1

I GEOSINTETIKA : Definicija i tipovi proizvoda

Familija geosintetikih proizvoda se sastoji od tekstilnih, gumenih i plastinih materijala
kao i bitumensko polimernih i specijalnog materijala bentonita.
Najvaniji tipovi polimera koji se koriste u proizvodnji geotekstila su:
9 PE polyethylene
9 PP polypropylene
9 PET, PES polyester (polyethylene terephthalate)
9 PVC polyvinil chloride
9 PA polyammide
9 EPDM ethylene propylene diene monomer
9 FPO ili TPO thermoplastic flexible polyolefin kao jedan od meavina

Prema predlogu IGS International Geosynthetics Society (dijagram 1.) za definiciju
proizvoda iz oblasti geosintetike koriste se sledei simboli:
x GT geotextile
x GG geogrid
x BT biotextile i biomat
x GA geomat
x GL geocell
x GN geonet
x GCD geosynthetic za drenau
x GCL geosynthetic clay liner
x GM geomembrane
x GMS synthetic geomembrane
x GMB bituminous geomembrane

1.1. GEOTEKSTIL (GT)

Ovaj proizvod se moe podeliti u dve podgrupe : netkani geotekstil (non-woven) i tkani
geotekstil (woven).

Slika 1.
1.1.1. NETKANI GEOTEKSTIL (GT
nw
)

Ovaj geotekstil se proizvodi od sintetikih vlakana koja se
obrauju i vezuju mehaniki (needle punched, slika 1.) ili
termiki (heat bonded, slika 2.).
U zavisnosti od duine vlakana netkani mehaniki vezani
geotekstil moe biti ili od kontinualnih ili od kratkih vlakana
(staple type).

Netkani geotekstil je prvi tip materijala iz tekstilne industrije
koji je korien za geotehniki inenjering i jo uvek je
najzastupljeniji u ovoj oblasti.

Slika 2.


2
GEOSYNTHETIC
1. GEOTEXTILE (GT)
NON-WOVEN
WOVEN
NEEDLE PUNCHED
THERMAL BONDED
- continuous filament
- short fibre type (staple)
- monofilament
- tape type
- DOS (directionally oriented structures)
2. GEOGRIDS (GG)
EXTRUDED
WOVEN
BONDED
- mono directional
- bi directional
3. BIOTEXTILES/BIOMETS (BT)
BIOTEXTILE
BIOMET
- JUTA
- CORE
4. GEOMATS (GA)
5. GEOCELLS (GL)
6. GEONETS (GN)
7. GEOSYNTHETICS FOR DRAINAGE (GCD)
8. GEOSYNTHETICS CLAY LINERS (GCL)
9. SYNTHETICS GEOMEMBRANES (GMS)
10. BITUMINOUS GEOMEMBRANES (GMB)
1 ili 2 sloja geotekstila kao filter + jezgro od geonet/geomat
kao drenani sloj + geomembrane kao barijera
3 types
- PLASTOMERIC
- ELASTOMERIC



Dijagram 1. Podela geosintetikih proizvoda












3
1.1.2. TKANI GEOTEKSTIL (GT
w
)

Proizvodi se tkanjem dva ili vie sintetika vlakna :
1. warp yarns paralelno sa pravcem tkanja
2. weft yarns - vertikalno u odnosu na platno.
U zavisnosti od izgleda poprenog preseka i tipa tkanja postoje tri tipa tkanog
geotekstila:
1. monofilament woven geotextiles (slika 3.)
2. tape woven geotextiles flattened ribbones (slika 4.)
3. DOS geotextiles directionally oriented structures (slika 5.)










Slika 3.











Slika 4.












Slika 5.



4
1.2. GEOGRIDS - GEOMREE (GG)

Geomree mogu biti: ekstrudirane (extruded), pletene (woven) i vezane (bonded).
Osnovna namena im je za ojaanje i poboljanje strukture zemljita.

1.2.1. EKSTRUDIRANE GEOMREE

Slika 6.
Proizvode se najee od high density
polietilena ili polipropilena koji su ekstrudirani a
zatim izvlaeni u jednom pravcu (mono
directonal geogrids) prikazanim na slici 6. i sa
naprezanjem na zatezanje u granicama 60 200
KN/m ili izvlaeni u dva pravca (bi-directional
geogrids) koje imaju manju vrednost naprezanja
na zatezanje (20-30 KN/m) ali zato jednaku u
oba pravca.


1.2.2. PLETENE GEOMREE

Slika 7.

Proizvode se najee od high modul poliester
sintetikih vlakana obloenih zatitnim slojem od
sintetikog materijala koji obezbeuje otpornost
spojeva.





1.2.3. VEZANE GEOMREE

Proizvode se od dva ili vie vlakana putem vezivanja (bonding).Ove mree su obino
kompozit od centralnog jezgra napravljenog od vlakana poliestera visoke vrstoe i
istrajnosti i zatitnog sloja t.j. obloge od polietilena. Tehnike karakteristike su razliite u
oba pravca i kreu se u intervalu 15 1.350 KN/m.Ovi proizvodi takoe mogu biti: mono
i bi-directional. Osim toga postoje i proizvodi u kombinaciji sa geotekstilom.

1.3. BIOTEKSTIL I BIOMAT (BT)

1.3.1. BIOTEKSTIL

Biotekstil (slika 8.) se proizvodi od prirodnih vlakana (juta, kokosova vlakna i sl.)
sastavljenih u kompozit koji je prilagodljiv obliku tla na koje se polae. Ovi proizvodi se
koriste kao privremeno reenje za zatitu od erozije tla, naroito kosina, sve dok
vegetacija ne izraste i preuzme tu ulogu.

5
1.3.2. BIOMAT

Proizvode se u kombinaciji prirodnih vlakan (slama, kokosova vlakna, vlakana agave i
sl.) umetnutih izmeu mrea napravljenih od sintetikih materijala (polipropilen ili
poliamid) ili prirodnih materijala (juta).
Biomat je obino debljine 10 mm i isporuuje se kao i biotekstil u rolnama. Osnovna
namena mu je kao i kod biotekstila.










Slika 8. Slika 9.


1.4. GEOMATS (GA)

Geomat (slika 9.) se proizvodi od sintetikih materijala (polietilen velike gustine,
poliamid, polipropilen i drugi) zamren u deformabilni oblik debljine 10-20 mm sa
karakteristikom velike poroznosti (vie od 90% u proseku). Koriste se na kosinama da
poboljaju otpornost na eroziju prouzrokovanu dejstvom kie i vododerina. U odreenim
sluajevima se mogu koristiti i za zatitu od erozije kod nasipa kanala i manjih renih
tokova (upotreba je ograniena samo na one delove nasipa koji su suvi i izloeni jedino
dejstvu kie i povrinskih voda). Kao i kod geonet-a i geomat se moe koristiti kao
element za drenau kada mu je dodat geotekstil ili neka geomembrana (upotreba za
ovu namenu je ograniena na projekte gde je geomat izloen manjim statikim
pritiscima).

1.5. GEOCELL (GL)

Geocell (slika 10.) se sastoji od elija postavljenih jedna do druge spojene sa trakama
od ekstrudiranih sintetikih materijala u formu saa. Osnovna funkcija geocell je da
zadrava zemlju ili drugi rastresiti materijal na mestu kako bi spreio klizanje
zemlje/rastresitog materijala niz kosinu.

1.6. GEONET (GN)

Geonet (slika 11.) je mrea izraena od dve preklopljene serije vlakana (ukupne
debljine 3 15 mm) koji su ukrteni pod konstantnim uglom (izmeu 60 i 90)
formirajui konstantne i pravilne otvore (irine 10 20 mm). Ove mree se proizvode od
ekstrudiranih termoplastinih polimera (najee od polietilena velike gustine). Varenje
dve serije vlakana se vri parcijalnom penetracijom na takam dodira dok je polimer jo
uvek polu-tean.

6
Geonet u kombinaciji sa geotekstilom (ima funkciju filtera) i/ili geomembrane (ima
funkciju barijere) moe da se koristi za drenau.










Slika 10. Slika 11.

1.7. GEOSINTETIKA ZA DRENAU (GCD)

GCD (slika 12.) moe biti napravljena kako
od homogenog materijala isto tako i od
kompozitnih. to se tie homogenih
materijala oni su obino formirani od
sintetikih materijala sa posebnim profilom
koji dozvoljava maksimalni drenani
kapacitet kada su postavljeni u kontaktu sa
nekim povrinama (potporni zidovi,temelji ).
Kompozitne materijale nazivamo jo i geokompozit za drenau koji su sastavljeni od
geonet ili geomat sloja umetnutog izmeu dva sloja geotekstila. Geonet/geomat ima
funkciju dreniranja dok dva sloja geotekstila imaju ulogu filtera.
Postoje i proizvodi koji se sastoje od jednog sloja geotekstila i jednog sloja geonet. Za
specijalne zahteve postoje i GCD sastavljeni od geotekstila kao filtera, geonet/geomat
kao drenanog sloja i geomembrane kao barijere.
Ukupna debljina geokompozita varira u zavisnosti od slojevitosti u granicama 5 30
mm. Za proraun drenanog kapaciteta potrebno je imati podatke za sredinu u koju se
postavljaju geokompoziti.

1.8. GLINENI GEOSINTETIKI MATERIJALI (GCL)

Ovo su proizvodi napravljeni od bentonita i
geosintetike: tanak sloj gline koja nabubri
umetnuta izmeu dva sloja getekstila (slika
13.) ili zalepljena za sintetiku membranu.
GCL delimo u tri vrste:
1. Prvi tip sloj bentonita fiksiran izmeu
dva sloja geotekstila zaiveni ili needle punched (spojeni probijanjem) jedan za drugi.
Ovi avovi poveavaju optpornost na trenje u meusklopu dva matrijala. U sluaju
needle-punching kada je bentonit hidratizovan, on je povezan za geotekstili i nije
potrebno mehaniko proivanje.
2. Drugi tip pravi se od natrijumovog bentonita pomeanog sa rastvorljivim lepkom
(koji dre slojeve spojene do trenutka ugradnje) i postavljenim izmeu dva sloja

7
geotekstila. Donji sloj geotekstila je veoma tanak i ima labavo tkanje dozvoljavajui
bentonitu da izae kroz njega i posle hidratizacije da vee preklopni sloj.
3. Trei tip sastoji se od bentonita sa lepkom koji ga povezuje sa geomembranom
(HDPE). Kao i kod drugog tipa i ovaj je samovezujui.

1.9. SINTETIKE GEOMEMBRANE (GMS)

GMS mogu biti homogene i sa ojaanjem. Isto tako mogu biti plastomerne i
elastomerne.
1.9.1. PLASTOMERNE GEOMEMBRANE to su trake debljine 0,5 2,5 mm
proizvedene razliitim metodama (calendering, exstrusion ili spreading) i sa
karakteristikom malog koeficijenta propustljivosti.
1.9.1.1. Calendering meavina termoplastinih polimera (LDPE, HDPE, PVC, PP) i
nekoliko razliitih aditiva rastopljenih i redukovanih do traene debljine
korienjem zagrejanih valjaka da bi se kao krajnji rezultat dobile trake
razliitih irina.
1.9.1.2. Exstrusion meavina termoplastinih polimera (LDPE, HDPE, PVC, PP) i
nekoliko razliitih aditiva rastopljenih i ekstrudiranih u trake razliitih irina.
1.9.1.3. Spreding meavina PVC (u plastisol omekanom stanju) i aditiva
plastifikatora koja je rasprostrana u hladnom stanju a zatim livena da bi se
kao krajnji rezultat dobile trake razliitih irina.

1.9.2. ELASTOMERNE MEMBRANE su trake debljine 0,5 2,0 mm, sa odlikom
malog koeficijenta propustljivosti a proizvode se u dve faze: u prvoj fazi se
proizvodi homogenizirana meavina koja se sastoji od nevulkaniziranog polimera
(sirova guma) i nekoliko razliitih aditiva. U drugoj fazi (calendering) se
homogena meavina proputa kroz zagrejane valjkove i na taj nain dovodi na
traenu debljinu a istovremeno se vulkanizira da bi se dobila ravna traka u
irinama koje variraju u opsegu 1 2 m.

1.10. BITUMENSKE GEOMEMBRANE (GMB)

Bitumenske geomembrane su trake debljine 3 6 mm i irine 1 1,5 m. Proizvode se
pravljenjem livene meavine koja se sastoji od bitumena, plastomernih i elastomernih
polimera i mineralnih punilaca. Karakterie ih veoma mali koeficijent propustljivosti.
Sloj za ojaanje (tkani ili netkani poliesterski filc ili stakleni voal) se u kontinualnom
procesu impregnira sa livenom meavinom zatim hladi i umee izmeu slojeva koji
spreavaju zalepljivanje a zatim se urolavaju u role.
Ove membrane se koriste kako za hidroizolaciju krovova tako (u irinama 4 5 m) i za
geotehnike i hidro projekte: kanale, brane, rezervoare ...

Pored gore navedenih osnovnih tipova geosintetike takoe imamo i neke dodatne
proizvode kao to je GEO-CEV koja je obino perforirana i koristi se za drenau i to
najee kod deponija. Geo-cevi mogu biti u kombinaciji sa geotekstilom.
Osim cevi kao dodatni proizvodi se koriste i GEO-FOAM (pena) u blokovima
napravljenih od ekspandiranog polistirene koji se upotrebljavaju za termiku izolaciju
kao laka ispuna ili kao kompresovani vertikalni sloj kojim se smanjuje pritisak zemlje na
potporne zidove.

8
II OSNOVNE OBLASTI PRIMENE GEOSINTETIKE

2.1. PRIMARNA FUNKCIJA GEOSINTETIKE


2.1.1. SEPARACIJA : geosintetika slui da razdvoji dva sloja
zemlje koji imaju razliitu granulaciju. Npr. geotekstil se koristi
da sprei bazni materijal kolovoza da prodre u mekani podsloj
puta i na taj nain se odrava projektovana debljina kolovoza .
Seperator takoe spreava da se fine estice podsloja puta
podignu u osnovni propusni zrnasti sloj kolovoza.


2.1.2. FILTRACIJA : geosintetika spreava finu migraciju
estica zemlje u drenani sloj ili geocev . On se takoe koristi
ispod kamenog nasipa kod renih obala kako bi spreio
eroziju zemlje.


2.1.3. DRENAA : geosintetika slui kao odvod koji sprovodi
tok vode kroz manje propustljivo zemljite. Ona npr. slui da
raspe pritisak vode na osnovu nasipa kolovoza. Ukoliko je tok
vode jai preporuuje se upotreba geokompozita.
Prefabrikovane drenane cevi (PVD prefabricated vertical
drains) se koriste da ubrzaju konsolidaciju mekanog
kohezivnog temeljnog tla ispod nasipa.

2.1.4. OJAANJE : geosintetika slui i kao ojaavajui sloj u
zemljitu kojim se poboljava vrstoa i deformabilnost
zemljita. Geotekstil i geomree slue da zemljitu poboljaju
vrstou na zatezanje da bi formirali ojaani zemljini zid.
Ojaanje zemljita omoguava da se izgrade nasipi i preko
meke i slabo nosive podloge ili da se kosina nasipa izgradi
pod strmim uglom to se nebi moglo uraditi kod neojaanog zemljita. Geomree mogu
da se koriste i da se premoste upljine koje se mogu pojaviti ispod noseeg sloja kod
puteva i eleznica kao i kod pokrivnog sloja kod deponija.

2.1.5. BARIJERA ZA TENOST/GAS : geosintetika se koristi i
kao nepropusna barijera za tenosti i gasove. Glineni
geosintetiki materijal (GCL) se koriste kao barijera za protok
neke tenosti ili gasa. To se moe primeniti i kod gornjeg sloja
asfalta u spreavanju bubrenja zemljita koje bi moglo
ugrozit gornji sloj asfalta.



9
2.1.6. EROZIJA : geosintetika spreava eroziju tla izazvanu
uticajem padavina i oticanjem povrinskih voda. Biomat
(BT) i geomat (GA) se postavljaju preko gornjeg sloja
zemljita na kosinama.



2.1.7. OSTALE FUNKCIJE : geomree za ojaanje gornjeg sloja asfalta, zatita
hidroizolacije i geomembrana od proboja i sl.



2.2. DRENAA I FILTRACIJA

Geosintetika se veoma uspeno koristi kao drenaa ili filter u niskogradnji jer se lake
ugrauje na samom gradilitu i najee je znatno jeftinija nego tradicionalni materijali
za tu namenu. Geotekstil i geokompoziti se koriste kod: potpornih konstrukcija, nasipa,
kolovoza, za kontrolu erozije tla, deponija i odlaganja otpada i sl.



Potporni zid Kolovoz Radialna drenaa

Kao drenani sloj geosintetika moe biti specificirana da zadovolji hidrauliki proraun
dozvoljavajui slobodan protok tenosti i gasa kroz ili upravno na poziciju za koju se
radi proraun.


Tok kroz geosintetiku ravan Tok upravno na geosintetiku ravan

Geosintetika u svojstvu filtera mora da zadovolji kriterijum da se bazni sloj zemljita
zadri a da je tok vode neometan. Formula koja zadovoljava taj kriterijum je:
FOS n D
s

Gde je FOS veliina filtracije geotekstila koja se odreuje na osnovu veliine pora u
geotekstilu, n je broj koji zavisi od upotrebljenog kriterijuma, D
s
je reprezentativni
prenik zrna zemljita (obino je to D
85
koji predstavlja prosean prenik zrna zemljita
od koga je 85% zrna zemljita manje).



10
Za kriterijum propustljivosti geotekstila koristi se formula:
k
G
N k
s


gde je k
G
koeficijent propustljivosti geotekstila, N broj koji zavisi od karakteristika
projekta (obino je izmeu 10 i 100), k
s
koef. propustljivosti baznog zemljita.

Kriterijum zamuljavanja zahteva da se geotekstil ne sme zaepiti i zasniva se na
odnosu veliine filtracionih otvora u geotekstilu i prenika estica zemlje koje mogu da
prou kroz geotekstil. Pre izbora najadekvatnijeg geotekstila za odreeni tip zemljita
preporuuje se da se uradi test u laboratoriji kako bi se ustanovila kompaktibilnost
zemljita sa izabranim geotekstilom.


2.3. NASIPI NA MEKANOM ZEMLJITU

Izgradnja nasipa na mekanom zemljitu moe predstavljazi veoma zahtevan zadatak. U
tom kontekstu upotreba geosintetike za poboljanje stabilnosti nasipa je jedan od
najefektivnijh ve oprobanih naina ojaanja zemljita.

1) Smanjenje pomeranja mekanog zemljita usled slabo nosivog kapaciteta





2) Spreavanje zaruavanja nasipa i mekanog temeljnog zemljita





3) Spreavanje klizanja du geosintetike povrine





11
Nivo stabilnosti ojaanog nasipa na mekanom zemljitu se proraunava preko faktor
sigurnosti F
s
:

o Za ukupnu stabilnost : F
s
= (M
R
+ M
R
) / M
D
1,2 ~ 1,3
Gde je M
D
momenat pokretanja zemljita, M
R
momenat otpora zemlje, M
R
-
geosintetiki momenat protiv loma

o Za stabilnost protiv loma usled klizanja: F
S
= P
R
/ P
A
1,5
Gde je P
A
aktivni potisak ispune (usled aktivnog pritiska zemlje), P
R
sila trenja
du granine povrine ojaane ispune

Efekat geosintetike kao ojaanja nasipa izgraenog na mekom tlu moe se videti iz
narednih skica.





U sluaju ogranienog efekta ojaanja moe se upotrebit ojaanje nasipa baznim
ipovima.















12
2.4. KONTROLA EROZIJE

Erozija je prirodan proces izazvan silama vetra i vode. Ona zavisi od mnogobrojnih
faktora kao to su tip zemljita, vegetacija i pejza. Nekontrolisana erozija moe izazvati
veliku tetu na postojee konstrukcije.
Za kontrolu erozije geosintetika moe biti upotrebljena za : zatitu kosina, kanale,
drenane rovove, plovne puteve, zatitu obala, melioraciju, vegetaciju, zatita od
podlokavanja, odrona, vodobrane, brana i nasipa.
Za zatitu i stabilnost kosine se osim geosintetike koriste i zemljani privrivai i kotve.
Nekada se stabilnost moe postii i samo parcijalnim pokrivanjem povrine kosine
dakovima punjenim cementnom smeom. Vegetacija u kombinaciji sa geomat se
takoe koriste za zatitu od erozije.
Za zatitu kanala i renih obala mogu se koristiti polimerni ili betonski blokovi i paneli.









2.5. HIDRAULIKI PROJEKTI

Pod hidraulikim projektima se podrazumevaju brane i kanali koje su u kontaktu sa
vodom koja je jedna od najaih destruktivnih prirodnih sila. Geosintetika slui da povea
stabilnost hidro konstrukcija.
Geomembrane slue da se sprei dejstvo vode (hidraulika barijera) i eroziju
obala.Mogu se slobodno poloiti i ostaviti nepokrivene ili se mogu pokriti betonskim
panelima ili kamenim nabaajem. Izloenost geomembrane uv zraenju moe smanjiti
vek trajanja ali sa druge strane reparacija oteenja je jednostavnija nego kada je
geomembrana pokrivena. Kada je geomemrana pokrivena obino se koristi i geotekstil
koji je titi od proboja usled dejstva kamenog nabaaja.
Geotekstil i geonet obezbeuju drenau i filtraciju a geomreama se ojaavaju temelji
konstrukcija.



13
Detalj mehanikog fiksiranja


2.6. KOSINA NA STABILNOM ILI STENOVITOM ZEMLJITU

Sloj za ojaanje omoguava da povrina kosine moe da se uradi i pod mnogo strmijim
uglom nego to bi se to moglo uraditi sa neojaanom kosinom. Povrina kosine se
takoe mora zatiti pomou geocell i geomash od dejstva erozije.
Na narednoj slici je prikazan separator za drenau kojim se eliminie procurivanje u
ojaanoj zoni zemljita. Takoe se mogu videti i sekundarna ojaanja geosintetikom
kojim se stabilizuje kosina tokom same ugradnje ispune i zbijanja (sekundarna ojaanja
su kraa i tanja od primarnih).



Broj, duina, vrstoa i pozicija za postavljanje primarnog geosintetikog ojaanja se
proraunava kako bi se postigao zadovoljavajui faktor sigurnosti koji se najee
rauna pomou Biopove metode i formule:


gde su M
R
i M
D
moment otpora i moment kretanja za neojaanu kosinu, ugao sile
zatezanja u ojaanju u odnosu na horizontalu, T
allow
max. dozvoljena sila zatezanja
ojaanja, R sila ojaanja (R = R
T
cos ).


14

Primer cirkularne analize klizanja ojaanog zemljita na stabilnom tlu



2.7. POTPORNI ZIDOVI

Geosintetika poloena horizontalno u potpornom zidu obezbeuje ojaanje zemljine
mase . Obino se koriste geomree i tkani geotekstil. Lokalna stabilnost nasute zemlje
na prednjem frontu potpornog zida se osigurava fasadnim eonim elementima od
polimera, drveta, betona ili elinim reetkama (koarama). U praksi je dokazano da
ojaani zemljani zidovi se mogu izgraditi sa 50% manje trokova nego konvekcionalni
masivni gravitacioni zidovi.

Nekoliko tipova potpornih zidova:





Modularni potporni zid Komponente modularnog zida od betonskih elemenata

15
Analiza i proraun za ojaane zemljane potporne zidove su vezani za spoljne,
unutranje, globalne i uticaje na fasadnom eonom delu. Proraun se radi pomou
standardne metode analize stabilnosti kosine.

Spoljanji uticaji :


Klizanje u osnovici Prevrtanje Kapacitet nosivosti
(prekomerno sleganje tla)


Unutranji - lokalni uticaji :



Zatezanje usled Povlaenje-upanje Unutranje klizanje
preoptereenja




Uticaji na fasadnom eonom delu :



Lom na kontaktu Lom usled smicanja Obruavanje











16
2.8. PUTEVI

Autoputevi i putevi, koji su od izuzetnog znaaja za razvoj svake zemlje, mogu usled
konstantnog saobraaja tekih vozila, klimatskih uslova i karakteristika upotrebljenog
materijala da imaju krai vek trajanja od oekivanog. Zbog toga se geosintetika moe
veoma efikasno primeniti u sledeim sluajevima:

Smanjenje reflektovanja pukotina



Ima ulogu barijere kojom se spreava
podizanje finih estica zemlje




Smanjuje debljinu gornjeg sloja asfalta


Smanjuje ukupnu debljinu kolovoza





Poveava vek trajanja asfalta



Efikasnost geosintetike kao ojaanja kolovoza se moe proraunati preko Faktor
Efikasnosti : E = N
r
/ N
u

gde je N
r
broj prelazaka do oteenja ojaanog kolovoza, N
u
broj prelazaka do
oteenja neojaanog kolovoza. E= 16 je zadovoljavajue.

Osmatranja koja su uraena na licu mesta i rezultati istraivanja potvruju poboljanje
kvaliteta kolovoza usled ugradnje geosintetike.


17







2.9. NEASFALTIRANI PUTEVI

Geosintetika se efikasno koristi i za ojaanje neasfaltiranih puteva i radnih platformi na
mekanom zemljitu. Za ovakve projekte se najee koriste geotekstil i geomree.
Poboljanja koja se postiu upotrebom geosintetike su sledea: smanjenje debljine
nasipa, separacija agregata od mekanog zemljita, poveanje nosivosti mekanog
zemljita, smanjuje deformaciju nasutog materijala, utie na bolji raspored prenosa sila
naprezanja u tlu, smanjuje vertikalnu deformaciju pomou efekta membrane,
poveava vek trajanja puteva, smanjuje uestalost popravki i odravanja puteva,
smanjuje trokove gradnje i eksploatacione trokove.


Prikaz tipinih oteenja neasfaltiranih puteva na mekom tlu:









18

Uticaji geosintetike kao ojaanja kod neasfaltiranih puteva:


Separacija Bolja raspodela napona Efekat membrane


Vertikalna komponenta sile zatezanja u sloju geosintetike kao ojaanja smanjuje
budue vertikalne deformacije u nasutom sloju.

Za drenau mekanog zemljita se koriste kompoziti geotekstila i geomree za ojaanje.
Ovi kompoziti ubrzavaju konsolidaciju mekanog zemljita putem drenae i ujedno mu
poveavaju vrstou putem ojaanja geomreeom kao sastavnim delom tog kompozita.



Dijagram koji se koristi za pred - projektovanje












19
2.10. POLJOPRIVREDA

Poetna upotreba geosintetike u oblasti poljoprivrede je bila za ribnjake i kanale za
navodnjavanje, dok je danas upotreba geosintetike u ovoj oblasti znatno ira.

Skupljanje i uvanje pitke vode izvori pitke vode postaju sve vie deficitarni i voda
postaje sve skuplja. Tako da zahtev za spreavanje gubitka vode usled procurivanja
postaje prioritet. Procurivanja u akumulacionim jezerima, vetakim bazenima i
betonskim rezervoarima u kojima se uva pitka voda se mora svesti na minimum.
Takoe je od velikog znaaja da se voda zatiti od zagaivanja. Geosintetika e
omoguiti pouzdano jeftinije reenje u poreenju sa tradicionalnim zbijenim zemljitem
ili glinom koji ne omoguavaju preciznu kontrolu procurivanja i imaju veoma varijabilan
kvalitet koji nije prihvatljiv za ozbiljne projekte i nije u skladu sa usvojenim standardima
za tu oblast. Geomembrane se koriste za vodonepropustljive barijere i u kombinaciji sa
ostalim tipovima geosintetike: geotekstil, geokompoziti, GCL i geomree. Geosintetika
se koristi i za rekonstrukcije navedenih objekata.


Prenos i transport vode Geomembrane se ve dugo vremena
koriste za uvanje i transport iste vode za farme. Prenos vode,
neophodne za uzgajanje useva na poljoprivrednim gazdinstvima,
pomou rovova i pomonih i glavnih irigacionih kanala je jednako
uobiajen metod obezbeivanja vode kao i rezervoari vode i vetaka
jezera. Geomembrane, kako kao zavrni sloj tako i pokrivene
zemljom, se esto koriste za oblaganje novih i starih kanala kojima je
potrebna popravka (naroito stari betonski kanali koji su usled dugog
veka eksploatacije prepuni prskotina i pukotina kroz koje curi voda) .

Smetita i lagune za otpad geosintetika se koristi za kontrolu
procurivanja otpadnih materija (ivotinjskog ili hemijskog porekla) koje emituju toksine
gasove kao to su amonijak i hidrogen sulfat i koje utiu na zagaivanje povrinskih i
podzemnih voda. Takoe je neophodno spreiti irenje smrada sa ovih podruija.



Anaerobni rezervoari za truljenje se koriste da
razloe ivotinjski otpad u kontrolisanom
okruenju, omoguujui dobijanje metan bio-gasa
koji se koristi kao pogonsko gorivo. Bio-gas je
naroito upotrebljiv na samim farmama za
grejanje, osvetljavanje i toplu vodu. Geosintetike
se koristi ili kao obloga ovih laguna ili kao
pokriva kod kolektora bio-gasa.






20
2.11. TRETMAN OTPADNIH VODA

Geosintetika je jedan od najvanijih materijala koji se koristi u postrojenjima za otpadne
vode (lagune sa anaerobnim i aerobnim procesom ).

Anaerobne lagune sa pokrivaem

Kada se otpadna voda koja sadri i odreene organske materije zadri u laguni nekoliko
dana jedan aktivan anaerobni mulj poinje da se akumulie na dnu. Lagune bi trebale
da budu pokrivene sa plutajuom geomembranom da bi se :
9 Poveala anaerobna prerada bez uticaja vazduha oksigena
9 Da bi se sakupio gas (specijalno metan) koji se moe upotrbiti kao pogonsko
gorivo
9 Da se smanji efekat smrada koji se stvara usled anaerobnih procesa

Ovakve lagune su obino projektovane
sa BOD (Biochemical Oxygen
Demand) biohemijskim utrokom
kiseonika od 400 do 5.000 kg/cum, a
otpadna voda na izlazu e imati
smanjen BOD za 90 95%. Vreme
odleavanja je obino 4 7 dana. Anaerobni proces se u najveoj meri pokree sam od
sebe i samo je ustvari potrebno mehaniki input da se napuni laguna otpadnom vodom i
da se ispusti na izlaznom prelivnom ispustu. esto je potrebno da se nae i reenje za
veliku koliinu mulja na dnu kao i pene na povrini ispod pokrivaa.

Aerobna (provetravana) laguna

Aerobni sistemi koriste ili povrinske
aeratore ili difuzore da unesu-
uduvaju vazduh u otpadnu vodu to
rezultira troenjem organskog
sadraja u otpadnoj vodi koji
proizvodi karbon dioksid. Ovi aerobni
sistemi zahtevaju znaajan
mehaniki input koji je potreban za rukovoenje aeracionim sistemom i za uklanjanje
suvinog mulja s vremena na vreme.
Ovakvi sistemi su projektovani sa BOD 500 1.500 kg/cum a otpadna voda na izlazu
e imati smanjen BOD za 90%. Vreme odleavanja je obino 4 7 dana.

Kombinacija anaerobne i aerobne lagune

Postoje i kombinacija ova dva sistema
koja je prikazana na slici. Kapacitet im
je obino sa BOD 5.000 kg/cum i
izlaznom otpadnom vodom sa BOD
manje od 100 kg/cum. Vreme
odleavanja je obino 10 dana.

21
Upotreba geosintetike :

x OBLOGE GCL pokriven zemljom ili betonom ili geomembrane
x POKRIVAI izbor zavisi od nivoa otpadne vode , koliine skupljenog gasa kao i
konstruktivnih ogranienja
x Poveanje isparavanja crna geomembrana sa plitkom otpadnom vodom preko
nje e prouzrokovati rast temperature vode usled solarne radijacije stvarajui
povean kapacitet isparavanja. Ovo se obino upotrebljava za proces izvlaenja
soli i minerala iz vode.
Plutajui pokriva preko otpadne vode e spreiti porast zapremine otpada
tokom kine sezone a omoguava skupljanje svee vode sa pokrivaa.
x Oceivanje mulja geocevi





2.12. DEPONIJE

Za izgradnju deponija se koriste praktino sve vrste geosintetike i kao takva deponija je
sa stanovita upotrebe geosintetikih materijala najkompleksnije konstrukcije.

Geomree ojaanje kosina ispod taloenog otpada kao i ojaanje pokrivnog zemljita
iznad geomembrane

Geonet drenaa u ravni

Geomembrane nepropustljive trake za formiranje barijere za tenosti i gasove

Geokompoziti separacija, filtracija i drenaa

Glineni geosintetiki materijal (GCL) kompozitni materijal satavljen od bentonita i
geotekstila koji slui za filtracionu i hidrauliku barijeru

Geocevi skupljanje i brza drenaa tenosti iz oblasti deponije ka sabirnom bazenu za
skupljanje vode

Geotekstil filtracija i zatita geomembrana od probijanja


Sledea slika ilustruje efikasnu upotrebu geosintetike u izgradnji savremenih deponija







22



23
U bazi/temelju deponije se koristi dupli kompozitni sistem oblaganja. Kao primarna
obloga se koristi kompozit geomembrana/GCL , a kao sekundarna obloga se koristi
kompozit geomembrana/zbijena glina.
Izmeu ova dva sloja je ugraen kompozit geotekstil/geonet za kontrolu procurivanja.
Sistem za prikupljanje vode formiran od ljunka sa mreom perforiranih geocevi
prekriva primarnu oblogu u dnu deponije.
Geotekstil kao zatitni sloj ispod ljunka obezbeuje zatitu primarne geomembrane od
probijanja zbog uticaja ljunka i kamenja.
Sistem za prikupljanje vode poloen preko primarne obloge na delu kosine je kompozit
geotekstil/geonet koji je integrisan u ljunak u osnovi deponije.
Geotekstil u ulozi filtera pokriva itavo podnoije deponije i spreava zaepljavanje
sistema za prikupljanje vode. Nivo podzemne vode moe biti kontrolisan na dnu
deponije pomou geotekstila-filtera (gradient control drain) kojim se vri drenaa.
Temeljna zemlja ispod dna deponije moe biti stabilizovana nasuminim postavljanjem
fibrinskog ojaanja dok je strmi deo kosine ispod obloge ojaan geomreama.
Deponija je na povrini pokrivena takoe kompozitom geomembrana/GCL u svojstvu
barijere.
Sloj za dreniranje je poloen preko geomembrane i sastoji se od kompozita
geotekstil/geonet.
U pokrivnom sloju zemlje se nalazi ojaanje geomrea ili geocell sa geotekstilom
poloenim ispod barijere. Ovaj sloj za ojaanje se koristi da smanji napone koji bi se
mogli pojaviti u barijeri usled nanoenja razliitog otpada ili kasnijim proirenjem
deponije po vertikali. Sloj zemlje za pokrivanje takoe moe sadrati i geomree ili
geotekstil kao ojaanje iznad barijere obezbeujui stabilnost za vegetacioni povrinski
sloj zemlje. Fibrinsko ojaanje moe biti upotrebljeno za stabilizaciju starog dela
vegetacionog sloja zemlje.
Geokompozit za kontrolu erozije se polae iznad vegetacionog sloja zemlje i
obezbeuje zatitu od erozije.
Geotekstil kao filter u delu podzemnih voda i bunar za izvlaenje vode (leachate
extraction well) su takoe sastavni deo jedne deponie.
HDPE vertikalna barijera i geokompozit kao separator drenae du oboda deponije su
spoljni delovi sistema deponije kao jedne kompleksne celine.

Gornja slika prikazuje samo jedan model deponije sa upotrebom irokog spektra
geosintetikih proizvoda.
Iako je tehnologija izgradnje deponija veoma slina, precizan dizajn i projekat sa
izborom potrebnih materijala zavisi od projekta do projekta i uslova na samom terenu
kao to su sama lokacija, mikroklima i geologija i mehanika tla na kome se gradi
deponija.
Na sledeoj slici je prikazan popreni presek i anatomija jedne tipine savremene
deponije sa standardnim slojevima.








24
ZATITNI POKRIVA
1) VEGETACIONI POKRIVA kada je deponija zavrena
prirodna trava i bunje se sade radi odravanja povrinskog
dela kako zbog vizuelnog efekta tako i kao prevencija protiv
erozije tla.
2) GORNJI SLOJ ZEMLJE pomae i odrava rast vegetacije
zadravanjem vlage i obezbeivanjem hranljivih sastojaka
3) ZATITNI POKRIVNI SLOJ ZEMLJE zatita gornjeg sloja
deponija i obezbeivanje dodatne vlanosti neophodne za
vegetacioni sloj
KOMPOZITNI GORNJI DEO DEPONIJE (CAP SYSTEM)
4) SLOJ ZA DRENAU sloj od peska i ljunka sa geonet koji
vri dreniranje vika vode iz gornjeg sloja zemlje a istovremeno
poveava stabilnost i spreava infiltraciju vode kroz gornji deo
deponije. Geotekstil se moe postaviti na vrh drenanog sloja
da obezbedi separaciju vrstih estica od tenih. On isto tako
spreava i zaepljavanje/zamuljavanje drenanog sloja.
5) GEOMEMBRANA spreava priliv vika padavina u
deponiju i ispiranje tla. Spreava isputanje gasova iz deponije
i samim tim smanjuje irenje smrad.
6) ZBIJENA GLINA nanosi se preko otpada kada deponija
dostie dozvoljenu visinu. Ima istu ulogu kao i membrana.
RADNI DEO DEPONIJE
7) DNEVNI POKRIVA na kraju svakog radnog dana otpad
se pokriva sa 18 do 36 cm zemlje ili geotekstilom. Ovo dnevno
pokrivanje spreava irenje smrada, spreava rasturanje
smea i spreava ivotinje da raznose otpatke.
8) OTPAD kada se smee doveze na deponiju ono se sabija
u slojeve da bi se smanjila njegova zapremina.
SISTEM ZA SKUPLJANJE ISPIRANE VODE
Voda koja se filtrira kroz deponiju se naziva ispirana voda
(leachate). Ona se primarno sastoji od padavina sa malom
primesom tenosti dobijene usled truljenja i raspada ubriva.
Ovaj sistem ima zadatak da prikupi ovu vodu i odvede je van
deponije na mesto gde e biti prikladno tretirana.
9) SLOJ ZA SKUPLJANJE ISPIRANE VODE sloj peska i
ljunka sa geonet koji sakuplja i gravitaciono drenira vodu do
sistema cevi.
10) GEOTEKSTIL/FILTER geotekstil poloen na vrh sistema
cevi za skupljanje vode, omoguava separaciju vrstih estica
od tenih i spreava zaepljavanje cevi.
11) SISTEM CEVI ZA PRIKUPLJANJE VODE perforirane
cevi okruene slojem ljunka koje imaju ulogu da transportuju
prikupljenu vodu do specijalno projektovanih sabirnih bazena.
Pumpe koje se nalaze u tim bazenima automatski uklanjaju
vodu van deponija i transportuju ih na mesto gde e biti
propisno preraena.


25
KOMPOZITNI SISTEM OBLOGA
12) HDPE GEOMEMBRANA spreava oticanje vode van deponije i zagaenje
okoline. Takoe spreava isputanje gasova iz deponije.
13) ZBIJENA GLINA postavlja se direktno ispod geomembrane i formira dodatnu
barijeru sa istim zadatkom kao i geomembrana.
14) POSTELJICA prirodna zemlja ispod deponije koja se priprema pre poetka
gradnje deponije.




III VRSTE PROIZVODA I NJIHOVA UPOTREBA


OBLASTI GDE SE UPOTREBLJAVA GEOSINTETIKA












Putogradnja eleznica Drenani
sistemi
Temelji /
Potporni zidovi
Kontrola
erozije
Rezervoari /
Brane
Deponije
tenog otpada
Tuneli /
Konstrukcije ispod
zemlje
Deponije
vrstog otpada
Kanali /
Vetaka jezera

26
FUNKCIJA I UPOTREBA GEOSINTETIKE














ZAPTIVANJE KONTROLA EROZIJE
DRENAA
OJAANJE
ZATVARANJE ZATITA
FILTRACIJA SEPARACIJA

27



3.1. NETKANI GEOTEKSTIL (NON-WOVEN GEOTEXTILES)

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

- Netkani poliesterski geotekstil GEO RPES AG, GEO PES AG
- Netkani polipropilenski geotekstil GEO RPP AG, GEO PP AG
- Netkani polipropilen/poliester geotekstil, termoobraen sa obe
strane GEO SF TC
- Netkani polipropilenski geotekstil, termoobraen sa obe strane
GEO RPP TC



3.1.1. OSNOVNA FUNKCIJA

SEPARACIJA
FILTRACIJA
ZATITA MEMBRANA ZA HIDROIZOLACIJU

3.1.2. UPOTREBA

PUTARSTVO
ELEZNICA
NISKOGRADNJA
HORTIKULTURA I UREENJE
ZEMLJITA
ZELENI KROVOVI










28

POLIPROPILEN TKANI GEOTEKSTIL POLIESTER TKANI GEOTEKSTIL

3.2. TKANI GEOTEKSTIL (WOVEN GEOTEXTILES)

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

Tkani polipropilen geotekstil KORTEX GT PP
Tkani poliester geotekstil TELEVEV
Tkani polipropilen geotekstil THRACE TPO


3.2.1. OSNOVNA FUNKCIJA

SEPARACIJA
OJAANJE

3.2.2. UPOTREBA


PUTARSTVO
ELEZNICA
STABILIZACIJA ZEMLJITA
OJAANJE ZEMLJITA
NASIPI I BRANE
POVEANJE KAPACITETA
NOSIVOSTI TLA
POTPORNI ZIDOVI




29

ARMATEX, TELEGRID GEOCRON

3.3 GEOMREE (GEOGRIDS)

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

- Geomree od tkanog poliestera obloene PVC TELEGRID
- Geomree od tkanog PET obloene PVC ARMATEX G
- Tkana geomrea od PVA i netkanog PET ARMATEX MRS
- Tkana geomrea od PVA obloena PVC ARMATEX M (moe da
doe u konakt sa betonom)
- GEOCRON LBO GEOGRID velike nosivosti u oba pravca od
ekstrudiranog uv stabilizovanog polipropilena, vrstoa na
zatezanje do 40 KN/m, veliina otvora do 25mm
- GEOCRON TT - GEOGRID velike nosivosti u jednom pravcu od
ekstrudiranog uv stabilizovanog polietilena, vrstoa na zatezanje
do 160 KN/m, elongacija manje od 13%



3.3.1. OSNOVNA FUNKCIJA

ARMIRANJE TLA
STABILIZACIJA TLA


3.3.2. UPOTREBA



OJAANJE I STABILIZACIJA
POTPORNIH STRUKTURA,
KOSINA I NASIPA
PUTEVI
ELEZNICE
SPREAVANJE KLIZANJA KOD
DEPONIJA
PREMOAVANJE VRTAA

30
3.3.3. UGRADNJA ARMATEX G,M

Povrina na koju se instalira geomrea mora
biti ista i bez neravnina koje mogu da otete
geomreu cepanjem ili probijanjem.
Potrebno je izravnati podlogu buldozerom ili
grejderom i popuniti sve depresije sa
odgovarajuim materijalom da bi podloga bila
iznevelisana do +/- 30mm.
Podloga bi trebala da bude zbijena do 80% po
Proktoru. Zbijanje uraditi vibracionim ploama
ili valjak-jeom.
Pre instalacije mree potrebno je napraviti plan
postavljanja mree kojim se definie mesto i
pravac postavljanja . Obeleavanje izvriti
koiima, rastegnuti mreu i ankerisati U
ankerom kako bi se eliminisali svi nabori i talasi
i obezbedila interakcija geomree sa zemljom.
PREKLOP ukoliko je kapacitet nosivosti
zemljita CBR>3 preklop je app. 0,3 m. Ukoliko
je CBR<3 u tom sluaju preklop je 0,5 1 m.
Ukoliko se mrea ne ankerie onda na svakih
3m je potrebno preklop pokriti sa malom
kolinom zemlje kako bi se mrea uvrstila.
POKRIVANJE MREE ZEMLJOM ukoliko je
pokrivna zemlja sastavljena od ljunka veliine
manje od 32 mm onda se ne dodaje sloj za
zatitu, a ako je veliina ljunka vea od 32 mm
obavezno se dodaje zatitni sloj debljine 200
mm.
Geomree se pokrivaju zemljom upravno na
podunu instalaciju geomree. Na pravcu
pokrivanja geomree zemljom ne sme da bude
nikakvih oteenja preklopa.












31


BEBIT G - Geomrea od tkanih staklenih
vlakana obloena polimernim bitumenom
BEBIT G PLUS - Geomrea od tkanih
staklenih vlakana sa dodatom staklenom
mreom obloena bitumenom


3.4. GEOMREE ZA ARMIRANJE ASFALTA

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

BEBIT - Geomrea od tkanog poliestera obloena
bitumenom
BEBIT G - Geomrea od tkanih staklenih vlakana
obloena polimernim bitumenom
BEBIT G PLUS - Geomrea od tkanih staklenih vlakana
sa dodatom staklenom mreom obloena bitumenom

3.4.1. OSNOVNA FUNKCIJA

ARMIRANJE ZAVRNOG SLOJA ASFALTA

Armaturna geomrea od staklenih vlakana sa bitumenskim premazom koja obezbeuje
efikasnu adheziju za asfaltne slojeve. Koristi se za prevenciju i odlaganje reflektovanih
pukotina sa poveanjem zatezne vrstoe novog sloja asfala. Pod optereenjem
obezbeuje ravnomernu raspodelu sila.
U poreenju sa konvenciolnim geomreama za ojaanje asfalta proizvedenih od PES,
BEBIT mree koje su proizvedene od staklenih vlakana imaju prednost u sledeim
karakteristikama:

Karakteristika PES BEBIT staklena vlakna
Elongacija 10 16% < 3%
E-modul
Manji nego kod asfalta -
slabije ojaavanje
vea nego kod asfalta -
efikasno ojaavanje
Taka topljenja 180 190 C 800 850 C
Prosena pukotina posle
ojaavanja geomreom
(bez ojaanja je 72 mm)
18 mm 4 mm

32






















3.4.2. UGRADNJA BEBIT G PLUS

BEBIT G PLUS se moe ugraivati na stari pripremljeni asfalt ili na
betonsku podlogu. Podloga mora biti to ravnija i bez ostataka bitumena. Pukotine i
rupe moraju biti popunjene. Oistiti povrinu podloge sa metlama, etkama ili mrkom
tako da povrina bude bez praine koliko je god mogue manje.
BEBIT G PLUS se moe ugraivati i na niskim temperaturama u skladu sa
preporukama za asfaltnu emulziju. Generalno, podloga mora biti suva, a temperatura ne
sme biti manja od + 10 C. Na podlogu se nanosi polimer bitumenska emulzija.
Zagrejati emulziju na temperaturu od 45 C 60 C. Obavezno je da se koristi emulzija
klase U 70 K Pmb ili U 60 K Pmb gde je:
U nestabilna
60 ili 70 deo bitumena u emulziji izraen u %, ostali deo je voda
K cationic
Pmb polymer modifikovana
Emulzija mora da ima dobar kvalitet kako bi omoguila dobru povezanost
geomree i gornjeg sloja asfalta. itava povrina na koju se nanosi BEBIT G PLUS
mora da se pokrije bitumenskom emulzijom. Taka razmekavanja emulzije mora da
bude vea nego temperatura podloge u trenutku instaliranja. Koliina emulzije koja se
nanosi je od 500 gr/m2 do 1,0 kg/m2 u zavisnosti od vrste podloge. Ukoliko je stari sloj
asfalta nedavno skinut mogue je da e podloga biti veoma porozna i potrebna je vea
koliina bitumenskog veznog sloja. Na usponima i uzbrdicama je takoe potrebna
poveati koliinu bitumenskog veznog sloja.
im bitumenska emulzija pone da reaguje (da se sui i pone da prelazi
iz braon u crnu boju za ovaj proces potrebno je oko 20 25 min na spoljnoj
temperaturi od 20 25 C) BEBIT G PLUS se razmotava iz rolne i postavlja preko
emulzije uz pritiskanje.

Crack propagation
0
10
20
30
40
50
60
70
80
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Number of Load Changes in 100.000
A
v
e
r
a
g
e

L
e
n
g
t
h

o
f

C
r
a
c
k
s

i
n

m
m
Without BEGRID or BEBIT
With PES Geogrid
With BEBIT G or BEBIT G plus

33
Temperatura emulzije prilikom nanoenja mora biti u skladu sa upustvima
proizvoaa emulzije. Preporuuje se nanoenje emulzije pomou auto-maine. Runo
nanoenje se vri samo na posebnim mestima i preklopima.
Pre poetka nanoenja emulzije preporuuje se da se uradi proba na licu
mesta test deonica.
Da bi se postigla dobra adhezija, irina dela na koji je naneta emulzija
prskanjem treba bit za 50 150 mm ira sa obe strane nego to je irina rolne BEBIT G
PLUS. Preko preklopa geomrea se nanosi bitumenska emulzija. Minimalna irina
preklopa je 80 mm. Preklapanje se vri u pravcu instaliranja (work flow direction).
Prilikom instalacije BEBIT G PLUS moraju se izbei nabori i presavijanje
geomree. Ukoliko ipak preostanu neki nabori, BEBIT G PLUS se na tim mestima mora
prosei, zatim se nanosi dodatna bitumenska emulzija na mestu gde je bio nabor i
preklapa se u pravcu instaliranja. Na otrim krivinama geomree se seku i oblikuju
prema obliku podloge.
Posle postavljanja BEBIT G PLUS ne sme se odvijati nikakav saobraaj
preko instalirane deonice, naravno osim maine za ugradnju asfalta finiera.
Za dobar finalni rezultat veoma je vano da je emulzija potpuno suva pre
dolaska i upotrebe finiera za asfalt. U suprotnom e mokra emulzija da se lepi i kai za
tokove finiera i pomerie BEBIT mreu od podloge. Iz tog razloga se preporuuje
postavljanje BEBIT mree u jednom danu, zatim se preko noi sui emulzija i asfalt se
onda instalira i nanosi tek sledeeg dana.
Prilikom ugradnje zavrnog sloja asfalta temperatura asfalta bi trebala da
bude oko 160 C ili prema nalogu odgovornog inenjera. Minimalna debljina asfalta je
50 60 mm, a u posebnim uslovima i uz saglasnost odgovornog inenjera i
pretstavnika kompanije BECO debljina moe biti oko 40 mm.
Treba izbegavati da se nastavak ugradnje asfalta poklopi sa preklopima
instalirane geomree.
Ne preporuuje se upotreba vibracionog valjka ukoliko je debljina
presvlaenja kolovoza manja od 80 mm, jer moe da izazove negativan efekat na
adheziju izmeu geomree i asfalta.





34









work flow direction
2 openings
overlapping

35











36






37
3.5. GEOMEMBRANE ZA DRENAU

3.5.1 EPASTA MEMBRANA ZA ZATITU HIDROIZOLACIJE I DRENAU

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

ISOSTUD (NERA) epasta membrana
ISOSTUD GEO P epasta membrana kairana
geotekstilom

ISODRAIN


ISOSTUD (NERA), ISODRAIN
epasta membrana je napravljena od polietilena visoke gustine (HDPE) iji
specijalan profil garantuje otpor na hemijske agente i na kompresiju (400gr. >120
KN/m2, 500 gr. >200 KN/m2) . Traka ISOSTUD se koristi kao zatita bitumenskih
traka fasada i temelja. Traku ISOSTUD moemo koristiti i na terasama, ravnim i
zelenim krovovima. epovi su poreani horizontalno i vertikalno tako da voda
moe lako da se odvodi do temelja. (Trake sa HDPE koje imaju dijagonalno
poreane epove nemaju ovu prednost pa je drenaa vode spora.)

ISOSTUD GEO P
Trake ISOSTUD GEO P su sastavljene od polietilenske trake visoke gustine
(HDPE) sa polipropilenskim geotekstilom. ISOSTUD GEO P je idealno reenje za
zelene krovove zato to omoguava drenau vika vode koja bi tetila korenju
drvea. ISOSTUD GEO P vri drenau vika vode preko vazdune komore
izmeu geotekstila i trake od HDPE - a.




INSTALACIJA

Zatita fasade i zida temelja

1 - Izmeriti visinu zida koji elimo da zatitimo.
2 - Odabrati ISOSTUD mebranu eljene visine, imajui u vidu da traka
mora biti u osnovi na najmanje 30 cm 3 - Horizontalno postavljanje
trake ISOSTUD poeti od ugla tako da epovi gledaju prema zidu.
3a - Fiksirati traku ISOSTUD pomou rafova na rastojanju od 20 cm
4 - Na kraju staviti na gornji deo trake profil pomou eksera koji
moraju biti postavljeni u odgovarajue rupe. Posebni oblik epova
trake ISOSTUD omoguava stvaranje vazdune komore izmeu trake
i zida koja stalno ostaje suva. ISOSTUD je otporan na slane rastvore,
alkalije i kiseline.






38
Temelji, ravni krovovi i terase

Postaviti ISOSTUD na bitumensku traku tako da epovi gledaju na gore.
Zavrni sloj od ljunka ili cementni pod se postavljaju na ISOSTUD.
Kinica se efikasno kanalie i odvodi izmeu epova .








ACCESSORIES

Specijalna HDPE zavrna traka obezbeuje fiksiranje i zatitu epaste
folije na vrhu zida. Ova profilisana traka je fiksirana na vrhu pomou
elinih rafova. Traka takoe spreava ulazak zemlje i insekata izmeu
ISOSTUD membrane i zida.






Ekseri sa gumenim podlokama se koriste za kaenje i fiksiranje
ISOSTUD membrane tokom instalacije.






TRAKE ZA LEPLJENJE MEMBRANA NA SPOJU - ELOTENE BAND











39
PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

CORDRAIN G obostrano epasta membrana
CORDRAIN F obostrano epasta membrana kairana
geotekstilom
GEOPAC vertikalna traka za drenau od epaste
membrane sa termiki kairanim geotekstilom







Geokompoziti za drenau pod nazivom CORDRAIN G
(obostarno epasta membrana) i CORDRAIN F
(obostrano epasta membrana sa geotekstilom kao
filterom). Visina epova je 8 mm, 10 mm, 16 mm i 20
mm.Velika otpornost epova na probijanje od 150 KN/m2
do 250 KN/m2. Takoe odlian kapacitet drenae.








Trake za vertikalnu drenau GEOPAC proizvedena od
specijalne epaste membrane i termiki kairana
geotekstilom. Visina epova je 4mm i 6 mm.
Koristi se za brzu i efektivnu drenau i konsolidaciju u
zasienom fino granulisanom zemljitu.






40
3.5.2. GEOMAT I GEOGRID ZA DRENAU

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

GEODRAIN G trodimenzionalni GEOMAT
GEORAIN F trodimenzionalni GEOMAT kairana sa
geotekstilom sa jedne strane
GEODRAIN D trodimenzionalni GEOMAT kairana sa
geotekstilom sa obe strane
GEOSPACE G GEONET za drenau
GEOSPACE F GEONET za drenau kairan
geotekstilom sa jedne strane
GEOSPACE D GEONET za drenau kairan
geotekstilom sa obe strane
POZIDRAIN F GEOKOMPOZIT za drenau kairan
geotekstilom sa jedne strane
POZIDRAIN F GEOKOMPOZIT za drenau kairan
geotekstilom sa obe strane



3.5.2.1. OSNOVNA FUNKCIJA

DRENAA
FILTRACIJA
ZATITA membrana za hidroizolaciju od oteenja i proboja



3.5.2.2. UPOTREBA


Drenaa ispod puteva
Deponije
Tuneli
Potporni zidovi
Podnoija mostova
Podzemni parkinzi
Drenaa ispod zelenih povrina
Zatita i drenaa temeljnih zidova
Povrinska drenaa
Zeleni krovovi







41



GEODRAIN - trodimenzionalna GEOMAT od UV
stabilizovanog polipropilena. Sastoji se od upletenog
mono filamenta kairan sa geotekstilom.
Proizvodi se u debljinama od 8 mm do 20 mm.
Upotrebljava se kao drenani kompozit, vegetacioni mat
kao i za kontrolu erozije.






GEOSPACE GEONET proizveden od
ekstrudiranog HDPE za horizontalnu
drenau. Odlian kapacitet drenae. Moe
da se upotrebljava i kod izrazito strmih
kosina. Proizvodi se u teinama od 500
gr/m2 do 1.200 gr/m2.










POZIDRAIN GEOKOMPOZIT/GEONET od HDPE
stabilizovanog jezgra kairanog sa geotekstilom.
Proizvodi se u debljinama 6mm i 12 mm.
Ima veliku vrstou na probijanje ak do 4.000
KN/m2.
Proizvod takoe ima veliki kapacitet dreniranja.






42
3.6. GEOMEMBRANE ZA KONTROLU EROZIJE

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

GEODRAIN G trodimenzionalni GEOMAT za kontrolu
erozije
SLOVARM tkani PP geogrid obloen zelenim PVA
HASTEC biorazgradive tkane geonet od jute ili
kokosovih vlakana
GREENFIELDS biorazgradivi geopokriva sa ili bez
semena trave
GREENTEX vieslojni GEOMAT za kontrolu erozije











GEODRAIN G trodimenzionalna GEOMAT
od UV stabilizovanog polipropilena. Sastoji se
od upletenog mono filamenta.
Proizvodi se u debljinama od 8 mm do 20
mm.
Upotrebljava se kao drenani kompozit,
vegetacioni mat kao i za kontrolu erozije.



43


SLOVARM tkani geogrid od polipropilena obloen
zelenim PVA za kontrolu erozije.
vrstoa na zatezanje je do 55 KN/m, a elongacija veoma
niska. Veliina otvora je oko 4x4 mm.
Velika otporna u zemljitu sa visokom vrednou PH.
Odlina otpornost na mikrobioloke organizme. Otpornost
na UV zraenje. Otporan na hemizme u zemljitu.


HASTEC biorazgradivi geonet za kontrolu erozije
proizveden od prirodnih materijala: kokosovih vlakana
(KGW 400, KGW 700 i KGW 900) ili od jute (JG 200 i JG
500). Obezebeuje prirodnu stabilizaciju kosina i obala.
Proizvodi se u 3 standardne teine 400, 700 i 900 gr/m2 od
kokosovih vlakana i u 2 teine 200 gr/m2 i 500 gr/m2 od
jute. HASTEC se posle 3-5 godina biorazgradi.





GREENFIELDS je laki ili srednje teki pokriva za
kontrolu erozije proizvedeni od biorazgradivog bazinog
materijala kao to su juta i slama, dodatno ojaani finom
polipropilenskom ili jutenom mreom. Takoe se mogu
proizvesti sa ve ugraenim semenom trave.
Standardna irina pokrivaa je 300 cm, a teina 350 gr/m2.







GREENTEX vieslojni proizvod za kontrolu erozije
proizveden od prirodne jute ili konoplje. Sastavljen je od
prirodnih celuloznog voala kao noseeg sloja, semena
trave (meavina brzorastue trave sa dubokim korenom),
ubriva i aditiva za ubrzani rast.
Dimenzija je 2 x 15 m (konoplja) I 1,2 x 20 m (juta).







44
PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

EROPLUS vegetacioni GEOMAT za kontrolu erozije




EROPLUS vegetacioni geomat za kontrolu
erozije koji se satoji od dva sloja: tankog sloja
netkanog geotekstila koji je linearno proiven
za prirodno tkano platno koja sadri meavinu
semena trave.
Koristi se za kontrolu erozije kod:
x Kosina i nasipa
x Renih obala i vodenih zona
x Kao zatita vegetacije




3.7. SPECIJALNI PROIZVODI

3.7.1. GABIONI



GABIONI elektrino zavarena elina mrea (dijametar
ice je 3,5 mm 5 mm, dok je veliina otvora mree 5 cm
do 10 cm). Mrea je zatiena legurom aluminija i cinka I
galavanizirana (Galfan).
Gabioni mogu biti ispunjeni sa razliitim materijalom
ispunom. Konstrukcije od gabiona su veoma ekonomine i
ne zagauju prirodnu sredinu.





45
3.7.2. DURAGRID

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

DURAGRID laki HDPE geogrid struktura specijalno
dizajniran za stabilizaciju i potporu kod travnjaka na
fudbalskim igralitima, hipodrumima kao i kod staza
uraenih od ukrasnog ljunka.



DURAGRID se polae ispod povrine travnjaka
prihvatajui optereenje saobraaja i smanjujui zbijanje
kako trave tako i korena. Sama elijasta struktura
DURAGRID-a omoguava nesmetan rast trave i
formiranje stabilne i dugotrajne povrinske trave.
DURAGRID je jednostavan za ugradnju i otporan na
uticaje vode, alkala, kiseline, ekstremne temperature i uv
zraenje. Kontaktni klinove sa donje strane olakavaju
sidrenje DURAGRID-a za podlogu dajui joj stabilnost.
Koristi se za: parkinge, golf igralita, etalita, zaustavne
trake, hipodrome, drenane kanale, stabilizaciju kosina i
kontrolu erozije.



3.7.3. DROPTEC ZA ZELENE KROVOVE I POVRINE

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

DROPTEC geokompozit od polietilen penastih ljuspica
sa kairanim netkanim geotekstilom kao filterom.
Upotrebljava se kao sloj za drenau.




Prednosti zelenih krovova:
x Dobijanje novog prostora u ve preizgraenim
zonama
x Transformacija neinteresantnih krovnih povrina u
zelene i ureene povrine
x Zatita krovnih povrina od oteenja
x Poveanje dugovenosti krovne hidroizolacije
x Pozitivan uticaj na mikroklimu
x Redukcija emisije zvuka



46





VEGETACIJA




SUBSTRAT - ZEMLJA


DROPTEC

BARIJERA ZA PROKORENJAVANJE

GEOTEKSTIL ZA SEPARACIJU
HIDROIZOLACIJA
PVC ILI TPO MEMBRANA









PLONIK

PESAK

NETKANI GEOTEKSTIL
ZA SEPARACIJU I FILTRACIJU


OSNOVNI SLOJ



GEONET


HIDROIZOLACIJA
PVC ILI TPO MEMBRANA



47


3.8. GCL GEOSYNTHETIC CLAY LINER
GLINENI (BENTONIT) GEOSINTETIKI MATERIJAL


PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

Modul Geobent Standard
Modul Geobent HI - TEC


UVOD

Od 1990 u Evropi je poelo ozbiljno da se razmilja o deponijama i regulisanju
standarda za ovu oblast. The Commision of the European Communities je usvojio
regulativu (Council Directive 1999/31/EC) za ovu oblast kojom je ograniilo koeficijent
permabilnosti na 1 x 10
-7
m/s (za inertni otpad) za geoloke barijer u osnovi i na polju
deponija ukoliko se koristi zbijena glina ili ekvivalentni materijali. Za opasni otpad
koef.permabilnosti je 1 x 10
-9
m/s. Bentonit glina je iskoriena da se proizvede
kompozitna barijera GEOBENT sa niim koef.permabilnosti 1 x 10
-11
m/s, to mu daje
mnoge prednosti u odnosu na zbijenu glinu.

PROIZVODNJA I OPIS MATERIJALA

Geotekstil je u ovom kompozitu nosei sloj za prirodni sodium bentonit. Sloj bentonita je
stabilizovan dodavanjem likvidnih polimera i aditiva (koji jo obezbeuju i otpornost na
kontaminaciju). Gornji sloj geotekstila se dodaje pre kompresovanja i suenja gotovih
rolni. Zatim se rolne proputaju kroz specijalnu mainu koja spaja gornji i donji
geotekstil kroz sloj bentonita i na taj nain daje visoku vrstou na smicanje i povrinsko
trenje GCL-u. Ovim postupkom se takoe spreava kretanje bentonita pre i posle
hidratacije.

48
Bentonit karakterie veliki kapacitet bubrenja, odline karakteristike zaptivanja i niska
permabilnost/propustljivost. Ova karakteristike omoguavaju GEOBENT-u da formira
nepropustljivu glinenu barijeru. Sloj bentonita apsorbuje vodu iz zemlje i hidratizira.
Slobodno bubrenje bentonita je ogranieno sa geotekstilom i rezultat je ekstremno
tanka membrana koja sigurno zaptiva strukturu.
Geotekstil koji se koristi daje GCL-u visoku vrstu na zatezanje i potrebnu otpornost na
hemikalije. Geotekstil takoe obezbeuje otpornost na probijanje.

GCL se koristi kao zamena za konvencionalnu zbijenu
glinu obezebujui bolje tehnike karakteristike, niu
cenu, laku ugradnju i bolje perfomanse u eksploataciji.
GCL je nekodljiv za okolinu, ima konstantan I kontrolisan
kvalitet i definisane i stabilne hidraulike karakteristike. S
ekonomske strane gledita tanki sloj GEOBENT-a je
ekvivalent 1m debljine zbijene gline na taj nain dajui
vei prostor za smetaj otpada na deponiji. Budui da je
GEOBENT fabriki proizveden i kontrolisan nije potrebno
raditi proveru uzorka na licu mesta.




Popreni presek slojeva deponije:
- netkani geotekstil
- geonet
- geomembrana
- GEOBENT
- netkani geotekstil
- geonet
- geomembrana

Oteenja se lako popravljaju uz pomo zakrpe od istog materijala. Upotreba
GEOBENT spreava pojavu praine koja moe da ometa varenje Geomembrana.
Karakteristika GEOBENT-a da ima veliku vrstou na smicanje omoguava u nekim
sluajevima da se ona moe primeniti i na strmim kosinama dajui im stabilnost i bez
upotrebe geoneta. GEOBENT ima veliku otpornost na probijanje titei na taj nain
membrane poloene ispod njega. U kombinaciji sa geomembranom daje visok stepen
zadravanja vode.

PRIPREMA GEOBENT-a ZA INSTALACIJU

Podloga na koju se polau membrane mora biti adekvatno pripremljena. Zbijenost
podloge mora biti oko 85% prema Proctor-u odnosno sve dok ne ostaje kolotrag od
vozila koje prelaze preko te povrine. Podloga mora biti oiena od svih otrih
izboenja (korenje, kamenje ...). Sve vee pukotine moraju biti sanirane. Potrebno je
izvriti zbijanje zemlje vibracionim valjkom. Podloga pred samu ugradnju mora biti
vrsta, ravna i suva.


49
Rukovanje, utovar i istovar GEOBENT-a mora da se obavi
paljivo kako ne bi dolo do oteenja. Za utovor i istovar je
potreban viljukar ili kako je prikazano na slicu manipulacija
uz pomo ipke. Na donjoj slici je prikazan pravilan nain
istovara. Istovar se nesme uraditi direktno polaganjem rolne
na viljuke od viljukara jer moe doi do oteenja.
GEOBENT se mora skladititi na pokrivenom i suvom mestu.
Ako to nije mogue onda rolne moraju biti zatiene i dobro
pokrivene.














INSTALACIJA GCL-a NA DEPONIJI

Rov za sidrenje membrane se
obino iskopa na rastojanju od
0,6 do 1 m od vrha kosine.
Dimenzije rova su uobiajeno:
dubina 60 cm i irina 60 cm.
Kraj membrane se postavlja u
rov i onda se odmotava niz
kosinu. Kada je GCL
membrana zavrno poloena,
rov se zatrpava zemljom koja
se zatim zbija. Rolne se
nesmeju vui po zemlji ve se
moraju odmotavati uz upotrebu ipke ili cevi provuene kroz sredinu rolne. Najbolje je
da se rolne poloe tako da markirani preklop za spajanje bude vidljiv. Preklop po duini
je 20 cm a na krajevima membrane je 30 cm.Na kosinama deponije ne treba da bude
horizontalnih spojeva. GEOBENT se see i obrauje noem.
GEOBENT se prvo polae na kosini na taj nain se omoguuje oticanje vode usled kie.
S toga se mora planirati da se koliina ugraene GCL membrane u jednom danu
izraunava imajui u vidu da se ona mora pokriti sa gemembranom ili nasutim
materijalom . Na kraju svakog radnog dana ili radne operacije GCL membrana mora biti
pokrivena membranom ili nasutim materijalom, osim krajeva koji se mogu pokriti i PE
folijom. Ukoliko su vremenske prilike na terenu prilikom ugradnje loe (jaka kia,
nevreme ...) ugradnju GCL treba zaustaviti. Ukoliko se ugradnja izvodi tokom letnjih

50
meseci mora se voditi rauna da visoka temperature na povrini membrane moe
izazvati skupljanje GCL membrane. Svi preklopni spojevi moraju biti isti omoguavajui
dobar kontakt dve membrane.

Ukoliko se javi neko oteenje usled
nepredvienih okolnosti popravka je veoma
jednostavna, tako to se oteeno mesto
pokrije zakrpom od istog GCL materijala.
Zakrpa mora da pokrije kompletno
oteeno mesto i najmanje jo 35 cm oko
oteenja. Preko zakrpe je potrebno
paljivo nasuti zemlju koja e je zadrati na
tom mestu. Ukoliko je GCL ispod HDPE
membrane zakrpa se provlai kroz
oteeni otvor na GCL i postavlja ispod GCL
membrane. Ukoliko je oteenje veliko u
tom sluaju je bolje zameniti celu traku.









Popreni presek GCL membrane (sa
vezama ostvarenim u toku procesa
proizvodnje) i uticaj hidratacije



Sve cevi koje se postavljaju na deponiji i
prolaze kroz GCL membranu moraju biti
pravilno zaptiveni oko tog proboja pre
postavljanja HDPE membrane. Prvo se
postavlja zaptivni prsten od MODUL
GEOBENT-a oko cevi koji se zatim pokriva
bentonit mastikom, a preostali deo rupe se
zatvara zakrpom (patch). Zatim se
polae MODUL GEOBENT HI TEC
membrana.


Ukoliko se GEOBENT koristi na vrhu deponije onda se pokrivanje membrane nasutom
zemljom sprovodi buldozerom u pravcu preklapanja membrana kako bi se izbeglo da
deo nasute zemlje ue u spoj membrana na preklopu izazivajui potencijalno
procurivanje.

51


3.9. SINTETIKE GEOMEMBRANE (GMS)

PROIZVOA NAZIV MATERIJALA
KRITOFLEX HDPE MEMBRANA

AGRU HDPE MEMBRANA GG (obostrano glatka)
AGRU HDPE MEMBRANA MST/MSB (obostrano
rapava - microspike)
AGRU HDPE MEMBRANA G/MSB (glatka - rapava)
AGRUFLEX VLDPE MEMBRANA GG (obostrano
glatka)
AGRUFLEX VLDPE MEMBRANA MST/MSB
(obostrano rapava - microspike)
AGRUFLEX VLDPE MEMBRANA G/MSB (glatka -
rapava)



52


HDPE (high density polyethylene) membrane su proizvedene od visokokvalitetne
sirovine procesom ekstruzije. HDPE membrane su bezbedne za ivotnu okolinu i
zdravlje i ne utiu na kvalitet pijae vode. Ove membrane su takoe UV stabilne
(postie se dodavanjem 2-3 % ugljenika u PE sirovinu). Membrana ima odline
mehanike karakteristike kao to su velika vrstoa na zatezanje, elongacija i
dugotrajnost. Proizvode se u velikim dimenzijama to ubrzava i olakava instalaciju i
ugradnju. Kvalitet ovih membrana je ve proveren u mnogim projektima tokom zadnjih
20 godina od kada se ova membrana upotrebljava (uraene su kontrole ugraenog
materijala na nekim projektima posle 15 godina i poreenjem sa mehanikim
karakteristikama tek proizvedenih membrana se dolo do rezultata da se osnovne
mehanike karakteristike nisu tokom vremena eksploatacije promenile). HDPE
membrane se proizvode u debljinama od 0,5 do 2,5 mm.
Osnovne prednosti HDPE membrana u odnosu na ostale termoplastine membrane su:
velika otpornost na hemikalije (alkale, kiseline, soli, mikroorganizme, bu), velika
vrstoa i elongacija na prekid, velika vrstoa na probijanje, fleksibilnost na niskim
temperaturama, velika vrstoa na kompresiju i pritisak, UV otpornost i otpornost na
atmosferije, otpornost na prokorenjavanje, otpornost na glodare, odlina zavarivost ...
U poreenju sa PVC membranom osnovne prednosti su: 25% manja zapremina, nema
plastifikatora, nema tekih metala, bolja hemijska otpornost, moe da se koristi i u
prehrambenoj industriji i skladitenje pitke vode, nema gorenja kod zavarivanja spojeva
i HCL gasova, nema sastojaka koji su isparljivi pa dugotrajno zadrava svoje mehanike
karakteristike.
HDPE membrane se koriste za:
deponije vrstog i tenog otpada
vetaka jezera i ribnjaci
zeleni krovovi
brane i nasipi
tunelske konstrukcije
rezervoari za vodu, naftu i industrijski otpad
zatita puteva i eleznica od dejstva vode
kanali i obaloutvrde
rudnici
zatita od erozije
agroinenjering



53
3.9.1. AGRU MICROSPIKE HDPE MEMBRANE (sa rapavom povrinom)

Rapava gornja povrina membrane (MST) i rapava
donja povrina membrane (MSB) su specijalno
dizajnirane povrine pomou kojih se poveava
otpornost na smicanje na kosinama.
Nova struktura povrine membrane (microspike
+
) u
kombinaciji sa drenanim kompozitima poveava
ak za 20% ugao smicanja. Microspike
+
povrina
ima oko 16.000 klinova/m2 sa prosenom visinom
od 1,5 mm.


Prednosti HDPE membrane sa microspike
+
povrinom:
o homogena struktura povrine
o odlina za veoma strme kosine
o poboljava granino trenje













54
3.9.2. INSTALACIJA HDPE MEMBRANE

Varenje HDPE membrana se obavlja sa specijalnom mainom za varenje sa vruim
klinovima za varenje kojim se dobija dupli var sa test kanalom (trial canal) koji
omoguava jednostavnu proveru kvaliteta vara.

ROV ZA SIDRENJE HDPE MEMBRANE





PRELAZ NA KOSINI





DUPLI VAR (hot wedge double truck weld)







55
EKSTRUZIONI VAR



OTVOR




56
3.10. PE GEOCEVI ZA DRENAU




PROIZVOA NAZIV MATERIJALA

Polietilen geocevi za drenau PE 80 i PE 100 i fitinzi





57