Aleksandar Obrenovi}

PRONALAZA^I
Komad u dva dela (sedam slika)
8 Aleksandar Obrenovi}
ALEKSANDAR OBRENOVI] ro|en je 4. 1. 1928. u Beogradu
gde i ivi. Studirao je pedagogiju na Filozofskom fakultetu,
ali nije zavr{io. Bio novinar Radio Beograda, dramaturg u Dram-
skoj redakciji Televizije Beograd od osnivawa, prvi umetni~ki
direktor Sterijinog pozorja, pa slobodni umetnik, pa urednik ra-
dio-drame u Dramskom programu Radio Beograda.
Pisao scenarija za dokumentarne filmove i re`irao ih, sce-
narija za igrane filmove, televizijske drame, pozori{ne drame,
radio-drame, pri~e.
Dobitnik je prve Sterijine nagrade (1957) za dramu Nebeski
odred (koautor \or|e Lebovi}) i Specijalne Sterijine nagrade za
dramu Varijacije (1960). Godine 1958. na Me|unarodnom festivalu
Pri Italija dobio je nagradu Italijanske radio-televizije za
dramu Ptica. Godine 1959. dobio je nagradu novosadske Tribine
mladih za prvu kwigu mladog pisca (Varijacije). Dobitnik je vi{e
nagrada na anonimnim konkursima za radio dramu. Izvedeno mu je
vi{e od {ezdeset radio drama od kojih je ve}inu sam i re`irao u
zemqi i inostranstvu. Dela su mu {tampana ili izvedena u vi{e
od 20 zemaqa, a prevedena na 22 jezika. Prosveta mu je objavila
kwigu dramskih tekstova Povratak Don @uana, Pozori{ni muzej
Srbije kwigu pozori{nih komada Jata ~arobnih zvezda. Pri-
povetke je objavqivao po raznim novinama i ~asopisima.
LICA:
LUKA
RANKA
JANKO
MILICIONER
I @ENSKI GLAS
II @ENSKI GLAS
Pronalaza~i 9
Aleksandar OBRENOVI]
PRONALAZA^I
Komad u dva dela (sedam slika)
I DEO
I SLIKA
Dan.
U sobi, sasvim skromno name{tenoj, vlada prili~an nered. Kle{ta,
~eki}i, izvija~i i svakakav drugi alat nalazi se razbacan svuda po sobi.
Na ormanu, pored nekoliko Lukinih izuma fantasti~nih oblika, nalaze
se tegle sa slatkom. Neki Lukini izumi na{li su primenu u prakti~nom
`ivotu. Tako se, na primer, vrata otvaraju pritiskom na dugme koje se
nalazi pored Lukinog stola. Na stolu su zvu~nik i mikrofon pomo}u
kojih Luka razgovara sa onima koji `ele da u|u.
Kukavica na satu ne peva, ve} govori: Sme-lo sme-lo...
Luka sedi za stolom zadubqen u planove. Na stolu se nalazi nekakav
nedovr{en motor sa mnogo to~ki}a, opruga, poluga.
Luka je omalen ~ovek, rasejan, blude}a pogleda. Ima 43 godine.
Uvek kad razmi{qa ~e{ka se olovkom po glavi. Dugmad na kaputu obi~no
pogre{no zakop~ava, a kravata mu nikad nije lepo vezana. Rade}i oko
motora, Luka se ~esto uprqa mazivima, ali to nikad ne opa`a.
Lukina `ena, Ranka, izlazi iz kuhiwe. Luka ne prime}uje Rankin dolazak.
Ranka ima 40 godina, izmu~eno lice i veliku qubav prema redu.
Ranka zastaje na sred sobe, qutito posmatra haos, a zatim Luku. Hukne
i poku{ava da napravi red. Luka, po navici, zna {ta Ranka radi i zato
mo`e da joj, ne di`u}i glavu od posla, stalo`eno ka`e:
LUKA: Ni{ta ne diraj!
Ranka zausti ne{to da ka`e, ali se u tom trenutku kukavica na satu
javi ~etiri puta. Ranka pogleda na sat.
RANKA: ^etiri. Ho}emo li mi danas ru~ati?
LUKA (Neodre|eno):
Hm.
RANKA: Opet si napravio sviwac od ku}e!
LUKA (Neodre|eno):
Hm.
RANKA (Besno):
Hm! Hm! Hm! Pa kako onda da nam neko do|e kad ti
samo: hm, hm, hm?... Qudi ho}e da razgovaraju, a ne...
10 Aleksandar Obrenovi}
Luka petqa ne{to oko motora i ne obra}a pa`wu na Rankino gun|awe,
boqe re}i, on je skoro i ne ~uje.
LUKA: Hm.
Ranka brzo pri|e stolu, lupi {akom po wemu i stavi ruku na motor.
Luka ga prepla{eno povu~e ka sebi.
RANKA: U parampar~ad! Sad }u ti tu krntiju u parampar~ad...
LUKA (Prene se):
Ti si ne{to quta? Za{to?
RANKA: S kime si se ti ven~ao? Sa mnom ili sa tom prokle-
tiwom? Lepo mi je majka govorila da se ne udajem za
budalu.
Luka poku{ava da nastavi rad.
LUKA: Sipaj ru~ak! Sad }u ja.
RANKA: Znam ja to! Majko, maj~ice!.. Mogla bih sada mrtva da
padnem, ti ne bi primetio...
Luka ne di`e pogled s motora.
LUKA: Kle{ta!
RANKA: Eto, ja umirem, a on: kle{ta!
LUKA: Dodaj mi ih!... Tu su negde...
RANKA: Drugi se ve} spremaju da ve~eraju, a ja...
Ranka stoji i ne}e da doda kle{ta. Luka ne pu{taju}i deo motora koji
je stisnuo rukama, okre}e se prema Ranki.
LUKA (Mole}ivo):
Molim te... Evo, za koji dan zavr{i}u s ovim, pa }emo
onda i}i kud ho}e{...
RANKA: Ne!
LUKA: Pozva}emo koga god ho}e{...
RANKA (Odre~no):
A-a!
LUKA: Po ceo dan }emo pri~ati o ~emu god ho}e{...
RANKA: Ne! To slu{am ve} deset godina!
LUKA: Zar ima toliko?
Pronalaza~i 11
RANKA: I kakva je korist od tih tvojih izuma? Stra}io si na
wih tolike pare, umesto da...
LUKA: Kle{ta!...
RANKA: Mogli smo do sada imati...
LUKA: Jednog dana...
RANKA: Jednog dana }e se sve to isplatiti, ti }e{ postati
slavan, napuni}emo slamarice parama...
LUKA: Da, da! Ali to nije va`no. Ja ne radim zbog slave i
para...
RANKA: ... Nego da bi usre}io ~ove~anstvo. Dobar i jevtin mo-
tor za svakoga! Nije nego! Ko si to ti da se brine{ o
~ove~anstvu, kad se ono ne brine o tebi?
LUKA: Nemoj tako!...
RANKA: Dosta! Znam celu pri~u! Ti od silne qubavi prema
~ove~anstvu ne vidi{ da ja...
(Luka zastane i za~u|eno pogleda Ranku)
Proklet bio i ti i tvoji izumi! Slu{aj me!
(Ranka uhvati Luku za grudi)
Dosta mi je mrcvarewa s tobom! Dosta! Nisi ti jedini
~ovek na svetu. Odlazim!
LUKA: Jesi li ru~ala?
RANKA: A! Odlazim, odlazim ~uje{!
LUKA: Kuda?
RANKA: U beli svet!
LUKA: [ta }e{ tamo?
Ranka odgurne Luku, vadi ispod kreveta kofer i po~ne da baca stvari u
wega.
RANKA: Ne}e{ me vi{e nikad videti!
Luka zbuweno posmatra {ta radi Ranka.
LUKA: Ne razumem... U ~emu je stvar? Objasni mi!
Zvono i sna`no kucawe na vrata. Ranka prekida pakovawe. Luka kao da
ni{ta nije ~uo.
JANKO (Spoqa):
Otvorite! Otvorite! Molim vas, otvorite, brzo!
12 Aleksandar Obrenovi}
LUKA (U mikrofon):
Ko je?
JANKO (Kroz zvu~nik, jako):
Ja sam!
LUKA (U mikrofon):
Ko?
JANKO (Kroz zvu~nik):
Ja, ko bi drugi?! Otvorite! Vide}ete ve}. Otvorite!
Brzo! Brzo!
Zvono i lupawe u vrata. Luka pritiska dugme pored stola i vrata se
otvaraju. Luka i Ranka se okre}u prema vratima. Janko utr~ava i brzo
zatvara vrata.
Janko ima preko pedeset godina. Izgleda prili~no zapu{teno. Kravata
mu je masna, odelo izgu`vano. A o~i nikad ne miruju. Uvek je nekako napet
kao da }e potr~ati.
Janko se umorno nasloni na vrata. Oslu{kuje. Ranka i Luka ga po-
smatraju. On ih za trenutak pogleda, zatim mu o~i brzo i ispitiva~ki
krenu po sobi. Janko se uhvati za srce.
JANKO (Zadihano):
Hvala.
(Luka ponudi Janku stolicu. Janko sedne)
Hvala. Malo vode!...
Ranka odlazi u kuhiwu po vodu.
LUKA: Je li vam zlo?
JANKO: Zamalo pa da bude.
LUKA: Oprostite!... [ta se desilo?
JANKO: Sami `ivite?
LUKA: Sasvim.
Ranka donosi vodu i {e}er. Janko joj se qubazno nasme{i.
JANKO: Hvala, gospo|o!
Janko uzme {e}er i vodu i pije. Luka i Ranka se zgledaju. Posmatraju
Janka.
JANKO (Vra}aju}i ~a{u Ranki):
Hvala, gospo|o! Vrlo ste qubazni. Putujete?
(Janko pogleda prema otvorenom koferu)
Pronalaza~i 13
RANKA: Molim? Da... Ne... Sre|ujem stare stvari.
(Ranka sklawa kofer)
JANKO (Gledaju}i po sobi):
Ah, topli kutak... Doma}a atmosfera... Sve tako intim-
no... prisno...
RANKA: Ko ste vi?
JANKO: Jesen sti`e, mada muva jo{ uvek ima dosta... Naglo je
zahladnelo...
LUKA: Pa i vreme je... Septembar je pri kraju...
JANKO: Ah, septembar, septembar!... Imate li prijateqa?
RANKA: Ja imam. Obi~no mi ~etvrtkom do|u susetke na kafu.
JANKO: Novine? Nisam ih danas ~itao.
Luka mu daje novine. Janko ih brzo prelistava.
JANKO (Mrmqaju}i ~ita naslove):
Obnova atomskih proba... Neuspeo atentat na...
Otkrivena velika pronevera... Mu` ostavio `enu sa
dva nejaka deteta... U`as! Kako je samo mogao! Pu-
{ten u saobra}aj novi most... Trostruki ubica sam
sebi presudio...
(Glasno)
Tja! Tja! Uvek isto! Tja! @ivoti He, he...
Ranka se trudi da napravi nekakav red.
JANKO: Voleo bih da u novinama jednom izi|e ne{to stvarno
novo... Recimo: Marsovci se iskrcali u na{oj ulici...
Tako ne{to...
LUKA: S kakvom li tehnikom raspola`u Marsovci?
RANKA (Janku):
Od koga ste be`ali?
JANKO (Luki):
Vi ste mehani~ar?
LUKA: Ne... Udaram `igove na pisma. Tap, tap, tap... Prose~no
8.342 udarca `igom na dan.
Janko pri|e Lukinom motoru.
14 Aleksandar Obrenovi}
LUKA (Nasme{iv{i se):
A, zbog toga ste mislili. Ja to u slobodnom vremenu...
Pronalazim...
JANKO (Usklikne):
Pronalaza~! Kakva sre}a! Kakav susret!...
Zagrli Luku i po~ne da ga tap{e po ramenima. Luka ni{ta ne shvata.
JANKO: Dragi kolega! Dragi kolega! Prst sudbine! Kolega!
Kolega, tako mi je milo {to smo se upoznali!...
RANKA (Prestravqeno):
I vi? Oh, gospode!
Ranka potr~i ka krevetu i izvla~i kofer ispod wega. Janko je zapaweno
gleda.
JANKO (Ranki):
Oprostite... [ta vam je?
LUKA (Zata{kavaju}i ispad):
Moja `ena ima posebno mi{qewe o pronalaza~ima.
JANKO (Ranki, uvre|eno):
Gospo|o, odmah odlazim.
(Janko krene ka vratima)
LUKA (Tvrdoglavo):
Samo vi sedite!
JANKO: Ne `elim da naru{avam bra~nu harmoniju. Hvala vam
na svemu! Dovi|ewa!
(Janko naglo zastane kod vrata. Okrene se Luki i
Ranki. Staviv{i prst na usta, {apatom)
Pst! Neko dolazi!
(Ranka odre~no trese glavom. Janko potvr|uje klima-
wem glave. Janko {apatom)
Evo... sad... tu... Imate li kakav drugi izlaz?...
(Luka i Ranka odre~no tresu glavom. Janko, {apatom)
Tu`an kraj... Tja! Pssst!
(Svi napeto oslu{kuju, ali se ni{ta ne ~uje. Najzad
Janko odahne)
Oti{li su.
RANKA: Nikog nije bilo.
LUKA: Nisam ni{ta ~uo, mada ipak...
Pronalaza~i 15
JANKO: Ti{i su od ma~ke.
RANKA: Neko vas progawa? Ko? Za{to?
JANKO: Znate... sad je velika potra`wa za pronalaza~ima.
RANKA: Pa?
JANKO: Ima tajnih sila... sve je tako zapetqano. Misterioz-
no... Razumete?
RANKA: Ne.
LUKA (Ranki):
Ne gwavi ~oveka! Sigurno je izmislio ne{to veliko...
pa ga sad neko juri da mu ukrade pronalazak... Toliko
sam ve} o takvim stvarima ~itao.
(Janku)
Jesam li pogodio?
JANKO: Vrlo ste pronicqivi. Ho}e da mi ukradu pronalazak,
zato {to ne}u da im ga prodam.
RANKA: Pa {to ako dobro pla}aju?
JANKO: Patriotizam, gospo|o, eto! To su strani interesenti, a
ja ho}u svoj izum da plasiram iskqu~ivo na doma}em
tr`i{tu.
LUKA: To mi se dopada. Tako govore pravi pronalaza~i. Is-
trajte, ja sam uz vas!... Ako vam to ne{to zna~i...
RANKA: A na{i? Je l vas i na{i jure?
JANKO: Ne... Ne suvi{e.
LUKA: Tako ti je to kod nas... Slavan postane{ tek kad um-
re{... Dok si `iv...
RANKA: A {ta ste to izmislili?
JANKO: Oh, gospo|o, dao bih sve da mogu da vam ka`em, ali
zakleo sam se... To je moj princip... dok stvar ne bude
definitivno gotova i patentirana tajnu ~uvam i od
svoje senke... Ukratko, gospo|o, radi se o mom `ivot-
nom delu... Ne{to epohalno!
LUKA: Inostranstvo se interesuje za va{ rad! Blago vama! Vi
ste sre}an ~ovek. Za moje izume ne pita ~ak ni moja
ro|ena `ena.
16 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: Gospo|a samo ve{to prikriva svoje zanimawe za va{
rad. Je li tako, gospo|o?
RANKA: Bo`e sa~uvaj!
JANKO (Luki):
Eto, zar vam nisam rekao? Smem li da znam {ta ste vi
izumeli?
Luka prosto posko~i od sre}e.
LUKA: Kako da ne? Ali... unapred se izviwavam... to su sve
tako neke tri~arije... ni{ta epohalno ...
(Luka pokazuje na sat sa kukavicom)
... Eto, na primer, kukavica na mom satu ne kuka nego
govori: Sme-lo! Sme-lo!
JANKO: Bravurozno! Bravurozno!
LUKA: To zna~i: smelo napred! Jedino me ona bodri, ina~e svi
mi se smeju. Preziru me.
JANKO: Ne mari. Tako delite sudbinu svih velikih prona-
laza~a.
LUKA: Oh. nemojte! Nisam ja od tih.
JANKO: Ako niste, posta}ete! Strpqewe i ogroman rad dovodi
do tog.
LUKA: Ja ne `alim trud.
RANKA: Ni novac.
JANKO: Novac?
RANKA (Sa suzama u o~ima):
Sve je dao na te gvo`|urije, a ja nemam ni jednu ~estitu
haqinu.
JANKO: Gospo|o, to se uop{te ne prime}uje! Vi divno izgle-
date.
Ranka se nasme{i.
RANKA (Polaskana):
Oh, nemojte!... Preterujete...
JANKO: Gospo|o, ja prezirem novac! To je obi~an proizvod
qudske gluposti.
RANKA: Kad bih ga imala i ja bih tako mislila.
Pronalaza~i 17
JANKO: U `ivotu, gospo|o, ima mnogo zna~ajnijih stvari nego
{to je novac! Prijateqstvo, na primer.
LUKA: Tako govore pravi pronalaza~i. Vaqda }u se jednom i ja
uzdi}i do tih visina.
Luka pritiska dugme za otvarawe vrata. Vrata se otvaraju.
JANKO (Prepla{eno):
Zatvorite! Zaboga, zatvorite brzo!
Luka pritiska dugme i vrata se zatvaraju.
LUKA: Izvinite! Hteo sam samo da vam poka`em kako funk-
cioni{e taj izum. Ovde imam mikrofon i zvu~nik... za
razgovor sa onim pred vratima.
JANKO: To je izum, nema {ta!
LUKA: To su drugi davno izmislili. Ja sam samo napravio
svoju varijantu.
JANKO: Odli~no!
Tap{e Luku po ramenu i trese mu desnicu. Luka pokazuje motor na stolu.
LUKA: Hvala. Ovo je moj najve}i projekt...
RANKA: E, sad kad po~ne... propali ste...
LUKA: Sve {to sam dosad izmislio nije ni{ta prema ovom...
RANKA: Ho}e s tim ~udom da usre}i svet.
LUKA: ]uti!
(Janku)
U ovo pola`em sve svoje nade.
JANKO: Zanimqiv motor~i}! Ne motor~i}. Motor~ina, eto
pravog izraza. Vi }ete mnogo posti}i, to vam ja prori-
~em. Vama samo nedostaje pomo} iskusnog stru~waka.
LUKA: Ako `elite, ja }u vam sve potanko razlo`iti?
RANKA: Luko, ho}emo li mi danas ru~ati?
JANKO: [ta, jo{ niste ru~ali? Oprostite, ja sam vas zadr`ao!
Dovi|ewa! Ne, nemojte me zadr`avati na ru~ku! To bi
bilo isuvi{e. Tako iznenadno poznanstvo, pa odmah
ru~ak. Preporu~ite mi neki dobar hotel!
LUKA: Niste odavde?
18 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: Ne... Zapravo u posledwe vreme nemam stalno mesto
stanovawa... Stalno putujem kako bih izmakao... Vi me
razumete.
LUKA: Idite u hotel Palma! Tamo }ete mo}i na miru da
radite.
JANKO: Ne, na`alost, ne mogu da ostanem na ru~ku. @elim vam
mnogo sre}e. Zbogom. Gospo|o!
Galantno poqubi ruku Ranki. Ranka se prenerazi.
LUKA: Ostanite!
RANKA: Ne prisiqavaj ~oveka! Nemamo ni{ta naro~ito....
JANKO: Ako ba{ insistirate... Ah, otkad nisam u porodi~nom
krugu, uz prijatno }askawe, ru~ao! Hvala vam! Dozvo-
lite da se predstavim: Janko Simeunovi}, pronalaza~.
Janko se pokloni. Luka poku{ava da to spretno uradi isto kao Janko,
ali ne uspeva.
LUKA (Smeteno):
Luka Proti}, po{tanski slu`benik. Moja `ena Ranka.
Janko opet poqubi Ranki ruku. Ranka se splete.
JANKO: Gospo|o, primite izraze mog najdubqeg po{tovawa!
(Janko malo owu{i vazduh, a zatim se osmehne i tea-
tralnim pokretomom poka`e prema kujni)
Dame i gospodo, ru~ak! Izvolite ovamo!
Janko u~tivo propu{ta zbuwenu Ranku, a potom uzme Luku pod ruku.
Odlaze u kuhiwu.
ZATAMWEWE
Pronalaza~i 19
II SLIKA
Odtamwewe. Dan. Razdawuje se. Kukavica na satu se javi {est puta.
Luka zavr{ava sa umivawem. Bri{e se i u`urbano sprema za odlazak, ali
i pored sve `urbe ne zaboravqa da jo{ po ne{to dotera na motoru koji
je sad oboga}en novim detaqima.
Ranka stoji na sred sobe sa {oqom kafe za Luku. Ranka je neo~e{qana i
bunovna. Nosi ku}nu haqinu.
RANKA: Ohladi ti se kafa!
LUKA: Hm.
Luka uzme {oqu, iskapi kafu u jednom gutqaju, vrati je Ranki i ponovo
~eprka oko motora.
RANKA (Qutito):
Opet }e{ zakasniti!
LUKA: Hm!
Ranka mu pri|e, uhvati ga za ruku i povede ka vratima.
RANKA: Zar moram svakog jutra da te... Na posao! Kako si se to
zakop~ao? Ih!
(Zakop~ava Lukin kaput kako treba)
Slu{aj, ako se onaj tvoj dedak pojavi, ja }u ga...
LUKA: Tako finog ~oveka?
RANKA: Ne treba mi wegova fino}a... Imam ja svojih briga.
Kako ti je samo palo na pamet da ga pozove{ da stanuje
kod nas?!
LUKA: Tu mo`e lepo da radi... Pomaga}e mi...
RANKA: Potpuno te je zaludeo. Ali ja ne dozvoqavam da se ovde
ugnezdi. Nema dovoqno mesta ni za nas, sad nam samo on
jo{ treba... I {ta }e re}i svet, ti na poslu, a on i ja
sami u ku}i.
LUKA: Ne boj se, ne}e ti on ni{ta.
RANKA: [ta ho}e{ da ka`e{ da vi{e nikome ne mogu da se
dopadnem?!
LUKA: Ama ne...
RANKA: Misli{ da su svi pronalaza~i kao ti?
LUKA: Ama ne...
20 Aleksandar Obrenovi}
RANKA: Ne primam ga u ku}u. Dosta mi je jedan ludak...
LUKA: Ali... obe}ali smo ~oveku
RANKA: Ti si obe}ao... Ako se on useli, ja istog trenutka
odlazim! Ja, ili on!
Zvono. Luka otvara vrata. Pred vratima je Janko koji se qubazno osme-
huje i brzo ulazi. U jednoj ruci dr`i pove}i drveni sanduk a u dragoj
veliki buket cve}a.
JANKO: Dobro jutro...
LUKA: Dobro jutro...
Janko prilazi Ranki, poqubi joj ruku i preda joj buket.
JANKO: Za vas, gospo|o!
LUKA: Izvinite! @urim na posao. Do vi|ewa!
Luka odjuri. Ranka nepomi~no stoji. Janko dobro zatvori vrata. Malo
oslu{kuje, zatim se obrati Ranki.
JANKO: Ve} pro{lo {est. Oprostite, gospo|o, nisam mogao
ranije da do|em! Stani~na garderoba bila je zatvorena.
^udan obi~aj. Nadam se da niste ve} posvr{avali sve
poslove. Ima}emo lep dan, zar ne? Obla~i}i beli kao
jato galebova. Poezija! U`ivate li u letu oblaka? Kao
{to smo se dogovorili, ja }u stanovati u kujni. Da ili
ne? Da, vi se raskomotite ja }u odmah, samo da ostavim
stvari. Ah, kakav divan dan! Grudi se nadimaju, srce
peva...
(Peva)
La-la-la... Bilo ko da me tra`i, nisam kod ku}e.
(Odskaku}e sa sandukom u kujnu. Ranka nepomi~no sto-
ji, buqi u buket ne mo`e da se povrati od iznena|ewa.
Janko se vra}a trqaju}i {ake i pevaju}i)
Gospo|o, stojim vam na usluzi!... Dozvolite!...
(Uzima buket od Ranke i stavqa ga u jednu veliku
praznu teglu)
Ovde?
Ranka zbuweno trep}e.
Pronalaza~i 21
JANKO: Sad malo vodice! I vi volite cve}e? Cve}e ukras
~ove~anstva.
(Uzima bokal i sipa vodu u teglu)
Kakav miris?! Molim, kecequ!
Ranka, kao o{amu}ena vadi iz ormana kecequ. Za to vreme Janko otvara
prozor.
JANKO: Sve` vazduh donosi optimizam.
(Duboko udi{e)
Oh, kakav ~arobni miris jeseni! Keceqa! Odli~no!
Metlu, molim.
(Ranka mu daje metlu)
Gospo|o, ako `elite mo`ete se spremiti u mom apart-
manu. Izvolite. Izvolite slobodno. Molim vas da se
ose}ate kao kod svoje ku}e.
(Uzima Ranku za ruku i vodi je ka kuhiwi) Apartman
nije bog zna kako opremqen, ali...
Ranka ulazi u kuhiwu kao mese~ar. Janko po~ne da ~isti. Zvi`du}e.
Pri|e prozoru. Oprezno izviruje. Zatim nastavi sa ~i{}ewem.
ZATAMWEWE
III SLIKA
Odtamwewe. No}.
Janko i Luka sede za stolom i ne{to rade oko motora. Crtaju, bele`e,
bri{u... Zavr}u, odvr}u {rafove... Uprkos wihovom radu soba je sad vrlo
uredna. U dve prave vaze nalaze se veliki buketi cve}a.
JANKO: Izvrsno! Priznajem da mi takav sistem dovoda goriva
nikad nije padao na pamet.
LUKA: Pet godina radim na tome. Iz dana u dan, iz no}i u
no}... i ni{ta. A onda: odjednom, trgnem sa jedne no}i
iz sna i re{ewe je bilo tu...
JANKO: Da, to se ~esto doga|a... Lepo je to {to ste se odali
nauci.
22 Aleksandar Obrenovi}
LUKA: Eh, daleko je to od nauke... @eleo sam da budem tako
ne{to recimo, zanimqivo... Znate, kad sam bio mlad
stalno sam mislio kako bih prona{ao ne{to {to bi
preokrenulo svet... ne{to {to bi u~inilo da svi qudi
budu sre}ni...
JANKO: To je lepo. To je plemenito! Iste misli imamo.
LUKA: Eto, to sam, hteo, a ispadoh nekakav po{tar. @ig tu,
`ig tamo... i tako ceo `ivot. A ja sve mislim da se
~ovek ne ra|a samo da bi udarao `igove na pisma, nego
zbog ne~eg ve}eg, lep{eg.
JANKO: Ta~no!!
LUKA: Ta~no jeste, ali {ta mo`ete... Kad sam uvideo, prili-
~no kasno uvideo, da od mog preokretawa sveta nema
ni{ta, odlu~ih da bar koliko toliko pomognem...
svojim izumima...
JANKO: ^ove~anstvo }e vam uvek biti zahvalno. [teta, {to
toliki va{ talenat propada udaraju}i `igove... Za{to
sa sasvim ne posvetite nauci?
LUKA: Eh, kad bih mogao!... Pronalaza{tvo je rizi~an posao, a
`iveti se mora. Treba negde ne{to zaraditi da bi se
kupio materijal...
JANKO: A, vidite, ja sam se svega odrekao da bih se potpuno
posvetio radu... Svega. Mnogima se ta moja odluka nije
dopala, imao sam milion komplikacija, neprilika.
[ta mi sve nisu ~inili samo da bi me omeli, ali ja se
nikad nisam na to obazirao! I{ao sam za svojom
zvezdom!
LUKA: Kako vam zavidim! Ali... karakter mi je... slaba~ak...
JANKO: Samo sme-lo na-pred sme-lo napred! Slu{ajte, ja
sve mislim da }emo mi jednog dana udru`iti snage, a
onda vide}ete... preokrenu}emo svet...
LUKA: [ta mislite, nije li boqe da ovu polugu postavimo
tako...
JANKO (Ozbiqno):
Moram s vama da razgovaram o jednoj veoma va`noj
stvari... Ne znam kako da po~nem...
LUKA: Treba vam jo{ novaca?
Pronalaza~i 23
JANKO: Ne, zaboga!... Ono {to sam vam du`an vrati}u u najsko-
rije vreme...
LUKA: Nije tako hitno.
JANKO: Danima se re{avam da vam to ka`em.
LUKA: Sme-lo na-pred!
JANKO: Radi se o vama.
LUKA: O meni?
JANKO: Da, kako se to obi~no ka`e, o va{em intimnom `i-
votu... Nepristojno je zabadati nos u tu| `ivot, znam,
zato sam toliko oklevao...
(Drugim tonom)
Vi ne posve}ujete dovoqno pa`we svojoj supruzi...
LUKA: Jezik, }u joj odse}i...
JANKO: Ne, nije mi ona ni{ta rekla. Ni re~. Vidim. Kad ste
joj, na primer, posledwi put kupili cve}e?
LUKA: Ih...
JANKO: Kad?
LUKA: Kupio sam... kupio sam... Bogami, vi{e puta sam po-
mi{qao da kupim, ali nekako me sramota... Zreo ~ovek
da kupuje cve}e, ne ide to!
JANKO: Uh, uh, uh! Kakva staromodnost! Daqe, kad ste seli da
natenane porazgovarate sa `enom o wenim proble-
mima?
LUKA: Posva|a}emo se vi i ja! Bogami, ho}emo. Ostavimo taj
razgovor!
JANKO: Niko od vas ne tra`i da ~ujete ba{ sve {to vam govo-
ri. Pravite se da pa`qivo slu{ate, povremeno potvrd-
no klimnite glavom. recite: da, ne, u pravu si, sla`em
se!...
LUKA: I to je dovoqno?
JANKO: Apsolutno. @eni je potreban pa`qiv slu{alac. Ili
bar neko ko tako izgleda...
LUKA: To zna~i: treba da je la`em! Ne. Ne umem da la`em...
JANKO: Ne zaboravite, male la`i ~esto donose veliku korist!
24 Aleksandar Obrenovi}
LUKA: Ne}u vi{e o tome da razgovaramo!
JANKO: I najve}e li~nosti u istoriji su lagale... Jo{ kako pa
ipak to ni{ta nije smetalo wihovoj veli~ini.
Naprotiv. Verujte mi! Va{a `ena mnogo pati... To sam
odmah primetio...
LUKA: Dosta!
JANKO: Ona je jedno divno, ne`no stvorewe.
LUKA: Ona?!
JANKO: Woj je potrebna poezija!
LUKA: Ako ne prestanete... mo`ete odmah da se selite! Ni-
kome ne dozvoqavam da se me{a u...
JANKO: Dajte joj poeziju, to bar ni{ta ne ko{ta!...
LUKA: Molim vas... Molim vas... Recite joj, mila moja, draga
moja, divno izgleda{...
Luka pritisne {ake na u{i.
LUKA: Opet! Ne}u da slu{am! Odlazite!
JANKO (Vi~e):
@ena je uzvi{eno stvorewe! Nekad, u sre}na vremena,
qudi su ginuli radi jednog `enskog pogleda... Ot~e-
pite u{i! Ako ne}ete da me slu{ate, ja iz ovih stopa,
odlazim! Nepovratno! Da! Ko zna {ta }e se sa mnom
desiti!... Vrebaju me iza svakog ugla... Vi }ete biti
odgovorni... ako ne zavr{im svoj pronalazak... ako ne
usre}im ~ove~anstvo...
Luka trep}e i malo otpu{i u{i.
LUKA: Pa kad tako lepo mislite o `enama {to se nikad niste
o`enili?
JANKO: Tja! Potpuno sam se posvetio nauci to je moja trage-
dija... Sad je kasno da je ispravqam... Ako ne postupite
po mom savetu, prekidam svaku saradwu sa vama... i
odlazim zauvek!
LUKA: Nikad vas ne}u poslu{ati!
Zvono. Janko upla{eno potr~i ka kuhiwi. Luka se uko~i.
Pronalaza~i 25
JANKO ([apatom):
Nisam tu!
Zvono. Luka se ne mi~e.
RANKA (Spoqa):
Otvaraj! [ta ~eka{?! Zaboravila sam kqu~.
Luka odmahne i otvori vrata. Ulazi Ranka koja donosi ve~eru i novine.
Ranka sad ima lepu frizuru i izgleda mnogo boqe i vedrije nego pre.
Janko istr~i iz kuhiwe i prihvati pakete i novine od Ranke.
JANKO: Gospo|o, izvolite!... Va{ suprug se ba{ zabrinuo da li
}ete mo}i sami sve da ponesete... Hteo je da po|e da vam
pomogne. O, nova frizura! Divna je!
