Svet konvergira u mnogim sluajevima prema

standardizovanim proizvodima. To znai da se sve

vea trita otvaraju za proizvode. Respektujui ovaj trend,
kompanije mogu postii ekonomiju obima u proizvodnji,
upravljanju, distribuciji, marketingu, itd.
Odreene prednosti i rizici su inherentni razliitim
tipovima MLS. Odreene prednosti globalnog snabdevanja
(global sourcing), proizvodnje i prodaje su oite.
Danas kompanije mogu smanjiti trokove irenjem:
- potencijalnih izvora sirovina
- Izvora radne snage
- outsourcing-a
- broja potencijalnih lokacija za proizvodnju
- potencijalnih trita
Sve to omoguuje poveanje prodaje i profita. Te prednosti su
zbog poveanja veliine i opsega LS - nezavisne od
specifinih obeleja globalnog LS.
Da bi kompanije iskoristile ove prednosti, bitno je da
njihov menadment razume razliite karakteristike
tranje i trokovne prednosti razliitih regiona.
Vano je da globalni LS moe omoguiti kompaniji da
fleksibilno reaguje na vrlo neizvesnim meunarodnim
tritima. Konkretno, ovu fleksibilnost kompanija moe
koristiti za neutralizaciju rizika koje uzrokuju razliiti faktori
koji su posebno vani za globalno poslovanje.
Prvo, fluktuacije kurseva relativno menjaju vrednost
proizvodnje i relativni profit od prodaje proizvoda u
odreenoj zemlji. Relativno se trokovi menjaju tako da se
cena proizvodnje, skladitenja, distribucije ili prodaje u
odreenom regionu moe menjati poev od izuzetno
profitabilne do one koja dovodi do potpunog gubitka.
Kada se plaanja odvijaju u neko budue vreme, postoji
rizik deviznog kursa ili tzv. otvorena pozicija ili
transakciona izloenost (transaction exposure).
ta su rizici?
-Operativna izloenost (operating exposure ili economic
exposure ili strategic exposure) meri promene sadanje
vrednosti preduzea koje nastaju usled buduih operativnih
gotovinskih tokova dohotka (income stream), koji su
prouzrokovani neoekivanim promenama deviznog kursa.

-U najirem smislu, operativna izloenost pokazuje uticaj
promena deviznog kursa na konkurentski poloaj
posmatranog preduzea u odnosu na ostala preduzea.
Operativna i transakciona izloenost su povezane sa buduim
tokovima gotovine.
Oprativna izloenost promeni deviznog kursa, moe imati
veliki uticaj na profit. Operativna izloenost promeni deviznog kursa
odraava injenicu da u kratkom roku, promene kurseva valuta ne
odraavaju obavezno promene stopa inflacije izmeu zemalja.
To znai da u kratkom roku, regionalne operacije mogu postati relativno
skuplje ili jeftinije izraeno u $. Menaderi moraju imati na umu da
operativna izloenost promeni deviznog kursa nije samo funkcija
globalnog LS firme, nego i globalnog LS njenog konkurenta. Ako su
relativno trokovi konkurenta nii, firma mora prodavati proizvode po
niim cenama od cene konkurenta na tom tritu.
U mnogim sluajevima, pojedini regioni unutar iste zemlje
mogu biti jeftiniji od drugih regiona za skladitenje ili
proizvodnju. Meutim, razlike u ceni izmeu domaih regiona
obino nisu tako izraene kao razliku u ceni izmeu zemalja, i
to je jo vanije, one se ne menjaju esto.
- Reakcije potroaa. One utiu na to kako e firma prilagoditi
cene na razliitim tritima kako bi time odgovorila na promenu
trokova poslovanja.
- Reakcije konkurenta. One utiu na to kako e firma reagovati na
relativne promene trokova poslovanja. Konkurenti mogu reagovati
na poveanje cena poveanjem svojih cena u cilju poveanja
profitabilnosti i uea na tritu.
Nekoliko faktora opredeljuje operativnu
izloenost firme prema promenama
deviznog kursa
-Reakcija dobavljaa na promenljive zahteve je faktor efektivnosti
odreenih strategija koji pomae firmama da prevaziu rizik
operativne izloenosti.

- Reakcije vlade su vane. Vlade mogu intervenisati pruanjem
subvencije ili nametanjem carina da bi se stabilizovala vrednost
valuta ili da bi se direktno podrale ugroene firme. Osim toga, na
multinacionalne kompanije mogu uticati porezi, jer se mogu brzo
promeniti. Generalno, politiki faktori diktiraju drugaiji tretman
stranih kompanija u razliitim regijama.
Isto tako, strane kompanije mogu ui na domaa trita. One
mogu koristiti domai profit za subvencioniranje niskih cena robe
(jeftine robe) na stranim tritima. To ak moe uticati na
kompanije koje su odluile da se ne takmie na globalnoj pozornici.
Bruce Kogut je identifikovao 3 grupe strategija kojima
globalni LS moe da odgovori na globalne rizike:
1) spekulativne strategije
2) strategije kombinovanja poslova radi
obezbeenja od gubitka i
3) fleksibilne strategije
Reavanje globalnih rizika
Sanford C. Bernstein & Co.
Professor of Leadership and Ethics
Koristei spekulativne strategije, kompanija bira jedan scenario, koji
moe generisati spektakularne rezultate - ako taj scenario
realizuje, i koji moe izraziti njen promaaj ako taj scenario ne
realizuje.

Na primer, krajem 1970-ih i poetkom 1980-ih, japanski proizvoai
automobila su procenili da ako realizuju celokupnu svoju proizvodnju
u Japanu, da e rast trokova rada znatno vie kompenzovati:
benefiti kursa, rast produktivnosti i poveanje nivoa ulaganja. Meutim,
vremenom je dolo do rasta trokova rada i nepovoljni kursevi su
poeli da ugroavaju proizvoae, tako da je bilo neophodno gaditi
fabrike izvan Japana. Naravno, da je i dalje bilo povoljno da celokupna
proizvodnja bude u Japanu, japanski proizvoai bi dobili opkladu", jer
je izgradnja novih objekata dugotrajna i skupa.
Spekulativne
strategije
Na primer, Volkswagen ima fabrike u Nemakoji i u jo 2
zemlje, a sve ove zemlje su vana trita za Volkswagen-ove
proizvode. Zavisno od makroekonomskih uslova, neke
fabrike mogu biti profitabilnije u razliitim periodima od
drugih. Strategije kombinovanja poslova radi obezbeenja
od gubitaka, na bazi dizajna, su u isto vreme uspene na
jednim, a neuspene na drugim lokacijama.
Strategije kombinovanja
poslova radi obezbeenja od
gubitka
Koristei ove strategije, kompanija dizajnira LS na nain da
bilo koje gubitke u jednom delu LS nadoknadi
(kompenzuje) dobicima u drugom njegovom delu.
- Grupa VW ima 60 proizvodnih pogona u 15 evropskih
zemalja i u jo 6 zemalja Amerike, Azije i Afrike.

- irom sveta, oko 370.000 zaposlenih svakodnevno
proizvede vie od 26.000 vozila ili je ukljueno u servisima
vozila. Volkswagen Grupa prodaje svoja vozila u vie od 153
zemlje.
Fabrika u mestu Pune (Indija) pokriva sve faze proizvodnje. Njen maks.
kapacitet iznosi 110.000 vozila godinje. Proizvodi Volkswagen Polo i
koda Fabia.

To je najvea investicija VW-a u Indiji. Investicija je realizovana 2009.
godine i bila je vredna 580 miliona evra. Do kraja 2010. godine
Volkswagen je zaposlio 2.500 ljudi u ovoj fabrici.

Volkswagen Group se 2001. godine pojavila u Indiji sa modelom Skoda, a
sa markom Audi i Volkswagen 2007. Svaka marka posluje kao nezavistan
entitet na tritu Indije. Volkswagen Group India plasira 17 modela u
Indiji preko 120 dilera.
koda Auto proizvodi automobile u Indiji od 2001. u svojoj
fabrici za montau vozila u Aurangabad-u (koji se nalazi na
160 km od Pure Car centra). Poseduje u Indiji mreu od 60
dilera.

Indijski kupci smatraju da je koda proizvoa proizvoda
visokog kvaliteta. Portfolio njenih modela ine: Fabia,
Octavia (Octavia Tour), Laura (Octavia) i Superb.
koda Auto je investirala 90 miliona evra u Indiju do
sada, od toga 25 miliona evra u izgradnju fabrike u mestu
Pune.

Kompanija investira u lokalizaciju delova i komponenti tj.
u dobavljae.

Fabrika u mestu Pune je jedina fabrika Volkswagen Group-e u
Indiji i pokriva celokupni proizvodni lanac: presovanje,
spajanje, farbanje i montau. Fabriku snabdeva veliki broj
lokalnih ugovaraa

- glavno rukovodstvo se nalazi u Wolfsburg-u
- najvei proizvoa automobila u Evropi (u 2009. Grupa je prodala
6.336.000 vozla a 2008. 6.257.000)
- osvojila je 11,3 % svetskog trita putnikih automobila
- nudi svako peto vozilo koje se pojavljuje na tritu Zapadne Evrope (koje je
najvee trite automobila u svetu)
- vrednost prodaje u 2009. godini iznosila je 105,2 mlrd. evra (2008. 113,8
milijardi evra)
- profit posle oporezivanja u finansijskoj 2009. je 0,9 mlrd. evra (2008. 4,69
mlrd. evra)
Volkswagen Group
Volkswagen AG, ima 9 marki:
Audi
Bentley
Bugatti
Lamborghini
Scania
Seat
Skoda
Volkswagen
Commercial Vehicles
(Volkswagen
Nutzfahrzeuge)
Volkswagen
Passenger Cars
Ako se pravilno koriste, fleksibilne strategije omoguavaju
kompaniji da iskoristi prednosti razliitih scenarija.

Obino su fleksibilni LS dizajnirani sa vie dobavljaa i
vikom proizvodnih kapaciteta u razliitim zemljama.
Osim toga, fabrike su projektovane tako da budu fleksibilne,
tako da se proizvodi mogu transportovati uz minimalne
trokove od regije do regije, kada to ekonomski uslovi
zahtevaju.
Fleksibilne strategije
Da li kompanija ima odgovarajue mehanizme za koordinaciju i
upravljanje kako bi brzo iskoristila prednost fleksibilnih strategija?
Da li koristi od irenja proizvodnje preko razliitih fabrika opravdavaju
trokove, koji mogu ukljuiti gubitak ekonomije obima u proizvodnji i nabavci?
Da li je sistem dovoljno promenljiv da opravda korienje fleksibilnih
strategija? to je vea varijabilnost u meunarodnim uslovima, utoliko
kompanija moe imati vie koristi od fleksibilnih strategija.
Kada razmatraju implementaciju fleksibilne strategije,
menaderi moraju odgovoriti na sledea pitanja: