunosti. Na osnovu tih podataka mogao bi se i kod nas u tu svrhu uvesti izvestan zakon. Dr Batestini u, od 10. septembra 1927, izno-si kako je regulisano biljoberstvo u Francuskoj, a dr Rekli u svojoj knjizi iznosi zakon po kome se tamo stiu prava da neko bude biljober.Iz objanjenja dr Batestinija i dr RekliJa izlazi sledee:Niko ne me da vri to zanimanje ako nije pre toga bio podvrgnut ispitu u jednoj od viih kola za farmaciju:la. poznaje tano lekovite biljke, a potom se

sa svedoanstvom da ., je sposoban za taj rad prijavi optini gde misli da radiTaj zakonski propis potie jo iz doba revolucije, naime OA 21. erminala XI godine i uredbe od 25. termidora godine XII (tj. 11. aprila 1803. i 13. avgusta 1805. godine). Tim se zakovom trailo ne samo poznavanje biljaka ve i znanje kako da se ove sue i uvaju.Uslovi za dobijanje svedoanstva (ili diplome) za biljoberstvo bili su dvojaki: 1) za biljobere prve klase i 2) za bil.obere druge klase. Prva klasa imala je pravo da radi po deloj zemlji, a druga samo u onom okrugu (departmanu) u koji jje bila primljena. Tako su npr. biljoberi druge klase, koji su dobili svedoanstvo od kole za farmaciju u Parizu, imali pravo da se zanimaju bil>oberstvom samo u senskom departmavu (pariskom okrugu).Kandidati za odlazak na studije, na kojima su morali da prouavaju botaniku i da poseuju biblioteke, botaniku batu i druge institute, morali su pored krtenice i uverenja o dobrom vladanju podnositi i druga svedoanstva, kao n dokaze o materijalnim sredstvima za studije koja su im potrebna.ene koje su htele da studiraju biljoberstvo morale su podneti svedoanstvo o tome da li su udate ili razvedene;zatim, da imaju dozvolu mua i izvod iz crkvene knjige o braku venanicu.U sluaju razvoda imale su podneti prethodno reenje o raskidu braka ili presudu o definitivnom razvodu. Udovi-de su morale podneti umrlicu mua. Kandidati dobijaju, ra-zume se, svoje indekse, koje moraju nositi sa sobom i ne smeju da ih pozajmluju nikome;. Inae ih udaljuju iz kole.Kandidati za biljobere prve klase polau prijemni ispit iz optih predmeta: itanja, pravilnog pisanja (pogreaka pri diktiranom pisanju ne sme biti vie od pet), raunice i metarskog sistema. Tek poto poloe taj ispit kandidati mogu podneti molbu za prijem u kolu.Kandidati moraju imati najmanje 21 godinu, i poto se upiu i pokau kao sposobni, polau ispit iz svoje struke: poznavanja lekovitih biljaka, spreme za njihovo branje, suenjei uvanje. Kandidati osim poznavanja obinih biljaka moraju pokazati i izvesno znanje o osobinama tog bilja.Za ispitne takse i diplomu plaalo se 100 franaka.Biljoberi druge klase ne podvrgavaju se prijemnom ispitu o optim predmetima. Od njih se trai samo poznavanje biljaka, kako da se beru, sue i uvaju.Ali i oni ne mogu biti mlai ispod 21 godine. Svoje svedoanstvo moraju pokazati optini u kojoj misle da se nastane i da rade.Biljoberi ne smeju prodavati nikakav spremljeni lek.Povodom ove poslednje odredbe zakona vodila se una borba izmebu apotekara i diplomiranih biljobera itavo sto-lee i vie sve do danas. Dr Batestini je izloio peripetije te borbe, koje kainformaciju i mi treba da znamo. Pre svega, braa-neprijateli", re je od biljoberima i apotekarima, vode spor o tome gde je granica njihovog zanima- J dovi nja i polje rada. S jedne strane zakon kae: Niko ne moe spremati, prodavati i krmiti nijedan lek ako nije diplomirani apotekar, a s druge daje pravo biloberima, konkurentima apo-tekara, monopol da prodaju biljke ili delove lekovitih biljaka, domaih, sveih i suvih" Ovako stilizovani zakoni jo iz doba prve republikanske Pre n ere pokazuju kako na osnovu njih mogu da iskrsnu problemi Kas koje ni stolee borbe nije moglo da rei. Jedino to je postalo jasno u toj uzajamnoj prepirci bilo U je da biljoberi nisu mogli da prodaju: prvo, prekomorske biljke i, drugo, otrovne bilke (reenje kasacije tek 1891. godine), za koje su postojale naroite odredbe. . Ali, biljoberi su ostali uporni u svojoj borbi za pravo da mogu prodavati lekovite biljke, s pravom da savetuju za koje su bolesti dobre i u kojoj koliini (dozi) mogu biti pri-menjene.Njihovi protivnici apotekari odsudno su im to odbijali. Pravo da prodaju lekovito bilje, tvrdili su oni, nije apsolutno, jer zakon kae da niko nema pravo da krmi lekove osim njih". Pravo njihovo ne razlikuje se od prava bakala i drogerista, za koje zakon kae da ne smeju prodavati

nikakav sastav niti meavinu apotekarsku, inae se kazne sumom od 500 franaka (to je za predratno doba bila velika kazna). Znai da biljoberi mogu trgovati na veliko lekovitim biljem, ali ne smeju krmiti na malo i prodavati kao lek.Ova dva gledita na stvari i pravo dovodila su po unutranjosti do bezbrojnih sukoba i parnica pred sudovima, kako viim tako i niim, i nigde se nije moglo postii jedin-stvo, mada je kasacija (1926. godine), da bi uklonila tekoe, donela odluku kojom se jasno odbija gledite biljoberaTim im se reenjem kasnije ne samo zabranjivala prodaja otrovnog bilja domaeg porekla nego im se zabranjivalo i da spravlaju bilo kakvu meavinu bilaka koju bi ponudili kupcima, jer se ta meavina moe smatrati kao lek, a to pravo i monopol, meutim, imaju samo farmaceuti, tj. da spremaju i prodaju lekovite sastave u cilju leenja.Pa ipak, i pored ovog kategorinog reenja nisu svi sudovi prilikom nastalih gonjenja biljobera stali na straiu kasacije i priznali su biljoberima pravo da prodaju bilje u lekovite svrhe, i odbili da smatraju meavinu biljaka za apotekarske sastave, kako zbog lakoe u doziranju tako i zbog njihovog delovanja da ublauju bol; a uz to se ne prodaju na gram nego na delove.Pravniki, dakle, nije bilo jednostavnosti u tom sporu. Kasacija je reila jedno, ali otpor koji se izrodio posle toga izgleda da nije zavrio tu zakonsku borbu. Ona se prenela i u zakonodavno telo.Najzad je jedan od poslanika u skuptini, u ime Komisije za higijenu, podneo ovakvu redakciju novog zakona (17): Svako lice koje ima svedoanstvo biljobera moe drati i pro-davati sve lekovite biljke ili delove lekovitih biljaka, svee ili isuene, pomeane ili ne, izuzimajui otrovne bilke koje su kao takve obeleene u kodeksu" (franc. farmakopeji).Ovim projektom zakona dalo se pravo biljoberima da mogu prodavati i strane biljke, neotrovne.I tu je stvar opet stala, jer je parlament bio uskoro rasputen. Kako je dale postupleno, nije mi poznato. Ali je izvan sumnje da se i kod nas u interesu narodnog zdravla mora to pitanje jednom reiti. Po ugledu na Francusku, mi bismo mogli osnovati takoe jedan Komitet za medicinsko bile" (koji je tamo ustanovljen zakonom od 3. aprila 1918, dakle jo za vreme rata) pri jed-nom od ministarstava (trgovine, narodnog zdravlja ili poljo-privrede) i staviti mu u zadatak da uz pomo pododbora u glavnim mestima u unutranjosti potrai praktian nain i organizuje, razvije i pojaa negovanje i branje lekovitog bilja i njihov promet u zemlji i u inostranstvu; da preduzme mere da ne budu istrebljene i da ne ieznu divlje vrste leko-vitog bilja; da koluje berae, da stvore zajednike (koopera-givne) sunice za bilje, da aklimatiu tue, da neguju naro-ite biljke itd." Tako glasi ukaz o obrazovanju tog komiteta. Taj e komitet", veli se dalje, voditi rauna o celokup-noj proizvodnji i berbi, o koliinama koje mogu da se uvezu i potrebne su za narod, da se nau podesni putevi da tu nudu zadovolje; najzad, pomagati stvaranje novih preduzea i razvijati stara koja uvaju i proizvode dobra iz lekovitog bilja." Pod ovnm poslednjim podrazumevaju se preduzea koja proizvode ulja za drogerije, apoteke i parfimerije. Kao to je poznato, Francuska je bila i ostala prva zeml>a u pogledu proizvodnje raznih mirisa, miriljivih sapuna i likera, a za sve to su joj potrebne esencije koje se dobijaju uglavnom iz bilja. Da bi se te potrebe zadovoljile, osnovano je bilo naknadno Odeljenje za bilne sirovine", potrebne za drogerije, apoteke, destila-ciju i parfimeriju, koje je docnije bilo pridodato prvom ko-mitetu. Taj je komitet sastavljen bio od mnogih strunih i zvaninih lica, meu kojima se nalazi, osim predstavnika mi-nistarstva i lekara, apotekara i drogerista, i predstavnitrgovaca s biljnim semenom. Podaci o svemu tome mogu se nai kod Rolea i Burea. I za pet godina posle osnivanja ovih usta-nova Francuska je dostigla svoj CIA emancipaciju.Koliko je ta oblast bila vana za

optu ekonomiju poje-dinih drava vidi se iz toga to je Nemaka dala velike fis-kalns olakice proizvodnji i prodaji alkohola, koji se mnogo troi pri izvlaenju (spremanju) lekova iz biljaka. Zahvaluju-i tome njihovi preparati lekovi sa ili bez alkohola mogli su da poplave tua trita.Iako ne bismo hteli, ipak moramo misliti na to da kad--tad spremamo veinu lekova u svojoj zemlji od svog lekovitog bilja i svog alkohola, i drugo, da moramo i za drugu granu, vaenje esencija iz bilja za lekove i druge potrebe, uglavnom mirisnu industriju, ma kako ona bila u poetku nepotpuna i nesavrena, takoe stvoriti uslove da ona postane narodna v samostalnaSredstva i puteve gma da nae taj na budui komitet i organizacije koje on stvori.azumljivo je samo po sebi da on mora odrediti i pravac za nauno ispitivanje naeg zemlita u fizikom i hemij-skom pogledu, ukoliko to nedostaje, za bolje kultivisanje leko-vitog bilja, kao i da hemijski kontrolie sadraj u lekovi-tim sastojcima naeg bilja.A ako budemo sposobni za to da bar pomognemo rasprostranjenje onog znanja i rezultata koji su postignuti u drugim zemljama putem broura, knjiga, biljnih biblioteka, slika itd. te da bar teorijski budemo upoznati s napretkom te grane nauke i privrede, svakako e se kod nas nai ljudi koji e privoditi u delo nove zamisli. Moemo rei da su se takvi ljudi ve nali u naoj dravi. 0 GAJENjU LEKOVITOG BIL.A I 0 STATISTICI POTREBNE PROIZVODNjE KOD NAS to se tie treeg i etvrtog pitanja, koja smo pomenuli napred, naime: o 'potrebi gajenja lekovitog bila i tanijem odreivanju potrebnih koliina za potronju u zemlji i izvoz u inostranstvo ta je stvar koliko sloena toliko i prosta. Mi imamo, pored poljoprivrednih fakulteta, dravne bo-tanike bate, poljoprivredne kole i njihove ogledne stanice, dravna dobra, rasadnike u svakom srezu i dravne eko-nomije, i nama ne bi bilo teko da izvrimo opite sa svima lekovitim bilkama koje do sada nisu rasle u naoj zemlji, i da pokuamo da ih aklimatiziramo. Potrebna je samo izvesna organizacija, dobra volja i hrabrost; za godinu-dve MOGLI bismo znati na kakvom terenu i u kome mestu te tue biljke mogu da uspevaju a da njihovo gajenje ne staje skupo. Naa zemlja dala bi dokaz o tome da na njoj bezmalo sve moe roditi i sve uspevati.Gledajui biljokulturnu kartu Francuske ja sam uoio da se najvie bilja gaji i bere na jugu od Liona, u dolnni Rone i s obe njene strane, dakle u celom tom trouglu izmeu cen-tralnog masiva, Primorskih alpa i mora (kome je vrh Lion, a osnovica Sredozemno more) od Monpeljea do italijanske granice. Prema tome, sva naa Makedonija, a naroito trougao ispod Demir-Kapije, koji ima pogodnu klimu, mogao bi se uzeti za kulturu lekovitog bilja. Dojranski srez i evelijski srez s Marijanskim planinama nad njim mogli bi biti dinov-sko ogledno polje" za rasad i ispitivanje svih lekovitih bi-ljaka, od stranih i egzotinih do alpskih. Ja bih ak sav taj kraj odredio za nacionadnu botaniku batu, kako za gajenje tako i za branje divleg dekovitog bil>a. Ali to su pojedinosti. Glavno je prenuti se i poi napred. Dravne vlasti treba ve da savetuju i pozivaju profesore poljoprivrede, agronomije i profesore botanike da upoznaju narod s lekovitim biljem i da o tome dre nastavu uenicima svih koda. Jo jednu stvar imam da osvetlim pre nego to zavrim. U toku pisanja ove knjige mnogi prijatelji, saznavi za njenu sadrinu i namenu, pitadi su ta e na to rei apotekari. Na to sam davao razne odgovore. Sada, kad je ve stvar javna, imam da se pozovem samo na prof. irha, uvenog stru-njaka za farmakognoziju, kome su takoe postavlana takva pitanja. On je rezultat ovog novog pokreta proverio i to saoptio u svojoj najnovijoj knjizi. On kae, od rei do rei, ovako:

korijandar, a zreo plod; 2 nana; 3 podbel. TABLA 40. 1 breza; 2 bunika; 3 kija; 4 afran; Predavanje koje sam odrao u Londonu, jo 29. septembra 1909, s temom, (,Budunost nauke o poznavanju lekovitog bilja') zavrio sam reima ,natrag k biljkama'). Taj moj glas bio je uslien i naao je odziva u vrlo pojaanom interesovanju za gajenje i skuplanje lekovitog bilja.Trgovake kue koje trguju njime izvetavaju me da je obrt kod njih porastao, a i farmakopeje (knjige sa zvaninim dravnim spiskovima dekova), i pored svojih tableta i ampula, nisu umanjile broj lekova od bilja, ve su ih. tavie, poveale. Tako je, npr., nova vajcarska farmakopeja neke domae biljke ponovo uvela. Ali to poveano interesovanje za biljne lmsove vidi se naroito iz toga to se mnogo poelo raditi i na hemijskom i anatomskom prouavanju lekovitog bila. I pravi hemiari sad sudeluju u istraivanjima njegovog sa-stava. Tako je, npr., Ludvig Kreber iz Minhena, da bi upotrebi domaih lekova uravnao put, podvrgao hemijskom pregledu, zbog prethodne orijentacije, itav jedan red biljaka, istraujui naroito sastav njihovih tenih isceevina i zgustaka" (ekstrakta).Kao to smo i mi ponegde u tekstu naveli, tako i prof. irh kae da mnoge biljke, koje upotrebljavaju i nauna i na-rodna medicina, dolaze u ruke fabrikanata i od njih se vraaju u vidu kolaia i staklia za ubrizgavanje, a mnoge se pretvaraju u specijalitete. Od 1923. godine takvih ima na broju preko etrdeset meu njima ak i brezovo lie i koren od peruna!Nije potrebno da dokazujem da se danas na Zapadu, kako u Francuskoj i vajcarskoj tako i u Nemakoj, i mnoge tako-zvane neoficinalne biljke prodaju u velikim koliinama. Uglavnom, s malim izuzetkom, te biljke su sve i pomenute u naoj knjizi. One koje nisu pomenute nisu jo prouene.Ostaje jo fakat da su Francuzi prvi poeli nauno pro-uavati svoje domae biljke, iako su imali velike kolonije. Utoliko pre duni smo i moramo initi to i mi.Mi imamo bogato, raznovrsno podneblje i velike moguno-sti da beremo divlje i gajimo domae lekovito bilje. U najma-nju ruku duni smo da ga populariemo: da angaujemo u branjui primeni njegovoj to vei broj ludi meu apotekarima, lekarima i biljoberima u narodu a sve u interesu podizanja narodnog zdravla i, delom, privrede.Od vraanja medicine pojedinim biljnim lekovima bie koristi i za samu nauku, jer bogatstvo biljnih lekova medicina nije jo potpuno iskoristila. Kad se medicina vie nego to danas ini vrati na njih i proui ih, a ne da juri samo za novim hemijskim lekovima, bie mnogo koristi: nai e se mnogi lekoviti sastojci koji e se moi s uspehom primenjivati.Na sreu obolelog oveka, od pre nekoliko godina tako se i radi. Donose se biljke ak s Himalaja i Anda, kao i iz tropskih krajeva, prouavaju se i neke se ve i primenjuju (abain, efedrin i dr.). Vraanje bilnim lekovima irha moe se smatrati kao svrena stvar.elei da se taj pokret i u nas razvije, ja sam u naoj zemlji, koliko su moje snage dozvoljavale, ovim svojim radom taj pokret pripomogao. Za nauku, kao i za iroku praksu u narodu, to nee ostati bez koristi. Ostaje nam jo dve stvari da uinimo: 1) da damo kalendar kad se pojedine biljke ili njihovi delovi beru, i 2) da sastavimo spisak najpotrebnijih biljaka za jednu domau bilnu apoteku. To neka bude sadrina iduih glava