ZAKON JE ZA SVE

ALEISTER CROWLEY

Prošireni komentari na KNJIGU ZAKONA

Aleister Krouli
Izdato sa Uvodom Izraela Rigardija

SADRŽAJ
Telema u devedesetim
Uvod
LIBER LEGIS
Komentari na Liber Legis
Prvi Deo
Drugi Deo
Treći Deo
Dodatak

TELEMA U DEVEDESETIM
Čini što ti je volja neka ti bude sav zakon
Na dan prolećne Ravnodnevnice, 1973. godine, u toku poslepodneva, ušao sam u svoju
sobu za spavanje i rad i zaključao vrata za sobom. U ruci mi je bila mala kopija LIBER
AL VEL LEGIS-a koju mi je jedan prijatelj nabavio u Engleskoj. Kada mi je predstavljao
tu knjigu rekao mi je da je pročitam lagano i pažljivo jer sam je morao uništiti posle
prvog čitanja.
Bila je to najsmešnija stvar koju sam ikada čuo da je rekao, ali nekoliko dana kasnije, dok
sam krstario njenom sadržinom, naišao sam na KOMENTAR, koji je zaista tvrdio -
proučavanje ove Knjige je zabranjeno. Mudro je uništiti ovaj primerak nakon prvog
čitanja.
Šta bi ovo moglo značiti? Šta bi moglo biti tako opasno u ovoj tanušnoj knjizi da se
čitaocu preporučuje da je uništi Nisam imao nameru da uništavam bilo koju knjigu, a
naročito ne poklon od jednog dragog prijatelja, ali odvojio sam malo mira da bih iščitao
knjigu bez prekida.
Ta knjiga je bila potpuna zagonetka za mene. Nisam shvatio nijednu jedinu pojedinost o
kojoj je pisala, ali ona je ipak u meni izazvala takve snažne slike da mi je srce divlje
zalupalo, i izbio mi je znoj. Prvo poglavlje je bilo dražesno, gotovo erotsko. Drugo
poglavlje je bilo više filosofsko. No, Treće poglavlje je u meni pobudilo takav užas da
sam odmah pošto sam je pročitao zalepio sve strane zajedno i zapalio je, pretvorivši
knjigu u pepeo. Dok sam gledao kako se stranice ljušte u vatri sve vreme sam se
zapitkivao kakva je vrsta magike bila u toj malenoj knjizi što me je tako zaplašila. Tada
shvatih da problem nije bio u knjizi već u meni. Moje nesigurnosti i moji strahovi su bili
ono što sam trebao spaliti a ne tekst knjige, koji me je primorao da se suočim sa sobom.
U toku jednog sata ova knjiga je nepovratno promenila moj život, i nisam se smirio dok
nisam našao drugi primerak.
Moj kolega, Dr. Hajat, imao je sasvim suprotnu reakciju. Njegovo prvo čitanje je bilo
radosno i ekstatično iskustvo.On je najzad otkrio Svetu Knjigu koja je dala logički izraz
njegovim ličnim filosofskim i duhovnim aspiracijama. On je odmah uvideo ono za čega
bi meni trebalo nekoliko godina da spoznam, tj. da je ta knjiga bila deklaracija
nezavisnosti ljudske duše, i da je nudila ključ za oslobođenje planete.
Knjiga Zakona objavljuje Novo Doba i novu formulu življenja zasnovanu na Istinskoj
Volji (ili prirodi pojedinca). Nema zakona nad čini što ti je volja. Spiritualna formula
robovskih religija Starog Doba je mrtva. Popularnost tzv. pokreta Novog Doba
predstavlja najočitiji mada najnevažniji pokazatelj da milenijum rađa potpuno nove i
slobodnije načine života, ljubavi i obožavanja.
Telema je religija, no uspostavljanje potpune slobode pojedinca čini je različitom od svih
ostalih religioznih sistema. Knjiga Zakona jeste naš Sveti Spis, ali niko se ne osuđuje da
je tumači drugima.
Telema nije samo religija, pa ipak svake godine sve više i više crkava prihvata Zakon.
Telema nije jednostavno Bratski Red ili Magičko Društvo, ali ipak i dalje smo svedoci da
mnogi najslavniji Magički Redovi starine prihvataju Zakon Teleme i svoje rituale
reorganizuju u skladu sa njim.
Telema ne vrši preobraćenje! Pa opet, broj članova telemitskih organizacija širom sveta
je enormno porastao u poslednjoj deceniji, i hiljade ljudi ponosno sebe naziva
telemitima.
Kao što bi uveliko mnogi ljudi hteli da misle, sve to nije rezultat neke zavere ili armije
dobro disciplinovanih fanatika. (Telemiti po prirodi nisu dobri u sprovođenju naredbi).
To je pre rezultat samog Novog Doba, Doba Krunisanog i Osvajajućeg Deteta. Potvrda
za tu tvrdnju se ne može naći u broju novih telemitskih crkava ili magičkih organizacija.
Pravi telemitski barometar ogleda se u izazivačkim pogledima današnje dece Novog eona
koja precizno vide kroz glupost i licemerje propadajućih autoriteta i institucija.
Naše vreme je sada, kada je priroda u stanju da podnese više genija nego ikada pre. Ovo
je vreme za mlade, čija buntovnička priroda govori u prilog ljubavi čoveka. Religiozni
sistemi, koji su prethodili Telemi, najvećim delom su bili upereni protiv ČOVEKA. To se
najviše vidi po njihovoj borbi protiv nauke, koja je metod i sila koja omogućava Čoveku
da preuzme kontrolu nad sopstvenim životom. Nauka ili znanje je neprijatelj svih
robovskih religija. Njeno temeljno stanovište je neposlušnost dogmi i tradiciji. Istinska
nauka o Volji jeste Telema. Ona je izraz eksperimentisanja i revidiranja koje buntovnička
i reakcionarna omladina današnjice smatra svojim nasleđem.
Mi, stariji telemiti, ovde smo da bi pomogli omladini da prozre laži ropstva, a naročito
one koje su ispleli akademici i profesionalci. Ni roditelji a ni vlasti ne mogu više
zaustaviti Telemu, ali mladi ljudi još uvek traže vođstvo među "obrazovanima" i
"znalcima". Naš savet mladima je da nikada ne veruju nikom ko živi kao konformista.
Nikad ne verujte nekom sa nameštenjem ili titulom. Zapravo, ako ste dovoljno hrabri da
izvodite sami svoje vlastite eksperimente, nema potrebe da verujete bilo kome. Telema je
uvek rezultat vršenja vlastitog posla.
Ljubav je zakon, ljubav u skladu s voljom.
Lon Milo DuQuette i Cristopher S. Hyatt, Dr. Phil.
Los Angeles, Kalifornija, 1991. g. e. v.

U SPOMEN ALEISTERU CROWLEY-JU

Godine 1920., Aleister Krouli je osnovao svoj Manastir Teleme u selu Čefalu, na Siciliji.
Tamo je napisao svoj komentar na Knjigu Zakona. To umnogome predstavlja
najznačajniji i najmoćniji dokument koji je on ikada napisao. U komentaru je prvi put
zabeležio, donekle iscrpno, svoje osnovne stavove po pitanjima seksa i ljubavi. Nikad pre
toga on nije preduzeo ništa slično. Istina, tu i tamo su postojali neki pojedinačni izleti u
dotične teme, ali neki opširniji opis doktrine koja mu je, u neku ruku, bila prirasla za srce,
nekako je stalno izmicao, uprkos njegovoj opsežnoj književnoj produkciji.
I.

U svojoj knjizi Magika bez suza (St. Paul: Llewellyn publications, 1971.), Krouli je dao
dosta važnih, iako kratkih napomena o trojstvu seksa, droge i religije. Njegov komentar je
u stvari sistematska razrada sva tri predmeta, uz temu nasilja, koje je tek u skorije vreme
izbilo na naslovne strane u čitavoj zemlji. Na primer, pišući o seksu, Krouli s ushićenjem
piše:

Mi telemiti nismo robovi ljubavi. "Ljubav u skladu s voljom" je Zakon. Mi odbijamo da

posmatramo Ljubav kao nešto sramotno i ponižavajuće, kao rizik za telo i dušu. Mi ne
želimo da je prihvatimo kao predaju božanskog animalnom; za nas ona je sredstvo
pomoću koga se životinja može pretvoriti u Krilatu Sfingu, koja će uzneti čoveka visoko,
u Stanište Bogova.

Naša današnja stanovišta o seksu, koja je on neprestano napadao, iracionalna su. Vrhovni
Sud Sjedinjenih Država definisao je pornografiju na takav način da se pisanje o seksu i
seksualnom aktu može odobriti samo ukoliko ono ne pobuđuje lascivna ili seksualna
osećanja. Pisano delo mora biti podređeno diktatima opštedruštvenog značaja i
umetničkog ukusa, što je u osnovi seksualno - negativno gledište. Takvo pravno rešenje
liči na izreku da je za jednog pisca zakonski obavezno da opisuje gurmansku hranu ili
kvalitetnu kuhinju, a da pri tom ne sme da mu stimuliše ili da izaziva vodu na usta,
odnosno da pisac može opisivati lepotu grčkih ostrva i čistotu neba i vazduha, ali jedino
na taj način da nijednog čitaoca ne obuzme želja da tamo otputuje. Ništa od ovoga nema
nikakvog smisla. Ako bi neka žena čitala neki modni magazin koji opisuje nove haljine, a
ne bi osetila da treba da kupi novu garderobu, u tom slučaju napis u magazinu sasvim
očito ne bi uspeo da postigne efekat, i magazin bi propao.
Mladi savremeni pisac, Mark Gercon, nedavno je napisao da je najizrazitija karakteristika
buntovništva mladih ljudi protiv seksualnih shvatanja odraslih verovatno praktično
totalno odbacivanje tradicije od strane mnogih iz njegove generacije. On dalje nastavlja,
da ljude iz te generacije karakterišu njihova psihološka opredeljenost, potreba da budu
uključeni, kao i svest da bit života čine međuljudski odnosi. On oseća da prihvatanje
sadašnjih društvenih vrednosti vodi emocionalnoj izolaciji. Stoga nije neobično da
mnogo mladih ljudi sa takvim ogorčenjem reaguju na društvom uslovljenu seksualnu
frustraciju. Čak je i brak, koji društvo nudi kao odgovor na njihove probleme, na udaru
kritike. Brak, kako sada izgleda, teško da može biti taj odgovor.
U pogledu sledeće teme, droge, Krouli u svom komentaru propoveda:

Zato oni (puritanski robovi) beže u alkohol i droge, kao u anestetička sredstva u
hirurškoj operaciji introspekcije.
Žudnju za tim stvarima uzrokuje unutrašnja muka, koju njihova upotreba otkriva ropskim
dušama. Ako ste istinski slobodni, možete uzeti kokain isto tako jednostavno kao i solicu.
Ne postoji bolji grubi test karaktera nego što je njegov stav prema drogama. Ako je
čovek jednostavan, neustrašiv, živahan, on je u redu; neće postati rob. Ali ako se boji, on
je već rob. Neka svi na svetu uzimaju opijum, hašiš, i ostale droge; oni koji su skloni
njihovoj zloupotrebi bolje da su mrtvi.

Ovo može, ali i ne mora biti valjano rasuđivanje. Marihuana, i možda lizergična kiselina
(LSD), mogu se uzeti bez opasnosti od fizičke zavisnosti. Ovo rasuđivanje malo vredi u
slučaju heroina i morfina. Činjenice su isuviše očigledne u društvenom rasulu današnjice.
Sam Krouli se nekoliko godina pred kraj svog života borio da se oslobodi zavisnosti od
heroina, ali bez uspeha. Heroin mu je prvobitno prepisao jedan lekar, 1919. god., radi
lečenja bronhijalne astme. Mnogo toga napisanog u prethodnom odlomku moralo bi biti
odbačeno kao beseda koja dobro zvuči, a ne činjenica, koju je Krouli napisao za vreme
svog sopstvenog trovanja heroinom.
Uporedite još jednom ovo sa nekim Gerconovim razmišljanjima na istu temu. Njegovu
knjigu Čitav svet bdi (Njujork, Paperback Library, 1970.) trebalo bi čitati kao dodatak
Kroulijevom komentaru.
Današnja reakcija na popularne psihedelične droge na Zapadu ukazuje da čovek oseća
kako on, dok nije počeo da koristi te droge nije bio svestan vlastitog života u celosti.
Kumulativni efekat psihedelične egzaltacije jeste doživljaj veće svesnosti (drugim
rečima, veće otvorenosti i sklonosti za opažanjem) lepote kao sastavnog dela života.
Opšta reakcija je da uživalac droge shvata da, uprkos luksuzu, udobnosti i preimućstvima
moderne kulture, njeni učesnici propuštaju veliki deo čari i zadovoljstava koje bi mogli
iskusiti.
Prema narko-ideologiji, unutarnji psihički svet postaje senzitivniji, sličniji čulima.
Pokloniku je jasno da mentalne asocijacije bivaju oslobođene prinuda koje im nameću
kulturni obrasci. Sećanja i osećanja, obično potisnuta, bivaju oslobođena. Univerzitetska
generacija koristi droge kao sredstva za unapređivanje samo-analize, koja je namenjena
da iskoreni samouništavajuće engrame što ih je ostavilo masovno društvo.
Religija se u Kroulijevom komentaru razmatra na sledeći način:
 Ne treba da postoje neki propisani hramovi za Nuit i Hadita, jer oni su neizmerljivi
i apsolutni. Stoga naša religija, za narod, predstavlja Kult Sunca, koji je naša posebna
zvezda Tela Nuite, od koga, u najstrožem naučnom smislu, potiče ova zemlja, smrznuta
iskra Njega, kao i čitava naša Svetlost i Život. Njegov namesnik i predstavnik u
animalnom svetu je Njegov srodnički simbol Falus, koji predstavlja Ljubav i Slobodu.
Ra-Hoor-Khuit, poput svih pravih Bogova, otuda označava solarno-faličko božanstvo...
Svi činovi koji pobuđuju božansko u čoveku pogodni su za ritual invokacije.
Religija, po shvatanju bednog puritanca, sasvim je suprotna od svega toga. On-ono
kao da želi da ubije svoju dušu zabranjujući tako svaki način njenog izražavanja, i svaku
praksu koja je može nagnati da se izrazi. Do đavola sa tim Verbotenizmom!
Konkretno, neka pokrenem sve muškarce i sve žene, zbog toga što su oni Zvezde! Pazite
dobro na ovaj sveti stih!
Istinska Religija je, u izvesnom smislu, opijanje. Na mnogim mestima se kaže da
opijamo ono najunutarnjije, a ne najspoljnije; ja, međutim, smatram da bi reč "vino"
trebalo uzeti u njegovom najširem smislu, u značenju onoga što otvara dušu. Klima,
zemljište i rasa menjaju uslove; svaki muškarac ili žena moraju pronaći i izabrati pravi
oblik opijanja. Tako hašiš u ovom ili onom obliku izgleda da odgovara muslimanima,
idući sa suvom, vrelom klimom; opijum je u redu za Mongole; viski za tvrdokorni
temperament i vlažnu i hladnu klimu Škota...
Religiozna ekstaza je nužnost za ljudsku dušu. Tamo gde se ona postiže uz pomoć
mističnih praksi, direktno, kao što bi i trebalo, ljudi nemaju potrebu za zamenom...

Krouli bi ovome dodao da je čista vodka idealna za manično-depresivne Ruse, za njihove

ledeno-hladne klimatske uslove, a rum pogodan za područje Kariba i Polinezije.
Samo po sebi se razume da Krouli piše direktno za današnju mladež. Ovaj komentar
mora biti suprotstavljen Gerconovoj kritici religije, onako kako se ona vrši danas u
Americi.
Religija u američkom društvu, kao što oseća Gercon, počela je da bude u tolikoj meri
licemerna, da mladi ljudi smatraju da mogu dobiti više ako se okrenu religijama drugih
kultura. Bog kakvog ga odrasli prikazuju ovoj generaciji nema dubine u sebi. To je Bog
koga su roditeljima podarili njihovi roditelji, pre njih, koji su stupili na scenu sa
fundamentalizmom devetnaestog veka. Međutim Bog koji je dat roditeljima te generacije
u vreme njihovog detinjstva nije se uspeo uklopiti u američko društvo posle drugog
svetskog rata. Iako veliki deo roditelja nije bio sposoban da odbaci religiozna ubeđenja
svog detinjstva, na neki način se mogao potruditi da uskladi svoje socijalno ponašanje sa
sekularnom, potrošački-prestižno usmerenom kulturom 50.-tih i 60.-tih godina. Ova
generacija je uočila i odbacila ambivalentnost religioznih vrednosti odraslih, u liku
njihovih roditelja.
Isto tako, u odnosu na nasilje, Krouli slikovito izražava svoje mišljenje ovako:

Borite se! Borite se kao džentlmeni, bezazleno, jer borba je najbolja igra na
svetu, a ljubav druga po redu! Ne klevećite svog neprijatelja, kao što bi novine
želele da radite; samo ga ubijte, i onda sahranite uz sve počasti. Nemojte stalno
vikati "Faul" kao neki petorazredni bokser. Ne hvališite se! Ne kmečite. Ako ste
dole, ustanite i udarite ponovo! Borbe takvog tipa stvaraju brza prijateljstva.
Da li je Krouli bio spreman da se i sam tako bori - umesto da samo propoveda borbu!
Duž drugog poglavlja ovih komentara, i samo mestimično u trećem, pojavljuje se ponovo
tema, zapravo horsko ponavljanje u refrenu "Hrišćane lavovima". On ovde izražava svoj
krajnji prezir prema hrišćanstvu u svim njegovim vidovima, prezir koji potiče iz
njegovog rano ispoljenog revolta prema ekstremnom fundamentalizmu Plimutske Braće,
vere njegovih roditelja. "Moja prva primedba Hrišćanstvu", piše on ovde, "odnosi se na
Isusa koji je "blag, pokoran i nežan", pacifista, ubeđeni protivnik rata, Tolstojevac,
pasivni buntovnik."
Svaki put iznova, on nastoji, mada uzdržano, da napravi izuzetak spominjući katolike u
latinskim zemljama, osećajući da su oni suštinski bili pagani po svom pogledu na svet, da
bi samo nekoliko pasusa dalje opovrgao svoje mišljenje. Protestanti svih usmerenja
potpadaju pod njegovu osudu bacanja lavovima. Jevreji su, takođe, otvoreno osuđeni,
iako on u jednom odeljku tu svoju kritiku ograničava na Jevreje rođene u Americi.
Očigledno da oni nisu dovoljno borbeni da bi odgovarali njegovim standardima. Krouli
nije živeo dovoljno dugo da bi bio svedok šačice Izraelaca koji se nose sa arapskim
nacijama u svom okruženju, što broje na milione. Iako Liber Legis blago prekoreva
muslimane, Krouli još zadržava svoje duboko poštovanje prema, nazovimo je tako,
muževnosti Arapa, njihovoj hrabrosti i okrutnosti. Moguće je da su njegova
homoseksualna iskustva u Sahari snažno uticala na ovakav njegov stav prema njima.
Isto tako, humor predstavljen na ovim stranicama ima u sebi neke veličanstvenosti, ako
ne i razuzdanosti. Iz karaktera napomena teško je prosuditi da li je on nameran, ili pak
nenameran. No, njegovo slavljenje Žene - što će delom zadovoljiti savremeni feministički
pokret, a istovremeno ga i užasnuti - tako je ujedno i prekomerno komično i rečito, da bi
ono trebalo da postane klasika engleskog jezika, koja bi se mogla koristiti kad god je
potrebno govoriti o "lepšem polu". U prvom od tekstova ove vrste stoji:

Otuda zahtev da žena bude "čista", skromna, nežna, estetski lepa i visokog
morala, eterična i neiskusna, a ipak je u stvari poznaju kao lascivnu, bestidnu,
prostačku, ružnih telesnih crta, beskrupuloznu, nepodnošljivo surovu, i fizički i
mentalno. Reklame za "štit - haljine", parfeme, kozmetiku, preparate protiv
znojenja, kao i "tretmane za negu lepote" otkrivaju žensku prirodu onako kako je
jasnim pogledima vide oni koji bi izgubili novac ako je loše procene; a oni se
prezrivo opiru čitanju tih reklama. Njene mentalne i moralne karakteristike su one
koje srećemo kod papige i majmuna. Njena fiziologija i patologija su nepojmljivo
odvratne, one su nezdrava baruština nečistote.
Njen čedni život je život bolesnog majmuna, njen seksualni život život pijane
krmače, a ceo život žene kao majke svodi se na nateklu vreću i otromboljena
vimena.

Nasuprot ovom stoji sledeći tekst:

Nisi ti samo Žena, zakleta cilju koji nije tvoj sopstveni; ti si sama zvezda, i u
sebi ti si cilj za sebe. Nisi ti samo majka ljudi, ili kurva njihova; robinja njihovim
potrebama za Životom i Ljubavi, ne učestvujući u njihovoj Svetlosti i Slobodi;
 štaviše, ti si i Majka i Kurva u ime tvog vlastitog zadovoljstva; Reč koju kazujem
Muškarcu kazujem jednako i tebi: Čini što ti je volja neka ti bude sav zakon!...
Postoji krik na nepoznatom jeziku. On se razleže hramom univerzuma; u
jednoj njegovoj reči je smrt i ekstaza, i tvoj naziv časti, o ti, koja si sama sebi
Prvosveštenica, Proročica, Carica, Boginja čije ime znači majka i kurva!

Međutim, (a to je najvažniji zaključak), svako ko je dovde gajio neke sumnje ili pak
predrasude u pogledu toga šta je Alister Krouli zastupao u vezi ovih pitanja i samog
njegovog života, morao bi tu sada naći izvesno apsolutno razjašnjenje. Ako ni zbog čega
drugog, njegovi komentari koji izlažu njegovu životnu filosofiju predstavljaju značajno
obeležje Kroulijeve književne i spiritualne karijere.
Mudro je imati na umu da je Krouli postao punoletan krajem prošlog veka, kada su
mnogi veoma dobri umovi, ali i mnogi diletanti, napadali uređenje Velike Britanije.
Tamo je ono bilo predstavljeno kraljicom Viktorijom, koju su mnogi smatrali poslednjim
trezvenim bastionom hrišćanskog morala i reda.
Do tog doba još uvek nije bilo psihoanalitičke literature koja bi otkrila kakva vulkanska
sila i vatra gori u dubinama ljudskog nesvesnog. Frojd je počeo da piše, mada uzdržano i
kolebljivo, 1895., i to samo na nemačkom. Bilo je potrebno mnogo godina da se njegove
eksplozivne i razorne ideje infiltriraju u druge evropske jezike, uključujući i engleski, i
dopru do inteligencije.
Dotad je ser Ričard Barton već bio preveo Arapske Noći. Knjiga je sadržavala dosta
učenih fusnota, kao i poduži dodatak, uglavnom o geografiji i distribuciji homoseksualnih
praksi. U prilogu je bilo nekoliko drugih smelih i originalnih ideja, predstavljenih preko
Žute Knjige i sličnih književnih poduhvata.
Međutim, nije bilo jasnog opisa niti konačne formulacije opšte vere u seksualno
oslobođenje, izuzev idealističkih napisa tek nekolicine njih. Čak i 1904. god., kada je
Knjiga Zakona trebala da se pojavi, Evropa i Amerika su još uvek bile vezane teškim
čeličnim lancima judeo-hrišćanskog morala. Bog nije bio mrtav - ne još - uprkos
Ničeovim maksimalnim pokušajima da ga sahrani. Isto tako, velika većina te generacije
nije napravila nikakav složni korak da postojeće moralne i društvene sisteme baci u staro
gvožđe. Istina je da je baš pred II. svetski rat postojao rasprostranjen pacifistički pokret,
no on je bio gotovo sasvim okončan nemačkom invazijom Poljske i japanskim vazdušnim
napadom na Perl Harbur. Tadašnja generacija je, međutim, bila samo pacifistička, i nije
nameravala da formuliše bilo kakav koncept totalnog odbacivanja svog društva,
uključujući njegove korene i temelje.
Tek poslednjih godina, sa pojavom sadašnje generacije - i belaca i crnaca podjednako -
potomaka Bit generacije, ti savremeni standardi su uspešno osporeni i sada su u opasnosti
da budu odbačeni. Seksualna Revolucija i druge pravovremene i značajne knjige koje je
napisao Vilhelm Rajh 30-tih i ranih 40-tih godina ovog veka očito su se, dobrim delom,
bavile ovim izazovom. On je zaista bio pionir u oblasti ovog velikog socijalnog
angažmana, a i danas je uveliko čitan.
Oldos Haksli se može smatrati predvodnikom moderne parade, svojom malenom knjigom
Vrata Percepcije, napisanoj nakon njegovog iskustva s meskalinom. Ta knjiga i iskustvo
nadugačko i naširoko su pokazali svetu da su utvrđeni i konvencionalni stavovi o opštem
načinu života proizvoljni i da bi oni mogli biti transcendirani u čulno i umno proširujuće
iskustvo, inicirano putem određenih droga. Puno drugih pisaca je, ruku na srce, pisalo o
tome dosta pre pojave Hakslija i njegove knjige. De Kvinsi, Ladlou, Bodler, i mnogi
drugi su vršili eksperimente sa psihedeličnim drogama. (Vidi Dokumenti o Marihuani,
ured. Dejvid Solomon; Njujork, Signit Buks, 1966.). Ipak, nijedan od tih ljudi izgleda da
nije izvršio tako značajan uticaj na javno mnjenje kao Oldos Haksli.
Ja sam sklon da prihvatim stav da je, pre nego što su Liri, Olport i Mecner započeli javno
svoje eksperimente sa psihedeličnim drogama, zaradivši time isključenje sa Harvardskog
univerziteta 60-tih godina, tada već bio začet prividno miran, ali neverovatno moćan
pokret, koji se proširio ne samo na Sjedinjene Države, nego i na celu Evropu, i u suštini
na ceo svet. Mada se ne moramo slagati sa lepršavim sloganom "Uključi se, podesi, i
ostavi", Liri ipak zaslužuje velike pohvale za svoje herojske napore što je izneo
nepopularne činjenice o obrednoj upotrebi droga, nezavisno od toga koji su bili njegovi
motivi.
Izgleda da se on, više nego bilo ko drugi, približio stavovima Alistera Kroulija, gotovo do
identičnosti. Ne tako davno, ja sam napravio neka poređenja ove dvojice u delu Valjaj taj
kamen (St. Pol, Minesota, Llewellyn Publications, 1969.). Zaista, dok sam čitao Lirijev
intervju sa jednim od urednika časopisa Plejboj, pre nekoliko godina, izgledalo mi je kao
da čujem obrise Kroulijevog govora pre pola veka. U tom intervjuu Liri je izložio ne
samo mogućnosti transcendentalnog iskustva upotrebom marihuane i drugih droga, već
takođe i njihovu tendenciju da oslobode seksualne nagone i osećanja, što je bio razlog, po
mom mišljenju, za otpor od strane društvenog poretka.
Ne bi trebalo u ovome da se shvati kao da ja odobravam nediskriminativnu upotrebu
droga - svakako ne onih droga koje su označene kao "tvrdi" narkotici. Što se toga tiče, te
droge sigurno nisu namenjene da bi se mladi ljudi njima igrali, kao ni stariji. Inteligentna
upoznatost sa načinom upotrebe, svrhom i farmako-dinamikom psihedeličnih sredstava
još uvek je zadržana za one dovoljno stare da bi ih koristili ozbiljno. Inače, to može
rezultirati velikim i narastajućim brojem psihotičnih slomova - dovoljno teškim u ovo
vreme - koji proizlaze iz spontanih erupcija iz nesvesne psihe, čije granice su nehajno
otvorene neznalačkim petljanjem. Opasnosti su dovoljno stvarne, i potreba da iste budu
ocenjene, ali takođe i potreba da se izvrši procena psihološke stabilnosti korisnika. Sa
takvim znanjem i sa odgovarajućim (tj. obučenim ili profesionalnim) nadzorom,
eksperimenti se mogu izvesti sa ciljem da se odredi koliko duboku samospoznaju i
percepciju je moguće ostvariti.
Ja ne poričem činjenicu da je savremena upotreba droga uzrokovala mnogo katastrofa.
Skepticima preporučujem da posete neku od mentalnih bolnica. Uveren sam da mora biti
na hiljade neobaveštenih korisnika koji su pali u psihičku katastrofu. Oni su osuđeni da
budu mnogi koji su, iz ovog ili onog razloga postali žrtve pobune. To je cena koja na
žalost mora da se plati.
Ako su marihuana i lizergična kiselina, sa nesrećama koje ih prate, sredstva za otvaranje
čitave nove generacije "kultu okultnog", kako je to jednom prilikom nazvao Rolo Mej,
onda je to odista vrlo niska cena koja se mora platiti. Razmotriću ovde Kroulijevo
gledište. Ako su neki ljudi savladani, i ako umru, ili budu ubijeni, u tom slučaju su oni
prosto gotovi za ovu inkarnaciju, i slobodni su da nastave svoju borbu za slobodu u
narednom životu. Ljudski razvoj se mora sagledati ne samo sa aspekta ovde i sada, što je
sasvim bitno, već isto tako i sub species eternitatis.
 Nikada duh nije rođen,
Duha više nikad biti neće.
Nikad je bilo doba kada toga nije bilo,
Kraj i početak su samo sni.
Nerođen, nesmrtan i nepromenljiv
Ostaje duh zanavek;
Smrt ga nije nimalo dotakla,
Ipak, mrtav se čini njegov dom!
Ser Edvard Arnold
Nebeska Pesma

Vredi citirati direktno odlomak iz dela Čitav svet bdi, jer mladi autor u vezi sa tim ima da
doda nešto od najveće važnosti:

Marihuana nije pronađena 1965. Ona je prastara. Čak i u Americi ona je decenijama
korišćena u gradskim subkulturama i u ruralnim područjima, gde inače divlje raste.
Jedina stvar koja je nova jeste veličina otuđenja u beloj, srednjoj klasi, obrazovanoj
omladini i njihovoj otvorenosti prema blagodetima koje duvanje trave daje.
Veliki deo nedavne žestoke kritike marihuane rezultat je ne nekog novog i tačnijeg
istraživanja, već pre širenja njene upotrebe u "konvencionalno" društvo...
Nesvesni karaktera mlade kulture, većina starijih smatra da je popularnost marihuane isto
tako prolazna kao i ona nekog novog plesa. "Ah, ta deca!" - jedna starija gospođa mi je
doviknula. "Svakih nekoliko meseci neki novi ples, ili nova muzička grupa. A sada i
droge. Hirovi su prolazni, ali neki od njih su opasni." Ova gospođa je mislila da su droge
nešto što se upravo sada svidelo deci. Samodopadni matorci sede negde u pozadini i
čekaju da trava izbledi poput hula hopa.
Ono što plaši je činjenica kako jadno pripadnici te starije generacije tumače znakove
njihove vlastite kulture. Marihuana je više od jednog prolaznog hira (tj. dima cigarete),
ona je element mlade kulture koji je pustio korenje u tlu psihološkog otuđenja sadašnje
generacije. Biljka se ne može iskoreniti sve dok se duboko korenje nezadovoljstva ne
prepozna. Upotreba droge se neće smanjiti dok god raste otuđenje u kulturi mladih.

Pre nego što napustimo ovu temu o drogama, usmerićemo našu pažnju na neka
istraživanja Dr. Dona Vilsona, koji je 3 godine radio kao zatvorski psiholog u Fort
Livenvortu. Kao rezultat svog iskustva, on je napisao popularnu knjigu Mojih šest
zatvorenika, ali, neka od njegovih pronicljivih zapažanja i zaključaka su, izgleda, prošla
potpuno nezapaženo tokom protekle dve decenije. Na primer, on je napisao sledeće:
"Fizička šteta koju nanose fenobarbitolna jedinjenja je podmuklija i većeg je obima od
one od strane opasnih droga o kojima se vode rasprave." Što se tiče, pak, zavisnosti od
marihuane, on je još davne 1952. napisao:

Korisnici koji pripadaju višoj i srednjoj klasi iz oblasti medicine, poslovodstva, prava,
tehnike, prosvete i pozorišne umetnosti uzimaju oprezno, paze na svoje zdravlje, ne
pokazuju nijedan od simptoma zavisnosti, i gotovo nikad nisu otkriveni niti uhapšeni.
Tvrdnje koje se odnose na ove korisnike iz visoke klase zasnovane su na ličnim
posmatranjima, dok su istraživanja koja su vršena masovno uveliko opterećena ljudima
koji su na pogrešnoj strani, i koji su neprilagođeni, nespretni i nepodesni za život i stres.

U prirodi stvari je da divovska kretanja u jednom smeru obično prate kretanja u obrnutom
smeru. U stvari, mi smo već očevici početka onoga što bi moglo biti opsežna reakcija na
uživanje droga, bunt mladih, studentske demonstracije i crno nasilje. Izgleda kao da će
većina savremenih progresivnih pokreta biti odbačena i zamenjena najkonzervativnijim
trendovima. Isto tako je prirodno da nakon ove reakcije usledi njena suprotnost. U
dogledno vreme, međutim, postaće očigledno kako je mali razvoj bio prisutan u ovim
njihanjima klatna. No, to se ne može razjasniti za nekoliko stotina godina, barem dok
novi eon zaista ne zaživi. Mi se nalazimo tek u uvodnoj fazi ere Akvarijusa, i po svoj
prilici predstoji nam prilično nestabilnosti pre nego što na površinu izbiju osnovne
karakteristike eona.
Sve više i više dokaza se pojavljuje da bi se potvrdilo sveobuhvatno otuđenje između
konvencionalnog društva, tj. društvenog poretka, i mlade generacije. Što je bolje
obrazovanje mladih, to otuđenje izgleda da zahvata šire razmere. Drugim rečima, ova
generacija se ne uklapa u društvo kakvo nam je poznato. Njihovi ciljevi, ideali i standardi
malo liče na one koji su opšte prihvaćeni. Biti otuđen, kaže Gercon, sigurno ne
podrazumeva sedenje na ivičnjaku trotoara, bosonog, negde na večernjem striptizu, lica
zaraslog u bradu, sa brojanicama oko vrata, i džointom marihuane koja visi iz ugla usana.
Biti otuđen znači biti nezadovoljan onim vidom ličnog izraza i životnog iskustva kakve
naša kultura priznaje i očekuje. Broj potencijalno otuđenih mladih daleko prevazilazi
procene koje navode stariji, iza kojih se oni kriju od istine.
Za njih je, stoga, Krouli napisao svoje komentare. Oni su rani predstavnici akvarijanskog
doba, eona novog, okrunjenog i osvajajućeg deteta Horusa, Boga Novog eona. Oni su
deca ljubavi, koja su, istovremeno, naprasita, ratoborna i dvopolna. Jedan od
najrasprostranjenijih modernih viceva odnosi se na razliku između dva pola koja je
postala tako tanka da prepoznavanje na prvi pogled izgleda nemoguće. Neki mladi par
dolazi kod ginekologa. Oboje imaju dugu kosu, glatku, devojačku kožu i lice, i nose
nakićene kožnjake i izlizane plave farmerice. Doktor, ne želeći da ih dovede u neugodan
položaj, pitajući ko je od njih devojka, umesto toga upita: "Ko od vas dvoje ima
menstrualni ciklus?" Oni, zbunjeni, odgovoriše u isti glas: "Oh, pa mi vozimo Honde!"
Jedna od Kroulijevih ideja koju je on najčešće izlagao, bila je da, kako godine budu
napredovale prema ovom novom dobu, sve više i više ljudi će dolaziti u sadašnju
inkarnaciju sa biseksualnim karakteristikama. Oni će biti dvopolni. Nisam očekivao da ću
sam biti svedok potvrde ove izjave, tako skoro kao što se to desilo.
Na primer, homoseksualci koji su se ranije dobro skrivali od javnosti sada se pojavljuju u
punom svetlu. Konkretno, mislim na Los Anđeles, gde grupa za oslobođenje
homoseksualaca otvoreno istupa, no isti je slučaj ma gde drugde. Održano je nekoliko
masovnih demonstracija, a javni proglasi su regularno publikovani, navodeći njihove
sastanke i pozivajući sve da vide i uzmu učešće. Provokacije od strane policije su još
uvek prisutne, ali one se smanjuju, i u dogledno vreme moraće sasvim prestati. Vrlo je
verovatno da će se njihov broj značajno povećavati, onako kako oni, koji su ranije bili na
oprezu i u strahu, budu izlazili iz tajnosti. Sadašnji zakoni koji tretiraju homoseksualizam
moraće da se izmene, ili da se povuku, kao što je već urađeno u Velikoj Britaniji.
Žene homoseksualci, lezbijke, takođe prolaze kroz sličan preobražaj. Praktično cela
prednja strana jednog broja Sandi Tajmsa u Los Anđelesu nedavno je bila ustupljena za
raspravu o lezbijkama, njihovim osobinama i problemima u modernom društvu. Ono što
je posebno interesantno u ovom kontekstu jeste rastuće isticanje činjenice da seksualni
devijant nije bolestan, ili bar ne bolesniji od prosečnog heteroseksualca u našem društvu.
Oni među nama, koji su zadržali nepromenjen psihoanalitički stav prema
homoseksualnosti, muškoj ili ženskoj svejedno, skloni su da homoseksualnost pripišu
osnovnim dinamičkim faktorima i konfliktima u detinjstvu. Takvo je bilo moje gledište,
koje sam izrazio u delu Oko u trouglu, izdatom od "Llewellyn Publications" 1970. mada
sam ga usvojio oko 1965. Ovo stanovište ima danas sve manje i manje podrške i smatram
da je njegova promena zdrava.
"Vi ste protiv puka, o moji izabrani." Običan čovek je branilac običnosti. Odnedavno je
za ovu vrstu ljudi skovan nov naziv. Rodžer Prajs je napisao svoju novu knjigu čiji je
naslov Velika Revolucija (Njujork, "Random House", 1970.).
Autor knjige daje sliku Rulje - ljudi mase, homo normalisa, tako prezrivo nazvanih od
strane Rajha, čime su dobili svoj adekvatan naziv kao dinamička društvena sila. Budući
da se njihov broj stalno nagomilava, i da po prvi put oni mogu uživati u izobilju, oni
pokušavaju da još više nametnu svoje ideje i stavove celokupnoj populaciji. Ukus masa
vlada svetom.
Ako je to zaista slučaj, tada će evidentno u ovim prelaznim stadijumima Novog eona biti
izvesna pojava velikih nemira i nereda u svetu, bar u prvim godinama. Knjiga Zakona je,
kao što je napred citirano, nepokolebljivo protiv zakona rulje. U predstojećim godinama
bićemo svedoci mnoštva poremećaja, kao rezultat njihovog lošeg ukusa u društvenoj
organizaciji, religiji i politici, koji prvo postepeno raste a zatim opada.
Sredinu pedesetih godina obeležile su teorije i raspoloženja da je revolucija u društvenoj
misli zakasnila. Međutim, očigledno da nije bilo nikog ko bi mogao da dovoljno razradi
parnu mašinu da bi pokrenuo stvari. No, teoretske koncepcije su bile prisutne. Na primer,
mislim u prvom redu na jednog odličnog psihološkog pisca, kasnog Roberta Lindnera.
On je napisao Recept za buntovništvo, delo koje je skoro dalo svoj pečat, iako sumnjam
da je vreme sazrelo za pojavu pokreta koji bi ostavio u nasleđe široku promenu modela
mišljenja i ponašanja. Potrebno je, pak, pažnju preusmeriti ka tom delu, jer su tu izloženi
neki spasonosni principi.
Osnovna karakteristika po njegovom razmišljanju jeste ta da je čitavo zapadno društvo
"neurotično", jer zapadnjak živi jedino sledeći tabue, mitove, legende, u suštini verovanja
bez osnove. A opet, s druge strane, žali se Lindner, prosečan psihijatar pokušava da
"podesi" svoje pacijente na miran prijem takvog razdešenog društva. Ovakav postupak je
mnoge naterao da okrive psihološku praksu kao "kvazi-religiju". Po Lindneru, ona i jeste
takva, kadgod ne nudi pojedincu ništa drugo nego stalno uranjanje u koncept čoveka
mase. Ako pretpostavimo da je psihološka nauka zdrava, tada, da bi spasla čoveka
Zapada, ona mora učiniti da naše suštinsko ponašanje i osnovna uverenja budu uobličena
tako da daju rezultate koji odgovaraju naporima što ih ulažu informisani buntovnici.
Trebalo je da prođe nekoliko godina da bi ovi "informisani buntovnici" izbili na površinu
i da bi se osetio njihov uticaj.
Kao što sam zaključio iz čestih razgovora sa mojim pacijentima, pripadnicima mlade hipi
generacije, mnogi od njih su se otvorili za nove seksualne, društvene i političke stavove
kroz prva iskustva sa marihuanom. Koliko god ovo otkriće odrasle ljude može šokirati i
užasnuti, potpuno je jasno da psihedelične droge moraju zauzeti prvo mesto kao faktori
odgovorni za preokret savremenih moralnih, religioznih i društvenih standarda, tj. za
prevrednovanje vrednosti. To je preludijum ka konačnom razvitku radikalno novog
kodeksa ponašanja, i otuda radikalno novog tipa društva, kako je istaknuto u Knjizi
Zakona.
Ko je mogao 1904. predvideti da će svet poći putem radikalnog preokreta u pravcu haosa
i katastrofe? Čini se da su racionalisti bili apsolutno ubeđeni da je više obrazovanja, više
trgovinskih odnosa, više nauke, više svega u redu; i da će sve to inicirati zlatno doba
mira, sigurnosti i univerzalnog bratstva.
Recimo, u knjizi Mitsko Stoleće (Njujork, Time-Life Books, 1970.), izneto je nekoliko
tvrdnji koje su izražavale gornje stanovište. Početkom veka, Mark Hana iz Ohaja je
izjavio: "Visoke peći se žare, čekrci pevaju svoju pesmu. Sreća nam dolazi, sa svim
svojim bogatstvima."
Takođe je i velečasni Njuel Dvajt Hilis iz okoline Bruklina pisao: "Zakoni postaju
pravedniji, vladari humaniji; muzika je sve slađa, a knjige sve mudrije."
Oni među nama koji su poznavali Ligu Naroda, i koji su verovali u njenog sadašnjeg
nastavljača, Ujedinjene Nacije, u početku su polagali velike nade da su ovde bili
odgovori na mnoge vajkadašnje probleme i da među narodima više neće biti ratova.
Narodi će odložiti svoje oružje i pretvoriti ga u staro gvožđe, a lav će ležati kraj jagnjeta.
Kako smo samo bili u zabludi! I kako nismo poznavali osnovne biološke činjenice o
ljudskoj prirodi, kao što je, recimo, pokazano u knjizi Afrički koreni. Ali Knjiga Zakona i
Alister Krouli su, kao niko drugi, ispravno procenili ovu situaciju. To je čudesno. i, ma
koliko se ja ili bilo ko drugi kritički odnosili prema Krouliju, moramo se pomiriti s tim da
prihvatimo okolnosti totalne revolucije koju je ta knjiga predvidela još 1904. Ova
činjenica predstavlja Kroulijevu odbranu. U isti mah, to je konačna garancija da će on
barem biti pažljivo saslušan.
U Magici bez suza, Krouli je razmatrao svoju periodičnu publikaciju Ekvinoks, i motive
za njeno izdavanje. Jedna od njegovih primedbi je fascinantna: "Oni (Tajne vođe Reda)...
su se složili u pogledu mera koje su bile proračunate da obezbede opstanak Mudrosti
vredne da bude sačuvana za vreme od možda tri stotine ili šest stotina godina posle, kada
nova struja bude oživela zamrlu misao čovečanstva."
U zadnjem poglavlju Oka u Trouglu, tumačeći jedan stih iz Knjige Zakona ja sam
nagovestio da je holokaust, tj. prirodna kataklizma ogromnih razmera, bila u izgledu, da
bi se onda desila negde za vreme 80-tih, kada Pluton ulazi u Škorpiju. Bez obzira u šta se
ovaj događaj može pretvoriti, on bi mogao zaustaviti točkove progresa za prilično veliko
vreme, možda za toliko koliko je Krouli gore predvideo.
Negde oko 1990. godine, desiće se velika konjunkcija planeta na nebu, što sluti vrlo malo
dobra za svakog od nas. Neptun, Uran, Saturn, Mars, Merkur, Venera, Sunce i Mesec će
biti u konjunkciji u znaku Jarca, negde u Januaru ili Februaru 1990. U isto vreme, Jupiter
će biti u kvadratu sa znakom Vage. Prema astrolozima, Kinom vlada Vaga, dok je vladar
Afrike Jarac. Šta tačno znači gore navedena konjunkcija većina astrologa neće reći; to bi
bilo preveliko izlaganje vratova za njih. No, ako postoji neka uzajamna veza između ove
konjunkcije i prethodnih predskazanja, možda možemo dobiti neki neodređen nagoveštaj
kakva vrsta Mračnog Doba nas očekuje.
To takođe može poslužiti kao objašnjenje šta je Krouli mislio kada je napisao: "nova
struja...(da bi) oživela zamrlu misao čovečanstva."
II.
Da bih predstavio ovu knjigu, koja je od najveće važnosti, u što je moguće potpunijem
izdanju, uzeo sam sebi određene slobode koje Krouli možda nije imao u vidu prilikom
njenog pisanja. Tako, uključio sam Stelu Otkrovenja, u prvom redu zato što ima toliko
mnogo referenci na nju da student koji po prvi put pristupa ovoj materiji ne bi mogao
razumeti na šta se nešto odnosi. Svakako, trebalo bi konsultovati ili Ekvinoks, tom I, br.
10, ili Ravnodnevnicu Bogova, gde postoji reprodukcija pomenute Stele. Ali, to iziskuje
izvesne teškoće, što se može ukloniti njenim prostim reprodukovanjem u ovoj knjizi.
Osim toga, pošto zadnje poglavlje Knjige Zakona nalaže: "Zalepi listove s desna na levo i
s vrha prema dnu: zatim ugledaj!", sa zaključkom da postoji misterija skrivena u
holografskoj slici rukopisa, odlučio sam da se povinujem tim zapovestima. Stoga sam
uvrstio Kroulijevu reprodukciju holografskih stranica u skladu sa prethodno izloženim,
preuzevši ih iz Ekvinoksa, tom I, br. 10, pretpostavivši da će to olakšati proučavanje
originala.
Uz to, iako je u komentarima Knjiga Zakona data u celosti, ona je razbijena na odeljke,
koji su posebno komentarisani. Rešio sam da reprodukujem celu knjigu u obliku u kojem
je bila štampana u Ekvinoksu, I/9, pre svega ostalog. Ovo, isto tako, može biti korisno.
Distribuiranje Kroulijevih komentara je zanimljivo. On je sam napisao kratke komentare,
koji su objavljeni u Ekvinoksu, I/7. U svom Sažetku on je reprodukovao kratke
komentare na drugo i treće poglavlje, pod nazivom "stari komentari", da bi naglasio da
prethode njegovim kasnijim napomenama, koje je nazvao "novi komentari". Jedino je u
prvom poglavlju izostavio stare komentare, a nove napomene je štampao bez predloga
"novi" u naslovu. Novi studenti bi tebali da konsultuju navedeni tom Ekvinoksa da bi
pročitali šta je izneto u starim komentarima na prvo poglavlje. Takođe, da bih otklonio
nepotrebno konsultovanje drugih knjiga, uzeo sam slobodu da, po ugledu na Kroulijev
primer u zadnja dva poglavlja ove knjige razdelim stari komentar u Ekvinoksu na
odgovarajuće odeljke, dajući im naziv "stari komentar", posle čega sam dodao ono što
sam sada naslovio kao "novi komentar". Ništa nisam izmenio u slovnoj strukturi teksta.
To je prosto uključenje koje verujem da je logički nužno. Ono je takvo da olakšava
proučavanje ove knjige.
Predstavljajući Kroulijev Sažetak široj javnosti, pomenuo bih to da se nisam usuđivao da
menjam tekst, izuzev što sam standardizovao nešto malo pravopis, interpunkciju i
upotrebu velikih slova. Moram priznati da sam to i želeo. Na više mesta sam smatrao da
je pretrpan, preopširan i povremeno misteriozan. Zapravo, pre nekoliko godina moj prvi
utisak bio je da tekst sadrži nešto malo predivne proze, puno "kitnjastih odlomaka" i
ogromnu količinu puke, obične retorike.
Recimo, jedan tipičan "kitnjasti odlomak" od mnoštva drugih je ovaj:

Vrhunski i apsolutni nalog, što je zagonetka Vaše viteške zakletve, je taj da položite svoje
koplje u slavu Vaše Gospe, Kraljice Zvezda, Nuite. Vaše viteštvo zavisi od toga da li ćete
odbiti da se borite u svakom slučaju koji je manje vredan od toga. To je ono što Vas
razdvaja od jednog bandita ili siledžije. Vi svoj život polažete pred Njen oltar.
Zavređujete Njenu pažnju spremnošću da se borite u svako doba, na svakom mestu, sa
svakojakim oružjem, i po bilo koju cenu. Za Nju, od Koje dolazite, Koje ste deo, Kojoj
idete, Vaš život nije ništa ni manje ni više nego jedan kontinuirani sakrament. Vi nemate
reči koja nije njeno slavljenje, niti misli koja nije njena ljubav. Vi imate samo jedan krik,
krik neobjašnjive ekstaze, intenzivnog grča, krik pripadanja Njoj, i krik Smrti, upućen
Njoj. Vaš čin nije ništa drugo do čin sveštenika koji svoje telo daje Njoj...

Što se tiče retorike, postoji mnogo toga, a karakteristične su sledeće rečenice:

Avaj! Ja, Zver, onaj sam koji je zaurlikao tu Reč tako silovito, i oživeo Lepotu.
Vaše ludorije, vaše opojne droge, vaš život, vaši hipnotički položaji - nikakve vajde od
toga.
Donesite odluku da budete slobodni ljudi, neustrašivi poput mene, dostojni žena ništa
manje slobodnim i neustrašivim!
Jer ja, Zver, stupam na scenu; stoga neka bude kraj svom zlu prošlih vremena,
zavaravanju i prebijanju jadnih i slabih životinjica, srozanih do takvog sramnog nivoa da
služe tom istom sramnom zadovoljstvu.
Suština moje Reči je objava da je Žena Samosvojna, tj. da je u Sebi i za Sebe; i stoga
dajem ovo neodoljivo Oružje, što je originalni izraz Nje same i Njene volje kroz
seksualnost, Njoj, pod potpuno istovetnim uslovima kao i Muškarcu.

Na svu sreću, dobra proza se proteže kroz čitavu knjigu. Nema posebne potrebe da se
naglasi neki određeni odeljak ili pasus. Čitalac može otvoriti knjigu na bilo kojoj strani, i
naći će puno izvrsnog štiva.
Bez obzira na moje utiske po ovom pitanju, i svejedno kako ja lično doživljavam Knjigu
Zakona, odn. Alistera Kroulija, dopustimo da oboje govore sami za sebe.
Otuda, jedina bitnija redakcija na koju sam se ograničio bila je ništa drugo nego namera
da razjasnim temu nekoliko datuma, pri čemu sam radije koristio uobičajeni metod nego
što sam se pozivao na sve protekle događaje što su se desili u vreme prijema Knjige
Zakona, 1904. Neke Kroulijeve kabalističke prevode grčkog i hebrejskog alfabeta preneo
sam u dodatak, što omogućava lakše čitanje teksta.
Sasvim slučajno, tekst upućuje na dodatak. U mom primerku Sažetka, ko god da ga je
odštampao, uopšte nema dodatka. Dopustio sam sebi da upotrebim zadnju stranicu iz
Ravnodnevnice Bogova koja sadrži hebrejsku i grčku gematriju nekolicine važnih imena
i reči. Ispravio sam nekoliko prisutnih grešaka, ponovo napisao i objavio ispravljene reči
ovde u vidu Dodatka. Verujem da će to poslužiti svrsi.
Na kraju, moram se osvrnuti na naslov koji je Krouli izabrao za ovu knjigu: Sažetak
Knjige Zakona. Imam utisak da je to prilično nezgrapan naslov, koji većini čitalaca vrlo
malo govori. U skladu s takvim mojim uverenjem, izbacio sam i zamenio frazu preuzetu
iz samog teksta, Knjiga Zakona. Po opštem uverenju, ova mogućnost ne može saopštiti
puno više - svakako ne to da se radi o opširnim komentarima Zakona - no, ako ništa
drugo, ona je jednostavnija i može zaintrigirati običnog čitaoca dovoljno da zatraži da
otvori pomenutu knjigu i pogleda njen sadržaj.
Kako i zašto je Knjiga Zakona napisana, sam Krouli je opširno opisao u Hramu kralja
Solomona, serijskoj biografiji koja je izlazila u više brojeva Ekvinoksa (1909. - 1914.),
kao i u Ravnodnevnici Bogova, koju je izdao O.T.O. 1936. u Engleskoj. U to vreme se
pojavila i Kroulijeva autobiografija, napisana takođe u Čefalu fazi (izd. Hill and Wang,
Njujork, 1970.). Neki detalji su u pojedinostima dati u ovim komentarima, što je od
velike koristi za sve čitaoce.
Međutim, određeni problemi i pitanja ostaju još uvek nerešeni. Zato se usuđujem da ovde
upotrebim revidiranu verziju petnaestog poglavlja moje knjige Oko u trouglu, da bih neka
od tih pitanja izložio. U tom pokušaju, nisam ravnodušan prema činjenici da Krouli, da je
živ, ne bi opravdao ovakav moj potez. Isto tako, svestan sam šta se sve nekad može desiti
onim bezočnim dušama koje se upliću u dela umova većih od njih samih. Padaju u
zaborav. Recimo, oni što su petljali sa tekstom monumentalnog dela madam Blavacke,
Tajna Doktrina, dobrim delom se nalaze na putu potpunog zaborava, dok će njena knjiga
verovatno preživeti i potop. Moram biti spreman da se suočim sa činjenicom da mnogi
ljudi danas, kao i buduće generacije, moje pisanije mogu smatrati grubim uplitanjem, i
mogu zahtevati izdanja ove knjige bez mojih redaktorskih ili pak uvodnih komentara. Pa
neka tako bude.
III.
U mesecu Avgustu 1903. godine, Alister Krouli je bio upoznat sa Rouz Keli, sestrom
jednog od njegovih vrlo bliskih prijatelja, Džeralda Kelija. On je bio slikar koji je kasnije
postao član, a potom i predsednik kraljevske akademije, kada se njegovo prijateljevanje
sa Kroulijem prekinulo.
Krouli se vratio sa himalajske alpinističke ekspedicije obeshrabren zbog neuspeha
poduhvata. Ne časeći ni časa, dvoje ljudi je odlučilo da pobegne i da se venča. Bio je to
čudan brak; oni su imali tako malo zajedničkog. Neko vreme su proveli u putovanjima -
bili su u Evropi, Egiptu i Dalekom Istoku. Za vreme njihovog produženog medenog
meseca u Šri Lanci, 1904., Krouli je saznao da je Rouz u drugom stanju. Svi prethodni
planovi da nastave medeni mesec u Kini odmah su pali u vodu. Nakon malo lova u
velikom stilu, provedenog u Hambantota oblasti u Šri Lanci, odlučili su da se vrate kući u
Boleskin, u Škotskoj. Međutim, na povratku sa Istoka, palo im je na pamet da zastanu u
Kairu, i tamo iznajme stan tokom Februara. Škotska je zimi umela da bude sumorno-
hladna i turobna, za razliku od Kaira gde je bilo toplije i vedrije.
Alister Krouli sebi ne bi nikada dopustio da se njih dvoje registruju u hotelu kao
gospodin i gospođa. To bi zvučalo isuviše prozaično. Stoga, "odlučivši da izabere
persijsko ime" on je u svojim Ispovestima napisao:

Smislio sam Čioa Kan (Haioa Kan), što na hebrejskom znači Zver. (Kan je jedna od
bezbrojnih počasnih titula koje su uobičajene u Aziji.). Pri tom nisam imao nikakvog
svesnog magičkog cilja. (Pomenuo bih ovde da sam svoju ženu obično nazivao Uarda,
što je jedna od mnogih arapskih reči za Ružu.).
Ni za tren nisam bio zaveden svojim sopstvenim izgovorom da želim da proučavam
muhamedanstvo, a naročito misticizam fakira, derviša i sufija iznutra, kada sam imao na
umu da se u Egiptu predstavim kao persijski princ sa prelepom engleskom suprugom.
Želeo sam da se šepurim okolo u turbanu sa ćubom od dijamanata i širokim svilenim
haljama, ili u odori od zlatom opšivenog štofa, sa talvarom iskićenim draguljima sa
strana, i sa dva divna trkača da mi krče put za prtljag ulicama Kaira...
Što se tiče mog proučavanja islama, uzeo sam jednog šeika da me uči arapski i daje
prakse obrednog pranja, molitve, itd., da bih u nekom budućem periodu mogao da se
među njima izjašnjavam kao musliman. Stalno mi je bilo na umu da ponovim Bartonovo
putovanje u Meku pre ili kasnije. Naučio sam napamet dosta poglavlja iz Kurana. Nikad
nisam otišao u Meku, to mi je izgledalo prilično vieux jeu, ali moja sposobnost da se
sasvim zbratimim sa muhamedancima pokazala se u više navrata beskrajno korisnom.
Za vreme tog kratkog boravka u Kairu, prvih meseci 1904. godine, desio se jedan
događaj, za koji je Krouli tokom svojih preostalih dana provedenih na zemlji stalno
isticao da predstavlja najznačajniji događaj u celom njegovom životnom veku. Sve što se
desilo pre toga bilo je samo priprema. Sve docnije smatrao je svojom sudbinom i
postignućem. Taj događaj je vladao svakom njegovom aktivnošću, nakon početnog
petogodišnjeg perioda tokom kojeg se opirao čak i da prizna da knjiga koja mu je tada
diktirana postoji. Ali posle tog perioda, koji je kulminirao u iskustvu zvanom Vizija i
glas, u Severnoj Africi, on je počeo da se potpuno poistovećuje sa njom, i u dobru i u zlu.
Krouli i taj spis, koji je sadržao iskaz "Čini što ti je volja", tada su postali nerazdvojni.
Ono što se odigralo početkom Aprila 1904. godine Krouli je opisao u mnogo raznih
prilika i u mnogim svojim knjigama. To je duga, složena priča, sa tananim
raščlanjenjima, ali može se svesti na sledeći jednostavan izveštaj.
Upros tome što je tvrdio da je napustio sav magički rad, postoje svi dokazi o izvesnom
intenzivnom magijskom bavljenju nekoliko nedelja pre 8. Aprila. (Ovo je opisano u
jednom omanjem tekstu u neobjavljenom dnevniku, koji se sada nalazi u posedu g-dina
Džeralda Jorka, i nadam se da će jednog dana u bliskoj budućnosti on biti izdat zajedno
sa drugim dnevničkim materijalima.). Kao rezultat svega toga, njegova žena je postala
uznemirena, dok na kraju svom mužu nije rekla: "Oni nas očekuju!" Nakon mnogo
lutanja i raspravljanja, ona ga je konačno ubedila da se povinuje njenom "predosećaju",
iako ja mislim da je to bilo daleko od lakog postići. On je sedeo po danu u dnevnoj sobi
njihovog kairskog apartmana. Po jedan pun sat, svaka tri uzastopna dana, počevši od 8.
aprila 1904. god., jedan glas mu je diktirao ono što je bilo nazvano Knjiga Zakona,
najčešće objavljivano kao Liber Al vel Legis.
Taj spis od tri kratka poglavlja ukazuje da je bio diktiran od strane vanzemaljske
inteligencije nazvane Aivaz. Mnogo dugih godina, Krouli je nedvosmisleno tvrdio da je
Aivaz jedan od Tajnih vođa Trećeg Reda A\A\, inteligencija toliko viša od Kroulijeve
koliko je njegova bila superiornija od one jednog bušmana. Izvesno vreme posle toga, on
je izjavio da Aivaz nije bio niko drugi do njegov Sveti Anđeo Čuvar, tj. njegovo više
Sopstvo. Kao odgovor na to on je rekao: "Ja polažem pravo da budem jedini autoritet
kompetentan da odlučuje po pitanju spornih tačaka u vezi sa Knjigom Zakona, jer sam
spoznao da je njen autor, Aivaz, niko drugi nego moj sopstveni Sveti Anđeo Čuvar, Čije
sam Znanje i Razgovor bio postigao, tako da imam isključiv pristup Njemu samom. Za
svaku svoju teškoću uvek sam se direktno i s pažnjom obraćao Njemu, i od Njega dobijao
odgovor; stoga je moja nagrada apsolutna i neopoziva."
Ako je Aivaz bio njegovo sopstveno više Sopstvo, u tom slučaju zaključak ne može biti
ništa drugo nego to da je Alister Krouli bio sam autor knjige, i da je on bio samo
spoljašnja maska za mnoštvo različitih hijerarhijski uređenih ličnosti, uključujući tu i
Aivaza. Otuda, ako napravimo listu različitih magičkih pseudonima koje je on koristio u
raznim stadijumima svoje magičke karijere, dobićemo sledeće:

Frater Perdurabo 0 = 0 je Alister Krouli

Frater O. S. V. 6 = 5 je Alister Krouli
Frater O. M. 7 = 4 je Alister Krouli
V. V. V. V. V. 8 = 3 je Alister Krouli
To Mega Terion 9 = 2 je Alister Krouli
Ličnost poznata kao Alister Krouli bila je najniži stepenik ove hijerarhijske lestvice, odn.
spoljni oklop Boga, isto tako kao što smo svi mi persona Zvezde. "Svaki muškarac i
svaka žena je zvezda."
U vezi sa ovom tezom o njemu, ubacio sam ovde kopiju zaveta Probationera koju mi je
nedavno poslao jedan član Reda. Iako A\A\nije bila organizovana sve do prilično
vremena nakon epizode u Kini 1907., zavet je ipak datiran Marta 1904. s. k. (stari
kalendar). Jasno je da je izvršena predatizacija.
Ono što je, ipak, značajno, to je da Krouli, koji je već usvojio moto "Perdurabo" kao
Neofit u Zlatnoj Zori, ponovo koristi isti moto kao Probationer u A\A\. On uzima svoj
zavet u prisustvu OU MH-a, čiji je rang u A\ A\7 = 4, što znači, u prisustvu samog sebe.
(Nikada nismo dobili informaciju ko je odobravao prelazak Kroulija iz jednog stepena u
viši, nakon njegovog postignuća stepena 5 = 6 u Zlatnoj Zori.). Kao što smo već pokazali,
Krouli je istovremeno i Perdurabo i OU MH, i pored toga ima nekoliko drugih magičkih
motoa. Nije sasvim isključeno da sam Aivaz predstavlja najviši rang te hijerarhijske
lestvice. Ne treba se uljuljkivati pseudonaučnim pedanterijama u knjizi Keneta Granta
Preporod Magike, koja prežvakava tezu da je Aivaz ime nekog akadskog ili sumerskog
božanstva.
S tim u vezi, Granta bi trebalo podsetiti da je Krouli polagao pravo, rečima, "da budem
jedini autoritet kompetentan da odlučuje o spornim tačkama u vezi sa Knjigom Zakona,
budući da sam spoznao da je njegov autor, Aivaz, niko drugi do moj sopstveni Sveti
Anđeo Čuvar... Stoga je moja nagrada apsolutna i neopoziva."
Krouli je, otuda, autor Knjige Zakona, isto tako kao što je bio nadahnuti autor dela Liber
LXV i Liber VII, i dr. U Oku u Trouglu ja sam naširoko istraživao kako ove dve potonje
svete knjige otkrivaju dijalog između sastavnih delova Kroulijeve ličnosti. Liber Al
takođe ističe dijalog između Aivaza i pisara, Alistera Kroulija. Moja pretpostavka je da
je, suštinski, Liber Al slična po svom načinu nastanka.
Međutim, Kroulijevo stanovište je sasvim drugačije. On je voljan da prizna da je, u
jednom višem smislu, on bio autor dve gorepomenute svete knjige, no ni na koji način i
Liber Legisa. Ovaj zadnji spis mu je, kako tvrdi, diktiran tako opipljivo i tako čujno, kao
da je taj materijal diktirao svom sekretaru.
On je, delimično, anticipirao neke od ovih kritika, kao i ovu vrstu rasuđivanja. Na primer,
u Ravnodnevnici Bogova, on piše: "Naravno da sam ih napisao, mastilom na papiru, u
materijalnom smislu te reči, ali to nisu MOJE reči, osim ako se Aivaz ne shvati kao ništa
više nego moje podsvesno sopstvo, ili neki njegov deo."
Ovom prilikom, moram da dodam, da je zaista jedna vrsta psihološkog tumačenja
činjenica da se on iskušao za vreme boravka na Čefaluu. U jednoj raspravi sa učenikom
iz Australije, Frater Progadiorom, on je zapravo identifikovao Svetog Anđela Čuvara sa
nesvesnim: "U tom slučaju, moje svesno sopstvo, koje ne poznaje Istinu u Knjizi i koje je
protivno većem delu etike i filosofije te Knjige, Aivaz je žestoko potisnuti deo mene."
Zatim je dodao fusnotu na gorenavedeno: "Takva teorija bi dalje ukazivala da sam ja, što
je meni samom nepoznato, u vlasti svih vrsta natprirodnog znanja i moći. Zakon očuvanja
mišljenja (Ser V. Hamilton), ovde biva opovrgnut."
Može se sasvim sigurno reći, u čemu se celokupna sadašnja psihološka teorija slaže, da
svaka osoba poseduje sve vrste znanja i moći kojih je u potpunosti nesvesna, uprkos
Hamiltonovom zakonu. I Frojdova i Jungova teorija su na strani takve pretpostavke, iako
bi potpuno iščitavanje svake od njih u nama proizvelo unekoliko različite utiske.
Da se Aivaz može, uistinu, razumeti kao otcepljen ili još uvek neprepoznat segment
Kroulijeve psihičke strukture, može se potkrepiti činjenicom da je, sve do trenutka
njegove smrti, 1947., on govorio kako je nalazio neke delove knjige njemu samom
potpuno strane, pa čak i odbojne. Ali, ovo ne odudara mnogo od opšteg iskustva. 0soba
se može probuditi da bi onda promislila o dugom snu koji joj se činio stran, čudan,
odbojan i sasvim neprihvatljiv. Ovi utisci, pak, mogu ostati takvi, neizmenjeni, do kraja
njegovog preostalog života. U Sažetku se otvoreno tvrdi da je treće poglavlje za Kroulija
ostalo velikim delom misterija, čak i posle mnogo godina proučavanja.
Ako pesma, odnosno bilo koje umetničko delo, predstavlja gejzir nesvesnog, kako je
napisao Krouli u predgovoru Božjem gradu, onda je Liber Legis zasigurno erupcija
snažnih simbola i utisaka iz njegove nesvesne psihe. Nakon neuspeha ekspedicije na
Kangčendžungu, on je napisao pismo svom zetu, Džeraldu Keliju, u kome je izjavljivao
da je do guše zasićen skoro svim onim što je do tada postigao. Zbog toga je sada žudeo za
nečim žestokim i življim u svom životu, za nekim ubistvom ili silovanjem, ili pak nečim
isto tako dramatičnim i burnim. Iako je pisano oko godinu dana posle diktiranja Liber
Legisa, nakon što je rukopis negde bio izgubio, a samu knjigu odbacio, to pismo
pokazuje neke oštre uvide u ono što ga je uznemiravalo. Ono oslikava mnoge sirove
konflikte, kao i arhetipska komešanja duboko unutar nesvesnih nivoa njegove psihe.
Uprkos tome što je on očito odbacio knjigu od sebe, u njegovim dnevnicima iz 1906.
godine može se naći fascinantna referenca, napisana neposredno nakon kineske epizode,
koja ukazuje da je knjiga mogla biti već uveliko u predvorju njegovog svesnog uma, te
otuda ne sasvim zaboravljena, kao što je tvrdio. Pismo iz 1905., upućeno Keliju, istina, ne
pominje Knjigu Zakona, ali 30. Aprila 1906., nekoliko dana posle napuštanja Šangaja,
napisao je u svom dnevniku sledeće: "Pogodilo me je - u vezi sa mojim čitanjem Blejka -
da je Aivaz, itd., "Snaga i Oganj", upravo ono što mi nedostaje. Moja svest je zaista
prepreka i samoobmana, jer podržava opstanak nasleđa i obrazovanja."
Ovo je najviše prosvetljujuće priznanje. Kao dečak on je bio stidljiv i bojažljiv, nebitno
kako su se te karakteristike kod njega razvile. Njegov rani religiozni trening sigurno je
bio usmeren na razvoj jednog krutog superega, tj. svesti. Tokom njegovog docnijeg
revolta protiv hrišćanstva, stoga, mora da je žudeo za kvalitetima i karakternim crtama
koji su dijametralno suprotni onima koje je pokušavao da strgne sa sebe. U Knjizi Zakona
ta želja je bila ostvarena. Jednostavno rečeno, ovo pomaljanje iz njegove nesvesne psihe
predstavljalo je, između ostalog, gigantsko ispunjenje volje. Drugim rečima, ako želimo
da citiramo Junga, ono je predstavljalo nesvesnu kompenzacionu reakciju na krajnje
hrišćansko stanovište. Pošto je bilo nesvesno, ono je bilo tačno toliko ekstremno koliko i
svesno stanovište, i među njima se nije mogla postići nikakva ravnoteža, dok god bi jedna
od njih modifikovala onu drugu.
Ako je on zaista želeo "bogohuljenje, ubijanje, silovanje, revolucije, bilo šta, loše ili
dobro, ali silovito", kao što je tvrdio u tom svom značajnom pismu Džeraldu Keliju, onda
sve što mogu reći je to, da je to i dobio. Jer, knjiga koju je napisao sadrži sve to - i više od
toga!
I pismo Keliju a i sama knjiga izraz su dinamičnog odgovora na svu isfrustriranost i
gorčinu njegovog života - s jedne strane, odgovora nasilja, prezira i srdžbe, a opet, s
druge - puno uzvišenosti i veličanstvenosti. Knjiga vidljivo ovaploćuje sve protivrečnosti
i unutarnje konflikte za koje je on bio sposoban, i kojim je bio rastrzan. Iako je
kategorički poricao da je u pisanju i stvaranju ove knjige bilo ikakvog svesnog upliva, a
to može biti bukvalno tako na običnom, svakodnevnom budnom nivou, ako se prihvati da
je Aivaz bio izjednačen sa njegovim nesvesnim sopstvom, tada je, ipak, ta knjiga njegov,
i samo njegov Zakon.
Kada raspravljamo o Knjizi Zakona, moramo imati na umu dve osnovne činjenice.
(Izvode koji slede napisao je lično Krouli, a izvučeni su iz Ravnodnevnice Bogova.).
1. Nakon prosvetljenja koje je doživeo u Cejlonu, Krouli je manje - više prekinuo svaku
vrstu okultne prakse.
Od momenta njegovog venčanja sa Rouz Keli, ili tačnije, par godina pre perioda djane u
Cejlonu, on se umorio od svojih mističnih ambicija. "Sve ono što je stekao, napustio je.
Spoznaje Kabale su bile odbačene iza njega, praćene smehom na račun njegove
mladalačke ludosti; magika, ako je i bila istinita, nije vodila nikuda."
Moramo imati na umu da se ovaj zaključak odnosio na njegove koncepte o magici pre
1903. On nije imao apsolutno nikakve veze sa njegovim postignućem tri godine kasnije,
što je usledilo nakon invokacije Augoeidesa u Kini, niti pak sa samadijem u 1909. godini.
"Joga je postala psihologija. Za rešenjima njegovih vlastitih problema razumevanja
univerzuma tragao je u metafizici; svoj intelekt je posvetio kultu apsolutnog razuma." Da
bi se oslobodio ovakvog mučnog stanja u kojem se našao, moralo je doći do drastičnog
iskustva koje se desilo prilikom šetnje kroz niže granične oblasti Kine, i tamo je on bedno
poklekao. Posle toga bio je prisiljen da shvati da je razum per se nesposoban da reši
velike probleme univerzuma. Ispod Bezdana, u oblasti tzv. praktičnog, u ovozemaljskim
područjima nauke, trgovine i industrije, on je izvrsno i precizno oruđe, ali to je sve.
"On se ponovo latio čitanja Kanta, Hjuma, Spensera, Hakslija, Tindala, Modslija,
Mensela, Fihtea, Šelinga, Hegela i mnogih drugih; no, što se tiče njegovog života, nije li
on bio čovek? Imao je ženu; znao je dužnost prema svom rodu, i otuda i prema svom
sopstvenom drevnom plemićkom kalemu. Bio je putnik i sportista; vrlo dobro, život.
Tako, možemo primetiti da on od Novembra 1901. nije izvodio prakse bilo koje vrste,
sve do prolećne Ravnodnevnice 1904. godine, izuzev uzgredno jedne nedelje leta 1903., i
egzibicionog igranja magike u kraljevskoj dvorani Velike piramide u Novembru 1903...
Nalazimo ga kako se pentra po planinama, na klizanju, ribolovu, lovu u velikom stilu,
dok ispunjava dužnosti supruga; nalazimo ga kako sa antipatijom gleda na sve vidove
spiritualne misli i dela koje odlikuje nezadovoljstvo." Takvo je bilo njegovo životno
stanovište u to vreme, baš uoči početka diktiranja Knjige Zakona.
2. Njegova žena Rouz ni najmanje nije bila zainteresovana za njegove intelektualne ili
duhovne težnje.
Kako god da je ova izjava istinita, trebalo bi znati da je ono što je bilo istina mnogo
godina kasnije moglo takođe biti stečeno 1904. Krouli je osećao potrebu da koristi sva
sredstva da bi podstakao ili razvio bilo kakvu latentnu vidovnjačku sposobnost u svakoj
ženi s kojom je živeo zajedno. Njegovi metodi nisu bili ništa manje nego liberalna
upotreba alkoholnih opijanja u slavu bogova i seksualnih aktivnosti upražnjavanih do
tačke svesnog iscrpljivanja. Godinama kasnije, Rouz je postala dipsomanijak, što je za
Kroulija bio prividan razlog da se razvede od nje.
"Imao je još da nauči da bi priča o Balaamu i njegovom vidovitom magarcu mogla biti i
bukvalno tačna. Jer velika Poruka što mu je došla, došla je kroz usta ne bilo koje osobe sa
kojekakvim tvrdnjama o nekom znanju ovog ili onog tipa, već kroz usta praznoglave žene
iz društva."
Krouli je ponovo skrenuo sa svog puta da bi nas obavestio da je Rouz glupa.
Pretpostavljam da je on to učinio, ne osvrćući se na njegove niže pobude, da bi prikazao u
što impresivnijem svetlu njen napad duhovne percepcije u Kairu. Štaviše, iz Ispovesti je
očigledno da je on sve žene smatrao inferiornim, i stoga glupim. Da li je moguće da ona u
stvarnosti nije bila takva blesača kakvu nam je želeo dočarati? Čak i ako pretpostavimo
tako nešto, to ne pomaže mnogo tamo gde je Knjiga Zakona u pitanju.
Kada je Rouz počela da insistira na "oni te očekuju", on je verovatno u prvi mah njeno
zaneseno trabunjanje pripisao jednoj vrsti ludila, koju je on povezivao sa ženama u
menstrualnom ciklusu i trudnicama. Ali kada je ona počela da koristi oznake i simbole
njegovim vlastitim privatnim magičkim šifrovanim jezikom, o kojem teoretski nije mogla
ništa znati, on je bio primoran da sedne i počne da beleži.
Prirodno, bilo je moguće da je Rouz letimično prešla nekim od njegovih svezaka gde je
on pravio tabele i klasifikacije simbola i mitologija, koji su jednog dana trebali da
prerastu u Liber 777. Kao i većina udatih žena, i ona je verovatno naučila da sedi i ćuti,
dok ju je njen muž koristio kao rezonatornu kutiju za njegove sopstvene mudrolije. Može
se zamisliti kako ga je ona slušala dok joj je govorio na isti način kao i kad je pisao
njenom bratu posle zlosrećne himalajske avanture. Krouli nikada nije bio dobar u ćutanju.
U Sahari, 1909. godine, čak i demon Horonzon je, sukobeći se sa Nojburgom, rekao da
Krouli suviše priča. Otuda, za vreme godina provedenih u braku Rouz ga je morala čuti
kako govori mnogo o svojim stavovima o životu, magici i svemu ostalom.
Međutim, ova činjenica nije od stvarne pomoći u razumevanju zbog čega je, za vreme
izleta u muzej Bulak u Kairu ona njega odvela do izložbenog ormarića sa brojem 666,
koji je za njega bio pun značenja. Ili pak, zašto je izabrala Horusa od svih mogućih
egipatskih bogova, kao božanstva koje predsedava događajima koji će se zbiti. Ono što je
još upadljivije je to, da je nakon okončanja trodnevnog diktiranja, Rouz (koja o magici
nije znala ništa) došla na pomisao da u nekoliko praznih mesta umetne reči koje Krouli
nije dobro čuo!
Očito da je Rouz odigrala privremeno medijumsku ulogu u ovim spiritističkim
događajima 1904. godine, dok je Krouli bio taj koji je čuo komunikacije "direktnog
glasa" i doživeo ostale slične spiritističke fenomene. Mnoge od tih fenomena on je uzeo
za zlo, na šta nas navode njegovi komentari, i kao rezultat toga dobijenu poruku je zaturio
i zagubio u narednih pet godina. Do danas dugi niz pitanja ostaje bez odgovora.
On je, istina, vodio jedan ili dva dnevnika u početnim fazama ovog perioda, ali mnoge
beleške su bile u šiframa i ne sasvim jasne. Njegovo pamćenje kasnije nije moglo da
dešifruje značenja tih beležaka, uprkos svim njegovim naporima. Upravo tako, nekolicina
nerazgovetnih beležaka koje se sastoje iz niza brojeva i slova imaju izvesno značenje, na
jedan ili više načina, ako pretpostavimo da je on pri njihovom zapisivanju znao šta radi.
Tek tokom više godina te beleške su za njega postale potpuno misteriozne.
Kao što će čitalac primetiti prilikom čitanja završnog dela drugog poglavlja Knjige
Zakona, postoji čitav niz slova i brojeva, koji su do sada ostali potpuno nerazjašnjeni.
"Da! slušaj brojeve i reči: 4 6 3 8 A B K 2 4 A L G M O R 3 Y X 24 89 R P S T O V A
L." A onda podrugljivo nastavlja s pitanjem: "Šta znači ovo, o proroče? Ti ne znaš, niti
ćeš ikada znati. Doći će čovek koji će te slediti: on će to objasniti. "
Ako knjiga tvrdi da on ne poznaje značenje diktiranog niza slova i brojeva, u određenom
smislu ta misterija nije ništa čudnija od toga sličnog niza slova i brojeva koje je sam
zapisao davno u svom sopstvenom dnevniku, i koje nije mogao dešifrovati. On je napisao
oba - i oba zapisa su za njega bila misteriozna.
Treba imati na umu da je ormarić u Bulak muzeju u Kairu, do koga ga je odvela Rouz
nakon ponovljenog i pažljivog unakrsnog ispitivanja kojem je bila podvrgnuta s njegove
strane, nosio broj 666. U njemu se nalazila Stela Otkrovenja, kao što im je kasnije postalo
poznato.
Nakon diktiranja Knjige Stela Otkrovenja je igrala zapaženu ulogu u Kroulijevom životu.
Ona je nosila važnu poruku za njega. Krouli je uredio da mu se napravi kopija originalne
stele, i ona ga je pratila gde god je išao. Mnogi od njegovih oduševljenijih učenika imali
su ili slično urađene kopije, ili su pak posedovali obojenu reprodukciju objavljenu u
Ekvinoksu, uokvirenu ili uramljenu. Neki od prepeva egipatskog teksta stele umetnuti su
naknadno u tekst Knjige Zakona, kao što je naloženo, očito radi štednje u vremenu. O
svemu tome će biti raspravljano u samom Kroulijevom komentaru.
U celoj knjizi postoji bezbroj tragova uticaja hermetičkog Reda Zlatne Zore. Sama
zamena Ozirisa Horusom, kao bogom eona, u osnovi se odnosi na ceremoniju
Ravnodnevnice, u toku koje jedna grupa oficira treba da zameni sveštenike koji se
povlače. U knjizi ima bezbroj referenci na Kabalu i Tarot, koje su sve smeštene u
rezervoaru Kroulijeve psihe, materijali izvedeni iz Reda koji su oblikovali njegov
duhovni život. (Vidi Oko u Trouglu radi potvrde ove tvrdnje.) Takođe, ponet jednim
stihom, "Poništeni su svi rituali, svi ogledi, sve reči i znakovi" on je pisao MekGregor
Metersu, obaveštavajući ga da su Tajne Vođe postavile njega, Kroulija, za poglavara
Reda.
Jedan od najupadljivijih aspekata Knjige Zakona jeste taj da njeno stanovište o gotovo
svakom moralnom pitanju stoji nasuprot društveno prihvaćenom stanovištu današnjice.
Ono se zasigurno nalazi u direktnoj suprotnosti prema judeo-hrišćanskom kodeksu koji
danas reguliše naše ponašanje. Međutim, imajući u vidu izuzetne društvene promene koje
su izvesne danas - bučne promene uvedene na ulicama, u međunarodnim ratovima, i
među omladinom u studentskim gradovima - kao i sa masovnim odbacivanjem prethodno
usvojenih normi ponašanja, nije preterano reći da na savremenoj sceni Krouli ima
mnoštvo saveznika i pristalica.
Sve do diktiranja Liber Legisa, Kroulijev emocionalni momentum gonio ga je da ospori,
a onda i da odbaci temeljna moralna polazišta njegovih roditelja i tip hrišćanstva koji su
mu oni i njihovi predstavnici saopštavali. Njegov život je bio izraz otvorenog bunta
protiv njih. Nikada nije bilo neke tajne ili misterije u vezi toga. To je predstavljalo samu
srž njegovog postojanja. U svemu što je pisao i u svemu što je činio to je bilo isticano
stotine puta ili više. Imajući u vidu te okolnosti, bilo bi veoma iznenađujuće da njegova
knjiga, bilo da je diktirana od strane nadljudske inteligencije ili pak sačinjena od samog
Kroulija, nije počivala na istom stanovištu. Bilo bi to životno čudo da je moglo da se
složi sa svim onim s čim je Krouli bio dotad u opoziciji. To naročito čudo se, ipak, nije
desilo. Knjiga sa žarom oslikava Kroulijeve temeljne moralne, religiozne i društvene
stavove, nedvosmisleno i bez sumnje. Bilo da je diktirana, ili da proizlazi iz njegove
nesvesne psihe, to jeste njegova knjiga.
Onog trenutka kada je diktiranje Knjige Zakona bilo gotovo, tog sudbonosnog dana
Aprila 1904. i sam Krouli je bio gotov. Bilo je dosta toga što je on smatrao odbojnim,
posebno u trećem poglavlju. Rukopis knjige je sklonio u stranu, i, uz sve namere i ciljeve,
zagubio ga. Koincidencije su se nizale jedna za drugom, sve dok više nije mogao da
poveruje da su to samo to - čiste koincidencije. One su formirale niz neobičnih događaja,
očigledno međusobno povezani nekom predodređenom nužnošću, koja ga je primoravala
da se kreće označenom stazom, u pravcu prihvatanja bremena odgovornosti na koju je u
knjizi bilo ukazano. Krouli se obavezao da razvija teoriju da je Aivaz, bio on Anđeo,
nadljudska inteligencija, član Trećeg Reda, ili šta god drugo, bio sposoban da utiče na
sled događaja u njegovom životu služeći se lukavim metodama da bi ga vraćao nazad na
stazu kojom je morao ići. Aivaz je bio njegova sudbina.*
Krouli, otuda, nije bio samo svetski čovek, vrstan čovek od pera, niti izvestan mistik
značajnog postignuća; no ipak, protivno njegovoj volji, čini se, on se preobrazio u čoveka
sa porukom za celo čovečanstvo.
Ova teza je velikim delom već razmatrana u završnom poglavlju Oka u Trouglu, pa ne
želim da je ovde prenosim u celosti. Umesto toga, želim samo da uputim zainteresovanog
studenta na nju. Ona se samo nadovezuje na ono što je Krouli imao da kaže u svojim
komentarima. To predstavlja jedno prozaističnije gledište onoga što bi se noglo nazvati
magičnijim ili romantičnijim stavom o fenomenu "diktiranja". Njegovi komentari sigurno
izazivaju diskusiju; to treba očekivati i nadati se da će do nje doći. Oni bi mogli, bar neke
ljude, da pripreme za ekspanziju svesti koja, konačno, predstavlja najvažniju funkciju
Zakona i njegovih komentara istog.
Još jedna napomena pre kraja. Izvesni Džilbert Hajat pre nekoliko godina napisao je
knjigu pod nazivom Talenti i geniji (Njujork, Meridian Books, 1959.). Sudeći po
izdavačevoj zahvalnici na poleđini knjige, on je bio radio komentator koji je "osvojio
široku, obrazovanu publiku tokom zadnjih godina." Tu je takođe bilo navedeno da "on u
knjizi iznosi svoja različita interesovanja, svoju dovitljivost i erudiciju u diskutovanju o
temama koje obuhvataju raspon od Baha do Zen Budizma."
Hajat izlaže esej o Krouliju koji počinje prikazom Maga Somerseta Moma, u kome je
protagonista, Oliver Hadu, osmišljen po uzoru na Kroulija. Iz ovog prikaza on zaključuje
da Krouli nije bio varalica, u šta su mnogi bili navedeni da poveruju, već promašaj. U
svom protivljenju hrišćanstvu, koje je po svojoj suštini anti-seksualno, Krouli je želeo da
zasnuje solarno - faličku religiju (zgodno izabran izraz, preuzet iz Jungove Psihologije
Nesvesnog). On je pod tim podrazumevao takav tip obožavanja koji bi imao korena u
čovekovim najdubljim biološkim i duhovnim potrebama. "Ako ste dokazali da je Bog
samo ime za seksualni nagon, čini mi se da niste daleko od gledišta da je seksualni nagon
takođe Bog." Ovo je srž Kroulijevog pogleda na svet, koji je kao takav naširoko
obrazložen u njegovim komentarima. Hajat je tvrdio da ovaj tip religije, sasvim jasno,
nije uspeo da uzme nekog većeg maha; odatle sledi da je Krouli promašio u svojim
ciljevima.
Do pre nekoliko godina, ovo je moglo biti ispravno rezonovanje. Ipak, moramo imati na
umu da rana propovedanja evanđelja u prilično dugom periodu nisu postizala neki
zapanjujuće veliki uspeh. U stvari, mnogi učenjaci i kritičari su se pitali da li su oni
stvarno imali uspeha u bilo čemu osim najtričavijeg uticaja na svakodnevne živote većine
ljudi. Trebalo je da prođu vekovi nasilja i krvoprolića da bi se mase preobratile u
hrišćanstvo.
Krouli je mrtav tek manje od tri decenije. Ko bi mogao proceniti koliko stotina ljudi je
bilo pod njegovim uticajem, na ovaj ili onaj način? Telema možda mora da sačeka još
neko vreme pre nego što, bolje nego hrišćanstvo, pokaže svoju moć da transformiše naše
društvo. Pa ipak, prevrednovanje vrednosti koje je dokumentovano u ovom uvodu
ukazuje da je Krouli ostvario uspeh i iznad svojih najluđih snova. Ono o čemu je pisao
pre nekoliko decenija već je počelo da se ostvaruje. Generacija mladih koja je sada
aktivna predstavlja njegovu oduševljenu publiku i njegove sledbenike. A on je ipak mrtav
skoro dvadeset pet godina!
Zaista, gledajući na duge staze, ne znači veliku razliku da li je Knjiga Zakona njemu
diktirana od strane nadljudske inteligencije po imenu Aivaz, ili je potekla iz kreativnih
dubina Alistera Kroulija. Knjiga je napisana; a on je postao glasnogovornik Zeitgeist-a,
izrazivši suštinsku prirodu našeg doba takvom tačnošću kako niko drugi nije učinio do
danas. Otuda njegovi neuspesi, preterivanja i gluposti nisu ništa drugo do obeležje
njegove čovečnosti. Nije li on, po svom sopstvenom priznanju, bio Zver, čiji je broj 666,
broj Čoveka?

Izrael Rigardi
Studio City, Kalifornija
Novembar, 1970.

KOMENTARI NA KNJIGU ZAKONA

PRVI DEO

LIBER AL vel LEGIS

KOMENTAR

U prvom izdanju ova knjiga je nazvana L. L je sveto slovo u Svetoj Dvanaestostrukoj

Tabli koja obrazuje trougao, koji pak stabilizuje univerzum. Vidi Liber 418. L je slovo
Vage, Ravnoteža, "Pravda" u Tarotu. Ovaj naziv bi verovatno trebalo da bude AL, "EL",
jer je "EL" bilo izgovoreno glasom Aivaza, a nije viđeno. AL je pravo ime Knjige, jer
ova slova i njihova brojna vrednost, 31, čine Glavni Ključ za njene Misterije.
Da bi etički i filosofski komentar bili "shvaćeni od strane običnih ljudi" u celosti, odlučio
sam da u dodatku ovom komentaru iznesem sva razmatranja proistekla iz šifrovanog
numeričkog sistema, koji je, pak, izmešan zajedno sa neposrednijom materijom koju
obrađuje ova knjiga. U tom dodatku će biti sadržano objašnjenje karaktera ovog
numeričkog sistema, poznatog pod imenom "Kabala", kao i misterija koje su njome
nagoveštene. Razlog tome leži u nepraktičnosti njihovog saopštavanja u verbalnom
obliku i u neophodnosti dokaza studentu da autor ove knjige poseduje znanje koje je
iznad svega što je do sada postigao neki čovek.
1. Had! Manifestacija Nuit.

STARI KOMENTAR
1. Uporedi sa II, 1, kao nadopunu ovom stihu.
U Nu je Had skriven; pomoću Had-a Nu je manifestovana.
Pošto je Nu 56 a Had 9, njihovo sjedinjenje daje 65, Adonaija, Svetog Anđela Čuvara.
Vidi Sefer Sefirot i Budan Svet u Konx Om Pax-u radi više detalja o 65.
Uoči, međutim, šezdeset i pet stranica rukopisa Liber Legisa.
Ili, ako NU brojimo kao 56 a HAD kao 10, dobićemo 66, što je S (1-11).
Had, takođe, predstavlja središte ključne reči Abrahadabra.

NOVI KOMENTAR

Teogonija našeg Zakona je u potpunosti naučna. Nuit je materija, Hadit je kretanje, u

njihovom potpunom fizičkom smislu. Oni su Tao i Teh kineske filosofije, ili, prostije
rečeno, imenica i glagol u gramatici. Naša centralna istina - mimo drugih filosofija - jeste
da ove dve beskonačnosti ne mogu postojati zasebno. Ovaj obimni predmet mora biti
proučen u našim drugim radovima, a naročito u Berašitu, mojim vlastitim magičkim
dnevnicima, posebno onim iz 1919., 1920. i 1921., i u Knjizi mudrosti ili ludosti. Vidi
takođe Vojnik i grbavac. Dalje informacije koje se odnose na Nuit i Hadit date su u samoj
ovoj knjizi. No, moram ovde pomenuti da ih brat koji je spomenut u vezi sa
"Čarobnjakom Amalantrahom" i sl. (Samuel bar Aivaz) identifikuje sa Anu i Adad,
vrhovnom majkom i ocem, bogovima Sumera. Uzimajući u obzir vezu sa identifikacijom
Aivaza, to zaista izgleda veoma upečatljivo.
Takođe treba uzeti u razmatranje da je Nu povezana sa Severom, dok je Had Sad, Set,
Satana, Sat (odgovara reči "biće" na sanskritu), tj. Jug. On je, dakle, sunce, prostor,
koncentrisan u jednoj tački, kao što je i svaka druga zvezda. Reč Abrahadabra potiče od
Abraksas, Otac Sunce, čija brojna vrdnost je 365. Za ovu antitezu Sever - Jug vidi Fabr
Doliveovu (Fabre d,Olivet) Hermeneutičku interpretaciju porekla društvenog stanja kod
čoveka. Uočite da je "saks" takođe i stena, ili kamen, odakle potiče i simbol kockastog
kamena, planine Abiegnus, itd. Nu, sa svoje strane, izražava se kroz Naus, brod, itd. i sav
taj simbolizam praznog prostora koji je blizak svemu. Postoji takođe pitanje
poistovećivanja Nu sa On, Noah, Oanes, Jonom, Džonom, Dijanusom, Dijanom itd. Ali
pomenute identifikacije su samo delimične, samo različite strane dijamantne Istine. Stoga
se sva ta pitanja mogu zanemariti, i ostati u jednostavnosti ove Njene vlastite Knjige.

2. Razotkrivanje nebeske zajednice.

STARI KOMENTAR

2. Ova knjiga je nova objava, ili razotkrivanje svetih.

NOVI KOMENTAR

Ovo objašnjava generalnu temu te objave: daje dramatis personae, takoreći.

To je, kosmografski rečeno, koncepcija dve krajnje ideje: prostora i onoga što zahvata taj
prostor.
Kasnije će se, ipak, videti da se te dve ideje mogu razložiti u jednu, ideju materije;
prostor, njen "uslov" ili "oblik", tu se podrazumeva. Ovo ostavlja ideju "kretanja" za
Hadita, čija međuigra sa Nuit tvori univerzum.
Vreme bi možda trebalo razmatrati kao poseban vid ili dimenziju prostora.
Dalje, ovaj stih bi trebalo proučiti zajedno sa sledećim. "Nebeska zajednica" je
čovečanstvo, a njeno "razotkrivanje" predstavlja potvrdu nezavisne božanstvenosti
svakog muškarca i svake žene!
Osim toga, kako je Khabs (vidi stih 8) "zvezda", postoji i dalje značenje; ova Knjiga treba
da razotkrije Tajno Sopstvo Čoveka, tj. da ga inicira.

3. Svaki muškarac i svaka žena je zvezda.

STARI KOMENTAR

3. Ovo ne bi trebalo da se shvati u spiritualističkom smislu. To znači da se u svakoj osobi

nalazi uzvišena zvezdana priroda, stanje svesti koje treba da bude postignuto propisanim
metodama.
(Pored toga, to može imati značenje neke stvarne veze između određene osobe i određene
zvezde. Zašto da ne? Do sada mi to još nije poznato. Vidi Liber 418.)

NOVI KOMENTAR

Ova teza je u potpunosti razmotrena u Knjizi mudrosti ili ludosti. Njeno polazno
stanovište jeste da je svako ljudsko biće jedan element kosmosa, samoodređen i savršen,
jednak sa svim drugim bogovima.
Iz gore navedenog Zakon "čini što ti je volja" sledi logički. Jedna zvezda vrši uticaj na
drugu preko svoje privlačne sile, što se podrazumeva, ali ti uticaji su slučajevi njihovih
samopredodređenih orbita. Osim toga, postoji i misterija planeta koje se okreću oko
zvezde čije su one samo delovi; no, ne bih o tome više diskutovao na ovom mestu.
Čovek predstavlja središnje kraljevstvo. Veliko kraljevstvo je nebo, gde je svaka zvezda
njegova jedinka; malo kraljevstvo je molekul, sa svakim elektronom kao jedinkom.
(Odnos između ovih triju kraljevstava je pravilno geometrijski, i svako je 10 puta veće
po veličini od susednog kraljevstva).
Vidi Knjigu o Velikom Auku radi potvrde stanovišta da je svaka "zvezda" sama po sebi
središte univerzuma, i da takvu "zvezdu" - jednostavnu, originalnu, apsolutnu, možemo
dodati njenoj svemoći, sveznanju i sveprisutnosti, a da pritom ne prestane da bude
samosvojna; da je sticanje iskustva jedan jedini način da to ona ostvari, i da usled toga
ona ulazi u kombinacije u kojima je njena istinska priroda za izvesno vreme skrivena, čak
i od nje same. Analogno tome, atom ugljenika može proći kroz milijarde protejskih faza,
pojavljujući se u obliku krede, hloroforma, šećera, biljnog soka, mozga i krvi, ne
prepoznajući svoju "samosvojnost", tj. crnu amorfnu masu, mada se uvek vraća na baš taj
svoj oblik, nepromenjena svojim avanturama.
Ova teorija je jedina koja objašnjava zašto je Apsolut postao konačan, i zašto On ne
prepoznaje Sebe tokom njegovog ciklusa inkarniranja. Teorija određuje "zlo" i poreklo
zla, ne odričući realnost tom "zlu" niti vređajući našu svakodnevnu percepciju i naš zdrav
razum.
Navodim ovde napomenu predmetu u izvornom obliku, onako kako sam je prvobitno
dao, sa jednim ili dva umetka:
Svi elementi su u jednom trenutku morali biti odvojeni jedni od drugih - to bi bio slučaj
visoke temperature. Ako bi, sada, ovi atomi bili izloženi suncu dobili bismo ogromnu,
ekstremnu toplotu, i svi elementi bi ponovo bili samosvojni. Zamislite da svaki atom
svakog od elemenata poseduje pamćenje o svim svojim avanturama tokom njegovog
kombinovanja. Uz put, taj atom, osnažen ovom memorijom ne bi bio isti atom; pa ipak,
on to jeste, budući da osim te memorije on niotkuda nije dobio ništa. Prema tome, samim
tokom vremena i pomoću svojstva memorije, neka stvar (iako, izvorno, jeste
neograničeno savršenstvo) može postati nešto više nego što sama po sebi predstavlja, i
otuda je stvarni razvoj moguć. Onda svako može uočiti razlog zbog čega neki element
odlučuje da prolazi kroz ovaj niz inkarnacija (Bog, kako to beše veličanstvena
koncepcija!) jer upravo tako, i samo tako, on može napredovati; ali on gubi sećanje o
svojoj vlastitoj predstavi savršenstva koju poseduje kroz sve te inkarnacije, jer zna da će
proći nepromenjen.
Prema tome, postoji neograničen broj bogova koji su individualni i međusobno jednaki,
premda se razlikuju, a svaki od njih je savršen i potpuno neuništiv. Ovo, takođe,
predstavlja jedino objašnjenje kako biće može stvoriti svet u kome postoje rat, zlo i sl.
Zlo je samo jedna pojava, jer isto kao i "dobro" ono ne može uticati na suštinu samu po
sebi; ono jedino umnožava svoje kombinacije. To se u nekom smislu može poistovetiti sa
mističkim monizmom, ali prigovor toj teoriji je u tome da Bog mora da stvara bića koja
su u potpunosti njegovi sastavni delovi, tako da je njihova međuigra lažna. Pod
pretpostavkom da postoji mnoštvo elemenata, njihova međuigra je prirodna. Pitanje ko je
stvorio te elemente ne predstavlja nikakav prigovor ovoj teoriji - elementi su, ipak, tu,
dok Bog, ako ga potražite, nije. Teizam je obscurum per obscurius. Muška zvezda je
izgrađena od centra prema van, a ženska zvezda od oboda ka unutrašnjosti. To je ono što
se misli kada se kaže da žena nema dušu. Ovo potpuno objašnjava razliku među
polovima.
(14. Maj 1919., 18,30.)

4. Svaki broj je beskonačan; nema razlike.

STARI KOMENTAR

4. Ograničenost je puka maska; neograničenost je jedina istina.

NOVI KOMENTAR

Ovo je velika i sveta misterija. Iako svaka zvezda ima svoj vlastiti broj, svaki broj je
istovremeno jednak i savršen. Svaki muškarac i svaka žena nisu samo deo Boga već sam
Vrhovni Gospod. "Centar je svuda a obod nigde." Stara definicija Boga dobija novo
značenje za nas. Svako od nas je Jedan Bog. Ovo može biti shvaćeno jedino od strane
inicijata; da bi se to pravilno razumelo moraju se postići određena visoka stanja svesti.
Učinio sam pokušaj da ovo pojednostavim u napomeni na poslednji stih. Mogu da dodam
da je u transu koji sam nazvao "Zvezdani Sunđer" (vidi napomenu na 59. stih), to
poimanje univerzuma viđeno kao astralna vizija. Ona je počela kao "ništavilo sa
iskricama" 1916. e. v. (ere vulgaris - prim. prev.) pored jezera Paskvani u Nju Hempširu,
SAD, da bi se razvila u puninu u različitim kasnijim prilikama. Svaka "zvezda" je
povezana direktno sa svim drugim zvezdama, i u svemiru bez granica (Ain Sof, Telo
Nuite) svaka pojedinačna zvezda je jednako tako centar kao i bilo koja druga. Svaki
čovek instinktivno oseća da je centar kosmosa, ali filosofi su se sprdali sa tom njegovom
pretpostavkom. Pa ipak je on bio taj koji je bio apsolutno u pravu. Zemljoradnik nije ništa
manje "vredan" nego kralj, niti zemlja manje vredna od sunca. Svako jednostavno
elementarno sopstvo je apsolutno, Sam Bog. Da, u ovoj Knjizi Istina je skoro neizdržljivo
veličanstvena, jer čovek je predugo skrivao sebe od svoje sopstvene slave: on se boji
bezdana, bezvremenog Apsoluta. Ali Istina će ga osloboditi!

5. Pomozi mi, o ratnički gospode Tebe, u mojem razotkrivanju pred Decom ljudi!

STARI KOMENTAR

5. Nu, u početku, da bi se razotkrila traži pomoć smrtnog posrednika. Treba imati u vidu
pretpostavku da je Ankh-f-n-khonsu, ratnički gospod Tebe, sveštenik Mentua, na izvestan
uzvišeniji način identičan sa Aivazom ili sa Zveri.

NOVI KOMENTAR

Ovde Nuit poziva za pomoć, jednostavno i direktno, prepoznavajući svaku pojedinu

funkciju svake zvezde njenog tela. Iako sve jeste Jedno, svaki deo tog Jednog ima svoje
vlastito specijalno zaduženje, a svaka zvezda svoju posebnu orbitu.
U njenom obraćanju meni kao ratničkom gospodu Tebe, izgleda kao da je ona shvatila
određeni kontinuitet ili identitet mene i Ankh-f-n-khonsua, čija Stela predstavlja vezu sa
drevnošću ovog otkrovenja. Vidi Ekvinoks, tom I, br. 7, str. 363 - 400a, gde je taj
događaj opisan.
Razotkrivanje je proklamacija istine, prethodno objašnjene, da Telo Nuite ispunjava
beskonačan prostor, tako da je svaka zvezda u njemu celina po sebi, nezavisna i apsolutna
jedinica. Zvezde se međusobno razlikuju kao što se razlikuju ugljenik i kalcijum, ali
svaka je jednostavna, "besmrtna" suština, ili barem jedan oblik neke jednostavnije
suštine. Svaka duša je stoga apsolutna, dok su "dobro" i "zlo" puki termini koji opisuju
odnose između propadljivih kombinacija. Tako je kinin "dobar" za malaričnog pacijenta,
ali "loš" za uzročnika bolesti. Toplota je "loša" za sladoled a "dobra" za kafu. Nedeljiva
bit stvari, tj. njihove "duše", indiferentne su u odnosu na sve okolnosti, ma kakve one
bile, jer niko ne može na bilo koji način da utiče na njih.

6. Ti budi Hadit, moje tajno središte, moje srce i moj jezik!

7. Gledaj! to je razotkriveno preko Aivaza poslanika Hoor-paar-kraata.

STARI KOMENTAR
6. Primalac ovog znanja mora da se identifikuje sa Haditom, i da tako u potpunosti izrazi
namere njenog srca njenim osobenim jezikom.
7. Aivaz - vidi Uvod. On je 78, Mezla, "uticaj" od Najviše Krune, kao i broj karata u
Tarotu, Roti, sveobuhvatnom Točku.
Za Hoor-paar-kraata vidi II, 8.
Aivaz je nazvan poslanikom Hoor-paar-kraata, Boga Tišine; jer njegova reč je Govor u
Tišini.

NOVI KOMENTAR

Aivaz je ime koje je vidovnjakinja Uarda dala inteligenciji s kojom je komunikacija

uspostavljena. Vidi napomenu uz naslov.
Hoor-paar-kraat ili Harpokrat, "Beba u plavom jajetu", nije samo Bog Tišine u
uobičajenom značenju. On predstavlja više Sopstvo, Svetog Anđela Čuvara. Postoji veza
sa simbolikom patuljaka u mitologiji. On sadrži sve u sebi, mada je nemanifestovan. Vidi
II, 8.
On je prvo slovo alfabeta, Alef, čiji broj je jedan, a njegova karta u Tarotu je Luda,
označena nulom. Alef je pripisan elementu Vazduha (prema drevnoj klasifikaciji stvari).
Kao "jedan", ili Alef, on predstavlja muški princip, prvotni uzrok, kao i nesputani dah
života, zvuk vokala "A" koji se stvara otvorenim grlom i ustima.
Kao nula on predstavlja ženski princip, plodnu majku (staro ime ove karte je Mat, što
potiče od italijanskog "matto", luda, ali ranije takođe i od Maut, egipatske Boginje-
Majke-Lešinara); plodnu zato što je "plavo jaje" materica, koja je unutar makrokosmosa
Tela Nuite, i koja sadrži nerođeno dete, bespomoćno a ipak zaštićeno i dojeno, nasuprot
krokodilima i tigrovima prikazanim na karti, isto kao što je i materica zaštićena za vreme
trudnoće. On sedi na lotosu, tj. joni, koji pluta na "Nilu", koji simboliše tečnost
materičnog vodenjaka.
U svojoj apsolutnoj nevinosti i neznanju on je "Luda"; on je takođe i "Spasitelj", budući
da je Sin koji će gaziti po krokodilima i tigrovima i osvetiti svog Oca Ozirisa. Tako mi
njega vidimo kao "Veliku Ludu" iz keltske legende, "Čistu Ludu" iz I. čina Parsifala, i,
uopšteno govoreći, kao ludu osobu čije su reči uvek bile shvatane kao proročanstva.
No, da bi bio "Spasitelj", on mora da se rodi i razvije u muškarca; tako Parsifal stiče
Sveto Koplje, simbol muževnosti. On obično nosi "odeću sa mnogo boja" poput Josifa
"snevača"; on je takođe Zeleni Čovek prolećnih svetkovina. Ali njegova "ludost" nije
nevinost već inspiracija vinom; on pije iz Grala koji mu nudi Sveštenica.
Tako ga vidimo u punom naoružanju kao Bahusa Difeusa, muško i žensko u jednom,
kako nosi štap Tirzusa i grozd grožđa ili mešinu s vinom, dok mu tigar skače na bok.
Ovaj njegov oblik sugeriše Tarot karta, gde je "Luda" predstavljen sa dugim štapom i
vrećom zavezanom na njemu, u šarenom kaputu. Tigrovi i krokodili ga slede, povezujući
tako ovu sliku sa slikom Harpokrata.
Gotovo identični simboli su oni koji predstavljaju tajnog boga Templara, biseksualnog
Bafometa, kao i Zevsa Arenotelusa, jednako biseksualnog, koji je Otac-Majka Svega u
Jednoj Osobi. (On je u ovom potpunom obliku predstavljen na Tarot Adutu XV, "\avo").
Pošto je Zevs Bog Vazduha, to nas podseća da je Alef slovo Vazduha.
Kao simbol Vazduha nalazimo "Lutajuću Ludu", čisti razigrani dašak povetarca, u isti
mah stvaralački. Naši stari su smatrali da se oplođivanje lešinara vršilo pomoću vetra, te
su ga zato i izabrali da simbolizuje Boginju-Majku.
On je lutajući vitez ili princ iz bajke, koji se venčava kraljevom kći. Ova legenda potiče
iz izvesnih običaja rasprostranjenih među egzogamičkim plemenima, što se može videti u
Zlatnoj Grani.
Europa, Semela i druge boginje govorile su da ih je Zevs - Vazduh, uzimao prerušen u
obličje zveri, ptice, ili čega sve ne; isto tako kasnije je Marija svoje stanje pripisivala
posredničkoj ulozi duha - spiritus, dah, ili vazduh - u obličju goluba.
Međutim, "mali čovek" u indijskom misticizmu, patuljak, luckast ali prepreden, iz
mnogih legendi raznih zemalja, takođe predstavlja taj isti "Sveti Duh" iliti Tiho Sopstvo
Čoveka, odn. njegovog Svetog Anđela Čuvara.
On uglavnom predstavlja "nesvesno" kod Frojda, nepoznati, nevini, mirni duh, koji duva
"kud mu je volja, ali ne može se reći odkud dolazi ili kuda ide." On komanduje sa
apsolutnim autoritetom, kad se sasvim pokaže, uprkos svesnom razumu i sudu.
Aivaz je, dakle, kao što tvrdi ovaj sedmi stih, "poslanik" tog Hoor-paar-kraata, koji je
Spasitelj Sveta u širem smislu, ali isto tako i moje vlastito "Tiho Sopstvo" u užem.
"Poslanik" je onaj koji obavlja službu, u ovom slučaju očigledno službu otkrivenja; On je
bio inteligentni posrednik između Boga Deteta - novog eona koji se rađa - i mene. Ova
Knjiga Zakona je Glas Njegove Majke, Njegovog Oca, i Njega samog. U svom
pojavljivanju, međutim, On pretpostavlja aktivni oblik koji je parnjak Harpokratu, oblik
Ra-Hoor-Khuita. Skriveno Dete postaje Osvajajuće Dete, naoružani Horus koji osvećuje
svoga oca Ozirisa. Isto tako će i naše vlastito Tiho Sopstvo, bespomoćno i glupo,
skriveno u nama, iznići, i, ako budemo umeli da ga pustimo na svetlost, ono će pohitati
čilo sa svojim bojnim pokličem, rečju naše Istinske Volje.
Zadatak Adepta je da postigne znanje i razgovor svog Svetog Anđela Čuvara, i da
postane svestan svoje prirode i svoje svrhe, ostvarujući oboje.
Zbog čega se Aivaz tako speluje, kada je Aivaz prirodna transliteracija od = 78?
Možda zato što nije bio zadovoljan identifikovanjem sa Telemom, Agape, itd., preko
broja 93, pa je želeo da izrazi svoju prirodu pomoću šest slova (šest kao broj Sunca,
Bogo-čoveka, i sl.) čija bi vrednost na grčkom trebala biti: A=1, I=10, F=6, A=1, S=200,
S=200: ukupno 418, broj ABRAHADABRA, magijske formule za novi eon! Treba
zapaziti da su "I" i "V" slova Oca i Sina, a takođe i Device i Bika (vidi Liber 418), sa
svake strane čuvana po jednim slovom Vazduha, i praćena dvaput slovom Vatre.

8. Khabs je u Khu, a ne Khu u Khabsu.

STARI KOMENTAR

8. Ovde počinje tekst.

Khabs je tajno svetlo, ili L.V.X.; Khu je magički entitet čoveka.
Docnije sam saznao (Sunce u Devici, 1911.), da Khabs označava zvezdu. U kojem
slučaju, vidi stih 3.
Doktrina koja se ovde poučava jeste ta da je to Svetlo unutarnji, suštastveni čovek. Intra
(a ne Extra) Nobis Regnum Dei.
NOVI KOMENTAR

Mi ne treba sebe da smatramo nižim bićima, za koje je Svetlo odn. "Bog" van njihovog
opsega poimanja. Naši umovi i naša tela su velovi Svetla koje je unutar nas. Neinicirani
predstavlja "tamnu zvezdu", a Veliko Delo za njega je da svoje velove učini providnim,
"pročišćavajući" ih. To "pročišćavanje" predstavlja u stvari "pojednostavljivanje";
kompleksnost nabora tog vela, a ne njegova nečistoća, čini veo neprozirnim. Veliko Delo
se, stoga, sastoji uglavnom u rešavanju kompleksa. Sve je samo po sebi savršeno, ali kada
su stvari u zbrci, one postaju "zle". (Ovaj stav bi bio bolje shvaćen u svetlu "Pustinjaka sa
ostrva Ezopus", q.v.). Ova doktrina je očito od vrhunske važnosti, gledano sa stanovišta
prve "objave" Aivaza.
Ta "zvezda", ili "najintimnije svetlo" je originalna, individualna, večna suština. Khu je
magijska odeća koju ona tka za sebe, "oblik" za njeno biće s onu stranu oblika, čijom
upotrebom ona može proživljavati iskustva kroz samosvest, onako kao što je objašnjeno
u napomenama na stihove 2 i 3. Ovo Khu je prvi veo, daleko suptilniji od uma ili tela, i
stvarniji, jer je njegov simbolički oblik uslovljen prirodom njegove zvezde.
Zašto nam je rečeno da je Khabs u Khu, a ne Khu u Khabsu? Jesmo li onda
pretpostavljali suprotno? Mislim da smo zapravo upozoreni protiv ideje o Pleromi, čijeg
smo plamena iskre, i u koji se vraćamo kada ostvarimo "postignuće". To bi zaista moralo
da celo to prokletstvo odvojenog postojanja učini smešnom, besmislenom i neoprostivom
budalaštinom. Ovo bi nas bacilo natrag u dilemu manihejizma. Ideja o inkarnacijama koje
"usavršavaju" stvar, samu po sebi savršenom, po definiciji je imbecilna. Jedino
zdravorazumsko rešenje je dato gore: da zamislimo da Savršen uživa iskustvo
(očiglednog) nesavršenstva. (Postoje i dublja rešenja ovog problema adekvatna najvišim
stepenovima inicijacije; gornje će, ipak, zadovoljiti prosečno inteligentnu osobu).

9. Obožavaj stoga Khabs, i gledaj moje svetlo preliveno preko tebe!

STARI KOMENTAR

Objavljeno je da je taj Khabs svetlost Nue. On je obožavan u centru, dok svetlost

ispunjava obod, tako da je sve svetlost.

NOVI KOMENTAR

Mi se moramo koncentrisati na to najintimnije svetlo; kao odgovor na to dolazi svetlo

beskonačnog prostora. Treba primetiti da je svetlo svemira ono što ljudi zovu tama;
njegova priroda je potpuno neshvatljiva za naše neinicirane umove. "Velovi", spomenuti
ranije u komentaru, su oni koji ometaju odnos između Nuite i Hadita.
Mi ne smemo da obožavamo Khu, da se zaljubimo u našu magijsku predstavu. Učiniti to
- a svi smo mi to učinili - znači zaboraviti našu istinu. Ako slavimo oblik, on postaje
neproziran za biće, i može se uskoro pokazati samom sebi lažan. Khu u svakom od nas
sadrži kosmos kakav je njemu samom poznat. Za mene, čak i nečiji drugi Khabs
predstavlja samo deo mog Khua. Naš sopstveni Khabs je naša jedina istina.
10. Neka mojih služitelja bude malo i tajnih; oni će vladati mnoštvom i znanim.

STARI KOMENTAR

10. Zakon Teleme je takav, da njeni adepti treba da budu nevidljive vođe.
Ovo je, može se primetiti, uvek bio slučaj.

NOVI KOMENTAR

Priroda magijske moći je sasvim nesaznatljiva za običan svet. Prorok Jezekilj koji opseda
ciglu da bi uništio Jerusalim i avantura Hosee sa Gomerom, "praktičnom" čoveku
izgledaju tako apsurdno kao i istraživanja bilo kojeg naučnika sve dok ga Nedeljne
novine ne zadovolje nekim verodostojnim objašnjenjem koje ne objašnjava ništa. (U
ovom kontekstu treba pročitati Knjigu 4, III. deo).
"Mojih služitelja"; ne onih Gospoda eona. "Zakon je za sve"; ne može biti nikakvih tajni
o tome. Stih se odnosi na posebno odabrane "služitelje"; možda one koji su, obožavajući
Khabs, opazili njenu svetlost nad sobom. Takve osobe zaista ostvaruju venčanje Nuite i
Hadita u sebi samima; u tom slučaju oni su svesni određenih puteva koji vode ka moći.
Takođe postoji i mistični smisao u tom stihu. Mi moramo naše umove reorganizovati iz
temelja, tako što ćemo odrediti mali broj tajnih vođa koji će služiti Nuit, u cilju
disciplinovanja različitih segmenata svesnog mišljenja.

11. Lude su oni koje ljudi obožavaju; i njihovi Bogovi i njihovi ljudi su lude.
12. Izađite, o deco, pod zvezde, i nađite svoje ispunjenje u ljubavi!

STARI KOMENTAR

11. "Mnoštvo i znani", i među Bogovima i među ljudima, poštovani su; to je ludost.
12. Ključ za obožavanje Nue. Ujedinjenje svesti sa beskonačnim prostorom kroz vođenje
ljubavi, pastoralne ili paganske. No, vide infra.

NOVI KOMENTAR

Celokupna doktrina o "ljubavi" objašnjena je u Liber Alefu (Knjiga Mudrosti ili Ludosti)
i tamo bi je trebalo proučiti. Ali zapazi u daljem tekstu kako se ovaj stih slaže sa gornjim
komentarom, kako svaka zvezda mora izaći i osloboditi se svojih velova, tako da može
uživati u zajednici sa celim svetom zvezda. To je ponovo poziv na ujedinjenje, ili
"ljubav", formulišući tako jednačinu 1+(-1)=0 koja predstavlja opštu magijsku formulu u
našem kosmosu.
"Izađite" - od čega se krijete? "Pod zvezde", znači otvoreno. Takođe, neka ljubav bude
"pod" ili "nad" Telom Nuite. Ali iznad svega, budite otvoreni! Čemu taj stid? Je li ljubav
tako strašna, da bi ljudi trebali da je prikrivaju lažima? Je li ljubav tako sveta da je drugi
ne bi smeli naturati? Ne, "pod zvezde", noću, koje oko ako ne njihovo može videti? Ili
pak, ako neko vidi, ne bi li vaše obožavanje otvorilo manastirske hodnike njegove duše
da bi odjeknuli božanskom čistotom zbog tako dražesnog i milostivog dela koje ste
učinili?
13. Ja sam nad vama i u vama. Moj zanos je u vašem. Moja radost je da gledam vašu
radost.
14. Gore, biserno plavetnilo je
Goli sjaj Nuit;
U zanosu ona se saginje
Da poljubi Haditove tajne vreline.
Krilata kugla i zvezdana plavet moji su,
O Ankh-af-na-khonsu!
15. Znajte sada da je izabrani sveštenik i apostol beskrajnog svemira princ-sveštenik
Zver; i u njegovoj ženi zvanoj Skerletna Žena data je sva moć. Oni će moju decu
skupljati u svoj zagrljaj; oni će u ljudska srca uneti zvezdani sjaj.
16. Jer on je uvek sunce, a ona luna. Ali za njega je krilati tajni plam, a za nju nadneta
svetlost zvezda.
17. Ali vi niste tako izabrani.
18. Blistaj na njihovim čelima, o sjajna zmijo!
19. O azurom posuta ženo, nadvij se nad njih!
20. Ključ rituala je u tajnoj reči koju sam mu dala.
21. Za Boga i Obožavaoca ja sam ništa: oni me ne vide. Oni su kao na zemlji; ja sam
Nebo, i nema drugog Boga osim mene i mog gospoda Hadita.
22. Dakle, vi me sada znate pod mojim imenom Nuit, a on po jednom tajnom imenu koje
ću mu dati kada me konačno spozna. A pošto sam ja Beskrajni Svemir i njegove
Bezbrojne Zvezde, činite i vi tako. Ne sputavajte ništa! Neka se među vama ne pravi
razlika između jedne i bilo koje druge stvari; jer to zadaje bol.
23. Ali ko god uspe u tome, neka bude poglavar svega!
24. Ja sam Nuit, i moja reč je šest i pedeset.
25. Podeli, saberi, pomnoži i shvati.
26. Tad reče prorok i rob lepotice: Ko sam ja, i šta će biti znak? A ona mu tada odgovori,
svijajući se dole, ta blještava buktinja plavetnila, koja dotiče sve, koja prožima sve; sa
rukama ljupkim na zemlji crnoj, sa vitim telom za ljubav povijenim, sa stopalima nežnim
koja ni cvetka ne zgaziše: Ti znaš! A znak će biti moj zanos, svest o neprekidnosti
postojanja, sveprisutnost mog tela.
27. Tad sveštenik odgovori i reče Kraljici Svemira, ljubeći joj nežne obrve, dok mu rosa
njene svetlosti obli čitavo telo slatkastim mirisom znoja: O Nuit, neprekidnosti Neba,
neka uvek bude tako: da ljudi ne govore o tebi kao Jednoj već kao Nijednoj; i neka ne
govore o tebi uopšte, jer ti si neprekidna!
28. Nijedna, uzdahnu nežna i čarobna svetlost zvezda, i dve.
29. Jer ja sam razdvojena radi ljubavi, zbog mogućnosti sjedinjenja.
30. Stvaranje sveta je to, da je bol razdvajanja kao ništa, a radost rastvaranja sve.
31. Uopšte ne brini za te budale od ljudi i njihove vapaje! Oni osećaju malo; ono što
postoji, uravnoteženo je krhkim radostima; ali vi ste moji izabrani.

STARI KOMENTAR

13. Ova doktrina podrazumeva neku mističnu vezu koja se, pretpostavljam, može shvatiti
jedino iskustvom; ova ljudska ekstaza i ta božanska ekstaza su u interakciji.
Slična doktrina se može naći u Bhagavad Giti.
14. Ovaj stih je direktan prevod prvog dela Stele. On u sebi sadrži prikriven izvestan tajni
ritual, najvišeg reda, koji je u vezi sa prethodna dva stiha.
15. Na ovom stihu počiva autoritet Zveri; no, on mora biti doveden u vezu sa određenim
docnijim stihovima, što ću ostaviti studentima da istražuju da bi protumačili. Međutim,
sklon sam da poverujem da "Zver" i "Skerletna Žena" ne označavaju osobe, već
predstavljaju nazive službi, i to Hijerofanta (Prvosveštenika) i Prvosveštenice ( i ),
inače bi se teško mogao razumeti naredni stih.
16. U stihu II, 16 nalazimo da Had treba uzeti kao 11 (vidi II, 16, komentar). Tada Hadit
= 421, a Nuit = 466.
421-3 (Mesec) = 418. 466+200 (Sunce) = 666.
Ovo su dva velika broja kabalisti!čkog sistema, koja su mi omogućila da protumačim
znakove što su vodili tom otkrovenju.
Krilati tajni plam je Hadit; nadneta svetlost zvezda je Nuit; to su njihove prave prirode i
njihove funkcije u vrhovnom ritualu koji se odnosi na gore navedeno.
17. "Vi" se odnosi na druge obožavatelje Nuite, koji moraju pronaći svoj vlastiti put da bi
bili izabrani.
18. Zmija je božanski i kraljevski simbol. Ona je takođe i simbol Hadita, prizvanog nad
njima.
19. Nuit će ih sama prekriti svojom senkom.
20. Ta reč je možda Abrahadabra, sveta reč od 11 slova.
21. Odnosi se na stvarnu sliku na steli. Nuit je koncepcija koja se nalazi beskrajno iznad
svega što su ljudi ikada poimali o Božanskom. Stoga, ona nije samo zvezdana boginja,
nego daleko viši pojam, skriven tamnim velom tog neizrecivog sjaja.
To znanje mogu postići jedino adepti; spoljni ga ne mogu doseći.
22. Obećanje - još uvek neispunjeno. (Ispunjeno od ulaska Sunca u Strelca, An. V).
Nalog da se uništi sposobnost razlikovanja između iluzija.
23. Poglavar je stoga onaj koji je uništio taj osećaj dualnosti.
24. Nu = 6+50=56.
25. Deljenje 6/50=0,12.
0 - obod, Nuit.
. - centar, Hadit.
1 - Jedinstvo kao rezultanta, Ra-Hoor-Khuit.
2 - Koptsko H, čiji oblik uveliko nalikuje arapskom broju 2, Dahu Života, koji se udiše i
izdiše. Ljudska Svest. Tot.
Sabiranjem 50+6=56, Nu, a koncentrisanjem 5+6=11, Abrahadabra itd.
Množenjem 50x6=300, , i Ruah Elohim, sveti duh.
Uveren sam da je u ovom stihu skriveno još misterija; možda ponovo vezanih za 418 i
666.
26. Prorok zahteva neki znak njegove misije, koji je obećan: samadi sa beskonačnim.
Ovo obećanje je kasnije bilo ispunjeno - vidi Hram kralja Solomona, koji izlaže ovu
materiju u pravo vreme.
27-31. Ovde se nalazi duboka filosofska dogma, u izvesnom smislu verovatno tumačenje
i rasvetljavanje tvrdnji iz Berašita.
Dijada (odn. univerzum) se stvara uz malo bola sa ciljem ostvarenja blaženstva
rastapanja. Tako se patnja života može iskupiti blaženstvom smrti.
Ovo ushićenje je, ipak, samo za izabrane služitelje Nu. Na spoljne se može gledati
uglavnom onako kako su kartezijanci gledali na životinje.

NOVI KOMENTAR

Sva ta priča o "paćeničkom čovečanstvu" jeste u suštini baljezgarija zasnovana na grešci

prenošenja sopstvene psihologije na komšiju. Zlatno pravilo je budalaština. Ako bi lord
Alfred Daglas, na primer, činio drugima ono što bi želeo da mu drugi čine, mnogi bi se
usprotivili njegovoj akciji.
Razvitak adepta odvija se ekspanzijom - od Nuit podjednako u sve pravce. Mali čovek
ima malo iskustva, malo sposobnosti, kako za bol tako i za zadovoljstvo. Buržuj je klada.
Ja sam siguran (u najmanju ruku), u to nemam sumnje, da njegovo kinjenje za mene
predstavlja uživanje ili neku vrstu zabave.
Ova teza o sažaljenju u etici Teleme ima najveći mogući značaj. Nužno je da jednom za
sva vremena zaustavimo to neznalačko mešanje u posao drugih ljudi. Svaki pojedinac
mora biti ostavljen da slobodno sledi svoj vlastiti put! Amerika je naročito luda po tim
pitanjima. Njen narod je očajnički zabrinut oko toga kako da prisili Singaleze da nose
bunde, Tibetance da glasaju a ceo svet da žvaće žvakaću gumu, ostajući pri tome potpuno
nesvesni činjenice da većina drugih naroda, naročito Francuzi i Britanci, smatraju da su
"američke institucije" najniži oblik divljaštva, zaboravljajući ili ne znajući za okolnost da
je originalni znak američke slobode - koja je bila stvarna sloboda - sadržavao poziv da se
drugi ljudi ostave totalno sami, i time obezbeđivao mogućnost ekspanzije njegovih
vlastitih principa do svakog čoveka.

32. Slušajte mog proroka! prođite oglede mog znanja! tražite samo mene! Tada će vas
radosti moje ljubavi iskupiti od svakog bola. To je tako: kunem se svodom svog tela;
svojim svetim srcem i jezikom, svim što mogu dati i svim onim što želim od svih vas.

STARI KOMENTAR

32. Pravilo i svrha Reda: obećanje Nuit njenim izabranicima.

NOVI KOMENTAR

Umesno je povinovati se Zveri, jer Njegov Zakon je čista sloboda, a On neće davati niti
jednu naredbu koja odudara od prave interpretacije te slobode. Ali, za razvoj same te
slobode nužno je imati organizaciju; svaka organizacija, pak, mora imati visoko
centralizovanu kontrolu. To je naročito nužno u vreme rata, kao što su čak i tzv.
demokratske nacije naučile iskustvom, budući da nisu učile od Nemačke. Ovo sadašnje
doba je prvenstveno "doba rata", sada najviše od svega, i naš posao je da zbacimo
robovske bogove sa trona.
Nalog "tražite samo mene" je pojačan zavetom, i u vezi s tim je dato posebno obećanje.
Ako tragamo za nižim idealima mi onda pravimo razlike, potvrđujući time implicitno
upravo tu dualnost od koje želimo da pobegnemo. Treba zapaziti takođe da "mene" može
ukazivati na grčko MH, tj. "ne". Za reč "samo" može se uzeti da ima broj 156 (na
grčkom), što je broj tajnog imena Babalon ili Nuit. Verovatno postoje još neka skrivena
značenja u ključnoj reči "sve".

33. Tad sveštenik pade u duboki trans ili nesvesticu, i reče Kraljici Neba: Napiši nam
oglede; napiši nam rituale; napiši nam zakon!

STARI KOMENTAR

33. Prorok je zatim tražio instrukcije: oglede, rituale, zakon.

NOVI KOMENTAR

Zakon, u opštem smislu te reči, trebalo bi da znači formulaciju običaja jednog naroda,
isto kao što euklidove teoreme predstavljaju formulaciju geometrijskih činjenica. Ali
moderno prepredenjaštvo izmislilo je ideju veštačkog zakona, što je isto kao kada bi na
silu pokušali da kvadriramo krug. Zakonodavci pokušavaju da prisile ljude da promene
svoje običaje, tako da bi "biznismeni", koji ih podmićuju da bi služili njihovoj
gramzivosti mogli uvećavati svoje profite.
"Zakon" na grčkom jeste NOMOK, od NEMO, i znači tačno "nešto što je dodeljeno
nekom, što on upotrebljava ili poseduje." Otuda "običaj, navika", i takođe "muzički ton".
Doslovna istovetnost reči NEMO i latinske reči Nemo je sugestivna. Na hebrejskom,
"zakon" je TORA i ona je ekvivalentna izrazima "Kapija kraljevstva" i "Knjiga
mudrosti".

34. Ali ona reče: oglede ja ne pišem; rituali će biti poluznani i poluskriveni; Zakon je za
sve.

STARI KOMENTAR

34. Prvi zahtev je odbijen, ili će, moguće je, biti prenet nekim drugim načinom a ne
pisanjem.
(On je kasnije tako i prenet.)
Drugi je delimično dopušten; ili pak, ako je u celosti dopušten, nije namenjen da bude
potpuno javan.
Treći zahtev je dopušten bezuslovno.

NOVI KOMENTAR

Ogledi se za sada obavljaju bez znanja kandidata, pomoću tajne magičke moći Zveri.
Kandidati koje je On prihvatio za inicijaciju mogu posvedočiti da su ovi ogledi često
nezavisni od Njegove svesne brige. Oni nisu, poput tradicionalnih ogleda, formalni ili
identični za sve; kandidat se nalazi u takvim okolnostima koje pružaju stvarni ispit
vladanja, prisiljavajući ga da otkrije svoju sopstvenu prirodu, i da postane svestan svog
sopstva, iznošenjem njegovih skrivenih pobuda na površinu.
Neki od tih rituala su postali dostupni; drugim rečima, objavljene su magijske formule.
Vidi "Eleuzijske rituale", "Osnaženi entuzijazam", Magiku u teoriji i praksi itd.
Primetite primedbu na "ne" i "sve". Takođe, reč "znani" sadrži koren GN, "stvoriti",
"znati"; "skriveni" ukazuje na drugu polovinu ljudske misterije.

35. To što ti pišeš jeste trostruka knjiga Zakona.

36. Moj pisar Ankh-af-na-khonsu, sveštenik prinčeva, neće promeniti nijednop slovo te
knjige; ali da ne bi bilo gluposti, on će je protumačiti mudrošću Ra-Hoor-Khuita.
37. Takođe mantre i basme; obeah i wanga; delo štapa i delo mača; to će on učiti i
poučavati.

STARI KOMENTAR

35. Definicija ove knjige.

36. Prva stroga opomena da se ne dira nijedno jedino slovo ove knjige.
Komentar mora biti napisan "mudrošću Ra-Hoor-Khuita", tj. otvorenom, a ne
posvećeničkom mudrošću.
37. Potpuno novi sistem magike mora biti učen i poučavan, kao što se to sada i čini.

NOVI KOMENTAR

Svaka zvezda je jedinstvena, i svaka orbita je zasebna; zaista je kamen temeljac mog
učenja nemati standardne ciljeve ili puteve, biti bez ortodoksija i bez pravila. Zvezde se
ne tiskaju u krda, ne zatvaraju se u obore i ne strižu, da bi se od njih dobila ovčetina, kao
što je slučaj sa svim tim glasačima! Ja, koji sam rođen kao lav, odbijam da budem ovan
predvodnik! Ja koji ne lajem već ujedam, neću da budem ovčarski pas. Ja koji ne nosim
ovčarski štap već toljagu, ne prihvatam posao pastira.
Vi ovčice, mudrije predstavnice svoje generacije, zbrisaćete bez traga, blejući, kada do
Vaših ušiju dopre moj urlik nošen vetrom! Bile ste, zar ne, pažene, hranjene i čuvane -
sve dok iz torova nije došla reč?
Meni priliči lavlji život! Pustite me da živim slobodno, i da umrem u borbi!
Sada treba reći još nešto o obeah i o wanga, tj. o delu i o reči magike. Magika je umeće
uzrokovanja promene u postojećim fenomenima. Ova definicija podrazumeva
oživljavanje mrtvih, začaravanje stoke, prizivanje kiše, sticanje dobara, opčinjavanje
sudija, i sav ostali program. U redu; ali da li to takođe obuhvata i svaki mogući čin? Da;
tako sam i mislio. Nije moguće izgovoriti neku reč ili učiniti neko delo, a pritom ne
proizvesti tačno određeni i nužni efekat. Stoga je magika umeće samog života.
Magika je upravljanje svim onim što kažemo ili učinimo, tako da se rezultat toga sastoji u
tome da promenimo onaj deo naše okoline koji nas ne zadovoljava, sve dok ne počne da
nas zadovoljava. Mi ga "preoblikujemo onako kako godi našem srcu".
Magičke ceremonije su, u pravom smislu reči, ništa drugo do organizovani i
koncentrisani pokušaji da nametnemo našu volju određenim delovima kosmosa. To su
samo pojedinačni slučajevi opšteg zakona.
Ali, sve što mi kažemo i činimo, koliko god to bilo neredovno, rezultuje nečim što je
više, daleko više i od naših najnapornijih aktivnosti. "Pobrini se za penije, a funte će se
već pobrinuti same o sebi". Tvoja svakodnevna kapanja napuniće veću kofu nego gejziri
tvog magičkog napora. "Devedesetdevetoro njih koji bezbedno leškare u zaklonu tora"
nema nikakvu organizovanu volju; njihov karakter, izgrađen na njihovim rečima i delima,
samo je gomila đubreta.
Upamti takođe, da, sve dok ne spoznaš šta je tvoja Istinska Volja, tvoja najvrednija
energija će biti posvećena tvom sopstvenom uništenju. Upamti da svaka reč i svako delo
svedoči o umu, odakle sledi da tvoj um mora biti savršeno organizovan, te da je njegova
jedina dužnost da objasni odgovarajuće stanje u terminima volje, tako da i govor i akcija
mogu biti pravilno usmereni da bi tu volju izrazili u skladu sa okolnostima.
Upamti da svaka reč i delo, koji nisu nedvosmisleni izraz tvoje volje, ne idu njoj u prilog,
pri čemu je indiferentnost gora nego suprotstavljanje. Tvoj neprijatelj je barem
zainteresovan za tebe: od njega bi mogao učiniti prijatelja, što ne bi nikada mogao sa
neutralnim. Imaj na umu da je magika umeće života, prema tome umeće uzrokovanja
promena u skladu sa voljom; stoga je njen zakon "ljubav pod voljom", i svaka njena
aktivnost je čin ljubavi.
Upamti da je svaki čin "ljubavi pod voljom" zakonit kao takav; no kada neki čin nije
usmeren ka Nuit, koja je ovde neminovan rezultat čitavog rada, isti predstavlja traćenje, i
on rađa konflikt u tebi, pa "kraljevstvo božje koje je u tebi" biva razoreno građanskim
ratom.
Za početnika mogu ponuditi sledeći program:

Opskrbi svoj um, koliko je moguće potpunije, znanjem o tome kako ga istražiti i
kontrolisati.
Treniraj svoje telo, tako da bude poslušno tvom umu, i da ne remeti njegovu pažnju.
Kontroliši um da bi se sasvim posvetio otkrivanju svoje Istinske Volje.
Istraži tok te volje sve dok ne dospeš do njenog izvora, tj. do Tihog Sopstva.
Ujedini svesnu volju sa Istinskom Voljom, a svesni ego sa Tihim Sopstvom. Moraš biti
krajnje nemilosrdan da bi odbacio svaki atom svesti koji je neprijateljski nastrojen ili
neutralan.
Dopusti da ovaj rad dođe iznutra, ali ne obaziri se na svoju okolinu, da ne bi pravio
razliku između jedne i neke druge stvari. Uzmi bilo koju stvar, ma šta ona bila, i
prisajedini je sebi putem ljubavi.

38.
39.
40.
41.

STARI KOMENTAR

38. Uobičajena opomena u radu ove vrste.

Svaki čovek ima pravo na postignuće; ali jednako tako je dužnost adepta da vidi da li on
valjano zaslužuje svoju nagradu, kao i da testira i uvežbava svoje sposobnosti i snagu.
39. Uporedi s Rableom. Ovo se takođe može prevesti i ovako: "Neka volja i akcija budu
u harmoniji."
Međutim, Qelhma takođe označava volju u višem smislu magičkog usredištenja-u-jednu
tačku, i u smislu koji su koristili Šopenhauer i Fihte.
Isto tako, postoji najverovatnije i vrlo uzvišena tajna interpretacija. Moja sugestija:
Teh suštastveno , Azot, itd.=Qe.
Word Čokmah, Tot, Logos, Druga Emanacija.
of Partitiv, velika majka Binah.
the Česed, očinska moć, odraz gornjeg "Teh".
Law Geburah, strogo ograničenje.
is Tifaret, vidljiva egzistencija, uravnotežena harmonija svetova.
Qelhma Ideja koja celu ovu rečenicu obuhvata u jednoj reči.

Odnosno:

Q Teh = Lav, "Ujedinićeš sve ove simbole u formi Lava."

e Word = slovo Daha, Logos.
l of = d Uravnoteženje.
h the = 418, Abrahadabra.
m Law = Obešeni Čovek, ili Spasitelj.
a is = 0 (nula, Nuit, koja je Postojanje).
Qelhma = zbir svega.

40. Qe, Pustinjak, nevidljivo, ali prosvetljujuće. A\A\.

lh, Ljubavnik, vidljivo kao sev munje. Kolegium adepata.
ma, Čovek Zemlje, Srušena Kula. Zbir ova tri ključa daje 31= Ne i Bog. Tako je
cela reč Qelhma ekvivalentna Nuiti, sveobuhvatnoj.
Vidi Tarot atue radi daljeg proučavanja ovih rangova.
Qe=14, Pentagram, vladavina duha nad uređenom materijom. Snaga i autoritet ( i ) i
tajno 1+4=5, Hierofant V. Takođe: bČ, Lav i Ovan. Vidi: Isaija. To je "milenijumsko"
stanje.
lh=38, ključna reč Abrahadabra, 418, podeljena brojem svojih slova, 11. Pravda ili
Ravnoteža i Kočijaš ili Majstorstvo. Stanje progresa; božji ratnik.
ma=41, Obrnuti Pentagram, materija dominira nad duhom. Obešeni Čovek i Luda. Stanje
onih koji nisu adepti.
"Čini po svojoj volji" ne treba tumačiti kao povlasticu, ili čak kao slobodu. Ovo se može,
recimo, uzeti u značenju: Čini (ti, Ateh) po svojoj volji; a Ateh je 406= T, znak krsta.
Ovaj odlomak se stoga može shvatiti kao zahtev za samožrtvovanjem ili uravnoteženjem.
Iznosim ovu tvrdnju samo da bih pokazao kolika je dubina misli potrebna da bi se
ovladalo čak i ovako jednostavnim odlomkom.
Sva značenja su istinita, samo ako je tumač prosvetljen; ali ako to nije, sva su lažna, kao i
on.

NOVI KOMENTAR

Prvi odeljak (prva rečenica 41. stiha) predstavlja opšti iskaz ili definiciju greha, odnosno
greške. Bilo koja stvar koja ograničava, ometa ili odvraća volju jeste greh. Drugim
rečima, greh je privid dijade. Greh je nečistoća.
Drugi deo odeljka navodi kao primer jedan poseban slučaj. Ne sme biti svojine nad
ljudskim telom. Seksualni nagon je jedan od najdublje smeštenih izraza volje; on se ne
sme ograničavati, bilo negativno, sprečavanjem njegovog slobodnog funkcionisanja, bilo
pozitivno, insistiranjem na njegovom izvitoperenom funkcionisanju.
Ima li išta brutalnije nego sputati prirodni rast, ili deformisati ga? Ima li išta apsurdnije
nego tražiti da se taj sveti instinkt predstavi kao primitivan životinjski čin, da se odvoji od
duhovnog entuzijazma, bez koga je on tako umrtvljen da čak ne može biti ni
zadovoljavajući za osobe koje su u seksualnom odnosu?
Seksualni čin je sakrament volje. Njegovo profanisanje je veliki zločin. Svako istinsko
izražavanje seksualnog čina je zakonito; svako suzbijanje ili iskrivljavanje istog protivno
je zakonu slobode. Upotreba zakonske ili finansijske prisile da bi se iznudilo uzdržavanje
ili pokornost, u potpunosti je užasna, neprirodna i apsurdna. Fizička prinuda, do određene
tačke, nije tako opasno pogrešna; ona ima poreklo u prvobitnom seksualnom konfliktu
koji srećemo kod životinja, i često puta može rezultirati pobuđenjem ljubavi u njenom
najuzvišenijem i najplemenitijem obliku. Neki od najstrasnijih i najstabilnijih odnosa
počeli su silovanjem. Rim je zaista tako i osnovan. Slično tome, ubistvo nevernog
partnera u izvesnom smislu etički je oprostivo; jer mogu postojati neke zvezde čija
priroda je ekstremno nasilna. Nakon svega, sudar galaksija u veličanstvenom spektaklu.
No, nema ničeg uzbudljivog u poseti nečijem advokatu. Naravno, to je samo moje lično
gledište; ona zvezda koja je slučajno advokat mogla bi stvari videti u drugačijem svetlu!
Ali ipak, priroda je neopisivo mnoštvo raznolikosti, iako dopušta pojavu okrutnosti i
sebičnosti, i ne nudi nam primere puritanizma i cepidlačenja!
Međutim, postoji određeni red kretanja prilagođen zakonu; mašina je bolja kad radi nego
kada uništava, sem za nekog dečaka. Tako, mašina materije-kretanja je eksplozivna
mašina, sa pirotehničkim efektima; ali ti efekti su samo uzgredni.
Zakoni protiv preljube zasnivaju se na ideji da je žena stoka, pa otuda voditi ljubav sa
udatom ženom znači lišiti muža njenih usluga. To je najotvoreniji i najgrublji izraz
ropskog položaja. Za nas, svaka žena je zvezda. Ona stoga ima apsolutno pravo da putuje
svojom vlastitom orbitom. Nema razloga zbog čega ona ne bi mogla biti idealna hausfrau
ako bi to bila njena volja. Ali društvo nema prava da insistira na takvom standardu. U
malim zajednicama, u primitivnim plemenima, gde žena nije bila ništa drugo nego sluga
za sve, i gde je sigurnost ljudi zavisila od visoke stope nataliteta, pokazalo se da je bilo
gotovo nužno uspostaviti takve tabue. Danas je, međutim, žena ekonomski nezavisna, i
ona takva postaje sve više svake godine. Rezultat toga je da ona zahteva pravo da ima
toliko mnogo ili malo muškaraca i dece koliko želi ili može imati; ona izaziva ceo svet da
bi ga zainteresovala za sebe. Dajte više moći ženi - laktovima!
Rat je za svoje četiri godine bio svedok procvata ove emancipacije. Primitivni narodi,
australijske trupe, na primer, izjavljuju da se ne žele ženiti Engleskinjama jer one ne vole
da imaju po tuce muškaraca nedeljno. Pa dobro, ko onda želi da se njima ženi? Rusija je
već i formalno ukinula brak. Nemačka i Francuska su pokušali da "sačuvaju svoj obraz"
na čisto kineski način, i to "venčavanjem" trudnih usedelica sa mrtvim vojnicima!
Engleska je, zaista, preduboko zašla u hipokriziju da bi učinila išta više od "zataškavanja
stvari"; ona se pretvara da obavlja "uobičajeni posao", iako se svaka propovedaonica
trese od vike biskupa sa očima nalik šišmišu, koji krešte na sav glas o groznom nemoralu
svih, izuzimajući samo sebe i svoje horovođe. Engleskinje iznad trideset godina imaju
pravo glasa; kada to pravo dobiju i mlade kaluđerice, zbogom stari sistemu braka.
Amerika je od braka napravila farsu, sa porastom broja zakona o razvodu i njihovim
komplikovanjem. Muž jedne moje prijateljice, od koga se ona razvela, tek nakon tri
godine je pokrenuo brakorazvodnu parnicu!
Ali Amerika nikad ne čeka zakone; njen narod ide ispred njih. Emancipovana, samohrana
američka žena uvek reaguje na isti način kao i "momak za ženidbu". Jednog dana ona
izgubi glavu, jurne slepo u brak, i onda "slomi prst". Ubrzo će se umoriti od te budale od
svog muža, i shvatiće koliko je imbecilno osakaćivati se samo da bi mogla da udovolji
svojim roditeljima, da ozakoni svoju decu, ili da umiri komšije.
Ona će uzeti muškarca kojeg želi isto tako jednostavno kao što kupuje novine; ako joj se
pritom ne dopadne uvodna reč, ili stripovi, to je ipak samo dva potrošena centa, i onda
može uzeti sledeće(g).
Slepe magarčine! Vi koji mislite da su žene prirodno čedne! Istočnjaci to bolje znaju; sva
ograničenja harema, javnog mnjenja, itd. zasnivaju se na činjenici da je žena čedna samo
tamo gde nema nikog u blizini. Ona je u stanju da zgrabi dete iz kolevke, ili pak, da
izvuče i psa iz njegove kućice, da bi potvrdila staru izreku: Natura abhorret a vacuo. Jer
ona je slika duše prirode, velika majka, velika kurva.
Moramo imati dobro na umu da su velike žene u istoriji uživale neograničenu slobodu
ljubavi. Safo, Semiramida, Mesalina, Kleopatra, Ta Či, Pasifaja, Klitemnestra, Helena
Trojanska, kao i u novije doba Jovanka Orleanka (prema Šekspirovom opisu), Katarina II
iz Rusije, kraljica Elizabeta od Engleske, Žorž Sand. Nasuprot njima stoji jedino Emili
Bronte, čije se seksualno potiskivanje može pripisati njenom okruženju, i koje je, takvo,
eksplodiralo u neverovatnu nasilnost njene umetnosti, kao i prave religiozne žene mistici,
Sveta Katarina, Sv. Tereza i druge; činjenice o njihovim seksualnim životima bile su
brižljivo zakamuflirane u interesu ropskih bogova. Međutim, čak i prema tim navodima,
njihov seksualni život je bio intenzivan, jer dela tih žena su pretrpana seksualnim
aktivnostima, koje su strasne i perverzne, i koje čak idu do morbidnosti i istinske
halucinacije.
Seks je osnovni izraz prirode neke osobe; velike prirode su seksualno snažne. Zdravlje
svake osobe zavisi od slobode vršenja te funkcije. (Vidi Liber CI "de Lege Libellum",
Glava IV, u Ekvinoksu, tom 3, br. 1).

42.

STARI KOMENTAR

41-42. Uplitanje u volju druge osobe predstavlja veliki greh, jer se time potvrđuje
postojanje drugoga. Ta dualnost sadrži patnju. Mislim da je volji pripisano još više
značenje.

NOVI KOMENTAR

"(stanje) mnoštva (bude) ograničeno i odbojno". Organizovana država je slobodna

asocijacija koja ima za cilj opšte blagostanje. Moja lična volja da pređem Atlantik,
recimo, postaje efikasnija u saradnji sa drugim ljudima, u dogovorenim uslovima.
Međutim, prinudna asocijacija robova je sasvim druga stvar.
Čovek koji ne čini svoju volju nalik je čoveku koji ima rak, što nezavisno raste u njemu,
a kojeg se ne može osloboditi. Ideja samopožrtvovanosti je moralni rak u pravom smislu
te reči.
Slično tome, moglo bi se reći da nečinjenje sopstvene volje predstavlja potvrdu mentalne
ili moralne ludosti. Kada "dužnost zove na jednu stranu, a želja na drugu", to je dokaz da
niste jedno, već dvoje. Dakle, niste centralizovali svoju kontrolu. Ova dihotomija je
početak konflikta, iz koga može nastati efekat Džekil - Hajd. Stivenson naslućuje da bi se
moglo otkriti da je čovek "puka zajednica" više pojedinaca. Mudraci su to znali od
davnina. No, ime te zajednice je Horonzon, zakon rulje, osim ako svaki pojedinac nije
apsolutno disciplinovan da služi svom vlastitom ali i opštem cilju, bez kolizije.
Sigurno da je bolje isključiti ili uništiti ono što je nespojivo. "Ako te oko sablažnjava,
isteraj ga." Greška u interpretiranju ove doktrine bila je u tome što je ona shvaćena
bukvalno. Ona je protumačena u ovom smislu: ako tvoje oko prekrši neki veštački
standard prastare moralnosti, odn. etike pripadnika stada. Moglo bi se pomisliti da bi
jedan običan letimičan pogled na prirodu bio dovoljan da otkrije njenu šemu
individualizma, omogućenu redom.

43.

STARI KOMENTAR

43. No other shall say nay (niko ti neće reći ne) će značiti: No-other (=Nuit) će izgovoriti
reč no (tj. ne), sjedinjujući aspiranta sa sobom, poričući i time uništavajući ono što on
jeste.

NOVI KOMENTAR

Opšte značenje ovog stiha jeste da je moć izražavanja nečijeg prava tako velika da ono
dugo neće biti osporeno. Čineći tako, pojedinac se poziva na Zakon. U praksi je
potvrđeno da su ljudi koji su spremni da se bore za svoja prava poštovani i ostavljeni
nasamo. Ropski duh traži da bude tlačen.

44.

STARI KOMENTAR

44. Preporuka za "nevezivanje". Studenti će razumeti kako prilikom meditiranja misli

koje se vezuju za nadu u uspeh predstavljaju istu takvu prepreku kao i da se vezuju za
neku nisku materijalnu ideju. To je okov; a cilj je sloboda.
Preporučujem ozbiljno proučavanje reči "neoslabljena" (unassuaged), koja se ovde javlja
ne sasvim razumljivo.

NOVI KOMENTAR
Ovaj stih se može najbolje protumačiti definisanjem "čiste volje" kao istinskog izraza
bića, kao pravog ili prirođenog kretanja određene materije. Neprirodno je stremiti bilo
kakvom cilju. Studentu se preporučuje proučavanje Tao Te Kinga. Takođe i Liber LXV,
gl. II, 24. stih. Ovo postaje naročito važno u višim stepenovima. Ne treba raditi jogu i sl.
u cilju sticanja samadija, kao što slično tome rade učenik ili dućandžija, već radi sebe
samog, poput umetnika.
"Neoslabljen" znači "neumanjen", odn. "neomamljen". Pravi student ne razmišlja o
rezultatu svog ispitivanja.

45.
46.
47.
48.
49.

STARI KOMENTAR

45. Smisao stiha je možda u tome da dodavanje savršenstva savršenstvu rezultuje

jedinstvom i krajnjim negativitetom.
Ali, mislim da tu ima još mnogo više od ovoga.
46. 61= . Ali Istinsko Ništa Nuite jeste 8, 80, 418. 8 je , što izgovoreno u celini
daje 418. 418 je Abrahadabra, reč Ra-Hoor-Khuita. 80 je , slovo Ra-Hoor-Khuita.
(Sumnjam u ovo).
47. Hajde da, ipak, dodamo jevrejsku polovinu 61.
8+80+418=506. Uporedi stihove 24 i 25.
506+61=567=27x21= ?
No, ako 506 napišemo kabalistički unatrag, dobićemo
605, a 605+61=666.
666=6x111, a 111= =0 u Tarotu. 666=1+2+...+36, što je zbir brojeva u magijskom
kvadratu Sunca.
666 = Broj Zveri.
Ili, ako za 8, 80, 418 uzmemo ključeve, dobićemo VII, XVI, VII, čiji zbir je 30.
30+61=91= , Amen.
Ovo može označavati jedinstvo Nuit sa Amounom, negativnim, skrivenim. Ipak, u mom
umu ona predstavlja višu koncepciju, koje je Amoun samo refleksija.
48. Vidi gore za 111.
"Moj prorok je luda", tj. moj prorok ima najviši od svih rangova, jer Luda je .
Primetio sam kasnije (1909., Sunce u Vodoliji), da stih 48 znači da sve iščezava kada se
61+8, 80, 418 redukuju na 1. Ovo, s druge strane, može ukazivati na neki praktični
mistični metod anihilacije. Siguran sam (Sunce u Vagi, 1911.), da ovo nipošto nije
savršeno rešenje ovih čudesnih stihova.
49. Objavljivanje novog sistema magike i inicijacije.
Asar - Isa - je Kandidat, a ne Hijerofant.
Hoor - vidi gl. III - je Inicijator.

NOVI KOMENTAR
Ovaj stih obznanjuje da stara formula magike - Oziris, Adonis, Isus, Marsias, Dionis,
Atis, itd., tj. formula umirućeg boga - nije više efikasna. Ona se zasnivala na laičkom
verovanju da Sunce umire svakog dana i svake godine, i da je njegovo uskrsnuće čudo.
Formula novog eona otkriva novog boga, Horusa, krunisanog i osvajajućeg deteta. Svi
smo mi članovi tela božjeg, Sunca; a oko našeg sistema nalazi se okean svemira. Ova
formula, dakle, mora počivati na tim činjenicama. Naše "zlo", "tama", "iluzija", kako god
ga nazvali, nije ništa drugo do fenomen slučajne i privremene razdvojenosti. Ako "tapkaš
u mraku", ne pokušavaj da nateraš sunce da izađe vlastitim žrtvovanjem, nego s
poverenjem čekaj zoru, i uživaj u međuvremenu u radostima noći.
Generalno, ovo je aluzija na ritual Ravnodnevnice iz Zlatne Zore, gde je oficir, koji
predstavlja Horusa, zauzeo mesto Hijerofanta koji je predstavljao Ozirisa prethodnih šest
meseci.
Isa je legendarni "Isus", a recept za tu kulinarsku papazjaniju može se naći u mojoj knjizi
pod naslovom Liber DCCCLXXXVIII.

50.
51.

STARI KOMENTAR

50. Naš sistem inicijacije mora biti trostruk.

Za spoljašnje, ispiti rada, ispiti napora, itd.
Za unutrašnje, intelektualni ispiti.
Za izabrane u A\A\spiritualni ispiti.
Zatim, Red ne treba da ima lože, već lančani sistem.
51. Kandidat će biti proveden kroz vlastite oglede na različite načine.
Red treba da čine slobodni ljudi i plemstvo.

NOVI KOMENTAR

Prvi deo ovog stiha je povezan sa drugim samo preko reči "stoga". On ovde stoji da bi
opisao inicijaciju, ili možda Inicijaciju, uopšte. Po meni palata predstavlja "svetu kuću"
ili univerzum inicijata Novog Zakona. Četiri kapije su verovatno Svetlost, Život, Ljubav,
Sloboda (vidi De Lege Libellum). Lapis Lazuli je simbol Nuite, a Jaspis Hadita. Retki
mirisi su možda različiti vidovi ekstaza ili samadija. Jasmin i ruža su hijeroglifi dva
osnovna sakramenta, a znamenja smrti mogu upućivati na određene tajne dobro poznate
egzoterične škole inicijacije čiji članovi, uz vrlo retke izuzetke, ne znaju o čemu se tu sve
radi.
Onda se javlja pitanje da li je inicijat u stanju da ostane čvrsto u tom mestu egzaltacije.
Čini mi se da se ovo odnosi na asketski život koji je opšte smatran kao nužan uslov za
učešće u ovim misterijama. Odgovor na to je da "ima načina i načina", što će reći da
nema nužnog pravila. To se slaže sa opštim tumačenjem Zakona; on ima toliko pravila
koliko ima i pojedinaca.
Reč "stoga" se može lako shvatiti. Mi treba da uživamo u životu do kraja, na apsolutno
normalan način, kao što su i svi slobodni i veliki ljudi oduvek činili. Jedina čijenica koju
treba upamtiti je ta da je svako "deo tela božjeg", odn. zvezda u Telu Nuite. Budući da je
to tako, mi smo motivisani da vršimo najpotpuniju ekspanziju naših različitih priroda,
posebno se koncentrišući na ona zadovoljstva koja ne samo da predstavljaju sredstvo
izražavanja duše, već joj i omogućavaju da postigne više stepene razvoja tog izražavanja.
Čin ljubavi za buržuja (kako se danas naziva "hrišćanin") predstavlja primitivan
životinjski gest koji srozava njegovu samohvalisavu čovečnost. Ta pohlepa ga sputava;
ona ga zamara, gadi mu se, iscrpljuje ga, i čini ga smešnim čak i samom sebi. Ona je
izvor skoro svih njegovih neuroza.
Protiv ovog monstruma on je izmislio dve vrste zaštite. Prvo, on ga prikazuje kao
prerušenog princa iz bajke, odevajući ga u rite i sjaj romantike, sentimentalnosti i religije.
Naziva ga ljubavlju, negira njegovu snagu i istinitost, i obožava tu njegovu voštanu
figuru svim vidovima ljubazne lirike i prepredenjaštva.
Drugo, on je toliko ubeđen, uprkos svom tom garderoberskom teatralnošću, u predstavu
da je to jedno proždrljivo čudovište, da ludačkom žestinom mrzi postojanje ljudi koji se
podsmevaju njegovim strahovima, i govori im da taj monstrum kojeg se boji u stvarnosti
nije crv koji bljuje vatru, već neobuzdani pastuv samo dobro izdresiran za jahanje. Ljudi
mu savetuju da nauči da jaše, umesto da bude obična laprdajuća kukavica. Znajući dobro
kakav je bednik, te da i najdobronamernija plemenitost tog saveta za njega predstavlja
najoštriju uvredu koja se može zamisliti, on poziva rulju da kamenuje bezočnika. Stoga je
naročito zabrinut da očuva netaknutim to strašilo koje ga toliko straši; očigledna potvrda
da je ljubav univerzalna strast, čista po sebi, i da je ona spasitelj svih onih koji veruju u
Onog, znači rasparati živu ranu njegove duše.
Mi telemiti nismo robovi ljubavi. "Ljubav pod voljom" je Zakon. Mi ne želimo da ljubav
smatramo sramotnom i ponižavajućom, opasnošću za telo i dušu. Mi odbijamo da je
prihvatimo kao predavanje božanskog životinji; ona je za nas sredstvo pomoću koga
životinja može postati krilata sfinga koja će uzneti čoveka visoko prema staništu Bogova.
Zato mi naročito pazimo da ne prihvatimo stanovište da je predmet ljubavi prost
fiziološki objekat, koji je možda opravdanje prirode za to. Rađanje je sakrament fizičkog
obreda, kojim mi sebe stvaramo prema našem vlastitom liku, utkavši u novu tapiseriju od
mesa romantičnu povest vlastite duše. Ali isto tako, ljubav je sakrament
transsupstancijacije, kojom mi pokrećemo vlastite duše; ona je vino koje nas opija, isto
kao i hleb koji nas hrani. "Niti je za sveštenika sazdan / onaj koji učestvuje samo u jednoj
vrsti."
Stoga mi svim srcem negujemo one oblike lubavi u kojima uopšte ne iskrsava pitanje
stvaranja; mi koristimo stimulišuće efekte fizičkog entuzijazma da bi se inspirisali
moralno i duhovno. Iskustvo nas uči da strasti upotrebljene na taj način zaista služe da
profine ili uzdignu čitavo biće muškarca ili žene. Nuit ističe jedini uslov: "Ali uvek k
meni."
Jedan gurman nije neki monstrum proždrljivosti, niti je poklonik Betovena "degenerik"
za razliku od "normalnog" čoveka čija je jedina muzika tam - tam. Slično tome, i otrovi
koji su uzdrmali zdravlje buržuja nisu sredstva zadovoljenja, već pročišćenja; ta zver čija
potajna strast traži da se on napije, i da se u mraku može predati svojoj sramoti, da bi
nakon toga u idiotskom mumlanju lagao o svemu, jedva da je bolji svedok čak i Frina.
Koliko manje bi se on usudio da kritikuje one muškarce i žene čija je mašta tako
oslobođena svake grubosti da je element privlačnosti koji služi da naelektriše njihov
magnetni namotaj nezavisan od fizičkog oblika? Za nas bit ljubavi je to da je ona
sakrament posvećen Nuiti, kapija milosti i put pravednosti koji vodi do Njene uzvišene
palate, stanište nenadmašive čistote čije svetiljke su zvezde.
"Kako vam volja." Iz prethodnih napomena trebalo bi biti i suviše jasno da svaki
pojedinac ima apsolutno i neosporivo pravo da svoje seksualno vozilo koristi u skladu sa
vlastitim osobenim karakterom, i da je on odgovoran jedino za sebe samog. Ali on ne
treba da povređuje sebe i svoje napred pomenuto pravo; dela koja ugrožavaju jednaka
prava drugih pojedinaca implicitno su samo-agresije. Lopov koji i sam biva opljačkan
teško da može naći teoretske osnove za žaljenje. Dela kao što su silovanje, kao i
napastvovanje ili zavođenje maloletnika, otuda mogu biti opravdano smatrana povredom
zakona slobode, i trebala bi biti sprečavana u interesu tog zakona.
Iz tog "kako vam volja" takođe je isključena indirektna mogućnost ugrožavanja slobode
drugog, kao što je korišćenje njegovog neznanja ili poverenja, da bi se time isti zarobio u
okove boleština, bede, socijalnih nedaća, ili prisilne trudnoće, osim kada se radi o dobro
obaveštenoj i neuslovljenoj slobodnoj volji individue.
Osim toga, mora se izbegavati nanošenje drugih povreda unakažavanjem njegove naravi;
na primer, šibanje dece u pubertetu ili u predpubertetskom uzrastu može izopačiti njihov
osetljivi urođeni seksualni karakter, i utisnuti im žig mazohizma. Isto tako,
homoseksualne aktivnosti među dečacima u nekim slučajevima mogu ih lišiti njihove
muževnosti, na psihičkom ili čak i fizičkom nivou.
Pokušaji zastrašivanja adolescenata seksom, izmišljanjem bauka pakla, bolesti i ludila,
mogu trajno izobličiti moralno biće, i izazvati hipohondriju ili druga mentalna oboljenja,
sa izopačenjima oslabljenog i nastranog nagona.
Potiskivanje prirodnog zadovoljenja može proizvesti skrivene i opasne poroke koji
uništavaju svoju žrtvu jer predstavljaju izveštačene i neprirodne abnormalnosti. Ovakva
moralna obogaljenja liče na ona koja stvaraju prosjaci, kod kojih se sputava jedan deo
njihovog tela, tako da on biva kompenzovan monstruoznom preteranošću u nekom
drugom delu.
S druge strane, pak, mi nemamo prava da a priori utičemo na bilo koji vid manifestovanja
seksualnog nagona. Moramo uvideti da su lezbijske sklonosti dokonih i pohotnih žena, za
čiji je uglađen ukus grubost prosečnog muškarca ogavna, isto tako neizbrisivo ispravne
kao i njima slična zadovoljstva engleske aristokratije i sveštenstva, čiji estetizam nalazi
da su žene odvratne, i čije samoljublje zahteva da ljubav prevaziđe životinjski instinkt,
pobudi intelektualnu prisnost i nadahne duhovnost usmeravajući je ka cilju čije
postignuće ne može biti uzrok degradiranja porodičnog života i animalnosti bremenitosti.
Svaki pojedini čovek bi trebao otkriti, iskustvom svake vrste, opseg i cilj svog
sopstvenog seksualnog univerzuma. On mora naučiti da su svi putevi podjednako
kraljevski, i da je jedino pitanje za njega: "Koji put je moj?" Svi detalji su, isto tako,
verovatno deo suštine njegovog individualnog plana, svi jednako "ispravni" po sebi, a
njegov sopstveni izbor jednog od njih isto tako tačan i nezavisan od želje njegovog
suseda za nekim drugim.
On se ne sme stideti ili bojati činjenice da je homoseksualac, ako je slučajno to svim
srcem; on ne sme pokušavati da krši svoju sopstvenu istinsku prirodu zbog mišljenja
okoline, srednjovekovnog morala ili religioznih predrasuda, koji bi želeli da bude
drugačiji. Ostriga ostaje zatvorena u svom oklopu uprkos svemu što bi Darvin mogao reći
o njenom "niskom stupnju evolucije", ili puritanci o njenom prijapskom karakteru, ili pak
idealisti o njenoj nesposobnosti za gradsku upravu.
Branitelji homoseksualnosti - Primus inter pares, Džon Edington Simonds, rade naporno
poput Herkula u dokazivanju duhovnih, društvenih, moralnih i intelektualnih prednosti
vođenja ljubavi s prijateljem, koji u sebi spaja Apolona sa Ahilom i Antinusom, da bi
tako umakao himeri sa glavom Kirke, telom Kleopatre i karakterom Kreside.
Zašto ga drugi ne ostave na miru? Slažem se radi samog slaganja; moj jedini uslov je da
mi dozvolite da budem nedosledan. Ispovedaću njihovu veroispovest toliko dugo koliko
budem mogao igrati ulogu Petra, dok god petao ne zakukuriče triput.
Oni se sve žešće zalažu za to da zahtevi homoseksualnosti iscele rane i strahove
čovečanstava, gotovo celu "kohortu". Na ovom mestu mogu potvrditi da se oni, bez
sumnje, svađaju, sa zdravom svešću da bi ih potvrdili, i naporom patnje da bi ih
podstakli.
Oni dokazuju, sa Ojlerovskom tačnošću i Hintonovskom strastvenošću, da
heteroseksualnost rađa bezbroj zala: ljubomore, abortuse, bolesti, čedomorstva, prevare,
intrige, svađe, siromaštva, prostituciju, progonstva, dokoličarenje, samougađanje,
socijalne napetosti, prenaseljenost, polni antagonizam. Preciznošću Poenkarea oni iznose
da su Isus i Pavle pogodili ravno u srce pakla kada su brak proglasili bičem za
kažnjavanje, i nude svedočanstvo Jovana i Timoteja da bi podržali Platonov odgovor u
prilog pederske strasti. Van sudnice šunjao se Marko Antonije, lica prekritog togom,
jedan iz legije izgubljenih duša koje je žena iscrpla; za njim je, tapkajući išao slepi
Samson, i obezvlašćeni Adam, koji su napipavali put duž stola pretrpanog bezbrojnim
papirusnim spisima, punih žalopojki kraljeva i svetaca unesrećenih od žena i mnogim
mapama gradova i hramova, razorenih i izgaženih stopama ljubavi, dok njihova zgarišta
još tinjaju i dime se, pesmom svojom svedočeći o dahu Aštarte kojim ih je ona zapalila i
satrla. Razorena kraljevstva priznavala su da je njihova propast lukavstvo Venere, osveta
nad muškošću.
Kraj Pavla je sedeo Buda, smeškajući se, zagrljen Anandinom rukom, a Muhamed je
nerstrpljivo koračao između dva ratna druga, noseći za pojasom zadenut gvozdeni ključ,
korbač i mač, da ograniči ženama slobodu, njihovu ljubav, njihov život, kako ga ne bi
mamili ako ga izgube.
Zver je tu, takođe, oprezan, držeći se po strani. On ne želi da procenjuje dokaz
utvrđivanjem obeju strana neke prednosti. On neće priznati niti jedan standard pogodan
za vrednovanje Apsoluta. Za njega je i najsićušnija lična ćud vrednija od sveukupne
mudrosti, celokupne filosofije, sveg privatnog profita i svekolike svetske pameti.
Seksualni obol najprostijeg seljaka overen je potpisom njegove vlastite, nezavisne duše, i
taj novac nije ništa manje zakonit i kurentan nego zlatni talent njegovog komšije.
Nemarna mesečina ima isto pravo da vrluda oko zemlje kao i Regulus koji plamti u srcu
Lava.
Sukob je jedini zločin u kosmosu.
Stoga se Zver suprotstavlja svakoj raspravi o ispravnosti bilo kog vida izražavanja duše
simbolima seksa. Zakon je isto tako koban u ljubavi kao i u umetnosti, ili književnosti;
njegovo usvajanje guši originalnost, a stupanje na snagu ukida iskrenost.
Za osobu heteroseksualnog opredeljenja, u tom pogledu, bolje je da prođe svaku moguću
patnju, kao rezultat činjenja njegove Istinske Volje, indirektno proizašao iz njegovog
odnosa sa okruženjem, nego da uživa u zdravlju, blagostanju i sreći, bilo potpunim
potiskivanjem seksa, bilo njegovim izopačavanjem u službi Sodome ili Gomore.
Isto tako, za hermafrodite, homoseksualce, ili njihove ženske pandane, bolje je da izdrže
u nevoljama, trpeći ucenjivače, tajne i javne, teror policijskih progona, gađenje, prezir i
gnušanje gomile, i samooptuživanje sumnjanjem da je njihova osobenost simptom
degenerisane priirode, nego da nanose nesreću svojoj duši, osuđujući je na pakao
apstinencije, ili pak skrnaveći je gnusnim zagrljajima onih kojima nisu skloni.
Svaka zvezda mora iznaći svoju vlastitu orbitu. Sve je volja, a ipak je sve nužnost.
Odstupanje od toga je krajnje nemoguće; kao što i pokušaj da se odstupi predstavlja
patnju.
Zver 666 Svojim autoritetom nalaže da svaki muškarac, svaka žena i svaki pojedinac
neodređenog pola, treba da budu apsolutno slobodni da objasne i izraze vlastito biće
seksualnim aktivnostima koje mogu biti bilo koje vrste, bilo one direktno ili indirektno,
racionalno ili simbolički, fiziološki, zakonski, etički ili pak religiozno prihvaćene ili
neprihvaćene, jedino pod uslovom da su sve strane koje učestvuju u određenom aktu
sasvim svesne svih implikacija i odgovornosti koje otuda proizlaze, i da su, osim toga,
međusobno iskreno prihvaćene.
Osim toga, Zver 666 savetuje da bi sva deca od ranog detinjstva trebala da se naviknu da
prisustvuju svim oblicima seksualnog čina, kao i činu rađanja, da njihovi umovi ne bi bili
zamagljeni i otupljeni neistinom i misterijom, te da ne bi tako prouzrokovana zabluda
omela i pogrešno usmerila rast podsvesnog sistema njihovog duševnog simbolizma.
"Kada, gde i s kim vam je volja."
Izraz "s kim" praktično je pokriven komentarom "kako vam volja." Potrebno je samo
primetiti razliku, da, dok pređašnji izraz dopušta sve vidove delanja, ovaj poslednji
dozvoljava postojanje svih mogućih partnera. Ne bi uopšte bilo Edipovog besa, niti
nesreće za Otela, Romea, Perikla Tirenskog, Laona i Sitona, da su se ljudi samo složili da
ne čačkaju mečku, nego da gledaju svoja posla. U stvarnom životu, i u naše doba, imali
smo prilike da vidimo Oskara Vajlda, ser Čarlsa Dilkija, Parnes, Kenon Ejtken i bezbroj
drugih, od kojih je veliki deo angažovan na prvorazrednom radu za čovečanstvo, a svi,
opet, odbačeni od istog, jer gomila mora da se pretvara da je "moralna." Ova fraza
poništava jedanaestu zapovest "Ne biti otkriven", jer dozvoljava incest, preljubu i
pederastiju, koje sada svi upražnjavaju sa ponižavajućom opreznošću, i koji neprekidno
održavaju zadovoljenje u nestašlucima iz školskih dana, čineći stid, prepredenjaštvo,
kukavičluk i licemerje uslovima za uspeh u životu.
Isto tako, činjenica je da je tendencija svakog pojedinca za seksualnom nepravilnošću
naglašena zaokupljenošću temom koja sledi njen izveštačen značaj u modernom društvu.
Treba primetiti da je ljudska učtivost zabranila svako direktno pominjanje seksa, da bi
ishod toga bio ništa bolji nego da omogući Sigmundu Frojdu i drugima da pokažu kako
su svaka naša misao, reč i gest, svesno ili nesvesno, u indirektnoj vezi sa seksom!
Ako nećemo da pobijemo sav komšiluk, pustimo da barut eksplodira napolju.
U umereno zdravim društvima postoji samo neznatan broj slučajeva "perverznog
nagona". Ratne oskudice u hrani stvorile su nečasne planove da se dođe do slatkiša, ali i
veštačke pokušaje da se ublaži bol pomoću hemijskih zamena.
Žitelji južnomorskih ostrva, bezbožni, amoralni i nagi, kao ljubavnici su umereni,
oslobođeni histeričnih "zločina iz strasti", seksualnih opsesija i puritanske manije
gonjenja; perverzije su praktično nepoznate, a monogamija je uobičajena.
Čak i civilizovane psihopate u gradovima, naterani u svaku vrstu ispada sveprisutnošću
odn. sugestijama erotskog sadržaja, kao i uticajem zaluđene gomile uzavrele od potisnute
seksualnosti, fizički nisu sasvim bespomoćni. Čim se oslobode tog konstantnog pritiska,
bežeći u neko mesto gde njegovi žitelji smatraju reproduktivne i respiratorne organe
jednako nevinim, istog trena oni neosetno počinju da zaboravljaju svoje "fiksne ideje" što
su im nametnute izvikanom moralnošću, tako da njihove perverzije iščezavaju, baš kao
što se zavojita opruga ispravlja ako odjednom uklonimo pritisak sa nje. Oni se vraćaju
njihovim prirodnim seksualnim naravima, koje samo u izuzetnim slučajevima nisu
jednostavne, čiste i uglađene. Štaviše, sam seks prestaje igrati ulogu glavnog dečaka u
pantomimi života. Druge oblasti interesovanja ponovo dobijaju svoj odgovarajući značaj.
Sada bismo se mogli zapitati zbog čega se Knjiga zalaže da se prihvati vođenje ljubavi
"kada" i "gde" nam je volja. Malo ljudi je, doista, bilo u ozbiljnoj brizi zbog ograničenja
vremena i prostora. Mogli bi se setiti ljubavnika koji žive sa uplašenim porodicama ili u
negostoljubivim iznajmljenim stanovima, kako beže po kišnim noćima, gonjeni od
jednog do drugog hotela opsednutog policijom.
Može biti da ovo odobrenje nastoji da naglasi prikladnost vršenja seksualnog čina bez
stida ili straha, ne čekajući da se spusti noć niti zahtevajući tajnovitost, već po dnevnom
svetlu i na javnim mestima, isto tako spokojno kao i pri nekom prirodnom događaju
tokom jutarnje šetnje.
Navika vršenja seksualnog čina ubrzo će zasititi ljubopitljivost, i snošaj će privući manje
pažnje nego novi modni trendovi kaluđerskih mantija. Jer, postojeći interes za seksualne
teme održava se uglavnom zbog toga što se, iako je kao takav vulgaran, seksualni čin
brižljivo skriva. Nikoga ne uzbuđuje posmatranje drugih ljudi za vreme obeda. Neka
"nepristojna" knjiga jednako je tako nezanimljiva kao i debeo tom propovedi; samo duh
može udahnuti život jednoj od njih.
Osim toga, kada se ljubav prihvati do kraja, morbidna draž njene misterije iščezava.
Podvodač, kurva, parazit, svi će oni otkriti da je njihovo zanimanje nestalo. Bolest će ih
odvesti direktno lekaru, umesto nekom nadrilekaru, kao što se obično dešava; oltari g-đe
Grandi crvene se krvlju njene vere! Neznanje ili nemar nezrele mladeži neće je više terati
u pakao. Uništena karijera, ili pak upropašćena duša neće više biti kazna uzrokovana
obiljem prilika. Pre svega, svet će početi da ceni pravu prirodu seksualnog čina, tj.
njegovu fizičku beznačajnost kao samo jednog od mnogih delova tela, i njegov
transcendentni značaj kao nosioca Istinske Volje, i kao najvažnijeg među omotačima
sopstva.
Dovde su naši seksualni tabui bili držani daleko iznad nivoa Džilberta i Salivena. Učinili
smo ljubav sluškinjom imovine, u smislu one koja bi platila svoju rentu tako lako kao uz
jutarnju kafu. Umotali smo je u oblande učtivosti, tako da bi odvratila Boga od dokolice.
Pomešali smo je zajedno sa moralnošću, tako da izgleda kao neko ko, s jedne strane,
popreko gleda na Himalaje, a s druge, svoje ponašanje meri prema ponašanju gomile
mrava.
Tu je zakon Teleme!
(Čini mi se da je ovde prikladno dodati da su se gornje etičke teorije održale u praksi.
Eksperimentom se pokazuje da potpuno uklanjanje - izvedeno na najradikalniji način -
svih uobičajenih ograničenja ponašanja, nakon kratkog perioda nemira koji se
manifestuje kroz različite oblike, rezultuje totalnim povlačenjem subjekta u pozadinu;
strane koje su učestvovale postaju prirodne, i vode život koji bi se mogao konvencionalno
nazvati "strogo moralan", čak i ne znajući da tako rade).
Kao post scriptum, navešću dva stvarna slučaja braka, koji predstavljaju kontrast u
odnosu na gore navedene teorije, onako kako su se i desili u Engleskoj.
Br. 1 - g-din V., pravozastupnik i farmer sa znatnim bogatstvom, Plimutski brat. U
Sautsiju, Hents., gde je bio na službi, bio je poznat pod imenom "časni advokat". Svaki
put kada bi njegova žena rodila ili pobacila dete, ležala bi u postelji nedeljama, a često i
mesecima, balansirajući između života i smrti, sa peritiflitisom ili peritonitisom usled
porođajnih muka. Ipak, ovaj čovek je, i pored toga što je to znao vrlo dobro, nastavljao u
svom poslu sve dalje i dalje, bez imalo griže savesti. U vreme našeg poznanstva imao je
osamnaestoro dece u životu, a još dvoje je bilo rođeno u istom periodu. Očito da je
njegovo stanovište bilo to da je on imao apsolutno pravo da svoju ženu ostavi trudnom, a
da je njen problem bio da li bi pritom ostala živa ili bi umrla. Svih tih godina, nije joj bilo
dopušteno da bude dobrog zdravlja ni jednom mesečno. Taj gospodin V. bio je čovek
najveće ljubaznosti i dobrote, posvećen brizi za svoju ženu i svoju porodicu, istinski
bogobojazan i milostiva srca. No, nikada mu nije padalo na pamet da odustane od
korišćenja tog prava koje je posedovao, te tako njen život svake godine izlagao opasnosti.
(On je intenzivno i sa strepnjom patio zbog zdravlja svoje žene).
Br. 2. G-din H., vrlo vešt graver i pevač na sahranama, čovek rafiniranih manira i nežnih
osećanja, natprosečno senzitivan, čak i više od ljudi na daleko višem položaju u životu i
sa mnogo boljim obrazovanjem. Od detinjstva je neprekidno bolovao od neizlečivog
oblika psorijaze. To ga je držalo u stanju gotovo stalne razdražljivosti, uništavajući mu
san i nagoneći ga da se žali kako je "gubavac". U stvari, osip je izbijao u tako obilnim
razmerama, da mu je posteljina morala biti čišćena svakog jutra, četkom i đubrovnikom!
Osetio bi olakšanje jedino ako bi (pre nego što bi pokušao da zaspi), utrljao u kožu ulje
četinara, što bi ispunilo celu kuću nepodnošljivim smradom. Svako bi pomislio da bi prva
želja ovako napaćenog čoveka bila da spava sam, i da bi bilo krajnje odvratno i
uznemirujuće da spava sa nekom drugom osobom, radi njega samog, bez obzira na nju.
No, njegova žena, takođe invalid - ogromna, debela, masna žena (srednjih godina kad
sam poznavao tu porodicu), koja je patila od reumatoidnog artritisa, tuberkuloznih
problema u rukama, itd. - bila je njegova žena: ona je morala biti trenutno na usluzi ako
bi gospodin H. želeo da izvrši svoju bračnu dužnost. (U ovom slučaju je, isto kao i u
prethodnom, gospođa H. mogla da umre ako bi ostala trudna). Osobena karakteristika
ovih slučajeva je da je jedan izrazito osećajan i uglađen čovek mogao biti tako odvratno
neosetljiv u takvoj stvari. Čak se i običan svet ustručava da se predstavi u fizički
odbojnom izdanju onome koga voli. Izgleda da čin braka uništava svaku prirodnu odliku,
i da ima svoj sopstveni sistem pravila dijametralno suprotan i duhom i telom onima koji
se rukovode ljubavlju. Stoga se s poverenjem obraćam nepristrasnim posmatračima da
kažu nisu li ideali Knjige čistiji, zdraviji, plemenitiji i istinskije moralni nego što su to
ideali braka, kakav on u suštini jeste.

52.

STARI KOMENTAR

52. Ali pred Nuitom ne sme biti razlika, ni intelektualnih, ni moralnih, ni ličnih.
Metafizika je takođe intelektualni okov; kloni je se!
Inače, od savršene emancipacije Nuit čovek će se vratiti natrag u Zakon Hoora. Ovo je
velika misterija, koju mogu shvatiti samo oni koji su u potpunosti dosegli Nuit i Njenu
tajnu inicijaciju.

NOVI KOMENTAR

Nije istinito reći da smo mi zasebne zvezde, ili jedna zvezda. Svaka zvezda je
individualna, ali ipak, zakonom povezana s drugim. Ta sloboda po zakonu predstavlja
jednu od najtežih, mada značajnih doktrina ove Knjige. Isto tako i ritual - naši životi -
mora biti za Nuit; jer Ona je Konačnost kojoj težimo, asimptota naše krive. Neuspeh u toj
usredotočenosti stvara iluziju dualnosti, koja vodi rascepu i uništenju.
"Strahotne", jer Ra-Hoor-Khuit je "bog rata i osvete"; vidi gl. III.
Doktrina prethodnih stihova, koja se javlja ne samo u cilju dopuštanja slobode u opštem
smislu reči, već i njenog zastupanja u smislu koji je proračunat da bi šokirao i
najraspusnijeg razvratnika, može u najmanju ruku zaprepastiti i uznemiriti magičara, i to
samo utoliko više ukoliko je on upoznat sa teorijom i praksom tog umeća. "Šta je ovo, u
ime Adonaija?". Čujem ga kako uzvikuje: "Zar to, da se egzorcist, koji je spreman da se
posveti najelementarnijim operacijama našeg umeća, obavezujući se da se pripremi za
njih sledeći put čistote, ne predstavlja vajkadašnju i neosporivu tradiciju? Nije li notorna
činjenica to da je čednost, svojom vlastitom vrlinom, jedno od najmoćnijih sredstava i
jedan od najsuštastvenijih uslova svih magičkih radova? Ovo nije pitanje tehničke
formule, kakvo bi se moglo, umesno, modulirati u slučaju Ravnodnevnice Bogova. To je
jedna od onih večnih prirodnih istina koje istrajavaju, bez obzira na okruženje, mesto ili
vreme."
Na sve ove primedbe mogu se samo osmehnuti uz najljubazniji pristanak. Jedina zamerka
koju bi im mogao dati bila bi da istaknem da bi sadržaj reči "čistota" mogao biti pogrešno
shvaćen, sa naučne tačke gledišta, baš kao što je savremena nauka modifikovala našu
koncepciju međusobnih odnosa zemlje i sunca, bez pomisli da se preinači i najmanji delić
posmatranih prirodnih pojava. Tako možemo potvrditi da su savremena otkrića u
psihologiji učinila zastarelim ozirijanske koncepcije o seksualnom procesu, koje su
čistotu objašnjavale kao fizičku apstinenciju; malo se pažnje obraćalo mentalnim i
moralnim propratnim okolnostima odbijanja obavljanja seksualnog čina, još manje
fizičkim indikacijama. Koren ove greške je u dogmi prvobitnog greha, koja je, kao
rezultat njegovog oskvrnuća, faktički bila opravdana jer je bila nehotičan prekršaj, isto
kao kad bi neko tvrdio da je neki mesečar koji je pao sa litice manje mrtav nego
Empedokle ili Safo.
Doktrina Teleme razrešava celo to pitanje u skladu sa činjenicama koje je uočila nauka,
kao i karakteristikama što ih nalaže magika. I najnevinijem laiku u alhemiji mora biti
očigledno da ako postoji ikakva materijalna supstanca koja poseduje magijska svojstva,
tu mora biti svrstano, primus inter pares, ono sredstvo suštinske čovečnosti koje
predstavlja prvu materiju Velikog Dela, gde naša vrsta ima božansku povlasticu stvaranja
čoveka prema vlastitom liku, tj. muškarca i žene. Očito da je od manje važnosti da li je
volja za stvaranjem svesno formulisana. Lot je u svojoj opijenosti poslužio namerama
svoje dve ćerke, ništa manje nego Jupiter, koji je produžio noć na četrdeset osam sati
samo da bi dao sebi vremena da stvori Herkula.
Čovek stvarno poseduje ovaj vrhovni talisman. On je njegov "skupoceni biser", u
poređenju s njim svi drugi dragulji su obične tričarije. Čovekova prvenstvena dužnost je
da sačuva celovitost te supstance. On ne sme dozvoliti da se njen kvalitet pogorša, bilo
usled neuhranjenosti, bilo zbog bolesti. On je ne sme uništiti, kao Origen i Klingzor.
Takođe, ne sme ni da je rasipa poput Onana.
Ali, fiziologija nam poručuje da smo prinuđeni da rasipamo tu supstancu, bez obzira
koliko bilo naše uzdržavanje, dok god smo primorani da spavamo; dok nas priroda, bilo
iz predostrožnosti, bilo izdašnosti, obezbeđuje tako velikim obiljem te materije, da
reprodukcija ljudske rase ne bi oslabila, čak i kad odnos između muškaraca i žena ne bi
bio veći od 3 prema 1000. Problem efikasnosti, otuda, izgleda praktično nerešiv.
Sada nas pogađa činjenica da nam Nuit nalaže da ispoljavamo najveću moguću slobodu u
pogledu izbora metoda za korišćenje usluga ovog našeg prvog, najfinijeg i najsnažnijeg
talismana; razuzdanost na prvi pogled izgleda neuslovljena i najodređenijim i
najeksplicitnijim pojmovima koje je moguće upotrebiti. Primedba " Ali uvek za mene"
zvuči kao neka naknadna misao. Gotovo smo šokirani kada u sledećem stihu otkrijemo
pretnju, pa i užas, zbog nerazumljivosti njenih pojmova.
Naše prvo razmatranje samo nadopunjuje utisak zatečene zgađenosti. Postaje samo po
sebi očito da je jedna vrsta dela zabranjena, odakle sledi kazna potpunog srozavanja sa
zakona slobode na zakon zločina; a naše zaprepašćenje i užas se samo povećavaju kada
prepoznamo da ovaj pojedinačni čin, koji izgleda zastrašujuće, predstavlja prirodno
vršenje najproročanskije funkcije prirode, najčistije zadovoljenje nepodnošljivog nagona.
Osvrnimo se za čas ponovo na prethodni stih - ispitajmo naše pravo. Dozvoljeno nam je
da se predamo ljubavi i da se zadovoljimo kako nam je volja, kada, gde i s kim nam je
volja, ali ništa se ne kaže o tome zašto nam je volja da to činimo. Naprotiv, uprkos
beskonačnom mnoštvu zakonskih načina, postoji jedan i samo jedan ishod koji se smatra
zakonitim, i nijedan više. Čin ima samo jedan regularan cilj; on mora biti izveden u ime
Nuit. Dalje razmišljanje nas ponovo uverava do određene mere, ne direktno, na način
pravnika, već indirektno, koncentrisanjem na činjenice prirode na kojima počiva etika tog
pitanja. Nuit je ono odakle smo došli, i ono čemu se moramo vratiti. Mogućnost da se
izbegne posledica nije ništa veća od mogućnosti zamene uzroka. Taj talisman, koji
prenosi naš fizički identitet kroz razne vremenske periode, dobili smo od Nuit. Stoga, mi
ga dugujemo Nuiti; skrnavljenje bilo kog dela te najčistije i najbožanskije kvintesencije s
naše strane predstavlja najveće bogohuljenje. Ništa što pripada prirodi ne sme biti
zloupotrebljeno. Naša prva dužnost prema sebi jeste da očuvamo prirodu koja nam je
poverena: "Kakvu korist će imati čovek ako osvoji ceo svet a izgubi svoju sopstvenu
dušu?"
Priroda čoveka je osobena. Nema dva istovetna lica, a još manje dve iste ličnosti.
Neizreciva je raznolikost oblika i neizmerna šarolikost lepote, ali sve sadrži pečat
jedinstva, jer sve proizlazi iz materice Nuit - sve se njoj i vraća. Razumevanje ove
uzvišenosti obeležje je božanskosti. Ako znamo to, sve je sloboda; ako ne znamo, sve je
ropstvo. Kao što ne postoje dve istovetne osobe, isto tako, nemoguće je da postoji
identičnost između kvintesencijalnih izraza volje bilo koja dva čoveka; izraz svakog
čoveka, pak, na prvom mestu, shvaćen kao njegovo čisto fizičko preimućstvo, jeste
njegov seksualni izražaj.
Ne može se reći da je isključen bilo kakav smisao tog izražaja, budući da "nema zakona
nad Čini što ti je volja". Ali ono što može, i što treba da se kaže je da smisao koji
podrazumeva neznanje ili zaborav središnje istine univerzuma jeste u pomirenju sa tom
neprozirnošću do koje dovodi zbrka velova što skrivaju suštinu od svesti, stvarajući tako
iluziju koju aspirant zove tuga, a neinicirani zlo.
Seksualni čin, čak i za najprostije pripadnike čovečanstva, označava činilac koji rasteruje
maglu sa sopstva u jednom ekstatičnom trenutku. Javlja se instinktivan osećaj da fizički
grč simbolizuje ono čudo mise, pomoću koga materijalni pričesni kolačić, sačinjen od
pasivnih elemenata, zemlje i vode, biva preobražen u tvar koja je deo tela božjeg, što čini
da se pametan čovek boji da tako uzvišeni sakrament ne bi stradao od profanizacije. To je
ono što ga je nagnalo u napola instinktivno, napola intelektualno polovično poznavanje
prirode istine, ono što ga je nateralo da ovaj akt ogradi tabuima. Ali malo znanja je
opasna stvar, pa je njegov strah stvorio razne prikaze, a njegova iskrivljena percepcija
nametnula mu je obazrivost koja jedva zavređuje da se nazove osnovanom. Vidimo ga
kako se bori sa sličnim teškoćama na isto tako sličan način. Istorija nam predstavlja sliku
lekara koji brani čovečanstvo od boleština, s jedne strane egzorcizmima, a s druge
beskorisnim travama. Trešnjev kolac je proboden kroz srce vampira, a njegova žrtva se
štiti belim lukom. Sila Boga, ko u to može posumnjati? Snaga ukusa i mirisa poznate su
činjenice. Tako, oni su upoređivali snagu sa snagom ne razmatrajući istovremeno da li
one odgovaraju jedna drugoj, kao kad bi neko snazi čeličnih mačeva parirao snagom svog
oklopa.
Moderna nauka je, koristeći ispravnu klasifikaciju, objasnila doktrinu magičke veze. Mi
više ne mešamo različite planove. Mi upravljamo fizičkim fenomenima uz pomoć
fizičkih sredstava, mentalnim uz pomoć mentalnih sredstava. Tragamo za istinskim
uzrocima stvari, i više se ne trudimo da presecamo Gordijev čvor vlastitog neznanja
mačem pretpostavljenog panteona.
Fiziologija nas ostavlja bez ikakve sumnje u pogledu moći našeg nasleđenog talismana. S
druge strane, moderna istraživanja u psihologiji obelodanila su dovoljno jasno da su
seksualne posebnosti ljudi zapravo hijeroglifi, zagonetni ali opet shvatljivi, i da oni,
najpre, otkrivaju njihovo poreklo, drugo, njihov aktuelni odnos sa okruženjem, i treće,
njihove mogućnosti s obzirom na promene u budućnosti.
U ovim stihovima Knjige Zakona koji su od vrhunskog značaja, postaje nam jasno da je
Nuit svesna svih tih činjenica, kao i da ih ona tretira ništa manje nego kao određenu
kombinaciju brave neke sigurnosne sobe budućnosti. "To (ta doktrina) će obnoviti svet,
mali svet, sestru moju." Nerazumevanje seksa, laički strah, koji podseća na magluštinu,
laička strast poput miazme, ove stvari su učinile da odvrate čovečanstvo od njegove
samorealizacije, i od inteligentne saradnje sa njegovom sudbinom više nego puno drugih
stvari zajedno. Ništavnost i lažljivost religije kakva ona jeste, nemani su pobačene iz
tamne materice njene demonske misterije.
Nema ničeg nečistog, odn. ponižavajućeg u manifestaciji seksualnog nagona, ma kakva
ona bila, jer, bez izuzetka, svaki takav akt predstavlja nagonski projektovanu predstavu
volje pojedinca, koji, bio on muškarac ili žena, jeste zvezda; Pensilvanijanac sa svom
svinjom, isto kao i Duh sa Marijom; Safo sa Atisom i Apolon sa Hijakintom isto tako
savršeno kao Dafne sa Kloe ili kao Galahad posvećen Graalu. Jedina nužna stvar,
svesavršeno sredstvo pročišćenja, osvećenja i posvećenja, nezavisno je od fizičkih i
moralnih dejstava, koja pak zavise od nekog pojedinačnog incidenta, i predstavlja
realizaciju ljubavi kao svete tajne. Upotreba fizičkog sredstva kao magijske operacije,
čija se formula sastoji u sjedinjavanju dve suprotnosti, njihovim uzajamnim rastvaranjem
i poništenjem, u cilju stvaranja treće stvari koja nadilazi to protivstavljanje, u fazi
dualnosti koja uspostavlja svest o nesavršenstvu, opaža se kao apsolutno negativna, njeno
poimanje je istovetno sa tom dualnošću, i označava ispunjenje Velikog Dela.
Anacefalepsis ovih razmatranja je sledeći: 1) Dejstva koja proizvodi neki akt ljubavi, kao
što su njeni protagonisti i osobenosti njihovog izražavanja na svim planovima, potpuno
su bez značenja za magijsku vrednost tog akta. Svaki pojedinac je odgovoran prema
samom sebi, budući da je zvezda, da putuje svojom vlastitom orbitom, sačinjena od
svojih vlastitih elemenata, da svetli vlastitom svetlošću, bojom koja odgovara njegovoj
vlastitoj prirodi, da se okreće i hrli svojim vlastitim impulsom, i da neguje svoj vlastiti
odnos sa vlastitom galaksijom na svom vlastitom mestu u univerzumu. Njegovo
postojanje je njegovo jedino i dovoljno opravdanje za njegovo polje interesovanja i način
vladanja. 2) Njegova jedina greška jeste ako se povuče iz tog stanja svesti o sebi kao
jedinstvenog bića i ujedno nužnog za zakon prirode.
Realizovati ovu doktrinu kao praktično pravilo za svakog muškarca i ženu, pomoću koga
oni mogu savršeno uživati svoj seksualni život i učiniti od njega ono što on uistinu jeste,
tj. najsvetiji deo religioznog života (kažem "Najsvetiji" jer on oslobađa čak i fizičku
grubost da bi uzela učešće u duhovnoj svetosti) - cilj Knjige Zakona je savršeno
jednostavan.
Kakve god bile vaše seksualne predodređenosti, po Zakonu Teleme, vi ste slobodni da
budete zvezda, što i jeste, i da idete svojim putem u radosti. Iako to ovde u tekstu nije
naznačeno, na drugim mestima je nagovešteno, a to je da samo jedan simptom predstavlja
upozorenje da ste promašili svoju Istinsku Volju, i da to znači, ako možete zamisliti, da
se, sledeći svoj put, uplićete u put neke druge zvezde. Zato se, kao opšte pravilo, smatra
da je za vaše seksualno zadovoljenje nepogodno uništavati, unakažavati ili vređati neku
drugu zvezdu. Obostrana saglasnost u vezi sa činom je uslov za to. Naravno, mora biti
samo po sebi razumljivo da ta saglasnost nije uvek otvoreno izražena. U nekim
slučajevima, druga osoba zavođenje ili silovanje može shvatiti kao oblike oslobođenja ili
pak posvećenja. O takvim delima može se suditi samo po njihovim rezultatima.
Najvažniji uslov tog čina, govoreći ljudski, je taj da privlačnost bude spontana i
neodoljiva; skok volje da bi se stvorilo lirsko ludilo. Ovaj prvi uslov, kada se jednom
prepozna kao takav, treba podržati svim prilikama obožavanja. Učenje i iskustvo treba da
obogate ljubavnu tehniku. Sva nauka, sva umetnost, svaka razrada će pojačati i ulepšati
ispoljavanje oduševljenja. Sva snaga i veština treba da bude bačena rasipničkom kretnjom
na veličinu zanosa. Na čeliku Vašeg šlema neka bude zlato sa urezanim motom
"Prevaziđi".
Gore navedene naznake preuzete su iz jednog kasnijeg pasusa trećeg poglavlja ove
Knjige.
Vrhunski i apsolutni nalog, što je zagonetka Vaše viteške zakletve, je taj da položite svoje
koplje u slavu Vaše Gospe, Kraljice Zvezda, Nuite. Vaše viteštvo zavisi od toga da li ćete
odbiti da se borite u svakom slučaju koji je manje vredan od toga. To je ono što Vas
razdvaja od jednog bandita ili siledžije. Vi svoj život polažete pred Njen oltar.
Zavređujete Njenu pažnju spremnošću da se borite u svako doba, na svakom mestu, sa
svakojakim oružjem, i po bilo koju cenu. Za Nju, od Koje dolazite, Koje ste deo, Kojoj
idete, Vaš život nije ništa ni manje ni više nego jedan kontinuirani sakrament. Vi nemate
reči koja nije njeno slavljenje, niti misli koja nije njena ljubav. Vi imate samo jedan krik,
krik neobjašnjive ekstaze, intenzivnog grča, krik pripadanja Njoj, i krik Smrti, upućen
Njoj. Vaš čin nije ništa drugo do čin sveštenika koji svoje telo daje Njoj. Sveta hostija je
disk sunca, Zvezda u Njenom Telu. Vaša krv se, svakim damarom pulsa, izliva u njen
pehar. To je vino Njenog života isceđeno iz grožđa Vašeg suncem-dozrelog vina. Od tog
vina Vi ste pijani. Ono spira Vaše truplo što je kao komadić Hostije, koju vi, Sveštenik,
drobite u Njen zlatni kalež. Vi, Vitez i Sveštenik, pripadnik Reda Hrama, služeći Njenu
misu postajete Bog u Njoj, ljubavlju i smrću. Ovaj čin ljubavi, iako u obliku s konjem
poput Kaligule, sa svetinom poput Mesaline, sa džinom poput Heliogabalusa, sa kusim
jelenom poput Nerona, sa nakazom poput Bodlera, u de Sadovom naslađivanju krvlju, u
Zaher-Mazohovoj žudnji za bičevima i krznima, Ivet Žilberovoj nasladi rukavicama, ili
pak ludovanju za bebicama poput E. T. Rida u Šilu; bilo voleći sebe samog prezirući sve
druge, poput Narcisa, nudivši sebe bezosećajno svakoj vrsti ljubavi poput Katarine, ili
osetivši svoje telo tako beznadežnim da se sva strast koncentriše u duši, i imaginacijom
neublažene trajne potrebe za razvratom, kao u slučaju Obrija Berdslija, na svaki mogući
način. Bah to čini na jedan način, Kits na drugi, Goja na treći. Završetak je sve: tj. tim
činom, kakav god on bio, obožavati, voleti, posedovati i konačno biti Nuit.
Činovi ljubavi ne mogu biti više "smetnja posledicama" nego neki drugi čin. Sve dok ste
u posedu talismana, Vi ga morate koristiti s vremena na vreme, bilo da to želite ili ne.
Ako ugrozite kvalitet, ili umanjite kvantitet te kvintesencije, hulićete na samog sebe, i
izdaćete poverenje koje Vam je dato kada ste prihvatili obavezu tog surovog viteškog
reda zvanog muževnost. Moći tog talismana su neodoljive, kao kod svake druge prirodne
sile. Svaki put kada se one koriste stvara se dete. To dete mora biti po Vašem sopstvenom
liku, simbol Vaše prirode, koja je sada transformisana. Ono je suprotno prirodnom stanju
gde čovek, sa svojim mogućnostima koje mogu preobraziti lik Zemlje, posle smrti koja
ga zadesi postaje samo obična nepokretna lešina. Sve što je on ikada bio neizbežno mora
opstati; i ako manifestacija ne bude data jednom sistemu čula, zbog čega bi bila nekom
drugom! Ideja o stvaranju nečega iz ničega, i o uništenju tog nečeg i njegovom svođenju
na ništa buknula je sa pojavom teorije o flogistonu.
Postaje jasno čak i skeptičnom umu, u stvari pre svega jednom skeptiku, da naš talisman,
čija jedna mikroskopski sitna zmijica može za sebe izgraditi takvu kućicu, da na taj način
može vladati telima ljudi celu jednu generaciju kao Aleksandar, ili pak njihovim
umovima za vreme čitave epohe, kao Platon, ne može uništiti ili okrnjiti nikakva
zamisliva sila.
U momentu kada taj talisman izađe iz svoje tvrđave, počinje njegovo delovanje. Stari
jevrejski rabini su znali to, i učili su da je, pre nego što je Eva podarena Adamu, demon
Lilit bila začeta od izliva njegovih snova, tako da su hibridne rase satira, vilenjaka i njima
sličnih počele da naseljavaju one tajne kutke zemlje koji se ne mogu opaziti čulima
normalnog čoveka.
Siguran sam da svako davanje tog talismana nepogrešivo stvara decu, na ovom ili nekom
drugom planu ovog našeg kosmosa, čija tvar se tako razlikuje po vrsti. Tako dobijeno
dete mora deliti prirodu svog oca; njegov karakter će, pak, biti delimično determinisan
okruženjem, u kojem je odnegovano do svoje manifestacije, u kome ono živi i konačno
prelazi u ono što zovemo smrt, a delimično najsuštastvenijom voljom oca, možda do
izvesnog stepena modifikovane njegovom svesnom voljom, u vreme njegovog
oslobađanja.
Budući da je tako, za čoveka postaje izuzetno važno da on postane svestan svoje istinske,
najintimnije volje, svoje suštinske prirode. Ovo je Veliko Delo, čije postignuće
predstavlja adepstvo, pod pretpostavkom da svest shvati da ga njegova sopstvena
zavisnost od okolnosti čini ništa višim od jednog uzburkanog odraza Sunca, koje je to
Tiho Sopstvo, u zamućenoj vodi. Ako takav čovek želi da razvije svoje moći, on mora
upotrebiti svoj strahovito moćni talisman da bi stvorio nešto prema svom vlastitom liku.
Iako taj talisman poseduje tako čudotvornu snagu, on je takođe i strašno osetljiv. Ako ga
stavite u neodgovarajuće okruženje, on može proizvesti nastrane ili izopačene perverzije
reči njegovog oca. Svi smo mi svesni da dobru decu rađaju zdrave majke, koje su istinske
i čestite pratilje svojih muževa. Deca mržnje, razvrata, bolešljivosti, gotovo uvek u svom
telu i umu nose obeležje zloupotrebe tog talismana. Ne samo gresi oca, već i oni majke,
da, još više, gresi njihovog društvenog okruženja, snalaze decu sve do treće i četvrte
generacije. Naprotiv, štaviše, šteta se nikad ne može popraviti. Čovek može u jednom
minutu uništiti svoje kraljevstvo, koje je samo nasleđe bezbrojnih dinastija biološke
razboritosti.
Takođe, možemo se složiti, što nema veze sa magikom, da zloupotreba talismana vodi
moralnom, mentalnom i duhovnom zlu. Zločin i ludilo, isto kao i bolest i onemoćalost,
stalno su viđeni kao neposredan rezultat lošeg vođenja seksualnog života, bilo taktički,
strateški, ili i u jednom i u drugom smislu.
Knjiga Zakona ističe značaj ovih razmatranja. Čin ljubavi mora biti spontan, u apsolutnoj
slobodi. Čovek mora biti istinit prema samom sebi. Romeo ne sme da se nametne
Rozalini zbog porodičnih, socijalnih ili finansijskih razloga. Dezdemona ne sme biti
isključena za Otela zbog rasnih ili religioznih razloga. Homoseksualac ne sme huliti
protiv svoje prirode, čineći tako duhovno samoubistvo, potiskujući ljubav ili pak
pokušavajući da je izokrene, kao što ga tako često neznanje, strah, stid i slabost navode
na to.
Kakav god bio taj čin kojim se duša ispoljava, taj čin i nijedan drugi je onaj pravi.
No, s druge strane, kakav god bio taj čin, on je uvek svet; takođe, kako god bio profan, on
je uvek efikasan. Profanisati ga znači samo pretvoriti hranu u otrov. Čin mora biti čist i sa
strašću izveden. On mora biti shvaćen kao jedinstvo s Bogom, u srcu Najsvetijeg među
Svetima. Ne sme se zaboraviti da iz tog dela treba da se rodi dete. Mora se izabrati
sredina koja odgovara tom određenom detetu koje se želi stvoriti. Mora se biti siguran da
je svesna volja napisana na čednim vodama neuznemirenog uma, slovima vatre, uz
pomoć sunca duše. Ne sme se stvoriti zbrka u talismanu koji pripada Tihom Sopstvu,
dopuštanjem da govorno sopstvo odbaci svrhu koja ga je proizvela. Ako je nečija Istinska
Volja, odnosno razlog nečije inkarnacije, da se donese mir na zemlji, on ne sme vršiti čin
ljubavi sa motivima ljubomore ili takmičenja.
Telo mora biti ojačano do najvećeg stepena, i mora biti zaštićeno od svake nesreće, tako
da supstanca talismana bude koliko je god moguće savršenija. Um se mora umiriti,
uvećanjem njegovog znanja, organizovanjem njegovih moći, razrešavanjem njegovih
zamršenosti, da bi tako mogao na pravi način da razume Tiho Sopstvo, da bi sudio o
pojedinim sporovima i neuravnoteženim mišljenjima, mada podržavajući koncentraciju
volje svojim utvrđenim međama, i, sa jednodušnim entuzijazmom, proglašavajući
svečano vladavinu misli koja je izraz dela. Volja se mora zapečatiti nad supstancom
talismana. Ona mora biti, govoreći alhemičarskim rečnikom, sumpor koji vezuje živu,
koja pak određuje prirodu soli. Čitav čovek, od njegove najsuštastvenije božanstvenosti,
pa sve do vrha njegove najtanje trepavice, mora biti jedna mašina, neopterećena ničim
beskorisnim, ničim neharmoničnim; udar groma iz ruku Jova. On mora da se da do kraja
u činu ljubavi. On mora prestati da prepoznaje sebe kao bilo šta drugo, osim volje.
Najzad, taj čin mora biti najuzvišeniji. On mora činiti, ali mora i umreti. Iz te smrti mora
se ponovo uzdići, očišćen tom voljom, ostvarivši je u toj meri savršeno da ništa ne ostane
od nje, ni u jednom elementu. On je morao isprazniti sebe u to vozilo. Tako će dete biti
sam duh.
Ali, ovo nije dovoljno. Tlo u koje je seme bačeno mora biti pogodno da ga primi. Klima
mora biti povoljna, zemljište mora biti pripremljeno, a neprijatelji mladog deteta koje
žudi da živi moraju biti proterani. Ove tačke su dovoljno očigledne ako se primene na
uobičajenu oblast podizanja dece. Potrebna je prava žena i pravi uslovi za nju. Ovo se
može primenjivati i na druga dela, čak i u strožem vidu, jer žena je zaštićena kroz
generacije biološke adaptacije, dok su duhovna deca podložnija bolestima i deformaciji,
budući da su od tananije tvari. Mogućnosti stvaranja su tako beskrajno različite da svaki
adept mora da reši svaki problem za sebe najbolje što može. Postoje magički metodi za
stvaranje veze između proizvedene sile i stvari na koju je sila trebala da deluje; ali oni se,
najvećim delom, najbolje saopštavaju putem tajnog poučavanja, a razvijaju
individualnom praksom. Grubi opis predstavlja puki okvir, a on (čak i takav) češće
zavarava nego što daje pravu sliku.
Međutim, opšte pravilo je da se sve okolnosti urede prethodno, sa ciljem da se olakša
ispoljenje željene stvari i da se spreči opasnost od neuspeha eliminacijom neskladnih
elemenata.
Uzmimo primer: čovek koji teži da povrati svoje zdravlje trebalo bi da potpomogne svoju
magičku volju preduzimanjem svih mogućih higijenskih i zdravstvenih postupaka kako bi
se oporavio od bolesti. Čovek koji želi da razvije svoj talenat skulptora posvetiće se
prekrasnim oblicima, i, po mogućstvu, živeće u mestu u kojem priroda sama svedoči o
dodiru palca Velikog Arhitekte.
On će izabrati predmet svoje žudnje na mig njegovog Tihog Sopstva. On neće dozvoliti
da predubeđenje, bilo to čuvstveni, emocionalni ili racionalni sud, zakloni sunce njegove
duše. U prvom redu, međusobni magnetizam bi, uprkos maskama uma, trebao biti
nepogrešiv. Ako on nije prisutan, moćna čistota žudnje nema nikakve magijske osnove za
sakrament. Ipak, taj magnetizam je samo prvi uslov. Tamo gde dvoje ljudi postaje
intimno blisko, svaka kriza zadovoljstva između dve krajnje tačke ostavlja ih u takvoj
bliskosti koja iziskuje međusobno ispitivanje, dok snažna jasnoća uma što proizlazi iz
naboja električne sile takvo ispitivanje čini neuobičajeno kritičnim. Što je viši tip uma, to
je ovo sigurnije, i veća je opasnost od nalaženja neke odbojne tričarije čije iskustvo nam
govori da će to biti jednog dana jedina stvar koja će se videti; baš kao što se bradavica na
nosu pamti kada ostatak lica biva zaboravljen.
Predmet ljubavi stoga mora biti jedno sa ljubavnikom, u nečemu što je više od volje da se
magnetski ujedine; to mora biti u strasnom odnosu sa voljom čija je volja za ljubavlju
samo magički simbol. Možda nema dve volje koje su identične, ali one bar mogu u toj
meri biti saglasne da njihove manifestacije ne budu sklone međusobnom sukobu. Nije
dovoljno biti u odnosu sa partnerom koji bleji: "Neka bude volja tvoja" - odnosu koji
skončava u međusobnom preziru, dosađivanju i nepoverenju. Svako hoće onu strast koja
se podudara sa njegovom vlastitom. Tamo gde je takav slučaj, nije toliko važno ako je
mentalno izražavanje sindromskog karaktera; istina, bolje je kada dva u potpunosti
različita sveta mišljenja i iskustva rezultuju srodnim zaključcima. No od suštinske je
važnosti da struktura uma bude odgovarajuća, da mehanizam bude konstruisan na sličnim
principima. Psihologija jednog treba da bude razumljiva onom drugom.
Socijalni položaj, fizička pojava i običaji imaju daleko manji značaj, naročito u društvu
koje je usvojilo Zakon Teleme. Tolerancija, sama po sebi, proizvodi ljubaznost, a
ljubaznost, pak, ubrzo olakšava pritisak tolerancije. U svakom slučaju, većina ljudi,
posebno žene, dovoljno vešto se prilagođava svojoj okolini. Kažem "posebno žene", jer
žene su gotovo uvek svesne važnog dela njihove Istinske Volje, izdržavanja dece. Za njih
ništa drugo nije ozbiljno uporedivo, i one odbacuju pitanja koja se ne odnose na ovo kao
obične tričarije, prihvatajući običaje koji se od njih zahtevaju u interesu domaće
harmonije, što one shvataju kao uslov koji pogoduje reprodukciji.
Istakao sam idealne uslove. U stvari, retko smo u stanju da razumemo i trećinu naših
mogućnosti. Naš magički motor je istinski moćan kada njegova efikasnost dostigne
pedeset procenata od njegove teoretske snage izražene u konjskim snagama. Ali ogromna
većina čovečanstva nema uopšte nikakvu ideju o poimanju ljubavi kao svete i ozbiljne
stvari, o korišćenju oka mikroskopiste, ili o srcu i mozgu umetnika. Njihovo neznanje i
njihov stid učinili su od ljubavi kužnu lešinu, a ljubav je osvetila to grđenje uništavajući
njihove živote kada su počeli da ruše hram nad sobom.
Prilika da se nađe podesan predmet ljubavi svedena je skoro na nulu zamenjivanjem datih
uslova koji su navedeni u gornjim odeljcima potpuno izveštačenim i nepovezanim nizom,
ograničenjima samog čina, brakom, ubeđenjem, zaverom ćutanja, krivičnim zakonima,
finansijskim stegama, selekcijama koje su ograničene pitanjima rase, nacionalnosti, kaste,
religije, društvenim i političkim grupašenjem, čak i porodičnom isključivošću. Van
miliona pripadnika čovečanstva, prosečan pojedinac je srećan ako može da izabere svog
parnjaka od mnoštva partnera.
Ovde moram dodati još jedan stub mom hramu. Dešava se ipak prečesto, da je dvoje
ljudi, koji su apsolutno sposobni da na svaki način vole jedno drugo, u potpunosti
sprečeno da se samostalno izrazi usled totalnog nepoznavanja tehnike izvođenja samog
akta. Ono što priroda objavljuje kao vrhunac Mise, manifestacija Boga u telu, momenat
stvaranja tela, tako je sirovo, nezgrapno i brutalno, da vodi razočarenju i gnušanju. Oni su
strahovito svesni da nešto nije u redu. Oni ne znaju kako da to poprave. Stide se da
raspravljaju o tome. Oni nemaju ni iskustva da vode, niti mašte da eksperimentišu.
Nebrojene hiljade ljubavnika krhkog nervnog sistema okreću se protiv ljubavi i hule na
nju. Nebrojeni milioni, ne tako utemeljeni u uglađenosti, prihvataju činjenicu, mire se sa
prljavom igrom, sve dok se ljubav ne sroza na nivo grešnog poniženja. Oni se tegle u
prašini noćnih taljiga, koje su trebale da budu njihove "vatrene kočije sa konjima".
Čitava ova pometnja proizlazi iz ljudske užasnutosti ljubavlju. Poslednjih stotinu godina,
svaki prvorazredni pisac o moralu slao je svoje munje i gromove, pljuskove grada i
vatreno ugljevlje, da sprži Gomoru i Sodomu, gde je ljubav ili sramna i tajna, ili
premazana izmetom sentimentalnosti, da bi svinjoglavi građani u njemu mogli prepoznati
svoj ideal. Mi ne govorimo umetniku da je njegova umetnost tako sveta, tako odvratna,
tako veličanstvena i tako sramna, niti da on ni u kom slučaju ne sme naučiti kako da
upotrebljava pomagala sopstvenog zanata, i učiti u školi kako da posmatra svojim očima i
beleži rukom ono što vidi. Mi ne govorimo čoveku koji hoće da izleči bolest da on ne
sme da poznaje svoj predmet, od anatomije do patologije; niti mu predlažemo da ukloni
izraslinu na telu visokopoštovanog nadbiskupa kada se prvi put dočepa skalpela.
Ali ljubav je umetnost, ništa manje nego što je Rembrantova; nauka ništa manje nego
Listerova. Um mora učiniti da srce artikuliše, a telo da bude hram duše. Životinjski
instinkt u čoveku isti je kao kod majmuna, ili kod bika. No, opet, to je jedna zakonita
stvar u kodeksu buržuja. On ima pravo da sam čin smatra, kao što ga kao takvog i
poznaje, ponižavajućim. On je, uistinu, za njega smešan, skaredan, primitivan, životinjski
čin; valjanje u blatu nevredno ni dostojanstva čoveka, a ni uzvišenosti Boga koji u njemu
prebiva. Žderanje i lokanje tog divljaka je takvo da on trpa sirovu jetru svog neprijatelja u
usta, ili navija flašu trgovačkog džina i požudno guta. Ako je njegovo jedenje odvratno,
moramo li istrajati na tome da su svi metodi osim njegovih kriminalni? Kako smo došli
od ljudožderskog kotla do Laperuza i Nikola, ako ne kritičkim posmatranjem i odlučnim
istraživanjem?
Čin ljubavi za buržuja predstavlja fizičko olakšanje poput defekacije, i moralno olakšanje
od napora koji mu pričinjava vežba pristojnosti; radosni povratak u ulogu primitivca koju
se pravi da prezire. To je pijanstvo koje opija njegov stid od samog sebe, mada ga
ostavlja još dublje u zgražavanju. To je nečist gest, užasan i neprirodan. To nije njegov
vlastiti čin, već mu je nametnut od strane džina koji ga smatra bespomoćnim; on je
napola ludak, napola automat kada ga upražnjava. To je nespretan posrtaj u hodu kroz
crnu smrdljivu baruštinu, iz koje se pomalja hiljade opasnosti. On mu preti smrću,
bolešću, katastrofom u svakojakim oblicima. Buržuj kukavički plaća cenu straha i
gađenja, kada taj šićardžijski seks nudi svoj pacovski otrov zamotan u olovnom papiru
koga on ne razlikuje od srebrnog; ponovo plaća tu cenu povraćanjem i grčevima u
stomaku pošto ga je progutao u svojoj lakomosti.
Sve ovo on zna, čak previše dobro; on ima pravo, po svojim vlastitim ubeđenjima, da
oseća gnušanje i strah od tog čina, da sklanja svoj pogled sa njega, da se zaklinje kako ga
ne poznaje. U kitnjaste krpice sentimentalnosti, u vreće pune masnih komadića tkanina,
on umotava lešinu ljubavi, i, glupo se smeškajući, vrskavo izjavljuje da ljubav nikad nije
imala gole udove; zatim, kako se zver u njemu sanjivo pomiče, on ljubav oblaže blatom, i
pakosno gunđa da ona nikad nije bila bog u hramu čoveka, već slastan komad mrcine u
nekom uglu njegovog svinjca.
No, mi sledbenici Teleme, poput umetnika, koji je istinski ljubavnik ljubavi, bez stida i
bez straha, licem u lice sa Bogom, podjednako u našim vlastitim dušama, iznutra, kao i u
svoj prirodi, spolja, iako koristimo reč ljubav kao što to i buržuj čini, ne podržavamo
izraz "prečesto profanisana za nas da bi se još mogla profanisati"; ona plamti
neoskrnavljena u svom svetilištu, rađajući se nanovo, čista, sa svakim udahom života.
Pod "ljubavlju", naprotiv, mi podrazumevamo onu stvar koju buržujsko oko nije videlo,
niti je njegovo uho čulo; niti je pak razumelo njegovo srce. Mi smo prihvatili ljubav kao
značenje promene, promene koja je suština svekolike supstance univerzuma. I takođe
smo prihvatili ljubav kao način kretanja, volje za promenom. Za nas je svaki čin koji
uključuje promenu, čin ljubavi; život je ples ushita, a njegov ritam beskonačni zanos koji
nikad ne malaksava, niti zamire. Naš lični užitak u tom zanosu proističe ne samo iz našeg
vlastitog učešća u njemu, već i iz našeg svesnog razumevanja njegovih čistih
savršenstava. Mi proučavamo njegovu strukturu i razvijamo se dok se gubimo u osećaju
njegovog razumevanja, postajući tako ujedinjeni s njim. Kličemo zajedno sa egipatskim
inicijatom: "Nema nijednog dela nas koji nije od Bogova", dodajući antistrofu: "Nema
nijednog dela Bogova koji, takođe, nije od nas."
Zato, ljubav koja je Zakon nije ništa manje ljubav u beznačajnom individualnom smislu;
jer ljubav koja dvoje pretvara u jedno jeste motor pomoću kojeg čak i krajnja dva,
sopstvo i ne-sopstvo, mogu postati jedno, mističnim venčanjem neveste, duše, sa Onim
koji je od večnosti naimenovan da se njome oženi; da, čak i Svevišnji, Bog Svemogući,
Istina.
Stoga mi Ljubav smatramo svetom, religijom našeg srca, naukom našeg uma. Zar On
neće imati Svoj uređeni obred, Svoje sveštenike i pesnike, Svoje proizvođače lepote u
boji i obliku, da bi ga njima ukrasili, Svoje muzičare da bi ga slavili? Zar ga neće Njegovi
teolozi, koji proniču u Njegovu suštinu, objaviti? Zar neće čak i oni, koji samo prohuje
palatama Njegovog hrama, takođe uzeti udela u Njegovoj ličnosti? Konačno, neće li naša
nauka položiti svoje ruke na Njega, uzeti mu mere, istražiti koliko je dubok, izračunati
koliko je visok, i odgonetnuti zakone Njegove suštine?
Takođe, za nas telemite, koji smo izvežbali naša srca i umove tako da smo iskusni
upravljači nebeskog skalpela ljubavi, lađe koja leti prema suncu, za nas ljubavni čin
predstavlja posvećenje tela ljubavi. Mi spaljujemo telo na oltaru ljubavi, tako da čak i
divljaci mogu služiti volji duše. Stoga moramo proučavati umeće telesne ljubavi. Mi ne
smemo ustuknuti ili zabrljati. Moramo biti smireni i stručni kao hirurg; mozak, oko i ruka
moraju biti savršeno uvežbani instrumenti volje.
Mi moramo proučiti predmet otvoreno i objektivno, i to čitanjem priručnika, slušanjem
predavanja, praćenjem demonstracija, i moramo steći diplome pre nego se upustimo u
praksu.
Mi ne mislimo ono isto što misli buržuj kada kažemo "čin ljubavi". Za nas on nije prosta
kretnja kao kod čoveka pod napadom, dok se žestoko koprca, u besvesnom grču, i
naglom povlačenju stida, kakva je ona za buržuja.
Mi posedujemo veštinu izražavanja; mi smo naučeni da dušu i duh posmatramo kao
telesne pojmove. Mi ne poričemo postojanje tela, niti ga podcenjujemo; no, mi odbijamo
da ga vidimo u nekom drugom svetlu nego što je to da je ono organ sopstva. Ipak, ono
mora biti uređeno prema njegovim vlastitim zakonima; oni zakoni koji su mentalnog ili
moralnog karaktera ne mogu se primeniti na njega. Mi volimo; drugim rečima, mi
žudimo za sjedinjenjem; tada jedan mora proučavati onog drugog, mora spoznati svaku
leptirastu misao u njenom vrludanju, i mora ponuditi cvet za kojim najviše mašta. Rečnik
ljubavi je malen, a njegovi termini su otrcani; tražiti nove reči i fraze znači biti nakićen,
pompezan. To hladi.
Ali rečnik tela se nikada ne iscrpljuje; nečiji mig oka može značiti kao jednosatni govor.
Postoje intimne, suptilne stvari, kao senke lišća na drvetu duše koje plešu na ljubavnom
povetarcu, tako nežno da ni Kits ni Hajne rečima, niti pak Brams ili Debisi muzikom, ne
bi mogli da ih otelotvore. U tome je agonija svakog umetnika - što je veći to je žešći
njegov očaj - što ne može postići pravi izraz. A ono što oni ne mogu da urade, nijednom
za vreme njihovog strastvenog života, može uraditi njihovo telo u svoj svojoj potpunosti,
što je, voleći, naučilo lekciju ljubavi.
Adendum: U opštijem smislu, magičar koji zna kako da stvori neophodne veze može
upotrebiti bilo koji mogući akt da bi ostvario bilo koji mogući cilj.

53.

STARI KOMENTAR
53. Prorok je zadržan kao veza s nižim. Reč " assuage" (olakšati) ponovo je upotrebljena
u meni nejasnom smislu.

NOVI KOMENTAR

Jasno je da će ovaj "poljubac" (tj. ova Knjiga) obnoviti zemlju uspostavljanjem zakona
slobode. "Moje srce i moj jezik" izgleda kao puka fraza iz učtivosti; ona verovatno ima
neko dublje značenje koje mi za sada izmiče.
Drugi pasus (rečenica) je možda odgovor na neke moje neizgovorene misli da je moje
delo završeno. Ne: iako sam ja "od prinčeva", s pravom da dobijem svoju nagradu, moja
sudbina je da nastavim svoje Delo.

54.

NOVI KOMENTAR

Tema se sasvim nenadano menja, možda da bi odgovorila na jedan neizgovoreni

komentar pisara na velika slova "T" u "To me".
Ovaj nalog je bio od najveće nužnosti, jer ja sam bio prepušten sebi, želeći da Knjigu
podvrgnem nemilosrdnoj redakciji. U njoj nalazim ono što mislim da su stilski nedostaci,
čak i gramatički. Dobar deo te materije u vreme pisanja bio mi je antipatičan. No, Knjiga
je samu sebe potvrdila da je veća od njenog pisara; "greške" su neprestano potvrđivale da
su one samo sredstva za prenošenje znanja van opsega običnog jezika.

55.
56.

STARI KOMENTAR

54-56. Do reči "dete": Proročanstvo, još uvek (Maj, 1909.) neostvareno, koliko ja znam.
Uzimam ovo u očiglednom smislu.
56. Od reči "Aum": Sve religije poseduju neku istinu. Mi posedujemo svu intelektualnu
istinu, i nešto, ne sve, mistične istine.

NOVI KOMENTAR

Svi prethodni sistemi su bili sektaški, zasnivali su se na tradicionalnoj kosmografiji,

ujedno primitivnoj i netačnoj. Naš sistem se zasniva na apsolutnoj nauci i filosofiji. Mi
imamo "sve u jasnom svetlu", tj. onom razuma, jer naš misticizam se bazira na
apsolutnom skepticizmu. No, u doba kad sam ovo pisao imao sam vrlo malo pravog
mističnog iskustva, kao što pokazuje i moj dnevnik. Činjenica je da sam bio daleko,
daleko i od stepena Majstora Hrama.
Tako, nisam mogao pravilno razumeti ovu Knjigu; kako sam je onda mogao uspešno
objaviti? Samo sam nejasno shvatio da ona sadrži moju reč; stepen Magusa mi se onda
činio nezamislivo visoko nada mnom. Takođe, dopustite mi da izjavim da su prave tajne
tog stepena nedokučive i užasne, van svake mogućnosti izražavanja; uz to, proces
inicijacije je trajao godinama, i sadržavao je najuzvišenija mistična iskustva - iznad bilo
kojeg iskustva ikad zabeleženog - koja su kao puki slučajevi u svojoj stravičnoj povorci.
"Jednačina" jeste izlaganje Istine putem Reči.

57.

STARI KOMENTAR

57. Prizovi me, itd. uzimam doslovno. Vidi Liber NV za ovaj ritual.
Ljubav pod voljom - ne spontana paganska ljubav; niti ljubav pod strahom, kao što to
čine hrišćani. Nego, ljubav magički usmerena i korišćena kao spiritualna formula.
Lude (ovo se ne odnosi na lude, jer III, 57 kaže: "Prezrite sve budale") mogu pogrešiti.
Ova ljubav, stoga, treba da bude zmijska ljubav, buđenje Kundalini. Dalja misterija se
odnosi na i nije pogodna za stepen u kojem je napisan ovaj komentar.
Poslednji pasus potvrđuje atribucije Tarota kao što su date u 777. S jednim tajnim
izuzetkom.

NOVI KOMENTAR

"Ljubav je zakon, ljubav pod voljom" je interpretacija opšteg zakona volje. On je u

celosti izložen u Knjizi Alef. Ovde dodajem nekoliko umesnih pasusa iz te knjige:

Ovo je jasno i konačno rešenje filosofskog problema u vezi sa sudbinom i slobodnom

voljom. Tvoje vlastito sopstvo, koje je sveznajuće, svemoguće i uzvišeno u večnosti,
odredilo je kurs tvoje vlastite orbite, tako da je sve što te je zadesilo i što tumačiš
sudbinom uistinu nužan efekat tvoje vlastite volje. Sudbina i slobodna volja, slično
gladijatorima, ratovali su u filosofiji kroz mnoge vekove. Sada su sjedinjeni putem
ljubavi u skladu s voljom, što predstavlja Zakon Teleme.
Sine moj, nema te sumnje koja se ne bi rastopila u sigurnosti i zanosu, na dodir štapa
našeg Zakona, ako ga razborito primeniš. Razvijaj se stalno asimilirajući Zakon, i
postaćeš savršen.
Gledaj, tamo je svečana povorka zvezda, svaka od njih se slobodno kreće svojom pravom
orbitom, ne sudarajući se sa drugim. Svo nebo te pozdravlja dok ideš, nedokučiv u svojoj
radosti i sjaju. Tvoja svetlost je svetionik za one koji lutaju u noći, izgubljeni. Amoun.

Za sada "stari komentar" pokriva ostatak ovog stiha u dovoljnoj meri.

Ne vidim nikakve štete u otkrivanju misterije Cadi "mudrima"; ostali će teško razumeti
moja objašnjenja. Cadi je slovo Cara, Atu IV, a He je Zvezda, Atu XVII. Vodolija i Ovan
su, otud, zamenili mesta, obrnuvši se oko Riba kao stožera, na isti način kao što to Lav i
Vaga, na Atuima VIII i XI, čine oko Device. Ovo poslednje otkrovenje čini naše Tarot
atribucije uzvišenim, savršenim i besprekorno simetričnim.
Činjenica takvog njegovog delovanja predstavlja najubedljiviji dokaz nadljudske
mudrosti autora te Knjige u odnosu na one, koji su godinama uzaludno radili da bi
razjasnili probleme Tarota.
58.

STARI KOMENTAR

58. Milost naše Zvezdane Gospe.

NOVI KOMENTAR

Te radosti su pre svega: (1) Vizija Blaženstva, u kojoj je Lepota konstantno izložena
primaocu Njene milosti, zajedno sa mirnom i ujedno neizrecivom radošću; (2) Vizija
Čuda, u kome svekolika misterija univerzuma biva neprestano spoznavana i obožavana
usled njegove dovitljivosti i mudrosti. (1) se odnosi na Tifaret, stepen Adepta; (2) na
Binah, stepen Majstora Hrama.
Sigurnost u vezi sa smrću obezbeđena je magičkom memorijom, kao i različitim
iskustvima bez kojih je život nerazumljiv. "Mir neizreciv" se dobija transom u kojem
materija biva uništena; "odmor" onim transom koji konačno uravnotežuje kretanje.
"Zanos" se odnosi na trans koji kombinuje ova dva.
"A ne tražim nikakve žrtve": ritual obožavanja je Samadi. Ali vidi kasnije, stih 61.

59.

STARI KOMENTAR

59. "Zbog", itd. Ova mistična fraza se bez sumnje odnosi na nekakvo određeno duhovno
iskustvo koje je u vezi sa spoznajom Nuit.

NOVI KOMENTAR

Moguće je da Naša Gospa opisuje svoju kosu kao "drveće večnosti" zbog drvolike
strukture kosmosa. Ovo je zapaženo u viziji "Zvezdani Sunđer". Moram to objasniti tako
što ću dati relativno potpun prikaz te vizije.

Vizija "Zvezdani Sunđer"

Postoji vizija neobičnog karaktera, koja je bila od ključne važnosti u mom unutrašnjem
životu, i na koju se neprekidno vraćam u mojim magičkim dnevnicima. Sve do sada,
koliko znam, nije postojao nijedan opis te vizije, bilo gde, i iznenadio sam se kada sam,
pregledavajući svoje dnevnike, utvrdio da je ni sam nisam nigde jasno zabeležio. Razlog
je očigledno taj, što je ta vizija tako neophodan deo mene samog da sam je nesvesno
podrazumevao delom opšteg znanja, baš kao što svako zna da poseduje pluća, te se stoga
uzdržava od direktnog iznošenja te činjenice, iako na istu stvar često aludira.
Čini se da je veoma važno opisati tu viziju što je bolje moguće, uzimajući u obzir teškoće
jezičkog izražavanja, i činjenicu da fenomeni uključuju logičke kontradikcije, uslove
svesti koji su drugačiji od normalnih.
Vizija se razvijala postepeno. Ona je ponovljena u tako mnogo prilika da sam nesposoban
reći u kom periodu bi se mogla nazvati kompletnom. Međutim, sam početak je dovoljno
jasan u mom sećanju.
Bio sam na magičkom povlačenju u jednoj kolibi s pogledom na jezero Paskvani u Nju
Hempširu. Izgubio sam svest o svemu osim univerzalnog prostora u kojem su bile
bezbrojne svetle tačke, i shvatio sam da je to bila fizička predstava univerzuma, koju bih
mogao nazvati njegovom osnovnom strukturom. Uzviknuo sam: "Ništavilo, sa
svetlucanjima!" Koncentrisao sam se na tu viziju, i rezultat je bio da je prazan prostor,
koji je bio njen osnovni element, izgubio na važnosti; prostor je izgledao kao da gori,
iako zračeće tačke nisu bile zbrkane, i odmah zatim završio sam svoju rečenicu usklikom:
"Ali, kakvo svetlucanje!"
Sledeća etapa te vizije dovela me je do poistovećenja tih blještavih tačaka sa zvezdama
na nebeskom svodu, sa idejama, dušama, itd. Takođe, primetio sam da je svaka zvezda
bila povezana sa svim drugim zvezdama svetlosnim zrakom. U svetu ideja, svaka misao
poseduje neophodan odnos sa svakom drugom misli; svaki takav odnos jeste, razumljivo,
misao sama po sebi; svaki takav zrak i sam je zvezda. Ovde se prvi put pojavljuje logička
teškoća. Vidilac ima direktnu spoznaju beskonačnih serija. Stoga bi se logično činilo da
ceo prostor mora biti ispunjen ravnomernim bleštavilom svetla. To, ipak, nije slučaj.
Prostor je sasvim pun; ipak, jedinke koje ga ispunjavaju savršeno su odvojene. Običan
čitalac s pravom bi mogao izjaviti da takve tvrdnje izazivaju mentalnu konfuziju.
Predmet zahteva više od letimičnog ispitivanja. Ne mogu učiniti ništa više nego da
uputim kritičare na Bertrand Raselov Uvod u matematičku filosofiju, u kome se gornji
slučaj u potpunosti opravdava, kao i, isto tako, određene postavke koje slede. U to vreme
nisam bio čitao tu knjigu. Sada je smatram upečatljivom potvrdom vrednosti mističnog
postignuća, a njegovi rezultati su mogli dovesti um kakav je moj, čija matematička obuka
je bila ona najelementarnije vrste, do sadašnje svesti o nekim od najtemeljnijih i
najvažnijih matematičkih istina; do sticanja moći da mislim na način koji je potpuno stran
normalnom umu, što je retka odlika najvećih mislilaca sveta.
Dalji razvoj vizije doneo je saznanje da je struktura univerzuma visoko organizovana, tj.
da su određene zvezde bile većih dimenzija i sjaja od ostalih. Počeo sam da tražim
upoređenja da bih pomogao sebi u vlastitom razumevanju. Nekoliko takvih pokušaja
pominje se kasnije u ovoj napomeni. Ovde opet ima izvesnih analogija sa nekim od
karakteristika beskonačnih serija. Čitalac ne sme biti šokiran idejom broja koji nije
povećan sabiranjem ili množenjem, serijom beskrajnih nizova, od kojih je svaki broj
možda dvaput duži od svog prethodnika, itd. U vezi sa tim nema nikakve "mistične
besmisice". Kao što ukazuje g-din Rasel, istine ovog reda su sigurnije od najopštije
prihvaćenih aksioma; u stvari, mnogi aksiomi koje je prihvatio intelekt prosečnog čoveka
nisu istine ni u kom smislu. No, da bi razumeli ove istine, nužno je da obučimo naš um da
misli o sistemu koji je na prvi pogled nekompatibilan sa racionalnošću.
Moram ovde za trenutak napraviti digresiju, da bih pokazao kako je ova vizija vodila
direktno ka razumevanju mehanizma određenih fenomena, koji su do ovde bili odbačeni
sleganjem ramena, kao neshvatljivi.
Primer br. 1: Počeo sam da budem svestan svojih vlastitih mentalnih procesa; mislio sam
o mojoj svesti kao o glavnokomandujućem armije. Postojao je tim stručnjaka koji se
brinuo o različitim neizvesnostima. Postojala je takođe i obaveštajna služba koja me je
obaveštavala o okruženju. Postojalo je i veće koje je određivalo relativan značaj podataka
koji su im prezentovani - bilo je potrebno samo malo napregnuti imaginaciju da bi se
zamislilo ovo veće kako raspravlja; mogao sam videti u mislima jedan taktički briljantan
predlog na koji je glavni intendantski oficir stavio veto. Bio je samo jedan korak ka
dramatizaciji scene, i u momentu mi je sinulo da je tu bilo objašnjenje "dvostruke
ličnosti": iluzija nije bila ništa drugo do prirodna personifikacija unutrašnjeg konflikta,
baš kao što divljak pripisuje svest drveću i stenama.
Primer br. 2: Za vreme boravka u Montoku, jednom sam ostavio svoju vreću za spavanje
na suncu da se osuši. Kada sam se vratio po nju da je unesem unutra, primetio sam,
smejući se: "Vreme za spavanje, mlada gospođice Vrećo", kao da je ona bila neko
detence, a ja njena vaspitačica. To je izgledalo potpuno frivolno, ali meni je sinulo da je,
konačno, ta vreća bila u izvesnom smislu deo mene. Te dve ideje su se stopile u
momentu, i tako sam shvatio suštinu čovekove iluzije da je on samo običan čajnik.
Ova dva primera mogu čitaocu dati neku ideju o tome kako mistično iskustvo osvetljava
detalje funkcionisanja ljudskog uma.
Potonji razvoj vizije istakao je identitet između univerzuma i uma. Istraživanje
upoređenja se produbljivalo. Imao sam neki čudan osećaj da je stvar za kojom sam tragao
bila, na neki način, očigledna i opštepoznata. Na kraju je provalilo iz mene, sa
strahovitim uverenjem, da je poređenje za kojim sam tragao nervni sistem. Uzviknuo
sam: "Um je nervni sistem", uz svo oduševljenje Arhimeda, a onda mi je kasnije sinulo,
uz neobičan prasak smeha na račun sopstvene naivnosti, da se moje veliko otkriće svelo
na otrcanu frazu.
Odavde sam dospeo do sledećeg otkrića: shvatio sam zašto su otrcane fraze bile glupe.
Razlog je bio taj što su predstavljale nadovezivanje vozova reči, od kojih je svaki bio
izvanredan u svakom detalju, u jednom momentu. Fraza je izgledala kao žena nakon
nekoliko godina; uprkos tome što nije izgubila ništa od svojih draži, više se ceni neka
savršeno bezvredna žena.
Sada sam uvideo da sam u mogućnosti da ponovim putanje koje su prešle moje misli dok
konačno nisu rezultovale tom frazom. Za početak ću navesti nekoliko jednostavnih ideja
koje ću dalje razviti. Svaka faza u procesu izgledala je poput razdraganog mladog orla što
proleće visinama put večno rastućeg sunca u svanuće, u peni purpurne površine
uzburkanog okeana; dok su se mnogi zraci, rumeni, zlatni i zeleni, stapali zajedno
formirajući ovalno veličanstvo sunca, zanosom koji je prožimao dušu nezamislivom
ekstazom, tu sferu napredujućeg svetla prepoznao sam kao običnu, otrcanu ideju,
prihvaćenu neosporno i sa svom jednoličnom indiferentnošću jer je bila tako dugo
asimilovana kao prirodan i nužan deo prirodnog reda. U prvi mah, bio sam šokiran i
zgrožen otkrivši da je jedna serija briljantnih istraživanja kulminirala otrcanom frazom.
No uskoro sam shvatio da je to što sam učinio bilo zbog ponovnog proživljavanja
pobedničke karijere osvajajućeg čovečanstva; da sam kroz vlastitu ličnost iskusio nizanje
brzih pobeda zaključenih mirovnim ugovorom, čije su klauzule mogle biti sažete u neki
takav otrcani izraz kao što je: "Lepota zavisi od forme."
Bilo bi suviše nepraktično ići dublje u predmet vizije Zvezdanog Sunđera, ako i samo
zbog njenih višestrukih oblika. Dovoljno je ako se neprestano podvlači fakt da je ova
vizija bila osnova najvećeg dela mog rada u poslednjih pet godina, i podsetiti čitaoce da
je njen suštinski oblik izraz "Ništavilo, sa svetlucanjima."

60.
61.
62.
STARI KOMENTAR

60. Nu = 56, a 5 + 6 = 11.

Krug u Pentagramu? Vidi Liber NV.
Neinicirani opaža samo tamu u noći: mudri opaža zlatne zvezde na azurnom svodu.
O toj tajnoj veličanstvenosti ovde nije podesno raspravljati.
61. Praktično i doslovno, mada se može posumnnjati da li se možda "izgubiti sve u tom
času" odnosi na vrhunsko postignuće, pa da je stoga dati trun prašine (možda ego, ili
središnji atom, Hadit, njena nadopuna) akt postignuća.
62.-63. Ponovo praktično i doslovno. Ipak, "Tajni Hram" se odnosi takođe na znanje koje
je neprenosivo - osim putem iskustva.

NOVI KOMENTAR

Očigledno da Naša Gospa, u svojoj individualnosti, misli na neki više ili manje javan
oblik obožavanja koji odgovara masama. Uspostavljanjem Zakona, nešto slično će postati
moguće. Nužno je jedino ubiti osećaj "greha", sa njegovim lažnim stidom i strahom od
prave ćudi.
P.S. Gnostička Misa treba da zadovolji ovu potrebu. Liber XV, koja se služi u Kaliforniji
neprekidno već dugo godina.

63.

NOVI KOMENTAR

Svi činovi koji pobuđuju božansko u čoveku pogodni su za ritual invokacije.

Religija, po shvatanju bednog puritanca, sasvim je suprotna od svega toga. On - ono kao
da želi da ubije svoju dušu zabranjujući tako svaki način njenog izražavanja, i svaku
praksu koja je može nagnati da se izrazi. Do đavola sa tim Verbotenizmom!
Konkretno, neka pokrenem sve muškarce i sve žene, zbog toga što su oni Zvezde! Pazite
dobro na ovaj sveti stih!
Istinska Religija je, u izvesnom smislu, opijanje. Na mnogim mestima se kaže da opijamo
ono najunutarnjije, a ne najspoljnije; ja, međutim, smatram da bi reč "vino" trebalo uzeti
u njegovom najširem smislu, u značenju onoga što otvara dušu. Klima, zemljište i rasa
menjaju uslove; svaki muškarac ili žena moraju pronaći i izabrati pravi oblik opijanja.
Tako hašiš u ovom ili onom obliku izgleda da odgovara muslimanima, idući sa suvom,
vrelom klimom; opijum je u redu za Mongole; viski za tvrdokorni temperament i vlažnu i
hladnu klimu Škota.
Seksualno izražavanje, takođe, zavisi od klime i sl., tako da se Zakon mora tumačiti u
smislu da zadovolji Sokrata, Isusa i Bartona, ili pak Mariju Antoanetu i de Lambela, isto
tako kao i naše Don Žuane i Faustine.
U toj ekspanziji, u slavu i čast Njih i Njihovih Priroda, mi stoga proglašavamo naša
pomagala, Dionisa, Afroditu, Apolona; Vino, Ženu i Pesmu.
Opijenost, tj. ekstaza, jeste ključ do stvarnosti. U Osnaženom Entuzijazmu (Ekvinoks,
tom I, br. 9) je objašnjeno da postoje tri boga čija je funkcija da dovedu dušu do
realizacije njene vlastite uzvišenosti: Dionis, Afrodita, Apolon; Vino, Žena i Pesma.
Naši stari, kako u najrazvijenijim civilizacijama, kao u Grčkoj i Egiptu, tako i među
najprimitivnijim divljacima, kao među Burjatima i Papuancima, bili su u dobroj meri
svesni toga, i njihove religiozne ceremonije bile su "orgia", tj. dela. Puritanska glupost,
ne shvativši šta se tu događalo, degradirala je reč "orgije" tako da označava razvratnost.
To je stara priča o lisici koja je izgubila svoj rep. Ako ne možeš ništa da učiniš, nazovi to
nemogućim, ili pak, ako je to očigledno apsurdno, proglasi ga poročnim!
Kritičari su oni koji negiraju poeziju, ljudi bez sposobnosti za ekstazu i volju, koji
misticizam nazivaju koještarijom, a magiku iluzijom. Oni su impotentni stari mačori,
kastrirani konji i psihopate, koji se ponašaju tako što se gnušaju ljubavi, i progone
slobodne žene i slobodne muškarce.
Verbotenizam je otišao tako daleko da je u nekim robovskim društvima upotreba vina
faktički zabranjena zakonom!
Želeo bih ovde da naglasim da nam Zakon Teleme nedvosmisleno nalaže, kao neophodan
religiozni akt, da "pijemo slatka vina i vina koja pene." Svaki slobodan muškarac ili žena
koji žive u nekom društvu gde je to zabranjeno može da bira između dve dužnosti:
revolucija ili emigracija.
Potajno zanemarivanje ograničenja nije sloboda. To može od ljudi da načini robove i
licemere, i da uništi poštovanje zakona.
Ne bojte se: dve godine nakon što je votka bila zabranjena, Rusija, koja je dotad strpljivo
podnosila hiljade manjih tiranija, digla je revoluciju.
Religiozna ekstaza je potrebna ljudskoj duši. Tamo gde se to postiže mističnim praksama,
direktno, kao što i treba, ljudi ne traže zamenu. Zato Hindusi ostaju zadovoljni i uzdržani,
i ne brinu se nimalo za talase osvajača koji s vremena na vreme okupiraju njihovu zemlju
da bi zavladali njome. Ali tamo gde je jedino sredstvo za sticanje te ekstaze ili njenog
simulakruma, poznatog ljudima, alkohol, oni moraju uzimati alkohol. Lišite ih vina, piva,
ili bilo kog njihovog prirodnog pića, i oni će ga zameniti morfijumom, kokainom, ili
nečim što se lakše može sakriti i uzeti a da se ne otkrije.
Sprečite to, i nastaće revolucija. Dok god čovek može da se oslobodi svoje suvišne
energije kroz uživanje, njegov život mu izgleda lako i on ga podnosi. Ako ga lišite
zadovoljstva, ili ekstaze, njegov um počinje da razmišlja o načinu na koji je on iskorišćen
i tlačen. Uskoro počinje da krišom baca bombe; skupivši snagu, poslaće svoje tlačitelje
na vešala.

64.
65.
66.

STARI KOMENTAR

64. Vrhunska afirmacija.

65. Vrhunski priziv.
66. Kraj.
 II. DEO
1.

STARI KOMENTAR

1. Uporedi sa I, 1. Kao što je Had, koren Hadita, manifestacija Nuite, tako je Nu, koren
Nuite, skrivanje Hadita.

NOVI KOMENTAR

Ponovo vidimo izlaganje komplementarnog karaktera Nuite i Hadita. Nu skriva Hada jer
On se nalazi svuda u Beskonačnosti, a Ona Njega iz istog razloga manifestuje. Vidi 3.
stih. Svaka individua manifestuje celinu; celina skriva svaku individuu. Duša objašnjava
univerzum; univerzum pak, skriva dušu. Priroda samu sebe razumeva tako što postaje
samosvesna svojih osnovnih jedinki; svest gubi svoj osećaj odeljenosti rastapanjem u
Njoj.
Ima dosta teškoća u ortografiji (u svetim jezicima) ovih imena. Nu je jasno određena kao
56, ; ali Had je samo maglovito nagovešten. Ova materija je potpunije razmotrena
kasnije; u stihovima 15. i 16.

2.

STARI KOMENTAR

2. Nuit je beskonačno širenje; Hadit, beskonačna kontrakcija. Khabs je kuća Hadita, isto
kao što je Nuit kuća Khua, a Khabs je u Khu (I,8). Ove teologije su izraz mističnih
iskustava beskonačne kontrakcije i širenja, dok u filosofskom smislu oni predstavljaju
dve suprotstavljene beskonačnosti, čija međuigra daje konačnost.

NOVI KOMENTAR

Khabs - "zvezda" - je jedinica Nuite, i otuda i sama Nuit. Izuzetno je teško razumeti ovu
doktrinu, čak i nakon ovih mnogih godina istraživanja.
Hadit je "srž svake zvezde", prema stihu 6. Prema tome, On je bezlični identitet unutar
individualnosti "svakog muškarca i svake žene." On "nije rasprostranjen", tj. on je bez
uslova bilo koje vrste u metafizičkom smislu. Priroda ovih istina može biti shvaćena
jedino u najvišim transovima. To je zaista supraracionalno iskustvo, ne različito od onog
koje je karakteristika prethodno opisane vizije "Zvezdanog Sunđera", što nam ovde može
biti od pomoći. Nevolja je u tome što istina, kakva jeste, ne odgovara dualističkom
rezonu "normalnog" čovečanstva. Hadit izgleda da predstavlja princip kretanja koje je
sveprisutno, a ipak se ne proteže niti u jednoj dimenziji, jer pokušava da uđe u
kombinaciju sa "materijom", koja je Nuit. Očito da van ovog sjedinjenja ne postoji
nikakva manifestacija. "Khabs", ili zvezda očigledno da predstavlja jezgro gde se to
sjedinjenje odvija. Stvarna filosofska teškoća koja se tiče ove kosmogonije nije povezana
sa nekom određenom jednačinom, niti pak sa originalnom jednačinom. Možemo shvatiti
x = ab, x1 = a1b1, itd; i takođe 0 - pa = qb, bilo da je pa + qb = 0 ili ne. Ali mi se pitamo
kako istorodnost Nuit i Hadita može uopšte dovesti do iluzije "razlike". Odgovor je, čini
se, u tome da se ta razlika prirodno pojavljuje sa samorealizacijom Nuit kao totalitetom
mogućnosti; svaka od njih, pojedinačno i u kombinaciji, zadovoljena je odnosno
pokrenuta od strane Hadita, da bi sačinila pojedinačnu manifestaciju. Stepenovi Nule ne
bi mogli posedovati apsolutno nikakav značaj, ako ne bi postojale raznolike dimenzije u
kojima se ona ne prostire. "Ništa" znači ništa, osim sa aspekta "dva", baš kao što je "dva"
čudovišno, ako nije shvaćeno kao modalitet tog "ništa".
Gornje objašnjenje izgleda pomalo neiskreno, jer ne postoji uopšte nikakvo sredstvo
pomoću koga bi se moglo razlikovati neko jedinstvo tipa H + N = R od nekog drugog.
Moramo postulirati narednu fazu.
R (Ra-Hoor-Khuit), Keter, Jedinstvo, uvek je samosvojan; no možemo pretpostaviti da
broj takvih homogenih pozitivnih manifestacija može formirati grupe koje se međusobno
razlikuju po veličini i strukturi, tako da stvaraju iluziju raznolikosti.

3.

STARI KOMENTAR

3. Dalji razvoj višeg značenja. U formulaciji ovaj stih je sugerisan starom mističnom
definicijom Boga: "Onaj čiji se Centar nalazi svuda a obod nigde."

NOVI KOMENTAR

Ovo je ponovo interesantno jer baca svetlo na tezu: svaki muškarac i svaka žena je
zvezda. Ne postoji nijedno jedino mesto koje nije centar svetlosti.
Ovu istinu treba shvatiti direktnim opažanjem, a ne čistim intelektualisanjem. Ona je
aksiomatska, ne može biti demonstrirana. Treba je asimilirati kroz iskustvo vizije
"Zvezdanog Sunđera".

4.

STARI KOMENTAR

4. Obod Nuite dodiruje Ra-Hoor-Khuita, Keter; ali njen centar, Hadit, zauvek je skriven
nad Keterom. Nije li Nu skrivanje Hadita, a Had manifestacija Nuite? (Kasnije, u
Septembru 1911., ovaj zapis mi se nije dopao, stoga upućujem studenta na Liber XI i
Liber DLV.).

NOVI KOMENTAR

Vidi kasnije, 13. stih, "Ti (tj. Zver, koji ovde predstavlja masku, ili personu Hadita) bio
znalac." Hadit poseduje moć da spozna, a Nuit moć da bude spoznata. Nuit nije bez veze
sa idejom Nibane, "morem bez obala", u kojoj je znanje ne.
Hadit je skriven u Nuiti, i spoznaje Nju, koja je predmet spoznaje; ali On je nespoznatljiv
jer je samo deo Nje koji Ona formuliše da bi sama mogla biti spoznata.

5.

STARI KOMENTAR

5. Upućivanje na izvesne magičke formule poznate pisaru ove knjige. Pročišćenje

pomenutih rituala sada je u toku, An. V.

NOVI KOMENTAR

"Staro doba" je eon Umirućeg boga. Neki od njegovih rituala zasnivaju se na krajnje
iskrivljenoj metafizici i kosmogoniji; drugi su, pak, zasnovani na Istini. Mi ispravljamo
prve, a završavamo s drugima. To "Znanje" je posvećena mudrost ovog Horusovog eona.
Vidi Knjigu 4, Deo III, radi pregleda novih principa magike.
Zapazi da je Znanje Daat, Dete Čokmaha i Binah, i kruna Mikroprozopusa; ipak, on nije
jedan od sefira, i njegovo sedište je u Bezdanu. Preko ovog simbolizma mi se
koncentrišemo na činjenicu da je znanje po svojoj prirodi nemoguće; jer, ono
podrazumeva dualnost, i otuda je relativno. Bilo koji iskaz znanja može se napisati kao
"ARB": "A se nalazi sa B u odnosu R." Ako su A i B identični, dotični iskaz ne saopštava
uopšte nikakvo znanje. Ako A nije identično sa B, ARB znači "A je identično sa BC"; to
pretpostavlja postojanje ne manje od tri posebne ideje. U svakom slučaju, moramo poći
ili ka identitetu koji znači krajnje "ništa", ili ka divergentnim nejednakostima, koji
izgleda znače jedino to da dugo izbegavamo da svedemo analizu nekog od termina na
logičke elemente. Na primer, "Šećer je šećer" očigledno nije znanje. No, isto tako nije
znanje ni ovo: "Šećer je sladak, beli, kristaloidni ugljeni hidrat." Svaki od ova četiri
navedena pojma opisuje čulni utisak na nas. A mi definišemo naše utiske jedino u
terminima stvari kao što je šećer. Prema tome, "sladak" označava "kvalitet koji je putem
našeg čula ukusa pripisan medu, šećeru, i sl."; "beo" je "ono što , cink oksid, šećer i sl.
poručuju našim očima", itd. Iskaz na kraju postaje identitet, zbog svih naših pokušaja da
izbegnemo predmet rasprave stvarajući komplikacije. Stoga, "Znanje" ne predstavlja
"stvar po sebi"; njemu sasvim ispravno nije dodeljeno mesto na Drvetu Života; ono
pripada Bezdanu.
Uprkos gornjim razmatranjima, može se primetiti da znanje, sve dok uopšte egzistira kao
takvo, čak i kao iskaz o odnosu, nije ništa više nego trenutni fenomen svesti. Ono biva
poništeno u trenutku samog stvaranja. Isto toliko vremena nam treba da prihvatimo ARB
a onda to ARB apsorbujemo u našu koncepciju A. Nakon devetodnevnog čuđenja nad
faktom da se "Zemlja okreće oko sunca", modifikovali smo našu dotadašnju predstavu o
Zemlji. "Zemlja" je intuitivno svrstana među ostale sunčeve pratioce. Iskaz se automatski
gubi, čim biva asimiliran. Shodno tome, znanje, dok postoji kao takvo, u najboljem
slučaju je sub judice.
Šta, onda, možemo shvatiti ovim stihom, sa velikim Z u reči "Znanje"? Šta je ono, i kako
će ono "poteći pravilno"? Ključ je u reči "poteći". Ono ne može "biti", kao što smo ranije
videli. Fundamentalna greška "Crne Braće" u njihovoj politici suprotstavljanja svoj
promeni, jeste u tome da to stanje održe nepromenjeno i apsolutno. Međutim, (kao što
ukazuje Drvo Života), znanje je sredstvo kojim svesni um, Mikroprozopus, dolazi do
Razumevanja i Mudrosti, njegove majke i oca, koji su odraz Nuite i Hadita, od Aina i
Ketera. Proces se sastoji u tome da se upotrebi svaka nova jedinica znanja da bi se
korigovalo i uvećalo shvatanje predmeta iskaza. Tako, ARB nam sugeriše: A je (ne A, što
smo ipak pretpostavljali) A. Ovo nam olakšava otkriće da je A, R, C koje vodi do A, A2,
itd. U praksi, sve ono o čemu mi naučimo nešto, npr. "konj", olakšava nam da shvatimo -
iskusimo - tu ideju. Razlika između naučnika i školarca je u tome da se ovaj prvi usplamti
i likuje kada se seti neke određene reči, kao što je na primer "Talasa". Što se tiče nas:
kakva serija strasti zažari našim umovima kad god pomislimo na broj 93! Iznad svega,
svaka nova stvar koju znamo o sebi pomaže nam da shvatimo šta naša "zvezda" znači.
Tako, "rituali starog doba" nisu više validna sredstva. Znanje ne može "poteći pravilno"
dok god oni nisu prilagođeni formuli Novog eona. Njihovi nedostaci uglavnom potiču iz
dve radikalne greške. (1) Univerzum je bio shvatan tako kao da sadrži fiksno središte, ili
vrh; apsolutni standard prema kojem bi se sve stvari određivale; Jedinstvo, odn. Bog.
(Mistici su, dovoljno često, bivali besni i zbunjeni, kad god su postizali "jedinstvo s
Bogom", jer su ga videli podjednako u svemu.) To je vodilo stvaranju razlike između
jedne i druge stvari, i tako dalje do ideje o premoći, o grehu, itd. što se završavalo
apsurdima svih vrsta, kao u teologiji, etici i nauci. (2) Apsolutna antiteza među parovima
suprotnosti. Ovo je u stvari posledica prve greške. Postojalo je imaginarno "apsolutno
zlo" koje je Maniheizam učinilo neophodnim - uprkos krinki kazuista - što je značilo
"Ono što nekog odvraća od Boga". Ali svaki čovek, kada postulira apsolutnog "Boga",
definiše ga nesvesno pojmovima frojdijanskih fantazama koje je stvorila njegova
sopstvena mašinerija za ispunjavanje želja. Otuda su "Bog" i "Zlo" bili u stvari izrazi
ličnih predrasuda. Čovek koji se "ponizno klanjao pred autoritetom" Pape, Biblije,
Sanhedrina, ili Apolonovog svetilišta, ili pak plemenskog vrača, pored svega toga je
istinski izražavao svoju sopstvenu volju da se odrekne odgovornosti.
U svetlu ove Knjige sada znamo da je središte svuda, a obod nigde; da je "svaki muškarac
i svaka žena zvezda", "Khabs", ime kuće Hadita; da je "reč greha ograničenje". Za nas,
stoga, "zlo" predstavlja relativan pojam. To je "ono što sprečava nekog u ostvarivanju
njegove Istinske Volje." (Npr. kiša je "dobra" ili "loša" za farmera zavisno od potreba
njegovih useva.)
Ozirijanski rituali koji uračunavaju samožrtvovanje za neki apstraktni ideal, sakaćenje da
bi utolili moralnost ex catedra, vernost apriornim formulama, itd. poučavaju lažnim i
uzaludnim metodama za sticaje lažnog znanja; oni moraju biti "odbačeni" ili
"pročišćeni". Škole inicijacije moraju biti reformisane.

6.

STARI KOMENTAR

6. Hadit je ego ili Atman koji se nalazi u svemu, ali svakako uzvišenija i tajanstvenija
stvar nego bilo šta što su Hindusi mogli pojmiti. Naravno da je razlika između ega i ega
iluzija. Stoga Hadit, koji predstavlja život svega što jeste, ako se spozna, postaje smrt te
individualnosti.

NOVI KOMENTAR
Odavde sledi da, pošto Hadit nikada ne može biti spoznat, ne postoji smrt. Smrt individue
je njegovo buđenje u bezličnu besmrtnost Hadita. Ovo se ne odnosi toliko na fizičku smrt
koliko na prelazak Bezdana; za ovo vidi Liber 418, Četrnaesti Etir. Svako može postići
svest o tome da je on samo jedno određeno "dete" igre između Hadita i Nuit; tada
njegova ličnost biva opažena kao maska. Ona nije samo živa stvar, kako bi neko
pomislio; već naprotiv, puki simbol bez suštine, nesposoban za život. To je
konvencionalna forma određenog skupa misli, koje su same parcijalni i hijeroglifski
simboli "ega". Svesni i razboriti "čovek" je za njegovo sopstvo tačno ono što su štampana
slova na ovoj stranici za mene, koji sam uzrok njihovog manifestovanja u boji i obliku.
Ta slova su proizvoljne naprave za prenos mojih misli; mogao bih isto tako dobro
koristiti i francuski ili grčki. Ova misao, ovde preneta, ne predstavlja ništa više od jednog
zraka mog delokruga; ali čak i čitav taj delokrug je samo moja odeća. Analogija je
precizna; stoga, kada neko postane "znalac", to uključuje "smrt" svakog mogućeg smisla
ega. Čovek razume svoju ličnost na isti način kao što ja razumem ova slova; ona su
zaboravljena, baš kao što, apsorbovan u mojim mislima, izvežbani automatizam mog uma
i tela izražava te misli kroz pisanje, bez obraćanja moje pažnje, a još manje identifikujući
sve krajnosti koje podrazumeva ovaj proces.

7.

STARI KOMENTAR

7. Hadit je istovremeno tvorac i uništitelj iluzije. Jer, iako njegova međuigra sa Nuitom
rezultuje stvaranjem konačnog, njegovo povlačenje u Sebe je ipak uništenje toga.
"Osovina točka": na drugi način iskazano da je On srž stvari. "Kocka u krugu": uporedi
Liber 418, Viziju i glas, 30. Etir. "Dođi k meni" glupo je reći; jer ja sam taj koji ide.
Drugim rečima, Hadit je svuda; ipak, ako se traži, on beži. Ego se ne može pronaći, kao
što pokazuje meditacija.