(Janko stavqa pakete na sto, a novine u yep. Ranki)
Kako je bilo u {etwi? Ni{ta lep{e od sjaja jesewih
zvezda. Da ili ne? Da! Izvolite, sedite!... Ja }u sve da
pripremim...
RANKA: Molim vas... to je `enski posao.
JANKO: Dopustite, molim vas... Ve~erwe novine pregleda}u u
svom apartmanu.
RANKA (Setno):
Zvezde su zaista bo`anstvene. Janko, videla sam jedan
prekrasan fular...
JANKO: I {ta ste odlu~ili?
RANKA: Ne znam ho}e li mi ta crvena boja lepo pristajati...
Luka nervozno dobuje prstima. Hteo bi ne{to da ka`e ali ne zna {ta.
JANKO: Crvena? Apsolutno! To }e va{em divnom tenu dati
nove, sasvim neo~ekivane vrednosti.
RANKA: Mislite?
LUKA (Prevali):
Mila moja...
(Ranka ga iznena|eno pogleda. On se zbuni)
A koliko }e to da ko{ta?
RANKA (Prasne):
Kad sam ja u pitawu, onda: {ta ko{ta? A kad je za
tvoje...
26 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: ^emu rasprave o novcu? Mislimo na lepotu, jer samo je
lepota ve~ita. Dopustite mi da se predam kulinarstvu
u svom apartmanu.
Janko pevu{e}i odlazi u kuhiwu. Gestovima pokazuje Luki i Ranki,
svakome posebno, da treba da budu ne`ni i pa`qivi. Luka i Ranka ostaju
sami. Gledaju se. Luka okre}e pal~eve. Ranka se me{koqi.
LUKA: Hm.
RANKA: Hm.
LUKA: Mila moja!...
(Ranka se topi)
Treba da razgovaramo.
RANKA (Prave}i se da ne zna o ~emu treba da razgovaraju):
Ja i ti? O ~emu?
LUKA: O nama... o tebi...
RANKA (Ironi~no):
Je li?
LUKA: Ne podsmevaj se! Reci, misli{ li da treba ne{to da
promenim u... hm... ovaj... u odnosu prema tebi?
RANKA: Ni{ta, ba{ ni{ta. Meni je fino ovako. Svakoj `eni
bih po`elela mu`a kao {to si ti...
LUKA: Ako nastavi{ sa zajedawem...
RANKA: Dobro.
LUKA: [ta mi zamera{?
RANKA: Odakle da po~nem? Eto... za{to mi ti nikad ne ka`e{:
gospo|o?
LUKA: Pa kakva si ti gospo|a?
RANKA: Zar su druge boqe?
LUKA: Ne ka`em to... ali ti si mi `ena. Kako da ti ka`em:
gospo|o?! Osim toga, danas nije napredno zvati `ene
gospo|ama. To su bur`oaske navike.
RANKA: Politika me se ne ti~e. Ho}u da me oslovqava{... sa:
gospo|o!
LUKA: Ali, `eno!...
RANKA: Kad Janko mo`e tako da mi ka`e...
Pronalaza~i 27
LUKA: Eh, on! On je nau~nik, veliki nau~nik, a takvi su uvek
malo... }aknuti...
RANKA: [ta? Skote! Ho}e{ da ka`e{ da sam ja samo za ludake
gospo|a?!
LUKA: Pssst! Ti{e! Sve se ~uje!...
RANKA: Dosta mi je svega! Jo{, jednom mi samo...
Janko ulazi nose}i ve~eru.
JANKO: Ve~erica, ve~era je gotova! Prste }ete polizati! Oh,
{to volim porodi~ni `ivot. Koliko sam ~eznuo za
wim! Tako... Ostanite za trenutak tako! Prizor neo-
pisive lepote! Moram da ga upamtim. Ah, gde mi je
ki~ica da vas naslikam! Za tu sliku dobio bih prvu
nagradu na izlo`bi Idealna porodica.
(Luka i Ranka se smeteno sme{kaju. Janko seda)
Izvolite se slu`iti!
Ranka i Luka gledaju}i preda se stavqaju jelo u tawire. Janko ih
posmatra sa o~inskim osmehom.
LUKA i
RANKA:
Prijatno!
ZATAMWEWE
IV SLIKA
Odtamwewe. Dan.
Janko dr`i {tringlu, a Ranka namotava vunicu u klube.
JANKO: I ne sawate koliko }ete ga prijatno iznenaditi
poklonom za ro|endan. Ispletite mu divan {al!
RANKA: A on... on se jo{ nijednom nije setio mog ro|endana.
JANKO: Strpqewa! Seti}e se, ne brinite! Vi niste dobar |ak.
RANKA: Opet }ete da me grdite?
28 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: U{i, u{i bi trebalo da vam izvu~em. Jutros ste mu
ponovo gun|ali...
RANKA: Kako sam mogla da }utim! Po{ao je na posao u pa-
pu~ama... Toliko je rasejan...
JANKO: Misli samo na, svoj izum...
RANKA: Luda~ki izum.
JANKO: Zaista, nema mnogo izgleda da }e uspeti.
RANKA: I vi ne verujete?
JANKO: Da. Ne verujem. On pokazuje mnogo voqe i upornosti,
ali za nauku je potrebno i ne{to vi{e. Pre svega
talenat. Talenat, gospo|o!
RANKA: Pa kako... Vi... Ne razumem...
JANKO: Ako on u`iva u tom radu, za{to da mu kvarimo radost?
U `ivotu je, gospo|o, tako malo radosti.
RANKA: Ali ja zbog tog wegovog u`ivawa...
JANKO: Oh, pa nije on jedini zanesewak koji `eli da postigne
nemogu}e! I takvi imaju prava na `ivot, gospo|o!
RANKA: A ja...
JANKO: @ivot je lep, gospo|o, samo qudi ne umeju da `ive.
RANKA: Ja zaista ne umem. Ne umem!
JANKO: Ja sam vam dao zlatna pravila za sre}an `ivot. Da ili
ne? Da?
RANKA: Izgleda slab sam |ak!
JANKO: Svaki je po~etak te`ak pi{e u svim bukvarima.
Morate da se vladate po pravilima kad se Luka vrati.
Da ~ujem pravilo prvo!
RANKA: (Kao osnovac)
Pravilo prvo glasi: kad mu` radi budi neprimetna,
po mogu}nosti, nevidqiva, ne~ujna.
JANKO: Dobro. Drugo?
RANKA: Ne izlazi pred mu`a sa papilotnama na glavi, neka ti
ruke ne miri{u na crni luk, i neka ti ~arape ne budu
zarozane!
JANKO: Tre}e!
Pronalaza~i 29
RANKA: Budi uvek vedra i nasmejana, ukoliko mu` druk~ije ne
zahteva.
JANKO: ^etvrto?
RANKA: Tresi, mesi, ribaj pod, cepaj drva, kuvaj, peri i peglaj
ve{ bez roptawa. Pravi se da ti je najve}e zadovoqstvo
u `ivotu krpqewe mu`evqevih ~arapa. Nikad ne
poku{avaj da napravi{ red me|u wegovim stvarima!
JANKO: Odli~no, gospo|o! A sad, peto i najva`nije!
RANKA: Peto pravilo glasi: kad ti mu` izla`e svoje misli i
planove, klimaj glavom kao da razume{ {ta govori,
pa`qivo ga gledaj u o~i i povremeno govori: Da,
svakako, sla`em se, odli~no, ti si genije i sli~no. Pri
tom mo`e{, koliko god ti je voqa da misli{ o svojim
problemima. Ne dozvoli da...
JANKO: Nisam kod ku}e!
Janko naglo sko~i i prepla{eno pobegne u kujnu. Ranka za~u|eno pogleda
za wim. Odmah zatim za~uje zvono. Ranka prilazi mikrofonu.
RANKA (U mikrofon):
Ko je?
I @ENSKI
GLAS
(Iz zvu~nika):
Mica i Jara.
RANKA: Oh, vi! Odmah!
Ranka nekoliko trenutaka nepomi~no stoji. Janko, vrlo upla{en, iz-
viruje iz kuhiwe. Ranka mu rukom da znak da se ne pla{i.
II @ENSKI
GLAS
(Iz zvu~nika):
[to ne otvara{?!
RANKA (U mikrofon):
Ne mogu, pokvario se Lukin majstorluk.
I i II @ENSKI
GLAS
(Iz zvu~nika):
Opet!
30 Aleksandar Obrenovi}
RANKA (Stoje}i nepomi~no):
Evo, pritiskam i pritiskam dugme... Ni{ta... Ah, samo
dok, mi do|e, glavu }u mu razbiti!... Sad ne mogu ni da
iza|em.
II @ENSKI
GLAS
(Iz zvu~nika):
Mo`da ti je mu` qubomoran, pa te namerno zakqu~ava.
Zavidim ti.
I @ENSKI
GLAS:
Ba{ mi se pije kafa.
RANKA: Ne znam {ta da radim.
II @ENSKI
GLAS
(Iz zvu~nika):
[teta, a imam puna kola novosti o Spasi}ima. Takve
stvari jo{ nikad nisi ~ula.
RANKA: Uh, {to mi je `ao!
I @ENSKI
GLAS
(Iz zvu~nika):
Odosmo mi, bole me noge od stajawa.
RANKA (U mikrofon):
Dovi|ewa! Izvinite, tako mi je krivo! Dovi|ewa!
Janko izlazi iz kujne otiru}i znoj sa ~ela.
RANKA: ^etvrtak, {ta mogu, navikle su!
JANKO: Ni{ta, gospo|o, ni{ta. Ne uzbu|ujte se!
RANKA: Za{to se vi toliko bojite?
JANKO: Ja vam se ~udim... ^udim! Vama i Luki!
RANKA: Zbog ~ega?
JANKO: Kako ste mogli da me primite u svoju ku}u? Toliko
poverewe! Naivnost. Vi zapravo i ne znate ko sam ja.
RANKA: Pa rekli ste nam.
JANKO: Zar nisam mogao da vas sla`em? Mislite da sam
nau~nik, pronalaza~... Ne, ja sam ubica. Ubijam iz
~istog zadovoqstva...
Janko uzme no` sa stola.
RANKA (Upla{eno):
[ta vam je ?! Ne volim takve {ale.
Pronalaza~i 31
JANKO: Ne {alim se. Do sada sam ubio pet `ena i sedam
mu{karaca... Ubijam na spavawu... No`em ili rukama.
RANKA: Dosta! Poludeli ste!...
JANKO (Prasnuv{i u smeh):
Ne bojte se!... Hteo sam samo da vam poka`em koliko
ste bili neoprezni kad ste me primili na golu re~. Ja
sam vam, razume se, neizmerno zahvalan, ali ne
savetujem vam da i u budu}e poklawate veru svakome
koji se pojavi, pred vratima. Opreznost je mati svih
vrlina, gospo|o.
RANKA: Toliko ste me bili upla{ili.
JANKO: Strah je dobar u~iteq. Zapamtite: otvarajte ~etvore
o~i kad nekoga pu{tate u ku}u! Situacija se svakog
dana sve vi{e zgu{wava, komplikuje. U posledwe
vreme, oko na{e ku}e stalno se vrzmaju neki sumwivi
tipovi. Zato nikud i ne izlazim. Moj `ivot je u
opasnosti.
RANKA: Oh, ne}e vaqda da vas ubiju!
JANKO: Kad su u pitawu pronalasci kao {to je moj, nema
milosti.
RANKA: Ali za{to ne prijavite te... {pijune? Tra`ite za-
{titu od vlasti!
JANKO: Na`alost nemogu}no. Tako bi na{a javnost saznala
za moj rad, a ja ho}u da on ostane potpuna tajna dok ga
definitivno ne zavr{im. Ne zaboravite, to je moje
`ivotno delo! Ako ne uspem, to se u ovakvim stvarima
~esto doga|a...
RANKA: Ba{ ne}ete da mi ka`ete na ~emu radite
JANKO: Principi, gospo|o, rekao sam!
RANKA: Ah, ti principi, principi, pravila... ^ini mi se da
celog `ivota u~im samo nekakve principe koje uop{te
ne razumem.
JANKO: Nije va`no da li ih razumete, va`no je da ih znate i da
ih se pridr`avate. Ah, da!... Zaboravio sam... Da bih vas
umirio, dozvolite da se legitimi{em!
Janko vadi iz yepa li~nu kartu.
RANKA: Ali... ne, ne...
32 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: Molim, dopustite!...
RANKA: Ne... tako mi je neprijatno...
Janko vra}a li~nu kartu u yep.
JANKO: Kako ho}ete. Ja sam nudio... Uostalom, kad god za`e-
lite...
RANKA: I vi se ne dr`ite principa.
JANKO: Ja?
RANKA: Govorili ste da svakoga dana radite na svom izumu
najmawe dvanaest sati, a eto ve}...
JANKO: Razmi{qam! Pripreme, gospo|o! Ovih dana prelazim
na definitivno uobli~avawe ideja. Ba{ u vezi s tim
imam jednu veliku molbu...
RANKA: Samo recite!
JANKO: Ako ne `elite da mi u~inite tu uslugu, molim, nemojte
se ustru~avati da...
RANKA: Vi znate da nema stvari koju...
JANKO: [tedwak, gospo|o!...
RANKA: [tedwak? Potreban vam je?
JANKO: Upravo suprotno.
Janko prilazi prozoru. Malo odmi~e zavesu i oprezno gleda napoqe.
JANKO (Gledaju}i kroz prozor):
Za rad koji mi predstoji potrebna mi je potpuna
koncentracija i samo}a. Izolovanost. Apsolutna izo-
lovanost!... A bez jela se ne mo`e... Mislim da je
najboqe da {tedwak prebacimo ovde.
RANKA: Sudove i pribor, tako|e?
JANKO: Da. Malo }ete se stisnuti... ali soba }e mnogo dobiti u
intimnosti... Cvr~ak na ogwi{tu eto {ta }ete vi
biti...
RANKA: Cvr~ak, kako to lepo zvu~i...
JANKO: Gospo|o, vi treba da pevate! Neprestano. Treba pot-
puno da se posvetite pevawu. Imate divan glas.
RANKA: Nikad nisam pevala...
Pronalaza~i 33
JANKO: Ne mari! Pevajte, pevajte!... Pevajte po ceo dan! Va{e
pevawe pretvori}e i na{ rad u pesmu. Pesmu nad
pesmama! Nadam se da Luka ne}e imati ni{ta protiv
preme{tawa {tedwaka.
RANKA: Samo neka proba!
JANKO: Cvr~ak ne sme da bude tako o{tar. Sklonite vunicu!
Luka samo {to nije do{ao... Tajnu treba ~uvati do
kraja.
Ranka skloni vunicu.
RANKA: Hajde da odmah prebacimo {tedwak!
JANKO: Va{a `eqa je za mene zapovest, madam!
Janko pritr~i Ranki poqubi je zahvalno u ruku i utr~i u kujnu. Malo
kasnije izlazi nose}i ~unkove. Ranka iznosi sudove, oklagiju i dasku za
me{ewe.
RANKA: Kad ste se prvi put pojavili... i kasnije... nisam mogla
da vas vidim... mrzela sam vas... Htela sam da vas
izbacim iz ku}e...
JANKO: Potpuno vas razumem, gospo|o!
RANKA: Koliko sam bila glupa! Izvinite me!...
JANKO: Odavno sam vam oprostio.
RANKA: Kako ste dobri!
Oboje iznose {tedwak, iz kujne. Ulazi dobro raspolo`en Luka. Janko se
trgne, ali se odmah pribere.
LUKA (Iznena|eno):
[ta je to?
RANKA: [tedwak! Pomozi!
Luka prilazi i svi troje slo`no guraju {tedwak u ugao.
ZAVESA
34 Aleksandar Obrenovi}
II D E O
V SLIKA
No}.
Luka je sav zanet poslom oko motora koji sad ima jo{ neke nove delove.
Luka sija od zadovoqstva. Ranka hodaju}i na prstima posluje po ku}i
posle duge pauze kukavica na satu oglasi se deset puta. Ranka gleda u
kukavicu. Kad kukavica zavr{i, po~ne tiho da pevu{i. Malo kasnije Luka
prekine posao i s nevericom slu{a.
LUKA: Nisam znao da ume{ da peva{.
RANKA: Ako smetam...
LUKA: Nastavi, nastavi!...
Luka se vrati poslu, a Ranka opet pevu{i. Oboje se zadovoqno osmehuju.
Posle kra}e pauze i Luka po~ne da pevu{i ne prekidaju}i posao.
RANKA: Pa i ti ume{! Ho}e{ kafu?
LUKA: Mo`e...
Ranka stavqa lon~e za kafu na {tedwak. Pevu{i i prilazi Luki.
RANKA: Treba li ne{to da ti pomognem?
LUKA: Ne... Hvala...
RANKA: Evo ti kle{ta... ako ti zatrebaju...
LUKA: Hvala.
Ranka prilazi kuhiwskim vratima i prislu{kuje, ali ni{ta se ne ~uje.
RANKA: Izvini, dosa|ujem ti! Da ponudim i Janku kafu?
LUKA: Ne smetaj mu!
RANKA: Zakqu~ao se. Mora da mnogo radi. Nije ni ru~ao. Kako
ti napreduje{?
LUKA: Odli~no! No}as }u zavr{iti...
RANKA: Jo{ no}as! Bravo!
LUKA: Izjutra pravo u Patentni zavod, pa onda pred
stru~wa~ku komisiju.
RANKA: Ti si moj genije!
Pronalaza~i 35
LUKA: Ve~eras divno izgleda{!
RANKA: [ta misli{, ho}e li on uspeti?
LUKA: Ube|en sam.
RANKA: Opet mnogo pri~am. Izvini! Radi ti... radi!...
Ranka stane pred ogledalo. Doteruje se. Osmehne se svom liku u ogledalu.
Pevu{i. Luka prihvati pesmu. Radi. Kuhiwska vrata se otvaraju i u sobu
ulazi Janko, spreman za izlazak. Janko odmah zakqu~ava vrata i stavqa
kqu~ u yep. Janko je vrlo uzbu|en.
RANKA: Ho}ete kafu?
JANKO: Hvala, gospo|o! @urim.
Luka i Ranka iznena|eno pogledaju Janka.
RANKA: Izlazite?
LUKA: U ovo doba?
JANKO: Jednom se mora iza}i. @eqan sam vazduha, sjaja zvezda,
{umorewa li{}a...
RANKA: Ne idite, molim vas! Bojim se, u mraku mogu oni da
vas...
JANKO: Ne brinite, gospo|o! Samo vi pevajte! Upi{ite se u
neki hor! Ako do|e do gustog, ve} }u se nekako sna}i...
Nije mi prvi put.
LUKA: Pravi}u ti dru{tvo, tako ne}e smeti da...
JANKO: Ne, hvala. Samo}a... Samo}a mi je potrebna. Apsolut
na! Razmi{qawa radi... Nove ideje naviru... i tako te
stvar~ice... Najboqe razmi{qam u {etwi po usnulom
gradu.
(Luki)
Smem li da bacim jedan pogled?
Luka sijaju}i od sre}e vodi Janka ka motoru. Janko stru~nim pogledom
ispituje planove i motor.
LUKA: Do jutra sve gotovo!
JANKO: Izvrsno! Revolucionarno! ^estitam! Ni ja ne bih
mogao boqe! Dovi|ewa!
Po|e ka izlaznim vratima, ali naglo skrene ka kuhiwi. Stavqa katanac
na vrata. Kqu~ stavqa u yep.
36 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: Oprostite!... Opreznost! Mo`e se desiti da neko na-
i|e... Do vi|ewa! Ideje kuqaju. Unutarwe sagorevawe!
(Polazi)
LUKA: Stani!
(Janko se prepla{eno zaustavi. Luka prilazi ormanu i
vadi mantil)
Obuci moj mantil! Hladno je.
JANKO (Obla~e}i mantil):
Ali ne... zaboga... nije trebalo... Vi mi svakim danom
vra}ate izgubqenu veru u ~oveka. Qubim ruke, madam!
Do vi|ewa, Luko!
LUKA: Mo`da bi ipak bilo boqe da po|em s tobom...
JANKO: Ne, ne, ne sad!... Samo}a me zove!
RANKA: Strepim.
JANKO: Brzo }u se vratiti. Nikoga ne pu{tajte u ku}u! Do
vi|ewa!
Janko odlazi.
RANKA (Naglo):
Oh, kafa!
Ranka potr~i ka {tedwaku, izmi~e lon~e, sipa kafu u lon~e. Luka se
vra}a motoru, poku{ava da radi, ali ne mo`e da se koncentri{e. Ranka
sipa kafu u {oqice i prilazi Luki.
RANKA: Izvoli!
(Luka ne reaguje)
Kafa!
LUKA (Prenuv{i se):
Odmah, mila moja!... Hvala!
(Piju kafu)
^udan ~ovek.
RANKA: Veliki ~ovek! Pa jo{ tajanstven... Janko... Stalno
razmi{qam o wemu...
LUKA: I ti?
Pronalaza~i 37
RANKA: Ponekad... ponekad mislim da on uop{te nije nikakav
pronalaza~...
LUKA (Zaprepa{}eno):
Nego?
RANKA: Nego jedan sasvim izgubqeni, usamqeni ~ikica koji ne
ume da se sna|e u `ivotu... i onda se pravi da izmi{qa
velike stvari, da je va`na li~nost... tako da ga drugi ne
gube iz vida... Ina~e, za{to bi ~ak od nas krio {ta
radi?
LUKA: To je odavno objasnio.
RANKA: Smela bih da se zakunem da nema nikakav izum.
LUKA: Kopka te {ta ima u kujni?
RANKA: Kad bih samo mogla da privirim!
LUKA: Zbog toga on i zakqu~ava kujnu kqu~em i katancem!
Jesi li videla da je na vrata oka~io katanac?
RANKA: Da. Oh, {to ga nema!
LUKA: Pa tek je oti{ao.
RANKA: Ako ga {pijuni...
LUKA: Nema nikakvih {pijuna. Niko wega ne juri... To samo
wemu ~ini... Ti veliki pronalaza~i... uvek imaju neku
~udnu bubu u glavi... Strahuju i od sopstvene senke da
im ne ukrade pronalazak...
RANKA: Misli{, to je?
LUKA: Siguran sam. Malo je nezgodno {to stanuje kod nas
neprijavqen... Treba to nekako da uredimo. Razgova-
ra}u s wim.
RANKA: Nemoj, upla{i}e se!
(Pauza)
A ti... ti se ne boji{ da }e neko tvoj izum? Tebe jo{
niko ne prati?
LUKA (Zbuweno):
Ne... Mislim da ne... Nisam primetio...
RANKA: A mo`da ba{ on...
LUKA: Koje{ta! Ne pri~aj gluposti!
38 Aleksandar Obrenovi}
RANKA: Oprosti!... [to ga nema?!
(Luka po~ne da radi. Zami{qen je. Ranka tako|e za-
mi{qena. Gleda preda se)
^udan, ~udan ~ovek...
Luka potvrdno klimne glavom. Ranka ga pogleda, pa i ona potvrdno
zaklima glavom.
LUKA: Da, gospo|o!
RANKA: Svakako.
LUKA: U pravu si.
RANKA: Odli~no.
LUKA: Sla`em se.
RANKA: Ne.
LUKA: Svakako, gospo|o!
Oboje klimaju glavom, najpre potvrdno, zatim odre~no. Oboje su ispu-
weni zadovoqstvom zbog uspe{ne konverzacije.
RANKA: U pravu si.
LUKA: Sla`em se.
RANKA: Odli~no...
(Trgne se)
Da mu se nije ne{to desilo? Mo`da ipak...
LUKA: I ja po~iwem da se brinem. \avo }e ga znati, mo`da ga
stvarno progawaju... [ta li je to izumeo?
RANKA: Sla`em se.
LUKA: Odli~no.
RANKA: U pravu si.
LUKA: Svakako, gospo|o!
RANKA: Da.
(Pauza. Oboje razmi{qaju. Ranka naglo)
Ti si moj genije!
LUKA: Mila moja, ve~eras divno izgleda{! Ta frizura ti
izvanredno pristaje uz haqinu. Lepa si kao bogiwa!
Luka, ne prekidaju}i posao, naglo poqubi Ranku. Ranka se iznenadi.
RANKA: [ta ti je?
Pronalaza~i 39
LUKA: Pa `ena si mi...
Ranka zagrli Luku i po~ne da ga qubi. Luka joj uzvra}a poqubac, ali ne
prekida posao. Jednim okom stalno gleda u motor na kome mu prsti
zavr}u {rafove.
RANKA: Ta... pusti me!... Svu }e{ me ra{~upaviti... Mo`e da
nai|e...
Ranka qubi Luku. Luka se mu~i da odvrne {raf na motoru.
LUKA: Misli{ li zaista... da bi on mogao... moj izum... da je
zbog toga ovde?
RANKA: Da se upi{em u hor, a?
ZATAMWEWE
VI SLIKA
Odtamwewe. Sat sa kukavicom. Kukavica se oglasi jedanaest puta.
Ranka nervozno {eta. Luka poku{ava da radi.
RANKA: Jedanaest! Nije trebalo da ga pustimo!
Luka se okre}e prema Ranki.
LUKA: Odlu~io sam... Ne}u vi{e nikakve tajne... Tra`i}u od
Janka da se odmah sutra prijavi...
RANKA: Uvredi}e se.
LUKA: Ho}u da vlast zna ko stanuje kod mene. Janku svaka ~ast
za nauku, ali mora da se pridr`ava reda...
RANKA: Kukavice! On je tako osetqiv, uvredi}e se, oti}i }e od
nas...
LUKA: Neka...
RANKA: Qubomoran si na wegov uspeh.
LUKA: Koje{ta! Zar toliko vremena `ivi tu kod nas, a ja ne
smem da znam ni ko je on?!
RANKA: Pa zna{!
40 Aleksandar Obrenovi}
LUKA: Mogao je re}i i da je Napoleon Bonaparta, ali potreb-
ni su dokazi...
RANKA: Ima dokaze! Pokazao mi je li~nu kartu! Sam je tra`io
da je pogledam. Lepo pi{e: Janko Simeunovi},
pronalaza~. Svojim o~ima sam videla.
LUKA: Zaista?
RANKA: Da.
LUKA: E, pa onda nema ~ega da se pla{i. Vlasti }e mu, ako
zatreba, jo{ i za{titu pru`iti. ^im se vrati, re}i }u
mu da izjutra ode da se prijavi.
RANKA: Ti si lud! Upla{i}e se, oti}i }e od nas... Kako }emo
bez wega? Seti se kako smo glupo `iveli dok se on nije
pojavio! Zar da se vratimo na to? Ne, ja ne}u! Ako on
ode, odlazim i ja!
LUKA: S wim?
RANKA: Nisam ja dostojna wega. Odlazim, jer ne}u da ti i ja
opet vadimo o~i jedno drugom.
LUKA: To je lepo... Lepo, ali on se mora prijaviti... ako ne}e,
ja odlazim, a vi `ivite kako znate...
RANKA: Ja... sama s nepoznatim ~ovekom?! I ja }u oti}i...
Molim te, nemoj ni{ta da govori{! Ako ode, kako }emo
`iveti bez wega?
LUKA: Ne znam, zaista ne znam, ali on mora da se prijavi.
Zvono.
LUKA (Brzo, u mikrofon):
Ko je?
JANKO (Iz zvu~nika):
Ja.
Ranka poleti vratima i otvori ih. Ulazi Janko koji nosi bocu s pi}em i
buket s cve}em. Luka brzo sklapa svoje nacrte i telom zaklawa motor.
Ranka zatvara vrata.
RANKA: Najzad! [ta je to?
Janko stavqa bocu na sto, a cve}e predaje Ranki.
JANKO: Za vas, gospo|o!
Pronalaza~i 41
RANKA: Za{to? Ne razumem... Toliko vino!
JANKO: Veliki je dan danas... Boqe re}i velika no}, gospo|o!
Moja no}!
LUKA: [ta se desilo?
JANKO: Najpre, da popijemo!
Otvara bocu. Ranka sprema ~a{e.
RANKA: [to ste tajanstveni!
Janko sipa vino. Di`u ~a{e.
JANKO: Podi`em ovu ~a{u u va{e zdravqe! Vama imam za sve
da zahvalim. @iveli!
(Piju)
Ha, ha, ha, vi ste mislili da sam ja nekakav nau~nik,
pronalaza~, |avo }e ga znati {ta! A ja sam obi~an
falsifikator!
LUKA i
RANKA:
[taaaa?!
JANKO: Ne, nisam obi~an, ja sam genijalni falsifikator...
Niko na svetu ne ume tako da falsifikuje kao ja...
RANKA: Molim vas, prestanite s tom {alom!
JANKO: Ne {alim se. Dok ste vi pravili motor, ja sam pravio
nov~anice. Ah, kakve nov~anice! Moje `ivotno delo!
Revolucija u falsifikovawu!
(Vadi iz yepa nekoliko papirnih nov~anica)
Pogledajte samo, molim vas, vi taj kvalitet! Ni Na-
rodna banka ne bi boqe napravila! Ve~eras sam na-
~inio prvu seriju, isprobao... Niko ni{ta nije pri-
metio, sve ide kao podmazano.
RANKA: Ne volim takve {ale! Naquti}u se!
JANKO: Madam, bi}emo bogati! Najbogatiji qudi... Razume se,
sve }u deliti sa vama... Beskrajno sam vama zahvalan...
Ne}ete se pokajati {to ste me primili.
LUKA: Dosta!
RANKA: Pre mi je pri~ao da je mnogostruki ubica... Ne razumem
taj humor.
42 Aleksandar Obrenovi}
JANKO: [ta velite, kako pravim pare? Primewujem sasvim
novu tehniku {tampawa!
RANKA: Molim vas!... Ne mogu vi{e!
JANKO (Prasnuv{i u smeh):
Upla{ili ste se? Oprostite, gospo|o!... Glupa {ala,
priznajem. Senilnost... Oprostite!... Ne}u vi{e!... Ve-
~eras mi srce zaista peva... La-la-la... Peva, jer ~uda se
i danas doga|aju...
RANKA: ^uda?
LUKA: ^uda tehnike, ho}e da ka`e.
JANKO: Ne... Ni u snu se nisam mogao nadati da }u u ovom gradu,
tako kasno, do`iveti toliku radost... Zamislite,
hodam opustelim parkom, misli se roje, Gospode, kakve
misli! Odjednom prilazi mi ~ovek: Pardon, imate
li {ibice? Dam mu {ibicu, zapali cigaretu i tako
re~ po re~, ispade da je to moj najboqi prijateq iz
studentskih dana! Nismo se prepoznali! Godine,
godine... Neverovatno!
RANKA: A mi smo se toliko brinuli!
JANKO: Tako mi je `ao, gospo|o! Zaista nisam lepo postupio...
Ali uspomene su navirale... Ah, ta mladost, mladost!...
Studentske vragolije, ideali, mladi}ki snovi... Kako
je sada sve to daleko!...
RANKA: Ali, cve}e... vino?
JANKO: Pravi prijateq ostaje uvek pravi prijateq. Ja sam bio
potpuno zaboravio, tolike godine... ali on nije... ^im
me je prepoznao, re~e: Ne}e{ se qutiti {to }u tek sad
da ti vratim 50.000... Kakvih pedeset hiqada?!
za~udih se. Pedeset hiqada koje si mi pozajmio za
svadbeni put." Ah, prijateqstvo!
Ranka se osmehuje. Luka je zbuwen.
RANKA: To je odista lepo.
JANKO: Oprostite, gospo|o, ali u ovo doba bilo je nemogu}e
na}i lep{e cve}e!
(Luki)
Dugujem vam petnaest hiqada da ili ne? Da, izvolite!
LUKA: Ali, molim te!...
Pronalaza~i 43
JANKO: Ali, molim te!...
RANKA: Ali, molim vas!... Nije hitno.
Janko vra}a novac u yep.
JANKO: Molim, kako ka`ete. A sad, laku no}! Moram da nasta-
vim rad. Ideje svrdlaju, svrdlaju... Ho}e napoqe... Sre-
}an rad!
LUKA: Hvala, tako|e!
Janko podigne ~a{u. Luka i Ranka tako|e podignu ~a{e.
JANKO: Za na{ zajedni~ki uspeh! @iveli!
LUKA i
RANKA:
@iveli!
Iskape ~a{e.
JANKO: Laku no}. Qubim ruke, madam!
Janko pevu{e}i otkqu~ava kuhiwska vrata. Ulazi. ^uje se okretawe
kqu~a u bravi.
