119

Milo Jovanovi





KEMP I
SEKSUALNOST

























ta je to 'Kemp'?

Prema jednom objanjenju, re
'kemp' (camp) dolazi od francuskog glagola
se camper, to znai "pozirati, epiti se"
(Kor, 2003: 162). Prema drugom, od
italijanskog campeggiare "trati, isticati
se, odudarati" (Cleto, 1999: 29). Prema
treem, radi se o akronimu (K.A.M.P.) za
izraz korien u amerikim policijskim
stanicama: known-as-male-prostitute
"poznat-kao-muka-prostitutka" (Kor, 2003:
161). U vezi sa ovim je i objanjenje pisca i
teoretiara Semjuela R. Dilejnija [Samuel R.
Delany], prema kojem je re camp izvedena
iz prakse onih koji su izigravali ene
(female impersonators) i "drugih
prostitutki"
1
koje su pratile vojne logore
2
da
bi pruale seksualne usluge vojnicima.

1
"Female impersonators", slino
transvestitima mogu, ali i ne moraju biti
prostitutke. Isto tako, oni mogu, ali ne
moraju, biti homoseksualci "Nemamo
razloga smatrati da bioloki mukarac koji se
predstavlja kao ena nee udjeti za enama,
a ne mukarcima. Meutim, velika kulturna
snaga heteronormativnosti i dalje dovodi do
pritiska da se izjednae prezentiranje roda i
seksualna orijentacija. (...) Hegemonijska
kulturna svijest (...) eli uoiti razlike izmeu
homoseksualnih i heteroseksualnih osoba, a
ako uoi razliku, onda je eli i interpretirati:
mukarac u haljini i feminiziran mukarac je
homoseksualac" (Moss, 2006: 287). U pitanju
su, dakle, interferirajui, a ne pojmovi kod
kojih dolazi do potpunog preklapanja.
Inae, u ovom tekstu e termini
"homoseksualac" (produkt medicinskog
diskursa 19. veka) i "gej" (oznaka nastala kao
rezultat nastojanja homoseksualne potkulture
da pojedincima ponudi sredstvo nepogrdnog
[samo]oznaavanja) denotirati isto: mukarca
koji osea privlanost i/li stupa u seksualne
odnose sa drugim mukarcima.
2
Osnovno znaenje engleske rei "camp" je
logor, kamp.
120
Re se kasnije koristi za generalni
opis "estetike" i ponaanja homoseksualaca
iz radnike klase (s.a.n., "Camp (style)").
Neka od objanjenja porekla ovog termina
traena su i u pozorinom svetu:

Brus Roders u Gay Talk (1972)
tvrdio je da sama re kemp
potie iz XVI veka, iz engleskog
pozorinog slenga, za muke
glumce koji su se odevali u ene
i igrali enske uloge, a da je
originalna re nastala u
francuskom jeziku, od rei
campagne, kako su se u
Francuskoj nazivali putujui
glumci koji su igrali enske
uloge. (K.M., 2007)
Bez ulaenja u istraivanje porekla
rei, navodi se da ona oznaava i literarni
stil koji karakteriu: "esteticizam,
aristokratska ravnodunost, ironija,
teatralna frivolnost, parodija, feminiziranost
i seksualna transgresija"
3
(Cleto, 1999: 9).
Oksfordski renik iz 1909. godine
prvi kao odrednicu daje camp, koji definie
kao "razmetljiv, prenaglaen, izvetaen,
teatralan; feminiziran ili homoseksualan;
koji se odnosi ili je karakteristian za
homoseksualce", a takoe se odnosi na
mukarca "koji pokazuje takvo ponaanje"
(s.a.n., "Camp (style)").
Pored imenice, kemp moe da bude
i pridev (camp, campy ili campish),
apstraktna ili pridevska imenica (campness,
campiness), prilog (campily), te prelazni (to
camp) i neprelazni glagol (to camp it up)
4
.
Sjuzen Zontag [Susan Sontag] u
svom poznatom eseju
5
kemp podvodi pod
kategoriju senzibiliteta. Re je o jednoj vrsti
modernog uvstva ija je sutina "ljubav
prema neprirodnom: vetakom i
preteranom" (Sontag, 1983: 105). Pomenuti
senzibilitet moe da se iita iz sledeeg
navoda (zapravo iz celokupnog stvaralatva
i ivota) Endija Vorhola [Andy Warhol]:



3
Da, Oskar Vajld [Oscar Wilde].
4
Vidi: Cleto, 1999: 10.
5
Sontag, 1983, 1964.
Dok sam gledao sve to zajedno te
noi, imao sam utisak da je sve to
mnogo stvarnije (mislim,
nestvarnije, to je u stvari mnogo
stvarnije) nego kada se to zaista
dogodilo (Warhol i Hackett, 1989a:
78).
Kemp otelotvoruje pobedu
estetskog nad moralnim
6
gde se svet
posmatra (iskljuivo) kao estetski fenomen,
ali ne u smislu njegove lepote, ve stepena
vetine (izrade), stilizacije (Sontag, 1983:
106). Dakle, karakterie ga i dominacija
stila nad sadrajem, i kao takav je
ezoterian, zatvoren kao privatni kd, kao
oznaka pripadnosti, rezervisana za mali broj
lanova urbanih klika (poput Vorholove
ekipe iz Factoryja). 'Znak prepoznavanja'
blaziranih urbanoida buroaske
aristokratije
7
:
Odnos dosade i Kemp ukusa ne
moe biti prenaglaen. Kemp ukus
je shodno svojoj prirodi mogu
jedino u bogatim drutvima, u
drutvima ili krugovima koji su u
mogunosti da doive
psihopatologiju bogatstva. (Sontag,
1983: 117)
Kemp moe biti shvaen i kao
nain poigravanja sa paradoksima, kroz
"kempovski kompulzivne protivrenosti",
kakve su na primer: "temeljna
lakomislenost", "otkrivanje prikrivanjem",
"narcizam, ironija, blasfemija i gaenje
prema samome sebi", "opsesivno ismevanje
stvari koje se cene", "dvolina iskrenost",
"Kemp je smejati se na Vano je zvati se
Ernest i znati zato" i "Kemp je smejati se na
Vano je zvati se Ernest i ne znati zato"
8
.

6
"Kemp je rastvara moralnosti. On
neutralie moralno ogorenje, podstie
nestanost" (Sontag, 1983: 118).
7
"Camp neminovno proistie iz potroakog
sveta i drutva izobilja, poto njegovi izbori
postaju revolucionarni iskljuivo uz
mogunost 'blagostanja': reklame, glamura,
investiranja (kao to andergraund filmovi
opstoje iskljuivo u odnosu na Holivud)"
(Goci, 1997: 54).
8
Sve navedeno iz Kor, 2003. U istom
maniru: "Viva je stalno bila u nedoumici da li
121
Tako, u protivrenosti stoje izrazita
modernost kemp senzibiliteta (uz
podseanje na moderno insistiranje na
individualnosti) i stavljanje akcenta na stil
(ija je sutina upravo zanemarivanje
individualnog/ linog
9
).
U vezi sa pomenutim
protivrenostima stoji, nekad i kao njihov
izvor, nepotpuni izraz kempa, gde
implicitno nagoveteni ostatak
problematizuje eksplicitno. "Kemp, kao i
priroda, voli da se skriva, i jedna je od
njegovih neizostavnih osobina ako ne
dovitljivi apsurd, onda svakako peckajua
nedoreenost" (Maljkovi, 2004)
10
.
Zontagova, izmeu ostalog,
naglaava da kemp nije angaovan, da je
depolitizovan ili u najmanju ruku


je najlepa ili najrunija na svetu" (Warhol i
Hackett, 1989a: 80). "Camp oblaenje ini
ironijska, inverzna meavina razliitih stilskih
i klasnih obeleja. Warholov dins sa
sakoom, koulja i kravata sa najlonskom
jaknom camp je u blaoj verziji nemarna
vrsta neo-kia gde se slobodno kombinuju ne
samo opreni stilovi i epohe, ve i sveano i
svakodnevno, glamurozno i ofucano, novo i
dotrajalo, skupo i petparako: to je
'izafektirano' odevanje. No i kontekst
odnosno njegovo pervetiranje generie
camp" (Goci, 1997: 55).
9
"Ono to modernog oveka izuzetno
privlai stilu, jeste prikrivenost i
rastereenost od svega linog, to je sutina
stila" (Simmel, 1991: 69; prevod Aleksandre
Pavlovi iz: ejni, 2003: 69).
10
"Isidora Bjelica, koja voli da se otkriva pod
katkad neumerenim eirima (koji ipak vie
zaklanjaju, nego pokazuju), onoliko je kemp
koliko i sama tvrdi, a tvrdi previe. Takoe,
mu joj Neboja Pajki odlino manipulie
Freudovom tumaenjem snova kada, u trash
emisiji Magazin IN - objasnivi prethodno da
avion simbolizuje penis - pita Kornelija
Kovaa da li sanja avione, pitavi ga u stvari
da li je gej (a ovaj to ne ukapira). Nesvesni
kemp fabulozno reprezentuje Zorica
Brunclik, nesuena ministarka kulture, koja
se farba iskljuivo u pink flamingo (naziv
kultnog trash filma Johna Watersa, kojim je
'gojazna majka travestije' Divine inaugurisana
u superzvezdu), alei se da je zbog sankcija
godinama, o tragedije!, morala da leti
avionom po omiljenu joj boju" (Maljkovi,
2004).
apolitian
11
(Sontag, 1983: 107). ini se da
ona jednostavno nije registrovala
mogunost subverzivnog potencijala
kempa, o emu e vie rei biti malo
kasnije.

Kakve veze kemp ima sa
homoseksualcima?

Camp is to gay what soul is to
black
Denis Altman
12


KEMP nije nuno
homoseksualan. Bilo ko i bilo
ta moe da bude kemp.
Ali je potrebno biti
homoseksualac da bi se kemp
prepoznao.
Filip Kor
Pri pokuaju da objasni afinitet i
preplitanje kempa i homoseksualnosti,
Sjuzen Zontag koristi primer Jevreja u
Americi:
Nisu svi liberali Jevreji, ali su
Jevreji pokazali poseban afinitet
za liberalne i reformistike
stvari. Isto tako, nemaju svi
homoseksualci Kemp ukus. Ali,
homoseksualci, sve u svemu,
ine avangardu i
najartikulisaniju publiku
Kempa. (Analogija nije izabrana

11
Ima glasova (Hari, 2004) koji, oslanjajui
se na navedeni stav o apolitinosti kempa, na
isti gledaju kao na zastareli obrazac
ponaanja gejeva 18. i 19. veka (kada je
kemp sluio kao znak raspoznavanja meu
gejevima), te na senzibilitet koji se proirio
na oblast puke pomodnosti. Kao takav je
prepreka maskulinim gejevima 21. veka da
shvate svoju seksualnost i da zadobiju
prihvaenost drutva. Gejevi e (prema:
Hari, 2004) biti prihvaeni "kada drutvo na
njih bude (ispravno) gledalo kao na dosadne i
one kojima nedostaje stila kao i svima
drugima".
12
Dennis Altman (1971) Homosexual:
Oppression and Liberation, New York:
Outerbridge & Dienstfrey, p. 114
122
bez razloga. Jevreji i
homoseksualci su istaknute
kreativne manjine u savremenoj
urbanoj kulturi. Kreativne, da se
tako izrazimo, u najistinitijem
smislu: oni su stvaraoci
senzibiliteta. Dve pionirske
snage modernog senzibiliteta su
Jevrejska moralna strogost i
homoseksualni esteticizam i
ironija.) (Sontag, 1983: 117-18).
Senzibilitet koji su sami stvorili,
koristio je homoseksualcima kao sredstvo za
integraciju u drutvo, koje im je, kao i
Jevrejima, esto bivalo nenaklonjeno.
'Stvaranje specifinog ula za estetsko' je
etiketa koju su gejevi prigrlilii i, kao takvu,
zduno promovisali. Drutvo (preciznije,
njegov urbani deo) priznalo im je
(dodelilo?) funkciju 'trendsetera', i na taj
nain uinilo legitimnim njihovo vidljivo
postojanje, i zatitilo ih od izdvajanja i
pritisaka:
Gej mukarci stvaraju trendove, i
strejt ljudi su, zapravo, prokleto
sreni to uz sebe kao avangardu
imaju jednu 'imigrantsku' grupu
sa tako istananim estetskim
oseajem, skupinu koja im
obezbeuje nove naine
pristupanja svakom vidu njihove
svakodnevice (Krimins, 2005:
35). Vie nego ijedna druga
manjinska grupa, gej mukarci su
doprineli civilizovanim
vidovima naeg modernog stila
ivljenja, a to su uinili
podsticani preobraavajuom
silom otuenja. Kada se neko
nalazi izvan glavnog toka
kulture, sasvim je razumljivo da
e se usredsrediti na finije stvari
u ivotu literaturu, umetnost,
modu, vrhunsko kulinarstvo, pa
ak i na doterivanje ljudskog
tela. Gej mukarci ponudili su
strejt svetu ogroman dar estetske
vizije. (Krimins, 2005: 40)
Ono to valja uoiti je mitski, ili
ideoloki, karakter stavova o navodnoj
prirodnoj senzibilnosti i uroenom
umetnikom daru gejeva. Drutvena logika i
logika sredine stvaraju homoseksualni
(kemp) senzibilitet, koji je izraz nunosti
odravanja identiteta grupe u situaciji
drutvenog ugnjetavanja, i to najpre kao
znak raspoznavanja
13
, a kasnije i kao
strategija borbe protiv stigme. Nije sluajno
to "[k]emp vidi sve pod znacima navoda"
(Sontag, 1983: 109)
14
, uzevi u obzir to da su
homoseksualci bili primorani da (pod
pretnjom iskljuivanja iz drutvenog ivota
ili ak fizikog istrebljenja) stalno i, za
razliku od drugih, svesno igraju (drutvene)
uloge
15
. Jednostavnije reeno: da se
pretvaraju da su neto to nisu.
A specifina homoseksualna
senzibilnost odraava, pre svega,
lucidnost koja je posledica
stalnog igranja uloga, posledica
distanciranja od sebe sama, kao
odgovora na permanentno
odbacivanje uvek iznova
proivljavano, ali nikada
otvoreno iskazano
16
. To oseanje
stalno proivljenog odbacivanja
poznaje samo onaj ko je odbaen
i koji, poto ne eli ili ne moe
da se pobuni protiv implicitne

13
"... nastao kao masonski gest preko koga su
homoseksualci mogli meusobno da se
prepoznaju tokom perioda u kojima
homoseksualnost nije bila priznavana" (Kor,
2003: 11). "Tajnost je proizvela najizrazitije
crte homoseksualne kulture" (Polak, 1987:
76).
14
"Zontagova nije uoila politiki aspekt
ovih znakova navoda" (Padva, 2000: 229).
15
"Transponujui na umetniki plan tehnike
prikrivanja i dvostrukog ivota koje su bili
prinueni da razviju u svojoj drutvenoj
egzistenciji, homoseksualci su uobliili kemp
kao novi estetski jezik. Njegova su orua
sveopta teatralizacija, poigravanje s
polnim/rodnim identitetima, ironija, farsa,
gruba metafora. Kemp funkcionie kao
sredstvo da se posredno izrazi uvreenost i
frustracija drutveno odbaenih, kao
potkulturna osveta tiranskom drutvu koja,
ipak, ostaje na ravni estetskog i ne izaziva
otvorenu konfrontaciju" (Spasi, 1990: 72).
16
U originalu stoji "neiskazano". Nama se
ini da je u pitanju tamparska greka ili
previd prevodioca.
123
diskriminacije, ui da se
prilagodi situaciji i svojoj igri.
(Polak, 1987:75)
Artificijelnost i preterivanje, kao
sutinske karakteristike kempa, nisu nita
drugo nego (nuni
17
) izraz drutvene pozicije
homoseksualca, koji, prenaglaavajui i
afektirajui, skriva svoju igosanu
seksualnost
18
. "Skrivanje ponienja iza
ponaanja, koje je esto jednako devijantno
koliko i ono to prikriva, predstavlja glavno
izvorite kempa" (Kor, 2003: 11):
Teatralizacija patnji zbog
sentimentalnog, teko
ostvarljivog ideala, izvor je
specifinog humora koji na
ironian nain karikira
sopstvenu sredinu. Kao i svaki
humor bilo koje manjinske
grupacije, kao to je npr.
jevrejski humor, ili humor
amerikih Crnaca, on je potpuno
razumljiv samo lanovima grupe.
Taj humor je izvor brojnih
prizora holivudskih
sentimentalnih komedija.
Uostalom, junakinje iz te sredine
esto su zvezde koje simboliu
enu objekat: to bie cenjeno i
podsticano zbog svojih
seksualnih kvaliteta, koje stalno
zahteva da bude shvaeno kao
ljudsko i neno bie. Razumljivo
je to Merilin Monro ostaje jedna
od najdraih zvezda
homoseksualaca. Otuda divljenje
za sve pozorine predstave koje
do krajnosti razvijaju seksualni
zaplet i lanu 'ki'-
sentimentalnost. Koji
homoseksualac ne sanja o tome
da svoj auditorijum zasmeje
kapricima, i predstavljajui sebe


17
"... bili kemp jer nisu mogli da budu nita
drugo" (Kor, 2003: 12).
18
"Kemp, ukljuujui elemente
egzibicionizma i transvestije, esto krije
duboku duhovnu patnju koja njegovu rtvu
dovodi do vrhunaca izvoenja nedostupnih
manje flambojantnim duama" (Kor, 2003:
189).
krajnje pretenciozno? (Polak,
1987: 76)
Kemp kao kontrakultura

Neko je privuen Kempu kada
shvati da "iskrenost" nije
dovoljna.
Iskrenost moe biti obino
neznanje, intelektualna
ogranienost.
Sjuzen Sontag
Vladajua kultura eli da se zatiti
od razlika koje mogu izazvati krizu
identiteta. Na polju suksualnosti, ona to ini
kroz heteronormativno
19
izjednaavanje
"pola"
20
, roda i seksualne orijentacije.
Binarizam 'muko/ensko' se, dakle, prenosi
i na ponaanje, pa se tako razlika
feminiziranog i homoseksualnog utvruje i
ini ideoloki nevidljivom (te iskazi poput
'ako je enskast, mora da je peder' postaju
sasvim legitimni i teko ih je dovesti u
pitanje). Heteroseksualno je utvreno kao

19
"heteronormativno: termin koji izraava
podrku ili promociju heteroseksualnosti kao
dominantne sociopolitike institucije koja
uspostavlja rodne norme i kriterijume
ponaanja svakom pripadniku drutva"
(Zaharijevi, s.a.).
20
"Kategorija 'pola' je od poetka
normativna; to je ono to Fuko naziva
'regulativnim idealom'. Dakle, u tom smislu
pol ne deluje samo kao norma ve je i deo
regulativne prakse koja proizvodi tela kojima
upravlja; to jest, regulativna snaga te prakse
jasno se ispoljava u jednoj vrsti proizvodne
moi, u moi da se proizvode -
razgraniavaju, pokreu, razluuju tela
kojima se upravlja. To dalje znai da je 'pol'
regulativni ideal ija je materijalizacija
prinudna, a ona se zbiva (ili izostaje)
zahvaljujui izvesnim strogo ureenim
praksama. Drugim reima, 'pol' je idealna
konstrukcija koja se s vremenom prisilno
materijalizuje. To nije jednostavna injenica
niti statino stanje tela ve proces u kojem
regulativne norme materijalizuju 'pol' i
dovravaju tu materijalizaciju svojim
prinudnim neprestanim ponavljanjem"
(Batler, 1999: 145).
124
"normalno"
21
i "prirodno"
22
. Za sve 'drugo'
je najpre rezervisana kategorija

og i, na kraju,
krivino
apira, to jest, smesti u
postoje

suprotnost, deava se reductio ad trivium:

'ozbiljnom'. Neko moe biti

21
"normalno/nenormalno: pored
prirodnosti, kljuni konstrukt na osnovu
kojeg se formira drutvo. Dok se prirodnost
oduvek neposredno vezivala uz seksualne
prakse, zbog ega ju je mogue pratiti u
meusobno veoma razliitim istorijskim
kontekstima, normalnost je otkrivena
relativno kasno (po Mielu Fukou, tek u doba
klasicizma), a u homoseksualnom diskursu
postaje prevashodna tek sa seksolokim
studijama i medikalizacijom
homoseksualnosti. Kada su jednom svrstani u
grupu nenormalnih, obolelih osoba koje
imaju patoloki poremeaj i ne mogu po
volji i razumu usmeravati vlastita nagnua,
nasilje nad homoseksualnim osobama postalo
je bez ostatka institucionalizovano. Jedna od
najstranijih posledica ovakve ustanove
nesumnjivo je bio holokaust (poreenja radi,
dok se homoseksualni odnos tretirao samo
kao neprirodan, recimo u vreme moli
potkulturne zajednice koja je neprestano bila
pod budnim okom drutva, obeena su tri
mukarca. Broj seksualno nenormalnih rtava
u koncentracionim logorima znatno
premauje ovu cifru)" (Zaharijevi, s.a.).
22
"prirodno/neprirodno: pored normalnosti,
koncept prirodnog je jedan od osnovnih
pojmova koji je Queer teorija, na tragu
francuske savremene filozofije, stavila pod
lupu, polazei od uvida da je itav
jezik/miljenje zasnovano na parovima
binarnih opozicija (muko/ensko, dobro/zlo,
desno/levo, prirodno/neprirodno,
hetero/homo i tako dalje u nedogled), koje
ma koliko u zbilji bile istrajne svejedno
nisu neto to se ne moe uzdrmati i rastoiti.
Dekonstruktivni rad na tekstu pokazao je da
date hijerarhije nisu fiksirane i da, premda se
ne mogu naprosto preokrenuti, meu
suprotstavljenim parovima postoji fluidnost,
trag jednog u drugom. Prirodnost, kao jedan u
nizu opozita, odvajkada se vezuje za
prokreativnu ulogu seksa, koji crkva
opravdava, drava podstie, kultura kultivie.
U tom smislu, prirodno postaje
privilegovana oznaka odnosa koji su poeljni
i institucionalizovani u drutvu, a otuda i
kljuna optuba na raun neprirodnih
odnosa (ne treba zaboraviti da je svaki oblik
optenja koji se ne zavrava raanjem takoe
u izvesnom smislu osuen, te da je u veini
progresivnih zemalja pravo na abortus
neprirodnog, zatim grenog, pa
bolesnog/nenormaln
g.
Kemp se razraunava sa raznim
binarizmima (original/kopija,
identitet/razlika, prirodno/vetako,
privatno/javno, itd.), a najpre sa onima
vezanima za kategorije polnog i rodnog,
tematizujui mesta oko ijeg se znaenja
vodi borba, pritom, kroz parodiju i
preterivanje, te stvarajui "semiotike
ekscese" (Quimby, 2005: 726) u kojima ima
previe kontradiktornosti koje bi
dominantna ideologija mogla da kontrolie.
Kemp dovodi vladajuu kulturu u
svojevrsno stanje oka i nemogunosti da
stvorenu situaciju m
e pojmove.
Potrebu hegemonijske kulture da
naturalizuje i esencijalizuje rodne
identitete, kemp podriva parodirajui ono,
navodno, sutinsko i prirodno 'ozbiljno',
demaskirajui ga kao drutveni konstrukt,
to jest ono to je istorijski promenljivo,
fluidno, stvoreno
23
, 'odigrano'. No, kemp
strategija nije 'iskrena', u smislu
racionalnog, naunog diskursa. Subverzivni
moment je u prenaglaavanju i dovoenju
do svojevrsnog paroksizma onoga to je
predmet kempiranja. Kempirano (ono to se
izdaje za 'ozbiljno') postaje upravo svoja
Cela poenta Kempa je da
detronizuje ozbiljno. Kemp je
nestaan/vragolast, anti-ozbiljan.
Preciznije, Kemp donosi novi,
kompleksniji odnos prema

izuzetno mlado). Osuda za neprirodnost
potie pre svega iz religijskog (...) i
biologistikog diskursa (koji, uzgred, nije
opravdan, poto u ivotinjskom svetu postoje
odreene vrste koje stupaju u
homoseksualne odnose). Treba spomenuti i
to da, iako je uvek bila na strani dobrog,
prirodnost nije uvek ekskluzivno bila vezana
i za heteroseksualnost tekstovi jednog od
najveih grkih filozofa i filozofa uopte,
Platona, ija je misao proela itavu zapadnu
civilizaciju, dovoljno su vrsto svedoanstvo
za to" (Zaharijevi, s.a.).
23
Preciznije: ono to je u stalnom procesu
(ra)stvaranja.
125
ozbiljan sa frivolnim, frivolan sa
ozbiljnim (Sontag, 1983: 116).
Dreg
24
, kao "esencija kempa" (Kor,
2003: 84), demonstrira navedenu strategiju.
Transvestija je "remetilaki element koji ne
otkriva samo krizu kategorija mukosti i
enskosti, nego i krizu samog
kategorizovanja" (Mos, 2002, 327)
25
. Kao
takav naruava binarne opozicije, "liava
hegemonijsku kulturu njenog prava na
naturalizovanje i esencijalizovanje
identiteta" (Mos, 2002: 344). Kroz dreg se
implicitno ukazuje na artificijelnost i
imitativnu
26
strukturu rodnih kategorija,
naglaava se njihova performativnost
27
i vri


24
"drag transvestija: (Dressed As a Girl),
re se izvorno koristila u ekspirovom Glob
teatru kao oznaka za glumce koji su imali
enke uloge (kako glumica nije bilo). Termin
se u naelu odnosi na kostim i preruavanje
(otuda fraza in drag preruen u odeu
suprotnog pola). Njime se pre svega referie
na mukarce koji na ovaj ili onaj nain
nastupaju, oponaajui ene, i time sprovode
rodni performans ime demonstriraju
fluidnost rodnog identiteta koji se inae po
definiciji smatra fiksiranim" (Zaharijevi,
s.a.).
25
Kemp: drska homoseksualnost koja odbija
da se definie i samim tim biva jo
oiglednija zbog zvanine neizreenosti (vidi:
Kor, 2003: 229, podvukao M.J.).
26
"Gej se prema strejt ne odnosi kao kopija
prema originalu, ve, pre, kao kopija prema
kopiji. Parodijsko ponavljanje 'originala' (...)
otkriva da je original nita drugo do parodija
ideje prirodnog i originalnog" (Dudit Batler,
citirano u: Harvey, 2000: 251).
27
"performativnost: filozofski termin koji je
skovao D. L. Ostin da bi oznaio semiotiki
gest kojim in stvara ono to opisuje [Ostinov
slavni primer je iskaz I do, koji se izrie
prilikom venanja i kao takav predstavlja
in/performans bez kojeg sama procesija
venanja ne bi bila mogua]. Performativi se
mogu razumeti samo u matrici koja je
istovremeno drutvena i semiotika. Dudit
Batler razvija taj pojam koji e postati
jedan od kljunih termina Queer teorije u
parodiju dominantnih konvencija, koja
otrkiva da su one zapravo samo i jedino
konvencije [Iskaz I do izrie lezbejka i
time parodira itavu instituciju venanja
(Batler je ovo pisala u vreme kada institucija
denaturalizacija normalnosti, njeno
premetanje iz oblasti nunog u sfere
mogueg i sluajnog. Prema Dudit Batler
[Judith Butler] - "Rod je performativno
konstituisana iluzija" ili "ponovljena
stilizacija tela, niz ponovljenih radnji
unutar veoma rigidnog regulatornog okvira,
koji se s vremenom skruuje i stvara privid
supstance, prirodnog bia" (citirano u: Mos,
2002: 329; za iru diskusiju vidi: Butler
1988, 1999; Newton, 1999; Tejlor, 2003).
Kemp pitanje roda prenosi na teren
estetskog (vidi: Padva, 2000: 223).
Kempovski oseaj za estetsko se koristi kao
kritiko sredstvo za dekonstrukciju roda,
koji se prokazuje kao "proizvod konvencije,
anra, forme ili neke druge vetine
(artifice)" (Padva, 2000: 224). Rod je, da
ponovimo, drutveni konstrukt
materijalizovan kroz stalno stilizovano
ponavljanje ("neprestano citiranje", ivi,
2004: 20) telesnih akata
28
, dakle (barem
naelno) podloan promeni, a u krajnjem
nestanku.
Primeri ovakvog 'poigravanja' sa
rodom mogu da se pronau u filmu Marble
Ass elimira ilnika. Heroina filma je
Merilin
29
, muki transvestit koji za ivot
zarauje kao prostitutka. Radnja je
smetena u Beograd ranih devedesetih (film
je snimljen 1994/5. godine), u vreme rata u
Bosni i Hercegovini, a nakon prestanka
borbi u Sloveniji i Hrvatskoj. Period u kome

gej i lezbejskog braka jo nije bila na
pomolu)]" (Zaharijevi, s.a.).
28
"Nunost tog neprestanog ponavljanja jeste
znak da materijalizacija nikad nije sasvim
zavrena, da se tela nikad potpuno ne
povinuju normama koje su ih naterale da se
materijalizuju. Doista, upravo propusti, to jest
mogunosti rematerijalizacije koje je otvorio
taj proces obeleavaju jedno podruje u
kojem se sila regulativnog zakona moe
okrenuti protiv same sebe i proizvesti
mnotvo reartikulacija koje dovode u pitanje
hegemonistiku mo samog tog zakona"
(Batler, 1999: 145).
29
Koju je igrao pokojni Vjeran Miladinovi,
beogradska ulina prostitutka, iji je sm
izbor imena "Merilin" je ve in kempiranja.
Navodno je njegova izjava s poetka
devedesetih "Hej, bila sam najudnija osoba
u Beogradu, ali sada je ovde sve tako udno
da sam samo ja normalna!" inspirisala ilnika
da snimi film (vidi: Mos, 2002: 342).
126
se odigrava pria karakterie znaajno
osnaen homofobini diskurs u Srbiji.
Glavna junakinja filma vodi ivot
koji je naizgled neoptereen ratom i svim
njegovim posledicama. No, kroz odnos sa
Donijem, povratnikom sa ratita, i njenom
drugaricom Sanelom, oituje se Merlinkina
odanost pacifizmu tipa "make love not war".
Na samom poektu filma, Merilin savetuje
Sanelu da ne nosi no (oruje), jer se time
nee odbraniti. Anti-ratno i anti-
patrijarhalno su usko povezani, posebno u
sceni u kojoj sa ratita dolazi Donijeva
nadreena oficirka (igra je Luna Lu), za
koju Merlinka veruje da je mukarac,
upravo zbog njenog bahatog ponaanja koje
karakterie stereotipnog 'mao balkanca'.
Podrivanje mukosti je moda najuoljivija
na samom kraju filma, kada se Merilin,
budui svedokom Donijeve smrti, ispred
zapaljenog bilijarskog stola krsti i, teatralno
demonstrirajui svoju superiornost,
izgovara "Mukarci!".
Njeno dezavuisanje
rodnih/"polnih" kategorija uz naglaavanje
njihovog stvaranja kroz 'izvedbu' dato je
kroz repliku Doniju:
"ta misli
da sam,
budalo?
Da ljudi
ne znaju
ta sam i
ko sam?
Svi znaju
da sam
mukarac.
Ovo je
show
business."
Ova replika istie i performativnu
prirodu njenog identiteta. Ona svoju
transformaciju objanjava i Rui:
"Vratila sam se svojoj prirodi", to
jest svojoj enskoj 'sutini'. (Mos, 2002: 342)
Brojne scene u filmu su u vezi sa
transvestijom, ali su moda najzanimljivije
one u kojima se pojavljuje Rua (lik ene-
domaice, "sluavke potinjene mukoj
dominaciji"), koja je poznavala Merilin pre
nego je ova poela sa dregom, i koje obiluju
polno-rodnim inverzijama:
Za transvestite se u itavom
filmu koristi enski rod, te je
upadljivo kada Rua upotrebi
muki rod i Merilinino muko
ime: "Dragane, ta si to uradio?".
U jo jednoj inverziji, ovaj put
holivudskog proizvoda gej
transvestita koji hoe da bude
bu (La Cage aux Folles obe
verzije, In and Out) Merilin je
ta koja pokuava da naui Ruu
kako treba da se ponaa ena i
prostitutka. Merilin oblai Ruu
i objanjava joj kako da pokupi
klijenta, ali Rua ne uspeva da
proe kondom-test i odustaje.
Vidimo je kako se vraa svom
poslu domaice kuvanju.
Meutim, Merilin ne odustaje:
uz pomo oklagije ona ui Ruu
kako se stavlja kondom, i njih
dve izvode drugu inverziju
njihovih biolokih polova. Rua
oklagijom jebe Merilin.
Kuhinjski predmeti se
seksualizuju, ba kao i Donijevo
oruje u prvoj sceni. Ali Doni
svoje oruje i borilake vetine
koristi i u kuhinji: razbija jaje
pitoljem i gnjei testo karate
zahvatom. (Mos, 2002: 341-2)
Film pokazuje uspenost
Merlinkine samoidentifikacije, uz
onemoguavanje dejstva drutvenih normi
koje su ograniavale njenu slobodu, upravo
kroz kemp strategiju denaturalizacije.
Kemp otpori (hetero)kulturnoj
hegemoniji mogu da se nau i u savremenoj
pop-muzici. Jo od androginih hipija 60-ih,
disko diva i Village People-a 70-ih, New
Wave-a i Synthy-Popa 80-ih
30
, sve do
trenutno aktuelnih bendova, kakav je, na
primer, Scissor Sisters, ili strejt izvoaa

30
Za primere iz bive Jugoslavije vidi: Rosi,
2005.
127
koji se poigravaju sa polno/rodnim
inverzijama, za ta je jedan od novijih
primera spot (i pesma) Robbie Williams-a
"She's Madonna"
31
. Ovde se isti iz drega
presvlai u muko odelo da bi nastupio u
klubu ija je publika sastavljena iskljuivo
od drag-queen-ova. Posebnu kemp crtu
spotu daju segmenti iz "intervjua" u kome
svakodnevni Robi u haljini, sa perikom i sa
tetoviranim i maljavim grudima, pria o
Robiju scenskoj personi i ohrabruje ga da
istraje, jer je "dobar momak". Ukratko, u
pitanje se dovode postojei i stvaraju se
mesta za izgradnju novih seksualnih
identiteta:

Gledano iz gej perspektive,
muzika je istovremeno
glamurozna i restriktivna, dotle
dok se neprestano suoavamo
kako sa kompulzivnom
heteroseksualnou, tako i sa
kompulzivnim kemp
senzibilnostima koje upuuju na
seksualnu razliku pre nego to
osnauju konvencionalnost.
Cure i Suede su dva uspena
primera gde se tradicionalni
heteroseksualni ideal mukosti
dovodi u pitanje i gde se ostavlja
prostor za eksperimentalniji
pristup koji, pretpostavlja se,
izaziva postojee stereotipe.
(Geyrhalter, 1996)
Otkrivajui sluajno u navodno
nunom, kemp svakako deluje podrivajue.
Njegovi kontrakulturni potencijali, izgleda,
ne nestaju usled komercijalizacije, tavie
kao da tako dobijaju na snazi doprevi do
masovnije publike. Ova, izloena kemp
senzibilitetu, svakako ima vee anse da se
kroz ironijski odnos i distancu prema
vladajuem izmesti iz podanikog poloaja,
da od mase kulturnih automata, moda,
postane grupa kulturnih aktera.

Kemp nas moe naterati da
shvatimo da je ono to nam daju

31
Nije na odmet pomenuti da je Williams
pesmu napisao zajedno sa Pet Shop Boys-
ima.
umetnost i mediji nisu Istina ili
Realnost, ve izmiljotine,
partikularni naini govora o
svetu, partikularna shvatanja i
oseanja o tome kakav je ivot.
Umetnost i mediji nam ne daju
ivot kakav zaista jeste kako bi
ikada i mogli? ve samo ivot
kakav umetnici i producenti
misle da je. Kemp nas, skreui
panju na lukavstva/smicalice
koje upotrebljavaju umetnici,
stalno podsea da je ono to
gledamo samo jedan od pogleda
na ivot. Ovo nas ne spreava da
uivamo u tome, ali nas spreava
da olako poverujemo u ono to
nam se prikazuje. Spreava nas
da mislimo da oni koji kreiraju
kulturni pejza znaju vie o
ivotu od nas. Kemp shvatanje
umetnosti i medija moe da nas
sauva od njih samih a uzevi u
obzir njihov pogled na
homoseksualnost (gayness) i
seksualnost uopte, to mora da
bude dobra stvar. (Dyer, 1999:
115)
Izvori i literatura:
(s.a.n.) "Camp (style)" [tekst preuzet
13.12.2007. sa internet adrese:
http://en.wikipedia.org/wiki/Camp_%28style
%29]
(1994/5) Marble Ass (Dupe od mermera),
reija: elimir ilnik, Beograd: Radio B92
Batler, Dudit (1999) "Diskurzivna
ogranienja pola", Re asopis za
knjievnost, kulturu i drutvena pitanja 67
(13), str. 145-161.
Butler, Judith (1988) "Performative Acts and
Gender Constitution: An Essay in
Phenomenology and Feminist Theory",
Theatre Journal 49 (1), pp. 519-531 [tekst
preuzet 06.06.2008. sa internet
adrese:http://www.mariabuszek.com/kcai/Po
MoSeminar/Readings/BtlrPerfActs.pdf]
Butler, Judith (1999, 1990) "From Interiority
to Gender Performatives", u: Fabio Cleto (ed.)
Camp: Queer Aesthetics and The Performing
128
Subject A Reader, Edinburgh: Edinburgh
University Press, pp. 361-368
Cleto, Fabio (1999) "Introduction: Queering
the Camp", u: Fabio Cleto (ed.) Camp: Queer
Aesthetics and The Performing Subject A
Reader, Edinburgh: Edinburgh University
Press, pp. 1-42
ejni, Dejvid (2003) ivotni stilovi, Beograd:
Clio
Dyer, Richard (1999, 1977) "It's Being So
Camp as Keeps Us Going", u: Fabio Cleto (ed.)
Camp: Queer Aesthetics and The Performing
Subject A Reader, Edinburgh: Edinburgh
University Press, pp. 110-116
Geyrhalter, Thomas (1996) "Kemp, seksualna
subverzija i feminiziranost u rok muzici: The
Cure i Suede" [tekst preuzet 13.12.2007. sa
internet adrese: http://www.gay-
serbia.com/art/2004/04-06-03-cure-
suede/index.jsp?aid=1369; originalna
publikacija: "Effeminacy, Camp and Sexual
Subversion in Rock: The Cure and Suede",
Popular Music15 (2), pp. 217-224]
Goci, Goran (1997) Andy Warhol i strategije
popa, Novi Sad: Prometej
Hari, Johann (2004) "Why I hate 'Queer Eye
for the Straight Guy' and how camp became
outdated" [tekst preuzet 13.12.2007. sa
internet adrese:
http://www.johannhari.com/archive/article.p
hp?id=397; originalna publikacija: The
Independent 28.05.2004.]
Harvey, Keith (2000) "Describing camp talk:
Language/pragmatics/politics", Language and
Literature 9(3), pp. 240260
K.M. (2007) "Kemp" [tekst preuzet 13.12.2007.
sa internet adrese:
http://queeria.com/teorija.aspx?id=4799&grid=
5560&page=1]
Kor, Filip (2003) Kemp: la koja govori istinu,
Beograd: Rende
Krimins, Keti (2005) Kako su homoseksualci
spasli civilizaciju, Beograd: Narodna knjiga-
Alfa
Maljkovi, Duan (2004) "Od kempia dva
(ka)putia" [tekst preuzet 13.12.2007. sa
internet adrese: http://www.gay-
serbia.com/press/2004/04-11-04-camp-od-
kempica-dva-putica/index.jsp; tekst je
originalno objavljen u prvom broju CAMP
magazine 2004.]
Mos, Kevin (2002) "Jugoslovenski
transseksualni heroji: 'Virdina' i 'Marble
Ass'", Re asopis za knjievnost, kulturu i
drutvena pitanja 67 (13), str. 327-346.
Moss, Kevin (2006) "'Ja nisam prava ena': rod
i seksualnost u dvama memoarima iz
Beograda", u: Jelena Poti i Amir Hodi (ur.)
Transgresija roda: spolna/rodna ravnopravnost
znai vie od binarnosti, Zagreb: enska soba -
Centar za prevenciju, istraivanje i suzbijanje
seksualnog nasilja i ensku seksualnost/CESI -
Centar za edukaciju, savjetovanje i
istraivanje, str. 286-302.
Newton, Esther (1999, 1972) "Role Models", u:
Fabio Cleto (ed.) Camp: Queer Aesthetics and
The Performing Subject A Reader,
Edinburgh: Edinburgh University Press, pp.
96-109
Padva, Gilad (2000) "Priscilla Fights Back: The
Politicization of Camp Subculture", Journal of
Communication Inquiry 24 (2), pp. 216-243
Polak, Mikael (1987, 1982) "Muka
homoseksualnost, ili: srea u getu?",
Potkulture 3, str. 70-79.
Quimby, Karin (2005) "Will & Grace:
Negotiating (Gay) Marriage on Prime-Time
Television", The Journal of Popular Culture 38
(4), pp. 713-731
Rosi, Branko (2005, 2002) "Some Boys", u:
Iris Adri, Vladimir Arsenijevi, ore Mati
(ur.) Leksikon yu mitologije, Beograd: Rende,
str. 363-364. [proirena verzija teksta
dostupna je na internet adresi:
http://www.leksikon-yu-
mitologije.net/read.php?id=649]
Simmel, Georg (1991, 1908) "The Problem of
Style", Theory, Culture & Society 8, pp. 63-71
Sontag, Susan (1983, 1964) "Notes on Camp",
u: A Susan Sontag Reader, Harmondsworth:
Penguin Books, pp. 105-119
Spasi, Ivana (1990) Diplomski rad Gay
potkultura i drutvena kontrola
homoseksualnosti, Beograd: Filozofski fakultet
Univerziteta u Beogradu Odeljenje za
filozofiju i sociologiju
Tejlor, Kerol-En (2003, 1991) "Deaci e biti
devojice: politika gej transvestije", u: Dajana
Fas (ur.) Unutra/Izvan Gej i lezbejska
hrestomatija, Beograd: Centar za enske
studije, str. 45-84.
Warhol, Andy i Pat Hackett (1989) POPism
prvi deo 1960-1965., Ni: SKC
Warhol, Andy i Pat Hackett (1989a) POPism
drugi deo 1966-1969., Ni: Izdanje
prevodioca; SKC
Zaharijevi, Adriana (s.a.) Leksikon queer
teorije, u rukopisu [u kraem obliku objavljen
kao: "Kratak pojmovnik queer teorije", u:
Dajana Fas (ur.) (2003) Unutra/Izvan Gej i
129
lezbejska hrestomatija, Beograd: Centar za
enske studije]
ivi, Ivan (2004) "Performativne
karakteristike roda: subverzija identiteta u
filmu Marble Ass elimira ilnika",
Diskrepancija 5 (9), str. 17-28.