NOVI KOMENTAR

"Ja sam taj koji ide." Za punu potvrdu ove istine mora se konsultovati Liber Alef. Ovde
možemo ukratko reći da je Hadit kretanje, što znači promenu, tj. "ljubav". Simbol Boga u
Egiptu je bio Ankh, koji predstavlja remen sandale, implicirajući moć kretanja; takođe,
on svojim oblikom sugeriše Ružin Krst, ostvarenje ljubavi.
Točak i krug su očito simboli Nuite; ova rečenica insistira na koncepciji lingam - joni. Ali
iza te očigledne relacije otkrivamo dve geometrijske definicije. Osovina je cilindar
postavljen pod pravim uglom u odnosu na ravan točka; na taj način Hadit dodaje treću
dimenziju Nuiti. On ukazuje da materiju treba shvatiti kao dvodimenzionalnu; to znači,
verovatno, da poseduje dva kvaliteta, prostiranje i potencijalnost. Njima Hadit daje
kretanje i položaj. Točak se kreće; manifestacija je sada moguća. Percepcija točka
podrazumeva trodimenzionalni prostor i vreme. Zapazite, međutim, da se sam Pokretač
ne kreće.
"Kocka u krugu" ističe ovo pitanje dimenzija. Kocka je pravolinijska (usled toga falusna
ništa manje nego osovina); njeno jedinstvo ukazuje na savršenstvo projektovano kao
"čvrsto telo" da bi je ljudi mogli percipirati; njene kvadratne površine potvrđuju
uravnoteženost, pravednost i ograničenje; njena šestostranost je smešta među solarne
simbole. Ona je kao Sunce u Zodijaku, koje nije ništa drugo do polje Njegovog
ostvarenja u Njegovom kretanju. On, vrlinom svojih sukcesivnih odnosa sa svakim
pojedinačnim stepenom kruga, odeva sebe u imidž "materije u kretanju", iako je
apsolutno kretanje u prostoru besmislen izraz (Edington, op. cit.). Pored toga, svaka tačka
u kocki ima jedinstven odnos sa svakom tačkom u krugu, tačno uravnoteženim u jednak i
nasuprotan odnos. Tako imamo materiju koja ujedno i jeste i nije, kretanje koje se i
odvija i ne odvija, i oni međusobno reaguju na raznovrsne načine koji su bezbrojni da bi
manifestovali individue, od kojih je svaka različita od bilo koje druge, a opet simetrično
nadopunjena svojim parnjakom. Zapazite da čak i u centru težišta kocke nema dva zraka
koja su identična osim po dužini. Oni se razlikuju u odnosu na njihovu tačku kontakta sa
krugom, njihov pravi ugao nagiba kao i njihov odnos sa drugim tačkama kocke.
Zbog čega je Nuit ograničena na dve dimenzije? Mi obično prostor zamišljamo kao sferu.
"Ništa - i dva": prostiranje i potencijalnost su Njene jedine projekcije ničega. Neobično
je, uzgred, videti da savremeni matematičari kažu da "sferičan prostor nije tako lako
zamisliv" (Edington, op. cit. str. 158) i više atribuiraju geometrijski oblik čija sličnost sa
Kteis je zapanjujuća. Nuit je, ipak, filosofski rečeno, arhetip Kteis, koja daje
odgovarajući oblik svim bićima, i nudi sve mogućnosti ostvarenja svim tačkama koje
prekriva sobom. Ali Nuit u našem sistemu ne može biti simbolizovana trodimenzionalno;
svaka jedinka određuje svoj položaj jednom vremenskom i trima prostornim
koordinatama. U našoj svesti, kao realnost, ona ne može postojati sa manje koordinata.
Svaka "individua" mora biti "intervalna tačka"; ona mora biti proizvod jednog dela
materije Nuit (sa specijalnim mogućnostima) i kretanja Hadita (sa specijalnim
energijama), određena u prostoru odnosima koje gradi sa susednim individuama, i u
vremenu odnosima sa samim sobom.
Otuda je očito da je za Hadita "glupo reći" "Dođi k meni", kao što Nuit jeste učinila,
dovoljno prirodno, podrazumevajući "ostvari svoje mogućnosti"; jer, odista, ko može
"doći" kretanju samom, ko se može približiti onom što je, uistinu, njegov najsuštastveniji
identitet?

8.

STARI KOMENTAR

8. On je simbolizovan Harpokratom, krunisanim detetom uzdignutim nad lotosom, čija

senka je tišina. Njegova senka je, opet, akt obožavanja;

NOVI KOMENTAR

Harpokrat je takođe patuljasta duša, Skriveno Sopstvo svakog čoveka, zmija sa glavom
lava. Sada Hadit spoznaje Nuitu vrlinom svog "kretanja", odn. ljubavi. zato je pogrešno
obožavati Hadita; treba biti Hadit, i obožavati Nju. Ovo jasno proističe i iz Njegove upute
"da biste me obožavali" u 22. stihu ovog poglavlhja. Uporedi sa 9. stihom i. poglavlja. Mi
smo ohrabrivani da se predamo Nuiti, da budemo hodočasnici u sve njene hramove.
Lošu magiku predstavlja prihvatanje da je neko nešto drugo a ne njegovo najintimnije
sopstvo. Treba zaroniti svim svojim žarom u svako moguće iskustvo; čineći to,
pročišćujemo se od onih naših ličnih predrasuda kojima smo bili tako glupo obmanjivani,
verujući im iako su nas sprečavale da ostvarimo naše Istinske Volje i spoznamo naš lik i
narav. Aspirant mora dobro razumeti da nije paradoksalno reći da je anihilacija ega u
Bezdanu uslov oslobođenja istinskog sopstva, i njegovog uznosa do neslućenih visina.
Dok god ostajemo u stanju "naše ja", mi bivamo prevladani samim univerzumom;
uništimo osećaj sopsva i svaki događaj će postati jednako izraz naše volje, budući da je
njegovo zbivanje rezultat sticanja sila koje prepoznajemo kao naše vlastite.

9.

STARI KOMENTAR

9.

NOVI KOMENTAR

Ovaj stih je vrlo temeljito razjašnjen u Liber Alefu. "Svi oni tog soja samo su senke",
kaže Šekspir, obraćajući se glumcima. Univerzum je lutkarska predstava za zabavu Nuit i
Hadita koji se venčavaju; pravi pravcati San Letnje Noći. Tako se, dakle, podsmevamo
tobožnjim jadikovkama Piramisa i Tisbi, i nezgrapnim pocupkivanjima Botoma; jer mi
shvatamo istinu stvari, da je sve ples ekstaze. Priroda događaja mora biti "čista radost";
jer, očito, sve što se zbiva je ostvarenje volje njegovog gospodara. Tuga se, tako,
pojavljuje kao rezultat neke neuspešne - prema tome nepromišljene - borbe. Pomirenje u
prirodnom poretku predstavlja vrhunsku mudrost.
Univerzum se mora razumeti na savršen način, i mora se biti krajnje indiferentan na
njegove teškoće. To su vrline koje čine Majstora Hrama. Ipak, čovek mora činiti ono što
mu je volja, budući da je pokretan svojom sopstvenom suštinskom prirodom. Sve dok
bude delovao "bez strasti za rezultatom" i dok bude obavljao svoju dužnost radi nje same,
on će znati da su "patnje baš kao sene." A on sam je "nešto što ostaje"; jer on ne može biti
tako uništen, niti njegova Istinska Volja tako osujećena, kao što materija može iščeznuti
ili energija nestati. On je nužan element univerzuma, jednak i nasuprotan ukupnom zbiru
svih ostalih; njegova volja je, opet, slično tome konačni faktor koji dopunjuje ravnotežu
dinamičke jednačine. On ne može propasti i kad bi to hteo; zato su njegove patnje baš
kao sene - on ih ne bi mogao primetiti ako bi svoj pogled držao čvrsto fiksiran na svoj
cilj, Sunce.

10.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Kao što je zapisano u Ekvinoksu, tom i, br. 7, u vreme ove objave ja sam bio
racionalistički budista, veoma ubeđen u prvu plemenitu istinu: "Sve je patnja."
Pretpostavljao sam da je ovo gledište apsolutna i konačna istina - kao kad bi Apemantus
bio jedini Šekspirov lik!
Na tom mestu takođe je objašnjeno kako sam se pripremao za ovo delo u tom periodu
suvoće. Da sam pokazao naklonost prema tom gledištu moja ličnost bi bila pogođena.
Trebalo je da pokušam da unapredim svoja poučavanja.
Vidi u Liber 418 neprekinuti tok vizija, kojima sam doista transcendirao patnju. No
razmatranja izložena u komentaru na 9. stih vode ka jednostavnijem, čistijem i
savršenijem postignuću, što se odnosi na one koji ih mogu usvojiti svojom podsvešću
postupkom opisanim u komentaru na 6. stih.
Mogao bih ohrabriti neke tipove aspiranata ukoliko istaknem svoje lično stanovište po
tom pitanju. Aivaz nije pogrešio kada je izrekao ovaj stih - likujući cinizam njegovog
glasa još uvek odzvanja u mojim ušima! Nakon sedamnaest godina neuporedivog
spiritualnog razvoja, ekstaza nezamislive snage, blaženstava što su trajala po čitave
mesece, inicijacija neopisivog zanosa, dokaza što su se slagali jedan na drugi, dokaza
Njegove moći, Njegove budnosti, Njegove ljubavi, pošto sam bio čuvan i snažen
neverovatnom sposobnošću, ja sam još uvek spreman da nađem primedbe, pa čak i da
sumnjam u sve to. Čini mi se kao da mi je cela ta stvar postala odvratna. Ima dana kada
osećam da ameba, buržuj i krava predstavljaju primere zavidnih bića. Moguće da u meni
ima neke melanholične napetosti, kako bi se moglo očekivati u slučaju bubrežne slabosti,
od koje patim. U svakom slučaju, sigurno najčudniji dokaz da Aivaz nisam ja, već moj
gospodar, jeste činjenica da me je on mogao naterati da napišem 9. stih, u doba kada sam
se i intelektualno i duhovno zgražavao i očajavao nad univerzumom, i kada sam i fizički
bio uznemiren zbog mog zdravstvenog stanja.

11.

STARI KOMENTAR

11. On je bio primoran da tako učini.

NOVI KOMENTAR

Ovo prisiljavanje je poticalo od istinskog nadahnuća. Ono je predstavljalo karmu

bezbrojnih inkarnacija u kojima sam se borio za svetlo. Postoji žestoka odbojnost, kako
fizička tako i mentalna, prema inicijaciji bilo kog tipa, kao što je i ona prema smrti.
Gornji pasus samo delimično iznosi istinu. Nisam siguran da nema pokušaja da se
razjasni gornji stih, koji me ponižava. Sećam se, dovoljno razgovetno, svog nagona da
odbijem da nastavim dalje, i divlje ozlojeđenosti na neposlušnost mojih mišića. Pomislite
da sam bio prinuđen da učinim prezrivo opovrgavanje praktično svake tačke mog
vlastitog verovanja, a pritom nisam imao ni Krenmerov izgovor. Bio sam ponosan na
svoje lično junaštvo kao pesnik, lovac i planinar opštepriznate neustrašive snage. Uprkos
svemu tome, bio sam tretiran poput hipnotisanog imbecila, pa čak i gore, jer sam bio
savršeno svestan onoga što sam činio.

12.
STARI KOMENTAR

12.

NOVI KOMENTAR

Upotreba velikih slova "Mene" i "Tebi" naglašava da je Hadit bio potpuno manifestovan
u Zveri. Treba imati na umu da je Zver pristao da sledi uputstva koja su Mu bila
prenesena samo zato da bi pokazao da se "ništa ne bi desilo da si srušio sva pravila."
Jadna luda! Put majstorstva je srušiti sva pravila - ali ti ih moraš savršeno poznavati pre
nego što bi to mogao učiniti; inače nisi u stanju da ih prevaziđeš.
Aivaz ovde objašnjava da je njegova moć nada mnom zavisila od činjenice da je Hadit
odista "srž svake zvezde." Kao što je dobro poznato, moć hipnotizera ima svoju granicu;
on nije u stanju da nadvlada otpor koji pruža nesvesno njegovog pacijenta. Moje vlastito
nesvesno je, tako, bilo u sprezi sa Aivazom; našavši se između dve vatre, moje svesno
sopstvo je bilo paralisano sve vreme dok je trajao pritisak. Videće se docnije - u
stihovima od 61 - 69 - da je moja svest bila na kraju osvojena od strane mog Tajnog
Sopstva, i bezuslovno mu se predala, obznanivši, glasovito i s radošću iz svoje citadele,
pobedu njenog pravednog Boga. Misterija je zaista u tome, da u jednom prilično
uspešnom i veselom gradu još uvek moraju postojati grupe buntovnika čija se gunđanja
povremeno čuju.

13.

STARI KOMENTAR

13.

NOVI KOMENTAR

Hadit je morao da nadjača glupavog "znalca" koji je mislio da je sve patnja. Cf. "Ko sam
ja?" - "Ti znaš" u i. poglavlju.
Daleko od toga da sam zadovoljan i jednim od gore navedenih tumačenja ovog stiha.
Videćemo malo kasnije, u stihovima 27 et seq opštu primedbu na "Zato" i "zašto". Dakle,
kako to da Hadit ne smatra da je nedostojno koristiti te pojmove? To mora da je zbog
mog uma. Zatim, "ali zašto" je odvratno prostački; osim toga, nikakva gramatička
osobenost ne opravdava niti objašnjava to "mene".
Imamo dve alternative. Taj stih bi mogao biti uvreda za mene. Međutim, moje pamćenje
mi govori, da je ton Aivazovog glasa na ovom mestu bio nizak, jednoličan i melodičan.
Zvučao je kao tajno, gotovo popustljivo razjašnjenje prethodnog stiha, što je odjekivao
veselim krešendom.
Alternativa ovom je da taj stih sadrži izvesnu kabalističku potvrdu Aivazovog autoriteta
da uspostavi temelje zakona na tako autokratski način. Slično tome, mogla bi se dati
prednost nekom citatu pesnikinje Safo na engleskom nad originalom na grčkom jeziku.
Odsustvo svih velikih slova favorizuje ovu teoriju. Takvo objašnjenje, ako bude
otkriveno, biće dato u Dodatku.
Međutim, dovoljno jednostavno, rešenje počinje idejom da bi se malo početno slovo reči
"zato" moglo objasniti dvotačkom koja joj prethodi, umesto znaka pitanja, što bi se
moglo objasniti mojom žurbom, neznanjem i napažnjom. U tom slučaju bi se "ali zašto"
moglo shvatiti ovako: "za dobro ovog g-dina Zašto - da bih zadovoljio tvoj detinjasti
vapaj za smislom - neću ponoviti moje primedbe u alternativnom obliku tako da bi čak i
tvojoj glupavosti teško moglo promaći da sam svoje psihološko objašnjenje zatvorio u
šifre."
Shodno tome, mi uočavamo da pojava ovog "Mene u Tebi" uspostavlja stanje u kojem "ti
ne poznaješ." Pod "poznaješ" podrazumevamo funkciju Hadita, intelektualno i bračno
sjedinjenog sa Nuit. (Vidi Knjigu 4, deo III, gn - koren koji znači istovremeno "znati" i
"stvoriti.") "Ne" je, s druge strane, Nuit, kao u i. poglavlju. Ovde ova ideja objašnjava da
pojavljivanje "Mene (Hadit) u Tebi (Zver) predstavlja ostvarenje magičke formule Hadit i
Nuit. A znati Nuit predstavlja samu definiciju "radosti". Naredni stih je potvrda ovoga. "ti
(Zver) si bio znalac (Hadit) i (ujedinjen sa) mnom - mene (Nuit, kao u i. poglavlju, u
stihovima 51 i drugim)". Najzad, Nuit se označava sa dva različita simbola: "ne" (grč.
OU) i "mene" (grč. MH). OY MH je bio moj moto u stepenu Adeptusa Ekzemptusa;
Aivaz me time lukavo podseća mog zaveta da ću se odreći isticanja svojih intelektualnih i
moralnih postignuća.
On u ovih nekoliko reči kombinuje: (a) pravo psihološko tumačenje date situacije; (b)
pravo magičko tumačenje prethodnog tumačenja; (c) lični prekor protiv kojeg ja nisam
imao nikakav moguć odgovor, i koji je podrazumevao znanje o mom sopstvenom
mentalnom stanju, superiorno mom znanju.
Ova dva stiha su sama po sebi dovoljna da pokažu nadljudske kvalitete autora ove knjige.

14.

STARI KOMENTAR

14.

NOVI KOMENTAR

Predmet se menja. Hadit u naredna dva stiha izgovara uvodni govor o sebi. Zatim izlaže
etičku doktrinu, tako užasnu i čudnu da će usled nje ljudi biti "prožderani i progutani
slepilom".

15.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Vidi Dodatak.

16.
STARI KOMENTAR

16.

NOVI KOMENTAR

Vidi Dodatak.

17.
18.
19.
20.
21.

STARI KOMENTAR

17-21.

NOVI KOMENTAR

17. Mrtvi i umirući, koji ne poznaju Hadita, nalaze se u iluziji patnje. Ne bivajući Hadit,
oni su senke, lutke, i sve što im se dešava nije važno. Ako insistirate na identifikaciji sa
Hekubom, Vaše suze su sasvim dovoljno prirodne.
Uzgred budi rečeno, ovde nema kontradikcije sa stihovima 4. i 5. Reči "me još nije
upoznao" upotrebljene su slobodno, kao što je prirodno, u strofi, ili pak, što je bliže,
upotrebljene su (kao u engleskoj Bibliji) da bi uputile na koren gn, identitet u
transcendentalnom blaženstvu. Moguće je da su "nije (ne)" i "me" ponovo upotrebljene s
namerom da se odnose na Nuit. Ako dodamo još "upoznao (znati)", dobićemo "Ništa u
svoja četiri oblika", negativnost, delanje i individualnost.
18. Ova ideja je potvrđena. Oni koji žale nisu uopšte pravi ljudi, nisu "zvezde" - nikada.
Činjenica da su oni "bedni i žalosni" pokazuje da su oni "sene" koje "budu i prođu".
"Gospodari zemlje" su oni koji čine svoju volju. Ovose ne odnosi nužno na ljude sa
dijademom i automobilom; postoji mnoštvo takvih ljudi koji su najžalostiviji robovi na
svetu. Jedini test da se utvrdi da li je neko gospodar, jeste saznati šta je njegova Istinska
Volja i onda istu činiti.
19. Bog koji živi u psu mogao bi biti neko ko je sprečen da valjano obavlja svoju
funkciju. Najviši su oni koji su ovladali i prevazišli slučajno okruženje. Oni se raduju jer
čine svoju volju; i, ako bilo koji čovek tuguje, to je nedvosmislen dokaz da nešto nije u
redu s njim. Kada mašina škripi i tutnji, inženjer zna da ona ne ispunjava svoju funkciju
činjenjem svoje volje, s lakoćom i radosno.
20. Čim neko spozna svoje sopstvo kao Hadita, on stiče sve Njegove kvalitete. Sve je to
pitanje činjenja njegove volje. Uspaljena kurva, sa crvenom kapicom i iskričavim
okicama, stojeći na vratu mrtvog kralja, isto tako je zvezda kao i njen prethodnik, koji se
luckasto ceri gestikulirajući rukama. Ali neko mora biti uspaljena kurva - neko mora
osloboditi sebe da krene, bilo da je njegova zvezda slična zvezdi Šelija ili Blejka,
Ticijana ili Betovena. Lepota i snaga potiču od činjenja svoje volje; moraš samo da
posmatraš svakog ko to čini da bi prepoznao njegovu uzvišenost.
21. Veliki deo Ničeovskog pogleda na svet je prisutan u ovom stihu. To je evolutivno i
prirodno gledište. Od kakve je koristi održavati bedu tuberkuloze, i sličnih bolesti, kao
što sada činimo? Put prirode je put iskorenjivanja nemoćnih. To je, istovremeno, i
najmilosrdniji put. Danas svi snažni bivaju uništavani, a njihov razvoj koči mrtvo breme
koje čine slabi i izgubljeni, oboleli i zakržljali. Hrišćane lavovima!
Naš humanitarizam, koji predstavlja sifilis za um, deluje na temelju neistine da kralj mora
umreti. Kralj je izvan smrti; za njega je smrt puka barica u koju se on uranja da bi se
osvežio. Stoga se moramo vratiti spartanskim idejama obrazovanja; a najgori neprijatelji
čovečnosti su oni koji pod izgovorom sažaljenja žele da zadrže svoje nedostatke za sva
vremena. Hrišćane lavovima!
Neka se nejaki i izopačeni proizvodi vrate natrag u ključajući kotao, kao što se radi sa
škartiranim čeličnim odlivcima. Smrt će pročistiti, a reinkarnacija će sačuvati te greške i
abortuse. Poverimo samoj prirodi da to učini, samo treba da je pustimo da slobodno
deluje. Ali šta sa onima koji su, fizički sposobni za život, uprljani pokvarenošću svoje
duše, okuženi kompleksom greha? Po treći put ja odgovaram: Hrišćane lavovima!
Hadit sebe naziva zvezdom, gde je ta zvezda element makrokosmosa; i zmijom, koja je
simbol kretanja ili ljubavi, i kočija života. On je Harpokrat, patuljasta duša, spermatozoon
svekolikog života, kako bi to neko mogao nazvati. Sunce, i dr. su spoljašnje
manifestacije, odn. odeća te due, isto kao što je žovek ruho postojećeg spermatozoona,
drvo što je izraslo iz tog semena, sa svojom moći da se umnožava i održava tu svoju
posebnu prirodu, iako bez neophodne svesti o tome šta se događa.
U dubljem smislu, reč "smrt" je besmislena van predstave o univerzumu koji je uslovljen
"vremenom". Ali, kakvo je značenje vremena? Prisutna je velika misaona zbrka u
upotrebi reči "večito" i izraza "zauvek". Ljudi koji žele "večnu sreću" pod tim
podrazumevaju ciklus promenljivih događaja delotvornih u pobuđivanju prijatnih
doživljaja; drugim rečima, oni žele da se vreme odvija onako kao što to čini sa njima
samima, oslobađajući ih neizvesnosti događaja kao što su siromaštvo, bolest i smrt.
Večno stanje je, ipak, ostvarljivo iskustvo, ako se taj pojam razumno tumači. Na primer,
neko može raspaliti "flamman aeternae caritas"; može, takođe, doživeti ljubav koja je
uistinu večna. Takva ljubav ne sme biti ni u kakvom odnosu sa fenomenima koji su
uslovljeni vremenom. Slično tome, "besmrtna duša" je sasvim drugačija vrsta stvari od
njegovog smrtnog ruha. Ta duša je posebna zvezda, sa svojim vlastitim osobenim
karakteristikama, razume se; ali ove karakteristike su sve "večne", i one su deo prirode
duše. Ova duša, budući da je monistička svest, nije u stanju da pravilno razume sebe i
svoje karakteristike, kao što je objašnjeno u prethodnom zapisu; tako ona sebe pojmi
preko šeme dualnosti, sa ograničenjima vremena, prostora i kauzalnosti. "Sreća" bračne
ljubavi ili jedenja kesten pirea predstavlja konkretan spoljašnji, ne-večan izraz
odgovarajuće apstraktne unutrašnje, večne ideje, kao što i svaki trougao predstavlja jedan
delimičan i nesavršen odraz ideje trougla. (Nije važno da li mi ideju trougla smatramo
nerealnom, izmišljenom zbog njene pogodnosti da u sebi uključuje sve stvarne trouglove,
ili obrnuto. Jednom kada se ideja, trougao, pojavljuje, stvarni trouglovi se odnose na nju
kao što smo gore već istakli.)
Ima onih koji ne žele čak ni relativno malo proŠirenje ovih "stvarnih" stanja. Bračna
ljubav, iako ozvaničena za ceo život, obično postaje nepodnošljiva nakon samo mesec
dana; kesten pire postaje bezukusno posle prvih pet ili šest pojedenih kilograma. Ali
"sreća", večna i neodređena, nije ništa manje prijatna zbog toga što ti njeni oblici nisu u
stanju da pruže zadovoljstvo.
Ono što se dešava je to da ideja ne nalazi više svoj odraz u tim posebnim odrazima; ona
počinje da opaža ograničenja koja nisu ona sama, i koja je u stvari pobijaju, čim njena
izvorna radost u uspehu postajanja svesnom same sebe iščili. Ona postaje svesna spoljnog
nesavršenstva
kesten pirea tako da ono više ne predstavlja njen beskrajno raznolik karakter. Stoga ih
ona odbacuje, i stvara sebi nov oblik, poput ženskih kućnih ogrtača sa bledožutim šiitima,
ili ćilibarnih cigareta.
Na isti način pesnik odn. slikar, u želji da izrazi ideju lepote, biva prisiljen da izabere
neku određenu formu; ako bude imao sreće, u početku će to moći da u njemu stvori
naknadu za ono što je doživeo; no pre ili kasnije on će uvideti da nije uspeo da obuhvati
neke određene elemente koje su njegov lični izraz, i da će stoga morati da ih otelotvori u
nekoj novoj pesmi ili slici. On možda zna da ne može učiniti ništa više osim da predstavi
deo mogućeg savršenstva, i to u nesavršenom odrazu; no, ako ništa drugo, on može
otkriti svoje krajnje domete u opkviru ograničenja mentalnih i čulnih instrumenata
njegovog isto tako neadekvatnog simbola Apsoluta, njegovog nosioca ljudske
inkarnacije.
Oni stradaju od istih nedostataka kao i ostale forme; na kraju, "sreća" se iscrpljuje u
naporu da pronađe sveže oblike, i prelazi u obeshrabrenost i sumnju u samu sebe. Samo
nekolicina ljudi ima dovoljno zdrave pameti da od neuspelih pokušaja nekoliko prisnih
predstava o sebi i prihvatanja da su sve "stvarne" forme nesavršene dospeju do
generalizacije; ali takvi ljudi su spremni da sa osećajem odvratnosti okrenu leđa čitavom
tom poslu, žudeći za "večnim" stanjem. To stanje, međutim, ne može biti realizovano,
kao što znamo; a duša, koja to razume, ne može naći ništa vredno osim u "nestanku" svih
stvari, u svojoj tvorevini ništa više nego u vlastitim tendencijama da stvara. Otuda, ona
pati za Nibanom.
Ali, postoji jedno drugo rešenje, koliko sam se potrudio da pokažem. Mi možemo
prihvatiti (što je, nakon svega, apsurdno okriviti i pobiti) suštinski karakter postojanja. Mi
ne možemo ukloniti niti promeniti ni za najmanji stepen način ponašanja bilo kog
elementa univerzuma, gde su svaki pojedini jednako neodvojivi i bitni, iste prirode i
sklada, jednako vredni, nezavisni i u međusobnoj zavisnosti.
Stoga se moramo pomiriti sa činjenicom da je u Apsolutu prisutna neosporno implicitna
potreba da se on shvati, u prvom redu, kroz njegov vlastiti izraz kao pozitivan i negativan
pol, i da se izvrši kombinovanje ovih primarnih suprotnosti na bezbroj mogućih
ograničenih oblika.
Mi možemo, tako, prestati (1) ili da težimo za univerzumom u svim njegovim oblicima,
znajući da moramo apstrahovati svaki pojedini kvalitet od svakog od njih podjednako ako
ga razotkrijemo; ili da (2) odbacimo sve predstave Apsoluta, znajući da će njegovo
postignuće biti signal za manifestaciju tog dela njegove prirode, koji sebe nužno
uobličava u novi univerzum predstava.
Shvativši da su ova dva pravca (materijalistički i mistični) podjednako besmislena,
možemo uzeti učešće ili u svakom pojedinačno ili u oba druga plana akcije istovremeno,
zasnovanih na prihvatanju stvarnosti.
Mi možemo (1) utvrditi naše sopstvene posebne karakteristike kao delimične projekcije
Apsoluta; možemo dopustiti da svaka predstava koja nam se prikazuje poseduje istinsku i
esencijalnu suštinu istovetnu našoj, i da je njen oblik za nas fenomen nužan po svojoj
prirodi; isto tako mi možemo naše razumevanje prilagoditi stvarnosti tako da je svaki
događaj samo jedna stavka u računu koji sami sebi polažemo o našem imetku. Ne
usuđujemo se i ne želimo da izostavimo ni jednu jedinu stavku, da ne bi došlo do
poremećaja ravnoteže. Možemo reagovati na svaku pojavu elastično i nepristrasno,
usredotočeni jedino na ideju da celina, inteligentno shvaćena, čini savršeno znanje,
uistinu ne o Apsolutu već o tom njenom delu koji je naš. Na taj način, mi tačno
usklađujemo jedan nedostatak sa drugim, i ostajemo zadovoljni shvatanjem ispravnosti
jednačine.
Ovaj put, "Put Taoa", savršeno odgovara svim ljudima. On ne pokušava ni da
transcendira niti da čačka u Istinu; on je lojalan svojim vlastitim zakonima, i zato jednako
savršen kao i svaka druga istina. Jednačina pet plus šest je jedanaest spada u isti red
savršenstva kao i "deset miliona puta deset puta deset hiljada jeste jedan bilion." U
univerzumu koji je uobličen Apsolutom, svaka tačka je isto tako žiža u kojoj se
kocentrišu sile celine.
(U svakom sistemu od tri tačke dve tačke se mogu posmatrati isključivo u odnosu sa
trećom, tako da čak i u ograničenom univerzumu zbir karakteristika svih tačaka je isti,
iako ne postoje dve iste karakteristike za dve tačke. Tako krug, BCD, može biti opisan
obrtanjem prave AB u ravni oko tačke A kao centra; ali isto tako i oko tačke C, ili, u
stvari, oko bilo koje druge tačke, primenom odgovarajuće analize i konstrukcije. Mi
računamo kretanje sunčevog sistema u heliocentričnom vidu ni zbog čega drugog već
zbog jednostavnosti i pogodnosti; mogli bismo konvertovati naše tablice na geocentričnoj
osnovi prostom mehaničkom obradom bez uticaja na istinitost rezultata, što je samo
istinitost odnosa između mnoštva tela. Sva ta tela se jednako kreću, ali mi smo
proizvoljno izabrali da jedno od njih posmatramo kao da je statično, tako da možemo
mnogo lakše opisati kretanja drugih tela u odnosu na ovo, ne komplikujući naše račune
uvođenjem kretanja celog sistema kao takvog. Za ovu svrhu sunce predstavlja podesniji
standard od zemlje.)
Postoji i drugi Put kojim možemo poći, ako želimo; kažem "drugi" iako izgleda možda
ništa više nego razvoj nečeg drugog što može biti pogodno za neke ljude. Čak i prema
prvom Putu, od svih stvari najneophodnije je započeti istraživanjem vlastite prirode, da bi
se na taj način otkrila sva njena svojstva. Ovo se delimično upotpunjuje introspekcijom,
mada uglavnom odgovarajućim prisećanjem čitavih fantazmagorija koje joj pruža
iskustvo; jer dok je svaki životni događaj simbol dela strukture duše, ukupnost iskustva
mora biti "naziv" za celinu onog dela duše koji se pre toga izrazio. Sada dakle, hajde da
zamislimo da neka duša, koja je dotle dospela, otkrije u svom "imenu" da je sin koji je
uistinu stvoren duhom bića koji je delovao na formu, i da ima moć da razume samu sebe i
svog oca, zajedno sa svim ostalim pitanjima svog porekla. Zamislimo još, da je ta duša
došla u pubertet, te zapitajmo se neće li ona biti prinuđena da potvrdi samu sebe kao
zakonitog sina svog oca? Neće li se otresti obličja koji ju je nosio u sebi, hranio i
uvežbavao, i okrenuti se protiv njene braće, sestara i drugova? Neće li žarko žudeti i
čeznuti strašnim nagonom da bude potpuno svoja, da bi našla oblik pogodan da obeleži
svojim vlastitim likom, kao što je tako uradio i njen otac pre nje?
Ako bi takva duša bila zaista sin svoga oca, on se neće bojati da pokaže nedostatak
sinovljevskog poštovanja, tj. mogućnosti da zaboravi svoju familiju, u euforiji što je
našao jednog od njegovih, ili pak stvorio dečake koji nisu ni bolji ni hrabriji od njegove
rođene braće, i devojčice ni nežnije ni slađe, zaista, od njegovih rođenih sestara, ali koji
su potpuno njegovi sopstveni, sa njegovim sopstvenim manama i željama prizvanim
čarolijom ekstaze, u času njegove smrti u materici veštice koja žudi za životom i kupuje
ga za novčić na kom je urezan njegov lik i natpis.
Takva je, eto, tajna umetničke duše. On zna da je sam Bog; on nema ni straha ni stida što
se prikazuje kao plod semena oca svojeg. On se ponosi tom najdragocenijom blagodeti
svog oca, i slavi ga jednako kao samog sebe, koristeći ga kao takvog. On priznaje svoje
pretke kao pripadnike kraljevskog roda; svaki je kraljević kao i on sam. Međutim, on
neće biti sin svog oca sve dok ne nađe za sebe oblik pogodan da se kroz njega izrazi,
višestrukim reprodukovanjem svog sopstvenog lika. On mora sebe obožavati u mnogim
kostimima, svaki odraz njegove prefinjene elegancije i odličnosti, koje inače leže
skrivene i primirene harmonijom njegovog srca. Oblik koji će mu služiti u tu svrhu mora
biti oblik blagosti; on mora ostati isti na sve njegove utiske, prilagođavajući se savršenom
elastičnošću na najtvrđe i najfinije prepreke, baš kao čelik koji izdržava sve spoljne
pritiske, čuvajući i reprodukujući verno i jasno lik koji njegova kiselina stvara urezujući
površinu. U njegovoj tvari ne sme biti nikakvih naprslina, nepravilnosti, iskrivljenja; ona
mora biti glatka i blistava, od čistog metala savršenog kvaliteta.
On mora voleti ovaj izabrani oblik, voleti ga strahovitim žarom.

Ali umetnik - iako je njegov rad, koje su njegove vlastite slike uobličene u oblik koji voli,
manje savršen od Dela njegovog Oca, jer on može izraziti samo jedan određeni aspekt i
to putem samo jedne vrste metodološkog postupka - ne sme da smatra da je beskoristan u
tom pogledu, ništa više nego geogrrafski atlas, koji na osnovu izvesnih nedovoljno tačnih
konvencija predstavlja deo geografskih činjenica.
Umetnik odvraća našu pažnju dalje od Prirode, čija neizmernost nas zbunjuje u takvoj
meri da izgleda haotično, i nesaznatljivo, ka njegovim sopstvenim interpretacijama sebe
samog, i odnosima sa različitim prirodnim pojavama izraženim jezikom koji je svima
nama manje ili više razumljiv.
Što je umetnik manji, što je njegov pogled na svet uži, primitivniji njegov rečnik, a bliži
njegovi likovi, to je više prepoznatljiv kao predvodnik. Da bi bio prihvaćen i poštovan,
on mora reći ono što mi svi znamo, a što smo se ustručavali da kažemo jedno drugom jer
nam je bilo nezgodno, i iskazati to jednostavnim i razgovetnim jezikom, za nijansu
snažnije i rečitije nego što smo navikli. On mora da nas zadovolji i da nam ugodi svojim
kazivanjem umirujući naše strahove i snažeći naše nade i naše samopoštovanje.
Ako umetnik - bilo u astronomiji poput Kopernika, antropologiji, poput Ibzena, ili
anatomiji, poput Darvina - izabere niz činjenica, koje su previše obimne, preterano
zamršene, ili suviše "jadne" da bi naišle na brz prijem kod masa; ako on predstavi
zaključke koji se suprotstavljaju opšte prihvaćenim uverenjima ili predrasudama; ako
upotrebi jezik koji uopšte nije svima razumljiv; u svim ovim slučajevima on mora biti
spreman da se obrati nekolicini njih. On mora sačekati da se svet probudi i shvati
vrednost njegovog dela.
Što je pak veći, on će biti samostalniji i ujedno nerazumljiviji, iako je u stvari
univerzalniji i jednostavniji od bilo koga drugog. On mora ostati ravnodušan prema
svemu osim prema svom totalnom učešću u procesu sopstvenog ostvarenja i
predstavljanja.

22.

STARI KOMENTAR

22.

NOVI KOMENTAR

Pijanstvo je prokletstvo i smetnja samo za robove. Šelijevi glasnici bili su "opijeni na

vetru sopstvene hitrine." Svako ko čini svoju Istinsku Volju je opijen ushitom Života.
Vino i čudne droge ne mogu nauditi ljudima koji čine svoju volju; oni jedino truju one
ljude koji su okuženi rakom prvobitnog greha. U latinskim zemljama, gde se greh ne
uzima ozbiljno, i gde je seksualno izražavanje prirodno, zdravo i nesputano, pijanstvo je
redak slučaj. Samo u puritanskim zemljama, gde samoanaliza, udarcima biča jednog
prostačkog prasca kakav je Bili Sandej, dovodi slušatelja do "priznanja svog greha", tako
da se on, nakon što "odradi svoju turu" baca na "piće". Možete li zamisliti jednog
evangelistu u Taormini? To je za sprdanje.
Ovo je razlog zbog čega misionari, u svim tim zemljama, nisu uspeli da izvedu apsolutno
nikakva preobraćanja, ako izuzmemo najniže tipove crnaca, koji nalikuju
Anglosaksoncima po tome što poseduju psihopatiju "bogobojaznosti" i "greha".
Istina je tako strašna za ove gnusne karikature čovečnosti da je misao o sopstvu za njih
ostvarenje pakla. Zbog toga oni beže u alkohol i droge, kao prema anesteticima u
hirurškoj operaciji introspekcije. Zato oni (puritanski robovi) beže u alkohol i droge, kao
u anestetička sredstva u hirurškoj operaciji introspekcije.
Žudnju za tim stvarima uzrokuje unutrašnja muka, koju njihova upotreba otkriva ropskim
dušama. Ako ste istinski slobodni, možete uzeti kokain isto tako jednostavno kao i solicu.
Ne postoji bolji grubi test karaktera nego što je njegov stav prema drogama. Ako je čovek
jednostavan, neustrašiv, živahan, on je u redu; neće postati rob. Ali ako se boji, on je već
rob. Neka svi na svetu uzimaju opijum, hašiš, i ostale droge; oni koji su skloni njihovoj
zloupotrebi bolje da su mrtvi.
Sve takozvane opojne droge (opijati) imaju moć da u čoveku otkriju ono što je on sam.
Ako ovo otkrivenje izrodi zvezdu, ona će se tada pojaviti u punom sjaju. Ako pak izrodi
Hrišćanina - stvar koja ne označava ni čoveka ni zver, već jedan zbrkani um - on će
izmoliti drogu ne da bi razvio analitički karakter nego da bi se njome uspavao. Liton ima
jednu veliku priču o tome u svom Zanoniju. Glindon, neposvećenik, uze eliksir, i spazi ne
Adonaija, veličanstvenog, već samog Čuvara Praga; izbačen iz svetilišta, on postade
prostačka pijandura.
"Ta glupost protiv sopstva" - altruizam je direktna potvrda dualnosti, koja predstavlja
podelu, ograničenje, greh, u najgorem obliku. Ja volim svog komšiju jer ga ljubav čini
delom mene samog, a ne zato što ga mržnja odvaja od mene. Naš zakon je tako
jednostavan da on konstantno podrazumeva truizam.
"Iskazivanje nevinosti". Značenje iskazivanja je "izlaganje" kao u izlozima prodavnica.
Pretvornost altruizma i takozvane vrline "je laž". To je licemerje puritanca, koji je
odvratno izopačen i za licemera i za njegovu žrtvu.
Biti "strastan" znači težiti za novim pogledima Nuite. Običan čovek greši kada očekuje
da nađe zadovoljenje u čulnim predmetima. Otrežnjenje je neminovno. Kada se pojavi,
ono često dovodi do sledeće greške koja je u stvarnosti fatalnija od prethodne, tj. do
odbacivanja "materijalnosti" i "animalizma". Postoji korespondentnost između ova dva
stanovišta i ona o "jednorođenima" i "dvaput rođenima" koje zastupa Vilijem Džejms
(Raznolikosti Religioznog Iskustva). Telemiti su "triput rođeni"; mi prihvatamo sve šta
god to bilo, bez "strasti za rezultatom", bez nastojanja da stvari prilagodimo nekim
unapred određenim idejama, ili žaljenja ako ne uspemo u tome. Otuda mi možemo
"uživati" u svim stvarima čula i zanosa u skladu sa njihovom pravom prirodom.
Na primer, neki običan čovek strahuje od tuberkuloze. Hrišćanski naučnik će doskočiti
ovom strahu uobražavajući da je bolest samo iluzija "smrtnog uma". Za razliku od njega,
telemita će prihvatiti bolest onakvu kakva jeste, i zainteresovaće se za nju radi nje same.
Za njega ona je nužan deo univerzuma; on ne pravi "razliku između jedne i bilo koje
druge stvari". Umetnik je u sličnom položaju. Tako, Rubens nalazi veliko zadovoljstvo u
ženskom telu, prikazujući ga verno u nedostatku mašte i analize. Idealistički slikari,
poput Bužeroa, svesni razlike između prirode i njihovih akademskih standarda lepote,
falsifikuju činjenice da bi zavarali same sebe. Najveći među njima, poput Rembranta,
slikaju s podjednakom strašću i zanosom; oni vole istinu kakva jeste. Oni ne
tvrde da nešto može biti ružno ili zlo; njegovo postojanje je njegovo vlastito opravdanje.
Razlog ovome je to što oni znaju da su sami delovi harmoničnog jedinstva; podceniti bilo
koji element tog jedinstva bilo bi isto što i negirati celinu. Telemita je sposoban da uživa
u svakom mogućem iskustvu; u svakom od njih on prepoznaje znamenje krajnje Istine.
Razume se da je očigledno, čak i u intelektualnom smislu, da su svi fenomeni međusobno
zavisni, i da stoga podrazumevaju jedni druge. Pretpostavimo da abc - d = a - d - b - c isto
kao i b - d - c - a. Besmisleno je da jednu jednačinu istaknemo kao "zgodnu" a drugu kao
"ružnu". Lične naklonosti su potvrda nesavršene vizije. No, još je gore negirati stvarnost
u korist činjenica koje ne udovoljavaju takvim naklonostima. U povelji spiritualnog
kraljevstva zapisano je da je jedan ćumurdžija jednako vredan kao i vojvoda. Struktura
države uključuje sve elemente bez razlike; glupo je i samoubilački težiti ka homogenosti,
ili to isticati. Spiritualno iskustvo vrlo brzo osposobljava aspiranta da usvoji ove ideje, da
bi mogao da uživa u životu u punoj meri, nalazeći i svoje Istinsko Sopstvo u razmatranju
svakog pojedinog elementa postojanja.

23.

STARI KOMENTAR

23. Ateizam Boga. "Alah je ateista! On

NOVI KOMENTAR

Ovo se odnosi na spiritualno iskustvo identiteta. Kada neko ostvari svoju istinu, nema
mesta za bilo koju drugu koncepciju.
To takođe znači da ideja Boga mora otići, zajedno sa ostalim relikvijama straha rođenim
iz neznanja, u tamnicu divljaštva. Govorim o ideji Boga onako kako je opšte shvaćena:
Bog koji je "nešto što nije od nas, što teži pravičnosti", kao što je Metju Arnold
viktorijanski izrekao svoju definiciju. Bradata ! Zbog čega ovo okorelo ubeđenje da
je sopstvo nepravično? To je nasleđe biča, oznaka rođenog roba. Uzgred, ne možemo
prihvatiti ljude koji veruju u ovog "Boga"; oni su pećinari, isto tako opasni po društvo
kao i svi drugi lopovi i ubice. Hrišćane lavovima!
Ipak, za vreme vladavine Dobre Kraljice Viktorije Metju Arnold je bio smatran za
prilično žestokog nevernika! Tempora mutantur, p.d.q., čim se magus poduhvati posla.
Kvintesencija ovog stiha je, naime, njegovo objavljivanje prirode Hadita kao
samosvesnog i individualnog bića, mada i bezličnog. On je krajnje nezavisan i jedinstven
element prirode, nedokučivo udaljen. Negativni elektron je, čini se, njegov fizički
analogon. Svaki takav elektron je nerazlučiv od svih drugih; ipak svaki je različito
determinisan odnosima koje gradi sa različitim pozitivnim komplementarnim
elektronima.
Stih je, u ovom kritičnom času, uveden da bi bacio svetlo na pasus koji sledi. Važno je
razumeti Hadita kao "srž svake zvezde", kada smo u poziciji da razmotrimo karakter tih
zvezda, njegovih "prijatelja", odn. saosećajnih ideja grupisanih oko njega, koji su
"pustinjaci", individualci večno izolovani u stvarnosti, premda su možda izgubljeni u
odnosima sa spoljnim svetom.

24.

STARI KOMENTAR

24.

NOVI KOMENTAR

Hrišćane lavovima!
Pustinjak je onaj koji prebiva usamljen u pustinji, baš kao i duša, zvezda, ili elektron, u
beskraju prostor-vremena. Doktrina koja je ovde izložena je ta da inicijata ne može
oskrnaviti nikakvo određeno okruženje. On prihvata i uživa u svemu što je u skladu s
njegovom prirodom. Tako, čovekova seksualna narav je jedan oblik njegovog
samoizražavanja; on ujedinjuje Hadita i Nuit na svet način, kad god zadovolji svoj nagon
za fizičkom ljubavlju. Naravno, to je samo jedna delimična projekcija; da vlada, da se
bori, itd., mora zadovoljiti druge potrebe. Ne smemo zamisliti da je ijedan oblik
aktivnosti ipso facto nesposoban da pruži elemente Pričešća; suum cuique. Obratimo
pažnju, ipak, na konstantan faktor u ovom nabrajanju praksi pogodnih za "pustinjake": to
je ekstatični užitak.
Uzmimo analogiju iz hemije. Kiseonik ima dve ruke (da tako kažemo) da ponudi drugim
elementima. Uporedimo, međutim, srdačan stisak ruke vodonika ili fosfora sa slabašnim,
nevoljnim pozdravom hlora! Pa opet, vodonik i hlor hrle strasno u zagrljaj jedan drugom,
u monogamnom ludilu! Ne postoji ništa "dobro" niti "loše" u materiji; postoji
oduševljena energija jedinstva, nagoveštena oslobođenjem toplote, svetlosti, elektriciteta,
ili muzike, i stabilnost proizvedenog jedinjenja, s druge strane, koji opravdavaju taj
postupak. Primetimo takođe da i najviša spoljna radost sadržana u svakom fenomenu
milion puta biva prevaziđena unutrašnjom radošću realizacije da je samoostvarenje u
čulnom svetu samo simbol univerzalne uzvišenosti formule "ljubav pod voljom".
Poslednje dve rečenice iziskuju brižljivu pažnju. Postoji očita kontradikcija sa stihovima
59-60. Stoga moramo tražiti pomirenje na sledeći način: ne treba pomišljati da neki kralj
može umreti (stih 21) ili biti ranjen (stih 59); borba između dva kralja stoga može biti
ništa više od prijateljskog odmeravanja snage. Svi smo mi neminovno saveznici, identični
po svojoj različitosti; "voleti jedan drugog vatrenim srcima" jeste jedan od naših
suštinskih kvaliteta.
Ali, ko su onda "prostaci" ako "svaki muškarac i svaka žena je zvezda"? Causus belli je
ovo: ima ljudi koji se od samih sebe skrivaju tako jako da ne podnose gola lica nas
ostalih. Mi se borimo da bi ih oslobodili, da bi ih učinili gospodarima poput nas. Vidi stih
60, "u pakao s njima"; drugim rečima, oterajmo ih u "pakao", tj. tajno svetilište skriveno
u njihovoj svesti. Tamo prebiva "crv koji ne umire i oganj koji se ne gasi"; tj. "tajna zmija
sklupčana pred skok" i "plamen koji bukti u svakom ljudskom srcu": Hadit. Drugim
rečima, mi se laćamo oružja protiv pritvornosti; no, mi ne možemo pomoći ako ta
pritvornost prisiljava kralja koga je utamničila da pristane na njene naredbe, ili da čak i
poveruje da su njegovi vlastiti interesi interesi njegovog tlačitelja, i da se plaši istine kao
što se jednom Jehova zmije.

25.

STARI KOMENTAR

25. Žargon demokratije je odbačen. Beskorisno je zalagati se za jednakost ljudi; činjenice

govore suprotno. Mi nećemo ostati, tupavi i zadovoljni poput volova, u masi prosečnih.

NOVI KOMENTAR

Pod "pukom" se misli na tu ulagivačku, cmizdravu, ropsku rasu bičevanih kerova koji
odbijaju da prihvate svoju božansku suštinu.
Rulja se uvek boji za svoje parče hleba i putera - ukoliko joj njeni tirani uopšte dozvole
da ima putera - a oduvek je hleb za 60 procenata zamena za stočnu hranu. (Hrana za
zveri, štaviše i Njujork Tajms od 13. Novembra 1918. g. e. v. ima toga). Prema tome,
budući da se boji, ona se ne usuđuje da udari. A kada nevolja počne, mi, aristokrate
slobode, iz zamka ili kolibe, tvrđave ili straćare, imaćemo rulju robova nasuprot nas.
Novine će nam podvući da "puk" radije voli da gladuje, i zato hvala Džonu D. Rokfeleru
što je to dozvolio.
Još više, u ovom stihu postoji značenje koje je primenljivo na proces individualne
inicijacije. Pod "pukom" se može podrazumevati mnogoglava i nepostojana rulja koja se
haotično roji, u vlasti beskrajnih bučnih i gorljivih emocija, bez imalo discipline ili
organizacije. Oni se menjaju sa svakim novim trenom. Oni su bez cilja, bez perspektive i
inteligencije. Oni su pokretani neznanim i iracionalnim nagonima, od kojih se mnogi
suprotstavljaju zakonu samoodržanja, sa samoubistvenom glupošću. Moralna ideja koju
nazivamo "puk" je prirodni neprijatelj dobre države. Onaj ko je "izabran" od Hadita da
vlada kao kralj mora biti "protiv" "puka", naročito ako želi da vodi neku doslednu
politiku. Takve larve "ljubavi" (pripadnici rulje) proždrle su Marka Antonija, kao i
Abelara. Zbog toga, prvi zadatak aspiranta je da razoruža sve svoje misli, i da učini sebe
neprobojnim za uticaj bilo koje od njih. Ovo može postići metodama koje su date u Liber
Alefu, Liber Jugorumu, Tien Tao, i drugde. Drugo, on mora da im nametne apsolutnu
tišinu, što se može ostvariti praksama "joge" datim u Knjizi 4, I. delu, Liber XVI, itd. On
je tek onda spreman da ih analizira, organizuje, trenira, i na taj način iskoristi prednosti
svake od njih upotrebljavajući njihove energije u službu njihove kraljevske svrhe.

26.

STARI KOMENTAR

26. Ponovo Kundalini. Mistično jedinstvo treba da se praktikuje i sa duhom i sa

materijom podjednako.

NOVI KOMENTAR

Magička moć je univerzalna. Slobodan čovek je usmerava po svojoj volji. Ostavite ga na

miru, ili ćete zažaliti što ste pokušali da ga ometete!
Ovde ima jedna referenca na dva osnovna tipa magičkih orgija; već sam govorio o toj
temi u starom komentaru. Obratite pažnju da se u "mističnom" radu jedinstvo dešava
spontano; u drugom radu, kao da je ispaljen otrovni hitac. Ovo budi zemlju i nagoni je da
uzdiše; sve do tog časa jedinstvo se ne pojavljuje. Ovo zbog toga što, na planovima
manifestacije, elementi moraju biti posvećeni i "obogotvoreni" vrlinom određenog
rituala.

27.

STARI KOMENTAR

27.

NOVI KOMENTAR

Čovečanstvo užasno greši kada stiče "obrazovanje", u smislu sposobnosti da se pročitaju

novine. Razum je đubre; rasni instinkt je istinski vodič. Iskustvo je veliki učitelj. Svako
od nas poseduje milion godina iskustva, tj. srž tog iskustva, koje je automatski
pohranjeno u našim nesvesnim umovima. Intelektualci su gori i od samih buržuja; a la
lanterne! Dajte nam prave ljude!
Razumevanje je atribut Majstora Hrama, koji je prešao Bezdan (ili "ponor"), što razdvaja
istinsko sopstvo od njegovog svesnog instrumenta.(Vidi Liber 418, Aha! i Knjigu 4, Gl.
III). Moramo meditirati na značenje ovog napada na ideju "zato". Citiraću iz svog
dnevnika dokaz da je Razlog Apsolut, od čega su sve istine puki pojedinačni slučajevi. Ta
teorema bi u grubim crtama mogla izgledati ovako:
Univerzum mora biti izražen ili kao n, ili kao nula. Drugim rečima, on je ili u
neravnoteži, ili u ravnoteži. Prethodna teorija (teizam) je nezamisliva; ali nula, ako se
ispita, pokazuje da sadrži mogućnost izražavanja u obliku n-n, i ta mogućnost mora biti
razmotrena kao p.
Ova teza se po meni javlja kao reductio ad absurdum same osnove našeg matematičkog
mišljenja.
Ranije smo znali, dabome, da se svo mišljenje obavezno završava ili nekom misterijom
ili pak nekim apsurdom; ovo je samo jedna više antinomija, malo dublja nego što je
možda Kantova, ali istog tipa. Matematičari će se, bez sumnje, složiti da su svi znaci
proizvoljni, da su kao takvi razrada obične računaljke, i da je sva "istina" samo naš naziv
za iskaze koje sadrži naš razum; otuda je ona niža od razuma, i sadržana je u njemu; ne
nalazi se više i van njega kao što transcendentalisti dokazuju. Čini mi se da nikad ranije
nisam video ovu tezu, uprkos tome što je, pretpostavljam, "ljudi od osećaja" instinktivno
potvrđuju. Pragmatisti su samo trgovci sa svojom definicijom istine kao "nečeg što je
korisno misliti"; ali zašto ne "ono što je nužno misliti"? Ima nekog berklijanskog
subjektivizma u ovom gledištu; mogli bismo reći: "Sve što možemo znati o istini je 'ono
što smo prinuđeni da mislimo.'" Traganje za istinom se, prema tome, svodi na rezultat
analize uma; prisetimo se ovde mog straha od rezultata te analize koji sam ispoljio pre
mesec dana. Ova analiza je, nakon svega, pravi metod.
Onda, pravda li nas to što pretpostavljamo, kao što smo oduvek činili, da je naš razum
ispravan ili neispravan? Da je, ako se neka odredba može pokazati kao da glasi "A je A"
ona "tačna" itd.? Da li se "razum" ostrige podvrgava istom kanonu kome i čovek?
Tvrdimo da da. Nužnost mišljenja je za nas standard prirodnih zakona; na taj način
implicitno mi proglašavamo Razum za Apsolut. To nema nikakve veze sa slabošću ili
greškom bilo kog uma, ili svih umova; sve ono na šta računamo jeste postojanje nekog
čisto mentalnog standarda pomoću kojeg bi bili u stanju da ispravimo naše mišljenje, ako
bi znali kako. To je onda moć koja spreže naše misli, prema kome se naši umovi osećaju
lojalni, i koju zovemo "istina"; ova istina nije nikakva teorema, već pravi "zakon"! Mi ne
možemo ni zamisliti šta je to, očito, jer to je konačan uslov filosofskog mišljenja na isti
način kao što su prostor i vreme uslovi fenomenalnog mišljenja.
No, može li postojati nekakav treći tip mišljenja koji može izbeći ograničenja tog tipa,
kao i obrnuto? "Postignuće samadija", neko požuruje i odgovara, dok se anđeli ne
oglašavaju. Svo moje filosofsko mišljenje, kao što je gore izloženo, predstavlja direktno
razmatranje značenja iskustva samadija. Je li jasno da su razmišljanja iskrivljena i
maglovita? Pokazao sam nemogućnost bilo kojeg postojanja istinske nule, i time uništio
svaki aksiom, razorivši same temelje svog uma. Neuspevši da napravim distinkciju
između ništa i dva, ne mogu se čak uhvatiti ni za slamku "faza", jer vreme i prostor su
odavno već iščezli bezuslovno; otuda je to pozitivna ideja, i mi imamo pravo da pitamo
kako je ona to postala, kao u slučaju Hekelove monade, ili tetkinog kišobrana. Mi smo,
međutim, za jedan mali korak uznapredovali našim inicijacijama, tako da možemo biti
sasvim sigurni da ovo "ništa = dva" jeste, pošto se sve postojeće teorije ontologije svode
na to.
Uprkos tome, sa čime god pokušavamo da identifikujemo ovaj apsolut, ne možemo
pobeći od činjenice da je u stvari on prava formula našeg vlastitog Razuma. Ideja
prostora proističe iz razmišljanja o odnosima između naših telesnih kretnji i različitih
objekata naših čula. (Poenkare - zapisao sam nakon njegovog čitanja, mesecima kasnije,
prilikom korigovanja ovog mog zapisa - objašnjava to u potpunosti.) Tako, dakle,
"dvorište" nije stvar po sebi, nego pojam u jednačinama koji izražava zakone prema
kojima pokrećemo svoje mišiće. Moje znanje se sastoji isključivo od mehanike mog
vlastitog uma. Sve što znam predstavlja svojstvo njegovog normativa. Sudovi do kojih
dolazi razum su proizvoljni, i nikad se ne mogu proveriti. Istina i stvarnost su prosto
suština samog razuma. Moje dokazivanje da "ništa = dva" predstavlja formulu
univerzuma trebalo bi onda radije da se preformuliše ovako: "Um Zveri 666 je tako
konstituisan da je prinuđen da shvati univerzum čija formula je ništa = dva."
Napominjem da Lao Ce ne pravi nikakav pokušaj da obznani Tao, koji je istinski
slobodan od Teh. Teh je nužan kvalitet Taoa, iako Tao, uvlačeći Teh u sebe, izgleda kao
da ignoriše tu činjenicu. Jedini predah koji pravim je taj, da moj sopstveni Sveti anđeo
Čuvar, Aivaz - čija je kruna Telema, odora Agape, a telo Izgubljena Reč koju mi je On
objavio - reče u Knjizi Sedam i Dvadeset, govoreći: "Ovde je Ništa u svoja tri oblika."
Zar ne bi onda moglo postojati ne samo Manifestovano Ništa, Teh ili Dva,
Nemanifestovano Ništa, Tao ili Ništastvo, već i Apsolutno Ništa?
Ali nema ničeg nekompatibilnog sa pojmovima ovog stiha. Ideja o "zato" čini da je sve u
međusobnoj zavisnosti, nasuprot koncepciji univerzuma koju je formulisala ova Knjiga.
Istina je da veza postoji; no, lanac ne može obuzdati naše udove. Akcije I reakcije iluzije
puki su privid; oni nemaju uticaja na nas. Ogledalo ne mari za bilo koji niz slika. U čemu
je, onda, opasnost od činjenja "velike greške"? Mi smo imuni - to je sama srž ove
doktrine. Ali, greška postoji u tom smislu, da je možemo zamisliti; kada ludak veruje da
se čovečanstvo zaverilo da ga otruje, nije nimalo utešno što drugi znaju za razlog njegove
obmane. Prema tome, mi moramo "razumeti ove rune", mi moramo postati svesni našeg
istinskog sopstva. Ako se odreknemo našeg autoriteta koji posedujemo kao apsolutne
individue, obavezni smo da se povinujemo zakonima, da sebe osetimo kao marionete
determinizma, I da podlegnemo agoniji nemoći, od koje su patili mislioci, od Gotame sve
do Džejmsa Tompsona.
Dalje sledi - "u meni je velika opasnost" - videli smo koja je ta opasnost; ali zbog čega bi
ona ležala u Haditu? Zbog toga što proces samoanalize podrazumeva određene rizike.
Obični ljudi su zaštićeni od onih prefinjenih spiritualnih opasnosti koje u zasedi vrebaju
sveštenike. Jedan Bušman nikad ne dobija nervni slom. (Vidi I. poglavlje, stih 31). U
služaju kada aspirant uzima svoj prvi zavet, I one najtričavije stvari se pretvaraju u
nepojmljive užase, patnje I iskušenja. ( U Knjizi 4, u delovima II-III ova teza se naširoko
izlaže.) Mi smo toliko uglibljeni u blatu, da nas klice bolesti ne mogu osvojiti. Ako
odlučimo da se okupamo, moramo to učiniti valjano; inače možemo razbuditi uspavane
zveri I pustiti ih na nebranjena područja. Inicijacija uzburkava mulj. Ona stvara
nestabilnu ravnotežu. Ona izlaže naše elemente nepoznatim okolnostima. Francuska iz
doba Luja XVI morala je proći kroz Teror pre no što je Napoleon mogao da je nauči da
pronađe samu sebe. Slično tome, svaka greška u postizanju realizacije Hadita mogla bi
prepustiti aspiranta ambicijama svakog pomahnitalog delića njegovog karaktera,
lutajućim psima Augijeve štenare njegovog uma.

28.
29.
30.
31.

STARI KOMENTAR

28.-31.

NOVI KOMENTAR

28. Ovo je upereno protiv tih intelektualaca što su ranije spomenuti. Ne postoje nikakvi
"pravni standardi". Moral je čisto trabunjanje. Svaka zvezda mora slediti svoju vlastitu
orbitu. Do đavola sa "moralnim principom"; ne postoji tako nešto; to je samoobmana
stada, I ono ljude čini stokom. Ne slušajte racionalno objašnjenje u novinama tipa "koliko
je ispravno sve to".
Osim toga, možemo da razmatramo "Zato" u svetlu uvođenja ideje kauzalnosti, I otuda
dualnosti. Ako su uzrok I posledica doista nerazdvojivi kao što moraju biti po definiciji,
onda je sasvim neumesno smatrati ih međusobno odvojenima; oni predstavljaju dva
aspekta jedne jedine ideje, shvaćena kao da slede jedan iza drugog, iz razloga (očigledne)
obzirnosti, ili pak radi opšte svrhe koja je već ranije istaknuta, razumevanja I izražavanja
našeg kroz konačne pojmove.
Zaista je površan očevidan prigovor na ovaj odeljak da je sama Knjiga Zakona prepuna
izraza koji nagoveštavaju kauzalnost. Niko ne može poreći da je kauzalnost kategorija
uma, forma, odn. uslov mišljenja koja je, iako nije posve teoretska nužnost, ipak u praksi
neizbežna. Sušta ideja svakog odnosa između bilo koje dve stvari javlja se kao kauzalna.
Čak I kada bismo se izjasnili da je ona kauzalna, naši umovi bi I dalje insistirali na tome
da je kauzalnost sama po sebi posledica nekog uzroka. Naša svakodnevna iskustva
učvršćuju ovo uverenje. S druge strane, ljudsko mentalno preimućstvo izgleda da je u
potpunosti merljivo kroz snagu I dubinu njegovog razumevanja, shvaćenog kao duše
strukture univerzuma. Ta kauzalnost je okosnica nauke, koja je ljudsko znanje uzdigla
nad ljigavim mekušcem čiji princip je bio vera.
Ne smemo ni za tren pomisliti da je Knjiga Zakona suprotstavljena razumu. Nasuprot
tome, njeno vlastito polaganje prava na autoritet zasniva se na razumu, I ni na čemu
drugom. Ona s visine gleda na visprenost besednika. Ona uspostavlja razum kao
autokratu uma. No, sama ta činjenica ističe da um treba da se bavi svojim vlastitim
poslom. On ne bi trebalo da pređe svoje granice. On treba da bude savršena mašina,
uređaj koji će precizno I nepristrasno odražavati univerzum svom gospodaru. Sopstvo,
njegova volja I njegova moć poimanja, treba da su potpuno izvan njegovog domašaja.
Njegove individualne osobenosti su njegovi nedostaci. Ako se poistovetimo sa našim
mislima ili našim telesnim instinktima, mi smo se onda očigledno obavezali da
podlegnemo njegovoj naklonosti. Mi sebe smatramo kao predmete međuodnosa naših
vlastitih iluzija.
U stihovima 29-31 nalazimo praktičnu primenu ove teoreme.
29. Ne verujte ni u kakva objašnjenja, ma kakva ona bila. Dizraeli je rekao: "Nikad ne
pozivajte na večeru onoga koji uvek nalazi izgovore." Sva objašnjenja su namenjena da
sakriju laži, nepravde ili stid. Istina je blistavo jednostavna.
30. Nema "razloga" zbog čega bi neka zvezda trebala da nastavi da se kreće svojom
putanjom. Neka samo ide! Svaki put kada svesni um deluje, on zadire u polje
podsvesnog, koji je Hadit. To je glas čoveka, a ne Boga. Svaki čovek koji "sluša svoj
razum" prestaje da bude buntovnik. Novine su Pređašnji Majstori u Loži Mudrovanja
koja nosi broj 333. Novine uvek mogu da ti dokažu da je nešto nužno, da je patriotski, I
sve ostalo, da moraš trpeti nepodnošljivu nepravdu.
Kabalisti predstavljaju um kao kompleks od šest elemenata, dok je volja jednostavan,
direktan izraz, "reč" sopstva. Um mora davati informacije razumevanju, koje onda volji
pruža jednostavnu ideju. Ovakav redosled se održava I on uvek daje nesumnjivo
izvršenje. Ako se volja obrati umu, ona mora biti zbunjena nedovršenim I neusklađenim
idejama. Tada neartikulisani vapaj ovih krikova biva krunisan anarhijom, I akcija postaje
nemoguća.
31. Smešno je pitati psa zašto laje. Svako mora ostvariti svoju pravu prirodu, svako mora
činiti svoju volju. Dovoditi to u pitanje znači uništiti poverenje, I time stvoriti inhibiciju.
Ako žena zapita muškarca koji hoće da je poljubi zašto to želi da učini, I ako on pokuša
da to objasni, on postaje impotentan. Njegov pravi potez je da je navede da mu se
povinuje, što u svakom slučaju predstavlja ono što I ona sama želi.
Sila deluje: priroda delovanja zavisi od informacije koju volja primi; no, jednom kada se
odluka donese, umovanju nema mesta. Sila treba, uistinu, da bude apsolutno nesvesna.
Svaki atleta je svestan toga da njegova veština, snaga I izdržljivost zavise od sprečavanja
uma da se upliće u rad njegovih mišića.
Evo jednog jednostavnog eksperimenta. Držite neki teret u ispruženoj ruci. Ako budete
odlučno držali pažnju na nekim drugim stvarima, umesto na ruci, moći ćete podneti napor
tereta mnogo duže nego ako dopustite da mislite na to šta se zbiva sa vašim telom.

32.

STARI KOMENTAR

32.

NOVI KOMENTAR

Pomenuti "činilac neodređen I nepoznat" jeste podsvesna volja. "Napred, u uživanje!"

"Njihove reči" - uverljiva obmana novina I crkvi. Dosta o tome! Allons! Marchons!
U prethodnoj napomeni je naširoko objašnjeno da je "razlog laž" po svojoj prirodi. Ovde
bismo mogli dodati izvesne dokaze koje sugeriše "činilac". A (I ne A) zajedno
sačinjavaju univerzum. Pošto je A očito "beskonačan I nepoznat", njegov jednak I
nasuprotan A mora biti ništa manje takav. Dalje, iz svakog iskaza S jeste P, razum
zaključuje "S nije p"; na taj način očevidna I saznatljivost S je varljiva, pošto je on u
direktnom odnosu sa p.
Bez obzira na to šta n može biti, suma induktivnih brojeva se ne menja ako se on uvećava
ili umanjuje. Ima upravo toliko mnogo neparnih brojeva koliko I svih brojeva ukupno.
Naše znanje je ograničeno na iskaze koji predstavljaju odnose između određenih serija
naših sopstvenih čulnih utisaka; mi smo tako ubeđeni, usled naših ograničenja, da
"činilac beskonačan I nepoznat" mora biti skriven u području od kojeg mi vidimo tek
jedan sićušan deo površine. Što se tiče samog razuma, šta je izvesnije od toga da su
njegovi zakoni samo svesni izrazi ograničenja koja su nam nametnuta usled naše
animalne prirode; ili od toga da pripisati im univerzalnu vrednost, ili pak značenje,
predstavlja logičku besmislicu, buncanje naše megalomanije? Eksperiment ništa ne
dokazuje; svakako je jasno da smo primorani da usaglasimo sva naša posmatranja sa
fizičkom I mentalnom strukturom čiju istinitost pokušavamo da testiramo.
Zaista, možemo pretpostaviti neki "nerazumni" aksiom, I prevesti ukupno naše znanje u
njegove pojmove, ne bojeći se da ćemo se spotaći o neku od prepreka. Razum nije ništa
drugo do jedan kompleks pravila koje je razvila naša vrsta; on ne uzima u obzir ništa što
je van čulnih utisaka I reagovanja na različite delove našeg postojanja. Nemoguće je
pobeći iz začaranog kruga, jer mi možemo registrovati jedino ponašanje našeg vlastitog
instrumenta. Iz činjenice da on uopšte funkcioniše, zaključujemo da mora postojati neki
"činilac beskonačan I nepoznat" koji deluje unutar njega. Budući da je to zaista slučaj,
možemo biti sigurni da je naš aparat inherentno nesposoban da otkrije istinu o bilo čemu,
pa čak I delimično.
Daću jedan primer. Recimo da sam video neku kapljicu vode. Ne verujući svojim očima,
stavljam kap pod mikroskop. Još uvek u sumnji, fotografišem je I uveličavam slajd.
Upoređujem svoje rezultate sa rezultatima drugih. Proveravam ih tako što kultivišem
bacile I ubrizgavam ih prosjacima. Ali ovim nisam ništa naučio o "beskonačnom I
nepoznatom", I samo sam proizveo sve vrste različitih utisaka u zavisnosti od uslova pod
kojima je vršeno osmatranje!
Još više, svi instrumenti koje sam koristio bili su testirani I označeni kao "tačni", I to od
strane istih onih očiju, čija nepouzdanost me je I odvela istraživanju.
Moderna nauka je, najzad, izrasla iz čiste mladalačke samouverenosti XIX. veka. Sada se
priznaje da aksiomi, sami po sebi, zavise od definicija, I da je intuitivna sigurnost prosto
jedna greška homo sapiensa, kao što su uši kod magarca ili sluz puža golaća. To što mi
rasuđujemo kao što činimo samo potvrđuje da ne možemo rasuđivati drugačije. Mi ne
možemo pomicati gornju vilicu; odatle se ne može zaključiti da je ideja kretanja smešna.
Ograničenje upućuje radije na to da je moguće postojanje beskonačnog broja struktura
koje ne mogu ni da zamisle vilicu. Metarski sistem nije nužan način merenja. On je
obeležje neobučenog uma, koji uzima da su njegovi sopstveni metodi validni za sve
ljude, I svoje sopstvene zaključke prihvata za apsolutnu istinu. Naša dva oka vide
predmet sa dva različita aspekta, a svesti prezentuju treći, koji se ni s jednim od tih
aspekata ne slaže, I koji u suštini, striktno govoreći, nije osetljiv na moć viđenja nego na
dodir! Naša čula neke stvari registruju u mirovanju, a neke druge u kretanju; naš razum
ispravlja grešku, I to najpre negirajući da apsolutno kretanje ima uopšte bilo kakvog
značaja.
U vreme pisanja ove knjige, zvanična nauka je prezrivo odbijala da prizna "činilac
beskonačan I nepoznat", I čvrsto se držala, sa patetičnom verom, ideje da je razum
kriterijum istine. U jednoj jedinoj rečenici, Aivaz je anticipirao otkrića kojim su najveći
umovi danas inkarnirani učinili poslednjih deset godina vredne pomena.

33.

STARI KOMENTAR

33.
NOVI KOMENTAR

Ovo je jedini način postupanja sa razumom. Razum je kao žena; ako je slušaš, izgubljen
si; sa debljim prutom u ruci, imaš neku vrstu sportske šanse. Razum filosofa vodi u
kontradikciju, državnika u doktrinarne besmislice; on prisiljava ratnika da položi oružje,
a ljubavnika zaustavlja u njegovom hiru. Šta je toliko nerazumno kao što je čovek?
Jedino "zato" u ljubavničkoj litaniji jeste "zato što te volim". Nama ne trebaju nikakvi
mrtvi silogizmi, u našem simpozijumu duša.
Filosofskim rečnikom, "zato je apsurd". Ne postoji odgovor na pitanje "Zašto?" Najveći
mislioci bili su skeptici ili pak agnostici: Omnia exeunt in mysterium I Summa scientia
nihil scire su drevne uobičajene izreke. U mojim esejima Istina (u Konx Om Paxu),
Vojnik I Grbavac, Eleuzije I drugim, izložio sam detaljan dokaz kontradiktorne prirode
razuma. Srž čitavog dokaza može se u najkraćem izraziti izrekom da svaka moguća
tvrdnja mora biti jednako istinita kao I njena suprotnost; jer ako nije tako univerzum ne bi
bio više u ravnoteži. Ne može se prigovoriti da prihvatanje toga znači uništenje
konvencionalne logike, jer to je tačno ono za čega je namenjena. Mogu takođe ukratko
pomenuti jedan pravac analize.
Pitam se, "Šta je, npr., drvo?" U rečniku se ova jednostavna ideja definiše preko mnoštva
složenih ideja; očigledno da napredujemo sve dublje sa svakim daljim korakom. Isto to se
može primeniti I na svako "zašto" koje se može postaviti. Jedna faktička misterija
iščezava kao posledica bezbrojnih uzroka, svakog jednako misterioznog.
Zapitkivanje je tako oočito gore od gubljenja vremena, sve dok se traga za rešenjem.
Isto tako bitna stvar je to da bilo koji stav "S je P" samo stavlja P u konotaciju S, I prema
tome ne predstavlja stvarno iskaz o odnosu između dve stvari, već poboljšanje definicije
jedne od njih. "Neke mačke su crne" samo znači da naša ideja mačke podrazumeva
mogućnost da se mačke pojave kao crne, I ta crnoća je u saglasnosti sa svim onim
vrstama utisaka koje raspoznajemo kao obeležje mačaka. Svo zaključivanje se može
svesti na silogističku formu; otuda, jedini efekat tog procesa se sastoji u tome da se svaki
pojam učini složenijim. Rezonovanje ne uvećava naše znanje; sistem klasifikovanja ne
utiče na jačanje veze neke stvari sa drugim na direktan način, iako se njegovim
uređivanjem stiče bolje razumevanje svoje dužnosti. Na taj način koordinacija naših
utisaka će nam pomoći da ih kontrolišemo; ali pustiti da nas razum vodi isto je tako
opako kao I očekivati da nas tačno vođenje knjigovodstvenih knjiga osposobi da sebi
priuštimo preduzimljivost, s jedne strane, I stvarne transakcije, s druge.

34.

NOVI KOMENTAR

Mi nismo za kalkulisanja, diskutovanja ili kritike; sve ove stvari vode razdoru volje I
stagnaciji. One su okovi našem kretanju. One osakaćuju našeg Pegaza. Treba da
ustanemo, da se krećemo, da volimo; treba da budemo budni, pripravni:
Radosne su I strasne Naše kose nakićene,
O, hajde da zaposednemo Grad Jutra.
Tajna magike sastoji se u ovome: "raspali se u molitvi". To je pravi test za zvezdu, koja
juri, plamteći, nebesima. Ne može se pogrešiti u pogledu matore devojke usedelice koja
svemu prigovara. Ovaj univerzum je neobuzdani pir atoma, ljudi, I zvezda, gde je svako
od njih suština svetlosti I razdraganosti, uzjahujući večnost.
Imajte na umu da mi moramo "ustati" pre nego što se "probudimo"!
Težnja za Višim je san - ostvarenje želje koje ostaje opsena što nas mami, dalje od
traganja za stvarnošću - ako je ne sledimo delanjem. Jedino onda postajemo potpuno
svesni sebe, I ulazimo u ispravnu interakciju sa svetom u kome živimo.

35.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Ritual ne predstavlja melanholičnu formalnost; on je sakrament, ples, slavljenje

univerzuma. Univerzum je beskrajni zanos, razuzdan I nesputan, mahnita strast brzine.
Astronomi nam ovo predočuju govoreći o Velikoj Republici Zvezda; fizičari kazuju isto
o Maloj Republici Molekula. Zar neće I Srednja Republika Ljudi biti nalik njima? Učtivi
moralista negoduje; njegov ideal je samrtna ozbiljnost. Njegov horizont je omeđen
smrću; a njegov durbin je zamagljen idejom greha. Novi Eon proglašava Čoveka za
Besmrtnog Boga, večno aktivnog da čini Svoju Volju. Sve je razdraganost, sve je lepota;
to je Volja koju slavimo.
U ovom stihu vidimo kako probuđenje vodi ka uređenoj I svrsishodnoj akciji. Radost I
lepota su potvrda da su naše funkcije slobodne I dolične; ako ne uživamo, ako ne
nalazimo ništa čemu bi se divili u našem radu, tada to činimo loše.

36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.

STARI KOMENTAR

36.-43.

NOVI KOMENTAR

36. Svaki element - Vatra, Zemlja, Vazduh, Voda I Duh - poseduje svoju sopstvenu
prirodu, volju I magičku formulu. Svaki od njih, otuda, može imati svoj odgovarajući
ritual. Mnogi takvi rituali su, u grubom obliku, opisani u Zlatnoj Grani dr. J. G. Frejzera,
slava Trojstvu!
Osobito, ulazak sunca u kardinalne znake elemenata u doba ravnodnevnica I solsticija
pogodan je za održavanje proslava.
Razlika između "rituala" I "svetkovina" sastoji se u sledećem: pomoću rituala se stvara
određeni oblik energije, dok u svetkovinama dolazi do sveopšteg pražnjenja preobilne
snage. Pored toga, svetkovina treba da se održava periodično.
37. Trebalo bi da postoji posebna svetkovina na dan dvanaestog Avgusta svake godine,
budući da je tada bilo venčanje Zveri, koje je omogućilo otkrivenje Novog Zakona. (Ovo
ne predstavlja odbranu braka. Ekstremni slučajevi ne čine dobar zakon.)
38. Ovo je 8., 9. I 10. April, a svetkovina počinje tačno u podne.
39. Ova posebna svetkovina je upotrebljiva jedino za inicijate.
40. Vrhunski ritual je Priziv Horusa, koji je prouzrokovao dolazak Novog Eona. Datum je
20. Mart.
Ravnodnevnica Bogova je pojam koji je upotreblje da označi početak novog eona, odn.
nove magičke formule. Trebalo bi je slaviti u svakoj ravnodnevnici, na način koji je
poznat Neofitima A.A.
41. Svetkovine za vatru I vodu označavaju da treba proslaviti pubertet dečaka I devojčica.
Svetkovina za život je za rođendan, dok svetkovina za smrt za dan smrti. Krajnje je važno
da se sahrane učine radosnim, tako da bi se ljudi uvežbavali da zauzmu pravilan stav
prema smrti. Strah od smrti je jedno od velikih oružja tiranina, kao I njihov bič; on
izopačava čitav naš pogled na univerzum.
42. Za onog koji ostvaruje Hadita potreban je kratak komentar. Čudesno je ovo ushićenje
buđenja svakog jutra, ka istini besmrtne energije I oduševljenja.
43. Spavati znači, u određenom smislu, vratiti se u zagrljaj Nuite. Ali, javlja se potreba za
jednim posebnim činom obožavanja Naše Gospe, kao što Vam je dobro poznato.

44.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Ne bojte se "burnog življenja". Bolje je istrošiti se nego umreti u učmalosti. Vi ste

nepobedivi, I posedujete neiscrpnu energiju. Veliki ludi nalaze vremena za sve, ne
izvlače se, stvaraju ugled na pola tuceta raznoraznih načina, imaju dvadeset paralelnih
ljubavnih veza, I doživljavaju mladalačko pozno doba. Kukavice I bolešljivci nikad nigde
ne odlaze I oni obično umiru rano; a čak I da žive večno, kakva vajda od toga?
Telo je samo po sebi ograničenje isto kao I instrument. Kada smrt potpuno ovlada,
pojedinac se širi I ostvaruje se u svim pravcima; to je onda svestrani Samadi. To je
zasigurno "večni zanos" u smislu koji je već objašnjen. Ali, u svetu vremena Karma
obavlja ponovnu koncentraciju elemenata, I javlja se nova inkarnacija.

45.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR
Prenemagala, licemeri, Hrišćani, oni umiru u pravom smislu reči; jer, uprkos činjenici da
su I oni "zvezde", za njih nema dovoljno tela (takoreći) koje bi prenelo njihovu
individualnost. Ne postoji osnova za magičku memoriju u slučaju kada inkarnacija nekog
bića ne sadrži ništa vredno pomena. Broj svoje godine prema svojim ranama - forsitan
haec olim meminisse juvabit. U pogledu ovog pitanja smrti navešću odlomke iz Liber
Alefa:

De Morte
Postavio si mi pitanje u vezi sa Smrću, I ovo je moje mišljenje za koje neću reći da je
istinito. Najpre: u Hramu zvanom Čovek prebiva Bog, njegova Duša, ili Zvezda,
individualna I večna, no takođe nerazlučivo sjedinjena s Telom Naše Gospe Nuit. Ova
Duša dalje, kao Učesnica Veličanstvene Mise Kosmosa, navlači na sebe Odeždu svoje
Službe, tj. naseljava Stanište Iluzije, Telo I Um. Ovo Stanište podleže Zakonu Promene,
jer ono je složeno I difuzno, I reaguje na svaki Podsticaj ili Utisak. Ako se Um snažno
pričvrsti za Telo, Smrt nema Snage da ga u celosti razgradi. Raspadajuća Ljuska Mrtvog
Čoveka, odn. njegov Um, držeći na okupu još izvesno vreme svoje Svetlosno Telo,
putuje Zemljom, tragajući (u svojoj Grešci, koja se plaši Promene) za novim Staništem u
nekom drugom Telu. Ove Ljuske su potpuno napustile Zvezdu koja ih je osvetljavala, I to
su Vampiri, koji opsedaju one koji su preduzeli avanturu astralnog putovanja bez
Magijske Zaštite, ili ih prizivajući kao što čine spiritisti. Jer, Smrt oslobađa Čoveka samo
grubog Tela u početku, I on postaje potpun na Astralnom planu, kao što je bio I u Životu.
Ova Potpunost, međutim, biva napadnuta I

De Adeptis R. C. Eschatologia
U svetlu svega što je dosad rečeno, pogledajmo sada šta se događa sa Adeptom, onim
koji je ustrajno I odlučno težio da ka svojoj Zvezdi, usklađujući svoj Um sa Muzikom
njene Volje. Ako je njegov Um iznutra savršeno sintetizovan I sjedinjen sa Zvezdom, u
njemu je ta Smeša tako snažna da ona prilično lako raskida veze ne samo sa Grubim
Telom, već I sa Suptilnim. Suptilno Telo ga veže za Astralni svet, kao što ga Grubo Telo
vezuje za Materijalni svet; tako on voljno postiže Sakrament Druge Smrti, I napušta
Svetlosno Telo. Međutim, Um, prianjajući čvrsto uz svoju Zvezdu, piomoću Zakonitosti
svoje Harmonije, I Moći svoje Ljubavi, odoleva Silama Razdora za dugo vreme, u
zavisnosti od svoje Snage.
Ako je to Zvezda onih koji su obavezani Velikim Zavetom, inkarnirajući se bez Prekida
zbog toga što žude za Uživanjem u kosmičkom Sakramentu, ona traži novog Prenosioca,
ulazi u Fetus Deteta, I oživljava ga. Ako se u isto vreme Um koji pripada njenom
Ranijem Staništu još uvek drži uz nju, tada postoji kontinuitet karaktera I može postojati
sećanje koje povezuje ova dva Prenosioca. Ovako izgleda ukratko izložen I bez dalje
razrade Put Asara u Amentiju, I to je moje mišljenje za koje neću reći da je istinito.

De Nuptiis Summis
O, sine moj, sada ovoj doktrini dodaj onu koju si naučio iz Knjige Zakona, tj. da je Smrt
Rastapanje u Poljupcu Naše Gospe Nuit. To je istinski sklad, kao sklad Basa I Soprana;
tu leži Impuls koji nas usmerava ka Magici, I to je Bol Svesnog Uma. Pošto smo imali
dovoljno mudrosti da Uzrok ovog Bola nađemo u Osećaju Odvojenosti, a prestanak tog
Bola u Ljubavnom Sjedinjenju, Vrhunac Našeg Svetog Umeća je da vascelo Biće svoje
Zvezde predamo našoj Gospi kroz venčanje Telesne Smrti. Tada nam predstoji zadatak
da od celog tog našeg mehanizma načinimo istinski Aparat za našu Silu, tako da nema
Oticanja, Trenja, ili bilo kojeg drugog Gubitka ili Smetnje kod njegovog Rada. Ti dobro
znaš kako Konj ili Mašina, pokretani Ljudskim Stopalima, postaju takoreći Produžetak
njihovog Jahača, pomoću njegove Umešnosti I Upotrebe. Isto tako neka I tvoja Zvezda
ima Koristi od njenog Prenosioca, asimilirajući, I održavajući ga, I neka ga izleči od
Odvojenosti, I to još za Života, a naročito u času Smrti. Pored toga, treba da povećavaš
Masu svog Prenosioca istinskim Uravnoteženim Razvojem, da bi tako postao pristojan I
naočit Mladoženja, Moćan Muškarac, I Ratnik koji zavređuje Postelju ovakvog
božanstvenog Rastapanja.

46.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Ovaj stih iznosi ono što se u psihologiji smatra čistom činjenicom, neminovnu
povezanost straha, žalosti I greške. Hteti I Smeti predstavljaju moći Sfinge koje su u
tesnoj vezi, I obe se temelje na znanju. Ako neko ima pravilno razumevanje univerzuma,
ako za sebe zna da je slobodan, besmrtan, neograničen, beskrajne snage I unutrašnjeg
žara, tada će on moći hteti I usuditi se. Strah, žalost I greška su samo iluzija.

47.

STARI KOMENTAR

NOVI OMENTAR

Hadit se nalazi svuda; strah, žalost I greška predstavljaju samo "utvare". To je razlog
zbog čega je sažaljenje apsurdno.
Moglo bi se prigovoriti da "utvare", ipak, postoje; "ružičaste miševe" koje vidi pijanac ne
treba isterivati metodama Hrišćanske Nauke. Istinu govoreći - one su, u stvari,
neizostavne funkcije naše predstave o univerzumu u njegovoj dualističkoj "iluzionističkoj
predstavi". Ipak, one ne učestvuju u oblikovanju bilo kog dela Hadita, jer on je van svih
uslovljenosti. Te utvare su, u izvesnom smislu, nestvarnije od njihovih logičkih
kontradikcija, budući da su očito nekompatibilne sa onim što je nepromenljivo I bezlično.
One potiču od koncepcija koje podrazumevaju promenu I lični izraz. U užem smislu reči,
radost je ne manje apsurdna od tuge, što se tiče Hadita; no, sa stanovišta pojedinca, to se
ne može reći. Strah od smrti se može ukloniti saznanjem da takva stvar uopšte ne postoji
u realnom životu; s druge strane, na nečiju radost u življenju ne može se uticati.

48.

STARI KOMENTAR
NOVI KOMENTAR

Već je nekoliko puta u ovoj knjizi pokazano da je "pad" uistinu nemoguć. "Sve je isto
kao što je bilo." Saosećanje sa iluzijom nije samo apsurdno, već teži da održi tu krivu
predstavu. Pogrešno je razmaziti dete, ili povlađivati malade imaginaire. Umesto toga,
moramo rasterati prikaze tako što ćemo upaliti vatru, a ta vatra je: Čini što ti je volja!

49.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Iluziju treba pobediti, proterati. Robovi koji ginu bolje da su mrtvi. Oni bi bili ponovo
rođeni u svetu u kome je sloboda dašak vetra. Stoga, dakle, iz sve ljubaznosti kažem,
Hrišćane lavovima!
"Beba u jajetu" ja Harpokrat; to je njegov pravi lik.
Nisam baš preterano zadovoljan starim komentarom na ovaj stih. Čini mi se verovatnijim
da bi "amen" trebalo da bude početak sasvim novog pasusa. "Amen" je očevidno sinteza
četiri elementa, dok je nevidljivi peti element Duh. Harpokrat je, pak, Beba u Jajetu,
Devica u Zodijaku, u stvari, a među planetama je Merkur. Merkur ima krilca na šlemu I
stopalima, I krilati štap, dvaput zmijoliko uvrežen, I On je Taj koji Ide. Njegovo slovo je
čija numeracija je 2, dok je za 91, ,što sabrano sa 2 daje 93. Amoun je svakako Jupiter
u njegovopj najuzvišenijoj formi. Da bi se ova primedba u potpunosti shvatila, moraju se
proučiti Pariski Radovi; takođe, neophodno je biti iniciran u O.T.O.

50.

STARI KOMENTAR

Vidi stih i,60.

NOVI KOMENTAR

Ovde se upućuje na vizuelni prikaz "zvezde i zmije".

51.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Prisutan je određeni nagoveštaj u ovom "purpuru", koji je u vezi sa "očnim vidom", i koji
treba da otkrije izvesnu identičnost Hadita sa patuljastom dušom onima koji imaju očni
vid!
52.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Muhamed je udario u sam koren nezdravog sujeverja koje čini tabu sledećim rečima:
"Žene su vaša njiva; uđite u njih po svojoj volji." Međutim, on je udario samo sa pola
snage. Ja kažem: Pohrlite k njima i po svojoj i po njihovoj volji. Dve trećine sadašnje
bede potiče od seksualnog nezadovoljstva žena. Nezadovoljna žena samoj sebi
predstavlja prokletstvo, ali i svima onima koji je okružuju. Žene moraju naučiti da
slobodno uživaju, bez straha ili stida, a muškarci i žene zajedno moraju da se obuče u
tehnici seksa. Seksualno potiskivanje vodi neurozi, i predstavlja uzrok socijalnih nemira.
Nepoznavanje seksualne tehnike dovodi do nezadovoljstva, čak i ako je strast slobodna i
neobuzdana. Seks nije sve u životu, kao i hrana; ali, sve dok ljudi nalaze zadovoljenje u
ovim prirodnim žudnjama, beskorisno je očekivati od njih da misle o drugim stvarima.
Ova istina je od vitalne važnosti za političara, sada kada žene imaju izvesnu direktnu
političku moć; one će sigurno srušiti republiku ako ne dobiju puno seksualno
zadovoljenje. Osim toga, žene brojčano nadmašuju muškarce; jedan muškarac ne može
zadovoljiti ženu ako je nevešt i lenj. Novi Eon će imati instituciju srećnih žena. Žena
ograničena tabuom se gnuša života, njenim prijateljima je mrska, a i u sebi je nesrećna.
Student bi u Liber Alefu i Liber 418 trebao da prouči vezu između "čednosti" i stanovišta
"Crne Braće".

53.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Jeste, bio sam prestravljen kada su Bogovi svih Stvari kakvi su trebali da budu rekli da će
Biti. Rođen sam za vladavine nemačke kraljice, i stoga nisam verovao u revoluciju koju
sam želeo. i gle! to sada zavisi od nas, sada, pred svanuće petnaeste godine Novog Eona.
Jeste, ja sam se uzdigao, u ovoj četrnaestoj godini Eona, 1918. g., za vreme boravka
Sunca u Škorpiji.

54.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Drugi deo ovog teksta predstavlja odgovor na neizgovoreno pitanje u odnosu na neobičan
stil pisanja.
Prvi deo je dovoljno jasan. Ima mnogo ljudi plitkog uma koji ne veruju u magiku.
Nesumnjivo, to je posledica rđavog izlaganja te materije od strane bivših majstora. Ja
sam magiku izjednačio sa umećem življenja. Transcendentalna nadgradnja neće
preopteretiti one koji su položili pravi temelj.
Postoji složeno šifrovano značenje u ovom stihu; reči "ludost", "ništa", "to", i "moji"
ukazuju na put istraživanja.

55.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Atribucija u Liber Trigrammatonu je teoretski dobra; ali nikakva iole vredna Kabala otud
nije proizašla. Osećam potrebu da dublje istražim pitanje sanskritskih korena, kao i
enohijanske zapise, da bih ovom predmetu mogao dati uglađeniji oblik.

56.

STARI KOMENTAR

Bog sebe ponovo identifikuje sa suštinskom ekstazom. On ne želi odnos, već identitet.

NOVI KOMENTAR

Ove pasuse je svakako veoma teško shvatiti. Čini mi se da su oni mogli biti dati za slučaj
neke neodređene mogućnosti, koja se još nije pojavila. Na primer, stih bi mogao biti
primenljiv ako se ustanovi neka lažna sekta prevaranata.
Doktrina glasi da je Hadit nukleolus (da preuzmemo termin iz biologije) bilo kojeg
zvezdanog organizma. Izrugivati se Haditu, otuda očigledno predstavlja velikim delom
ono što je u "Novom Zavetu", u pogledu neoprostivog greha izraženo misterioznom
frazom: "huljenje na Svetog Duha". Zvezda koja je napuštena od Hadita bi time dospela u
stanje stvarne smrti; to je ono stanje koje je karakteristično za "Crnu Braću", koja su kao
takva opisana u drugim delovima ovih komentara, kao i drugde u Svetim Knjigama A.A.
Mogao bih ovde citirati odlomke iz Liber Alefa, De Inferno servorum i De Fratribus
Nigris:

O, sine moj, sada kad si spoznao da je Nebo unutar tebe, u skladu sa tvojom Voljom,
nauči i ovo u vezi sa Paklom Robova koji služe ropskim bogovima: To je istinsko
Mučilište. Oni ograničavaju sebe, i budući da je njihova Volja podeljena, zaista su Sluge
Greha, i stoga pate što nisu sjedinjeni Ljubavlju sa celim Univerzumom, i zato ne opažaju
Lepotu, već Ružnoću i Deformisanost; isto tako, pošto nisu sjedinjeni u Razumevanju
Univerzuma, zamišljaju isključivo Tamu i Haos, videći u njemu Zlo. Tako oni konačno
dolaze, kao i Manihejci, da bi našli, na sopstveni užas, Podelu čak i u Jednom, i to ne
takvu Podelu koju poznajemo kao Umeće Ljubavi, već Podelu Mržnje. A ovo,
umnožavajući se, nadovezujući Sukob na Sukob, završava u totalnoj Zbrci, u Nemoći i
Pakosti Horonzona, i u Gnusobama Bezdana. Eto u takve Gospodare spadaju Crna Braća,
koji svojim Čarobnjaštvom nastoje da se potvrde u Podeli. Ipak ni u tome nema pravog
zla, jer Ljubav pobeđuje Sve, a njihovo Truljenje i Raspadanje je takođe znak Pobede
BABALON.

O, sine moj, znaj ovo u vezi sa Crnom Braćom, onima koji likuju: Ja jesam. To je Laž i
Obmana, jer Zakon nema izuzetaka. Ova Braća nisu odvojena od ostalih, kao što oni
uzalud misle u svojoj Zabludi; oni su samo posebna Kombinacija Prirode u beskonačnom
nizu Njenih Varijacija. Raduj se zato i kad Misliš o njima, jer oni su neophodni
Savršenstvu, i predstavljaju Ukras Lepote, poput Mladeža na Ženskom Obrazu. Treba li
onda da ti kažem, da, bude li i tvoja sopstvena priroda, čak i tvoja, takva da stvori tako
zlokoban kompleks, ne bi trebalo da se boriš s njim, da ga Ljubavlju svojom uništiš, ili da
nastaviš svojim Putem? Neću žuriti da ti to negiram, ili potvrdim. Štaviše, treba li da
otkrijem bilo kakav Nagoveštaj onoga što predviđam? Jer u mojoj vlastitoj Prirodi je da
mislim da je u ovoj stvari zbir Mudrosti Tišina. Ipak ti ovo kažem, i to Odlučno: ne
gledaj na ovaj Užas ni sa Strahom ni sa Mržnjom, nego prihvati to kao što prihvataš sve
ostalo, kao Fenomen Promene, tj. Ljubavi. U brzoj Struji možeš spaziti neku Grančicu
kako se za momenat čvrsto drži, samom Igrom Vode, i neka ti ova Analogija posluži da
shvatiš Prirodu ove Misterije na Putu Savršenstva.

57.

STARI KOMENTAR

Ovo je citat iz apokalipse. Ovaj Bog nije Spasitelj: On je Ono što jeste. Ne možeš Ga
obožavati ili tražiti - On je On. Ako si ti možda On, u redu.

NOVI KOMENTAR

Ovaj stih, kao i prvi deo sledećeg stiha, pokazuju neoprikosnovenost Hadita, tj. naše
Kvintesencije. Svaka Zvezda ima svoju vlastitu prirodu, koja je za nju ona "istinska". Mi
ne treba da budemo misionari, koji imaju idealne standarde odevanja i vladanja, i slične
teške ideje. Mi treba da činimo ono što je naša volja, i da pustimo druge da čine ono što
je njihova volja. Mi smo beskonačno tolerantni, izuzev ako primetimo netoleranciju.
Međutim, bezuspešno je pokušavati sprečiti Hrišćane da se mešaju u tuđe poslove, i
postoji samo jedan lek za to: Hrišćane lavovima.
Nemoguće je preinačiti osnovnu prirodu bilo kog bića, koliko god nam se čini da smo
uspeli u preobražavanju njegovih spoljnih karakteristika, kako nam se pokazuju u svakoj
njihovoj različitoj kombinaciji. Shodno tome, slatkoća, belina, i kristalna struktura šećera
zavise delom od učešća ugljenika; isto tako i oštrina, zelenilo i smolasti sastav kod hašiša.
Ali ugljenik je nesumnjivo ugljenik. Čak i ako vršimo transmutaciju elemenata, kao na
primer radijuma u olovo, mi napredujemo samo korak dalje; još uvek postoji jedno
nepromenljivo jezgro - ili srž energije - koje je neminovno samosvojno, i koje predstavlja
osnovu raznolikosti njegovih manifestacija.
Ova teorija izdržava dobro čak i ako bi došli do demonstracije materijalnog monizma.
Moglo bi uveliko biti - verovao sam u to sve još od svoje četrnaeste godine - da su
elementi svi izomeri, koji se razlikuju po svojoj geometrijskoj strukturi, električnom
naboju, ili po nečem drugom, na potpuno isti način kao i ozon od kiseonika, crvena od
žute boje, i parafin od benzola sa identičnom empirijskom formulom. U stvari, svaka
"zvezda" je nužno potekla iz uniformne neprekidnosti Nuite, ali i podložna je njenom
ponovnom vraćanju u Njeno Telo, putem odgovarajućih analitičkih metoda, kao što
svedoči iskustvo misticizma. Ali svaki kompleks je, pri svemu tome, po sebi jedinstven;
plan njegove konstrukcije je deo njegovog postojanja, tako da taj naročiti plan čini bit
njegove osobenosti. Nemoguće je razbiti šiling na dva novčića od po 6 penija, uprkos
tome što su i vrednost i materijal identični; jer deo suštine tog šilinga jeste u nameri da
bude jedan novčić.
Gornje razmatranje mora biti temeljito asimilirano od strane svakog uma koji želi da
stekne čvrsto intelektualno razumevanje istine, koja leži iza paradoksa postojanja.

58.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Ponovo upoznajemo stalnost prirode zvezde. Ne treba da sudimo prema prolaznim

okolnostima,. nego naprotiv, treba da prodremo u istinsku prirodu.
Neki ekonomisti su, prirodno, prigovorili da naš Zakon, objavljujući da je svaki muškarac
i svaka žena zvezda, raščlanjuje društvo na sastavne elemente, i tako hijerarhiju ili čak
demokratiju čini nemogućom. To stanovište je površno. Svaka zvezda ima funkciju u
svojoj galaksiji, saobrazno svojoj vlastitoj prirodi.
S druge strane, mnogo je štete poteklo iz našeg neznanja, insistiranjem da je svaki
građanin podesan za vršenje svih i svake društvene dužnosti pojedinačno. Ali, isto tako,
naš Zakon uči da se neka zvezda često skriva od svoje sopstvene prirode. Otuda, ogroman
deo čovečanstva je opsednut podlim strahom od slobode; glavne zamerke koje su dosada
istaknute protiv mog Zakona došle su od ljudi koji ne mogu podneti da zamisle sve užase
koji bi proizašli ako bi oni bili slobodni da čine svoje vlastite volje. Osećaj greha, stida,
nedostatka samopouzdanja, to je ono što navodi svet da se priklanja Hrišćanstvu -
ropstvu. Ljudi će verovati u medicinu sve dotle dok postoji njihova mrzovolja;
metafizički koren ove ideje je u seksualnoj izopačenosti mazohističkog tipa. Stoga
"Zakon je za sve"; no, takvi degenerici će odbaciti zakon, i služiće nama koji smo
slobodni odanošću koja je utoliko sličnija psećoj ukoliko jednostavnost naše slobode
ukazuje na njihovu niskost.
Čak i takve plitkoumne račundžije kao što su ser Valter Bezant i g-din Džejms Rajs imali
su nagoveštaj ovih ideja. Citiraću ovde Ready-Money Mortiboy, XXIII. poglavlje:

Dugobradi muškarac stajao je, uzvisujući se nad decom, i, mašući im svojom desnom
rukom ispraćao ih je na put u beli svet - kuda? Nije bilo važno kuda. Negde daleko.
Negde u dobra mesta sveta; nije samo njegovo dečačko srce bilo ustreptalo: i neustrašiva
stara engleska krv se uzburkavala u njima dok je govorio, svojim dubokim, sirovim
tonom, o dostojanstvu prostog čoveka u tim dalekim zemljama: taj svečani govor je bio
namenjen da donese svoje plodove u kasnijim danima, kada momčići, koji još uvek
govore slabim tonom glasa, odrastu i postanu ljudi.
"Opasno, Dik", reče farmer Džon. "Šta bih radio bez mojih radnika?"
"Ne boj se", reče Dik. "Nema ni deset procenata onih koji imaju petlju da krenu. Pusti da
im pomognemo, a ti zadrži ostale."

Mogao je još dodati da bi poslodavac radije napustio poso bez tog postotka kvasca
potrebnog za fermentaciju njegovog ekstrakta bezazlenih ljudi - biljaka.
Niko nije svesniji od mene da se problem radne snage mora rešiti praktičnim, a ne
idealističkim naknadama, ali u ovom slučaju idealističke naknade nam se pokazuju kao
krajnje praktične. Greška je u pokušavanju da se proizvede standardni proizvod koji
snabdeva tržište rada; to je greška kako sa stanovišta kapitala, tako i sa stanovišta rada.
Ljudi ne treba da počnu da uče da čitaju i pišu pre nego što ispolje svoje sposobnosti ili
naklonosti. Obavezno školovanje nije nikom pomoglo. Ono je nametnulo neopravdanu
prinudu ljudima, umesto da ih unapredi, što mu je bio cilj; shvatanje običnih naklapanja o
mentalnim dostignućima kao tekovine od sveopšte koristi predstavljalo je magareću
uobrazilju intelektualaca. To je samo oblik sektaške zatucanosti. Treba uočiti činjenicu da
ogromna većina ljudskih bića u životu nema drugih ambicija osim lagodnog leškarenja i
životinjske sreće. Dopustimo da ovi ljudi ostvare svoju sudbinu i ne mešajmo im se u to.
Dajmo sve šanse ambicioznima i tako stvorimo klasu moralno i intelektualno superiornih
muškaraca i žena. Ne treba imati nimalo obzira prema korišćenju prirodnih kvaliteta
mase čovečanstva. Mi ne insistiramo da učimo ovce lovu na lisice, niti da držimo
predavanje o istoriji; mi vodimo brigu o njihovom fizičkom zdravlju, da bi uživali u
njihovoj vuni i mesu. Na taj način ćemo imati zadovoljnu klasu robova koji prihvataju
uslove života onakve kakvi jesu, i koji uživaju u životu mirnom mudrošću stoke. Naša je
dužnost da se pobrinemo da ta klasa ljudi ne bude lišena bilo čega.
Patrijarhalni sistem je za sve klase bolji od bilo kog drugog; zamerke što mu se upućuju
potiču od njegove rđave primene. Loši gospodari su sintetički stvoreni kao plod potpuno
iste nesmotrenosti, koja je bila odgovorna i za stvaranje loših sluga. Od suštinske je
važnosti poučavati gospodare da svako mora otkriti svoju vlastitu volju i vršiti je. U
prirodi nema nikakvog razloga za postojanje koljačke konkurencije. Sve ovo je bilo
razjašnjeno u prethodnim napomenama; ovde je jedino nužno da se to stanovište naglasi.
Mora se potpuno nedvosmisleno shvatiti da svaki čovek mora naći svoju ličnu sreću na
čisto individualan način. Naše nevolje potiču od prtetpostavke da svi žele istu stvar, i
otuda ponuda tih stvari postaje prinudno ograničena; čak i ona korisna dobra čija je zaliha
neiscrpna pokupovana su. Recimo, svež vazduh i prekrasan prizor. U svetu u kome bi
svako činio svoju vlastitu volju nikome ne bi falile ove stvari. U našem današnjem
društvu, one su postale luksuz imućnih i dokoličara, a uz to, one su još dostupne svakome
ko ima dovoljno svesti da se oslobodi navodnih prednosti urbanog života. Mi smo
smišljeno obučili ljude da žude za stvarima koje oni uistinu ne žele.
Bilo bi lakše da se ova tema razradi nešto šire, ali ipak mislim da bi bilo najbolje ostaviti
je da je svaki čitalac razvije u svetlu sopstvenog razumevanja; voleo bih, pak, da posebno
izazovem najveću pažnju kapitalista i sindikalnih vođa da prouče principe koji su ovde
izloženi.
Zaključiću sve ovo citiranjem četiri odlomka iz Liber Alefa koji se odnose na izneti
predmet:

De Lege Motus
Sine moj, razmotri onu reč u Pozivu ili Ključu Trideset Etira: Pogledaj u lice svom Bogu,
Početku Utehe, čije su oči Svetlost Nebeska, koja ti daje vladavinu nad Zemljom i
Njenom Neizrecivom Šarolikošću! i opet: neka ne bude nijednog Stvorenja na zemlji ili u
zemlji koje će biti isto. Neka se svi njeni Delovi razlikuju po svojim svojstvima i neka ne
bude nijednog Stvorenja koje će biti isto kao i neko drugo. Evo javlja se i glas istinske
nauke koja glasno viče: Varijacija je Ključ Evolucije. Pojavljuje se i Umetnost koja vidi
lepotu u skladu Različitih. Sine moj, znaj da su prokleti svi Zakoni, svi Sistemi, svi
Običaji, Ideali i Standardi koji nastoje da proizvedu Jednolikost, jer su u direktnoj
Suprotnosti sa Voljom Prirode da se menja i razvija putem varijacije. Svom Moći svoje
Muškosti bori se protiv tih Sila, zato što se one protive Promeni koja je sam Život. Otud
su te sile sile Smrti.

De Legibus Contra Motum

Nemoj reći u svojoj brzopletosti, da ovakve stagnacije predstavljaju Jedinstvo, baš kao
što je i poslednja Pobeda tvoje Volje Jedinstvo. Tvoja Volja se kreće u vidu slobodnog
funkcionisanja, u skladu sa svojom posebnom Prirodom, sa ciljem Dovršenja Rastvaranja
svih Složenosti, dok su Ideali i Standardi Pokušaji da te zaustave na tom Putu. Iako za
tebe na tvom Putu može postojati neki Ideal, za tvog Suseda to možda ne važi. Na primer,
postavimo sve ljude na konjska leđa. Tako, na konju, zaista ćeš uspeti da pretekneš
vojnika - pešaka; ali šta ćeš uraditi sa čovekom brzim kao ptica? Moraš imati jednostavne
zakone i običaje da bi izrazio opštu Volju, i tako sprečio Tiraniju ili Nasilje manjine.
Nemoj umnožavati ove zakone! Sada ću ti, stoga, objaviti Ograničenja Građanskog
Zakona u odnosu na Zakon Teleme, koji je čvrst kao Stena.
De Necessitate Communi
Najpre shvati da oni koji remete Mir Čovečanstva čine to zbog Nepoznavanja svojih
vlastitih Istinskih Volja. Otuda, kako ova moja Mudrost bude jačala među Ljudima, tako
će i lažna Volja usmerena ka Zločinu postajati sve ređa. Ostvarivanjem Naše Slobode sve
manje i manje Ljudi će se rađati sa onom bolešću duha koja uzgaja ove lažne Volje. No,
čekajući da se ovo savršenstvo realizuje, svakom Čoveku moraš Zakonom osigurati
Mogućnosti da zadovolje svoje telesne i duševne Potrebe, ostavljajući mu slobodu da
razvija bilo kakvu Nadgradnju u skladu sa njegovom Voljom, i štiteći ga od bilo koje
Volje koja nastoji da ga liši ovih ključnih Prava. Zato treba da postoji Standard
Zadovoljenja. On mora da se razlikuje u pojedinostima s obzirom na rasu, klimu i druge
takve uslove. Ovaj standard treba da se zasniva na dubokom Razumevanju Činjenica -
bioloških, fizioloških i sličnih.

De Fundamentis Civitatis
Sine moj, nemoj mi reći da sam u ovoj Raspravi ograničio Slobodu pojedinca. U državi
koja mi je cilj svaki Čovek ostvaruje svoju istinsku Volju, revnosno prihvatajući Red, što
je neophodno za Blagostanje svih, pa tako i njega samog. Postaraj se valjano da postaviš
visoko Standard Zadovoljavanja Potreba, tako da svakom ostane dovoljno Slobodnog
vremena i Energije. Na taj način bi, nakon što ostvari svoju Volju za samoodržanjem
izvršavanjem funkcija u državi, svaki pojedinac mogao posvetiti Ostatak svojih Snaga
Zadovoljavanju drugih aspekata svoje Volje. Pošto su ljudi često puta neuki i ne shvataju
gde leži Zadovoljstvo, treba ih upućivati u Umeće Življenja: kako da pripremaju zdravu i
ukusnu Hranu, prema vlastitom Ukusu, kako da kreiraju maštovitu Odeću, sa svim
pojedinačnim varijacijama, kao i da primenjuju mnogostruke Ljubavne Veštine. Tek
pošto im obezbediš ove stvari, možeš ih kasnije voditi u Nebo Poezije i Bajke, Muzike,
Slikarstva i Vajarstva, ali i u Mudrost samog Uma, sa njegovom neutaživom Žudnjom za
Spoznajom. Tada ih pusti da se vinu u visine!

59.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Moramo ukloniti senke blistavom svetlošću Sunca. Prave stvari, pod uticajem Njegovog
Bleštavila, bivaju bačene samo u još sjajniju lepotu. Stoga se ne trebamo nimalo bojati da
Hrišćane bacimo pred lavove. Ako se dogodi da među njima bude uistinu pravih ljudi,
koji usled pogrešnog obrazovanja ne znaju za bolje, oni će se reinkarnirati ispravno i neće
biti greške.
Ovaj pasus se možda može protumačiti u neznatno drugačijem duhu od onoga koji je
pretpostavljen u gornjem odeljku. Treba zaista voleti sve - zar Zakon ne kaže: "Ljubav
pod voljom?" Pod tim se podrazumeva da treba stvarati pogodne odnose sa svima, jer
ljubav podrazumeva jedinstvo; pogodno stanje jedinstva je određeno voljom. Razmislite
o pravilnom stavu, da bi ga onda mogli primeniti na primeru kolere. Treba osećati ljubav
prema njoj, drugim rečima, treba je iskreno proučavati; drugačije nije moguće biti siguran
u odgovarajući pravi odnos prema njoj, što znači, ne dopustiti da utiče na nečiju volju za
životom. (Skoro sve što je istina o koleri može se reći da istovremeno predstavlja i istinu
o Hrišćanima.)

60.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Hrišćane lavovima!
Sunce u Vagi, 1921. godine: podsećam se zapažanja Semjuela Batlera, da apoteoza
ljubavi znači progutati voljenog. Zaista niko ne može reći da je savršeno ostvario ljubav
ili mržnju, dok god nije apsorbovao predmet te svoje strasti. S tim u vezi, značajna je reč
"pakao". Ne smemo nipošto biti toliko nepažljivi da sebi dopustimo pomisao da je, isto
tako, "oblik slova" (koliko malo je to samo puka fraza!) u ovoj Knjizi slučajan. Izraz "u
pakao s njima" nije samo eksplozija verbalnog oduševljenja. Reč "pakao", baš ta i nijedna
druga, služi svrsi besednika. Ova tvrdnja nam se, u svakom slučaju, može prirodno
nametnuti kao rezultat razmišljanja da naš Zakon ne dopušta zapenjenost ispraznog
gneva, kao što je slučaj sa svešteničkim podvalama Mojsija, Rišija i Bude, poput
cviljenja, jadikovanja i škrgutanja galilejske ribarice. Naš Zakon ne poznaje kaznu čiji
uzrok nije bio u neznanju i nespretnosti samog počinioca. Odatle se može zaključiti da
reč "pakao" ne sme biti objašnjena niti na način agresivnog prostakluka, niti pak na način
teološkog ucenjivanja.
Navešću citat iz Liber Alefa, iz koga će biti uočljiva karakteristična primenljivost
pomenutog izraza na problem ovog teksta.

De Nuptiis Mysticis
O Sine moj, kako je predivna Mudrost ovog Zakona Ljubavi! Kako su ogromni Okeani
nezabeleženog Užitka koji počivaju pred Kobilicom tvog Broda! Ipak, znaj da se svaki
Otpor u biti naziva Tugom, dok Radost leži u Uništenju Dvojnosti. Zato moraš uvek
tražiti one Stvari koje su otrovne za tebe, i to u najvećoj Meri, i učiniti ih svojim
sastavnim delom, uz pomoć Ljubavi. Ono što ti je odbojno, ono što ti je odvratno, moraš
asimilirati na ovom Putu Celovitosti. Nemoj se odmarati radujući se zbog Uništenja
svakog pojedinog Kompleksa u svojoj Prirodi, već pohrli ka onom krajnjem Venčanju sa
Univerzumom, koje će te potpuno razoriti, ostavljajući samo ono Ništavilo koje je
postojalo i pre početka.
Stoga Život kao Nedelanje nije za tebe; Povlačenje od Aktivnosti nije Put Taoa. On se,
naprotiv, sastoji u Jačanju i uopštavanju svake Jedinice tvoje Energije na svakom Nivou
postojanja.

De Inferno Palatio Sapientiae

Sada dakle ti uviđaš da ovaj Pakao, ili Skriveno Mesto u tebi, ne predstavlja više ni
Opasnost ni Prepreku za Ljude Slobodnog duha, nego Riznicu Nagomilane Mudrosti
vekova, i Znanje Istinskog Puta. Otuda mi imamo Prava i Mudrosti da otkrijemo ovu
Tajnu u nameri da s njom uskladimo svoj svesni Um. Dok se ne prosvetli, taj Um je
izgrađen isključivo od Utisaka i Rasuđivanja, tako da je njegova Volja usmerena samo
zbirom plitkih Reakcija najograničenijeg iskustva. Ali tvoja Istinska Volja jeste vekovna
Mudrost tvojih Rađanja, i ona je Izraz onoga što ti je omogućilo da se prilagodiš svojoj
Sredini. Tvoj svesni Um je stoga često puta glupav. Kao kada obožavaš neki Ideal, i kada
ga želiš postići, ali te tvoja Istinska Volja sprečava, pa se javlja Sukob, u kome svesni
Um biva ponižen. O ovome može posvedočiti čest Slučaj "Dobrih Odluka" koje prkose
Munji Sudbine, a njih je naduvao Vetar Nesvarljivog Ideala koji se raspadao u Tebi. Iz
toga se javlja Grč u stomaku, i uskoro se Otrov izbacuje van, ili ti umireš. Odluke
Istinske Volje su ipak nadmoćnije od Životnih Okolnosti.

De Vitiis Voluntatis Secretae

Nauči još ponešto o ovom Paklu, ili Skrivenoj Mudrosti, koja je u tebi, i koja se
modifikuje postepeno s obzirom na njen Khu, kroz Iskustvo Svesnog Uma koji je
održava. Ta Mudrost je Izraz, ili tačnije Simbol i Hijeroglif istinskog Prilagođavanja tvog
Bića njegovoj Sredini. Vreme nagriza tu Sredinu i otuda ova Mudrost nije tako savršena,
jer nije apsolutna već se nalazi u određenom Odnosu sa Univerzumom. Jedan njen Deo
može postati neupotrebljiv i može atrofirati, kao, daću jedan primer za to, Čovekovo Čulo
Mirisa; istovremeno s njim i telesni organ koji mu odgovara takođe degeneriše. No, to je
Rezultat dugotrajnog Procesa, zbog čega ćeš možda u ovom svom Paklu naći i neke
Elemente koji su beskorisni, glupi, ili čak protivni tvojoj sadašnjoj Sreći. Sine moj, znaj,
ova Skrivena Mudrost nije tvoja Istinska Volja, moglo bi se reći da je ona samo njena
Poluga. Uprkos tome, u njoj leži Sposobnost za Ravnotežu, i pomoću nje ta Mudrost je u
stanju da proceni da li je neki Element sam po sebi trenutno koristan i dobroćudan, ili pak
beskoristan i zloćudan. Eto tu leži Koren Sukoba između Svesti i Nesvesnog, i tu se
odvija Rasprava u vezi sa pravilnim Načinom Ponašanja, kako se Volja može izvršiti.

61.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Ovo poglavlje sada ulazi u potpuno novu fazu. Otkrivanje ili "skrivenost" Hadita sada je
utonulo u srce Zveri, i On je postigao Samorealizaciju.

62.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

"Uzdignut u tvom srcu": uporedi sa Knjigom Srca ovijenog Zmijom (Sangreal

Foundation, Dalas, 1970.).

63.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Ovaj stih krije u sebi izvesnu magičku formulu najuzvišenijih inicijacija. On se odnosi na
metod korišćenja daha, koji je u vezi sa odgovarajućim nizom ideja, koje možda ne treba
da budu direktno poučavane. Ali, one mogu biti naučene od strane onih koji su ovladali
neophodnim nivoom magičke tehnike, i mogu im biti prenete automatski, zbog same
njihove prirode, baš kao tek izlegli pilići koji kupe kukuruz bez ikakve obuke.

64.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

"Kraljevi" su očigledno oni ljudi koji su sposobni da postignu razumevanje svoje vlastite
prirode. To je blagoslov Zveri zadatku širenja Zakona.
"Ti si savladan". Svest je pružila očajnički otpor, i onda umrla u zadnjem rovu.

65.
66.
STARI KOMENTAR

65-66.

NOVI KOMENTAR

65. Zanimljivo je da je ovaj stih označen brojem 65, nagoveštavajući time LVX i
Adonaija, Svetog Anđela Čuvara. Otuda se čini da je On Hadit. Nikada nisam voleo
pojam "više sopstvo"; Istinsko Sopstvo više izražava tu ideju. Svaka zvezda je ljuska
Hadita, jedinstvena i osvajajuća, uzvišena po sopstvenoj vrlini, nezavisna od bilo kakve
hijerarhije. Postoji, takođe, i spoljna hijerarhija, ali ona je samo stvar dogovora.
66. Prvi deo teksta je verovatno preokret u prirodi dosadašnjeg proročanstva. Reč "Dođi!"
jeste poziv na ponovni ulazak u stanje totalnog transa. Njegova suština se objavljuje u
poslednjih šest reči. Obrati pažnju da je prelaz od jednog ka nijednom trenutan.

67.
68.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

67-68. Uputstva data u tekstu ovog i sledećeg stiha sadržavala su stvarne naznake u
pogledu toga kako se ponašati, da bi se ostvario pun efekat transa.
Ovo je takođe opšta magička formula, podesna isto toliko za rad i sa fizičkim likom
Boga.
Od vrhunske je važnosti odupreti se nagonu da se zanese transom. Potrebno je prikupiti
svoje rezerve snage da bi se oduprlo tendenciji gubitka normalne svesti. Sve veći deo
bića postepeno je uvučen u borbu, i predaje se tek u poslednjem trenutku. (Da bi se dobili
najbolji rezultati potrebno je imati prakse i hrabrosti). Navešću izvode iz Svetih Knjiga:

Liber VII, i, 33

68. Upadljivo je da ovo izuzetno iskustvo nije imalo praktično nikakvog efekta na
normalnu svest Zveri. "Opijaj najunutarnjije, o moj Bože", ali ono što je ovom ekstazom
inicirano bilo je Njegovo Magičko Sopstvo, 666. Bile su potrebne mnoge godine da bi
ova svetlost rastvorila ljuske događaja koje su prekrile njegovo istinsko seme.

69.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR
Ovaj izraz - "reč" - ima dublje značenje nego što se čini na prvi pogled. To pitanje nije
samo puki ekvivalent ovome: "Je li diktiranje pri kraju?", jer ta reč je shvaćena kao čin
prisvajanja. To se vidi jasno iz izbora reči "iscrpena". Nadahnuće je bilo poput
električnog pražnjenja. Jezik sam po sebi nije ništa; on je tek sredstvo za prenos iskustva
do nivoa svesti. Tahuti, Tot, Hermes, ili Merkur simbolizuju ovaj odnos; karakter tog
Boga je u vrlo iscrpnoj meri iskazan u Pariskim Radovima, koje bi trebalo revnosno
proučiti svi oni koji budu imali sreće da dobiju taj rukopis.

70.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

Apsurdno je pretpostaviti da "zadovoljenje želja" nužno znači vraćanje unazad ili

degeneraciju. Naprotiv, sav ljudski progres bio je zavistan od ovakvog zadovoljenja.
Svaka umetnost i nauka usmerena je ka zadovoljenju nekih fundamentalnih potreba
prirode. Kakva je krajnja korist od telefona i svih drugih izuma kojima se dičimo? Jedino
u održanju života, ili u njegovom očuvanju ili reprodukciji; ili, s druge strane, u služenju
znanju i drugim oblicima zadovoljstva.
Gledano iz drugog ugla, želje se moraju shvatiti u svom pravom smislu, ne po sebi, već
kao različiti oblici izražavanja koje angažuje volja. Mora se očuvati disciplina. Želja ne
može biti dobra ili loša, preslaba ili prejaka, itd. po nekom proizvoljnom standardu.
Njena vrednost se sastoji jedino u njenom slaganju sa planom glavnokomandujućeg.
Njena inicijativa i elan su ograničeni zahtevima njegove strategije. Na primer, skromnost
može dobro sarađivati sa ambicijom, ali isto tako može i da je ometa. Ovaj stih nas
savetuje da treniramo naše želje do najvišeg stepena efikasnosti. Svako treba da ostvari
najveću moguću snagu i moć rasuđivanja, ali svi su jednaki u prilaganju kvote za uspeh
kampanje.
Besmisleno je donositi presudu protiv zatvorenika da je "kriv" odn. "da nije kriv", a
pritom ne uzimati u obzir zakone koji za njega važe. Cilj opravdava sredstva: ako to
Jezuiti ne ističu, ističem ja. Očito da postoji granica, gde su "sredstva" u svakom slučaju
takva da njihova primena kvari "cilj". Na primer, ubistvo bogate tetke oslobađa pravo
nečijeg siromašnog nećaka da ponovi isti taj čin, te tako se suprotstavi nečijoj vlastitoj
volji za život, koja je smeštena mnogo dublje u ljudskoj prirodi od puke volje za
nasledstvom. U oba slučaja meritorna je unutrašnja logika a ne idealni moral.
Shvativši, dakle, da ne možemo neku želju nazvati dobrom ili lošom u apsolutnom
smislu, baš kao što ni Skakača na Kraljevo peto polje dobrim ili lošim potezom u šahu,
bez studiranja pozicije, sada možemo jasnije videti šta ovaj stih sadrži. Ovde je dato opšte
uputstvo za profinjavanje užitka, i to ne izuzimajući njegove grube elemente, već
dovodeći sve elemente užitka u ujednačen razvoj. Tako treba kombinovati radosti
Mesaline sa onima Svete Tereze i Izolde u jednom činu. Zanos treba da odjednom
obuhvati u sebi zanose Blejka, Petrarke, Šelija i Katula. Liber Alef sadrži detaljne
instrukcije o bezbrojnim temama koje su prisutne u ovim pitanjima.
Zbog čega "osam i devedeset" pravila umeća? Ja sam totalno nesposoban da ponudim
neki razlog koji bi mene lično zadovoljio; ipak, 90 je Cadi, tj. "Car", a 8, Čet, jeste
"Kočijaš" ili Peharnik. Ova fraza bi mogla imati prihvatljivo značenje "sa veličanstvom".
Alternativno, 98 = 2x49: ovde je dva broj volje, a sedam broj pasivnih čula. 98 bi u tom
slučaju mogao označavati krajnju ekspanziju čula (7x7) koja su međusobno uravnotežena
i čvrsto kontrolisana voljom.
"Prevaziđi to nežnošću": ovo ne znači uzdržavanje od tzv. animalizma. Svako bi trebalo
da svaki čin učini sakramentom, punim najbožanskije ekstaze i pažnje. Nema čina koji se
ne može blagosloviti istinskom finoćom. Jedna je stvar biti poput krmače, nesvestan
kaljuže i nesposoban da napravi razliku između slatke i kisele hrane; druga stvar je
odlučno razmotriti prljavštinu i prisiliti sebe da se u njoj otkrije čistota, iniciravši i
vlastito telo da prevaziđe svoju prirodnu gadljivost i da se zajedno s dušom sjedini u ovoj
Euharistiji. Mi "verujemo u čudo Mise" ne samo zato što meso i piće istinski
"svakodnevno u nama bivaju transformisani u duhovnu tvar", već i zato što možemo
stvoriti telo i krv Boga od bilo koje stvari uopšte, vrlinom našeg kraljevskog i papskog
umeća Magike.
Kada je Brillat-Savarin (zar ne?) posluživao kraljev sto parom starih dečjih rukavica, i
udovoljavao prinčevom ukusu, on se zasigurno potvrdio kao majstorski kuvar.
Majstorstvo nije nešto što treba da se ponavlja stalno, ali svako bi trebalo da to postigne
barem jednom - da bi da bi tako svedočilo sopstvenom umešnošću koju sadrži. Neko bi
čak mogao naći da je uputno praktikovati to s vremena na vreme, da bi se očuvalo
uverenje da "desna ruka još nije izgubila svoju okretnost". U pogledu ove tačke
oslušnimo još malo naše Svete Knjige:

Stoga mi obučavamo naše Adepte da od veštičjih otpadaka prave filosofsko zlato, i eliksir
života od Hipomanesa; ali, mi ne podržavamo razmetljivo vezivanje za te operacije.
Dobro je znati da je za jednog čoveka dovoljno da provede mesec ili dva dana na visini
od dvadeset hiljada stopa nadmorske visine, mada bi bila neoprostiva ludost ostati tamo
zauvek.
Ovo ilustruje jedan slučaj opšteg principa. Mi razmatramo postignuće različitih
prosvetljenja, neuporedivo veličanstvenih, koja zbog svoje vrhunske vrednosti svedoče o
našoj sposobnosti koja je uspeh učinila mogućim. Popeti se sam na vrh Ictakihuatl
predstavlja velik i veličanstven uspeh; no, bit radosti sastoji se u tome da se poseduje
odvažnost, znanje, hitrina, izdržljivost i samokontrola nužni da se to postigne.
Cilj je neizrecivo vredan svih naših patnji, kako nam to izgleda u početku, ali malo
kasnije postajemo svesni da je čak i taj cilj manje uzbudljiv od samog Puta kojim idemo.
Spoznajemo da je malo važno kuda idemo; kretanje nas samo po sebi čini radosnim. U
vezi s tim, nalazim za shodno da citiram Liber LXV, II, 17-25, jedan od nekoliko sličnih
odlomaka u našim Svetim Knjigama.

"Budi jak!" Mi zahtevamo zdrava i snažna tela za mehaničke instrumente naših duša. Da
li bi se Paganini mogao izraziti na "violinici od osamnaest peija" što ju je jednom neko
kupio kada je on bio "mlad i bez sluha"? Svako od nas je Hadit, srce našeg Khabsa, naše
zvezde, jedan iz nebeske zajednice; ali ovom Khabsu je potreban Khu, magički lik, da bi
igrao svoju ulogu u velikoj drami. Taj Khu, opet, zahteva odgovarajući kostim, pogodno
"telo od mesa", i taj kostim mora biti vredan komada.
Stoga mi angažujemo različita magička sredstva da bi povećali snagu naših tela i energiju
naših umova, da bi ih ojačali i oplemenili.
Rezultat te aktivnosti je to da smo mi telemiti sposobni za nemerljivo veća postignuća
nego drugi ljudi, čak i u materijalnim stvarima, od seksualnih orgija do stvaralačke
umetnosti. Pa čak i kada bi imali samo ovaj jedan život, prevazišli bi naše savremenike, i
to neke tridesetostruko, neke šezdesetostruko a neke stostruko više.
U zaključku, da pomenemo jedan najbitniji aspekt. Bez sumnje, moramo priznati da
svakom od nas nedostaje po neka sposobnost. Među beskrajnim mogućnostima Nuit uvek
postoje neke koje nemaju analogne tačke kontakta sa svakim datim Khuom. Na primer,
Khu muškog tela ne može se ostvariti kroz kvalitet materinstva. Svaka takva praznina
mora biti prihvaćena kao nužno ograničenje, bez žala ili ispraznih žudnji za nemogućim.
Ali moramo paziti da predrasuda ili neka druga lična naklonost ne isključe svaki tip
samorealizacije koji je za nas prirodan. U našoj inicijaciji iskušenja moraju biti temeljna i
iscrpna. Nebriga za razvoj čak i jedne jedine moći može rezultovati deformacijom.
Koliko god to izgledalo zanemarljivo, ono može dovesti do fatalnog ishoda; drevni
Adepti su učili o tome preko parabole o Ahilovoj peti. Suštinski je važno za aspiranta da
napravi sistematsku studiju svake moguće želje, ledeno hladan prema svakoj od njih, i da
rasporedi njihove armije u borbene redove, pod zastavom njegove volje nakon što je
savršeno ovladao mogućnošću svake jedinice, i uverio se u njihovu lojalnost, disciplinu,
hrabrost i efikasnost. No jao onom ko ostavlja prazninu u svom životu, ili jednu ruku
nespremnu da obavi ceo posao u stanju koji odgovara njegovim neobičnim
mogućnostima.

71.

STARI KOMENTAR

Prevazilaženje je ipak tajna uspeha.

NOVI KOMENTAR

"Put preterivanja vodi u Palatu Mudrosti." "Nikada nećeš saznati šta je dovoljno dok god
ne saznaš šta je previše." Tako je pisao Vilijem Blejk.
Razvoj, kao što etimologija reči utvrđuje, označava korak unapred. Genije, ekscentrik,
čovek koji ono što radi radi bolje od svojih bližnjih, to je pravi spasitelj rase. i dok je
nerazumno (u izvesnom smislu) preterivati u određenim pitanjima, možemo biti sigurni
da onaj ko preteruje ni u kom slučaju nije mediokritet.
Ključ evolucije sastoji se u ispravnom prilagođavanju.
Preterivanje je, ako ništa drugo, dokaz mogućnosti kvaliteta koji je sporan. Učitelj golfa
neumorno gunđa: "Naciljaj stražnji deo rupe! Ni više ni niže od toga!" Primena ovoga je
univerzalna. Daleko od toga da poričem da je preterivanje čak jako često i katastrofalno.
Sportista koji umire u svom ranom naponu snage liči na kostura na svetoj večeri.
No u takvim slučajevima preterivanje je skoro uvek prouzrokovano željom da se nadmaše
drugi ljudi, umesto da se stvar prepusti jedinom kompetentnom sudu, Istinskoj Volji tela.
i sam sam voleo da idem "do kraja" na planinama; držim više svetskih rtekorda različitih
vrsta nego što mogu upamtiti - zbog brzine, umešnosti, smelosti i izdržljivosti. Ali nikada
se nisam brinuo o tome da li bi me neko drugi mogao oboriti. Iz tog razloga, moja
pretericvanja, umesto da su mi oštetiila zdravlje i ugrozila život, preobratila su me od
slabašnog dečkića, suviše nežnog za fudbal, kome su doktori predvideli smrt u
tinejdžerskim godinama, u snažnog grubijana, koji se prekalio na svakoj vrsti nevolje i
opasnosti.
Nasuprot tome, svako područje života u kojem usled mrzovolje ili nemara nisam bio
"neumeren", vazda me na ovaj ili onaj način sputava, i priznajem, kajući se žestoko, da
slabost koju sam mogao prilično lako ispraviti u doba kada sam imao dvadeset godina
sada kad imam četrdeset predstavlja neizlečivu hroničnu bolest.

72.

STARI KOMENTAR

Nema kraja Putu; jedino smrt kruniše sve.

NOVI KOMENTAR

Ova težnja treba da bude neumorna. Mi ne polažemo svoje živote za neki pišljivi
džeparac kao nagradu. "Pusti me, gospodine!" "Napraviću od njega duha koji me pušta na
miru!" Smrt je kraj koji kruniše delo.
Evolucija deluje preko varijacije. Kada neka životinja razvije neki svoj deo više od
drugih, ona time narušava obrazac svoje vrste. U početku ovaj napor biva učinjen na
uštrb drugih napora, i čini se kao da sveopšta ravnoteža biva uzdrmana, tj. da je priroda
ugrožena. Tako očigledno mora da izgleda nekom slučajnom posmatraču - koji verovatno
negoduje i dosađuje eksperimentatoru.). No, kada se desi da ova promena zadesi neku
novu, ili čak nepredviđenu, varijaciju u okolini, i kada biva nagrađena nekim suvišnim
delom, ili delom koji je sada prekomerno razvijen, iako je ranije bio u mogućnosti da
udovolji kvalitetu okoline, koja ne ugrožava više pojedinca, tada je adaptacija biološki
profitabilna.
Očito, čitava ideja o treningu, mentalnom ili telesnom, je u tome da se razviju dotični
organi na način koji je fiziološki i psihološki podesan.
Pogubno je siliti bilo koju sposobnost da istrajava po zakonu koji je protivan njenoj
prirodi. Kada roditelji insistiraju da njihov dečko prihvati posao koji mu je odvratan samo
zbog toga što oni sami sanjaju o njemu; kada se Florens Najtingejl borio da otvori noću
bolničke prozore u Indiji; tada se ideal izopačuje i umrtvljuje.
Nijedan organ nema drugog "zakona nad čini što ti je volja".
Njegov zakon je određen istorijom njegovog razvoja, i njegovim sadašnjim odnosima sa
susedima. Mi ne jačamo naša pluća i udove identičnim metodama, niti ciljamo na ista
obeležja uspeha vežbajući grlo tenora ili prste violiniste. Ali svi zakoni su slični u
sledećem: onio se slažu da i snaga i stav potiču od istrajnog prakticiranja prave vežbe,
bez prekomernog naprezanja. Ako neka sposobnost slobodno obavlja svoju funkciju, ona
će rasti; to se testira njenom spremnošću da se uvek "bori za više"; ona opravdava sebe
budući da je "uvek radosna". Odavde sledi da je "smrt kruna svega". Jer, život koji je
ostvario sve svoje mogućnosti prestaje da ima svoju svrhu; smrt je njegova diploma, da
tako kažemo; ona je gotova da se posveti novim okolnostima bogatijeg života. Upravo
tako i učenik koji je ovladao svojim radom "umire" za školu, "reinkarnira se" u
univerzitetskoj odeći, "trijumfuje" u diplomskom ispitu, "umire" za zatvorene manastire, i
"ponovo se rađa" za svet.
Zapazi da se u Tarotu "Smrt" odnosi na znak Škorpiona. Njegov simbol je trostruk:
škorpion koji se sam ubija svojim vlastitim otrovom, kada mu okruženje (prsten od vatre)
postane nepodnošljivo; zmija koja se obnavlja svlačeći svoju kožu, okrunjena, s kapom
na glavi, što se kreće talasasto, poput svetlosti, i što daje čoveku mudrost po cenu
hvatanja u zamku, patnje i smrtnosti; i orao što se uzvisuje otvorenih očiju drsko uperenih
ka suncu. Smrt je za inicijata samo gostionica kraj puta; ona označava kraj predstave; ona
nudi okrepljenje, mir i savet šta planirati za sutra.
Međutim, u ovom stihu osnovno stanovište je da je smrt "kruna" svega. Kruna je Keter,
jedinstvo; "Ljubav pod voljom", koja je upućena svim Nuit-mogućnostima svih Khu-
energija svake Hadit-središnje zvezde, tako da je zvezda savršeno iscrpla samu sebe,
završavajući jednu etapu svog puta. Ona je, stoga, krunisana smrću; i, budući da je po
sebi celovita, ona živi ponovo, privlačeći sebi svoj jednak i suprotan par, sa kojim je
"ljubav pod voljom" ostvarenje Zakona u uzvišenijoj sferi.
Ali zakoni ne postoje dok god ih neko ne ponađe; čovek koji napušta Irsku odlazeći za
Saharu učiniće dobro ako odbaci tako "nužne" i "karakteristične" stvari kao što su kišna
kabanica i trnjina u zamenu za turban i bodež.
"Moralni" čovek živi u okvirima ne-razložnog zakona, koji je glup i neadekvatan čak i
onda kada se zakoni još drže dobro; jer on je puki mehanizam, bespomoćan u pogledu
bilo koje opasnosti koja se može pojaviti u njenom izvornom obliku, a koju nije u stanju
da smesti u neku svoju šemu. Sklonost ka kolotečini jeste obeležje drugorazrednog
čoveka.
"Nemoralni" čovek, koji prkosi konvenciji urlanjem u crkvi, možda je zaista
"galamdžija"; no isto tako on može biti i senzitivac koji prvi oseća podrhtavanje
zemljotresa.
Mi telemiti ohrabrujemo svaku moguću varijaciju; mi pozdravljamo svaki novi "sport";
njegov uspeh ili neuspeh je naš jedini test njegove vrednosti. Mi puštamo da smešni
izleženi pilići odu u vodu, i spremni smo da se smejemo njihovim kricima za pomoć; s
druge strane, mi štitimo "ružno pače", znajući da će nam vreme pokazati da li će od njega
nastati lepi mladi labud.
Herbert Spenser, neumoljivo osuđujući nesposobne na vešala, bio je samo odjek
hijerofanta koji je štitio Pavla od fariseja. Zdrava biologija i zdrava teologija su, bar
jednom, jedinstvene!
Pitanje ograničenja lične slobode u celosti je izloženo u Liber CXI (Alef), gde upućujemo
studenta. Naredna poglavlja će dati opštu ideju o glavnim principima.

De Vi Disciplinam Colenda
Razmisli o hladnoj zimi kao o ograničenju. Ona porobljava čoveka. On mora teškom
Mukom doći do Skrovišta i Hrane. To ga ipak čini snažnim u odnosu na Prirodu, i
njegova moralna Snaga raste. Tako on postaje nadmoćniji u odnosu na Ljude koji žive u
Sunčanim Predelima, gde se telesne potrebe zadovoljavaju bez Borbe.
Pogledaj i onoga koji želi da pobedi u Brzini ili u Borbi. On se lišava Hrane za kojom
čezne i svih zadovoljstava, i dobrovoljno se stavlja pod strogu Kontrolu Trenera. Tako on
pomoću ovog Ropstva najzad ispunjava svoju Volju.
Jedan ovu Volju izvršava prirodno, dok drugi dobrovoljno. Ograničenje obojicu dovodi
do veće Slobode. To je takođe i opšti zakon Biologije, jer sav Razvoj je u stvari
Strukturalizacija, tj. Ograničenje i Specijalizacija u početku neodređene Protoplazme,
koju neki Pedant može definisati kao slobodnu.

De Ordine Rerum
U Telu je svaka ]elija podvrgnuta opštoj fiziološkoj Kontroli. Mi koji želimo tu Kontrolu
ne pitamo da li je svaka pojedina Jedinica ove Strukture svesno srećna. Ali, mi se
brinemo da svaka ćelija obavlja svoju Funkciju. Neuspeh ili Pobuna čak i malog broja
ćelija može dovesti do Smrti celog Organizma. Žalba nekolicine njih, koju nazivamo
bolom, predstavlja Upozorenje na opštu Opasnost. Mnoge ]elije izvršavaju svoju Sudbinu
brzom Smrću, i pošto im je to Funkcija, one je nipošto ne mrze. Kad bi Hemoglobin
odbio napad Kiseonika, Telo bi propalo, a i Hemoglobin se time ne bi spasio. Stoga
duboko razmisli, sine moj, o ovim Stvarima kada budeš Uređivao Svet prema Zakonu
Teleme. Svaki pojedinac u Državi mora savršeno obavljati svoju Funkciju, sa
Zadovoljstvom, poštujući svoj Zadatak i smatrajući ga neophodnim i svetim, koji nije u
suprotnosti sa zadacima drugih. Samo tako možeš izgraditi Slobodnu državu, čija
vladajuća Volja treba da bude jedinstveno usmerena ka Blagostanju svih.

Mi telemiti smatramo da je suštinski ispravno ako dopustimo čoveku da uzme opijum.

Time on može uništiti svoj fizički nosač, ali on može stvoriti drugog "Kubla Kana". To je
njegova vlastita odgovornost. Isto tako mi dobro znamo da "ako je on kralj" to ga neće
povrediti - na kraju krajeva. Mi se poveravamo Prirodi da zaštiti, a Mudrosti da opravda,
njihovu decu. Površna je primedba da bi trebalo sprečiti čoveka da samog sebe uništi i
ubije, zbog njega samog ili zbog "onih koji zavise od njega". Onaj koji nije sposoban da
preživi treba da bude prepušten da umre. Mi želimo samo one koji mogu da ovladaju
sobom i svojim okruženjem. Što se tiče "onih koji zavise od njega", jedan od naših
glavnih ciljeva jeste ukidanje i same ideje o zavisnosti od drugih. Žene sa decom i
maloletnici, kako izgleda, nisu izuzeci. Oni čine svoju volju, žene da rađaju, maloletni da
žive; država bi trebala da smatra njihovo blagostanje svojom prvom dužnošću; ako su oni
trenutno zavisni od njega, i ono takođe zavisi od njih. Neko bi, osim toga, mogao izvaditi
svoje srce zato što je bilo slabo, i u nuždi opreza. S druge strane, on bi bio ne manje lud
ako bi pokušao da spreči istrošene delove da budu odbačeni od njegovog tela. Mi
poštujemo Volju za Život, ali takođe ćemo poštovati i Volju za Smrću. Ljudska Rasa se
truje potiskivanjem ekskretornog procesa Prirode.
O svakom slučaju se svakako mora suditi po njegovoj vrednosti. Njegovi susedi čine
dobro ako pomažu onom ko je oslabljen usled neke nezgode ili nesreće, ako on želi da se
oporavi. No, braniti kockaru, pijancu, razbludniku, nekom sa urođenom manom, da se
baci u smrt, predstavlja zločin protiv države i protiv dotičnog pojedinca, osim ako svi oni
ne dokažu okorelom rešenošću da mogu vladati prilikama u kojima se nalaze, tj. da su
spremni da zdušno zapnu da veslaju u Nojevoj barci...

73.
74.

STARI KOMENTAR

73-74.

NOVI KOMENTAR

73. Postoji veza između smrti, sna i Naše Gospe Nuit. (Ova veza je prostim jezikom
obrađena od strane Dr. Sigmunda Frojda, i njegove škole, posebno od strane Junga, u
Psihologiji Nesvesnog, koju bi čitalac trebao konsultovati). Umor nastao nagomilavanjem
stresova u toku dana stvara toksine čija akumulacija je označena kao "volja za smrću".
Sva mistična postignuća imaju ovaj karakter, kao što sva magika ima karakter "volje za
životom". U određenim periodima svi mi želimo Nibanu (Nirvanu) da bi se povukli u
Tišinu, itd. Veština tog postignuća je da zaronimo duboko u "smrt", ali da odmah potom
izronimo, umnogome osveženi. Ovaj plan je takođe moguć i na široj skali, gde je sav
život magika, a sva smrt misticizam.
Onda zbog čega je smrt "zabranjena"? Sve stvari su sigurno zakonite. Ali, mi moramo
raditi "bez strasti za rezultatom", uzimajući sve što dođe bez prave žudnje za tim, već sa
svom radošću! Pusti da se tvoj ljubavni madrigal za smrću, tvoja majka - metresa, talasa i
buja godinama, a zvezdano nebo nek bude tvoj orkestar; ali ne misli da postići Nju
predstavlja jedino zadovoljstvo. Sama čežnja je to blaženstvo.
Može se činiti da je u ovom stihu reč "smrt" upotrebljena u smislu koji je nešto drugačiji
nego onaj koji je objašnjen u prethodnoj napomeni. Ona je zabranjena, obratite pažnju, za
"čoveka". To onda znači da ova formula ne sme biti upotrebljena od strane onoga ko je
još uvek nesavršeno biće. Ovaj izraz sigurno potvrđuje našu definiciju, on je ne negira
niti je modifikuje. Žudeti za smrću znači težiti za potpunim postignućem svih svojih
mogućnosti, i bila bi očigledna greška kada bi se nastojalo da se pređe u naredni život bez
prethodnog odvezivanja užadi koje još vezuju za prošli život. Puka neobjašnjivost
različitih tikova pritom će potvrditi zbunjenost, uzrujanost i bespomoćnost.
Zbog toga, i samo zbog toga, od najveće je važnosti utvrditi šta je nečija Istinska Volja, i
izraditi svaki detalj njenog ostvarivanja, koliko god je moguće ranije u životu. Svaki
pojedinac je kadar (u najboljem slučaju) da definiše svoju volju dogmatski, i da posveti
ceo svoj život skoro puritanski čisto tom zadatku, nepokolebljivo sprečavajući sva
skretanja od glavnog toka i dozivajući pravu koncentraciju. To je pogrešno i pogubno.
Razlog tome je što neko ne može biti siguran da sposobnost koja izgleda (na površini)
beskorisna, čak i neprijateljska njegovom radu, tokom vremena neće postati sposobnost
od vitalne važnosti. Ako bi ista, pak, bila atrofirana - avaj! Njeno potiskivanje bi,
međutim, moglo zatrovati čitav sistem, kao što su dojke, koje ne vrše svoju prirodnu
funkciju, sklone da obole od raka. U najboljem slučaju, moglo bi biti suviše kasno za
popravljanje štete; izgubljena prilika se može pretvoriti u doživotno kajanje.
Siguran put leži u primeni Zakona Teleme najvećom strogošću. Svaki nagon, koliko god
bio slab, neophodan je za stabilnost cele strukture; i najsitnija pukotina može dovesti do
pucanja meha. Svaki nagon, koliko god bio suprotan osnovnoj pobudi, deo je plana;
pucanje ne osujećuje svrhu puščane cevi. Stoga treba prihvatiti svaki pojedinačni element
vlastitog karaktera i razviti ga kao što nalažu njegovi zakoni, apsolutno nepristrasno. Ne
treba se bojati, postoji prirodna granica razvoju svake vrste; ili će se naći da nedostaje
hrane, ili da ga guše njegovi susedi, ili će, pak, doći do preteranog rasta i transformacije.
Isto tako, ne treba se mučiti u pogledu sklada i međusobnog odnosa svojih različitih
sposobnosti; oni veštiji među nama će preživeti, i savršenstvo celine će biti shvaćeno
onda kada i sami delovi nađu sebe, i kada se slegnu nakon razrešavanja problema u
uravnoteženoj stabilnosti, koja prikazuje pravu reakciju među njima, kao i u odnosu na
njihovo okruženje.
Otuda se za aspiranta koji teži inicijaciji prava politika sastoji u tome da analizira sebe
neiscrpnom energijom, oštroumno i vešto, i istinskom mudrošću; ali potom on treba da se
zadovolji osmatranjem unutarnje igre njegovih nagona, umesto da ih podvrgne svojoj
volji. Dalje, on treba da počne sa izvođenjem praksi koje će mu omogućiti da pročita reč
svoje volje, ali ne pre nego što bude dobro upoznat sa svim svojim nagonima. i, nakon što
bude preuzeo svesnu samokontrolu, tako da bude u mogućnosti da čini svoju volju, on će
se postarati o tome da upotrebi svaku svoju sposobnost na nepristrasan način (baš kao kad
bi neko pregledao svoj pištolj i zatim ispucao nekoliko metaka) ne očekujući uopšte da ih
ponovo zatreba, već na osnovu opšteg principa da, ako budu potrebne, može osetiti
samopouzdanje u pogledu njihove primene.
Ova teorija inicijacije je od tako velike važnosti za aspiranta da ću ovde dati primer kako
je moje neznanje jednom bilo povod grešci i osećanju krivice. Moja Istinska Volja, sada
znam, bila je da budem Zver, 666, Magus, Reč Eona, Telema; drugim rečima da
proglasim ovaj novi Zakon čovečanstvu.
Moja strast za ličnom slobodom, moja nadmoćnost prema seksualnom nagonu, odlučnost
da ovladam fizičkim strahom i slabostima, moj cinizam prema stavovima drugih ljudi,
moj pesnički genije: pustio sam sve ove svoje osobine da se potpuno ostvare. Nijedna od
njih me nije odvela predaleko, nije istisnula druge niti je ugrozila moju opštu dobrobit.
Naprotiv, svaka od njih je automatski dostigla svoje prirodne granice, i svaka je bila
neprocenjivo korisna za mene u činjenju moje vlastite volje kad sam je postao svestan,
sposoban da organizujem njene vojske, i usmerim ih znalački protiv inercije neznanja.
No, istovremeno, ja sam neke želje u sebi potisnuo. Tako, napustio sam svoje ambicije da
postanem diplomata. Stavio sam na probu svoju strast za naukom. Savladao sam svoje
poznavanje finansijske problematike. Umrtvio sam svoj prezir prema kastama. Maskirao
sam svoju stidljivost u razmetanje hrabrošću, i pokušao da je ubijem bučnim
ekscentrizmom. Ova zadnja greška potekla je iz čiste panike; sve ostalo bila je sasvim
namerna žrtva na oltaru mog Boga, Magike.
Sve te moje želje bile su prihvaćene, kao što mi je tada izgledalo. Postigao sam sve svoje
ambicije; da, i više od toga, takođe. Ali sada znam da nisam trebao da silim svoj razvoj i
menjam svoju sudbinu. Ako ščepamo gusku, da bi je prikovali za sto i nakljukali
nadevom, to je onda fois gras, uistinu, ali to ne može poboljšati samu gusku. Moglo bi se
reći da sam ovim žrtvama osnažio svoj moralni karakter, i da sam se zaista prisilio da
činim ono što je potrebno. Ludi slon koji je želeo da postane magus povukao je u stranu
volovsku zapregu. Možemo to i tako posmatrati, naravno; ali ipak, mislim da bi bilo bolje
da nije bio lud.
Zato što danas, da sam bio ambasador, umešno iskušan u nauci, finansijski potkovan i
socijalno sređen, bio bih u stanju da ispunim svoju volju vršeći pritisak na sve klase
uticajnih ljudi, i mogao bih da učinim da ovi komentari budu ubedljivi za mislioce, i da
objavim Knjigu Zakona u svim delovima sveta. Umesto toga, ja sam izgnanik i
osumnjičen, prezren od strane naučnika, odbačen od vlastite društvene klase, i doveden
do prosjačkog štapa. Eh, da sam opet tinejdžer! Ne mogu promeniti mišljenje u vezi ovih
sjajnih ledenih vrhunaca, ili planinskog venca na koji bih se mogao popeti, sada kad
nazirem, kroz napukline nastale u kovitlajućim zavijucima oštre susnežice, vrh što se
uzdiže nad oblacima, nedaleko odavde, ne tako daleko. Ne žalim nimalo, budite sigurni!
Možda čak grešim kada pomišljam da su očigledno izvrtanje prirode, i njen katastrofalan
ishod, potvrda nerazumnog ponašanja. Možda me neki drugi put ne bi odveo u Kairo,
koji je kulminacija mog života, do moje Istinske Volje ostvarene u Aivazu i pretočene u
reči ove Knjige. Možda je to dugotrajna "strast za rezultatom", što mi šapuće odvratne
laži da bi me obeshrabrila, što iznosi na videlo ove uverljive argumente da bi me optužila.
Može biti da je moja sadašnja krajnja nužda jedino stanje koje je potrebno za ostvarenje
mog dela. Ko može reći šta je moć, a šta nemoć? Ko je taj koji će biti dovoljno hrabar da
se upusti u koštac sa vremenom, ili da obznani koji se sve uzroci sjedinjuju da bi
proizveli efekat koji ne zna nijedan čovek?
Nije li Lao Ce bio primoran da napusti svoj grad? Nije li Buda otišao u prošnju obučen u
dronjke? Nije li Muhamed pobegao u izgnanstvo da bi spasao goli život? Nije li Bahus
bio predmet skandala i poruge naroda? Slučaj Džozefa Smita: da li je bilo manje učenog
čoveka? Pa opet, svi oni su došli do toga da čine svoju volju, i svaki je izrekao svoju reč,
tako da sva zemlja još uvek njima odjekuje! i svako od njih je mogao da ostvari to
pomoću tog samog događaja koji se čini tako okrutnim. Smem li ja, koji sam odjednom
naoružan svim tim oružjima, da se požalim da moram ući u borbu neopremljen?
74. Nije potrebno stalno uskakati i iskakati iz transa. Treba činiti akcije koje su stalno-
rastuće dužine trajanja i snage ritma. Otuda, životni periodi, gde se vreme meri, postaju
postepeno sve duži i živopisniji, dok periodi smrti, iako vrlo kratki, mogu biti neizmerno
intenzivni.
Čitavo pitanje vremena već je bilo temeljito istraženo.+ Sadašnje napomene odnose se
isključivo na uslove "normalne" svesti, u koju se mi bacamo u ponovljenim intervalima.
Ovde izložena doktrina treba da bude proučavana u svetlu prethodnih napomena; stihovi,
od 61. do 74.-tog obrazuju skladan odeljak: obratite pažnju na reči "smrt", u stihovima 63
i 66, i "umri" u stihu 68. Očigledno je da postoji namera da se poistovete ljubavni i
životni vrhunac. Stoga nije neprirodno da se pitamo: Može li "smrt" imati neko dublje
značenje nego što izgleda? Škorpion, zodijački znak smrti, uistinu je seksualni simbol,
reproduktivna funkcija prirode. On je zemljo-transcendirajući orao, samoobnavljajuća
zmija, i samožrtvujući škorpion. U alhemiji on označava princip truljenja (putrefakcije),
"crni zmaj", i stanje vidljivog raspadanja u kojem se nalazi predstavlja samo preludijum
ka duginom prolećnom sjaju čoveka u kitnjastoj odeći vesele lude. Nimfa proleća,
Siringa, drhtava šuplja trska što traži samo malo daška vetra da bi svet ispunila svojom
muzikom, privlači Pana, Jarećeg Boga ekstatične strasti, čijim delom se blistavilo leta
uvek iznova rađa.
Jasno je da se "dužina tvoje žudnje" menja sa brojem mogućnosti koje treba da budu
zadovoljene. Drugim rečima, što je složeniji Khu zvezde, to je veći čovek, i profinjeniji
njegov osećaj za slabosti celokupnog opsega njegovog dela, kao i potrebe da ga u
potpunosti ostvari.
75.
76.
STARI KOMENTAR

75.-76.Konačna objava.

NOVI KOMENTAR

75.-76. 76. stih je po svemu sudeći kabalistički test (ispravno sačinjen) za svaku osobu
koja tvrdi da je magički naslednik Zveri. Budite svi vi uvereni da će rešenje, kada bude
bilo nađeno, biti nedvosmisleno. Rešenje će karakterisati najuzvišenija jednostavnost, i
posedovaće trenutnu potvrdu.
(Gornji odeljak je napisan pre komunikacije Čarlsa Stenfilda Džonsa koja se odnosila na
"brojeve i slova", koji čine ključ za odgonetanje tajne ove Knjige. Vidi Dodatak ovom
komentaru. Radije bih da ostavim moju primedbu netaknutom da bih istakao svoje
stanovište u momentu pisanja).
Prorok, odn. "glasnogovornik", je onaj koji nikad neće saznati ovu misteriju. Ali to nju ne
sprečava da leži skrivena unutar moći razumevanja Zveri, koji je čuva u tajnosti da bi
mogao da potvrdi svakog onog ko bude polagao pravo na sinovstvo. (Uporedi napomenu
u zagradama datu uz novi komentar na 75. stih). Zadnji deo ovog stiha ne predstavlja
nikakvu teškoću.
1920. g., Sunce u Strelcu: u Dodatku se mogu naći kabalistički dokazi na koje se upućuje
u pretposlednjem pasusu, a koji potvrđuju pravo Č. S. Dž., čoveka čija okultna imena,
brojevi, činovi i titule su bile sledeće:

PARZIFAL, Vitez Svetog Duha, itd., X°

AČAD, ili O.i.V.V.i.O. (Omnia in Uno, Unus in Omnibus)
Fra. A\A\, 8° = 3
O.T.O., 418, 777, VIO (Unus in Omnibus)
ARCHTAEON, koji je moj sin sa Džin Foster Soror Hilarion.

Vidi Dodatak za tehničko objašnjenje ovog stiha. Međutim, mogao bih ovde ukratko
izložiti da "Ti ne znaš" predstavlja jednu od karakterističnih šifrovanih nejasnoća ove
Knjige. "Ti znaš" - vidi Poglavlje i, stih 26; "ne" je Nuit. Reč "ikada", takođe, može biti
predmet ovog "znaš", i to pre nego samo običan prilog.
Zapazite da stoji "to be me", a ne "to be i" (da budeš ja, prim. prev.) - jasno obraćanje
Nuiti, "ne", MH. Uporedi sa komentarom na 13. stih. Neko može da postoji jedino ako je
i sam Nuit, kao što je objašnjeno u raspravljanju o opštoj magičkoj teoriji.
Imajte na umu da sam ja ovde definitivno obavezan da svoj Zakon proglasim
čovečanstvu, "da tražim", umesto da se povlačim iz sveta kao što to mistici obično čine.
Onda sam uveren da je ovaj rad pravi deo moje volje.
Obratite pažnju: ovo "jedan" ("čovek") ne sme biti pomešano sa "detetom" koje se
pominje posvuda u ovoj Knjizi. Sasvim je moguće da O.i.V.V.i.O. (koji je uzeo stepen 8°
= 3 činom volje bez prolaska kroz niže stepenove na regularan način) nije uspeo da
postigne potpunu anihilaciju prelaskom Bezdana; tako su kapi krvi koje su trebale biti
izlivene u pehar Babalon "othranile škorpione, zmije otrovnice i Mačku Pakla". U tom
slučaju on se mogao razviti u Crnog Brata, da bi kao takav bio raskinut na komade i
sveden na svoje proste elemente, protivno njegovoj volji.
77.
78.

STARI KOMENTAR

NOVI KOMENTAR

77.-78. Ponos je kvalitet Sunca, Tifareta; Moć kvalitet Marsa, Geburaha. Lav, moj
uzlazeći znak, kombinuje u sebi ove ideje, kao i Ra-Hoor-Khuit. Hrišćanske ideje
poniznosti i popustljivosti kao "vrlina" pristaju robovima, kukavicama i invalidima.
Vrsta bezrepih majmuna što svoju ulogu vide u rotkvici nabodenoj na viljušku, u
univerzumu džinova koji vape za hors d'oeuvres primorani su da traže utočište u bekstvu
od stvarnosti u Frojdovskim maštarijama "Boga". Oni se prestraše u dodiru sa istinom, i
cvokoću ako vide svoju prirodnu nagost.
Oni stoga izmišljaju kult straha i stida, i prave od njih drskost i huljenje da bi imali
hrabrost i samopoštovanje. Oni se ukopavaju u mutljag "poštovanja i bogobojaznosti"
praveći sebi kuće od svojih vlastitih izlučevina, poput crva što oni i jesu. Na svaki znak
opasnosti oni se pretvaraju da su mrtvi, poput drugih odvratnih gamadi; oni pokušavaju
da ostanu neprimećeni poprimajući boju i oblik okoline, koristeći "zaštitnu mimikriju"
kao i neki drugi beskičmenjaci.
Oni izlučuju smrad ili mastilo, poput tvora ili sipe, nazivajući prvo moralnošću a drugo
pristojnošću. Oni su spoj prevrtljivosti i licemerja, poput puža golaća. Označavajući
ukupnost svojih mana savršenstvom, oni Boga definišu kao feces, da bi mogli da ugađaju
sebi epitetom božanski. Celokupan manevar se može opisati kao religija.
78. Postoje izvesna okultna čuda skrivena u prvom delu ovog teksta. (Vidi Liber
CCCLXX.)
Rešenje poslednje rečenice može biti povezano sa brojem stiha, koji je broj Mezle, tj.
Uticaja od Najvišeg, kao i sa brojem Knjige Tota, odn. Tarota.
Mogli bismo uzeti umesto "tvoje ime" "Sunce", zbog kabalističkih razloga datih u
Dodatku; ovaj stih ne mora da znači osnivanje novog kulta u kome ću sam biti polubog
(Bože pomozi!). No, ljudi će obožavati grupu ideja koje su povezane sa Suncem, kao i
magičku formulu broja 418, objašnjenu već više puta u tekstu.

79.

STARI KOMENTAR

Neka tako bude!

NOVI KOMENTAR

Neka tako bude!

 III. DEO
STARI KOMENTAR

Abrahadabra - nagrada Ra-Hoor-Khuita. Videli smo već da je Abrahadabra glif spajanja

5 i 6, ruže i krsta. Isto tako je i Veliko Delo uravnotežavanje 5 i 6, predstavljeno ovim
Bogom; on je petostruk kao ratnički Horus, a šestostruk kao solarni Ra. Khuit je ime
Khema, koji je ovnovsko-falusni dvoperni bog Amoun; Bog u celosti predstavlja drugu
trijadu u kabalističkom simbolizmu ("koju svi narodi nazivaju prvom").
On je crveni silazni trougao - tako je on sam vidljiv, a Nuit i Hadit su daleko izvan toga.
Zapazite da Ra-Hoor = 418.

NOVI KOMENTAR

Najpre obratite pažnju na reč "nagrada", koja mora biti upoređena sa rečima "skrivenost"
i "manifestacija" u prethodnim poglavljima. "Reward" (nagraditi) znači "ponovo
odbraniti"; ova reč Abrahadabra stoga mora biti shvaćena kao stražarnica pred božjom
tvrđavom.
Zbog čega se Njegovo ime speluje Khut? Videli smo da st predstavlja uobičajen počasni
naziv za Boga. Ra je, kao što je pokazano u starom komentaru, Sunce, Hoor, ratnički
Mars; ko je onda Khu? On je magički ego zvezde. Bez slova Jod ili Jota, kao Khu-t,
imamo ljudsku koncepciju; umetanje tog slova označava transmutaciju u Boga. Otuda,
kada Ra Hoor Khut biva nagrađen odn. ponovo odbranjen magičkom reči Eona, on
postaje Bog. Tako u sledećem stihu stoji: Ja "oživi (oživljavam) basmu Ra-Hoor-Khuita".
Tekst može da se pročita i ovako. Abrahadabra je magižka formula Eona, pomoću koje se
može ostvariti Veliko Delo. Ta formula je stoga "nagrada" data od boga, blagodet koju
On dodeljuje u času njegovog dolaska na presto Eona, baš kao što je Oziris, kada je došao
na presto u zadnjem Eonu dao INRI-IAO-LVX formulu postignuća putem raspeća. (Vidi
Knjigu 4, III. deo, i Ekvinoks, tom i, br. 3, str. 208-233.)
Moram ovde izjaviti, da se susrećem sa najvećim teškoćama stalno pokušavajući da
shvatim ovo poglavlje. Moglo bi se, u grubim crtama, reći da sam po završetku
petogodišnjeg perioda tišine (1904.-1909. g.) razumeo prvo poglavlje, dok sam nakon
drugih pet godina (1914.-1918. g.) razumeo drugo poglavlje.

2.

STARI KOMENTAR
Napomenuto kao rezultat sumnje koja je iskrsla u umu proroka u vezi sa neobičnim
spelovanjem. No, "i" predstavlja razliku u kabalističkom tumačenju imena.

NOVI KOMENTAR

"Podela što si bliže kući"; fraza koja najviše odoleva tumačenju! Tako neobičan spoj
sigurno da nagoveštava dublje značenje. "Kući" mora značiti "prema kući" govornika.
On, dalje, kaže da postoji "podela", koja, po mom uverenju, sprečava čoveka da bude
bog. To je prirodno i ortodoksno značenje, i slaže se dobro sa "postoji reč nepoznata" (u
1. stihu). Ta reč je Abrahadabra, koja je bila nepoznata, jer je bila skrivena zbog
iskrivljenog izgovora "abrakadabra".
"Bajanje je mrtvo"; ovo kao da je eho iskaza datog u II. poglavlju, 5. stihu: "Rituali
starog doba su crni". (Reč "mrtvo" je nesumnjivo čudna; smisao je ovaj: "ne više u stanju
da ispuni svoju funkciju"). "Bajanje" otuda znači "bacanje čarolija". Karakteristično je za
Ra-Hoor-Khuita da On ne zahteva reči već dela. (Uporedite Pariske radove.) Tako onda
prirodno dolazimo do 3. stiha. "Sve je ništa" je poništenje svog prethodnog zakona koje
stupa po dolasku monarha. On prošlost briše kao sunđerom.
Ova fraza takođe predstavlja neuobičajeno nakićen šifrovani tekst odn. hijeroglif koji u
sebi sadrži veliki ključ za ovu Knjigu. Sve (Al) je ništa (La). Al je La: što će reći, faze
univerzuma X i 0 su identične.
"Budi oprezan!" to kao da je rečeno vojniku. "Pazi." "Izdrži!" tj. "Istraj!" Slušaj objavu!
"Oživi basmu Ra-Hoor-Khuita!" Drugim rečima, "Evo, ja, novi Bog, izričem svoju reč."

3.

STARI KOMENTAR

- kraj. Čitava ova knjiga po svemu sudeći treba da bude doslovno tumačena. Tako je bila
shvaćena od strane pisara svojevremeno. Ipak, mistično značenje je lako naći - Exempli
gratia; v.v. 4-9.

NOVI KOMENTAR

Komentar jedva da je potreban. Veliki rat je čista ilustracija ovog teksta. Jedini narodi
koji su stradali bili su oni čija religija je ozirijanska, ili, kako je oni sami nazivaju,
hrišćanska. Izuzetak je Turska, koja je glupo odbacila principe islama da bi zauzvrat
formirala bezbožnički savez sa \aurom. Abdul Hamid ne bi nikada od sebe napravio
takvog magarca kao što su učinili pripadnici izopačene sekte "Sloboda i Progres"; neka
šakali oskrnave grobnice njihovih psećih očeva!
(Bog Osvete u grčkoj mitologiji je Alister. Usled nekog razloga koji nisam bio u stanju da
pronađem, ovaj Bog je postao Alastor, pustinjski demon rabina, docnije "Duh samoće"
kod Šelija. Atribucija je sasvim adekvatna, jer je koren očigledno A lOMAI, "ja lutam".
Ideja "kretanja" zvuči strašno za jednog buržuja, pa tako je lutalica "proklet". No, me
judice, ustaliti se u životu znači odbaciti herojski stav; to je mirenje sa stagnacijom uma.
Ja ne želim da živim lagodno, ili čak da produžim svoj životni vek; više volim da se
neprestano krećem iz galaksije u galaksiju, iz jedne u drugu inkarnaciju. Takva je moja
unutrašnja individualna volja. Sada izgleda kao da je ovaj "Bog rata i Osvete" prosto
neko ko će naterati ljude da čine svoje istinske volje krećući se kao što se i bogovi kreću,
umesto što pokušavaju da zaustave nezadrživi tok prirode.)
P.S. El Uid, Alžir, 1924. g.: Za vreme vladavine Omana, Siriju je terorisao veliki
vojskovođa i administrator Melek-al-Aštar. Moguće da su jevrejske majke plašile svoje
uplakane bebe preteći im ovim "pustinjskim demonom", a rabini su Baba-Rogu uvrstili u
svoju hijerarhiju zla.

4.
5.
6.
7.
8.
9.

STARI KOMENTAR

4. Ostrvo - jedna od čakri ili nervnih centara u kičmenoj moždini.

5. Utvrdite ga! Koncentrišite um na njega.
6. Ne dozvolite da nijedan spoljni utisak ne dođe do njega.
7. Ja ću opisati jedan novi način meditacije kojim
8. ćete lako savladati nadolazeće misli.
9. Ovaj metod se može mistično opisati (npr. Liber HHH, 3. deo). No, tok istorijskih
događaja će odrediti pravo značenje ovog odeljka.

NOVI KOMENTAR

4-9. Ovo je praktično uputstvo; i baš kao i "vojna tajna", ona se ne sme na bilo koji način
i bilo kome objaviti. Mogu reći samo to da su planovi završeni, i da će prvi narod koji
bude prihvatio zakon Teleme po mom savetu postati jedini gospodar sveta.
6. Ova fraza neobično podseća na "minjerku", za one koji su videli jednu takvu u akciji.
7. Ovo liči na tenk, a izabrano ostrvo je Engleska. Ali ovo je verovatno nejasni
nagoveštaj pravog Velikog Rata, u kome će Horus odneti konačnu pobedu.
9. "Vrebaj! Povuci se! Na njih!" opisuje tri dela određenog magičkog pokreta koji je izraz
formule što se pokazala vrlo delotvorno u praktičnom radu.
(Događaji koji počinju da se dešavaju sada, 1921. g., za vreme položaja Sunca u Vagi,
dok pišem ove reči, i koji će završiti ko zna kada, daće jasan komentar na ovaj odeljak.
Postoji alternativa, ako uzmemo početak 1914. g., kada se Sunce nalazilo u Vagi, koja
uključuje duži period.)

10.

STARI KOMENTAR

Stela Otkrovenja - vidi ilustraciju (na naslovnoj strani Zakona je za sve).

Taj hram - on je bio uređen u obliku oktagona; dužine dvostruko veće nego širine; sa
ulazima na sve četiri strane hrama; sa ogromnim ogledalima koja su pokrivala šest od
osam zidova (nije bilo ogledala na istoku ili na zapadu ili na zapadnim polovinama južnih
i severnih strana).
Postojao je oltar i dva obeliska u hramu; lampa nad oltarom i sav drugi nameštaj.
Kibla - bilo koja tačka prema kojoj se neko okreće u molitvi, kao što je Meka Kibla
muhamedanaca.

11.

STARI KOMENTAR

"Povlačenje". Bio sam uveren da je ovo značilo kombinovanje povlačenja i izrade, to jest
pripreme kopije Stele, što je bilo i urađeno.
Naravno, original je u "zatvorenom staklu".

NOVI KOMENTAR

Pobednički grad je naravno Kairo (Al-Kahira, pobednički), a loše uređena kuća u Bulaku.
Ra-Hor-Khu; Zašto je ovo ime napisano bez završetka? Možda da bi označavalo suštinu
sile.
Ritual obožavanja Ra-Hor-Khuita je kao što bi se moglo očekivati odraz Njegove prirode.
Sumnjam da bi ovaj ritual ikad mogao izgledati kao simbolička proslava; on pre liči na
ekspedicije poslate među primitivna plemena, to jest hrišćane i druge divljake (posebno
parazite ljudske - Jevreje). Treba takođe razumeti da "žena" treba da naoruža u Njegovu
čast. Ova žena bi mogla biti Skerletna Žena, ili možda žena uopšte. Setimo se da je u
Skerletnoj Ženi "data sva moć"; ja očekujem novu Semiramidu.

12.
13.
14.
15.

STARI KOMENTAR

12-15. Ovo, svojevremeno loše shvaćeno, sada je isuviše užasno jasno. 15. stih, očito
nezamisliv zaključak, potvrđen je.

NOVI KOMENTAR

12-15. Ovo, shvaćeno u vezi sa 43. stihom, bilo je ostvareno 1. Maja 1906. god.
Tragedija je bila takođe deo moje inicijacije, kao što je opisano u Hramu kralja
Solomona. Ipak, još uvek osećam takvu gorčinu da ne mogu da pišem o tome.

16.
STARI KOMENTAR

Hrabrost i jednostavnost u mišljenju neophodni su za proučavanje ove knjige. Avaj! Mi

tako malo znamo o ovom značenju.

NOVI KOMENTAR

Bog se mudro uzdržava da se otkrije do kraja, tako da događaj kada se pojavi može
potvrditi Njegovu reč. Ovo progresivno razjašnjavanje te reči omogućilo je da se ona
očuva živom, što nijedna dosadašnja objava nije mogla učiniti. Svaki put kada bih bio
otupio prema Knjizi Zakona nešto bi se desilo da je ponovo razbudi u mom srcu.
"Ne znate smisao svega ovoga"; još jedna šifra za LA-AL.

17.

STARI KOMENTAR

Beskrajno jedinstvo je naše utočište, jer ako je naša svest u tom jedinstvu, nećemo se
uopšte brinuti za konflikte između njenih sastavnih komponenti. Naša svetlost je
najunutarnjija tačka prosvetljene svesti.
Veliki crveni trougao je poput štita, a njegovi zraci su dalekometne strele!

NOVI KOMENTAR

Zadnji odlomak je posebna potvrda stava koji sam zauzeo o našoj hijererhiji: uporedi šta
je o tom predmetu bilo rečeno u prethodnim poglavljima.

18.

STARI KOMENTAR

Kraj humanističkom sentimentalizmu koji uništava ljudsku rasu smišljenom zaštitom

nesposobnih.

NOVI KOMENTAR

Kakav je čisti rezultat naših ljubaznih "hrišćanskih" fraza? U dobra stara vremena
postojala je neka vrsta prirodne selekcije; inteligencija i izdržljivost bili su nužni za
opstanak. Rasa kao takva je time poboljšana. Ali, mi smo mislili da znamo, ah, utoliko
bolje, a imali smo Hristov zakon i druge baljezgarije. i tako su se nesposobni gomilali i
ugrožavali sposobne, sve dok sama zemlja nije osetila gađenje prema tom haosu. Ne
samo što smo dobili rat koji je pobio nekih osam miliona ljudi, u cvetu mladosti,
pokupljenih tako u roku od četiri godine, već i epidemiju koja je ubila šest miliona ljudi
za šest meseci trajanja.
Da li mi hoćemo da ponovimo to ludilo? Zar nije bolje da čovečanstvo odgajimo u
pravcu većeg kvaliteta, ubijajući zaražene primerke, kao što činimo i sa svom ostalom
stokom? i istrebljivanjem gamadi koja ju je inficirala, posebno Jevreja i protestantskh
hrišćana? Katolički hrišćani su zaista pagani u srcu; obično ima dobrih svojstava u njima,
naročito u latinskim zemljama. Treba ih samo poučiti pravom značenju njihove vere da bi
onda odbacili svoje lažne velove.
(1925 g.: Nakon nekoliko godina provedenih u katoličkim zemljama želim da
modifikujem gornje stanovište. Katolici su mrtvi za duhovnost kao i za zdrav razum, isto
toliko koliko i protestanti. Jevreji su, pak, van Amerike, gde je prethodni odeljak pisan,
daleko od toga da su beznadežni.)

19.

STARI KOMENTAR

718 je gpomonh, apstraktna imenica ekvivalentna sa Perdurabo. (Sunce u 3° Raka, An

VII.)

NOVI KOMENTAR

Čini se da referenca upućuje na drevna proročanstva "Daniela" i "Jovana". Prva

kabalistička aluzija je još uvek neotkrivena (1925.).
1921.: Mislim da je ovde dobro da dodam prikaz pravog značenja ovog stiha, iako on
više pripada Dodatku. No, okolnosti su tako upečatljive da je umnogome vredno truda da
se čitalac laik upozna sa prirodom rezonovanja koje dokazuje vanzemaljski karakter
autora ove Knjige.
Ovo što sledi je zapis koji je kao takav izvorno zabeležen 8. Juna 1921. g. e.v., bez
ikakvih uvodnih napomena, u mom magičkom dnevniku u manastiru Teleme u
Čefaloediumu od Trinakrije.
Ovi stihovi su veoma vešto izrečeni. Kako da razumem ovu aluziju na Stelu; kako da
"dobro izračunam njeno ime" ako ga ne znam? Pokušao sam da izračunam vrednost
"Grozote Pustoši", ali to je reč kojom će oni "tu stelu zvati", ne njeno pravo ime.
Izgledalo mi je da to ime, kada ga nađem, treba da dodam broju 718, ili da ga izjednačim
sa nekom drugom reči ili frazom s kojom sam učinio isto. Još više, to ime kada ga budem
našao mora nekako da izrazi "pad razloga".
Mnogo godina ova dva stiha, uprkos pomnom istraživanju, nisu mi dala nikakvo
značenje. Na kraju sam pokušao sa apstraktnom imenicom = 718; ona je značila
"istrajnost", što je bio moj prvi magički moto. Naravno da je Stela bila istrajala još od 26.
dinastije, ali to teško da je opravdavalo njen naziv "Istrajnost"; osim toga, nije bilo ničeg
u vezi "pada razloga".
Sada, 1921., dok sam pretresao Zakon u cilju da bih izvršio korekcije u nekim detaljima
ili omaškama u propisanim ritualima, našao sam ove stihove među ostalim uputama. Oni
su me fascinirali; pošto sam završio rad u rukopisu, vratio sam im se i radio više sati uz
pomoć leksikona, počinjući sa rečju APXH, svrha, 709, da bih našao neki izraz sa
vrednošću 718, koji bi pobio svrhu. Našao sam AZA, 9, reč u značenju "suvoća", ali
naročito prljavština ili plesan na neupotrebljavanom predmetu. APXH AZA je, stoga,
tačan izraz doktrine koja je izložena u našem Zakonu u vezi sa "razlogom".
U redu, ali ovo ni u kom slučaju ne predstavlja ime Stele.
Nastavio sam sa radom, i pronašao sam XOIZA, 718, što sam mogao zgrabiti kao slamku
spasa da sam potonuo po treći put; ali plivao sam dovoljno snažno. Našao sam XAIPE
A\A\, "Pozdrav A.A.". Tako sam ljupko odao pozdrav našem Svetom Redu, no nastavio
sam sa svojim istraživanjem. Nema takve reči kao što je AXPICTA, "ono što nije poput
Hrista"; jedino slepo bogomoljstvo bi moglo biti zadovoljno tako nesavršenim izumom.
Zatim je došla reč XAPAH, 713, urezani lik. To je bilo pravo ime za Stelu; da sam
pridodao AD, 5, moglo bi se pročitati kao "Znak Zveri". Ali nisam osetio u sebi taj drhtaj
ekstaze što se otvara u srcu, niti tu zoru iznenađenja što pali um, kao kada se javlja čista
jednostavnost istine. Postoji određeni psihološki fenomen koji prati svako važno otkriće.
Za jednog, to je poput prve ljubavi, na prvi pogled; za drugog, poput prepoznavanja
prirodnog zakona. Ona u čoveku raspaljuje ljubav prema univerzumu, i objašnjava sve
njegove zagonetke u trenu; istovremeno nudi unutarnje ubeđenje koje ničim ne može biti
uzdrmano, živu sigurnost sasvim van njegovog stabilnog mira, u svim novo stečenim
činjenicama.
Voleo sam ovo; znao sam da moram da tragam dalje. Istina koju je Aivaz izrekao
skrivena je tako izvanrednom veštinom da je uvek lako moguće iz teksta iscediti više ili
manje uverljivo značenje. Čak sva takva naučnička i oštroumna petljanja otkrivaju svoju
sopstvenu nemoć; pravi ključ otvara sef u momentu, tako lako i glatko da je smešno
pomisliti kako je bravu majstor zlatar napravio da odgovara samo jednom ključu i
nijednom drugom.
Čitalac će primetiti da su sve zaista vredne korespondencije u ovoj Knjizi tako
jednostavne da bi ih čak i dete moglo razumeti. Takođe i moja vlastita škripava i
tandrkava učenjačka kopanja, od kojih nijedno nije stvarno prosvetljujuće ili uverljivo.
Pravo rešenje, štaviše, gotovo uvek je potvrđeno drugim delovima teksta, ili pak
događajima koji su usledili nakon pisanja Knjige.
Nastavio sam da radim: zapitao sam se po hiljaditi put šta je to što je Stela mogla tvrditi
sa nedvosmislenom tačnošću, kada je rekla "njeno ime". Nažvrljao sam reč STHLH, i
izračunao njenu vrednost. Rezultat je bio 546, ako se St broji kao 500; ili 52, ako je 6, što
je česta upotreba, kao u STAUROV, čiji broj je tako 777.
Sasvim dokono, svojim već zamorenim perom oduzeo sam 52 od 718. Skočio sam kao
oparen, poput maga koji je, dugo i uzaludno zazivajući Satanu, na svetlosti istrošene
lampe vere, u izlizanoj odori nade, teško se naslanjajući na štap ljubavi, žmirkajući i
mrmljajući nerazgovetne reči, odjednom spazio Njega!
Završio sam sabiranje, sada brzinom pantera. Isuviše dobro da bi bilo istinito! Sabrao
sam cifre; da, 718, bez pogovora. Proverio sam vrednost Stele; 52, bez greške. Tada sam
se samo prepustio oluji uživanja i zadivljenosti koja se sručila iz ruke Onog koji sedi na
prestolu u bezdanu mog bića; i napisah u moj magički dnevnik trijumf radi kojeg sam se
borio uporno više od sedamnaest godina.
718
STHLH 666
Pogodnije ime nije moglo biti pronađeno, bio sam uveren... A onda je došao blesak
munje da potkrepi to uverenje, da odagna i zadnji oblak sumnje; stvarno ime te Stele,
njeno pravo ime, jedino ime koje je ikada imala pre nego što je bila prozvana "Stela
Otkrovenja" u Knjizi Zakona. "Njeno ime" u katalogu muzeja u Bulaku bilo je upravo to:
"Stela 666".
Ovo otkriće sam opisao iscrpno zato što želim da istaknem njegov značaj. Većina broja i
slova koja se otvoreno pominju u Knjizi Zakona, a koja skrivaju u sebi tajne stvari, već u
to vreme su imala posebno značenje za mene. Izvesna nesvesna kooperacija uma mogla
bi se navesti kao određujući faktor u izboru tih brojeva, njihovih narednih međusobnih
veza, i tome slično, objašnjenih komentatorovom pronicljivošću, kao i potvrdom
nezavisnih činjenica njihovom koincidencijom.
Isto tako, skriveni brojevi kao što su 3,141593, 395, 31, 93, mogu se pripisati
komentatorima, ali odreći svrsi teksta; ako nikom drugom, onda klasi fariseja koji se
naprežu da dohvate leptira duše, u nameri da progutaju svakog nilskog konja ako ga
prethodno dovoljno dobro natope zaraženom baruštinom materijalizma.
Ali broj 718 je izložen jasno; njegova priroda je opisana dovoljno i nedvosmisleno; a
opet, ona nikome u celom svetu nije ništa značila, ni tada a ni sedamnaest godina kasnije.
A sada, njegovo značenje dolazi baš u pravi čas, tako prirodno, tako samoopravdavajuće,
tako očigledno kao jedinstvena vrednost nepoznate "X" jednačine, da je prosto nemoguće
izmotavati se.
Zakon verovatnoće isključuje sve teorije osim jedne. Jednostavna istina je ono što sam
oduvek tražio.
Postoji jedno biće, nazvano Aivaz, bestelesna inteligencija, koje je napisalo ovu Knjigu
Zakona, koristeći se mojim ušima i rukom. Njegov um je po svom znanju i moći sasvim
sigurno nadmoćniji od mog vlastitog, jer on je od tada bio moj gospodar i učitelj.
Ali posebno, dokaz o postojanju bestelesne inteligencije, čak i najnižeg reda, pre toga
nikada nije bio ostvaren. Nedostatak tog dokaza bio je mana svih svih religija prošlosti;
čovek nije mogao biti siguran u postojanje "Boga", jer iako je znao za mnogo sila
nezavisnih od ljudskih mišića, nije poznavao nikakvu svest koja bi postojala nezavisno
od nerava.

20.

STARI KOMENTAR

Kao odgovor na nekakvo prorokovo mentalno stvoreno "zašto", Bog daje ovaj podrugljiv
odgovor. Štaviše, u njemu je možda sadržan neki ključ koji će mi jednog dana omogućiti
da otključam tajnu 19. stiha, sada, 1909. g. još uvek nejasnu. Dok ovo pišem, 1911. g., ta
tajna mi je jasna.

NOVI KOMENTAR

Ovde je prisutna percepcija fundamentalnog zakona, koji suprotstavlja mišljenje i akciju.

Mi delujemo kada delujemo ispravno, pod uticajem učene mudrosti nasleđene vekovnom
tradicijom. Naši preci su preživeli jer su bili u stanju da se prilagode svom okruženju;
njihovi neprijatelji nisu uspevali da opstanu, i na taj način su "dobre" osobine prenošene
dalje, a "loše" ostajale sterilne. Tako rasni um u podsvesti govori čoveku da mora imati
sina po svaku cenu. Rim je nastao nakon silovanja jedne Sabinjanke. Da li bi čovek
razuma bio u stanju da opravda to silovanje? Da li je to bilo "pravda", ili "milost",
"moral" ili "Hrišćanstvo"?
Mnogo toga o etici ovog problema napisano je u II. poglavlju ove Knjige. Tomas Henri
Haksli u svom eseju "Etika i evolucija" istakao je antitezu između ove dve ideje,
zaključivši da je, dugoročno gledano, evolucija predodređena da prevlada nad etikom.
No, on je očito bio nesposoban da uvidi, odn. nespreman da prizna, da je njegova
rasprava potvrdila lažnost etike (shvaćene u viktorijanskom smislu). Etika Liber Legisa
jeste etika same evolucije. Samo budale se mešaju u prirodan tok. Čini po svojoj volji i to
treba da bude sav Zakon, biološki kao i na svaki drugi način.
Uzmimo jedan primer. Ja sam antivakcionista na način koji bi svaki drugi antivakcionista
odbacio. Priznajem da vakcinacija štiti od malih boginja, ali ja bih voleo da svako dobije
male boginje. Oni slabiji među nama će umreti; jači će možda zaraditi lice puno ožiljaka;
ali rasa će tokom narednih nekoliko generacija postati imuna na tu bolest.
Na donekle sličnim osnovama, ja bih se, zajedno sa Semjuelom Batlerom zalagao za
uništenje svih mašina. (Uvažavam praktične teškoće definisanja granica u kojima se
kreću zakonite mašine. Predmet rasprave je ovaj: kako možemo razviti sposobnost
čoveka? Štamparska presa je zadivljujuće lepa u rukama Aldusa, Čarlsa T. Džekobija, ili
čak Vilijema Morisa. Ali jeftino mehaničko štampanje okuženog smeća na crvljivoj kaši,
izlizanim karakterima i u lošem mastilu uništilo je vid, zatrovalo mozak, i izneverilo
nadanja masa). Mašine su smicalice za izbegavanje napornog rada, a naporan rad je spas
rase. U Vremeplovu H. Dž. Vels daje izvrsnu sliku podvojenih ljudi, gde je jedna grana
požutela i prazna, a druga surova i nesvesna.
Mašine su skoro gotovo potpuno dovršile uništenje ličnog zanatstva. Čovek nije više
radnik, već dodatak mačini. Proizvod je standardizovan; rezultat, mediokritet. Niko ne
može dobiti ono što hoće; on mora da se zadovolji sa onim što lopovluk stavlja na tržište.
Umesto da svaki muškarac i svaka žena budu zvezde, imamo bezoblično bujanje bagre.

21.

STARI KOMENTAR

To je ostvareno na zapanjujući način.

NOVI KOMENTAR

Izgleda da se stihovi od 21.-30 odnose na obrede javnog obožavanja Ra-Hoor-Khuita.

Reč "set" je neobična - ne upućuje li ovo na Boga Seta?
U odnosu na stari komentar, mogu reći da sam uistinu našao sliku koja se kao takva
spominje u tekstu. Ali izgleda da u tome nema nekog posebnog značenja. Uprkos tome,
voleo bih da vidim neko dublje značenje u ovom odeljku. Na drugim mestima je bilo
upućivanja na reči "ne", "jedan", "Ti znaš". Reč "lako", povrh toga, navodi na neku
misteriju; ona je u istom nesumnjivo shvatljivom smislu upotrebljena i u 40. stihu.

22.

STARI KOMENTAR
Prva faza je ostvarena; ali nije bilo rezultata dovoljno upečatljivog da bi bio zabeležen.
Ogled "X" je privatan.

NOVI KOMENTAR

Ne treba da postoje nikakvi ustaljeni hramovi posvećeni Nuit i Haditu, jer Oni su
neizmerni i apsolutni. Stoga je naša religija za narod kult Sunca, koje predstavlja našu
posebnu zvezdu Tela Nuit, od kojeg, shvaćeno u najstrožem naučnom smislu, potiče ova
zemlja, Njegova smrznuta iskra, i sva naša svetlost i naš život. Njegov namesnik i
predstavnik u životinjskom carstvu je Njegov srodan simbol, falus, koji označava ljubav i
slobodu. Ra-Hoor-Khuit, kao i svi istinski Bogovi, stoga predstavlja solarno-faličko
božanstvo. Ali mi Ga poštujemo jer On je u istini, večit; za solarno-falička božanstva
Starog Eona, kao što su bili Oziris, "Hrist", Hiram, Adonis, Herkules, itd. pretpostavljalo
se, usled našeg neznanja kosmosa, da "umiru" i "ponovo se rađaju". Tako smo mi
proslavljali rituale "uskrsnuća" i tome slično, što je u sadašnje vreme postalo beznačajno.
Ra-Hoor-Khuit je krunisano i osvajajuće Dete. Ovo takođe upućuje na krunisano i
osvajajuće Dete u nama samima, tj. na našeg ličnog Boga. Ako se ne povratite i ne budete
kao deca, rekao je "Hrist", nećete ući u Carstvo Božje. Carstvo je Malkut, devičanska
Nevesta, a Dete je patuljasto sopstvo, falusna svest, koja je istinski čovekov život,
oslobođen njegovih "velova" inkarnacije. Moramo da zahvalimo Frojdu, i posebno
Jungu, što su ovaj deo magičke doktrine izložili tako jednostavnim jezikom, kao takođe i
zbog njihovog razvića veze između volje "deteta" i Istinske ili nesvesne Volje, i zbog
razjašnjavanja naše doktrine Tihog Sopstva ili Svetog Anđela Čuvara. Njih dvojica su
naravno totalne neznalice po pitanju magičkih fenomena, i teško bi mogli objasniti i
takve pojmove kao što je "Augoeides"; osim toga, treba ih ozbiljno prekoriti što nisu
otvorenije istakli da se ljudi ne smeju plašiti niti potiskivati ovu Istinsku Volju. No, oni
su ipak unutar svojih ograničenja uradili izvrstan posao.

23.

STARI KOMENTAR

23-25. Pomenuti miris je napravljen; predviđanje je ostvareno na najčudesniji način.

NOVI KOMENTAR

Brašno: obično pšenično brašno; talog: "bizving" od porta bi bilo dosta dobro;
Abramelinovo ulje: uzeti osam delova ulja cimeta, četiri ulja mirte, dva galangala i sedam
maslinovog ulja.

24.

NOVI KOMENTAR

A: menstrualna krv; B: možda "zmajeva krv".

Ove dve vrste "krvi" ne treba pobrkati. Student treba da bude u stanju da otkrije značenje
ovog odeljka prisećajući se kabalističke izjave da je "krv život", konsultujući Knjigu 4,
III. Deo, i primenjujući znanje koje počiva u svetilištu Gnoze Devetog stepena O.T.O.
"Dete" predstavlja "Babalon i Zver sjedinjene, tajnog spasitelja", biće simbolizovano
hijeroglifom jajeta i zmije kod feničanskih adepata. Druga vrsta krvi je takođe i oblik
Bafometa, mada se razlikuje od "deteta" po tome što je to lav - zmija u svom originalnom
obliku.
Proces omekšavanja i izglađivanja u ovom slučaju predstavlja proces oživljavanja orla.
Nije uputno da se ovo objašnjenje iskaže pojmovima previše razumljivim za obične ljude,
jer pokušaji neiniciranih da upotrebe zastrašujuću arkanu magike, koja je izložena u
ovom odeljku, mogli bi dovesti samo do najstrašnije i nenadoknadive katastrofe.

25.

NOVI KOMENTAR

Ove bube, što su se začuđujuće naglo u nepreglednom broju pojavili u Boleskinu u leto
1904. g., isticale su se po dugom roščiću; ta vrsta je bila potpuno nova za prirodnjake u
Londonu, kojima su primerci buba bili poslati radi klasifikacije.

26.
27.
28.
29.

STARI KOMENTAR

26-29. Ovi eksperimenti, ipak, nisu izvedeni.

NOVI KOMENTAR

26. Vidi Liber 418, Prvi Etir, završne odeljke.

27. Reč "strast" ne treba nužno uzeti u smislu koji je blizak puritancima. Ona ima
značenje snage, "veselja", kako su je naši stari shvatali; Nemci su sačuvali odgovarajuću
snagu tog pojma u reči lustig. Ali i Englezi imaju svoju "lusty".
Puritanci su nesumnjivo čudo. Oni su čak uspeli da i jednoj bezbojnoj reči kao što je
"određen" daju iskvarenu konotaciju. "U sektoru grada sa određenim ugledom žene jedne
određene klase koje stradaju od određenih bolesti optužene su zbog toga što su počinile
određena nedela", ovo postaje sasvim česta tema u novinama. To omogućava zabavu sve
do najpokvarenijih maštarija - što je po svemu sudeći i cilj svih društava koja potiskuju
poroke i zlo.
29. Nije potpuno jasno da li se bube na kolačima odnose na ovaj čudnovati odeljak.
Jedini pogodan način da se otkrije istina je eksperimentisanje.
Ja posedujem znatnu količinu dokaza koji bacaju više svetla na ovaj deo poglavlja; ali ne
vidim nikakav bitan razlog zbog čega bih sada morao da ih izložim. U nekim situacijama
otvorena iskrenost osujećuje vlastiti cilj, kao što je slučaj i u politici.

30.

STARI KOMENTAR

Još uvek nije ostvareno. (1909. g.)

NOVI KOMENTAR

Sada postoji takav oltar kao što je opisan; na njemu se svakodnevno izvode odgovarajući
rituali. (1921. g.)

31.

STARI KOMENTAR

Još uvek nije ostvareno. (1909. g.)

NOVI KOMENTAR

Ne znam da li ovo treba shvatiti u praktičnom smislu. Očito značenje ovog "sa Zapada" u
egipatskom spisu bilo bi "iz kuće Mrtvih".
S druge strane, možda stih upućuje na ime neke osobe. Čvrsto sam ubeđen da će se desiti
neki događaj koji će nepogrešivo odgovarati gornjem odeljku. (1921. g.)

32.
33.

STARI KOMENTAR

32.-33. Naravno, kada dođe vreme.

NOVI KOMENTAR

32.-33. Nagoveštaj da su naredni stihovi možda već ostvareni na neki način, tako da to
moje slabo razumevanje poglavlja dosad nije uspelo da otkrije.

34.

STARI KOMENTAR

Ovo proročanstvo, što se odnosi na vekove koji će doći, momentalno ne zanima

sadašnjeg pisca. Uprkos tome on je primoran da ga ovde objasni.
Hijerarhija starih Egipćana daje sledeću genealogiju: Izis, Oziris, Horus.
Elem, "paganski" period je period vladavine Izis: seoski, prirodni period proste magike.
Sledeća je bila Ravnodnevnica Ozirisa, sa Budom, Hristom i drugima, kada su tuga i smrt
bili glavni predmet ljudskog mišljenja, a njegova magička formula formula žrtvovanja.
Dalje, sa Muhamedom kao mogućim prethodnikom, dolazi Ravnodnevnica Horusa,
mladog dečaka koji se razvija u snažnog i osvajajućeg ratnika (sa svojim blizancem
Harpokratom) da bi osvetio Ozirisa i doneo doba snage i veličanstvenosti. Njegova
formula još uvek nije u potpunosti shvaćena.
Sledeća će se uzdići Ravnodnevnica Maat, Boginje Pravde. To se može desiti za stotinu
ili pak za deset hiljada godina od danas, jer računanje vremena nije isto kao i ranije.

NOVI KOMENTAR

Obratite pažnju na blisku vezu između Lava i Vage u Tarotu, gde su i brojevi njihovih
atua VIII i XI međusobno zamenjeni. Nema tako žestoke antiteze kao što je ona koja
postoji između Ozirisa i Horusa; Snaga će pripremiti vladavinu Pravde. Smatram da bi
trebalo već da počnemo da gledamo na ovu Pravdu kao na ideal, čiji put ćemo pripremiti
vrlinom naše snage i vatre.
Boleskin je, samim svojim uzimanjem za "sveto mesto", već unapred bio predodređen da
strada u nekoj vrsti uništenja. Ja sam ga prvo predstavio O.T.O.-u a zatim prodao da bih
dobio sredstva za izdavanje Ekvinoksa, III t. No, prihodi od prodaje su uglavnom bili
ukradeni od strane tadašnjeg glavnog blagajnika reda, nekog Džordža MekNi Kouija. On
je, uprkos mojim upozorenjima, postao opsednut najgorim oblikom gneva protiv
Nemaca, ugledajući se na 59. stih ovog poglavlja. Poludeo je, i postao najgori izdajica, a
njegova krađa je bila samo mali deo njegovih gadosti. Ovaj događaj je bio neophodan za
moju sopstvenu inicijaciju.
Hrumačis je Izlazeće Sunce; on stoga simbolizuje neki nov tok događaja. "Onaj sa
dvostrukim štapom" je "Tmaist u dvostrukom obliku, kao Tmais i Tmait", odakle su Grci
izveli svoju Temis, boginju Pravde. Student se upućuje na Ekvinoks, vol. i, br. 2, str. 244-
261. Tmaist je Vladar koji nosi biskupski skiptar, poput Jošue u masonskom stepenu
kraljevskog svoda. On je treći oficir po redu u neofitskom ritualu Zlatne Zore, koji sledi
iza Horusa kao što Horus sledi iza Ozirisa. On će zato preuzeti "tron i sedište" Vođe
Hrama kada se "Ravnodnevnica Horusa" bude završila.
Rimovani pasus ovog stiha je osobito impresivan i uzvišen. Možemo primetiti da su
detalji rituala smene oficira isti u svakoj prilici. Stoga možemo zaključiti da se opis
rituala odnosi na samu "Ravnodnevnicu bogova". Kako su uslovi bili ispunjeni? Uvod u
Knjigu 4, Deo IV daje odgovor. Mogli bismo ukratko podsetiti čitaoca na najvažnije
događaje "Ravnodnevnice", dajući ih sređeno u tabelarnoj formi, i suprotstavljajući im
odgovarajuća magička dela prethodne Ravnodnevnice, kao što su simbolizovana
legendama Ozirisa, Dionisa, Isusa, Atisa, Adonisa i drugih. (vidi sledeću stranu).
Moglo bi biti neskromno upuštati se u predviđanje detalja koji se tiču sledećeg Eona
nakon ovog.

35.

STARI KOMENTAR
Zapazite, Heru-Ra-Ha = 418.

NOVI KOMENTAR

Heru-Ra-Ha sjedinjuje u sebi ideju Horusa (uporediti isto tako "veliki anđeo Hru" koji
vlada Knjigom Tahutija; vidi Liber LXXVIII) sa Ra i Duhom. Zbog acilutskog ili
arhetipskog izgovora He, što je Sveti Duh. A Ha = 6, broj Sunca. On je takođe i Nuit, a H
je Njeno slovo.
Jezik ukazuje da je Heru-Ra-Ha "istinsko ime" Jedinstva, i simbolizovan je Blizancima,
Harpokratom i Horusom. Obratite pažnju da je dvojni znak, kao i dečji znak - znak
Blizanaca, čije slovo je Zain, mač.
Doktrina dvostrukog karaktera Boga je od velike važnosti za Njegovo pravilno
razumevanje. "Posle znaka Ulazećeg treba odmah uraditi znak Tišine": za Neofita je to
imperativni nalog. U Knjizi 4 je potpuno objašnjena nužnost ove prakse.

RUBRIKA EON HORUSA EON OZIRISA

Novi će se prorok pojaviti. Zver 666. Dionis i drugi su imena za (možda) Apoloniusa
iz Tijane. U okolnostima koji su tada postojali bilo je potrebno više magova.

i doneti svežu groznicu sa nebesa. "Silina i oganj" Horusa - "nebesa" Nuit.

Druga će žena probuditi Vidi komentar na i. poglavlje, 15. stih. "Venera" iz legende o
Adonisu. Ne posedujemo ključ za njeno ime.

strast i obožavanje Zmije; Moć i vrlina Hadita u ljudima; takođe kult spermatozoida.
"Sveti Duh" tj. "\avo" koji prebiva u unutrašnjosti tela. Ključ za magiku u Zmiji Apofisu,
Razaraču.

Druga će se duša Boga i zveri Jedinstvo Aivaza i Zveri u Alisteru Krouliju.

Identifikacija materije i duha u našoj doktrini. Pan kao Bog i kao jarac; Marija i sl. kao
Majka sina božjeg, oplođena Svetim Duhom, bikom, labudom, itd. Doktrina o
obnovljivom nekvarljivom telu.

Pomešati u svešteniku kugle

Druga će žrtva umrljati grobnicu, Ljubav je magička formula: seks je ključ života.
"Grobnica" - hram ljubavi. Raspeće i sl. kao magička formula; Smrt kao ključ života.
"Grobnica" - les ili grob.

Drugi će kralj vladati, Horus (Ra-Hoor-Khuit, Krunisano Dete). Oziris (Isus, itd.),
umirući kralj (formula umirućeg Boga). Vidi kod Frejzera.

i blagoslov više neće teći Ka mističnom Sokoglavom Gospodu! "Blagoslov" - seme.

"Blagoslov" - krv.
36.
37.
38.

STARI KOMENTAR

36-38. Uglavnom prevod Stele.

NOVI KOMENTAR

36. Ovaj odeljak je dramska predstava scene prikazane na Steli. Ona se može tumačiti u
tom smislu da je Ank-af-na-Konsu za mene zapisao detaljnu magičku formulu Ra-Hoor-
Khuita. Za ostvarenog magičara nije ništa neobično da na taj način spaja čitave epohe;
no, sa tačke gledišta prave prirode vremena, kao što to izgleda adeptu misticizma, tajna u
celosti iščezava.
37. Treća strofa podseća na rozenkrojcersku molitvu:
Neka tvoj Um primi uticaj Najvišeg!
Neka tvoje Srce bude središte Svetlosti!
Neka tvoje Telo bude Hram Ružinog Krsta!
38. Vidite prevod Stele u Uvodu Knjige 4, IV. deo (kao i na naslovnoj strani ove knjige).
Obratite pažnju na četiri pravca četiriju sunčevih staništa specificiranih u 3. i 4. redu prve
strofe, i uporedite sa ritualom datim u Liber Sameku. (Knjiga 4, III. deo, Dodatak).

39.

STARI KOMENTAR

Ovo je učinjeno; ali da li dovoljno brzo? Ne. Mučile su me zagonetke ove knjige skoro
sedam godina, i opet mi nije sve jasno. (1909. g.). Čak ni sada. (1911. g.).

NOVI KOMENTAR

Ovaj prikaz je objavljen zajedno sa samim ovim komentarom. Prema tome, sadašnje
izdanje je pokoravanje toj zapovesti. "Sa njima" označava "u njihovoj kući"; drugim
rečima, čovek se mora ponuditi, kada prepozna bilo koga kao potencijalnog kralja,
prihvatajući ga u svojoj kući. Alternativno značenje je "u njihovu čast".

40.

STARI KOMENTAR

Ne smatram da je to lako. Iako je pero bilo dovoljno brzo, jednom kada sam ga uzeo u
ruku. Može biti da ga je zaista Hadit učinio sigurnim! (Još uvek sam (1911. g.) totalno
nezadovoljan.).
NOVI KOMENTAR

Mada sam manje uznemiren nego kada sam pisao Stari komentar nisam sasvim
zadovoljan. Kako treba napisati komentar? Za koga? To je teži posao od posla sastavljača
rečnika. Svaki novi kandidat donosi nove probleme; stepenovi i oblici njihovog neznanja
isto su tako brojni kao i oni sami. Stalno hvatam samog sebe kako radosno plovim
nekoliko meseci u uverenju da je moje učenje pomoglo nekome, iznenada shvativši da
me put nije odveo nikuda, zbog toga što je cilj moje zabrinutosti propustio da sazna da je
Julije Cezar osvojio Gale, ili nešto u tom smislu, što smatram da je predmet univerzalnog
znanja.

41.

STARI KOMENTAR

To će biti učinjeno što pre moguće.

NOVI KOMENTAR

To je sada u toku.

42.

STARI KOMENTAR

Ovo će biti ispoštovano.

NOVI KOMENTAR

"Ogledi" se odnose na komentar na i. poglavlje, v.v. seq.; "Izdajice": vidi Liber 418, 1.
Etir. Citiram:

Moćan, moćan, moćan, moćan; da, tri i četiri puta ti si moćan. Onaj koji se podigne na
tebe pašće, čak i ako ti na njega ne podigneš ni svoj mali prst. A onaj koji o tebi zlo
govori biće izvrgnut ruglu, iako tvoje usne protiv njega ne izgovore nijedan slog. A onaj
koji o tebi zlo misli biće proklet u svojim mislima, čak i ako ti nijednom mišlju ne
pomisliš na njega. i svi će oni tebi biti podređeni, i služiće ti, iako ti ne želiš. A to će za
njih biti čast i svetinja, i svi ćete zajedno sedeti na nadzemaljskoj gozbi, i hranićete se
medom bogova, i opijati se rosom večnosti - JER JA SAM HORUS, KRUNISANO
DETE i OSVAJAČ, KOJEG NISI POZNAVAO!

43.
44.
45.
STARI KOMENTAR

43-45. Zadnja dva stiha su postala izlišna, budući da se odnose na osobu koja je prva
naznačena da ispuni službu "Skerletne Žene". U njenom slučaju proročanstvo 43. stiha je
ostvareno na najužasniji način, doslovce; izuzev zadnjeg odeljka. Možda će se pre
izdavanja ovog komentara desiti konačna katastrofa. (1909. g.).
Ona, ili čak nešto još strašnije, sada je u razvoju. (1911. g.).
P.S. Rukopis ovog dokumenta sam zapečatio i poslao poštom štamparu, dok sam išao u
golf klub u Hojlejku. Po dolasku u klub, našao sam pismo u kome je pisalo da se
katastrofa desila. Neka se sledeći na koga će krinka pasti pripazi!

NOVI KOMENTAR

43-45. Nemoguće je diskutovati o odeljcima kao što je ovaj ako vreme još nije zrelo.
Detalji o izvesnim magičkim eksperimentima datim u ovim redovima mogu se naći u
Urni.
Nije nužno da ovo "dete" bude poistovećeno sa onim "koji će otkriti ključ svega toga".
40 je Mem, Voda, Obešeni čovek; 80 je Pe, Mars, Srušena Kula. Ovi aduti se odnose na
"Uništenje sveta Vodom" i "Vatrom". Značenje ovih fraza treba proučiti u mojim
ritualima magike, kao u Knjizi 4, delovi II i III. Njihov opšti smisao je u tome da je On
gospodar obeju vrsta sila. Sklon sam uverenju da u tekstu postoji jednostavniji i dublji
smisao nego onaj koji sam dosad izložio.
"U vašim rukama" je čudno izvrtanje izraza. Možda postoji nekakav šifrovani smisao, a
možda ne; u najmanju ruku, to je tako, da upotreba takvih neengleskih izraza čini oštru
razliku između Aivaza i pisara. U nadahnutim knjigama, kao što su Liber LXV, VII,
DCCCXIII, i drugim, koje su pisane direktno od strane Zveri 666, a ne diktiranjem, ne
mogu se naći tako nezgrapni izrazi. Sam stil pokazuje izrazitu razliku.

47.

STARI KOMENTAR

Ove misterije su za mene nedokučive, kao što i sam tekst ističe. Kasnije (1909. g.) sam
zapisao da su slova ove Knjige u stvari slova Enohove Knjige, i ona su zvezde, odn.
totemi tih zvezda. (Vidi 15. Etir u Liber 418.). Tako će on proreći da će ona biti Magus,
tj. 9 = 2.

NOVI KOMENTAR

Ja sam sada (1918. g.) Magus, 9 = 2; slažem se sa prethodnim komentarom. On treba da

bude barem Majstor Hrama, 8 = 3, čija reč je razumevanje.
"Dolazi jedan posle njega" - "jedan", tj. Ačad. Vidite Dodatak za ovu i druge tačke ovog
"najočitijeg" stiha. "Ključ svega toga" - sve, tj. Al 31, Ključ! Pogledajte rukopis radi
aluzije na "povučenu crtu" i "na četvoro podeljeni krug sa svojom greškom".
Atribucija slova data u starom komentaru sa onima iz Knjige Enoha nije održiva.
48.

STARI KOMENTAR

48-62. Ovo izgleda kao neka jednostavna obuka u teologiji i etici. Ne razumem reč "Din".
Bahlasti = 358, a Ompehda možda 210. Vidi Dodatak.

49.

NOVI KOMENTAR

Očigledna interpretacija ovoga je uzeti da je ta reč "Čini što ti je volja", što je tajna reč,
jer njeno značenje za svakog čoveka je njegova najskrivenija tajna. Istovremeno je to
možda najjače huljenje protiv svih "ljudskih bogova", jer ta reč svakog čoveka čini
samim svojim Bogom.
Onda možemo prihvatiti da je ovaj solarno-falički Ra-Ha svaki čovek po sebi. i kakva je
svaka nezavisna ćelija u našim telima za nas, tako je i svako od nas za Heru-Ra-Ha-a.
"Dete" svakog čoveka (svest) je zvezda u kosmosu sunca, kao što je i sunce zvezda u
kosmosu Nuit.

50.
51.

NOVI KOMENTAR

Treba pažljivo razmotriti ovaj jedan napad Heru-Ra-Ha-a na svakog od ovih "bogova" ili
proroka pojedinačno; jer uprkos tome što su oni, što predstavljaju, Magove prošlosti,
prokletstvo njihovog Stepena ih mora proždreti.
Tako su oči "Isusa" - njegov pogled na svet - ono što mora biti uništeno. Ovaj pogled na
svet je pogrešan zbog njegovog magičkog akta samožrtvovanja.
Ne smemo za trenutak pomisliti da ovaj stih podržava istoricitet "Isusa". "Isus" nije, i
nikad nije bio čovek; ali on je bio "bog", baš kao što i zamotuljak starih krpa i kanta
kerozina na žbunju mogu biti "bog". Postoji izvesna ljudska ideja, sagrađena najvećim
delom od neznanja, straha i besmisla, koju zovemo "Isus", i koja je povremeno bila
ukrašavana različitim ukrasima pozajmljenim iz paganizma i judaizma.
Tema "Isusa" je, na najveću našu žalost, preopširna da bi se ovde izložila; ona je u
potpunosti tretirana u mojoj Knjizi 888.

52.

NOVI KOMENTAR

Muhamedov pogled na svet je takođe pogrešan; ali ovde nije potrebna tako oštra
korektura kao kod "Isusa". Njegovo lice, odn. njegov spoljašni izgled, je ono što treba da
bude prekriveno Njegovim krilima. Principi islama, ako se pravilno tumače, nisu daleko
od našeg puta života, svetlosti, ljubavi i slobode. To se naročito odnosi na tajne principe.
Spoljna vera je čista besmislica prilagođena inteligenciji ljudi među kojima je javno
obznanjena; pa i takav, islam je u praksi veličanstven. Njegov kodeks je kodeks čoveka
hrabrosti, časti i samopoštovanja; sve to je u izvanrednom kontrastu sa poniznim
kukavičlukom prokleto varavih hrišćana, sa njihovim strašljivim i nepoštenim
prihvatanjem nesebične žrtve, i njihovom zajedljivom filosofijom o sebi samima kao
"rođenim u grehu", "bednim grešnicima", i "bez zdravlja u sebi".

53.

NOVI KOMENTAR

"Indusa". Religija Hindustana, metafizički i mistično dovoljno shvatljiva da bi sebi

osigurala veliki deo istine, u praksi je isto tako prazna i lažna kao i hrišćanstvo, vera
robova, lažljivaca i podlih kukavica. Iste ove primedbe se mogu u grubim crtama dati i
Budizmu.
"Mongolca": Ovo je verovatno aluzija na konfučijanizam, čija metafizička i etička
bezgrešnost nije uspela da spase njegove pristalice od gubitka onih divljih vrlina koje
pristaju borbenim životinjama, i da tako najzad stvore civilizaciju koja je stara kao cela
istorija, naspram varvarskih plemena Evrope.
"Din" - "strogost" ili "sud", verovatno se odnosi na jevrejski Zakon pre nego na verovanje
(ad "din") islama. Prihvatanjem ovoga, šest religija čije meso mora biti pokidano
pokrivaju čitavu zemaljsku kuglu.
Zbog čega je napadnuto njihovo meso, a ne oči, kao u drugim slučajevima? Zbog toga što
je metafizika, tj. pogled na svet, ispravna (judaizam shvatam kao kabalistički pogled na
svet), a praksa manjkava.

54.

NOVI KOMENTAR

Po izgovoru, Bahlasti asocira na "bacanje" ili "udar eksplozije"; Ompehda nije suviše
fantastična onomatopeja za "eksploziju".

55.

NOVI KOMENTAR

Ime Marija je povezano sa Mars, Mors, itd., potiče od sanskritskog Mr, "ubiti"; takođe sa
mare, more, čije vode se suprotstavljaju vatri Horusa. Na ovom mestu ću citirati jedan
odeljak iz Liber XCVIII koji ceo govori o tome.

"Hajde da intenzivnije meditiram o ovoj mržnji majke. Mr je sanskritski koren "ubiti",

otuda Mara, Mors, Maria, a ja mislim i na meer, mere, mer - ukratko, mnoštvo reči koje
znače "smrt" ili "more". Obratite pažnju na Mordred kao izdajničku hulju u Morte
d'Arthur. U Liber Legisu imamo Mariju koja će biti "raščerečena na točkovima"
očigledno zato što je "neobesvećena". Liber 418 nudi izvesno objašnjenje za ovo: "zato
što se ona zatvorila", mislim da sam zapamtio izraz. Moguće je da (zaboravio sam
sankskritski termin) je dentalno t ili d ubačeno kao falusni simbol da bi nam dalo madar,
mater, majka (metar - mera?)"

Da li akcenat kod "mere" krije u sebi izgubljeni dental? Mislim da su Jung ili Frojd sve
ovo obradili u detalje.
Mislio sam o ovome još ranije, davno, ali još uvek nemam zadovoljavajuću Kabalu. 240
je dupliranje pentagrama, razume se, i to je šezdeset puta 40, što je broj represivnog
"zapečaćenog" zakona. Prema našoj R.O.T.A. Mr predstavlja more koje guta sunce, a
umetanje Tau pomaže u određenoj formuli koja glasi "on živi u Suncu". Ali, svejedno, to
će samo uzdići majku, što zapravo neće, jer ona je smrt, žderač mesa, i od nje se ne može
pobeći. Očito da je ona sasvim u redu dok god je otvorena, da zadovolji ili napusti, ona je
kapija večnog života.
Ona je Šakti, Teh, magička vrata između Taoa i manifestovanog sveta. Velika prepreka je
ako se desi da su ta vrata zaključana. Stoga Naša Gospa mora biti označena kao kurva.
(Obrati pažnju: Dalet, Vrata, Venera, Sveti Duh, slobodno plovljenje; sve to je sjedinjeno
u ovom simbolu). Na kraju, jasno proizlazi da je neprijatelj ovo zatvaranje stvari.
Zatvaranje vrata onemogućava proces promene, tj. ljubavi. Što se tiče Kalipso, Kirke,
Armide, Kundri, i ostalih, niko ne bi imao ništa protiv da bude zatvoren u njihovim
vrtovima. Čitava Knjiga Mrtvih je sredstvo za otvaranje zatvorenih vozila, i
omogućavanje Ozirisu da ulazi i izlazi po svojoj želji. S druge strane, izgleda da je
dopušteno zatvaranje u nekom određenom periodu u cilju obezbeđivanja slobodnog toka
promene. Tako, zemlja leži pusta, materica je zatvorena tokom trudnoće, a Oziris je
snabdeven talismanima. Od vitalne je važnosti shvatiti da je to strogo privremeno
sredstvo, i takođe, napustiti ideju večnog mira. Ova Nibana-ideja je kukavička - "ideja
maminog sina"; treba se samo osvežiti zaranjanjem u Tao, ništa više. Smatram da ovo
treba biti izloženo kao kardinalna ideja Svetog Zakona. Tako, premda Nuit kliče "K
meni!", to mora biti uravnoteženo formulom Hadita. "Dođite k meni" glupo je reći; jer ja
sam taj koji ide.
Seme je Bog (onaj koji ide, kao što pokazuje Ankh, remen sandale, koji nosi On), jer ono
dolazi do vrata, ostaje tamo jedan određeni period, i onda izlazi, rascvetavši se, i noseći
još uvek u sebi to seme kretanja. (Rođenje devojčice je svuda u svetu nesrećan znak, jer
istinski pokretni princip je oličen u lavu-zmiji, odn. zmaju; jaje je samo pećina u kojoj on
povremeno nalazi utočište).
Liber 418 ovu ideju objašnjava na sažet način. (3. Etir).

Štaviše, tu je i Marija, huljenje na BABALON, jer ona se zatvorila, i zbog toga je ona
Kraljica svih onih zlih đavola koji hodaju po Zemlji, onih koje si video baš kao male crne
mrlje na Nebu Uranije. A sve ove su pogan Horonzona.

Ovo "zatvaranje" je ono što je odvratno, to je slika smrti. To je suprotno od kretanja, koje
je Bog.
Žene u hrišćanstvu se održavaju u nevinosti za tržište, kao i strazburške guske koje
kljukaju na stolu sve dok im ne pocrni jetra. Priroda žene je bila iskrivljavana, nada njene
duše izigravana, njeno prirodno zadovoljstvo sputavano, njen um trovan, i sve to je
činjeno u cilju podilaženja isceđenim nepcima senilnih bankara i ambasadora.
Zbog čega muškarci insistiraju na "nevinosti" žena?

1. Da bi zadovoljili sopstvenu sujetu.

2. Da bi sebi dali najviše šansi da: a) ne podlegnu veneričnim bolestima, b) prenesu na
potomke svoje plemenite osobine.
3. Da bi zadržali moć nad njihovim robovima znanjem koje poseduju.
4. Da bi ih što duže moguće držali u poslušnosti odvraćanjem od bluda. Seksualno
zadovoljena žena je najbolji pomagač; nezadovoljna ili razočarana žena, sama duševna
kuga.
5. U primitivnim društvima, da bi se zaštitili od prepada i nevere.
6. Da bi prikrili svoj pritajeni stid u oblasti seksa.

Otuda zahtev da žena bude "čista", skromna, nežna, estetski lepa i visokog morala,
eterična i neiskusna, a ipak je u stvari poznaju kao lascivnu, bestidnu, prostačku, ružnih
telesnih crta, beskrupuloznu, nepodnošljivo surovu, i fizički i mentalno. Reklame za "štit
- haljine", parfeme, kozmetiku, preparate protiv znojenja, kao i "tretmane za negu lepote"
otkrivaju žensku prirodu onako kako je jasnim pogledima vide oni koji bi izgubili novac
ako je loše procene; a oni se prezrivo opiru čitanju tih reklama. Njene mentalne i moralne
karakteristike su one koje srećemo kod papige i majmuna. Njena fiziologija i patologija
su nepojmljivo odvratne, one su nezdrava baruština nečistote.
Njen čedni život je život bolesnog majmuna, njen seksualni život život pijane krmače, a
ceo život žene kao majke svodi se na nateklu vreću i otromboljena vimena.
Ovo su činjenice o "nevinosti"; na to ju je srozala muška hrišćanska težnja, jer on je
radije hteo da od nje načini drugara, iskrenog, pouzdanog i vedrog, kao nežniji deo njega
samog, njegovu istorodnu parnjakinju isto kao što je zemlja suncu.
Mi telemiti kažemo da je "Svaki muškarac i svaka žena zvezda". Mi ne zaluđujemo i ne
laskamo ženama; mi ih ne podcenjujemo i ne zlostavljamo. Za nas žena je samosvojna,
apsolutna, originalna, nezavisna, slobodna, samoopravdavajuća, tačno onoliko koliko i
muškarac.
Mi ne osujećujemo njeno kretanje, nje Boginje! Mi ne polažemo neko pravo na njenu
volju; ne odvraćamo njen razvojni put, da bi vladali njenim željama, ili pak određivali
njenu sudbinu. Ona je svoj jedini sudija; mi ne tražimo ništa više nego da joj ponudimo
našu snagu, jer njena urođena slabost vreba silu. Štaviše, treba isuviše žara da bi se štitilo
njeno slobodno kretanje; jer ona svojim samopouzdanjem najbolje zna kako da pobedi i
izbori se za svoj napredak!
Mi je ne želimo kao robinju; mi je želimo slobodnu i kraljevsku, bilo da, noću, njena
ljubav bije bitku sa smrću našim rukama, bilo danju, kada njena odanost jaše uz nas u
borbi života.
"Nek' preda me stane žena opasana mačem!"
"U njoj je sva moć data."
Tako kaže ova naša Knjiga Zakona. Mi poštujemo ženu u čistoti njene sopstvene prirode;
mi ne uzurpiramo pravo da je kritikujemo. Mi joj želimo dobrodošlicu kao našoj
saveznici, zovemo je da dođe slobodno u naš logor, blistava, opasana mačem.
Dobrodošla, ti ženo, pozdravljamo te, kao zvezda koja viče zvezdi! Dobrodošla na
lumpovanje i veselje! Dobrodošla u borbu i na gozbu! Dobrodošla na bdenje i pobedu!
Dobrodošla u rat sa svim svojim ranama! Dobrodošla u strast i grohotan smeh!
Dobrodošla u mir sa svojim svečanim paradama! Dobrodošla za trpezom i u krevetu!
Dobrodošla na fanfare i trijumf; dobrodošla na naricanje i smrt!
Mi telemiti smo oni koji istinski vole i poštuju ženu, koji je smatraju jednako bezgrešnom
i bestidnom kao što smo i mi sami; a oni koji kažu da je preziremo su oni koji beže od
zamaha naše sablje kojom sa njihovih udova skidamo zarđale lance.
Da li ženu nazivamo kurvom? Da, uistinu i amen, ona to i jeste; čitav vazduh podrhtava i
gori dok kličemo, radosno i žudno.
O vi! Nije li to bila vaša poruga, vaš zlobni šaptaj kojim ste je prezreli i osramotili? Nije
li "kurva" istina o njoj, naziv užasa koji ste joj nadenuli u sopstvenom strahu od nje,
kojim se kukavice međusobno teše, s potajnim migom oka i pokretom ruke?
Ali mi je se ne plašimo; mi uzvikujemo kurva, dok nam se njene vojske bliže. Mi
nastupamo u našim oklopima i sa našim mačevima. Zemlja odzvanja od sve te buke!
Ima li bilo kakve sumnje u pobedu? Gledam vaše horde gmižućih robova, zaplašene same
sobom, zaplašene svojim vlastitim robovima, neprijateljske, prezrive i nepoverljive, s
taktikom noja, oposuma i sipe, zar nećete propasti i pobeći glavom bez obzira pred našim
prvim jurišom, dok sa uperenim kopljima strasti jašemo hrabro, zajedno sa našim
saveznicama, kurvama, koje volimo i radosno pozdravljamo, našim slobodnim
prijateljicama koje su u bici života na našoj strani?
Knjiga Zakona je povelja žene; reč Telema je otvorila katanac njenog "pojasa nevinosti".
Vaša Sfinga od kamena je napokon oživela; znati, hteti, smeti i ćutati.
Da, ja, Zver, sa mojom Skerletnom Ženom koja me je uzjahala, gola i krunisana, pijan od
njenog zlatnog pehara razvrata, ponoseći se njom kao prijateljicom u krevetu, spario sam
se na trgu, i urlikom objavio tu reč da je svaka žena zvezda. A sa tom rečju je oglašena
ženina sloboda. Razne lude, šarlatani i namiguše čuše moj glas. Lisica u ženi čula je lava
u muškarcu; zabrinutost, bojažljivost, lakomislenost, dvoličnost - to više nije u modi.
Uzalud će nasilnički, grubijanski i razmetljivi muškarac, sveštenik, advokat, ili socijalni
cenzor mrštiti čelo da bi izmislili neki novi krotiteljski trik; jednom za svagda čitava
tradicija je srušena; prošla je moda vešanja na uzici, najurivanja, kamenovanja, rezanja
noseva, vezivanja pojaseva, mučenja na zadnjem sedištu kola, bičevanja, izlaganja na
stubu srama, zaziđivanja, suda za razvod, evnuha, harema, sakaćenja pameti, kućnog
zatvora, iscrpljivanja od služenja, zaglupljivanja sujeverjem, društvenih progona,
zastrašivanja božjim gnevom, i čak i lukavstava stvaranja i ohrabrivanja prostitucije, sve
to da bi se jedna klasa žena držala u ambisu, pod policijskom stegom, a druga na
njegovom rubu, u milosti muževljeve čizme, spremne da je zgazi na prvi znak
neposlušnosti ili nemogućnosti da ga zadovolji.
Komora za mučenje muškarca sadržavala je neiscrpnu raznolikost oruđa. S jedne strane
ubistvo, surovo i direktno, sve do finijeg ali bolnijeg gladovanja; s druge strane moralne
agonije, od nasilnog odvajanja deteta sa dojke do pretnje rivalkom, ako je služenje
upropastilo njenu lepotu.
Najmoćnija muškarčino, tvoja vrhunska ratna veština ipak nije bila najlukavija, čiji je cilj
bio ujediniti ženine sopstvene sestre protiv nje same, da se upotrebi njihovo poznavanje
ženske psihologije i okrutnost njihovih ljubomora da bi te osvetile pošto ti sam nemaš
dovoljno ni mudrosti ni inata da to učiniš?
i tako je žena, nejaka tela, izmučene duše, moralno sputana svojim herojskim zavetom da
spase rasu, bez obzira na cenu, bespomoćna i nesalomiva, izdržala ove stvari, izdržala
kroz mnoge epohe. Njena žrtva nije bila bučna i spektakularna, sa krstom na vrhu brda,
zagledanom svetinom, i ogromnim čudesima koja su odjek nebeskog odobravanja. Ona je
patila i likovala u najsramnijoj tišini; bez prijatelja, bez sledbenika, bez ikoga da
pomogne ili pohvali. Umesto zahvalnosti imala je samo sentimentalna laskanja, i
saznanje kako je okrutno-hladan prezir prebivao u srcima muškaraca, koji oni nisu krili.
Ona se mučila, smešno i odvratno, i dala je svu svoju lepotu i snagu devojaštva da bi
iskusila bolest, slabost, pretnju smrću, izabravši da živi život krave - da bi tako
čovečanstvo moglo prebroditi more vremena.
Ona je znala da je muškarac od nje tražio samo da služi njegovim najosnovnijim
instinktima. U njegovom istinskom mladićkom dobu ona nije imala ni najmanjeg udela, a
sva njena plata bio je njegov nehajni prezir.
Ona je na taj način bila odvajkada gažena, ali je tako uspevala da pokori i vreme. Njena
tišina je bila simbol njenog trijumfa.
Ali sada ja, Zver, želim da izgovorim sledeću reč: Nisi ti samo žena, zakleta cilju koji
nije tvoj sopstveni; ti si sama zvezda, i u sebi ti si cilj za sebe. Nisi ti samo majka ljudi, ili
kurva njihova; robinja njihovim potrebama za životom i ljubavi, ne učestvujući u
njihovoj svetlosti i slobodi; štaviše, ti si i majka i kurva u ime tvog vlastitog zadovoljstva;
reč koju kazujem muškarcu kazujem jednako i tebi: Čini po svojoj volji i to treba da bude
sav Zakon!
Zaista, svešteniče, advokatu, i cenzoru! Zar se nećete ponovo okupiti u tajnosti, ako u
vašim zalihama mađioničarskih trikova ne bude bilo više nijednog koji niste isprobali, ili
pak u vašem prepredenjaštvu i domunđavanju nijedne novoizmišljene sprave koja bi
mogla da spase vaš piratski brod od tonjenja?
To vam je dosad bilo uvek tako lako učiniti! Kakva je ta razorna magika sadržana u toj
reči, prvoj tezi Knjige Zakona, da je "svaka žena zvezda".
Avaj! Ja, Zver, onaj sam koji je zaurlao tu reč tako silovito i time oživeo lepotu.
Vaše smicalice, vaše opojne droge, vaše izmišljotine, vaši hipnotički pasovi, oni vam
neće biti od koristi. Donesite odluku da budete slobodni ljudi, neustrašivi kao što sam i ja,
pravi partneri ženama ništa manje slobodnim i neustrašivim! Jer ja, Zver, došao sam; da
proglasim kraj zalima starog doba, kraj prevarama i batinjanjima bednih i kukavnih
životinja, srozanih na taj sramni nivo da služe tom sramnom zadovoljstvu.
Suština moje reči je da objavim da je žena sama, prema sebi i za sebe, samosvojna; i ja
joj dajem ovo jedno neodoljivo oružje, koje je izraz nje same i njene volje kroz seks, pod
potpuno istim uslovima kao i muškarcu.
Ubistvo više nije pretnja; ekonomsko oružje je postalo bezopasno odkako je nađeno da je
ženski rad industrijski isplativ; socijalno oružje je, s druge strane, u potpunosti u njenim
rukama.
Najbolje žene su uvek bile seksualno slobodne, isto kao i najbolji muškarci; jedino je
nužno ukloniti kazne da bi se onda to otkrilo. Pustimo da ženske sindikalne organizacije
podrže svaku onu osobu koja se ekonomski obogatila na osovu seksa. Neka socijalne
organizacije slave u javnosti ono što njihovi članovi praktikuju privatno.
Mnoge domaće nesreće će automatski nestati, zbog toga što je njihov glavni razlog
seksualno nezadovoljstvo supruga, odnosno briga (ili druge vrste mentalne napetosti)
prouzrokovana ako one reše da uzmu stvar u svoje ruke.
Zločin abortusa će izgubiti svoje motive, u svim slučajevima, osim onim izuzetnim.
Ucenjivanja će se ograničiti na komercijalne i političke prestupe, smanjujući tako svoj
udeo na najmanje dve trećine, možda nešto više. Društveni skandali i zavisti će imati
tendenciju da nestanu. Biće lakše pronaći i pobediti seksualna oboljenja kada nas više ne
bude bilo sramota da priznamo da ih imamo.
Prostitucija (sa svim svojim pratećim kriminalom) polako će nestajati, jer će prestati da
daje prekomerne profite onima koji od nje imaju koristi. Bavljenje javnosti seksualnim
pitanjima više neće pothranjivati moralne bolesti i ludilo, kada se na zadovoljavanje
seksualnog nagona bude gledalo kao na zadovoljavanje gladi. Iskrenost govora i pisanja o
seksualnim pitanjima će raspršiti neznanje koje zavarava tako mnogo nesrećnih ljudi;
odgovarajuće mere opreza protiv aktuelnih opasnosti zameniće neneophodne i apsurdne
mere opreza protiv imaginarnih ili umišljenih opasnosti; trgovčići koji trguju strahom
biće istisnuti iz posla.
Sve ovo će morati uslediti, kao što svetlo sledi nakon noći, onda kada žena, istinita prema
samoj sebi, shvati da ne može više biti tako lažna za svakog muškarca. Ona mora čuvati i
sebe i svoju volju časnim, i mora naterati svet da pristane na to.
Savremena žena ne treba više da bude prevarena, robinja i žrtva; žena koja se predaje
slobodno svom sopstvenom uživanju, bez traženja bilo kakve nadoknade, zadobiće
poštovanje od svoje braće i neprikriveno će prezreti svoje "čedne" tj. potkupljive sestre,
baš kao što muškarci danas preziru "mekušce", "mamine sinove" i "ljigavce". Ljubav
treba da se razvede konačno i neopozivo od društvenih i finansijskih ugovora, posebno
braka. Ljubav je sport, umetnost, religija, ako hoćete; veliki vašar.
"Neobesvećena Marija" treba da bude "raščerečena na točkovima", zato što je čerečenje
jedini metod prikladan njoj; a RV, točak, predstavlja naziv za ženski princip. (Vidi Liber
D). Njene rođene sestre su one koje treba da je kazne za zločin negiranja sopstvene
prirode, a ne muškarci, koji treba da je iskupe, jer, kao što je gore navedeno, muškarčev
lažni osećaj krivice, njegova sebičnost, i njegov kukavičluk, su je najpre prisilili da huli
na samu sebe, i tako je srozali u njenim sopsvenim očima, ali i u njegovim. Dopustite mu
da se on posveti svom sopstvenom poslu, da se iskupi, on sigurno ima pune ruke posla!
Žena će se spasti ako se samo pusti da to učini. Ja to vidim, ja, Zver, koji sam video i koji
vidim prostor ispunjen zvezdama, koji sam video i vidim Telo naše Gospe Nuit,
sveprožimajuće, izgubljen u Njoj, da bih našao da ne postoji duša koja nije potpuno
njena. Ženo! Ti nas privlačiš večito, naviše i napred; i svaka žena je među ženama, žena;
jedna zvezda od svih Njenih zvezda.
Vidim te, ženo; stojiš usamljena; Prvosveštenica si ljubavi na oltaru života. A muškarac
je žrtva.
Pod tobom, radujući se, on laže; on u ushitu umire, sagorevajući u dahu tvog poljupca.
Da, zvezda juriša u žaru ka drugoj zvezdi; vatra eksplodira, razliva se po nebu.
Postoji krik na nepoznatom jeziku. On se razleže hramom univerzuma; u jednoj njegovoj
reči je smrt i ekstaza, i tvoj naziv časti, o ti, koja si sama sebi Prvosveštenica, Proročica,
Carica, Boginja čije ime znači majka i kurva!

56.

NOVI KOMENTAR

Za fiziologa je očito da lepota (tj. skladnost proporcija) i ljubav (tj. prirodna privlačnost
između stvari čije ujedinjenje zadovoljava oboje) da bi se ostvarili traže apsolutnu
spontanost i slobodu od ograničenja. Drvo raste deformisano ako ga guši drugo drveće, ili
pak zidine; takođe, barut neće eksplodirati ako među njegovim česticama ima puno
peska.
Ako želimo da imamo lepotu i ljubav, radi rađanja dece ili stvaranja dela umetnosti, ili
već čega ne, moramo imati savršenu slobodu delanja, bez straha ili stida ili pak bilo
kakve izveštačenosti. Spontanost, najvažniji činilac u stvaranju, zbog toga što je ona
dokaz magnetskog intenziteta i tačnosti volje za stvaranjem, zavisi skoro uglavnom od
apsolutne slobode agensa. Guliver ne bi smeo imati okove ili uzicu. Ovi uslovi su retko
bili ispunjeni u prošlosti, posebno što se tiče ljubavi, tako da je njihovo pojavljivanje
obično obeležavalo epohu. Praktično svi ljudi rade sa strahom od rezultata ili sa strašću
za rezultatom, i "dete" se rađa kao patuljak ili mrtvorođeno.
U iskustvu mnogih ljudi se pokazuje da zabave, žurke i slično, ako se organizuju na
brzinu, uvek uspevaju, dok se najdetaljnije organizovane gozbe, pripremljene sa svom
mogućom pažnjom, često puta izjalove. Tako je nemoguće dati tačna pravila za stvaranje
"genija" za uređivanje, genija koji je u ovom smislu neko ko ima ideju, i koji je naoružan
moći da zapali entuzijazam mase, koji ima pronicljivosti da sazna i inicijative da zgrabi
odgovarajući psihološki momenat.
No mogu se nabrojati određeni uslovi, koji odgovaraju manifestaciji ove spontanosti; prvi
od njih je sigurno apsolutna sloboda od prepreka, unutrašnjih ili spoljašnjih, za ideju
"genija".
Jasno je da žena ne može da voli prirodno, slobodno, zdravo, ako je prisiljena da skrnavi
čistotu svojih nagona mislima o svom socijalnom, ekonomskom i duhovnom statusu.
Kada je takve stvari sputavaju, ljubav je ta koja može pobediti, kao što to dovoljno često i
čini; ali lepota obično kržljavi ili se izobličuje, poprimajući tragičnu ili ciničnu masku.
Istorija sveta je prepuna takvih priča; to je, neko će skoro reći, glavni motiv romanse.
Treba li samo da pomenem Tristana, Paola, Romea, Otela, Parisa, Edvarda Drugog,
Abelara, Tanhojzera od starih, i skoro, g-đicu Askit, Mod Alena, Čarlsa Stjuarta Parnela,
ser Čarlsa Dilkija, lorda Henrija Somerseta, i Oskara Vajlda, sve do ""Debeljka" Arbakla!
Muškarci i žene moraju da se suoče sa stvarnim krahom, kao i sa mogućnošću skandala i
zgražavanja, ili pak sa pristajanjem da vole u okviru granica koje ne mare ni najmanje za
ljubav. Otuda je prilika za spontanost vrlo mala; a, ako se i ukaže i iskoristi, advokati će
požuriti da se sakriju pod bračni krevet, dok će članovi porodice, prilepivši se uz pukotine
i ključaonice, ometati ljubavni par svojim nerazgovetnim zavijanjima.
Tada, ako ljubav zamre, što se mora desiti ako bilo koja od strana ima malo više mašte od
komada staklarskog kita, okovi se zatvaraju. On ili ona moraju proći kroz tu podlu farsu
razvoda ako se ponovo stvori prilika za slobodan izbor, ali čak i u tom slučaju okovi koji
su dotad bili na njihovim udovima ostavljaju neizlečive rane. Nije dobro igrati igru
pristojnosti nakon razvoda.
Na ovaj način uvidećemo da su gotovo jedine ljubavne stvari koje ne izazivaju dosadu, i
koje ne ostavljaju ožiljke, one između ljudi koji su prihvatili Zakon Teleme, i koji su
raskinuli, zbog dobra, sa tabuom ropskih bogova. Istinski umetnik, koji voli samo svoju
umetnost i ništa sem toga, može ostvarivati po nekoliko spontanih ljubavnih veza, tokom
celog svog života, a da opet nikad ne pati zbog toga, ili da navede nekog drugog da pati.
Lepota je uvek dete takvih ljubavnih veza; zdrav stav čistog i jednostavnog uma,
oslobođenog svih komplikacija stranih ljubavi, to potvrđuje.
Baš kao što se ženino telo deformiše i na kraju razboljeva od korseta koji zahteva
Džegenet moda, isto to se dešava i sa njenom dušom pod pritiskom konvencija, koje
predstavlja moda, hirovita, proizvoljna i besmislena, kao i prodavac ženskih šešira, iako
ga one nazivaju Bogom, i njegov varljivi odobreni prilaz večnom zakonu.
Engleska Biblija osuđuje poligamiju i konkubinat Abrahama, Solomona i ostalih, incest
Lota, bezbrojna silovanja uhvaćenih devica, kao i promiskuitet prvih hrišćana,
prostituciju sluga hrama, muškaraca i žena, odnose Jovana sa njegovim učiteljem,
vezivanje lutajućih proroka za stub srama, kao i celibat takvih ljudi kao što je bio Pavle.
Jehova je dogurao dotle da je ubio Onana zbog toga što je izbegao da oplodi udovicu
svog brata, oprostio preljubu, i ubistvo muža, Davida, i naredio Hosei da spletkari sa
"ženom bluda". On je samo povukao moralnu crtu iza bilo kakvog zahteva na prava žena.
U prošlosti je muškarac močugom prisiljavao ženu da zadovolji strasti svog omrznutog
tiranina i gnječio cveće njene sopstvene ljubavi u blatu; istovremeno čineći njeno
silovanje još brutalnijim nazivajući njenu antipatiju nevinošću, i uveravajući je da je
prljava stvar upoređujući je sa rastrganim i prljavim cvetom.
Ona nije nikad imala priliku da voli osim ako se nije prva odrekla poštovanja društva,
pronašavši način kako da otera svet gladi ispred njenih vrata.
Njena šansa je konačno došla! U svakom manastiru Teleme svaka žena je dobrodošla;
tamo je ona slobodna da čini svoju volju, i časno ostaje u tom činjenju. Dete ljubavi je
zvezda, isto kao što su svi zvezde; ali samo jedno mi posebno cenimo: to je trofej bitke
koja je vođena i dobijena!

57.

NOVI KOMENTAR

Boriti se predstavlja pravo i dužnost svakog muškarca, kao što je svake žene da se raduje
u njegovoj snazi, i da je slavi i ovekovečuje svojom ljubavlju. Moja prva primedba
Hrišćanstvu odnosi se na Isusa koji je "blag, pokoran i nežan", pacifista, ubeđeni
protivnik rata, Tolstojevac, pasivni buntovnik. Nakon povlačenja Kajzera, i predaje
njegove ratne mornarice, Nemci su napustili Ničea da bi prihvatili Hrista. Rođestvenski i
Gervera su izvukli svoje delom razorene flote. Irski revolucionari iz Ister Vika 1916. god.
su se borili i ginuli muški; i tako je začeta tradicija.
i sam "Isus", prema legendi, "skamenio je lice i uputio se u Jerusalim", predviđajući svoju
sudbinu. Ali hrišćani nisu potencirali taj njegov heroizam sve do pojave krstaša. Mlitavi,
sentimentalni Hrist iz nedeljnih škola jedino je što je preostalo; ali rat je i njega ubio,
hvala Aresu!
Kada su nekonformističke hrišćanske crkve, naročito u Americi, uvidele da doktrina
večne kazne više nije održiva, time su srušili osnove sopstvene religije. Nije bilo ničeg za
čega bi bilo vredno boriti se. Tako su se one deformisale u beživotne socijalne centre, pa
tako su Teozofija sa svojom crnom braćom, g-đica Edi sa svojim ludim ekspertima za
arsenik, T. K. sa svojim hipnotizerima i jezuitima i Bili Sandej sa svojim ognjem pakla,
još jednom uterali narodu strah u kosti, da bi se obogatili i u kreditu i u gotovini.
Knjiga Zakona ne izaziva nikakve teološke eksplozije; ali mi imamo dovoljno rasprava
koje nam predstoje u budućnosti. Mi se moramo boriti za slobodu protiv ugnjetača,
religioznih, socijalnih ili privrednih; takođe, mi smo najoštrije protiv svakog
kompromisa. Svaki boj treba da bude boj do poslednjeg daha; svaki od nas treba da čini
svoju vlastitu volju, a svi zajedno za sve ostale, da bi tako zasnovali zakon slobode.
Mi ne želimo "profesionalne vojnike", plaćene ubice koji su se zakleli da neće imati
nikog na duši. Oni "ne smeju da se bore"; jer, kako čovek može da se usudi da se bori ako
ne pokreće ljubav koja je jača od ljubavi za životom? Stoga oni "glume"; oni su se
prodali; njihova volja nije više njihova vlastita. Život za njih više ne predstavlja ozbiljnu
stvar, i stoga oni lutaju kao uličari, muvajući se po klubovima, budoarima i zajedničkim
sobama za glumce. Bridž, bilijar, polo, ženske podsuknje ubijaju njihovu prazninu.
Izbrisani sa liste učesnika u velikoj trci života, oni umesto toga posmatraju konjske trke.
Tu može biti hrabrosti; u određenom smislu oni mogu biti čak svrstani zajedno sa
pacovima; ali, oni koji nemaju cilj koji prevazilazi njihovu smrt, moraju biti glupavi i
ništavni, jer jedan udes je dovoljan da iščupa brzo-venuće cveće lažne i nametljive slave.
Oni služe da odbrane stvari koje su važne za njihovu zemlju; oni su poput lobanje koja
štiti mozak od oštećenja. O, glupavi mozgu! Jesi li dovoljno mudar da se odbraniš sam,
umesto što tu dužnost poveravaš lomnoj kosti koja sprečava tvoj rast?
Neka svaki čovek nosi oružje, dovoljno hitro da se bori protiv tiranije, ujedno plemenito i
vatreno, spreman da potegne mač u svakom slučaju kada ga pravda ili sloboda pozovu!
"Prezrite sve budale". U ovom zadnjem izrazu jasno je da reč "budale" ne treba uzeti u
njegovom dubljem mističnom značenju, već u kontekstu koji se odnosi na običan,
svakodnevni život.
Ali "budala" (luda) je još uvek onakva kako je prikazana na Tarot atuu. On je
hermafroditsko biće, mlohav i tup, sa luckastim osmehom i priličnim ukusom za šarene
cirkuske prsluke. On nema muževne snage, poput vola što je značenje slova Alef koje
opisuje ovaj atu, a njegova vrednost je nula, njegov broj. On je vazduh, bezobličan i
nesposoban da pruži otpor, prenosnik zvukova koji za njega ništa ne znače, pokrenut iz
stanja potpune nepokretnosti u uništavajuću pomamu besmislene žestine, nepredvidivo
nestalan, osetljiv na svaki pritisak ili pomicaj. Jedna petina je gorenje vatre, truljenje
nečistoća; ostatak je nepokretan, izvorište eksplozija, sa tragovima tog zagušljivog i
nepodnošljivog gasa, koji je pak hrana za biljke a otrov za životinjski svet.
Ovde imamo sliku prosečnog čoveka, tj. budale. On nema svoju vlastitu volju, i
predstavlja sve za sve ljude, on je praznina, ponavljač reči čiji smisao on ne zna, bez cilja,
ništavan i silovit, sačinjen delom od žestokih strasti koje sagorevaju i njega i druge, no
uglavnom od mrtvog i beznačajnog ništavila, sa neznatno malo težine, jednoličnosti i
tuposti kao njegovih jedinih pozitivnih kvaliteta.
Takve su "budale" koje mi preziremo. Čovek Teleme je uspravan, organizovan, odlučan,
kontrolisan, snažan; on koristi vazduh kao hranu za svoj temperament; no isto tako, bez
budala on ne bi mogao živeti. Konačno, nama je potrebna naša atmosfera. Jedino onda
kada se budale pretvore u podivljale ludake nama treba plašt tišine da nas obavije, i naš
tim da nam pomogne u uspinjanju planinskim grebenima; i jedino ako siđemo dole u
tamu rudnika da iskopamo blaga zemlje koja nam trebaju pazeći da ne sprečimo njihov
otrovni dah.

58.

NOVI KOMENTAR

"Oštroumni": to su ljudi čija volja je poput mača oštra i direktna, od prekaljenog,

premazanog i uglačanog savršenog čelika; čvrste ruke i oštra oka.
"Ponosni": to su ljudi koji znaju da su zvezde, i koji ne kleče ni pred kim. Istinski ponos
sprečava čoveka da radi bilo šta što nije vredno njega samog.
"Dostojanstveni": ovo su ljudi čija priroda je kraljevska, odn. to su ljudi koji "mogu". Oni
sebe znaju kao rođene vođe, bilo da je njihovo svetilište umetnost, nauka, ili ma šta
drugo.
"Otmeni": ovo su ljudi koji, budući da su uzvišena srca, ne podnose nikakav
primitivizam.

59.

NOVI KOMENTAR

Borite se! Borite se kao džentlmeni, bezazleno, jer borba je najbolja igra na svetu, a
ljubav druga po redu! Ne klevećite svog neprijatelja, kao što bi novine želele da radite;
samo ga ubijte, i onda sahranite uz sve počasti. Nemojte stalno vikati "Faul" kao neki
petorazredni bokser. Ne hvališite se! Ne kmečite. Ako ste dole, ustanite i udarite ponovo!
Borbe takvog tipa stvaraju brza prijateljstva.
Možda u ovom stihu postoji drugo magičko značenje, što upućuje na ritual koji u
nagoveštajima možemo naći u legendama o Kainu i Avelju, Isaiji i Jakovu, Setu i
Ozirisu, itd. "Stariji brat" unutar nas, Tiho Sopstvo, mora ubiti svog mlađeg brata, svesno
ja, i onda se mora ponovo uzdići potpuno čist.

60.

NOVI KOMENTAR

Sigurno da postoje i niži zakoni nego što je ovaj, što su pojedinosti, posebni slučajevi
ovog Zakona. Ali celina Zakona je "Čini što ti volja" i nema zakona nad tim. Ova tema se
u potpunosti razrađuje u Liber CXI, Alef, i student se upućuje da joj se obrati.
Ali daleko je bolje da on prihvati taj Zakon kao univerzalni ključ za rešenje svih
problema života, i da ga onda primeni od jednog do drugog pojedinačnog slučaja. Kako
bude postepeno dolazio do njegovog razumevanja, on će biti sve više zapanjen
uprošćavanjem najzagonetnijih pitanja koja mu sam Zakon bude nametao. Na taj način
on će potpuno usvojiti Zakon i učiniće ga obrascem njegovog svesnog bića; ovo će, samo
po sebi, biti dovoljno da ga inicira, da tako rastvori svoje komplekse, i da razotkrije
sopstvenu suštinu, i tako će postići znanje i razgovor svog Svetog Anđela Čuvara.
Ja sam sam praktikovao Zakon da bih ga potvrdio mnogim i raznovrsnim oblicima;
takođe i mnogim i raznovrsnim sferama mišljenja, sve dok se nije apsolutno učvrstio u
meni, u takvoj meri da se sada javlja kao "jednačina identitet", uistinu aksiomatska, a
ipak ne kao otrcana fraza, pre kao čisti mač istine koji razvezuje svaki čvor na samo
jedan dodir.
Kao praktičnu etiku ovog Zakona, ja sam rečima koje zvuče kao jedna jedina reč
formulisao svoju deklaraciju o pravima čoveka.

PRAVA ČOVEKA
ČINI ŠTO TI JE VOLJA NEKA TI BUDE SAV ZAKON
Ne bog već Čovek.

Čovek ima prava da živi po svom vlastitom zakonu.

Čovek ima prava da živi na način kako mu je po volji.
Čovek ima prava da se oblači kako mu je volja.
Čovek ima prava da stanuje gde mu je volja.
Čovek ima prava da se kreće po površini zemlje po svojoj volji.
Čovek ima prava da jede šta mu je volja.
Čovek ima prava da pije šta mu je volja.
Čovek ima prava da misli po svojoj volji.
Čovek ima prava da govori kako mu je volja.
Čovek ima prava da piše šta ga je volja.
Čovek ima prava da vaja šta ga je volja.
Čovek ima prava da slika šta ga je volja.
Čovek ima prava da rezbari šta ga je volja.
Čovek ima prava da radi po svojoj volji.
Čovek ima prava da se odmara kako ga je volja.
Čovek ima prava da voli kako hoće, kada, gde i s kim ga je volja.
Čovek ima prava da umre kada i kako ga je volja.
Čovek ima prava da ubije one koji mu ograničavaju ta prava.

Ovaj iskaz ne sme biti shvaćen kao nekontrolisani individualizam. Njegov sklad sa
umećem upravljanja državom pokazan je u poglavljima Liber Alefa koji su već prethodno
citirana. Vidi komentar na poglavlje II, stih 72.
Moderna misao, uključujući i onu najplitkoumniju, prisiljena je da pod uticajem Aivaza
potvrdi Njegov Zakon, bez znanja o čemu se tu zapravo radi. Na primer: "Bog je vetar
koji duva niotkuda, i on se naziva volja; to je jedino opravdanje za čovekovo postojanje
na zemlji." Ovo je napisao jedan bedni debeljko kao što je Džilbert Keit Česterton u
Letećoj gostionici.

61.

NOVI KOMENTAR

Obratite pažnju da Heru-Ra-Ha ne predstavlja samo neki poseban oblik Ra, već Boga koji
je zauzeo Raov presto. Drugim rečima, njegova vladavina na zemlji je samo privremena,
kao što je i objašnjeno u 34. stihu. On se ovde shvata kao Hijerofant, "koji osvetljava
nosače duše", što znači, koji dovodi čoveka do inicijacije.
Ovi "nosači" ukazuju na skeletnu strukturu koja drži dušu, i to su uslovi njene
inkarnacije. Čovek je naslednik vekova evolutivnog iskustva, koje je teklo utvrđenim
pravcima, tako da je on organizovan na bazi formula koje su predodredile tip njegovog
razvoja. Nekih od ovih formula smo svesni, ali ne svih. Tako je, empirijski, za sve ljude
istina da je prava linija najkraća razdaljina između dve tačke; neki divljaci možda ne
znaju ovo svesno, ali svejedno oni svoje akcije zasnivaju na tom znanju.
Sada nema sumnje u to da se svest mogla razviti bilo gde drugde osim u čoveku; jedino
bi neki slepi megaloman ili hrišćanski sveštenik mogli zamisliti da je naša neizmerno
sićušna čestica planete jedina postojbina inteligencije, posebno zato što su naši umovi, u
najboljem slučaju, totalno nesposobni da razumeju prirodu. Isto tako je neverovatno da se
naši zemaljski fizički uslovi - temperatura, atmosfera, čvrstoća, itd., koje neki još uvek
smatraju suštinski važnim za život, nalaze često; naša planeta je samo jedna od devet
drugih, i apsurdno je poricati postojanje života na tim drugim planetama, ili čak i na
suncu samom, samo zato što se uslovi načeg života ne nalaze i tamo.
Takav život i inteligencija stoga mogu biti totalno drugačiji od bilo čega što znamo da
postoji; "nosači" njihovih duša u drugim sferama mogu biti drugačiji nego što su naši.
Gornja rasprava je slučaj "nosača"; mi smo mentalno ograničeni na naše ljudsko iskustvo
sredine u kojoj naši sopstveni životi cvetaju. Istraživač koji bira mesto za logor mora da
potraži drveće, vodu, možda sklonište, a ako je potrebno i da li ima divljači. Na nekoj
drugoj planeti možda mu neće biti potrebno ništa od svega ovoga.
"Nosači" koji određuju "oblik" naših duša predstavljaju ograničenja za naš um, ali isto
tako i podršku. Na isti način, šine omogućuju vozu da se kreće lako, ali istovremeno ga
ograničavaju u određenom smeru. "Zakoni" prirode i mišljenja, matematika, logika itd.
takođe predstavljaju "nosače" ove vrste. Naše rasno-nasleđene koncepcije prostora tako
su, odnedavno, sprečile čoveka da razume neeuklidovsku geometriju, ili pak postojanje
četvrte dimenzije. Inicijat uskoro postaje svestan neistinitosti mnogih od ovih
limitirajućih zakona naše inteligencije; on mora da identifikuje biće i nebiće, da shvati
materiju kao kontinuiranu i homogenu, i tako što se tiče mnogih drugih istina, koje su
percipirane direktno čistom percepcijom, a koje stoga ne mogu biti opovrgnute
silogističkim metodama. Zakoni logike tako bivaju prepoznati kao površni, a njihov
opseg delovanja samo delimičan.
U vezi s ovim, značajno je pomenuti da su tako napredni mislioci, kao što je uvaženi
Bertrand Rasel, našli za shodno da povežu matematičke zakone sa logikom; čini mi se da
su ispustili iz vida to da zakoni logike nisu ništa drugo do potvrda ograničenja njihovog
vlastitog razuma. Citiraću ovde Knjigu Laži:

KINESKA MUZIKA

Objasni taj događaj!

On mora imati prirodan uzrok.
On mora imati natprirodan uzrok.
Neka ta dva magarca budu poslana da melju žito.

Sme, može, mora, treba, verovatno, možda, možemo sigurno pretpostaviti, trebalo bi, to
je veoma sumnjivo, gotovo sigurno - ubogi najamni konji! Neka budu isterani napolje na
travu!
Dokaz je jedino moguć u matematici, a matematika je samo stvar proizvoljnih dogovora.
A ipak je sumnja dobar sluga ali loš gospodar; savršena ljubavnica ali mrzovoljna
supruga.
"Belo je belo", bič je nadzornika; "belo je crno" lozinka je roba. Gospodar ne obraća
pažnju.
Kinez ne može misliti drugačije nego da oktava ima 5 tonova.
Što se nešto neophodnije javlja u mom umu, to je sigurnije da ja samo potvrđujem
ograničenje.
Spavao sam s Verom, a kad sam se probudio našao sam leš u svom naručju; pio sam i
plesao svu noć sa Sumnjom a ujutro sam otkrio da je ona devica.

Sada razmotrimo situaciju čoveka koji je istražio do kraja strukturu svoje duše, koji je
aktivno svestan svojih "nosača" aksioma. On mora shvatiti da ga oni ograničavaju poput
zatvorskih rešetaka, kada bude dobio slobodu inicijata.
U ovom stihu, otuda, Bog "ustoličen na Raovom prestolu" objavljuje da ova reč
osvetljava (odn. otklanja) pritisak ovih "nosača duše". Proučavanje ovog poglavlja je
prema tome kurs za pripremu duše za svakog ko želi da postane inicijat.
Vidi takođe šest stihova koji slede za ovim; vrednost reči raste onako kako čitalac bude
napredovao na stazi, baš kao što je Rembrant "odlična slika" za nekog seljaka, "fino
umetničko delo" za obrazovanog čoveka, a za ljubitelja umetnosti veličanstveno remek-
delo, utoliko veće ukoliko je i on velik.

62.

NOVI KOMENTAR

Ovo verovatno ukazuje na sredstva koja treba upotrebiti da bi se duša oslobodila svojih
"nosača".
Videli smo već da je Ra-Hoor-Khuit u jednom određenom smislu Tiho Sopstvo unutar
svakog čoveka, ime njegovog Khabsa, ne tako bezličnog kao Hadit, ali prva i poslednja
neistinska formulacija ega. Mi treba da preusmerimo to sopstvo u nama, a ne da ga
potiskujemo ili potčinjavamo. Isto tako ne treba da ga izbegavamo, već da mu se
približimo. To treba da se učini "kroz patnju ogleda". Ova patnja se prolazi u procesu
zvanom psihoanaliza, sada kada je nauka usvojila (koliko to dozvoljava inferioran um)
metode magusa. Ali "ogled" je "blaženstvo"; razrešenje svakog kompleksa putem
"patnje" (obrati pažnju na etimološko značenje reči!) je grč radosti koji je fiziološka i
psihološka propratna pojava svakog oslobođenja od napetosti i naboja.

63.

NOVI KOMENTAR

Luda je takođe velika luda, Bahus Difeus, Harpokrates, Patuljasto sopstvo, Sveti anđeo
Čuvar, itd. "Ne razume je"; tj. on razume da je ona NE, LA, 31.
Ali gore navedeno je samo sekundarno tj. hijeroglifsko magičko značenje. U običnom
engleskom jeziku još uvek se razmatraju tehnike inicijacije. "Luda" je onakva kao što je
opisana u mojoj napomeni na 57. stih. Prazni, plitkoumni, bezvredni, nepokretni, nestalni
tupavac neće uspeti da učini ništa ni sa ovom knjigom, niti sa mojim komentarom. Ali ta
luda je dete Harpokrat, "Dete u jajetu", nevinašce koje još nije rođeno, prebivajući u tišini
i iščekujući svoj čas da izađe na svetlo dana. On je neinicirani čovek, i on ima da prođe
četiri ogleda pre nego što postane savršen. Ovi ogledi sada treba da budu opisani.

64.
65.
66.
67.

STARI KOMENTAR

64-67. Sve ovo će takođe biti pokazano onom ko hoće i ko može.

NOVI KOMENTAR

64. "Drvo Života" u Kabali predstavlja deset sfera raspoređenih na tri stuba, od kojih
središnji sadrži četiri, a ostali po tri. Ove sfere se povezuju sa određenim brojevima,
planetama, metalima i mnogim drugim grupama stvari; u suštini sve stvari mogu da se
odnose na jednu ili drugu sferu. (Vidi Knjigu 4, Deo III, i Liber 777). Sada treba opisati
ta četiri ogleda. Oni simbolizuju uspon aspiranta od desete i ujedno najniže sfere, koja se
odnosi na zemlju, grešnu i haotičnu, u kojoj je aspirant rođen. U prvom ogledu aspirant se
uzdiže do sfere nazvane Temelj, koja nosi broj 9, koja sadrži, između ostalog, ideje
generativnih organa, vazduha, meseca i srebra. Tajna istina ove sefire jeste da je
stabilnost jednaka promeni. Ovu istinu potvrđuje činjenica da je zbir pojedinačnih cifara
svih množilaca broja 9 opet 9.
Inicijat će sada shvatiti da je zbir svih varijacija njegovog uma jednak nuli, dok, iza
njegovih mesecolikih faza i vazdušnih vrludanja boravi nedirnuta seksualna svest, istinski
temelj hrama njegovog tela, koren Drveta Života koje raste iz zemlje i uzdiže se ka nebu.
Ova Knjiga je za njega "kao srebro". On je vidi kao čistu, belu i blistavu, kao ogledalo
njegovog sopstvenog bića koje je ovaj ogled očistio od njegovih kompleksa. Da bi
dospeo do ove sfere on mora proći put tame gde mu četiri elementa izgledaju kao ceo
univerzum. Jer kako bi on mogao znati da ima još 22 dela Zmije koja se uvija oko
Drveta?
Napadnut teškim utvarama materije, nestvarnim i nejasnim, njegov ogled se sastoji od
užasa i tame. On može proći jedino pomoću svog vlastitog skrivenog Boga, koji je
potpun i uzdignut u njemu vrlinom njegovog svesnog akta suočenja sa ogledom.
65. Sledeća sfera koju aspirant dostiže zove se Lepota, ima broj 6, i odnosi se na srce,
sunce i zlato. Ovde se on naziva "Adept". Tajna istina ovog mesta jeste da je Bog čovek,
simbolizovan heksagramom (u kojem su dva trougla isprepletena).
U poslednjoj sferi on je naučio da je njegovo telo hram Ružinog Krsta, tj. da mu je dato
kao mesto gde treba da izvrši magički rad ujedinjenja suprotnosti u njegovom biću. On
ovde uči da je njegovo srce središte svetlosti. