Efikasno Upravljanje Spektrom

U V O D
1
UVOD ...................................................................................................... 3
1. RADIO FREKVENCIJE KAO RESURS ............................................. 4
1.1. Spektar kao ekonomski resurs ................................................................... 5
1.2. Spektar kao tehniki resurs ........................................................................ 6
2. UPRAVLJANJE RADIO-FREKVENCIJSKIM SPEKTROM ............... 8
2.1. Regulativa u upravljanju radio-frekvencijskim spektrom ............................. 9
2.2. Meunarodna unija za telekomunikacije (ITU) ......................................... 12
2.2.1. ITU-R sektor .......................................................................................... 13
3. FREKVENCIJSKI PLANOVI, VRSTE I KARAKTERISTIKE ............ 15
3.1. Ko vri upravljanje radio frekvencijskim spektrom? .................................. 15
3.2. ta se podrazumeva pod planiranjem spektra? ....................................... 16
3.2.1. Prognoziranje upotrebe spektra ............................................................ 16
3.2.2. Proces planiranja radio-spektra ............................................................. 16
3.3. Vrste frekvencijskih planova ..................................................................... 18
3.3.1. Planovi namene ..................................................................................... 18
3.3.2. Plan raspodele ...................................................................................... 19
3.3.3. Frekvencijska koordinacija i notifikacija ................................................. 20
3.3.4. Planovi dodele ....................................................................................... 21
4. TA ZNAI EFIKASNO KORIENJE SPEKTRA? ....................... 25
4.1. Ekonomska efikasnost ............................................................................. 26
4.2. Tehnika efikasnost .................................................................................. 28
4.3. Funkcionalna efikasnost ........................................................................... 31
5. PRISTUPI U UPRAVLJANJU SPEKTROM ..................................... 32
5.1. Administrativni pristup .............................................................................. 32
5.2. Novi trendovu u upravljanju spektrom ...................................................... 34
5.2.2. Trino orjentisan pristup ...................................................................... 36
5.2.3. Pristup zajednikog korienja - Spectrum commons ........................ 37
6. TEHNOLOGIJE KOJE E OMOGUITI EFIKASNIJE
UPRAVLJANJE SPEKTROM-PRIMERI ............................................... 39
6.1. UWB tehnologija....................................................................................... 39
6.2. Softverski definisan radio ......................................................................... 40
6.2.1. Kognitivni radio (CR) ............................................................................. 41
U V O D

2
7. PROCENJIVANJE VREDNOSTI SPEKTRA .................................... 45
7.1. Administrativne podsticajne cene ............................................................. 45
7.2. Naknada za korienje spektra Spectrum Royalities .......................... 47
7.3. Aukcije ...................................................................................................... 47
7.4. Sekundarna trita ................................................................................... 48
7.5. Naknada trokova regulacije - Cost Rrecovery ...................................... 48
8. MONITORING SPEKTRA ................................................................. 50
9. ZAKLJUAK .................................................................................... 53
Prilog 1. Izvod iz Plana namene RF opsega Republike Srbije ......... 54
Prilog 2. Izvod iz Plana namene RF opsega po ITU-u za isti opseg 55
SPISAK SLIKA I TABELA .................................................................... 56
LITERATURA ........................................................................................ 57

U V O D

3

UVOD
Ovaj rad uraen je na osnovu ITU Toolkit Modula Radio Spectum
Management koji se nalazi na internet stranici http://www.ictregulationtoolkit.org.
Kompleksnosti same teme rada uslovila je korienje mnogobrojne literature koja
se odnosi i na nova tehnoloka dostignua u pogledu efikasnijeg korienja spektra.
Spektar je, kako se smatra, veoma vaan i oskudan prirodni resurs. Broj
frekvencija je konaan i ogranien i kada ne bi postojalo adekvatno planiranje,
upravljanje i koordinacija, signali razliitih korisnika bi se meusobno ometali
(interferirali), a radiofrekvencijski spektar bi postao neupotrebljiv za komunikaciju.
Zbog toga je glavni cilj regulacije optimalna podela spektra na svrhe i korisnike kako
bi to dobro bilo od maksimalne koristi za celo drutvo. Jednostavnije reeno,
oskudnost i iz nje proizlazea opasnost od interferencije su osnovno opravdanje
savremenog sistema regulacije spektra.
U prvom delu rada su dati osnovni koncepti i pitanja vezana za upravljanje
spektrom koja su u principu ne razlikuju mnogo od zemlje do zemlje irom sveta,
ukljuujui pregled razlike izmeu tradicionalne metode upravljanja spektrom i
inovacija i praksi koje e omoguiti korienje spektra na efikasniji nain.
Tradicionalni pristup u upravljanju spektrom u veini zemalja u svetu je
administrativni pristup (Command and Control) a zasnivao se na strogim merama
po pitanju detalja upravljanja spektrom u vreme kada je radio tehnologija bila u
povoju. Meutim ovakva regulatorna praksa, sprecavala je uvoenje i rast novih
tehnologija i servisa. Zato novi pristupi koji su razmotreni u ovom radu ponovo
stavljaju akcenat na uspostavljnje ravnotee izmeu fleksibilnosti u upravljanju
spektrom i sigurnosti potrebne kako bi se izbegla interferencija razliitih korisnika i
servisa. U poslednje vreme panja je fokusirana na kreiranje stvarnih trita spektra
i licenci za njegovo korienje nad kojima se i vlasnitvo i nain korienja spektra
mogu promeniti tokom trajanja licence.
Kapaciteti beinih sistema zavise od tehnologije pomou koje ih koristimo.
Taj kapacitet je promjenjiv, pa prema tome i koliina frekvencija potrebne za
komunikaciju - odnosno mera oskudnosti radiofrekvencijskog spektra - nije konana
vrednost koje je mogue jednom zauvek utvrditi. Zbog toga drugi deo rada stavlja
akcenat na potrebu smanjenja barijera za ulazak novih tehnologija koje e
omoguiti efikasnije korienje spektra a to su pre svega UWB i softverski
definisan radio.

R A D I O F R E K V E N C I J E K A O R E S U R S

4
1. RADIO FREKVENCIJE KAO RESURS
Radio frekvencije su veoma vaan i ogranien prirodan resurs. Ovaj
deficitarni resurs se koristi za sve oblike beinih komunikacija, ukljuujuci radio i
televiziju, mobilnu telefoniju, telefonske radio relejne veze, za vaduhoplovu i
pomorsku navigaciju, satelitsku kontrolu i komunikaciju, sa veoma velikim brojem
usluga za kranje korisnike. Spektar je kljuan resurs za nove i industrije u razvoju
zasnovane na tehnologiji. Takoe spektar predstavlja veoma vano proizvodno
sredstvo u pruanju mnogih javnih servisa. Razvoj i upravljanje spektrom zbog toga
ima bitnu ulogu u razvoju ekonomije i informacionog drutva.
Ovaj resurs koriste firme, domainstva, javni organi, ukljuujui sigurnosnu i
bezbednosnu komunikaciju koja se koristi za sisteme odbrane i bezbednosti,
kontrolu vazdunog saobraaja, razliite vrste radara, irokopojasne komunikacije,
nauna istraivanja itd.

Kao resurs, spektar ima i tehniku i ekonomsku dimenziju:

Ekonomski efikasno korienje spektra podrazumeva maksimizaciju
vrednosti dobara i usluga proizvedenih raspoloivim spektrom, ukljuujui i
vrednost javnih dobara i usluga obezbeenih od strane vlade.
U sustini, tehnika efikasnost podrazumeva potpuno korienje svog
raspoloivog spektra. Dve mere tehnike efikasnosti su zauzetost spektra i
brzina prenosa podataka. Vreme moe biti korieno kao mera tehnike
efikasnosti u smislu koliko je konstantna ili obilna upotreba spektra u
vremenu. Brzina prenosa podataka odnosi se na koliinu prenetih podataka
u zavisnosti od dodeljene vrednosti propusnog frekventnog opsega.


5
1.1. Spektar kao ekonomski resurs
Spektar kao ekonomski resurs je neuobiajen u smislu neiscrpnosti i
nemogunosti da se skladiti. Nasuprot nafti ili vodi, spektar se svojim korienjem
nikad nece iscrpeti, ali zato moe postati veoma zaguen. Takoe ne moe se
akumulirati za kasniju upotrebu. Ovi faktori postavljaju akcenat na pronalaenje to
efikasnjih procesa koji e omoguiti dostupnost spektra za svrhe koje e biti
najkorisnije za celo drutvo. Upravo zbog toga to se spektar koristi za veliki broj
razliitih primena, odluivanje izmeu istih u sluaju nedostatka spektra je veoma
problematino. Spektar je lokacijski specifian i zbog toga se moe koristit samo za
pruanje servisa na odreenoj teritoriji.
U Tabeli 1. dat je pregled poreenja spektra sa razliitim ekonomskim
resursima kao to su zemlja, nafta, voda.
Tabela 1. Poreenje spektra sa drugim prirodnim resursima
SPEKTAR ZEMLJA NAFTA VODA
Da li je resurs
varijabilan,
raznovrstan
Da Da Ne mnogo Ne mnogo
Da li je deficitaran? Da Da Da Da
Da li moe biti
produktivniji
Da Da Da Ne
Da li odrziv, obnovljiv Da Delimicno Da Da
Da li se moe skladistit
za kasniju upotrebu
Ne Ne Da Da
Da li se moe izvoziti Ne ne Da da

Ekonomski uticaj korienja spektra kao proizvodnog sredstva je posebno
oigledan u mobilnoj telefoniji. Ekonomisti su procenili da je poveanje u penetraciji
mobilne telefonije u zemljama u razvoju bilo propraeno znaajnim poveanjem
bruto nacionalnog dohotka (GDP) po glavi stanovnika. Ove studije [1] su pokazale
da 10% razlike u nivou mobilne penetracije doprinosi 0.6% razlike u godinjoj stopi
rasta izmeu u svemu drugom identinih zemalja u razvoju.
Slika 1. ilustruje vanost ulaganja u ICT sektor za rast bruto nacionalnog
dohotka u OECD zemljama. ITU izvetaj iz 2003. godine navodi da je te godine broj
ICT korisnika bio 2.7 milijardi, od ega 1.5 milijardi mobilnih korisnika a 700 miliona
internet korisnika. Mobilne komunikacije se veoma vane za zemlje u razvoju koje
ine 56% ukupnog broja mobilnih korisnika a u skorasnjoj budunosti predvia se
rast na 79%.


6
0.0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
1.0
A
u
s
t
r
a
l
ia
U
n
it
e
d

S
t
a
t
e
s
S
w
e
d
e
n
D
e
n
m
a
r
k
U
n
it
e
d

K
in
g
d
o
m
B
e
lg
iu
m
C
a
n
a
d
a
J
a
p
a
n
N
e
w

Z
e
a
la
n
d
S
p
a
i
n
N
e
t
h
e
r
l
a
n
d
s
P
o
r
t
u
g
a
l
F
in
la
n
d
I
r
e
la
n
d
G
r
e
e
c
e
I
t
a
l
y
G
e
r
m
a
n
y
F
r
a
n
c
e
A
u
s
t
r
i
a
%
1990-95 1995-2003 (1)

Slika 1. Uticaj ulaganja u ICT sektor na rast bruto nacionalnog dohotka
1.2. Spektar kao tehniki resurs
Sa tehnike take gledita, radio spektar je deo elektromagnetnog spektra
koji nosi radio talase. Radio-frekvencija je osnovni fiziki parametar
elektromagnetnih talasa ili radio-talasa koji se slobodno prostiru kroz prostor i ije
se vrednosti, po konvenciji, nalaze u opsegu od 9 kHz (hiljada ciklusa u sekundi) do
3.000 GHz (milijardi ciklusa u sekundi). Frekvencija talasa je broj cilkusa
generisanih u sekundi. Elektromagnetni talasi obuhvataju iroko frekvencijsko
podruje u kom se dele na radio-talase, infracrvene, svetlosne, ultraljubiaste,
rendgenske, kosmike i gama zrake. Na Slici 1. je prikazan elektromagnetni spektar
(EMS) sa navedenim podelama.
Jedan ciklus
Talasna duina
Signal vie frekvencije ima
krau talasnu duinu
Manja frekvencija,
vea talasna duina

Jedan cilkus = 1 Hz
Slika 2.Signali razliitih frekvencija

Slika 3. Podela EM spektra

7
Glavna osobina spektra su propagacione osobine i koliina informacija koja
se moe preneti. U sutini, signali na veim frekvencijama i kraim talasnim
duinama trpe vea slabljenja i dostiu krae distance ali zato mogu nositi veu
koliinu informacija. Ova fizika karakteristika spektra ograniava njegovu
pogodnost za razliite primene. Odreeni delovi spektra, kao recimo UHF opseg
300-3000MHz, su veoma podesni za pruanje irokog opsega usluga pa zbog toga
postoji velika zahtevnost za ovim delom spektra. (Tabela 2.)
Tabela 2.Podela radio frekvencijskog spektra
OPSEG NAZIV FREKVENCIJA PROPUSNI OSPEG TEHNIKA PRIMEMA
VLF (Very Low
Frequency)
mirijametarski talasi 3 kHz 30 kHz Veoma uzak
komunikacija s
podmornicama
LF (Low Frequency)
dugi talas (DV),
kilometarski talasi
30 kHz 300 kHz Veoma uzak
radio, radijski satovi, radio
navigacija
MF (Medium
Frequency)
srednji talas (SV),
hektometarski talasi
300 KHz 3 MHz uzak AM difuzija
HF (High
Frequency)
kratki talas (KV),
dekametarski talasi
3 MHz 30 MHz irok radio
VHF (Very High
Frequency)
ultrakratki talas
(UKV), metarski talasi
30 MHz 300 MHz Veoma irok
radio, televizija, radar, PCS,
Wan
UHF (Ultra High
Frequency)
mikrotalasi,
decimetarski talasi
300 MHz 3 GHz Veoma irok
televizija, mobilna telefonija
(npr. GSM), beine
raunarske mree (npr. Wi-
Fi), PCS, Wan
SHF (Super High
Frequency)
centimetarski talasi 3 GHz 30 GHz
Veoma irok do
1GHz
radar, usmerene veze,
satelitska televizija, PCS,
Wan, fiksna be.
EHF (Extremely
High Frequency)
milimetarski talasi 30 GHz 300 GHz
Veoma irok do
10GHz
Usmerene veze, PCS,
sateliti

Talasi iz UHF, SHF i EHF opsega su kolektivno poznati kako mikrotalasi
zbog njihove male talasne duine (mala u poreenju sa drugim talasnim duinama
radio-talasa, a ne sa talasnim duinama u celom EMS). Njihov velik propusni opseg
i kratko prostiranje ine ih veoma korisnim za telekomunikacije. Takoe, imaju i
nedostatke u vidu da se lako blokiraju pri nailasku na prepreke kao to su zidovi ili
brda i slabe usled kie ili oblaka. Mikrotalasni spektar je podeljen unutar svojih
opsega na podosege koji su dati u tabeli. Veina digitalnih mobilnih sistema radi u
S-opsegu, dok satelitski sistemi esto alju podatke u K-opsegu a primaju ih u C-
opsegu.
Tabela 3. Podela mikotalasnog spektra
TALASNA DUINA FREKVENCIJA(GHz) OPSEG UPOTREBA U KOMUNIKACIJAMA
193-769 mm 0. 4-1. 5 L radio-difuzija i mobilna sluba
57. 7-193 mm 1. 5-5. 2 S mobilna sluba
48. 4-76. 9 mm 3. 9-6. 2 C satelitski sistemi
27. 5-57. 5 mm 5. 2-10. 9 X fiksni beini servisi, satelitski s.
8. 34-27. 5 mm 10. 9-36 K fiksni beini servisi, satelitski s.
6. 52-8. 34 mm 36-46 Q fiksni beini servisi
5. 36-6. 52 mm 46-56 V budui satelitski sistemi
3. 00-5. 36 mm 56-100 W budui satelitski sistemi
U P R A V L J A N J E R A D I O - F R E K V E N C I J S K I M S P E K T R O M

8
2. UPRAVLJANJE RADIO-FREKVENCIJSKIM
SPEKTROM
Spektar je, kako se smatra, veoma vaan i oskudan prirodni resurs. Broj
frekvencija je konaan i ogranien i kada ne bi postojalo adekvatno planiranje,
upravljanje i koordinacija, signali razliitih korisnika bi se meusobno ometali
(interferirali), a radiofrekvencijski spektar bi postao neupotrebljiv za komunikaciju.
Zbog toga je glavni cilj regulacije optimalna podela spektra na svrhe i korisnike kako
bi to dobro bilo od maksimalne koristi za celo drutvo. Jednostavnije reeno,
oskudnost i iz nje proizlazea opasnost od interferencije su osnovno opravdanje
savremenog sistema regulacije spektra.
U dokumentima Meunarodne unije za telekomunikacije (ITU) se upravljanje
spektrom definie kao "kombinacija upravnih, naunih i tehnikih postupaka
potrebnih da se obezbedi delotvoran rad radio-komunikacijskih urcdaja i slubi bez
prouzrokovanja tetnih smetnji". Uopteno moe da se kae da regulacija
radiofrekvencijskog spektra predstavlja upravljanje i kontrolu od strane organa
javne vlasti nad onim delom podruja elektromagnetnih zraenja koji moe sluiti za
beinu komunikaciju (izmeu 3 kHz i 300 GHz). Vlast, odnosno regulatorne
agencije za podruje beinih komunikacija odreuju precizne namene razliitih
delova spektra i dodeljuju ekskluzivna prava korienja pojedinih frekvencija na
odreenim lokacijama pravnim subjektima: privatnim (kao to su medijske i
telekomunikacijske kompanije), ali i dravnim (ukljuujui i obrambeni sistem).
Postoje 4 glavne oblasti u menadmentu spektra:
Planiranje spektra podrazumeva rasporeivanje delova spektra za tano
odreene upotrebe u saglasnosti sa meunarodnim zakonima , tehnikim
standardima, nacionalnim prioritetima i politikama.
Autorizacija spektra podrazumeva davanje prava pristupa spektru
korienjem radio komunikacione opreme i kao i ovlaenje radio operatera
da korienjem spektra prua razliite usluge pod odreenim uslovima.
Ininjering spektra podrazumeva razvoj standarda za elektromangentnu
kompatibilnost opreme koja emituje ili je osetljiva na radio frekvencije.
Kontrola spektra podrazumeva nadzor nad korienjem radio spektra i
sprovoenje kontrolnih mera nad neautorizovanim korienjem spektra.

Planiranje radio-frekvencijskog spektra (RFS) predstavlja neodvojivu i
najosetljiviju funkciju kompleksnog upravljanja RFS i ima tri povezana dela - izradu
frekvencijskih planova, koordinaciju i notifikaciju i licenciranje. (Slika 4.)

9

Slika 4. Elementi upravljanja radio-frekvencijskim spektrom.
2.1. Regulativa u upravljanju radio-frekvencijskim
spektrom
Regulativa koja se odnosi na upravljanje RFS obuhvata pravila i propise
kojim se ureuju procesi upravljanja radio-komunikacijama na pravnoj osnovi.
Regulativa pokriva oblasti kao to su propisi za sticanje i obnavljanje licence,
tehniki standardi, procedure autorizacije opreme, planiranje kanala i operacione
zahteve. Iz ovoga sledi da su osnovne funkcije regulative: efektivno nadgledanje
trita kako bi se osiguralo ravnomerno nadmetanje, licenciranje, raspored
frekvencija i usvajanje standarda.
Administracija jedne zemlje treba da proceni nivo regulative koji je
neophodan za ostvarivanje nacionalnih ciljeva i koji je u saglasnosti sa
meunarodnim sporazumima. Prilikom razvoja regulativa za upravljanje korienja
spektra, organizacija upravljanja spektrom treba da je voena nacionalnim naelima
i da obezbedi da su ove regulative u skladu sa nacionalnim ciljevima. Ono to se
zahteva je da reglulative koje su izloene u domaim zakonima ne budu u konfliktu
sa meunarodnim regulativama.
U oblasti radio-komunikacija, razlikuju se:
meunarodna (internacionalna)
nacionalna (dravna)
regulativa novih integracija

10
Meunarodna regulativa obuhvata ureivanje odnosa meu dravama i kao
takva je deo meunarodnog javnog prava. Odnosi izmeu drava u oblasti radio-
komunikacija i ire, se ureuju:
bilateralnim ili multilateralnim ugovorima i
kroz meunarodne organizacije koje su takoe bazirane na mulitilateralnim
meunarodnim ugovorima.
Nacionalna regulativa predstavlja zbir zakonskih i podzakonskih akata jedne
drave kojima se regulie korienje RFS, zatim niz upravnih i tehnikih postupaka i
mera za sprovoenje meunarodnih i nacionalnih propisa.
Regulativa novih integracija je specifina po svom mestu i opsegu, kao to je
sluaj sa regulativom Evropske unije (EU), Saveta Evrope itd. Upravljanje spektrom
je postalo vano ekonomsko i politiko pitanje tako da i regionalne organizacije
pokuavaju da utiu na telekomunikacione politike u svetu. Evropski parlament i
konzilijum ministara je 7. marta 2002. godine usvojio etiri nove direktive za
regulaciju u telekomunikacijama (Tabela 4.) a na snazi su od 2003. godine
Tabela 4. Nove evropske direktive za regulaciju u telekomunikacijama [2]
Propis Evropske Unije Delokrug Propis u Srbiji
Nadleno
ministarstvo
Directive 2002/22/EC of the European
Parliament and of the Council of 7
March 2002 on universal service and
users' rights relating to electronic
communications networks and services
(Universal Service Directive)
o univerzalnoj usluzi i pravima krajnjih
korisnika u vezi sa elektronskim
komunikacijskim mreama i uslugama
(direktiva o univerzalnoj usluzi) radi
obezbeivanja kvalitetnih javno dostupnih
usluga u Zajednici kroz efikasnu
konkurenciju i izbor
Zakon o
telekomunikacijama
Ministarstvo za
kapitalne
investicije

March 2002 on a common regulatory
framework for electronic
communications networks and services
(Framework Directive)
utvruje usklaen okvir za regulisanje
elektronskih komunikacijskih usluga,
elektronskih komunikacijskih mrea,
povezanih objekata i povezanih usluga.
Ona propisuje zadatke nacionalnih
regulatornih organa i utvruje niz postupaka
radi obezbeivanja usklaene primene
regulatornog okvira u Zajednici.
Zakon o
telekomunikacijama
Ministarstvo za
kapitalne
investicije

March 2002 on the authorisation of
electronic communications networks
and services (Authorisation Directive)
o izdavanju dozvola za elektronske
komunikacijske mree i usluge (direktiva o
izdavanju dozvola) radi implementiranja
unutranjeg trita u elektronske
komunikacijske mree i usluge kroz
usklaivanje i pojednostavljivanje uslova i
izdavanja dozvola radi njihovog lakeg
dobijanja
Zakon o
telekomunikacijama
Ministarstvo za
kapitalne
investicije

March 2002 on access to, and
interconnection of, electronic
communications networks and
associated facilities (Access Directive)
u okviru postavljenom direktivom
2002/21/EZ, ova direktiva usklauje nain
na koji drave lanice reguliu pristup
elektronskim komunikacijskim mreama i
kapacitetima i njihovo meusobno
povezivanje i ima za cilj utvrivanje
regulatornog okvira u skladu sa unutranjim
principima trita za odnose izmeu
snabdevaa mrea i usluga koji odlikuju
odriva konkurencija, interoperatibilnost
elektronskih komunikacionih usluga i koristi
za potroaa
Zakon o
telekomunikacijama
Ministarstvo za
kapitalne
investicije

Direktive EU za regulaciju u telekomunikacijama imaju za cilj usklaivanje
regulacije u zemljama lanicama. Ovaj dodatni cilj regulacije usmeren je ka
stvaranju jedinstvenog evropskog trita. Na taj nain direktive EU specificiraju tip

11
regulacije koji bi trebala ili ne bi trebala usvojiti zemlja lanica i sadre mnoge
smernice u smislu administrativnih mera. Ove direktive ne predstavljaju precizno
sadraj nacionalnih zakona i regulatornih pravila mada imaju veoma veliki uticaj na
njih.
Ovaj regulaorni paket odrazava sve veu vanost European Commission u
vezi sa radom nacionalnih regularonih tela u Evropi. Ovim se pozivaju regulatori iz
svih evropskih zemalja na to bolju saradnju u cilju postizanja bolje koordinacije
politika i harmonizaovanog i efikasnog korienja spektra u poljima elektronskih
komunikacija, transporta, istraivanja i razvoja. Ove odluke uspostavljaju procedure
za lake kreiranje politika kako bi se ispotovali njeni ekonomski, sigurnosni,
zdravstveni aspekti, kao i aspekti javnih interesa, slobode izraavanja, kulturni,
socijalni i tehniiki aspekti politika, a sve u cilju optimizovanog korienja spektra i
izbegavanja tetnih posledica interferencije. Takoe, jedan od glavnih ciljeva ovih
direktiva je smanjenje razlika izmeu zemalja EU u nainu izdavanja licenci za
mobilne servise. Kao posledicu regulative novih integracija imamo i tabele namene
vezane za te integracije. Evropski odbor za radio-komunikacije u sastavu Evropske
konferencije potanskih i telekomunikacionih prava sainjava detaljne tabele
namene u formi izvetaja i odluka, kojima pristupaju, zavisno od stepena
prilagoenosti nacionalnih propisa, uprave pojedinih zemalja.
Meunarodni ugovor predstavlja pravni akt koji proizilazi iz saglasnosti volja
dvaju ili vie subjekata meunarodnog prava, a cilj mu je da izazove odreeno
pravno dejstvo. Subjekti meunarodnog javnog prava su drave, koje u ovoj (i
drugim) oblastima deluju preko svojih organa. Primenjeno na regulativu u
telekomunikacijama, ovo znai da npr. ugovor o koordinaciji (uskladivanju)
frekvencija u oblastima graninim za dve zemlje potpisuju drave preko svojih
organa. Korisnici radio-frekvencijskog spektra (npr. radio-difuzne organizacije)
takoe ostvaruju saradnju sporazumima (npr. sporazum o uzajamnom preuzimanju
programa), ali ti sporazumi nemaju snagu i znaaj meunarodnih ugovora.
Pored meunarodnih ugovora, kao osnovnih dokumenata, u regulativi
telekomunikacija postoji itav niz drugih znaajnih dokumenata. Veina od njih ima
snagu manju od meunarodnih ugovora, ali su takoe obavezujui. Neki dokumenti
pak nemaju snagu obaveza ve upuivanja.
Pravilnici (eng. regulations) su po pravilu sveobuhvatni i obimni dokumenti
tehnike sadrine. Oni su pridrueni ugovorima (npr. konvencijama) i shodno tome
imaju obavezivajuu snagu. Rezolucije su zakljuci konferencija koji iskazuju volju
uesnica. Preporuke (eng. recommendations) su usaglaeni propisi o pojedinim
postupcima i metodama koji formalno nemaju obavezujuu snagu, ali ih po praviiu
sve potpisnice potuju. Odluke imaju slian status kao rezolucije, ali su konkretnije.
Standardi (norme) su veoma vaan elemenat savremene tehnike
regulative koji omoguuju nesmetano funkcionisanje tehnikih sistema irom sveta.
Pripremaju ih i usvajaju posebne meunarodne (svetske i regionalne) organizacije.

12
2.2. Meunarodna unija za telekomunikacije (ITU)
Budui da se radio talasi ne zaustavljaju na dravnim granicama, za efikasnu
regulaciju i kontrolu nad spektrom neophodno je uspostavljanje meunarodnih
standarda i saradnje. Takvo meunarodno usklaivanje na globalnom nivou,
osnovna je odgovornost Meunarodne unije za telekomunikacije (ITU) i, posebno,
njenog sektora za radiokomunikacije (ITU-R).
Meunarodni regulacioni okvir za korienje radio frekvencija je postavljen
sporazumom ratifikovanim od strane zemalja lanica ITU. U skladu sa ovim
regulatornim sistemom, zemlje u svetu upravljaju korienjem svog nacionalnog
spektra.
Meunarodna unija telekomunikacija je 1947. godine postala specijalizovana
agencija Ujedinjenih nacija za telekomunikacije. Od tada ITU je osnovni forum koji
kreira naine i uslove razvoja telekomunikacija u svetu. U tom smislu glavni zadaci
ITU-a su:
Osiguravanje brzog i definisanog povezivanja razliitih delova svetske
mree koja je realizovana korienjem razliitih tehnologija i
Obezbeivanje pravilnog korienja ogranienih resursa kao to su
frekvencijski spektar i plan numerisanja.
ITU ima 189 zemalja lanica od ega vie od 80% su zemlje u razvoju i vie
od 659 lanica sektora koje predstavljaju iroki spektar organizacija koje se bave
telekomunikacijama ukljuujui glavne ponuae servisa, institute i organizacije za
razvoj infrastrukture i proizvoae opreme.
Svaka nova tehnologija zahteva novu seriju ITU preporuka i odgovornost
ITU-a da koordinira zajedniki pristup postojeih tehnologija irokom spektru novih
tehnologija. Ona nije globalni autoritet poput dravnog regulatora, jer drave lanice
ITU same piu i usvajaju meunarodna pravila. ITU u stvari ne diktira standarde, on
daje preporuke i servis za podrku organizacijama i telima koja se bave
telekomunikacionim razvojem i standardizacijom. Vodei inenjeri i eksperti iz
velikih i malih telekomunikacionih kompanija, od operatera do idustrije i
administracija rade u Studijskim komisijama angaovani na neprekidnom procesu i
naporu da odre globalne telekomunikacione sisteme otvorene i pristupane svima.
To ini ITU autoritativnim izvorom informacija o telekomunikacijama koje
predstavljaju jedan od osnovnih alata proizvoaima, operaterima i ponuaima
servisa.

13

Slika 5. Organizacija ITU-a
Svoju misiju Unija ostvaruje kroz aktivnosti:
o Tri sektora:
Sektora za radiokomunikacije ITU-R,
Sektora za standardizaciju telekomunikacija ITU-T i
Sektora za razvoj ITU-D.
o Konferencije opunomoenika vlada zemalja lanica ITU
Sektorskih konferencija i skuptina
Svetskih foruma o politici telekomunikacije i
TELECOM izlobi i foruma.
2.2.1. ITU-R sektor
Radiokomunikacioni sektor, ITU-R, ima misiju u upravljanju radio-
frekvencijskim spektrom, satelitskim orbitama, ogranienim prirodnim resursima za
ijim korienjem postavljaju zahteve servisi, kao to su fiksna telefonija, servisi
mobilne, difuzne, amaterske mree, servisi za istraivanje svemira, meteorologiju,
globalno pozicioniranje, nadgledanje ivotne sredine i osiguravanje ljudskih ivota
na moru i u vazduhu.
U okviru ove misije specifina uloga ITU-R-a se ogleda u sledeem:
Podela opsega radio-frekvencijskog spektra na racionalnoj, ravnopravnoj,
efikasnoj i ekonominoj osnovi, alokaciji radio frekvencija i registracija
dodeljenih frekvencija i pridodatih orbitalnih pozicija u geostacionarnoj

14
satelitskoj orbiti sa ciljem izbegavanja tetnih interferencija izmeu radio
stanica razliitih zemalja;
Kordinacija napora da se izbegnu tetne interferencije izmeu radio
stanica razliitih zemalja i unapredi korienje radio frekvencija i
geostacionarnih satelitskih orbita za radiokomunikacione servise.
ITU-R ostvaruje svoje regulatorne i politike funkcije preko Svetskih (World
Radio Conference-WRC) i Regionalnih (Regional Radiocommunication Conference-
RRC) konferencija i Radiokomunikacione skuptine (Radiocommunication
Assembly), podranih radom Studijskih komisija (Study Group-SG). Sastanci ovih
tela odravaju se regularno na etiri ili dve godine.
Vie od 1500 strunjaka iz svih vrsta telekomunikacionih organizacija i
industrije iz celog sveta radi u okviru Studijskih komisija:
SG 1 Upravljanje spektrom (Spectrum Management)
SG 3 Propagacija radio talasa (Radiowave Propagation)
SG 4 Fiksni satelitski servis (Fixed-satellite service)
SG 6 Difuzni servisi (Broadcasting services - terrestrial and satellite)
SG 7 Servisi za potrebe nauke (Science services)
SG 8 Mobilni, radio-odreeni, amaterski i odgovarajui satelitski servisi (Mobile,
radiodetermination, amateur and related satellite services)
SG 9 Fiksni servis (Fixed Service)
CPM Sastanci za pripremu konferencije (Conference preparatory meeting)
CCV Kordinacioni komitet za terminologiju (Coordination Committee for
Vocabulary)
SC Specijalni komitet za pitanja regulative/procedure (Special Committee for
regulatory/procedure Issues)
Uz aktivnosti koje se odvijaju u okviru administracije ITU-a, esti su i
bilateralni i multilateralni sporazumi koji reguliu korienje spektra van nacionalnih
granica. Postoje dve vrste meunarodnih aktivnosti: projektne aktivnosti i
transakcijske aktivnosti. Meunarodne projektne aktivnosti imaju definisan datum
poetka i kraja, kao to je Svetska Konferencija o Radiokomunikacijama.
Meunarodne transakcione aktivnosti, poput zahteva za koordinaciju frekvencija, su
kontinualne prirode.
Neke funkcije upravljanja spektrom (na primer, provera korienja licenci ili
ininjerski radovi) mogu biti outsource-ovane ili ugovorno prenesene na privatna
tela ili ak organizacije u drugim zemljama. Odluka o tome se donosi na osnovu
najefikasnijeg naina obavljanja funkcija.

F R E K V E N C I J S K I P L A N O V I , V R S T E I K A R A K T E R I S T I K E

15
3. FREKVENCIJSKI PLANOVI, VRSTE I
KARAKTERISTIKE
3.1. Ko vri upravljanje radio frekvencijskim spektrom?
Na nivou drave, za upravljanje spektrom moe biti zaduena vlada, tanije
deo ministarstva, ili nezavisno regulatorno telo koje posluje u skladu sa zakonskim
mandatom ili zadatim smernicama. Takoe, moe biti preputeno industriji na
samoupravljanje ili dodeljeno menaderu (propusnog) opsega. Menader opsega
se bavi iznajmljivanjem dozvola za korienje spektra zainteresovanim stranama na
komercijalnoj bazi. U predloenom pravilniku Federalne Komisije za Komunikacije,
menaderu opsega se daje privilegija da dozvoljava strankama da grade i upravljaju
stanicama na bilo kojoj lokaciji u okviru licencirane oblasti i na bilo kom kanalu iz
opsega za koji je zaduen menader. Izbor odreene opcije zavisi od istorijskih i
institucionalnih okolnosti date drave. Kljuno pitanje je ta daje najbolje rezultate.
Vladini aranmani za regulisanje upravljanja spektrom se razlikuju irom
sveta, ali generalno se mogu svrstati u dve kategorije:
1. Regulatorno telo je nezavisna agencija, obino uspostavljena
zakonodavnim aktom, sa definisanom ulogom i odgovornostima, ili
2. Regulatorno telo je deo vladinog ministarstva.

Nakon liberalizacije i deregulacije telekomunikacionog trita irom sveta
telekomunikacione odgovornosti u upravljanju spektrom preuzimaju nezavisni,
profesionalni regulatori. Ova regulatorna tela imaju zadatak da stvore uslove za
otvoreno trite i ravnopravan poloaj svih uesnika u sektoru telekomunikacija, pri
emu e biti obezbeen opte drutveni interes u razvoju ovog sektora i drutva u
celini.
Osnovne funkcionalne odgovornosti regulatornog tela:
Planiranje i regulative upravljanja spektrom;
Finansiranje, ukljuujui i dabine, upravljanja spektrom;
Namena i raspodela frekvencijskih opsega;
Dodeljivanje i licenciranje frekvencija (ukljuujui i nelicencirane dodele);
Nacionalna saradnja i konsultacije;
Meunarodna i regionalna saradnja ukljuujui frekvencijsku kooperaciju i
notifikaciju;
Standardi, specifikacije i autorizacija opreme;
Nadzor spektra;
Inspekcije i istrage u spektru;

16
Funkcije podrke upravljanja spektrom koje ukljuuju:
administrativne i legalne funkcije
kompjutersku automatizaciju
upravljanje spektrom
trening.

Dobro upravljanje ukljuuje i transparentne protokole za utvrivanje
odgovornosti i pravinosti. Dok odluke o alokaciji spektra (za razliite vidove
korienja) i dodeli spektra (pojedinanim korisnicima) neizbeno odslikavaju
smernice dravne politike, meanje vlade ili politikih starnaka u detaljne odluke,
npr. koja firma e dobiti odreenu licencu, treba maksimalno izbegavati. Podsticaj
za ovakvo ponaanje je vee poverenje investitora i, naposletku, bolji kvalitet
usluga za krajnje korisnike. Da li je za upravljanje spektrom bolja nezavisna
agencija ili vladino regulatorno telo zavisi od datih okolnosti. U nekim zemljama
agencije su vie podlone uticaju interesnih grupa, u drugim, podlonija je vlada.
Stoga je teko predloiti jedinstveno pravilo.
3.2. ta se podrazumeva pod planiranjem spektra?
3.2.1. Prognoziranje upotrebe spektra
Sva predvianja su rizina do neke granice, ali odluke vezane za budue
zahteve spektra mogu biti poboljane ako se uzime u obzir dobro strukturirana i
paljivo analizirana prognoziranja. Predvianja upotrebe, tehnologija, zaguenja itd.
su veoma korisna u procesu upravljanja spektrom, posebno za donoenje odluke o
alokaciji spektra.
3.2.2. Proces planiranja radio-spektra
Obezbeivanje efikasne i efektne upotrebe frekventnog opsega zahteva
planiranje. Proces planiranja spektra pokriva svaku akciju upravljanja spektrom ili
odluku koja je direktno odgovorna za to kako e spektar biti korien. Planove treba
redovno aurirati. Glavna uloga rukovodioca spektra je da odgovore na trenutne i
budue potrebe korisnika da bi upravljali spektrom na takav nain na koji bi
postojala dugorona optimizacija upotrebe spektra u nacionalnom interesu. Cilj je
da se osigura dostupnost spektra kada za njim postoji potreba.
Planovi se obino odnose na odgovarajue vremenske okvire:

17
1. Dugorono (strateko) planiranje (10 godina i due) je potrebno za
predvianje potreba za frekventnim opsegom u dalekoj budunosti.
Takvo dugorono planiranje mora uzeti u obzir potrebu da se napravi
mesta za korienje spektra u svrhe koje se ne mogu predvideti u
vreme planiranja.
2. Srednjerono planiranje (5 do 10 godina) je potrebno da se ustanovi
koje promene napraviti u regionalnim, okrunim, nacionalnim i
lokalnim politikama upravljanja spektrom da bi se izalo u susret
potrebama korisnika i tehnologije u razvoju koje su ve identifikovane.
3. Kratkorono planiranje uzima u obzir pitanja koja zahtevaju rezolucije
ili sisteme koji bi trebalo da budu implementirani u roku od 3 do 5
godina.
Kao podrka planiranju koriste se razne metode prognoziranja.
Prognoziranje se definie kao proces i metode procene zahteva za spektrom
baziranih na projekcijama. Predvianje primene novih tehnologija ili trendova
zahteva za spektrom su kljuni u procesu donoenja odluka o tome kako e se
spektar koristiti u budunosti. Rukovodioci spektra mogu bazirati ovakvu prognozu
na empirijskim metodama i potpuno informisanom rasuivanju.
Kljuna pomo u planiranju spektra i u razvijanju politike planiranja je
poznavanje nivoa korienja razliitih dodeljenih opsega. Za oekivati je da e
zahtevi za ''privatne mobilne radio-veze'' (npr. taxi slube) nastaviti da se
poveavaju pogotovo u velikim gradovima. Takoe, treba oekivati da e se zahtevi
za mobilnim mreama stalno poveavati. Planiranje spektra u cilju da postane vie
raspoloiv, npr. pomeranjem fiksnih servisa na vie frekvencije, je dugoroan
proces.
Uvek e morati da postoji kompromis izmeu potrebe za stabilnom politikom
i potrebe da se bude prilagodljiv na brzo promenljive zahteve i tehnologije. U
oblastima gde postoji percepcija nesigurnosti i nestabilnosti nee doi do priliva
investicija. U razvoju smernica i planova za upotrebu spektra, konsultacije sa
zainteresovanim stranama i transparentnost su veoma vani.
Jedan od veih izazova sa kojima se suoavaju regulatori spektra i
menaderi je realokacija spektra. Kada se frekvencije koriste u jednu svrhu,
decenijama, teko je realocirati te frekvencije za drugu namenu. Jedan od velikih
problema su regulatorni trokovi. Razliiti pristupi su korieni od strane razliitih
regulatora spektra u cilju reenja ovog problema. Neki jednostavno zahtevaju od
korisnika da preuzme trokove na sebe. U drugom sluaju, oni koji profitiraju od
promene su ili podstaknuti ili se od njih zahteva da nadoknade deo ili celokupne
trokove tranzicije trenutnog korisnika. Jo jedan pristup je da regulator ustanovi
fond za realokaciju (refarming fund) u koji e se slivati deo prihoda.
Realokacija spektra moe biti vrlo intenzivan proces koji ukljuuje mnotvo
razliitih interesnih grupa. Opti je stav da oni koji profitiraju od korienja spektra
treba da plate trokove njegovog regulisanja. Dok delovi spektra ije korienje se

18
naplauje mogu generisati prihode, to nije sluaj sa nelicenciranim (besplatnim)
frekventnim opsezima. Finansiranje regulatornih aktivnosti i promena u
nelicenciranim opsezima je najefikasnije vriti kroz opte poreske prihode. Takvi
regulatorni trokovi su obino vrlo mali.
3.3. Vrste frekvencijskih planova
Od kritine vanosti je znati koje su trenutne namene spektra pre nego to
se pone planirati za budue namene. Razvoj nacionalne tabele dodeljenih
frekvencija je jedan od prvih koraka u dugoronom i srednjeronom planiranju.
Postoji nekoliko vanih pojmova koje treba jasno razlikovati kad su u pitanju
vrste frekvencijskih planova:
Namena (frekvencijskog opsega) je upis odreenog frekvencijskog opsega u
Tabelu frekvencijskih namena, a u svrhu njegove upotrebe od strane jedne
ili vie terestrikih ili svemirskih radio-komunikacijskih slubi, ili slube radio-
astronomije pod odreenim uslovima.
Raspodela radio-frekvencije ili radio-frekvencijskog kanala je upis
odreenog frekvencijskih kanala u dogovoreni plan, prihvaen na nadlenoj
konferenciji, za upotrebu od strane jedne ili vie uprava za terestriku ili
svemirsku radio-komunikacijsku slubu u jednoj ili vie identifikovanih
zemalja ili geografskih oblasti i pod odreenim uslovima.
Tabela 5. Korieni termini na nekim radnim jezicima ITU i na srpskom
francuski engeski srpski
Atribution allocation namena
Allotissement allotment raspodela
Assignation asstgnement dodela

Dodela radio-frekvencije ili radio-frekvencijskog kanala je odobrenje
(autorizacija) koje daje za radio-stanicu uprava kako bi ta stanica koristila
radio-frekvenciju ili radio-frekvencijski kanal pod odredenim uslovima.
Analogno ovim pojmovima izvedene su i odgovarajue definicije plana
namene, plana raspodele, plana dodele
3.3.1. Planovi namene
Kao to je napomenuto, na meunarodnom nivou spektrom se upravlja od
strane ITU. ITU-R ustanovljava Tabelu namene frekvencija (Table of Frequency
Allocations) ime identifikuje opsege frekvencija za otprilike 40 kategorija beinih
servisa sa ciljem da se izbegne interferencija izmeu ovih servisa.

19
Tabelom je svet podeljen na 3 regiona:
Region 1 ukljuuje Evropu i Afriku,
Region 2 ukljuuje Severnu i Junu Ameriku, i
Region 3 ukljuuje Aziju i Australiju (slika 5.).
ITU-R takoe sponzorie World Radio Communication Conferences svake 3
godine kako bi se tabela aurirala i odgovorilo na novonastale promene i zahteve
za spektrom. ITU Development Sector (ITU-D) se fokusira na telekomunikacione
potrebe i pitanja zemalja u razvoju i takoe moe uestvovati u pitanjima vezanim
za spektar u ovim zemljama.
5-01
75
60
40
30
20
0
20
30
40
60
75
60
40
30
20
0
20
30
40
60
1
7
0
1 40 1 60 1 00 1 20 60 80 20 40 0 20 40 60 80 1 00 1 20 1 40 1 60 1 80
1
7
0
1
7
0
1 40 1 60 1 00 1 20 60 80 20 40 0 20 40 60 80 1 00 1 20 1 40 1 60 1 80 1
7
0
) * +
) * +
REGION 1
REGION 2
REGION 3 REGION 3

Slika 5. Podela sveta u cilju alokacije frekvencija
Kada se jednom uspostave kategorije servisa na meunarodnom nivou,
svaka zemlja moe nameniti spektar razliitim servisima unutar svojih granica, u
saglasnosti sa ITU tabelom. Ove namene upisuju se u odgovarajue spiskove
(liste). Ustvari, ovako sreeni i ozvanieni spiskovi predstavljaju zapravo planove tj.
Tabele namene (veliko poetno slovo). U veini jezika se ovi vani dokumenti tako
i nazivaju i kada se radi o nacionalnim propisima (fra. Tableau dattribution
nationale, pan. Cuadro national de atribution, eng. UK Table of allocation). Kod
nas se, meutim, uobiajeno govori o "planovima namene", pa je tako uneto i u
zakonske propise.
3.3.2. Plan raspodele
Prema Zakonu o telekomunikacijama Republike Srbije, plan raspodele se
definie na sledei nain:
Raspodela (radio-frekvencije ili radio-frekvencijskog kanala) je upisivanje
odreenog frekvencijskog kanala u usaglaeni plan, usvojen na odgovarajui nain,

20
u cilju korienja od jedne ili vie delatnosti za terestrku ili svemirsku radio-slubu
pod odreenim uslovima.
Tako se planovima raspodele radio-frekvencija utvruju:
uslovi za raspodelu radio-frekvencija iz namenjenog RF opsega
raspodela radio-frekvencija po lokacijama za jednu ili vie radio slubi
i delatnosti
Uslov za izradu Plana raspodele je da se stvori, u ogranienom
frekvencijskom resursu, mogunost optimalnog broja frekvencija/lokacija, koje e, u
maksimalno moguoj meri, zadovoljiti potrebe korisnika radiodifuznog spektra za
pokrivanjem eljene zone servisa, tj. teritorije republike, pokrajine, regiona i/ili
lokalne teritorije, odnosno odgovarajueg procenta stanovnitva, radiodifuznim
signalom. [8]
3.3.3. Frekvencijska koordinacija i notifikacija
Osim frekvencijskih planova, za planiranje spektra su od velikog znaaja i
funkcije koordiniacije i notifikacije frekvencija.
Koordinacija je proces utvrivanja zone opsluivanja datog radio
komunikacionog sistema, pod uslovom da ne izaziva tetnu smetnju u drugim,
susednim, radio komunikacionim sistemima.
U procesu frekvencijske koordinacije postoji nekoliko kljunih elemenata
Prvo, administracija mora da definie pravila i regulative, koji bi bili osnova za ovaj
proces. Dalje, mora da postoji razmena informacija meu kandidatima za nove
servise. Informacija mora da sadri sve potrebne tehnike podatke da bi se pomou
kooordinacije mogle izvesti detaljne interferencijske analize kako bi se potvrdilo da
novi servisi nee prouzrokovati tetne interferncije unutar postojeih radio-ureaja.
Radio-frekvencije namenjene za korienje u odreenim pograninim zonama, pre
dodele se koordiniraju sa susednim zemljama sa kojima su zakljueni posebni
sporazumi o koordinaciji korienja radio-frekvencija, radi neometane upotrebe
radio-frekvencija u pograninom podruju. [5]
Svaka dodela radio frekvencije za odreenu vrstu radio stanice prijavljuje se
Meunarodnom savezu za telekomunikacije ako:
1) korienje radio frekvencije moe da prouzrokuje tetnu smetnju radio
slubi druge zemlje;
2) radio frekvencija treba da se koristi za meunarodnu radiokomunikaciju;
3) se eli postii meunarodno priznanje, odnosno zatita radio frekvencije
na meunarodnom nivou. [5]


21
Globalna i regionalna harmonizacija

Sve zemlje moraju saraivati meusobno kako bi se optimizovala upotreba
spektra i osigurala stabilno pruanje servisa, bez interferencije. Kada se dve ili vie
zemalja sloe da na isti nain alociraju spektar (ovo se naziva harmonizacija
spektra), svaka zemlja uzima deo korisit iz te zajednike koristi minimiziranjem
interferencije koja se moe javiti izmeu servisa. Dalje, zemlje se mogu dogovoriti o
korienju sline tehnologije za dati servis (ovo se naziva tehnoloka
harmonizacija) ime se takoe minimizira interferencija i omoguava servisi budu
korieni i van granica. Postizanje harmonizacije ne zahteva samo ininjersku
strucnost ve i diplomatske i politicke vestine.
U cilju sprovoenja harmonizacije spektra, prvi korak za zemlje koje
pregovaraju je dou do sporazuma o korienju istog opsega za iste servise. ITU
uopsteno uspostavlja grupe ospega za odreene servise, od kojih svaka zemlja
posebno bira opseg za sebe. Ako grupa zemalja izabere isti opseg za dati servis
onda svaka industrija u ovim zemljama moe kupovati istu opremu a ostali opsezi
za druge servise mogu biti alocirani kasnije. Sledei korak je odluka o tehnikoj
regulaciji za dati servis. Sve dok ove zemlje imaju ista ogranienja u pogledu, npr.
snage signala, visina antena, modulacionih ema, minimizirana je interferencija van
granica zemlje, kao i izmeu susednih opsega.
3.3.4. Planovi dodele
Kada se jednom ustanovi namena ili namene odreenih frekvencija
neophodno je omoguiti korienje spektra od strane firmi, organizacija ili
pojedinaca (dodeljivanje spektra). Analogno definiciji dodele, izveden je i termin
"Plan dodele radio-frekvencija" koji u sutini predstavlja finaliziranu verziju plana
raspodele, s tim to je poznat korisnik koji je pod uslovima definisanim u Planu
raspodele dobio dozvole za radio-stanice.
Dodela frekvencije odredjenom korisniku vri se kroz postupak autorizacije.
U kontekstu telekomunikacione regulacije termin autorizacija oznaava legalni
dokument koji izdaje regulatorni organ ili drava i koji odreuje prava i obaveze
provajdera telekomunikacionih usluga. Ovaj termin upuuje na sve oblike
licenciranja, dozvole i odobrenja koja se zahtevaju od nadlenih telekomunikacionih
organa kako bi se omoguilo ili nastavilo sa poslovanjem kao provajder
telekomunikacinih usluga. U pogledu dozvola, postoje razliite vrste
Licenca (individualna licenca)
Odobrenje (opta licenca)
Individualna licenca je dozvola koju regulatorno telo izdaje korisniku koji
namerava da prua javne telekomunikacione usluge, u sluaju kada se pruanje te
usluge zasniva na korienju resursa koji su ogranieni (npr. ogranienja u odnosu

22
na radio-frekvencije). Licenca se izdaje po okonanju postupka javnog nadmetanja,
posle donoenja odluke o izboru najpovoljnije ponude.
Korisnik koji je dobio licencu, plaa jednokratnu naknadu prilikom izdavanja
licence i periodinu godinju naknadu, kao i trokove izdavanja i/ili produetka roka
na koji je izdata licenca. Jednokratna naknada u sluaju aukcija je vrednost najvee
ponude koja je data na aukciji. U Republici Srbiji poetnu vrednost ove naknade
utvruje Ministarstvo. Visina periodine godinje naknade za licencu utvruje se u
zavisnosti od vrste telekomunikacione usluge (tabela 6.).
Tabela 6. Visina periodine godinje naknade za licencu u javnoj mobilnoj telekomunikacionoj mrei

Opta licenca ili odobrenje je dozvola koja se izdaje korisniku koji namerava
da prua telekomunikacione usluge na osnovu standardnih uslova, a koje
ispunjava, odnosno prihvati da ispunjava propisane standardne uslove. Da bi
korisnik imao pravo da prua usluge, potrebno je da se izvri njegov upis u
nacionalni registar.
Neke primene spektra se ne licenciraju smatra se da se odvijaju u
zajednikoj oblasti spektra. Nelicencirano, u optem sluaju, ne znai i neregulisano
jer oprema i dalje mora da ispuni izvesne tehnike standarde kako bi njeno
korienje bilo odobreno. Svi korisnici koji zadovoljavaju odreene uslove, npr. nivo
snage signala, mogu imati pristup nelicenciranom opsegu.
Regulatori spektra su uvek bili odgovorni za dodeljivanje frekvencija za
komercijalnu upotrebu. No, dok je to nekada bio relativno jednostavan proces,
danas su poveani zahtevi i pojava novih tehnologija uticali da se na
zakonodavnom nivou i jo vie na nivou strategije diktiraju uslovi i/ili kriterijumi za
dodelu frekvencija. Neki opti kriterijumi, zajedniki za veinu zemalja su:
tehniki kapaciteti podnosioca zahteva za efikasnu upotrebu spektra;
mogunosti podnosioca da stvori jak, odriv posao koji e dugorono
unapreivati konkurentno preduzetnitvo;
sigurnost da e u mreu biti investirano primereno;
sigurnost da e korisnici usluga imati koristi od ove dodele, i to kroz

23
niske cene usluga, brz poetak rada (promociju) mree i primenu
novih usluga.
Postoji nekoliko metoda licenciranja:
first come first served (pristup prvenstva prijave)
beauty contests,
lotteries,
aukcija, i
hibridna metoda.
Najzastupljenije su aukcija, beauty contest i hibridna metoda.
Pruanje telekomunikacionih usluga koje podrazumevaju korienje radio
frekvencija zahteva dve autorizacije, gde prva autorizacija (licenca) omoguava
pruanje telekomunikacionih usluga a druga daje ovlaenje za korienje radio
frekvencija (dozvola za radio stanicu). Provera da oprema zadovoljava zadate
tehnike standarde umanjuje mogunost tetne interferencije.
Na podruju Republike Srbije, za pruanje telekomunikacionih usluga koje
podrazumevaju korienje radio frekvencija, Republika agencija za
telekomunikacije u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama pored licence izdaje i:
1. dozvolu za radio stanicu, ijim dobijanjem njen imalac stie pravo na
korienje radio stanice i na korienje odreene radio frekvencije, kao i
2. tehnike dozvole (sertifikate), kojima se potvruje tehnika usaglaenost
odreene telekomunikacione mree, sistema ili sredstva sa propisanim
standardima i normativima.[5]
Godinja naknada za korienje radio frekvencija za bazne stanice u javnoj
mobilnoj telekomunikacionoj mrei odreuje se na osnovu sledeih kriterijuma

Zavisno od Plana raspodele radio-frekvencija, korisnicima se moe dodeliti
jedna ili vie iskljuivih, zajednikih ili optih radio-frekvencija. Prema Zakonu o

24
telekomunikacijama iskljuiva radio-frekvencija je radio-frekvencija dodeljena radio-
stanicama samo jednog korisnika, na jednoj lokaciji ili u odreenoj zoni
opsluivanja, dok je opta radio-frekvencija ona koja je dodeljena radio-stanicama
vie korisnika u odreenoj zoni opsluivanja, ne vodei rauna o kvalitetu radio-
komunikacija
Radi racionalnog korienja radio-frekvencija, korienje dodeljene radio-
frekvencije moe se vremenski ograniiti, a ako je potrebno i izmeniti ili uskratiti
pravo korienja. Nain i uslove pod kojima se moe ograniiti, izmeniti ili uskratiti
pravo korienja dodeljene radio-frekvencije utvruje ovlaeno regulatorno telo.
T A Z N A I E F I K A S N O K O R I E N J E S P E K T R A ?

25
4. TA ZNAI EFIKASNO KORIENJE SPEKTRA?
Sve vea potreba za spektrom poslednjih godina je dovela do sve veeg
isticanja znaaja efikasnog korienja spektra. Ali koji faktori odreuju da li se
spektar efikasno koristi i koje korake bi korisnici i regulatori trebalo da preduzmu da
bi se postiglo optimalno korienje? Da li je mogue meriti efikasnost korienja
spektra na bilo koji koristan nain?
Optimalno korienje deficitarnih resursa kao to je spektar zahteva mnogo
vie od razmatranja samo isto tehnike efikasnosti. Sa take gledita korisnika,
ukupna efikasnost korienja spektra koja omoguava ispunjenje korsinikih
zahteva moe biti daleko vanija od maximalne brzine prenosa podataka koja se
moe postii iz raspoloivog opsega. Ekonomski faktori su takoe veoma vani u
proraunu ukupne efikasnosi korienja spektra. Ekonomska vrednost spektra je
posebno istaknuta skoranjim aukcijama na kojima su za pravo korienja spektra
za 3G servise plaane vie milijardske cifre.

Slika 6. Cena po glavi stanovnika na evropskim 3G aukcijama
Potrebno je definisati jedinstvene, sveobuvatajue mere za efikasno
korienje spektra jer se zahtevi u mobilnoj telefoniji, TV radiodifuziji ili vazdunoj
kontroli bitno razlikuju.
Optimalnmo korienje spektra zahteva da potrebe korisika budu ispunjene
na najefikasniji mogui nain uzimajui u obzir ekonomske, tehnike i funkcionalne
granice za razliite servise. Na primer u poreenju mobilnih radio servisa, celularne
mree mogu imati veu vrednost u smislu tehnike efikasnosti u odnosu na PMR
servise, dok PMR odnosi pobedu u smislu funkcionalne efikasnosti.
Efikasno korienje spektra se moe shvatiti na vie naina ali uobiajeno
ona se razmatra kroz tri glavne dimenzije: tehniku, ekonomsku i funkcionalnu
(slika 7.).

26

Slika 7. Komponente efikasnog korienja spektra
4.1. Ekonomska efikasnost
Cilj svake ekonomske aktivnosti je da omogui dobra i usluge kranjim
korisnicima, bilo da su ona kupljena na tritu ili da su omoguena graanima od
strane vlade. Spektar je proizvodno sredstvo koje omoguava stvaranje dobara i
usluga koje krajnji korisnici (domainstva, firme i javne agencije) ocenjuju i
vrednuju. Zbog toga je razumno, u definisanju ciljeva za politiku korienja spektra,
kao plaznu taku uzeti maksimizaciju vrednosti dobara i usluga proizvedenih
raspoloivim spektrom, ukljuujui i vrednost javnih dobara i usluga obezbeenih od
strane vlade ili nekih drugih javnih nadlenih tela.
Dodela radio spektra za razliite potrebe treba da bude odraen na nain da
marginalna ekonomska korist od dodatnog spektra bude ista za bilo koju od ovih
upotreba. Nekoliko vanih zakljuaka proizilazi iz ovog cilja. Pretpostavimo da je
dati spektar raspoloiv za korienje u samo dva sektora, mobilnoj komunikaciji i
komercionalnoj radio-difuziji. Kako bi u ovom sluaju spektar bio podeljen za dve
upotrebe? Zbog toga to krajnji korisnici dobijaju korist od oba servisa, alokacija
citavog spektra za jednu ili drugu upotrebu moe stvoriti vetaki deficit spektra.
Potrebna je neka vrsta kompromisa koja odraava vanost svakog od servisa sa
take gledita krajnjeg korisnika, cenu pruanja te usluge i propusni opseg koji ista
zahteva. Sa druge strane, povezivanje korienja spektra, cene i vrednovanja,
primorava sve korisnike, privatne i javne da efikasnije koriste dodeljeni spektar ime
oslobaaju deo spektra za opte korienje.
Naalost, problem pronalaenja najefikasnijeg naina alokacije spektra nije
ni malo lako. Ovo zahteva od menadera da poseduje znanje ili da ima pristup
znanju o povezanosti izmeu obezbeivanja dodatnih MHz spektra za servis i
ekonomske koristi da se tako neto i uradi.

27

Slika 8. Granini (marginalni) oportunitetni trokovi izabranog proizvoda rastu to se proizvode vie
jedinica tog proizvoda. Na slici je prikazana funkcija marginalne koristi spektra za dve upotrebe.
Prema zakonu rastucih graninih trokova sa poveanjem spektra u svrhe prvog servisa marginalna
korist spektra za prvi servis opada, dok marginalna korst za drugi servis raste. Za vrednost S*
postigntuta je alokativna efikasnost jer su funkcije marginalne koristi jednake za oba sektora.
Sa take gledita ekonomske efikasnosti spektar treba podeliti na takav
nain da korist za celokupnu ekonomiju usled poveanja spektra bude ista u svakoj
oblasti korienja. Trino orjentisani pristup, kao to su aukcije i trgovina spektrom,
se smatra superiornim nainom postizanja ekonomske efikasnosti u odnosu na
administrativne metode.
Ovo moe biti shvaeno da menaderi spektra moraju biti sveznajui kako bi
maksimizirali ekonomsku korist (javnu i privatnu) od korienja spektra. Ovo jo nije
neophodno sve dok postoje naini da se obuhvati znanje i miljenja svih korisnika
spektra i na ovaj nain pronae dovoljno dobro reenje za problem. Ovo ukljuuje
korienje sistema trinog vrednovanja i informacionih mehanizama da se uputi na
problem alokacije spektra kako bi se izalo u susret potrebama korisnika za
servisom.
U procesu alokacije spektra, prioritet bi trebalo dati servisima koji su visoko
vrednovani od strane korisnika. Korisnici donoenjem odluke o kupovini odreenog
servisa direktno izraavaju vrednost tog servisa za njih. U odreenim sluajevima
vlada moe u ime korisnika da izrazi ovu vrednost javnim pruanjem odreene
usluge. Meutim ovo ne znai da odreeni servisi koji su manje vrednovani treba da
budu iskljueni u alokaciji spektra. Cilj je da se izjednae koristi od dodatnih MHz u
svakoj konkurentskoj upotrebi (Slika 8.).
Ako je spektrum raspoloiv onda ga treba staviti u upotrebu na
najproduktivniji mogui nain. Predumiljeno zadravanje spektra u cilju podizanja
cene spektra ili zadravanje pruanja servisa kranjim korisnicima od strane

28
pojedinih monopolista u cilju poveanja cene tih servisa, liava ove korisnike svih
prednosti i koristi koje bi u suprotnom dobili. Na ovaj nain nainjena nepravda
prema kranjim korisnicima uvek e prevazilaziti ekstra prihod koji vlada moe dobiti
od alokacije spektra ili ekstra profit koji monopolista moe ostvariti. Ovo predstavlja
jak primer zato ceo raspoloivi spektar treba staviti u upotrebu firmama i drugim
subjektima koji e ga efikasnije koristiti.
4.2. Tehnika efikasnost
U sutini, tehnika efikasnost podrazumeva potpuno korienje svog
raspoloivog spektra. Na prvi pogled, tehniki efikasno korienje spektra se
namee kao prednost samo po sebi. Zaista, tehnika efikasnost se moe objektivno
uzeti kao vodei faktor u odlukama o dodeli spektra. U praksi, sa druge strane, do
izraaja dolaze i konkurentni faktori.
Pristup merenju tehniki efikasnog korienja spektra zavisi od prirode
servisa npr. da li je to tip servisa taka taka, kao telefonski servis ili taka-vie
taaka, kao radio difuzija.
Najee tri glavna tehnika faktora odreuju efikasno korienje spektra
kao to su: efikasnost propusnog opsega, ponovno korienje frekvencije i vreme.
Efikasnost propusnog opsega je koliina informacija koja moe biti preneta unutar
odreenog frekventnog opsega i moe se izraziti u bit/Hz. Ponovno korienje
frekvencija je sloenije i predstavlja meru lakoe da se isti spektar istovremeno
koristi na razliitim lokacijama. Vreme moe biti korieno kao mera tehnike
efikasnosti u smislu koliko je konstantna ili obilna upotreba spektra u vremenu.
Mnogi vidovi korienja nisu kontinualne prirode tako da korisnici mogu da dele
spektar na bazi vremena. Mnoge tehnike koriste ovu prednost ukljuujuci trunking
sisteme, TDMA sisteme, skorije tehnike paketskog prenosa i detekciju aktivnosti
glasa. U telekomunikacionim mreama ova tri faktora se mogu kombinovati i
predstavljati meru tehnike efikasnosti tipine celularne mree. Tehnika efikasnost
uglavnom podrazumeva prenos max koliine podataka ili govornog saobraaja za
odreeni propusni opseg na odreenoj geografskoj povrini. Prema tome,
parametari kao to su erlanga/MHz/km
2
(glas) ili MBit/s/MHz/km
2
(podaci) mogu biti
korieni za poreenje efikasnosti mobilnih mrea. Ako broj kanala po baznoj
stanici oznaimo sa N
c
onda je ukupuni propusni opseg za mobilnu mreu
B
s
=N
c
*C*W
c
. Efikasnost mobilne mree Es moe se definisati preko vrednosti
saobraaja A
c
[erlanga] koji se moe opsluiti u jednoj eliji podeljen sa vrednosti
propusnog opsega B
s
[MHz] i povrinom elije S [km
2
].
, gde je

29
A
c
- saobraaj u jednoj eliji
W
c
- propusni opseg po kanalu
N
c
- broj kanala po eliji
C - veliina klastera
S - povrina elije
Saobraaj A
c
se izraunava preko Erlangove B formule za zadatu vrednost
verovatnoe blokiranja poziva. Sa poveanjem veline klastera opada vrednost
efikasnog korienja spektra (Slika 9).

Slika 9. Zavisnost efikasnog korienja spektra od veliine klastera
Smanjenjem veliine klastera smanjuje se rastojanje izmeu elija koje
koriste isti skup frekvencija, pa se samim tim poveava mogunost nastanka
interferencije. Sa poveanjem veliine klastera, takoe se poveava i rastojanje na
kome se frekvencije ponovo koriste (reuse distance slika 9.). Kao rezultat ovoga
interferencija se smanjuje zbog bolje izolacije RF energije izmeu ko-kanalnih
elija. Sa druge strane, deo RF spektra koji se dodeljuje eliji postaje manji iz
razloga to se ukupan raspoloiv spektar rasporeuje na vei broj elija.
Male vrednosti reuse distance omoguavaju vei kapacitet dok vee
vrednosti omoguavaju bolji kvalitet prenosa i manji BER. Prema tome, postizanje
velikih perfomansi sistema u smislu pouzdanog prenosa i efikasne upotrebe spektra
predstavljaju konfliktne ciljeve za projektanta mree. Mora se napraviti neki
kompromis.

Slika 10. Rastojanje na kome se ponovo korisite iste frekvencije

30
U praksi, neke od ovih metoda imaju probleme. Neke vidovi korienja su od
kritine vanosti, a odvijaju se samo povremeno. Takoe, merenje brzine protoka
podataka ne uzima u obzir vrednost informacija koje se prenose. Gomila
beznaajnih bitova moe biti prenesena vrlo brzo, ali e to i dalje biti gomila bitova
bez ikakvog znaenja.
Efikasnost se u budunosti moe unaprediti razvijanjem hibridnih,
multimodnih platformi. Ovakav jedan sistem je mogu korienjem UMTS i DVB
tehnologije. Pretostavimo da je potrebno isporuiti video klip veliine 100s, jednom
milionu mobilnih pretplatnika. Sa protokom podataka od 100kbit/s i vremenom
prenosa 1000s, izvetaj navodi da bi prenos takvog klipa u 3G mrei zahtevao itav
mreni kapacitet za neto vie od 15 minuta. Isti ovaj klip se moe isporuiti preko
broadcast mree korienjem samo 0.1% njenog kapaciteta, nudei na ovaj nain
mnogo bolje ekonomsko reenje. [1]

Slika 11. Brzina prenosa razliitih tehnologija i mobilnost
Razmotrimo sledei sluaj. Jasno je da digitalna TV transmisija je tehniki
mnogo efikasnija od analogne. Da li ovo znai da treba prekinuti analogni prenos i
zameniti ga digitalnim? Ovo jasno zavisi od velikog broja razmatranja, ukljuujuci
cenu zamene sistema kao i potencijalne zahteve za alternativnim servisom koji e
se pruati preko dela spektra koji e se ovom zamenom osloboditi. Socijalni,
politiki aspekti i industrijski razvoj su takoe vani, itd. Digitalna efikasnost nije cilj
sama po sebi. Meutim u mnogim sluajevima treba teiti tehnikoj efikasnosti zato
to spektra sve vie nedostaje.
Tamo gde spektra sve vie nedostaje postoje jasne koristi od poveanja
iskorienosti a proces planiranja frekvencija bi trebalo da koristi sve tehnike
naine kako bi se postigla to vea efikasnost u cilju maksimiziranja ekonomske
koristi i dobrobiti celog drutva.
Iako je upravljanje spektrom, naposletku, u interesu krajnjih korisnika, postoji
jo mnogo zainteresovanih strana ukljuenih u proces. Primeri takvih korisnika
spektra su:

31
poizvoai opreme,
operatori (korisnici) javnih usluga,
operatori komercijlanih usluga i drugi,
i na sve njih mogu uticati odluke o upravlajnju spektrom.
Od najvee vanosti je da procesi korieni za regulisanje upotrebe spektra
budu efikasni za sve kategorije korisnika. Potrebni su znanje i iskustvo korisnika na
koje utiu ove odluke. Upravni organ e morati da se suoi sa izazovom
balansiranja potreba svih zainteresovaih strana.
4.3. Funkcionalna efikasnost
Za neke korisnike jednostavno funkcionisanje i pouzdanost su najvaniji
aspekti radiokomunikacionih servisa. Ovakve potrebe se nekad ne mogu ostvariti u
GSM mreama. Zbog toga privatni mobilni radio sistemi i dalje imaju bitnu ulogu za
one koji ele trenutnu konekciju, prilagoenu pokrivenost i male fiksne trokove.
PMR sistemi ne mogu imati nivo tehnike efikasnosti kao to mogu celularni
servisi, ali zato funkcionisanje servisa, posebno u smislu relativno kratkog trajanja
poziva, mogunosti ostvarivanja grupnih poziva i gotovo trenutno uspostavljanje
poziva ima odreenih prednosti u smislu efikasnosti.
Funkiconalnu efikasnost je teko kvantivikovati jer ukljuuje subjektivne
kriterijume kao to su jednostavnost korienja, pouzdanost, kvalitet. Na ovaj
subjektivan nain svaki korisnik vrednuje odreeni servis.
P R I S T U P I U U P R A V L J A N J U S P E K T R O M

32
5. PRISTUPI U UPRAVLJANJU SPEKTROM
Tradicionalni pristup u upravljanju spektrom u veini zemalja u svetu je
administrativni pristup (Command and Control) a zasnivao se na strogim merama
po pitanju detalja upravljanja spektrom u vreme kada je radio tehnologija bila u
povoju. Meutim ovakva regulatorna praksa, sprecavala je uvoenje i rast novih
tehnologija i servisa. Zato novi pristupi ponovo stavljaju akcenat na uspostavljnje
ravnotee izmeu fleksibilnosti u upravljanju spektrom i sigurnosti potrebne kako bi
se izbegla interferencija razliitih korisnika i servisa.
5.1. Administrativni pristup
Osnovni motiv za uspostavljanje regulatornog okvira za radiofrekvencijski
spektar 1920-ih godina bio je problem interferencije. U skladu sa tim, pristup i
korienje radio spektra je bilo regulisano strogim merama u cilju spreavanja
interferencije izmeu korisnika na bliskim, graninim frekvencijama ili susednim
geografskim podrujima, a posebno iz sigurnosnih i odbrambenih razloga.
Interferencija, odnosno smetnja proizlazi iz nemogunosti prijemnika da
razdvoji dva ili vie signala koji se emituju na istoj frekvenciji i istom snagom.
Meutim takva dva signala se meusobno ne ponitavaju. Prema tome
interferencija zapravo i nije gubljenje signala ve samo tehnoloka karakteristika
(nesposobnost, "glupost") prijemnika da razdvoji korisni od nekorisnog signala. Iz
ovoga se jasno nametnulo reenje problema interferencije: regulacija podelom radio
frekvencijskog spektara i dodelom frekvencija na eksluzivno korienje. Regulatori
su dodeljivali frekvencije izdavanjem licenci odreenim korisnicima za odreene
namene, pri tom ograniavajui pristup i korienje radio spektra. Ovo se naziva
administrativnim pristupom upavljanju spektrom koji moe biti strogo definisan
(nefleksibilan) po pitanju detalja kako se koristi spektar i, uz dobro planiranje, kako
se moe kontrolisati interferencija izmeu razliitih primena. Ovo odslikava
udruene napore razliitih vlada da usklade korienje frekvencija na
meunarodnom nivou i da izbegnu meusobno ometanje (interferenciju) u vreme
kada je radio tehnologija bila u povoju.
Tako i danas imamo regulatorni okvir utemeljen na vrlo staroj pretpostavci o
beinoj tehnologiji kao centralnoj, jednosmernoj radiodifuziji prema pasivnim,
glupim prijemnicima. Tehnologija se meutim od prve polovine dvadesetog veka
do danas znaajno promenila, a frekvencija i snaga vie nisu jedine osobine signala
na osnovu kojih ga je mogue proitati. Tako je danas izvodljivo da putem iste

33
frekvencije uz vrlo nisku snagu prenosa istovremeno zasebno komuniciraju mnogi,
bez opasnosti od smetnji i sa relativnom sigurnou da e poruke doi samo do
onih kojima su i namenjene.
Dakle, kapaciteti beinih sistema zavise od tehnologije pomou koje ih
koristimo. Taj kapacitet je promjenjiv, pa prema tome i koliina frekvencija potrebne
za komunikaciju - odnosno mera oskudnosti radiofrekvencijskog spektra - nije
konana vrednost koje je mogue jednom zauvek utvrditi. Meutim upravo je na
pretpostavci fiksnog kapaciteta tehnologije - odreenog izmeu 1915. i 1930. -
postavljen je celokupni savremeni sistem regulacije kao i poslovni modeli velikih
industrija.
Ovakvo regulatorno okruenje povratno utie i na samu tehnologiju.
Malobrojnim korisnicima - poput televizije i radija ili mobilnih operatera - koji imaju
ekskluzivne dozvole za korienje frekvencija, pre svega je u interesu da nastave
pruati svoje usluge pa da ureaji, odnosno prijemnici putem kojih te usluge pruaju
budu to jeftiniji, nefleksibilniji i gluplji. Interferencija se spreava pravnim putem,
pa ne postoji ni potreba da se pronau i proire reenja koja bi reavala ovaj
problem tehnolokim putem.

Uesnici i korisnici

Upravljanje radio-frekvencijskim spektrom i njegovo korienje, iako i tada
kompleksni i komplikovani, mogli su se do osamdesetih godina XX veka
okarakterisati dvolanou:
dravni organi (politika i regulativa) <=>korisnici (ukljuujui i proizvoae)
U veini zemalja sveta znaajni korisnici RFS su tada bili deo dravnih
struktura. Jedan od najveih korisnika RFS su bile i ostale oruane snage, a u
izvesnim delovima spektra ratno vazduhoplovstvo i ratna mornarica bili posebno
dominantni. Veoma znaajni korisnik RFS su, shodno svojoj prirodi i nameni, radio-
difuzne (radio-televizijske) organizacije koje su tada bile po pravilu (iako ne svugde)
dravne u punom smislu te rei.
Klasini model je funkcionisao tako da drava (dravni organ), izdaje dozvolu
(licencu) korisniku nakon nekoliko prethodnih radnji:
tehniko-ininjerska obrade zahteva
koordinacije frekvencijskih dodela sa "susednim ili drugim zemljama" u
sluajevima kada je to potrebno;
notifikacije, ako se eli postii medunarodno priznanje odnosno zatita radio-
frekvencija na meunarodnom nivou, nadlenom telu ITU;
naplaivanja administrativne takse

34
Korisnik je tu u pasivnom poloaju, njegove su obaveze da potuje uslove iz
licence, a prava su svedena na to da trai eventualne izmene i dopune uslova iz
licence.
5.2. Novi trendovu u upravljanju spektrom
Na temelju prethodno izlozenih argumenata postaje jasno da je postojei
sistem regulacije radiofrekvencijskog spektra potrebno iz temelja ispitati. Umesto
fokusiranja na centralno planiranje podele resursa kako bi se izbegla interferencija,
oigledno je da se svaku buduu javnu politiku u podruju spektra treba fokusirati
na podsticanje poveanja kapaciteta beinih komunikacija kako bi se odgovorilo
novonastalim zahtevima za korienje spektra. Pritom je vano osigurati takav
pravni i institucionalni okvir koji je sposoban pratiti tehnoloke promene, a ne
fiksirati steene pozicije starih igraa.
Poslednja dekada je imala znaajne inovacije u teoriji i praksi ove vrste
regulacije, opisane u tekstu iznad. Ova promena je u saglasnosti sa sve veim
shvatanjem da su prola i tekua regulatorna praksa, prvobitno namenjena da
promovie javni interes, u nekim sluajevima sputavala uvoenje i rast novih,
korisnih tehnologija i servisa, ili vetaki uveavala cenu usluga. Tokom istog
perioda, znaajno se poveao broj zahteva za korienjem spektra, istiui na ovaj
nain potrebu za efikasnim korienjem svog raspoloivog spektra. Znaajan rast
zahteva za spektrom i rezultujua potreba za tehniki efikasnim korienjem dala je
podstrek politiarima i regulatorima irom sveta da se iznova koncentriu i reformiu
upravljanje spektrom. Ponovo je stavljen akcenat na uspostavljanje najbolje
mogue ravnotee izmeu sigurnosti spektra bez interferencije koji obezbeuje
stabilno pruanje usluga, i fleksibilnosti koja dozvoljava poboljanja po pitanju cene,
usluga i brzine irenja novih tehnologija meu potroaima.

5.2.1. Osnovne karakteristike novog pristupa

Poetak devete decenije XX veka bio je prekretnica za ulogu drave u
legislativi i regulativi mnogih oblasti. Radikalne promene su izmeu ostalog nastale:
diverzifikacijom i globalizacijom trita uopte
naglim razvojem usluga
ubraznim razvojem, pravim "boomom" tehnologije, posebno u oblasti
elektronike i informatike, pa posledino i u oblasti telekomunikacija, i
najzad, ali nikako ne i na poslednjem mestu, ekspanzijom neoliberalnog
koncepta drutva (market oriented economy - privreda okrenuta tritu)


35
Nakon deregulacije sistema upravljanja RFS poetkom osamdesetih godina
XX veka, usledila je liberalizacija svih aspekata upravljanja RFS. Glavne i sutinske
novosti u pomenutom procesu su:
potpuna privatizacija dotadanjih ili uglavnom dravnih
telekomunikacijskih operatora (pre svega u javnim telekomunikacijama);
privatizacija nacionalnih radio-difuznih organizacija;
odvajanje funkcije kreiranja politike telekomunikacija od funkcije regultive
stvaranje "nezavisnih regulatornih tela
Sada su u kompleksnoj "igri" kreiranja politike, regulisanja i ostvarivanja
telekomunikacija pa i upravljanja RFS etiri "entiteta", zapravo etiri grupe organa i
preduzea:
organi koji stvaraju politiku telekomunikacija
regulatori telekomunikacija
pruaoci usluga
proizvodai telekomunikacijske i pratee opreme

Transparentno planiranje spektra

Trasnparentnost, pojam koji se i kod nas u najnovije vreme esto
upotrebljava, definie se kao sledei niz prava i mogunosti:
praktian i lak pristup pravilima, postupcima i osnovnim podacima
potrebnim za voenje poslova;
pristup osnovama upravnih odluka i/ili izbora;
efikasan pristup informacijama vezanim za planove, i uopte regulatornu
okolinu;
pravo i mogunost da se formuliu i dostavljaju predlozi.
Cilj uvoenja i odravanja transparentnosti je izraavanje potreba i odbrana
interesa "onih na koje odluke i regulativa imaju posledice" - u posmatanom sluaju
to su korisnici radio-frekvencijskog spektra
Transparentnost treba posebno da bude prisutna u sledeim oblastima:
nameni frekvencijskih opsega slubama i u planiranju frekvencija tj.
omoguavanju uea u ustanovljavanju odgovarajuih delova
nacionalne tabele namene;
dodeljivanju frekvencija stanicama, notifikaciji fiekveticijskih dodela ITU i
licenciranju;
odreivanju uslova za zajedniko korienje frekvencija (sharing);
pripremama za pregovore o meunarodnim ugovorima koji se odnose na
upravljanje spektrom, posebno pripremama za svetske konferencije o
radio-komunikacijama na kojima se dopunjuje Pravilnik o radio-
komunikacijama.