RANKA: Zlatan je... Sre}an je kao dete... Stari izgubqeni ~i-
kica... a mi smo... Ti si ~ak...
LUKA: Koje{ta! Ni za trenutak nisam... Veliki ~ovek! Ve-
liki, zato su mu i {ale ~udne.
RANKA: Pravi ~ovek! Kao iz romana! Vreme je da legnemo.
LUKA: Ti lezi! Ja moram da zavr{im.
RANKA (Ne`no):
Upropasti}e te toliki rad.
LUKA: Jo{ samo no}as! A sutra... uspeh... ili propast...
RANKA: Uspe}e{!
LUKA: Vide}emo.
RANKA: Ja verujem u tebe.
(Ranka se sprema za spavawe. Luka radi)
Laku no}, genije moj!
LUKA: Laku no}, mila moja!
ZATAMWEWE
44 Aleksandar Obrenovi}
VII SLIKA
Odtamwewe. Dan.
Smrkavawe. Kasnije no}. Janko stalo`eno pu{i, a Ranka nervozno gricka
nokte i svaki ~as prilazi prozoru. Lukinog motora vi{e nema u sobi.
JANKO: Umirite se, gospo|o!
RANKA: Kad bih mogla!
JANKO: Ni{ta vam nije javqao?
RANKA: Ni{ta! Otkad je jutros oti{ao, srce mi lupa kao ludo.
Tako bih volela da uspe.
JANKO: Morate biti spremni na sve!
RANKA: Ne verujete da }e uspeti?
JANKO: Sve je mogu}e, gospo|o!
RANKA: Volela bih da ostvari svoj san da pomogne ~ove~anstvu.
Zar to nije lep san?
JANKO: Najlep{i san, gospo|o! I ja o tome neprestano sawam.
Da vidimo {ta pi{u novine!
(Janko uzima novine, prelistava ih. Najednom se uko-
~i. Pretrne)
Jeste li danas ~itali novine?
RANKA: [ta vam je? Prebledeli ste!
JANKO: Jeste li ~itali?
RANKA: Ne... tako sam uzbu|ena... Ali, vama je zlo! Stra{no ste
bledi!
JANKO: ^ini vam se. Nije mi ni{ta. Zadr`a}u novine. ^ita}u
kasnije. Sad ne mogu da se koncentri{em.
RANKA: Oh, za{to li se toliko zadr`ao?
Janko savije novine i stavi ih u yep. Uzbu|eno hoda po sobi.
JANKO: Stru~waci! Stru~waci ne vole rad na brzinu.
RANKA: Nadam se da ne}e biti sasvim grubi prema Luki.
JANKO: Bi}e iskreni.
RANKA: Za{to ne sednete?
Pronalaza~i 45
JANKO: Uzbu|ewe, gospo|o! Nestrpqivost! Unutarwe sagore-
vawe!
RANKA: ^esto sam bila nepravedna prema wemu. Godinama!
Nisam ga shvatala... Ja sam obi~na `ena.
JANKO: Uzor `ena. Danas... niste ~itali novine?
RANKA: Ne, rekla sam vam ve}. Ima li mo`da ne{to intere-
santno?
JANKO: Ne. Pitam prosto onako.
RANKA: Ah! Mo`da ga nikad ne bih razumela da mi vi niste
otvorili o~i.
I Ranka po~ne nervozno da {etka.
JANKO: Sami ste ih otvorili. Ja sam vam samo pomogao... Re-
cite, danas niste primetili ni{ta sumwivo? Niko se
nije motao oko ku}e?
RANKA: Ne, nije... Pa`qivo sam posmatrala... Nije bilo ni
jednog {pijuna.
Janko oprezno izviruje kroz prozor. Okre}e se prema Ranki.
JANKO: Lepom razgovoru nikad kraja, ali vreme je da se ide.
RANKA: Kuda?
JANKO: Odlazim, gospo|o!
RANKA: Ne razumem.
JANKO: Zar vam nisam rekao? Ah, rasejanost! Senilnost! Odla-
zim, gospo|o, sa prijateqem iz {kolskih dana. Hvala
vam na svemu. Sve je bilo tako divno. Vi naro~ito.
Nikada vas ne}u zaboraviti.
RANKA: Kakva je sad to {ala?
JANKO: Ne, madam, ovog puta stvarno nije {ala.
Janko ulazi u kujnu. Ranka, ne mi~u}i se s mesta, gleda za wim. Janko se
vra}a obu~en u zimski kaput. Nosi svoj drveni sanduk.
JANKO: Jo{ jedan pogled na vas, na ovaj krasni kutak i... onda...
zbogom... Daqine zovu. Dajte ruku da vam poqubim!
Qubi Ranki ruku. Ona kao da ni{ta ne shvata.
46 Aleksandar Obrenovi}
RANKA (Prene se):
Kako tako odjednom?! Zar ni Luku ne}ete da sa~ekate?
JANKO: @ao mi je ne}u mo}i. Prijateq ve} nervozno pocupkuje
na stanici. Ne smem da zakasnim.
RANKA: Isprati}u vas.
JANKO: Ne, ne `elim nikakve ispra}aje, suze i sli~no! Ne
podnosim tu`ne rastanke.
^uje se kqu~ u bravi. Janko se trgne. Vrata se otvaraju i u wima se
pojavquje Luka. On se umorno nasloni na dovratak i }utke zuri preda se.
Ranka mu pritr~i. Janko je malo zbuwen.
RANKA: [ta ti je? [to }uti{? Govori! Ta reci ne{to!
Luka zatvara vrata.
LUKA (Umorno pro{ap}e):
Uspeh... Potpun uspeh...
RANKA: [taaaa?
LUKA: Svi su mi ~estitali... Svi!... Revolucionarno otkri}e,
ka`u...
JANKO: Eto! Govorio sam ja! ^estitam! Ni svom uspehu se ne
bih toliko radovao.
Ranka zagrli Luku i obaspe ga poqupcima. Luka se nemo}no brani.
Poku{ava da sakrije suze. Janko se neosetno pribli`ava vratima.
RANKA (Grcaju}i od radosti):
Mili moj!... Genije moj! ^estitam! Oprosti mi za sve!
Sad si veliki ~ovek!
LUKA: To nije va`no... Ipak }e svet imati neku vajdicu od
mene. Eto.... dokazao sam da nisam tek onako na zemqi...
RANKA (Zabrinuto):
[ta ti je? Jedva govori{.
LUKA: Tako sam umoran... prazan...
Luka seda. Ranka ga gleda kao Boga. Miluje mu kosu.
JANKO: Tako to uvek biva posle velikog uspeha...
LUKA: Kad su mi saop{tili da sam uspeo ja ni{ta... Ni
osmeh. [ta misli{, {ta bi vredelo novo da izmislim?
Pronalaza~i 47
RANKA: Polako! Odmori se najpre! Sad oni tvoji u po{ti mogu
da ti pqunu pod prozor.
LUKA: Eh...
Ranka uzima {al, stavqa ga Luki oko vrata. Povu~e Luku za u{i.
RANKA: Sre}an ro|endan!
JANKO: Sre}an ro|endan!
LUKA (Zbuweno):
Kakav ro|endan?! ^iji ro|endan?
RANKA: Tvoj, rasejanko moj! ^etrdeset tre}i.
LUKA (Iznena|eno):
Nije mogu}no! ^etrdeset tre}i?! Danas?!
RANKA: Sama sam isplela {al.
LUKA (Iskreno, razne`eno):
Divan je! Hvala ti!
(Poqubi Ranku)
JANKO: Suze mi naviru na o~i, tako je dirqivo. Daqine zovu!
Jo{ jednom hvala na svemu i zbogom.
LUKA (Tek se sad trgne iz zanosa):
[ta mu je?
RANKA: Zamisli, ho}e da nas napusti!
JANKO: Da. Odlazim sa prijateqem.
LUKA: Ma on se to {ali...
JANKO: @ao mi je... moram da odem... Uostalom, ja vam vi{e
nisam potreban... Luka je sad slavan ~ovek... i moja mu
pomo} nije potrebna.
LUKA: Ne pri~aj gluposti! Nema ni govora o odlasku! Najpre
moramo da proslavimo ovaj uspeh, a onda }emo
zajedni~ki da se bacimo na nove pronalaske. Zar mi-
sli{ da ja napu{tam prijateqe ~im postignem kakav
tri~avi uspeh?... Ostaje{ tu!
Janko se povla~i pred Lukom.
JANKO: Ne! Bilo mi je veoma prijatno, ali... Sre}an ostanak!
Pisa}u! Dovi|ewa! Sandu~i}u moj, hajdemo u maglene
daqine!
48 Aleksandar Obrenovi}
Luka mu prepre~i put. Ranka stane do Luke.
LUKA: Ne, ne dopu{tam da ode{! Mora{ da ostane{ sa nama!
RANKA: Ne mo`emo da `ivimo bez vas!
LUKA: Da! Tako je! Skidaj kaput! Ostavqaj kofer!
JANKO: Moja odluka je neopoziva! Pustite me! Zakasni}u na
voz!
Janko poku{a da zaobi|e Luku i Ranku, ali se oni stalno pomi~u pred
wim i tako mu prepre~uju put. Luka i Ranka najzad uhvate kofer i ho}e
da ga otmu od Janka. On vu~e na svoju stranu. U trenutku plane.
JANKO: Ta pustite... |avoli! Pustite!
U otimawu kofer padne na pod i otvori se. Iz wega ispadnu hrpe
nov~anica. Sve troje odjednom stanu kao uko~eni, svi zure u nov~anice.
LUKA: [ta... {ta je to?... Novac?! Pun kofer novca! Otkud ti
toliki novac?... Ne... ne... Nije mogu}no... Kli{ea! To...
to je taj va{ izum?
RANKA: Gospode! Falsifikator u ku}i! Gospode!
JANKO: [ta se sad pravite? Zar vam nisam govorio da sam
falsifikator? Zar sam vas lagao? Nemojte se uzbu-
|ivati!... Sedite!... Odahnite!... Eto, da ste me pustili
da odem na miru, sve bi bilo u redu. Sve jedno. O svemu
}emo se lepo dogovoriti.
Ranka i Luka sedaju. Poslu{no, kao automati.
RANKA: Ne... ne verujem... To bi bilo u`asno... Falsifikator!...
Ne, to je svirepa {ala...
JANKO: Vi{e puta sam poku{avao da vam objasnim, zar nisam?
A vi niste hteli da mi verujete. Da, da... Dana{wi svet
je vrlo nepoverqiv. Ah, gde su ona vremena kad je re~
ne{to zna~ila! No, dobro... Ja sam, dakle, falsi-
fikator, genijalni falsifikator... Tome sam posvetio
svoj `ivot. Hm, {ta velite kako pravim ove pare?
Velemajstorski! Da ili ne? Da!
RANKA: Luko, on se opet {ali.
JANKO: E, jeste vi neka ~udna `ena! Zar ne verujete svojim
ro|enim o~ima?
RANKA: Vi niste falsifikator!... Dosta mi je va{ih {ala!
Odlazite!
Pronalaza~i 49
JANKO: Ne, madam! Ostajem. Evo mog predloga: ja }u praviti
novac, a vi }ete ga rasturati... Deli}emo na ravne
delove...
LUKA: I... i onaj novac... onaj dug kad ste mi vra}ali... i to je
bio la`an novac?
JANKO: Ne. Bio je pravi. Dobio sam ga u zamenu za la`ni.
Prijateqima ne podvaqujem.
LUKA: Nisam va{ prijateq! Nismo va{i prijateqi!
JANKO: Za{to ne biste bili? Jatakovali ste mi! Skrivali me
od vlasti. Sad ne mo`ete nazad. Dakle, delimo na tri
dela?
Luka naglo ustane.
LUKA: Pronalaza~! Trebalo bi da te... Napoqe iz moje ku}e!
Nosi tu svoju prqav{tinu!
JANKO: Za{to me terate, kad mo`emo da `ivimo lepo kao do
sad?
Luka stane pred vrata.
LUKA: A ne! Ne dam ti da ode{! @eno, zovi miliciju!
RANKA: Luko!
JANKO: Niste vaqda poludeli, gospo|o, ~emu milicija?
RANKA: ]utite! Ne poznajem vas, ne vidim vas!... Za{to ste
do{li k nama? Za{to ste sve upropastili? Kako smo
divno `iveli dok vas nije bilo!
LUKA: Da. @ivot si nam upropastio. A tako nam je bilo lepo
bez tebe. Miliciju!
JANKO: Ne `urite, madam!... Potrudite se da me razumete!...
Verujte mi!... Od samog ro|ewa `eleo sam da `ivim
po{tenim `ivotom... ali mi to nikada nije polazilo za
rukom... Tja! Qudski ideali... su nedosti`ni... Da ili
ne? Da.
LUKA: Opet po~iwe neku pri~u... Miliciju!
JANKO: Gospo|o! Madam! Luko! Kriv sam pred vama, prizna-
jem... Dajte mi priliku da se popravim! [ta imate od
toga {to }ete me oterati u zatvor? Razmislite!... Ako
mi pomognete, ima}ete zahvalnost jednog pokajnika.
Ima li {ta lep{e od toga?
50 Aleksandar Obrenovi}
LUKA: Dosta!
RANKA: Ni re~ vam ne verujem.
JANKO: Nemojte me odati!... Imam ja dosta i pravog novca... Re-
cite, koliko tra`ite!
RANKA: Ne govorite tako! Ne govorite! Mi nismo...
JANKO: Da}u vam sve, ~asna re~!
LUKA (Ranki):
Takvo |ubre od ~oveka nas je u~ilo kako da uredimo
svoj `ivot! Pfuj!
Janko `ivne.
JANKO: Pa zar vas nisam nau~io? Zar vam nisam pomogao?
(Luki)
Ko te je bodrio da istraje{ u radu? Misli{ li da bi
uspeo da napravi{ motor da nije bilo mene? [ipak! Ti
si moj du`nik!
RANKA (Kroz suze):
[to niste najpre sebe nau~ili da `ivite?
JANKO: Da sam mogao, u~inio bih to, gospo|o!... Ure|ivati
tu|i `ivot, davati savete ni{ta lak{e... Dakle,
sporazumeli smo se. ]uta}ete?
Luka nervozno kr{i prste. Ranka pla~e.
LUKA: @eno, zovi miliciju!
Ranka neodlu~no po|e.
JANKO: Ne! Zar genija u zatvor? Ne?
(Janko potr~i Ranki i po~ne da joj qubi ruku)
Ne, molim vas!... Prekliwem vas! Ne}u u zatvor! Meni
je tamo... neprijatno... Pomozite mi da se popravim!
Ranka malo zastane, Janko padne na kolena.
LUKA: Crve!
(Ranki)
Miliciju, {ta ~eka{?! Po`uri! Odlazi, kad govorim!
JANKO: Brani}u se! Ne dam da moj talenat propadne u zatvoru!
RANKA: Ja se bojim.
LUKA: Ne brini! Idi!
Pronalaza~i 51
Luka ga {~epa i gura prema kujni. Janko se brani, ali je Luka mla|i i
spretniji. Luka ugura Janka u kujnu i zakqu~ava vrata. Janko lupa u
vrata.
LUKA: Tako. Sad je siguran. Samo ti lupaj! Ne}e{ dugo!
(Ranki)
Idi!
RANKA: Idi ti!
LUKA: Ne, prevari}e on tebe. Idi!
RANKA (Polaze}i):
Stari izgubqeni ~ikica... Ubio me je...
Ranka odlazi. Janko prestaje da udara po vratima. Pauza. Luka nervozno
pocupkuje. Gleda kroz prozor.
JANKO (Iz kujne):
Ko vas je nau~io da se volite? Ja! Da nije bilo mene,
pojeli biste jedno drugo... Nezahvalnici!
LUKA: ]uti!
JANKO (Iz kujne):
Va{a sre}a, uspeh... Sve je to moje delo... i sad ja u
zatvor! O, pravdo, pravdo, nigde te nema!!
LUKA: Nisam ja kriv {to si bitanga. Ja se pokoravam zakonu.
JANKO (Iz kujne):
Divota! Ako me uhapse, nesta}e va{e qubavi... Opet
}ete se mrzeti.
LUKA: Za mene je zakon najvi{i zakon.
JANKO (Iz kujne):
Bi}ete nesre}ni do kraja `ivota.
LUKA: ]uti! ]uti!
JANKO (Iz kujne):
Za{to da me nosite na savesti? Zamisli, {ta }e re}i
svet? Poslali dobro~initeqa u zatvor? Prezre}e vas!
LUKA: Ja ho}u da budem ~ist pred zakonom.
JANKO (Iz kujne):
Ti dobro zna{ da sam genije... Zato i ho}e{ da me
strpa{ u apsu. Boji{ se konkurencije.
LUKA: Koje{ta!
52 Aleksandar Obrenovi}
JANKO (Iz kujne):
Ako me uhapse, nikad vi{e ne}e{ mo}i ni{ta da
izume{... To ti ja prori~em!
LUKA: Tako ti... Prestani!
Luka pogleda kroz prozor.
JANKO (Iz kujne):
Pustite me!... Ozbiqno, {ta tra`im ja u ovoj ku}i?
Razmisli!
(Luka kr{i prste. Pauza)
Bezdu{nici... Oh, za{to sam bio dobar prema vama?
Zakon vam je najvi{i zakon... A {ta je sa qubavqu
prema ~oveku?
LUKA: Umukni, sotono!
(Posle kolebawa)
Ako ti je tamo zagu{qivo, otvori prozor!
JANKO (Iz kujne):
Hvala. Vidik je lep, vazduh sve`, ali je prili~no
visoko... Tja! Kao da ~ujem prole}ni `ubor potoka. Tja!
Tja!
LUKA: Odatle se dobro vidi `elezni~ka stanica! Vidi{ li
je?
Luka sedne. Gleda u nov~anice rasute po podu. Podi`e jednu i razgleda je.
Zgu`va je i baci. Ulazi uplakana Ranka. Luka joj pri|e.
RANKA: Idu...
LUKA ([apatom):
Pustio sam ga da odmagli... ali mi smo ~isti...
RANKA: Odmaglio? Pao je ta~no pred nas. Kao s neba...
Luka zine od ~uda. Ulaze milicioner i Janko. Milicioner pridr`ava
Janka koji pomalo {epa.
JANKO: Molim... molim, samo ne`no i ose}ajno!... Nogu sam
u{inuo.
Milicioner pogleda na pod.
MILICIONER: Ovo je tvoja majstorija?
JANKO (S ponosom):
Da, moje `ivotno delo.
Pronalaza~i 53
(Milicioner se sagne, uzme jednu nov~anicu, razgleda je
i prsne u smeh)
Za{to se smejete?
MILICIONER: Ej, i ti si mi neki falsifikator!
JANKO: [ta zamerate mom radu?
MILICIONER: Kakav rad?! Nikad nisam video ovako lo{e falsi-
fikate. Amater!
JANKO: Nemojte da vre|ate!
MILICIONER: Evo, da pitamo koga god ho}ete!... Mazarija...
JANKO: Moj rad je prvoklasan! Ni Narodna banka ne mo`e
boqe da napravi.
MILICIONER: ]uti, bre, {ta pri~a{!
JANKO: (Luki i Ranki)
Molim vas, ne dozvolite mu da vre|a moje remek-delo!...
On je svirep! Recite da niko od mene ne ume boqe...
Vidite vi taj kvalitet!
Luka i Ranka gledaju nov~anice.
LUKA: Ne razumem se ja u pare.
MILICIONER: [ta ima tu da razumete?! Pogledajte samo boqe! Ma-
zarija!
LUKA: Stvarno... boja im nije ba{ naro~ita!
JANKO (Iskreno zapla~e):
La`ete! La`ete! Ho}ete da me unizite! Ja sam star
~ovek... Sa mnom treba ne`no... O mom `ivotnom delu
tako... tako gruba kritika... To je odli~an rad, pri-
znajte! Molim vas!
MILICIONER: Pih, pla~e.. Mu{karac! Krpa! Prestani! Ima}e{ do-
sta vremena za pla~... Ti~ice!
(Luki i Ranki)
Hvala vam {to ste nam pomogli. Sigurno ste u da-
na{wim novinama pro~itali poternicu?
LUKA: U novinama? Ne, danas ih nisam ~itao... Slu~ajno smo
otkrili...
MILICIONER: On vam je mustra i po... Nekad je bio glumac... a posle...
Poreznik, {ofer, gorose~a... Sva{ta. Zavodnik...
54 Aleksandar Obrenovi}
LUKA i
RANKA:
Zavodnik?
MILICIONER: Pet puta se `enio, a nijednom se nije razveo... Troje
dece... Hoh{tapler, kockar, provalnik i falsifika-
tor... Vi{e od petnaest godina proveo je po kazneno
popravnim domovima...
JANKO (Slomqeno):
Dosta!... Pojedinosti nisu va`ne...
MILICIONER: ]ut! Otkad ga tra`imo! Pobegao nam je kad smo ga
sprovodili na su|ewe... Ali sada ne}e!
JANKO (Kroz suze):
Priznajte... da je moj rad majstorski!... To je moje `i-
votno delo. Pa ako ono nije dobro... pa {ta mi ostaje?
Molim vas, priznajte!... Unesite poeziju!
MILICIONER (Luki):
Ni{ta nemojte dirati! Inspektor }e odmah do}i radi
uvi|aja.
(Janku)
Polazi!
(Po|u)
JANKO: Pardon! Momenat!
(Janko poqubi Ranki ruku)
Madam, moje po{tovawe!...
(Suzbijaju}i suze)
[ta mislite, kakvo }e vreme biti sutra?... Izgleda...
sun~ano sa ki{om...
Milicioner izvede Janka. Zatvori vrata.
Luka i Ranka umorno sednu i tupo gledaju preda se. Nov~anice na podu.
Kukavica na satu objavquje sedam ~asova.
ZAVESA
Pronalaza~i 55