Velika filozofska biblioteka GEORG VILHELM FRIDRIH HEGEL Osnivaé VUKO PAVICEVIC cere FENOMENOLOGIJA Eero DUHA DIMITRJE TASIC Urednik DIMITRIE TASIC ‘SA JUBILARNOG IZDANJA OD 1921. GODINE ‘TRECE IZDANJE PREVOD Dr NIKOLA M. POPOVIC PREDGOVOR Dr VELJKO KORAC STRUCNA REDAKCUA Dr GLIGORIJE ZAJECARANOVIC & Glavni i odgovorni urednik BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD VIDOSAV STEVANOVIC BEOGRAD 1986.Naslov originata: G. W. F, HEGEL PHANOMENOLOGIE DES GEISTES Jubiliumsausgabe, Hrsg. v. G. Lasson, 2. durchgesehene Auflage 1921 (Werlag von Felix Meiner in Lelpzig) RODNO MESTO I TAJNA HEGELOVE FILOZOFIJE Fenomenologija duha Fenomenologija duha krije u sebi najveée tajne Hegelove filozofije. To su shvatili i isticali svi istinski znalei Hegelovih ideja. Pre mnogih drugih to je shvatio Karl Marks, koji je desetak godina posle Hegelove smrti napisao da je upravo ovo delo pravo rodno mesto i tajna Hegelove filozofije. U doba kada je on to napisao sud o Hegelovoj filozofiji izricao se uglavnom samo prema njegovoj Logici ili prema njegovoj Filo- zofiji istorije. Znaéajno je da je on veé tada upozorio da pogled na Hegelov filozofski sistem obavezuje da se pre svega prouti Fenomenologija duha’. Kasnije su i drugi istrazivati isticali izuzetni znataj ovoga dela. Neki su tak ocenili (Eduard Zeller, na primer) da je Fenomenologija duha ne samo najdublje i najznatajnije Hegelovo delo, veé najgenijalnije delo éitave svetske istorije filozofije. U savremeno doba Marksov sud 0 ovom deluu najdoslednije zastupaju i razvijaju dva istaknuta marksistiéka filozofa: Derd Lukaé i Ernst Bloh. D. Lukaé je u svojoj studiji o mladom Hegelu analiti¢ki pokazao koliko je Fenomenologija duka bila znaéajna za formiranje Marksovog osnovnog filozofskog sta~ novista. Pokazao je kako se u Marksovoj kritiéko} analizi ovoga dela vidi konkretna veza izmedu Marksa i Hegela, i koliko su povrSni u svom poznavanju Hegelove dijalektike i'u svom kri- 1 Karl Marx, Ekonomsko-filozofski rukopist tz 1844, Marx-Engels, Rani radovi, Naprijed, Zagreb 1961, str. 279.titkom odnosu prema Hegelu oni marksisti koji se neprekidno pitaju (kao G. V. Plehanov) zasto se tako genijalni um, kakav je Marks bio, zanosio Hegelovom Fenomenologijom duha posle Kantove Kritike Gistog uma u kojoj je, kako se ini, zauvek ‘odbaéena moguénost metafizitkih sistemal®. A Sto se tive gra- danskih istrazivata filozofije, Derd Lukaé je s razlogom nagla~ sio da se Fenomenologija duka njima prikazuje kao neSto veoma neprijatno, kao neSto veoma nezgodno Sto treba da se »zbriSe razligitim duhovnim hipotezama«?, Bilo da su u pitanju razni Kantovski i novokantovski otpori prema Hegelovoj i Marksovoj dijalektici, ili da je u pitanju pomodni i plitki pozitivizam koji se odupire dijaleittiékom misljenju i svakoj filozofsko} spexu- laciji da bi se sam nametnuo kao svojevrsna antimetafizicka spekulacija, D. Lukaé je, nasuprot tim tendencijama, s dobrim razlogom ofiveo Hegelovu dijalektiku na onom njenom jzvoru na kome se Marks inspirisao i sa koga ona, najvise zahvaljujuéi ‘Marksu, Zivotvorno doseze do nasih dana. Samim tim Lukaé je pokazao nesto sto je vet odavno poznato: da je upravo Hegelova i Marksova dijalekti¢ka misao ‘ono §to je bilo i ostalo najneprijatnije svakom plitkom i kon~ zervativnom misljenju, narogito kada se ono javija u goloj formi shematizovane dijalektike. Jer, kao sto Ernst Bloh ‘kaze, Hegelova dijalektika nije radena za komotne ljudet. Za8to i Kako bi se onda moglo ogekivati da ti isti komotni judi budu zainteresovani za Fenomenologiju duka u kojoj