36

U raspravi o promeni politike prema radiofrekvencijskom spektru koja se
odvija u poslednjih nekoliko godina - pre svega u SAD naznaene su dve
alternative postojeem reimu regulacije:
1. privatizacija i trite i
2. zajedniki spektar - spectrum commons
5.2.2. Trino orjentisan pristup
U poslednje vreme panja je fokusirana na kreiranje stvarnih trita spektra i
licenci za njegovo korienje nad kojima se i vlasnitvo i nain korienja spektra
mogu promeniti tokom trajanja licence. Ovo je veliki korak napred u odnosu na
tipine aukcije licenci kojima se ne moe trgovati i menjati nain korienja. Ovo,
meutim, zahteva potpunu specifikaciju koja vlasnika prava na spektar mogu biti
otuena i koriena.
Trini metod se odnosi i na prvobitne raspodele licenci, kada se obino
koriste aukcije, ali znaajnije, kada su korisnicima dodeljena prava da kupuju i
prodaju prava na korienje spektra u vremenu trajanja licence (promena
vlasnitva) i kada im je dozvoljeno da promene nain korienja odreenog dela
spektra za pruanje druge vrste usluga (fleksibilnost korienja). Promenu
vlasnitva neki nazivaju trgovina a fleksibilnost u korienju, liberalizacija. Ipak,
termin trgovina se obino koristi da oznai jedan pojam koji podrazumeva i
flekisibilnost i promenu vlasnitva. U Velikoj Britaniji postoji radikalna promena od
administrativnih metoda ka trino orjentisanim pristupima. Predvieno je da do
2010. godine u procesu upravaljanja spektrom, trini mehanizam bude
dominantan, gde e 71.5% spektra biti alocirano primenom trinih pristupa kao to
su aukcije i sekundarna trgovina (slika 12.)

Slika 12. Proli i budui balans u upravljanju spektrom u UK, izvor OFCOM [3]
Iz ekonomske perspektive, oskudnost je normalno svojstvo veine dobara i
upravo to svojstvo je temelj trita i cena. Ako neko dobro nije oskudno, tj. ako ga

37
ima dovoljno za sve, onda je njegova cena jednaka nuli i nema mogunosti niti
potrebe da ga se prodaje ili kupuje. Danas je opte prihvaeno da je upravo trite,
a ne drava primarni alokator oskudnih dobara. Samo pomou cenovnog sistema
koji se formira na temelju ponude i potranje mogue je precizno ustanoviti stvarnu
vrednost oskudnosti nekog dobra, a svako centralno, administrativno upravljanje
ponudom dovee do velikih neefikasnosti i neiskoritenosti. U smislu ove kritike,
mnogi zagovornici ove teorije smatraju da u trinoj privredi oskudnost
radiofrekvencijskog spektra ne prua nikakvu osnovu za regulaciju kakva danas
postoji.
Ova alternativa predvia pretvaranje spektra, odnosno frekvencija, u privatno
dobro. Postojei licencirani operateri bi postali vlasnici licenci, a ostatak frekvencija
bi drava prodala putem aukcija. Ti privatni vlasnici bi mogli svojim frekvencijama
slobodno raspolagati: kupovati ih, prodavati, iznajmljivati, ... bez dravne kontrole.
Cene bi se odreivale iskljuivo putem trita - interakcijom ponude i potranje, to
bi omoguilo maksimalnu iskorienost resursa. Trite bi, smatraju njegovi
zagovornici, osiguralo i snano podstaklo inovacije i promene u tehnologiji, kao i
fleksibilnost u pogledu namena pojedinih delova spektra. Ovo bi omoguilo
poveanje broja ljudi koji komuniciraju putem radio frekvencija, ali i ukinulo
povlaeni poloaj velikih telekomunikacionih i medijskih kompanija. Konano,
problemi interferencije reavali bi se analogno reavanju drugih vlasnikih sporova -
putem sudova.
5.2.3. Pristup zajednikog korienja - Spectrum commons
Delovi spektra, posebno oni koji se koriste za komunikaciju na malim
rastojanjma (beini LAN, identifikacija putem radio talasa RFID, razliiti sistemi
za daljinsko upravljanje i beini sigurnosni sistemi) se ne moraju licencirati uopte
jer retko dolazi do interferencije izmeu razliitih korisnika ili zato to se koriste
nove tehnologije koje su u stanju da se izbore sa interferencijom ukoliko do nje
doe. Nelicencirani spektar je ranije bio od malog interesa. Meutim, u poslednjih 5
godina se iri debata po tom pitanju. Ovo je omogueno putem nekoliko tehnolokih
dostignua:
1. Implementacija novih tehnologija na frekvenciji 2.4GHz, naroito WLAN-
a, koje su postigle komercijalni uspeh i podstakle mnoge da se zapitaju
da li dalje korienje nelicenciranog opsega moe rezultirati novim
razvojem i inovacijama.
2. Razvoj ultra-irokog opsega (UWB) i mogunosti softverski definisanog
radia (SDR) su doveli do toga da se pojedinci zapitaju da li ove
tehnologije mogu prevazii istorijske probleme sa nelicenciranimm
spektrom.


38
Zagovornici ove alternative polaze od zakljuaka kritike postojee regulacije
sa stajalita tehnoloke promene i primera snanog razvoja opreme za beinu
komunikaciju - WiFi - upravo u podruju u kojem ne postoji ekskluzivno doeljivanje
frekvencija 2.4GHz. Upravo su te tehnologije pokazale da situacija u kojoj ne
postoji pravni mehanizam koji korisnike titi od interferencije, potie uvoenje
tehnolokih reenja koja omoguavaju poveanje iskoristivosti radio talasa. Iz ovog
proizlazi preporuka da se radiofrekvencijski spektar oslobodi od dodeljivanja
ekskluzivnih prava korienja i pretvori u javno dobro (commons), na nain na koji
su to mora, reke itd. Ova alternativa takoe predvia snanu ulogu slobodnog
trita u podruju beinih ureaja putem kojih krajnji korisnici mogu komunicirati
samostalno, bez posredovanja.
Kako bi se osigurao kontinuiran rast kapaciteta beinih komunikacija, uz
slobodno trite beine opreme i slobodno neekskluzivno korienje
radiofrekvencijskog spektra, potrebno je i usvajanje zajednikih, otvorenih
standarda. Prema tome spectrum commons ne znai ni potpuno ukidanje regulacije
jer na dravi ostaje vaan zadatak kontrole i sertifikovanja tehnologija sa ciljem da
one budu maksimalno kompatibilne i u skladu s tehnikim zahtevima pojedinih
namena. Ovo je vrlo slino nainu na koji se regulira saobraaj na drumovima: niko
nema ekskluzivna prava vonje odreenim putevima, niti drava ikome odreuje
kuda mora ii, ali ipak na autoput se ne moe izai traktorom ili biciklom.
Regulatori moraju teiti pravom balansu izmeu tri metoda: administrativne
dodele, trinih faktora i zajednikog (deljenog) spektra. Izbor e biti baziran na
stvarima kao to su opti nedostatak spektra u odreenim delovima zemlje, ljudski i
finansijski resursi dostupni regulatoru, naini korienja komercijalni ili javni
servisi, i mogunosti za inovacije i trgovinu. Rastue shvatanje da regulatori spektra
moda nee biti u stanju da sakupe i procesiraju sve informacije potrebne za izradu
plana za efikasnu administrativnu raspodelu spektra je jedan od faktora koji
promoviu reformu upravljanja spektrom u celom svetu.
Meunarodni pravilnik za korienje radio frekventnog spektra iznet u
dokumentu Radio Regulations ITU-a, i postoji znaajna fleksibilnost u okviru ovog
dokumenta po pitanju uspostavljanja politike korienja spektra na nacionalnom
nivou. Na nacionalnom nivou, odluivanje ko moe koristiti spektar u okviru date
zemlje zahteva izvesnu dozu planiranja, koja zavisi od mere u kojoj regulator eli da
se osloni na trite. to se vie oslanja na trite, potrebno je manje planiranja.
Uvek e morati da postoji kompromis izmeu potrebe za stabilnom politikom
i potrebe da se bude prilagodljiv na brzo promenljive zahteve i tehnologije. U
oblastima gde postoji percepcija nesigurnosti i nestabilnosti nee doi do priliva
investicija. U razvoju smernica i planova za upotrebu spektra, konsultacije sa
zainteresovanim stranama i transparentnost su vani.

T e h n o l o g i j e k o j e e o m o g u i t i e f i k a s n i j e u p r a v l j a n j e
s p e k t r o m - p r i m e r i

39
6. TEHNOLOGIJE KOJE E OMOGUITI
EFIKASNIJE UPRAVLJANJE SPEKTROM-
PRIMERI
Razne studije i istraivanja pokazala su da veliki deo spektra tokom vremena
ostaje neiskorien. Jedan od naina unapreenja efikasnog korienja spektra je
podravanje i smanjenje barijera za uvoenje novih tehnologija. Sve vei znaaj
nelicenciranog dela spektra i brz eksplozivni rast beinih ureaja u ovom delu
spektra doveo je do razvoja kljunih tehnologija koje omoguavaju deljeno
(efikasnije) korienje frekvencija, bez interferencije.
Ove tehnologije ukljuuju:
UWB (Ultra-Wide Band) Underlay sharing
SDR i CR (Cognitive Radio) Overlay sharing
6.1. UWB tehnologija
Relativno nov termin koji se koristi za opisivanje tehnologije koja je poznata
jo od 1960-ih godina kao osnovni opseg ili impuls.
UWB tehnologija je bilo koja tehnologija koja ima spektar koji zauzima
frekvencijsko podruje vee od 20% centralne frekvencije ili frekvencijsko podruje
vee od 500 MHz. To se razlikuje od tehnologija sa uskim frekvencijskim podrujem
gde je irina frekvecijskog podruja tipino 10% ili manje od centralne frekvecije.
UWB tehnologija zahteva nekoliko stotina MHz ili nekoliko GHz, zavisno od
potreba sistema. Meutim umesto monopolizacije ovako velikog dela spektra UWB
deli spektar sa primarnim (licenciranim) servisima jer UWB sistemi nisu podloni
stvaranju opasnih interferencija za ostale korisnike spektra zbog toga to je poslatii
signal (sa snagom manjom od 50 mikrovata ) rairen u irokom frekvencijskom
podruju. Ovo omoguava da signali poslati sa UWB predajnika predstavaljaju
ustvari um za sve ostale primarne ureaje u okolini a koji korsite isti deo spetkra.
Upravo na ovakav nacin , pozadinskim (engl. Underlay sharing) deljenjem spektra
postie se bolja efikasnost.
Umesto tradicionalnih sinusnih talasa, UWB tehnike alju nekoliko kodiranih
impulsa pa sekundi, po ultra-irokom frekvencijskom podruju spektra i ovu tehniku
karakterisu ultra-kratki impulsi, mala snaga, imunost na interferencije i niska cena.
Omoguava protok podatakao i do 252 Mbit-s [11]. Karakteristike ove tehnike su:
Ultra-kratko trajanje impulsa doprinosi signalima ultra irokog frekvencijskog
podruja: Tipino, duine impulsa su izmeu 0. 5 i 1. 5 ns a intervali izmeu
impulsa su 100 ns i 1 us


40

Slika 13. Spektralna gustina snega za razliite sisteme
Ekstremno male spektarne gustine snage : UWB sistemialju signale ultra
niskih snaga, kod komercijalnih aplikacija alju signale kod snaga od 50mW
(1/10000 snage mobilnog telefona) (kao to je prikazano na Slici 13 ).
Voma dobra imunost na interferenciju: Kombinacija irokog spektra, nie
gustine snage i impulsnih podataka znai da ultra-wideband uzrokuje manje
interferencije nego usko pojasni radio frekvencijski sistemi, usled niske
verovatnoce detekcije i odline imunsti na na primanje signala od razliitih
puteva.
6.2. Softverski definisan radio
Drugo potencijalno resenje za unapreenje efikasnosti korienja spektra je
Softverski definisan radio (SDR- Software Defined Radios)
SDR je radio-komunikacioni sistem kod koga je modulacija i demodulacija
radio-signala reena softverski. Kao to je usvojeno od strane Foruma, termin
softverski definisani radio koristi se da bi objasnio radio koji prua softversku
kontrolu razliitih modulacionih tehnika, iroko pojasnih i usko pojasnih operacija,
bezbedonosnih funkcija komunikacije (kao to je preskakanje - hopping) i zahteve
forme talasa trenutnih i standarda koji podravaju irok spektar frenkvencija.
SDR-ova definicija je neverovatno jednostavna, jer funkcije koje su se
nekada sprovodile iskljuivo hardverski, kao to je generisanje prenosa signala i
otkrivanje primljenog radio signala sada obavlja softver koji kontrolie veoma brze
procesore signala. Cilj ovog dizajna je da se napravi radio, koji moe da prima i
emituje novu formu radio protokola samo pomou ovog novog softvera. Vojska i
servisi celularne telefonije imaju velikog interesa za razvijanje ove tehnologije,
odnosno imaju potrebu za irokim spektrom protokola koji e moi da se menjaju u


41
realnom vremenu. Na due staze, oekuje se da e softverski definisan radio
postati dominantna tehologija u radio komunikacijama.
SDR nudi idealno reenje da podri mnoge standarde, raspone frekvencija i
primenu, nudei ureaje za krajnje korisnike koji se mogu programirati. Sa SDR
ovek bi primenio zajedniki hardver i podrao ove standarde i tehnologije kroz
softverske module i firmware.
SDR Forum je blisko saraivao sa telima globalnih standarda i drugim
industrijskim grupama kao to su RAST, 3GPP i ANSI da bi razvili standarde za
donoenje SDR punoj komercijalnoj dostupnosti. Iako e mobilni telefoni starijih
generacija postepeno bit istisnuti mobilnim telefonima novije generacije, jo e dugi
niz godina razliiti standardi biti u upotrebi. Upravo bi zbog toga bilo dobro kad bi
mobilni telefon mogao koristiti razliite usluge, menjajui samo softver ureaja. Na
primer, u SAD u postoji nekoliko aktivnih standarda i SDR bi omoguio
korisnicima da prevladaju potekoe uzrokovane prelaskom iz podruja jednog
standarda u podruje drugog. SDR je nova tehnologija koja ne trai stalna ulaganja
u nove radioureaje, ve e osigurati takav radioureaj koji e se jednostavnim
reprogramiranjem osposobiti za obavljanje irokog spektra razliitih zadataka.
Zapravo, utede e uslediti za nekoliko godina kad nastupe odreene tehnoloke
promene, jer vie nee biti potrebito kupovati nove radioureaje, ve e se u
postojei hardver jednostavno ubaciti novi programi.
6.2.1. Kognitivni radio (CR)
Upravo na ovakvom SDR ureaju zasniva se kognitivni radio. Koncept
ovog radija je potekao od Dr. Joseph Mitole, naunika iz agencije DARPA
1
u SAD-
u. Cilj proizvodnje jednog ovakvog ureaja je da se pronae nain da beini
ureaji efikasnije dele radio frekvencijski spektar jer oigledno problem nije u
deficitarnosti radio spektra vec u nainu na koji se spektar koristi.
Veliki broj studija o merenju nivoa korienja spektra ukazuju na to da se
spektar samo povremno koristi. Mala iskorienost i porast zahteva za radio
resursima ukazuju na potebu sekundarnog korienja, koja omoguava da deo
licenciranog spektra (primarni korisnici) privremeno moe da se koristi od strane
sekundarnih (ne-primarnih) korisnika tj. postane raspoloiv za pruanje servisa
ovim korisnicima. U tom cilju kognitivni radio omoguava dinamicki pristup spektru
od strane sekundarnih korisnika.

1
DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency) je agencija Ministarstva odbrane SAD
odgovorna za razvoj novih tehnologija za vojsku SAD. DARPA je uestvovala u razvoju tehnologija
koje su u mnogome promenile svet, ukljuujuci raunarske mree (ARPANET, koji je prerastao u
Internet), osnove Globalnog pozicionog sistema (GPS), razvoj vetake inteligencije (AI) i mnoge
druge.


42
Kognitivni rado je sinonim za beinu komunikaciju u kojoj bilo mrea, bilo
mreni vor menjaju svoje transmisione ili prijemne parametre u cilju efikasnije
komunikacjije bez interferencije sa licenciranim korisnicima. Ova promena
parametra je zasnovana na neprestanom nadgledanju nekoliko bitnih inilaca u
spoljanjem radio okruenju, kao to su radio frekvencijski spektar, ponaanje
drugih korisnika i stanja mree.
Kao to je reeno, nije svaki kanal u svakom opsegu uvek u upotrebi. U
stvari, FCC je utvrdila na nekim lokacijama ili odreenim delovima dana, 70%
alociranog spektra je neiskorieno.
Kognitivni radio, kao i to samo ime kae, donosi sa sobom odreeni nivo
znanja i inteligencije koja mu omoguava da donosi odreene odluke i da ui na
osnovu primera iz okoline. U skladu sa IEEE, kognitivni radio se definie kao radio
predajnik/prijemnik koji je dizajniran da na inteligentan nain detektuje da li je
odreen deo spektra trenutno u upotrebi i u zavisnosti od toga da zauzme ili
oslobodi taj privremeno neiskorien spektar veoma brzo, bez interferencije sa
signalima ostalih korisnika. (Slika 14.)

Slika 14. Za prenos ifnormacija CR korist trenutno slobodne frekvencijske kanale u mreama u okruenju
Kognitivni rado zna gde je dom u upravlja primopredajnom funkcijom na
nain kako to eli korisnik. Zasnovan na znanju i iskustvu, radio zna ta da radi i
kako da sprovodi promene bez prisustva korisnika i bez interferencije sa drugom
komunikacionom opremom.
Neke od ostalih mogunosti bi ukljuivale odreivanje sopstvene lokacije,
oslukivanje da li je spektar u upotrebi od strane susednih ureaja, promena
frekvencije, podeavanje izlazne snage, prenosnih pametara i karakteristika. Sve
ove mogunosti e omoguiti korisnicima spektra sposobnost da se prilagode
uslovima spektra u realnom vremenu. Na ovaj nain, regulatori, korisnici licenci i
celo drutvo mogu fleksibinije i efikasnije koristiti RF spektar.


43

Slika 15. Kognitivni radio je svestan prisustva BlueTooth mreze a samim tim i dela spektra
unutar BlueTooth servisne zone koji je od interesa za njegovog korinika. Takoe Kognitivni radio
moze osetiti prisustvo WLAN-a, mobilne bazne sanice itd. i sta je u tim zonama od interesa za
korisnika kognitivnog radia.
Kognitivni rado se moe nauiti da pregovara sa ureajima u njegovom
okruenju. Licencirani korisnici dobijaju prioritet ali svi ostali ureaju mogu slobodno
deliti spektar meusobno. Meutim pregovaranje samo po sebi opet zauzima
odreeni deo spektra. Zbog toga se koristi skup pravila zanovanih na teoriji igara
(matematikom modeliranju koje se esto koristi da se pronae optimalno reenje
za ekonomski problem) i programira softver koji omoguava ureajima da prate
ova pravila. Umesto da svaki ureaj govori svom ureaju u okolini ta radi,
jednostavnije je osmatranje ili oslukivanje susednih ureaja da bi se utvrdilo da li
oni trenutno vre prenos i na osnovu toga radio donosi sopstvenu odluku.
Ovu emu moemo uporediti sa reakcijom vozaa koji posmatra ponaanje
drugih vozaa: Ako sam u saobraajnoj traci u kojoj je gust saobraaj, moda je
vreme da preem u drugu traku koja je manje zauzeta. Takoe kada se menja
traka, voza mora da potuje pravila koja e ga zatiti od sudaranja sa drugim
vozaima.
Usvajanjem dinamikog pristupa alokaciji spektra, CR e raditi u
licenciranom opsegu zahvaljujuci svojoj sposobnosti da osluskuje RF okolinu i da
se udalji od frekvencija na kojima su detektovani licencirani nosioci. Glavni problem
je nai nain da se kvanitifikuje i upravlja interferencijom. Zbog toga je FCC
predloila model temperature interferencije (engl. IT-Interference Temperature).
Nivo IT podrazumeva RF energiju koja potie i od ambijentalnog uma i od drugih
izvora u okruenju. Ovom merom se uspostavlja maximalni dozvoljeni nivo
interferencije, koji odreuje najgori sluaj uslova okruenja u kojima bi prijemnik
mogao ispravno da funkcionie (bez interferencije sa drugim ureajima). [4]
Korienjem ovog modela CR koji radi u licencnom delu spektra moze biti u
mogunosti da izmeri trenutnu interferenciju okruenja i podesi svoje transmisione
karakteristike kako njegova aktivnost u tom delu spektra ne bi uticala na poveanje
temperature interferencije iznad dozvoljenog nivoa.


44

Slika 16. Cela ideja je da se regulie interferencija kod licenciranih prijemnika pre
nego da se ograniava snaga potencijalnog ometajueg predajnika.
IT se definie isto kao temperatura uma ili temperatura antene. Za dati
propusni opseg B (Hz) i prosenu snagu interferencije Pi(fc, B) (W) centriranu na
frkvenciji fc, koja pokriva opseg B, tepmeratura interferencije (K)se definie kao [4]:
,
gde je k bolcmanova Boltzmann-ova konstanta i iznosi k = 1. 3810
-23
J/Kelvinu
Za realizaciju jednog ovakvog sistema potrebno je definisati max dozvoljeni
nivo interferencije TL(fc) za svaki opseg, geografski region, ili servis. Ovo bi trebalo
da bude zadatak regulatornih tela.

Pre ovoga treba sprovesti pregled uslova koji vladaju u odreenom
okruenju za svaki opseg, posebno onih koji se tiu ambijentalnog uma.
Meutim ostvarenje teorije deljenja spektra u praksi zahteva inenjersku
tehniku, od kreiranja odgovarajue antene do pisanja softvera koji e omoguiti
funkcionisanje CR. Bez obzira na to CR ve uveliko napreduje u realnom svetu.
INTEL ima planove da napravi rekonfiguracioni ip koji e koristi softver za analizu
svog okruenja i odabirati najbolji protokol i frekvencije za prenos podataka u datom
trenutku. FCC je izdala dozvolu da novi tipovi beinih mrea mogu testirati ove
ideje na neiskorienim televizijskim kanalima a IEEE institut koji je uspostavio
mnoge standarde koji su omoguli Internet revoluciju je uzela u razmatranje
standarda za kognitivni radio.
Uz pomo SDR foruma, FCC i industrijkih partnera kao to su General
Dynamics, Vanu, Rockwell Collins oekuje se da se standradizacija u ovoj oblasti
donese do 2009. godine. Sa ve postojeom realizacijom softverski definisanog
radija danas, sledei logian korak ka buduoj najboljoj komunikacionoj tehnologiji,
jeste softverski radio sa kognitivnim mogunostima.
P r o c e n j i v a n j e v r e d n o s t i s p e k t r a

45
7. PROCENJIVANJE VREDNOSTI SPEKTRA
Naknada za korienje radio-frekvencijskog spektra je postala sine qua non
u mnogim zemljama sveta, pa se pristupilo odredivanju (procenjivanju) vrednosti te
naknade. Postoje razliiti oblici i postupci odredivanja i plaanja te naknade.
Jedno od osnovnih pitanja koja se postavljaju kod procenjivanja vrednosti
naknade jeste ta se to zapravo plaa. Standardni pristup, jo est u primeni, je to
da regulator odreuje cenu naknade na osnovu "nadoknade trokova" (eng. Cost
Recovery) - podnosilac zahteva plaa onoliko koliko regulator troi na aktivnosti
upravljanja spektrom. Takoe cena naknade moze se odrediti u trinim
transakcijama, kao to su aukcije ili sekundarna trgovina ili plaanjem na osnovu
ostvarenih prihoda od usluge (engl. Spectrum Royalties). Jo jedan vrlo popularan
pristup jeste odreivanje podsticajne cene koje bi trebalo da omogue efikasnije
korienje spektra. Ovaj kao i prethodno navedeni pristupi opisani su u poglavljima
koje slede.
7.1. Administrativne podsticajne cene
U odsustvu primarne i sekundarne trgovine moze biti poeljno da se
korisnicima licenci da podsticaj za ekonomino (efikasnije, tedljivije) korienje
spektra u cilju smanjenja rasipanja ovog dragocenog resursa. Administrativne
podsticajne cene (AIP-Administrative Incentive Prices) su stvorene da omogue
efikasno korienje spektra a ne samo naknadu troskova regulatornog tela. Ideja je
da se korisnik koji poseduje neiskorieni deo spektra radije odluuje da taj deo
spektra vrati nego da plaa naknadu. Takoe korisnik koji efikanije koristi spektar
moi e da plaa i manju naknadu.
Odreivanjem cene, naknade, za korienje spektra moze imati uticaja na
korisnike da ekonominije koriste spektar, slino kao to i odgovarajua cena
elektrine energije obeshrabruje korisnike da beskorisno, neekonomino troe
elektrinu energiju.
Podsticajne cene treba pravino odrediti vodei rauna da preveliki pristisak
na korisnike (visoka cena) moe prouzrokovati da vaan deo spektra ostane bez
upotrebe. Regulator e pokuati da odredi cenu koja bi odgovarala vrednosti
spektra na tritu, ime e izvriti pritisak na korisnike da ekonomino koriste
spektar. Gde postoji viak raspoloivog spektra, njegovo korienje treba da je

46
besplatno. Problem je kako izraunati administrativnu cenu. Analiza ovih cena
zasniva se analizi oprtunitetnih troskova
2
.
Donoenje odluke o izboru vee koliine jedne robe automatski implicira
donoenje odluke o izboru manje koliine druge robe. Svaka takva odluka ima svoju
"cenu", odnosno iziskuje odgovarajui troak. Oportunitetni troak mora da se snosi
uvek kada se izmeu retkih (oskudnih) resursa i roba mora praviti odgovarajui
alternativni izbor. S ogranienim resursima, odluku da imamo vie jedne stvari,
automatsko znai imati manje druge stvari. Prema tome, relativni troak bilo koje
odluke je njen oportunitetni troak - vrednost prve sledee najbolje alternative od
koje se odustalo. Prema tome, oportunitetni troak uvek predstavlja neku
proputenu korist, neki proputeni prihod, zaradu nastalu zbog donete odluke o
korienju jedne umesto neke druge robe, jednog umesto nekog drugog resursa, na
alternativni nain.
Na primer, korienje spektra za mobilne komunikacije moe imati
oportunitetne trokove izraunate na dva naina. Moemo se zapitati : Koliki bi bili
dodatni troskovi ako bi se za mobilnu komunikaciju koristio manji deo spektra - sa
manjim nivoom snage signala, vie stanica i veim stepenom ponovnog korienja
frekvencija? Ili se moemo zapitati ako bi se spektar realocirao za drugu upotebu,
kolika bi bila uteda u trokovima za korisnika u pruanju te vrste servisa. Uvek bi
trebali da uzmemo u obzir veu od dve (ili vie ) procena oportunitetnih trokova, jer
se u toj meri drutvu nanosi teta zbog toga to se spektar koristi ba u toj upotrebi.
Ako je cilj proizvesti maksimalnu korist za krajnje (javne i privatne) korisnike,
cene treba da usmeravaju korienje spektra na one aktivnosti koje generiu veu
korist od ostalih, sa take gledita krajnjeg korisnika. Na primer, deo spektra moe
biti izdvojen bilo za emitovanje, bilo za mobilne komunikacije obe namene su
korisne. Kao rezultat, njegova cena treba da bude visoka zato to su oportunutetni
troskovi jedne od njegovih primena visoki (jer neizbeno dolazi do rtvovanja
jednog od servisa velike vrednosti, sav spektar se koristi za samo jednu upotrebu.
Za manje upotrebljive (korisnije) frekvencije oportunitetni troak moe biti nii pa je i
cena nia (manja je i rtva, pa je i nia cena odgovarajua).
Prema svemu ovome, administrativna cena treba da predstavlja vrednost
spektra za prvu alternativnu namenu (sledeu najbolju). Razmotrimo ponovo sluaj
spektra koji se moe koristiti za mobilnu komunikaciju ili za emitovanje:
Ako se koristi u prvu svrhu, njegova administrativno-podsticajna cena
treba da odgovara njegovoj vrednosti u drugoj nameni, proraunatoj kao
u uteda u trokovima emitovanja koja bi se ostvarila ako bi bi dati
spektar bio korien za emitovanje.Ovakve proraune je teko izvriti.
Stoga u praksi regulatori esto pribegavaju odreivanju cene spektra u
relaciji sa izvesnim faktorima kao to su zauzee spektra, nedostatak odreenog

2
Primer oportunitetnog troka bi bio student koji plaa kolarinu u iznosu od 1500 za godinu. To je monetarni troak
njegovih studija. Meutim ukoliko on ne bi studirao ve bi doneo odluku da radi i naao zaposlenje sa mesenom platom od
350 onda bi se zaraivao 4200 godinje, odnosno 19200 za vreme etiri godine koliko proseane studije traju. Dakle
studentova odluka da studira ga moe kotati monetarni troak studija plus oportunitetni troak proputene zarade koju bi
imao u sluaju da se odluio za zaposlenje umesto fakulteta. U tom sluaju cena kolovanja bi bila ne 6000 ve: kolarina
6000 + proputena zarada 16800 (kao oportunitetni troak studiranja) = 22800

47
dela spektra u odreenoj oblasti i da li su frekvencije deljene (zajednike) ili
ekskluzivne.
Dobro upravljanje podrazumeva da, u sluaju da se cene odreuju
administrativnim putem, iste budu odreene na transparentan nain i bez
diskriminacije. Ovo je od velike vanosti za odranje poverenja investitora i drugih
zainteresovanih strana.
U optem sluaju vai pravilo da je izuzimanje od naplate taksi za korienje
spektra, u svrhu postizanja odreenog socijalnog ili ekonomskog cilja, druga
najbolja opcija, jer dozvoljavanje odreenim korisnicima da profitiraju od besplatnog
ili jeftinog pristupa spektru ohrabruje ekstravagantno korienje kao i veu
dostupnost date usluge.
7.2. Naknada za korienje spektra
Spectrum Royalities
Naknada za korienje spektra ukljuuje plaanje regulatornom telu na
osnovu ostvarenih prihoda od usluge koju obavlja korisnik licence (na primer,
procenat zarade operatora mobilne telefonije). Zapravo, regulator snosi deo rizika
komercijalnog poduhvata. Naplata varira u zavisnosti od prosperiteta firme ili
sektora. Na ovaj nacin regulator postaje neka vrsta partnera operatoru jer dele isti
interes u ostvarivanju maximalnog profita ili prihoda. Ovo moe dati regulatoru
pogrean podstrek da npr. dri konkurenciju to dalje od trita kako bi osigurao
veu dobit od naplate taksi.
Uslovi ugovora o nadoknadi mogu biti postavljeni od strane regulatornog tela
ili mogu biti ustanovljeni tokom aukcijskog procesa, na primer, spektar se ustupa na
korienje firmi koja je voljna da izdvaja najvei procenat svojih prihoda (kao
naknadu za korienje spektra). Naknada za korienje moe bit kombinovana sa
drugim pristupima kao to je godinja administrativna taksa plus procenat prihoda.
Ali regulatorno telo mora da proceni da li je za njega pogodno da na ovaj nain,
zajedno sa beneficijama, snosi deo rizika aktivnosti korienja spektra.
7.3. Aukcije
Aukcije koriste proces nadmetanja za ustanovljavanje cene licence koja se
stavlja na raspolaganje od strane regulatornog tela ili prodaje od strane drugog lica.
Postoji mnogo varijanti dizajna aukcije, od predaje ponuda u zapeaenim
kovertama do javnog nadmetanja sa rastuim ponudama koje se moe odnositi na
vie licenci istovremeno. Oekuje se od potencijalnih kupaca licenci da sami
procene stvarnu vrednost posedovanja spektra. Pretpostavljajui da su potencijalni

48
kupci dobro informisani, finalni kupac bi trebalo da bude ona kompanija koja ume
da nae naine za maksimiziranje tokova buduih dobiti.
Regulator mora da pazi da visoke cene koje su stranke voljne da plate nisu
rezultat njihove mogunosti da manipuliu tritem usluga za koje se koristi spektar,
na tetu korisnika date usluge. Visoke cene postignute na aukcijama obino
signaliziraju da je potrebno jo radio spektra, meutim, firme koje su skupo platile
korienje spektra e se opirati dodeljivanju novih licenci za istu namenu. Aukcije
takoe mogu biti podlone ortakom (collusive) nadmetanju, koje umanjuje
vladine prihode.
7.4. Sekundarna trita
Na potpuno slobodnim tritima koja dozvoljavaju promene u korienju i
vlasnitvu nad spektrom, cene se formiraju na principu ponude i potranje (ba kao
to se formira i cena zemljita na tritu nekretnina). Ako trite spektra radi
efikasno (na primer, ako postoji transparentnost, dovoljno transakcija, dovoljno
kupaca i prodavaca), rezultujue cene e usmeravati korienje spektra ka
optimalnim namenama. Na primer, ako neka firma moe da zaradi vie novca na
delu spektra nego trenutni korisnik, ona e dati ponudu za kupovinu. Ako doe do
transakcije, krajnji korisnici e biti u prednosti jer e data usluga postati
pristupanija.
Trite spektra moe biti kontrolisano od strane firme, ili grupe firmi, koje e
putem uskraivanja ili pak grupisanja spektra podizati cene do monopolskog nivoa.
Moraju se preduzeti mere da bi se to spreilo. One mogu ukljuivati detaljno
ispitivanje vlasnitva nad spektrom i transakcija na tritu spektra.
7.5. Naknada trokova regulacije - Cost Rrecovery
U pristupu pokrivanja trokova, cene spektra treba da rezultiraju prihodima
koji su dovoljni da pokriju trokove regulatora spektra (u procentu koji nije pokriven
optim poreskim prihodima). Podnosilac zahteva plaa onoliko koliko regulator troi
na aktivnosti upravljanja spektrom. Ovo ukljuuje aktivnosti kao to su rad planera,
koordinacija, notifikacija, monitoring, investiranje u opremu, softver za podrke i dr.
Zato to korisnici spektra uzrokuju ove trokove trebali bi i da budu odgovorni za
njih. U izuzetnim sluajevima ove trokove moe snositi vlada drave, ali samo ako
bi ovakva naknada obeshrabrila dalje korienje spektra.
Prirodno je, efikasno, i u interesu pravinosti, da se cene za pokrivanje
trokova formiraju na bazi direktnih trokova regulacije pojedinanih frekvencija.

49
Cene ne smeju biti postavljene na tako visok nivo da iskljuuju bilo kog korisnika sa
trita i ostavljaju spektar neiskorien.
Iako vlasnici licenci normalno plaaju cenu spektra, oni e pokuati i, moda,
uspeti da prebace troak na korisnike svojih usluga. Stepen u kojem e uspeti u
tome zavisi od osobenosti trista usluga, kao to je nivo konkurencije.
Mo n i t o r i n g s p e k t r a

50
8. MONITORING SPEKTRA
Sav trud koji se ulae u regulisanje korienja radio-frekvencijskog spektra
bio bi uzaludan da nema kontrole rezultata ovog procesa, odnosno kontrole da li se
zaista spektar koristi onako kako je propisano. Takoe, ako je Agencija dozvolila
nekom operatoru da prua usluge u nekom opsegu, ona mora da mu obezbedi
nesmetani rad u dodeljenom opsegu. Isto tako, nadzorom radio-frekventog spektra
uoavaju se mogue nepravilnosti pri radu pojedinih stanica, koje mogu nekad biti
ozbiljni problemi, kao to su ometanje emisija u avio opsegu ili u opsegu
namenjenom za emisije koje se tiu javne bezbednosti. Dakle, do saznanja o
realnom zbivanju u radio-frekventom spektru jedino se moe doi putem nadzora i
kontrole.
U sutini, nadzor radio-frekvencijsog spektra sastoji se od monitoringa i
inspekcije korienja frekvencija.
Monitoring se odnosi na prikupljanje informacija i podataka osmatranjem
spektra. Cilj monitoringa spektra je da podri sve procese upravljanja spektrom
ukljuujui dodelu frekvencija i funkcije planiranja spektra a posebno:
Praenje ponaanja korisnika spektra u pogledu potovanja uslova
navedenih u njihovim dozvolama.
Da asistira u reavanju problema interferencije elektromagnetnog spektra, na
lokalnom, regionalnom ili globalnom nivou, tako da radio-servisi i stanice
mogu kompatibilno da rade
Voenje evidencije o korienju spektra (baza izmerenih podataka).

Za efikasan monitoring potrebni su odgovarajuci preduslovi:
1. Potrebni su podaci o:
O uslugama koje su planirane za svaki opseg spektra.
O parametrima koje potrebno meriti za svaku uslugu.
O dozvolama koje su izdate.
2. Potrebno je da se izvri takva raspodela i dodela frekvencija da se
izbegne meusobna interferencija.
3. Potreban je dobar nivo opremljenosti, strunost i organizovanosti slube.
(plan i program merenja).

Funkcije monitoringa i procesa upravljanja spektrom su usko vezane.
Povezivanje ovih funkcija u jedan integrisani kompjuterski sistem rezultira u vidu
znaajno uveane efektivnosti u korienju radio-spektra. U sprovoenju jednog
sistema upravljanja spektrom, potrebno je prvo razviti strukturu sistema koja

51
podrava integraciju procesa upravljanja i monitoringa i razviti bazu podataka koja
sadri sve relevantne podatke za podrku ovih procesa.
Monitoring radio spektra ini povratnu vezu u procesu upravljanja spektrom
preko provere informacija o legalnim korisnicima spektra i merenja stepena
stvarnog korienja spektra u cilju identifikacije mogunosti efikasnijeg korienja
spektra (nove usluge, zajedniko korienje, realokacija) (Slika 17.)

Baza podataka o
izdatim dozvolama
Baza izmerenih
podataka
Monitoring
i inspekcija
Upravaljanje
spektrom

Slika 17. Povratna veza u procesu upravljanja spektrom

Postoji nekoliko vrsta, odnosno klasa monitoringa spektra:
1. Merenje zauzea opsega vri se se odreenom opsegu kada se menja
namena ili se uvodi nova usluga ili se pak uvodi zajedniko korienje. Na
ovaj nain vri se provera da li je u praksi izvreno ono to je planirano.
2. Merenje zauzea kanala (merenje intenziteta saobraaja) vri se kada se
eli proveriti stepen iskorienja u kanalima koji su dodeljeni odreenim
korisnicima. Na ovaj nain mogu se identifikovati periodi niskog intenziteta
saobraaja, to dalje utie na proces dodele ili ponovne dodele ili pak cene
korienja.
3. Istraivanja pojava interferencije u sluaju prijave tetnih smetnji ili
proaktivno samostalno otkrivanje tetnih smetnji.
Predajnici koji nemaju dozvolu za rad su uglavnom najei uzrok
interferencija
4. Rutinska merenja se sprovode da bi se proverilo da li korisnici potuju
uslove navedene u njihovim dozvolama.
5. Meunarodni monitoring (HF/satellite)
Vri se sa ciljem da se otkriju i ree sluajevi interferencije u kojima su akteri
izvori iz vie zemalja. Ova vrsta monitoringa ima ulogu u koordinaciji
korienja spektra sa susednim zemaljama.


52

Monitoring podrava moderne postupke za upravljanje spektrom
1. Aukcije - da potvrdi da je opseg na aukciji zaista nezauzet
2. Odreivanje cene korienja spektra - da izmeri intenzitet saobraaja sa
ciljem da se odredi cena korienja koja je proporcionalna zauzeu kanala
3. Proces migracije usuge na nove opsege da se potvrdi da je novi opseg
nezauzet
4. Razne ekonomske studije i statistiki podaci

Inspekcija radio-komunikacija istrauje nedozvoljene radnje u radio-spektru,
obezbeuje licenciranim korisnicima radio-spektra da se pridravaju nacionalnih i
meunarodnih propisa, istrauje albe koje su u vezi sa smetnjama itd. Inspekcija je
u tesnoj vezi sa monitoringom (Slika 18.), jer monitoring je taj koji ispituje i snima
sve nepravilnosti u spektru, a zatim rezultate prosleuje inspekciji na reavanje
uoenih problema.
RAZMENA PODATAKA
MONITORING
SPEKTRA
INSPEKCIJA
TEHNIKI
ASPEKTI
ZAKONSKI
ASPEKTI

Slika 18. Za uspenu kontrolu RF spektra potrebna je razmena podataka izmeu monitoringa i
inspekcije
Z a k l j u a k

53
9. ZAKLJUAK
Efikasno upravljanje spektrom moe stvoriti jedan drugaiji prosperitet
zemlje, posebno kada beine tehnologije postanu glavni nain povezivanja
preduzea i domainstava sa glasovnim, medijskim i servisima podataka. Postaje
sve vie evidentno da zemlje u razvoju poinju da poklanjaju sve veu panju irim
pitanjim vezanim za ICT politike. Sve je oiglednije da beini servisi nadmauju
icane servise po pitanju veoma brze, jeftine konekcije a paznja se sve vie
usmerava na pronalaenje pravih naina za upravljanja spektrom. Sa porastom
globalizacije u svetu i brzim razvojem tehnolokih inovacija i sve veim zahtevima,
efikasna politika spektra bi trebalo da bude promovisana ponudom novih servisa i
smanjenjem barijera za ulazak novih tehnolokih reenja na trziste.
Opti ciljevi upravljanja radio-frekvencijskim spektrom se ne razulikuju od
zemlje do zemlje. Upravljanje spektrom mora sluiti nacionalnim interesima,
unapreivati privredni i drutveni razvoj zemlje i osiguravati bezbednost
ivota.Medjutim, iako su opti ciljevi isti, zakonodavni i regulativni pristup njihovom
ispunjavanju se razlikuje od sluaja do sluaja. Globalizacija trgovine i informacija
nije donela sa sobom jedinstveni svetski model, ve pojedini modeli nacionalnog
upravljanja RFS ostaju okarakterisani sa faktorima specifinim za svaku dravu kao
to geografska konfiguracija i istorija radio-komunikacija odnosne zemlje, osobine
njenog drutva i stepen privrednog razvoja.
Umesto fokusiranja na centralno planiranje podele resursa kako bi se izbegla
interferencija, oigledno je da se svaku buduu politiku treba fokusirati na
podsticanje poveanja kapaciteta beinih komunikacija kako bi se odgovorilo
novonastalim zahtevima za korienje spektra. Pritom je vano osigurati takav
pravni i institucionalni okvir koji je sposoban pratiti tehnoloke promene, a ne
fiksirati steene pozicije starih igraa.Pritom je vano osigurati takav pravni i
institucionalni okvir koji je sposoban pratiti tehnoloke promene, a ne fiksirati
steene pozicije starih igraa.
Regulatori moraju teiti pravom balansu izmeu tri metoda: administrativne
dodele, trinih faktora i tehnolokog pristupa (zajednickog deljenog spektra). Treba
imati na umu da ne postoji standardno resenje koje odgovara svakoj situaciji. Izbor
e biti baziran na stvarima kao to su opti nedostatak spektra u odreenim
delovima zemlje, ljudski i finansijski resursi dostupni regulatoru, nacionalni interes,
naini korienja komercijalni ili javni servisi, i mogunosti za inovacije i trgovinu.
Republika Srbija, kao zemlja u razvoju, postepeno prati evropske trendove
po pitanju upravljanja spektrom, naravno u skladu sa mogunostima. Potrebno je
kontinualno nadogradjivati plan namene kao i plan raspodele frekvencija, u cilju
njegove harmonizacije sa evropskom praksom i u skladu sa dokumentima ITU i
CEPT ECC (Electronic Communications Committee). Zakljuno sa 2008. godinom
nacionalni plan namene i raspodele frekvencije treba bi da bude potpuno usklaen
sa evropskim planom namene i raspodele frekvencija (European Table of
Frequency Spectrum).
P r i l o g 1 . I z v o d i z P l a n a n a m e n e R F o p s e g a R e p u b l i k e S r b i j e

54
Prilog 1. Izvod iz Plana namene RF opsega
Republike Srbije

P r i l o g 2 . I z v o d i z P l a n a n a m e n e R F o p s e g a p o I T U - u z a i s t i
o p s e g

55
Prilog 2. Izvod iz Plana namene RF opsega po ITU-u
za isti opseg
2010-2170MHz
Allocation to services
Region 1 Region 2 Region 3
2 010-2 025
FIXED
MOBILE 5.388A 5.388B
2 010-2 025
FIXED
MOBILE
MOBILE-SATELLITE
(Earth-to-space)
2 010-2 025
FIXED

5.388

5.388 5.389C 5.389E 5.390

5.388
2 025-2 110 SPACE OPERATION (Earth-to-space) (space-to-space)
EARTH EXPLORATION-SATELLITE (Earth-to-space) (space-to-
space)
FIXED
MOBILE 5.391
SPACE RESEARCH (Earth-to-space) (space-to-space)
5.392
2 110-2 120 FIXED
SPACE RESEARCH (deep space) (Earth-to-space)
5.388
2 120-2 160
FIXED
2 120-2 160
FIXED
Mobile-satellite (space-to-Earth)
2 120-2 160
FIXED
5.388 5.388 5.388
2 160-2 170
FIXED
2 160-2 170
FIXED
MOBILE
MOBILE-SATELLITE
(space-to-Earth)
2 160-2 170
FIXED

5.388 5.392A

5.388 5.389C 5.389E 5.390

5.388

S P I S A K S L I K A I T A B E L A

56
SPISAK SLIKA I TABELA
Slika 1. Uticaj ulaganja u ICT sektor na rast bruto nacionalnog dohotka .............................. 6
Slika 2.Signali razliitih frekvencija ........................................................................................ 6
Slika 3. Podela EM spektra .................................................................................................... 6
Slika 4. Elementi upravljanja radio-frekvencijskim spektrom. ................................................ 9
Slika 5. Podela sveta u cilju alokacije frekvencija ................................................................ 19
Slika 6. Cena po glavi stanovnika na evropskim 3G aukcijama .......................................... 25
Slika 7. Komponente efikasnog korienja spektra ............................................................. 26
Slika8.Funkcija marginalne koristi spektra ..........................................................................27
Slika 9. Zavisnost efikasnog korienja spektra od veliine klastera ................................... 29
Slika 10. Rastojanje na kome se ponovo korisiti iste frekvencije ......................................... 29
Slika 11. Brzina prenosa razliitih tehnologija i mobilnost ................................................... 30
Slika 12. Proli i budui balans u upravljanju spektrom u UK, izvor OFCOM [3] ................. 36
Slika 13. Spektralna gustina snega za razliite sisteme ...................................................... 40
Slika 14.Za prenos ifnormacija CR korist slobodne frekvencijske kanale u mreama u
okruenju .............................................................................................................. 42
Slika 15. Kognitivni radio ..................................................................................................... 43
Slika 16. Temperatura interferencije. ................................................................................... 44
Slika 17. Povratna veza u procesu upravljanja spektrom .................................................... 51
Slika 18. Za uspesnu kontrolu RF spektra potrebna je razmena podataka izmeu
monitoringa i inspekcije......................................................................................... 52

Tabela 1. Poreenje spektra sa drugim prirodnim resursima ................................................ 5
Tabela 2.Podela radio frekvencijskog spektra ....................................................................... 7
Tabela 3. Podela mikotalasnog spektra ................................................................................. 7
Tabela 4. Nove evropske direktive za regulaciju u telekomunikacijama [2] ......................... 10
Tabela 5. Korieni termini na nekim radnim jezicima ITU i na srpskom ............................ 18
Tabela 6. Visina periodine godinje naknade za licencu u javnoj mobilnoj
telekomunikacionoj mrei ...................................................................................... 22

L I T E R A T U R A

57

LITERATURA
[1] http://www.ictregulationtoolkit.org
[2] Seminarski rad : Autorizacija telekomunikacionih servisa, Dragan
Danilovi ,Saobraajni Fakultet, Beograd 2006.
[3] Spectrum Framework Review - consultation on Ofcom's views
as to how radio spectrum should be managed, Ofcom office of
communication, Novembar 2004.
[4] Formalizing the Interference Temperature Model, T. Charles Clancy,
Laboratory for Telecommunications SciencesUS Department of Defense
[5] Zakon o Telekomunikacijama, Beograd, april 2003
[6] Review of Radio Spectrum Management, Martin Cave, Department of
Trade and Industry Her Majestys Treasury
[7] Measuring spectrum efficiency-The Art of Spectrum Utilisation Metrics, J
W Burns, Aegis Systems Ltd, United Kingdom
[8] Plan raspodele frekvencija/lokacija za terestrike analogne FM I TV radio-
difuzne stanice za teritoriju Republike Srbije, Beograd 2006
[9] Pravilnik o visini naknade za korienje radio-frekvencija, Beograd 2006.
[10] Pravilnik o visini naknada i trokova za izdavanje licenci i odobrnja,
Beograd 2006.
[11] Model nacionalnog planiranja radio-frekvencijskog spektra, Slavenko B.
Raajski, Mirko S. Mandrino, Simpozijum o novim tehnologijama u
potanskom i telekomunikacionom saobraaju, Beograd 2002.
[12] Neki elementi efikasnog upravljanja radio-frekventnim spektrom, Zoran
Petrovi, Slavenko Raajski, Simpozijum o novim tehnologijama u
potanskom i telekomunikacionom saobraaju, Beograd 2005.
[13] http://www. intel. com/update/contents/wi07032. htm
[14] http://www.technologyreview.com/cognitiveradio.aspx
[15]http://www.radioelectronics.com/info/receivers/software_defined_radio/sd
r.php
[16] http://www.sdrforum.org/
[17] http://broadcastengineering.com/
[18] http://www.wikipedia.com

Efikasno Upravljanje Spektrom

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Efikasno Upravljanje Spektrom

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

U V O D

You might also like