Ukoricavanje knjige

Pravljenje Knjige

Stranice ove knjige trebalo bi da su od papirusa ili istog pergamenta. Korii se
drvetom i koom. I okovana bi trebalo da bude tuenim bakrom i srmom filigranskom.
Meutim, danas je ovo prilino skup postupak, a i malo ko zna sve ovo dobro izvesti.
Zbog toga se Magijski Dnevnik moe i jednostavnije pripremiti. Najbolje bi bilo kada bi
svako sam pravio svoju Knjigu, ali i to je za mnoge komplikovana radnja.
Preporuujem sledei postupak: neka svako kupi prazne listove, veliine koju eli i
tako ih odnese u knjigoveznicu koja e listove povezati, seenjem u presi izravnati, i na
kraju ukoriiti u tvrd povez. Ovo je po ceni izrade pristupano svakome. Na kraju
krajeva, to je ipak lini Magijski dnevnik. Kada se ovakva Knjiga preuzme, tada svako
treba da simboliki dovri pravljenje Knjige, svojim dodatkom na korice. To je
uobiajeno peat (sigil) sistema magijske prakse koju aspirant sledi. Ali pazite! Ovo se
ini samo ako je aspirant trajno odabrao sistem koji e slediti. Ne zaleite se! Bolje je
staviti neki od univerzalnih magijskih sigila, prihvaenih u veini sistema, poput
pentagrama i slino. Na zadnju koricu se stavlja lini peat maga.
Dakle, nikako se ne preporuuje kupovina kakve sveske i pretvaranje iste u dnevnik,
niti se moe smatrati linom ukoliko aspirant sam svojim radom ne unese sopsvenu
energiju u nju, bilo izradom od poetka do kraja, bilo zavretkom njene izrade.
Ako me pitate, da li da izradite svoju Knjigu kod nekog majstora knjigovesca, koja e
biti izuzetno lepa i kvalitetno uraena, ili da je sami napravite, ak i da ne bude tako
dobro uraena, svakako u rei da je najbolje da je sami napravite, pa kako god
izgledala. Zapamtite, Magijski Dnevnik je lina i Sveta Knjiga. Uz Odoru i Magijski
tap, ona je najlinije magijsko sredstvo. Upravo zbog toga bi svako trebao sam da
napravi svoj Magijski Dnevnik. Takoe, ne pravi se samo jedna Knjiga za ceo ivot.
Svaki mag e tokom svog ivota i magijske prakse ispisati mnogo Magijskih Dnevnika.
Naroito u poetku, tokom magijske obuke. ak, svaki aspirant ili mag moe
istovremeno imati i pisati dva, tri ili vie Magijskih Dnevnika. Na primer: jedan moe biti
posveen magijskoj obuci i opisivanju svih radnji tokom magijske obuke, drugi moe
biti dnevnik u koji e se beleiti sva stanja svesti, emocije, razmiljanja, kontemplacije,
snovi koji se sanjaju, ili opisi dogaaja koji su lino vani i sve ovome slino, dok
poseban Magijski Dnevnik moe biti poput svojevrsnog Grimoara u koji e se upisivati i
opisivati tok i rezultati svih rituala, obreda prizivanja, teranja i mnogih drugih. Sve ovo
je sasvim lini stav i stvar volje svakog maga ili aspiranta, s tim to ako ima nekoliko
Magijskih Dnevnika, prema svakom se mora odnositi sa posebnom panjom kao sa
najveom svetinjom.
Ova knjiga bi bila nepotpuna ako bih zaobiao i tehniko uputstvo za pravljenje Knjige
Magijskog Dnevnika, zbog toga u u osnovnim crtama ovaj postupak
objasniti. Definitivno stojim na stanovitu da bi mag trebao sam da napravi sva svoja
magijska sredstva. Uostalom, svaki mag se mora izvebati u mnogim delatnostima,
ak i onim obinim zanatskim vetinama i biti sposoban da sve stvara sam, nezavisno
od drugih ljudi. ak i ako mu neko poznavanje izvesne vetine nee biti od preke
potrebe, trebao bi je znati kako bi mogao razumeti svako delo i svaki proces. I
naravno, s ovako bogatim znanjem i savladanim vetinama, svaki mag moe iveti bilo
gde i obavljati bilo koji posao, bez straha za svoju egzistenciju i bojazni da sebi ne
moe priutiti sve ono to poeli, ak i u ovo doba dekadentne civilizacije.
Slika 1: Primer
samostalno
izraene Magijske
knjige
Kada vidite
napravljenu knjigu,
prvo ete pomisliti
da vi tako neto ne
moete uraditi.
Ovo je prva
greka. U ovaj,
kao i u svaki drugi
proces, morate se
upustiti jedino s
milju da vi to
moete uraditi
dobro, pa ak i
bolje. Ako u
poetku to i ne
izgleda tako, svaki
sledei postupak e biti daleko bolji. Naravno, da bi neto sami pravili, morate imati i
potreban alat za to. Ovo takoe nekome moe izgledati kao barijera, a i finansijski
izdatak koji je vei nego da jednostavno platite da vam neko to napravi. Ovo je druga
greka, jer iako nabavka alata u poetku predstavlja vei izdatak, taj alat e vam
mnogo puta kasnije koristiti u najrazliitije svrhe, za izradu ostalih magijsklih sredstava,
a i niza drugih potrebtina u svakodnevnom ivotu. Na kraju shvatite da ste ovim
zapravo utedeli velike sume novca. Osim toga, ova vetina e vam omoguiti da
odtampate mnoge svoje elektronske knjige i da ih ukoriite, ili da ve postojee i
pohabane knjige restaurirate i ukoriite, dajui im sopstveni duh i posebnu "vrednost".
A zamislite tek kakvu vrednost kao linost dostiete na Astralnom i Eterinom planu,
kada stanete pred lice bilo kojeg Duha, Demona ili Boanstva. Nema tog entiteta koji
vam nee ukazati poast i duno potovanje.

Vrh

Uputstvo za pravljenje Knjige

Potreban alat i potroni materijal
Za izradu knjige i korienje vam je potrebno da imate veliki lenjir, ugaonik, makaze,
ilo, obuarsku iglu, dve drvene ploe, dve rune stege, skalper, otro dleto i drveni
eki. Od potronog materijala je neophodno imati obuarski konac (moe i obian
vrsto preden), komad istog voska (za voskiranje konca), lepak, traka za vezivanje i
izradu glava kime knjige (platnena gusto tkana, irine 2-3cm), platno za vezivanje
(retko tkano).
Ukoliko za korice koristite drvo, bie vam potrebna manja runa testera (sa sistnim
zubcima) i finija turpija za drvo i sitni mirgl papir za drvo. Takoe ukoliko elite da
spoljanji okov napravite od drvenih daica sa ukrasnom ornamentikom i sigilima,
trebae vam i pribor za duborez (komplet malih dleta za drvo razliitih profila).
Za obradu papira, odnosno listova, ko ima mogunost moe ili nabaviti ili napraviti
knjigovezaku presu i knjigovezaki stoni jednopotezni no za seenje, ali ovo nije
neophodno.
Materijal za pravljenje knjige
Listovi mogu biti od najrazliitijih materijala po kojima se moe pisati. Treba da budu
savitljivi i ne smeju biti krti (lomljivi). Za izradu magijske knjige najee se koristi
pergament (obraena koa), papirus, sirovi nerafinisani valjani papir ili obian papir.
Ako se koristi obian papir, preporuujem da to bude takozvani "pak papir" koji se
nabavlja u tabacima veliine A1 ili tamparski grammiligramski papir u istoj veliini.
Moe se i nabaviti ve seen i pripremljen papir veliine A3 koji se prodaje u risevima
od 500 listova.
Za korice je potrebno imati deblji presovan karton (akvarel karton 2-3mm) ili daice
debljine do 5mm (moe i per ploa). Za presvlaenje korica, koristi se koa ili platno u
boji po elji, mada i ovo moe biti po slobodnoj volji od najrazliitijih prirodnih materijala
u skladu sa sopstvenim idejama, inspiracijom i umetnikim sklonostima.
Seenje i priprema listova
Najpre treba
odrediti dimenzije
knjige. Najbolje je
to uraditi prema
standardnim
veliinama kako bi
ostalo to manje
otpada, kad je re
o seenju papira u
tabacima. To su
A4 (297x210 mm)
ili A3 (420x297
mm) formati. Ako
elite da vam
knjiga bude
veliina A4, onda
listove treba sei
tako da oni budu,
po horizontali,
dvostruko vei,
odnosno u formatu A3 (slika 2)
Slika 2: Iseeni i
pripremljeni listovi
Slika 3: Savijeni
listovi u bloku
Iseene listove
razdvojiti u
blokove po 8-10
listova i saviti po
horizontali na
polovinu (slika 3)
ime je pripremljen
jedan blok.
Napravite onoliko
blokova koliko
elite da imate
strana. Na primer,
za knjigu
prikazanu na slici
1, korien je fabriki seen papir veliine A3 koji se savijanjem u blokove dovodi u
veliinu A4. Knjiga ima 1000 strana, odnosno 500 listova, za ta je bilo potrbno 250
listova formata A3 (pola
risa). Ovih 250 listova je podeljeno u 25 blokova po 10 listova, odnosno, kada se listovi
saviju dobija se 20 listova (40 strana) u jednom bloku.
Kada se formiraju svi blokovi, sa unutranje strane treba ilom probuiti rupe za
ivenje knjige (slika 4). Treba voditi rauna da se u svim blokovima istovetno izbue
rupe. Stoga ih najpre razmeriti lenjirom i olovkom oznaiti, vodei rauna o irini trake
za vezivanje.
Primer razmere rupa za format A4: ako je traka za vezivanje knjige irine 2 cm, od
ivice do ivice iznosi (4-4-2-9,7-2-4-4) to je ukupno 29.7cm

Slika 4: Buenje rupa Slika 5: Razmera rupa za buenje
bloka

ivenje knjige
Za postupak
ivenja knjige je
potrebno odsei
dve trake irine 2
cm u duini od 15
cm i izvoskirati
konac kojim e se
vriti ivenje.
Voskiranje se vri
kako bi konac
ostao zategnut
prilikom ivenja i
vezivanja.
Dovoljno je
jednom do dva
puta prevui konac
preko komada
istog voska (slika
6).

Slika 6: Pribor potreban za ivenje knjige

Zapoeti ivenje prvog bloka, spolja ka unutra provui konac i na kraju privezati vor,
ali ostaviti od vora slobodan kraj konca kojim treba da se izvri prvo
vezivanje. Nastaviti ivenje s unutranje strane ka spolja (slike 7 i 8 ispod)...


...i dalje naizmenino do kraja. Potom postaviti trake na prvi blok (slike 9 i 10 ispod).


Zatim dodati sledei blok papira i nastaviti sa naizmeninim ivenjem drugog bloka
unazad (slike 11 i 12 ispod).


Kada se doe na kraj drugog bloka vezati vor sa preostalim krajem konca iz prvog
vora. Dodati trei blok papira i nastaviti sa unakrsnim ivenjem do kraja bloka (slike
13 i 14 ispod).


Vezivanje treeg bloka na drugom kraju se vri provlaenjem konca kroz spoj
predhodna dva bloka. Potom se dodaje sledei blok i nastavlja se sa ivenjem redom
dok se na isti nain ne proiju svi pripremljeni blokovi (slike 15 i 16 ispod).


Unutranje i spoljanje lepljenje poveza knjige
Za ovaj postupak je potrebno pripremiti lepak, etku za nanoenje lepka, zatitni list
papira i odsei komad platna za vezivanje i impregnaciju irine do 15cm, ili u irini
najmanje 3 do 4 debljine knjige, a u duini za 2 do 3cm krae od duine knjige (slike 17
i 18 ispod).


Otvoriti povez izmeu prvog i drugog bloka, postaviti zatitni papr preko jedne strane, 1
do 2 mm of unutranje ivice i etkom naneti lepak. Skloniti zatitni papir i preklopiti
drugi blok preko prvog, i isti postupak ponoviti sa svakim narednim blokom dok se svi
ne spoje unutranjim lepljenjem. Na kraju, zatvorenu knjigu staviti izmeu dve daske i
preko navaliti vei teg i ostaviti tridesetak minuta da se ispresuje (slike 19 i 20 ispod).
Umesto tega moe posluiti bilo koji teak predmet ili gomila knjiga.


Nakon presovanja posle unutranjeg lepljenja blokova, staviti povez izmeu dve daske
u stegu i postaviti platno za vezivanje simetrino preko kime knjige. Naneti lepak
preko platna na kimu knjige u dovoljnoj koliini da se popuni svaka upljina i ostaviti
tako da se osui (slike 21 i 22 ispod).


Seenje (orezivanje) listova i ravnjanje knjige
Za ovaj postupak je potrebno pripremiti olovku, ugaonik, stegu i otro vee stolarsko
dleto. Najpre se na prvoj stranici ugaonikom i olovkom oznai granica seenja na sve
tri strane. Povez se po tom postavlja do te linije izmeu dve daske u stegu, tako da
deo poveza koji se see ostane iznad daske u stegi (slike 23 i 24 ispod).


Potom se dletom naslonjenim po povrini daske zasecaju listovi sve dok se potpuno ne
oree povez (slike 25 i 26 ispod).


U ovu svrhu se umesto dleta moe koristiti stolarska rendilica sa irokom seivom koja
slui za ravnjanje i glaanje drveta. U oba sluaja je rezultat isti - poravnati listovi.
Postupak se na isti nain ponavlja za svaku od tri slobodne strane knjige (slike 27 i 28
ispod).


Na kraju pripremnog dela za korienje prave se glave knjige koje se lepe na kimu
knjige s obe strane. Za ovo se koristi deblje tkana (prtena) traka ija bona fina ivica
predstavlja glavu, a see se u irini poveza knjige. Glave se lepe tako da 1 do 2mm
prelaze ivicu poveza (slike 29 i 30 ispod). Na gornju glavu knjige, izmeu glave i kime,
pre lepljenja glave moe se zalepiti i tanka svilena traka koja e sluiti kao graninik
izmeu strana za obeleavanje. Ovim se zavravapripremanje poveza za korienje.


Seenje korica Knjige
Za korice je potrebno isei dve ploe i kimu knjige od debljeg presovanog kartona
(akvarel karton 2-3 mm) ili daica debljine 4-5 mm (moe i per ploa). Izmeriti tano
dimenzije poveza knjige nakon seenja i ravnjanja. Ploe za korice treba da budu due
za 1, a ire za pola centimetra, dok kima treba da bude iste duine kao i ploe korica,
a u irini cele knjige sa koricama (slike 31 - 34 ispod).




Seenje platna ili koe i presvlaenje korica
Isei platno ili kou za presvlaenje korica tako da sa svake strane prelaze 5-6cm.
Lepak naneti direktno ili na ploe i zalepiti kao to je prikazano na skicama (slike 35 -
38 ispod). Treba voditi rauna da izmeu ploa korica i kime knjige ostane dovoljno
prostora kako bi se knjiga mogla neometano zatvoriti.




Lepljenje poveza u korice
Naneti lepak na stranice korica sa unutranje strane i razmazati u irini platna na
povezu knjige. Lepak nikako ne nanositi na kimu knjige, jer ona mora ostati slobodna i
fleksibilna kako bi se knjiga pravilno i slobodno otvarala. Potom spustiti povez na
kimu i ulepiti platno i trake poveza na naneti sloj lepka, kao to je prikazano na
skicama (slike 39 i 40 ispod).


Zavrna obrada
Zavrna obrada se sastoji od lepljenja maske sa unutranje strane korica. Za ovaj
postupak je potrebno isei dva komada debljeg i finijeg papira ija veliina treba da
bude dva puta vea od stranice knjige. Iseene listove presaviti na polovinu tako da se
dobije dvolistak veliine strane knjige. Lepak se nanosi na koricu sa unutranje strane i
razmazuje celom povrinom do pola centimetra ka spoljnjim stranama, i na prvu stranu
poveza tik do unutranje ivice. Potom spustiti savijeni dvolistak na prvu stranicu i
prilepiti, a zatim otvoriti dvolistak i ulepiti ga na koricu kao to je prikazano na skicama
(slike 41 - 44 ispod). Isti postupak ponoviti i na poslednjoj strani i zadnjoj unutranjoj
korici.




Ovim je postupak vezivanja, ivenja i korienja knjige zavren. Knjigu treba zatvoriti,
staviti horizontalno izmeu dve daske i navaliti teg ili neki drugi tei predmet, kako bi
se u potpunosti lepak vezao, a knjiga ispresovala. Knjigu ostaviti pod presom da
odstoji nekoliko sati, ili jo bolje da prenoi, pa narednog dana pristupiti spoljanjem
ukraavanju knjige.


Slika 45: Zavrena ukoriena Knjiga Magijskog Dnevnika

Knjiga se moe ukraavati na razne naine i ovaj proces neu opisivati, jer to ve stvar
linog ukusa, oseaja za estetiku i umetnikih sklonosti svakog aspiranta ili maga
ponaosob. Na spoljanje strane korica treba staviti sigil paradigme koja se sledi ili neki
od univerzalnih simbola, poput pentagrama, a na zadnju koricu lini sigil ili peat maga.
Ukraavanje moe biti i sa drugim motivima neutralne ornamentike i u razliim
materijalima, od daica obraenih duborezom i bojama, preko metalnih okova, do
raznih dodataka od zlata, srebra, dragog i poludragog kamenja.
Postoji i jednostavnija mogunost takozvanog zlatotiska kojim se mogu napisati naziv
knjige i isctati sigili i drugi ornamenti. Postupak je jednostavan, a za njegovu izradu je
potrebno imati zlatne listie ili "lag metal" koji se mogu nabaviti u bolje opremljenim
prodavnicama umetnikih i slikarskih materijala. Najpre se na koricama linearno isrtaju
simboli i ispiu slova (Slika 46). U unutranjosti linija simbola i slova, finom etkicom se
nanese lepak i preko lepka se postave listii. Preko njih se stavi list istog papira, vea
drvena ploa i teg kako bi se pod presom listii bolje ulepili i stegli. Kada se suenje
zavri nakon jednog sata, skloniti teg, plou i zatitni papir, pa prei suvom veom
etkom preko listia. Sav neulepljen viak e otpasti, a ostae samo zlatna slova i
simboli.


Slika 46: Prikaz lnearno iscrtanog pentagrama i naslova za lepljenje zlatotiska

Na knjigu se moe privrstiti i okov sa malom metalnom rezom sa prorezom za
provlaenje manjeg katanca, ime se knjiga simboliki zakljuava. Naravno, sve radnje
oko ukraavanjaKnjige, stvar su vetine i slobodne volje maga. Na fotografijama koje
slede je par primera ukraavanja korica Knjige Magijskog Dnevnika (slike 47-54).