je, po Blohovim retima, dijalektitka metoda izloZena »na naj2iviji, najosetljiviji i najelastitniji nagin« tako da »nije vidljiv ni trag shemes’, Ernst Bloh upuéuje upravo zbog toga da se istrazivati Hegelove filozofije zadrée kod ovog Hegelovog spisa duze nego kod bilo kog drugog, jer zna i Zeli da istakne da je svaka shematizacija dijalektike, najéeSée po merilima tzv. »pozitivnih« nauka — poéetak izigravanja njenih nagela i likvidacija njene sustine, da bi se formalno kodifikovale razne sheme! Medutim, zadrZati se kod Fenomenologije duha, kako save- tuje E, Bloh, nije ni jednostavno, ni lako. I sam Bloh je to svakako imao na umu kada je napisao da je Fenomenoiogija ne samo najdubokomislenije, veé i najnerazumljivije Hegelovo delo. Stavige, mote se reéi da je malo dela u svetskoj filozofiji 2 G.YV, Plehanov, Sofinenia, t, XVII, 227 * D. Lukat, Mladi Hegel, Kultura, Beograd 1959, str. 472, 4 Ernst Bloch, Subjekt-Objekt, Naprijed, Zagreb 1999, str. 110 2 Op. elt, str. 87. VI koja bi se u tom pogledu mogla porediti sa Fenomenologijom. Cak i Sitaoci temeljne filozofske kulture moraju da se izuzetno napreZu u misaonim nastojanjima da proniknu u st Hegelovog izlaganja u ovom delu, koje se na prvi pogled pokazuje kao gromada neshyatljivih spekulativnih konstrukeija. Prema tome, Blohove regi da Hegelova dijalektika nije gradena za komotne jude pogadaju, u stvari, celo ovo delo. Sam Hegel je bio daleko od svake pomisli da napiie teSko razumljivo i nepristupaéno delo. On je, naprotiv, zamislio da ovo delo bude dostupno svakom obrazovanom Gitaocu koga pri- vlati filozofija, da bude instruktivno, propedeutitno. Njegov osnovni cilj bio je jasan: Zeleo je da ovim delom pokaze ne- osnovanost Selingovog shvatanja moguénosti saznanja apsoluta, Kada je, naime, posle viSegodiinje saradnje sa Selingom zaklju- Gio da su se pojavile nepremostive razlike izmedu Sclinga i njega i da je raskid medu njima neizbezan, zamislio je da nasuprot Selingovoj metodi saznanja apsoluta, putem nepo- srednog »intelektualnog opazaja« ili intuicije, iscrpno pokaze analizom svesti da nema nikakve osnove da se saznanje apsoluta prepusti intuiciji i da se na taj nagin postavi nepremostiva razlika izmedu filozofskog saznanja i obfénog mi8ljenja, Selingovo stanoviste ocenio je kao aristokratizam u_teoriji saznanja i, suprotstavljajuéi se tom aristokratizmu, koji se stvamno svodio na to da je saznanje apsoluta dostupno samo malom broju izabranih, reSio je da zadovolji zahtev modernog duha i pokae da je istinski problem filozofskog saznanja u tome da se filozofija_uzdigne na visinu sistematskog nauénog saznanja o apsolutu, Zadovoljavajuéi osnovne postulate moder- nog nauénog duha, poSao je pri tome od osnovnog stanovista da »Pravi oblik: u kome istina egzistira moe biti jedino njen nauéni sistem i da je vec vreme da se filozofija uzdigne na stupanj nauke', Dakako, on je shvatio filozofiju kao nauku 0 »potpunoj stvarnosti«, koja ne moze da bude »esoteritka svojina nekolicine« veé potencijalna svojina svih umnih ljudi. U tom smislu on je napisao: »To postajanje nauke uopite ili znanja jeste ono sto prika- zuje ova fenomenologija duha. Znanje, uzeto onakvo kakvo je + G.W.F, Hegel, Fenomenologija duha, str. 3; — Jean Hyppolite ukazuje da je Hegel pisao Predgovor 2a Fenomenologiju duha tele kada je zavr8io ovo delo (Hegel, 1, II, Aubler, Montaigne, Paris 1848) | da je samo Uvod u Fenomenologiju napisan u isto vreme kada je pisano delo, ‘Time se svakako mogu objasniti razjainjenja osnovnih ideia u Fenome- nologiji koja se nalaze u Predgovoru. va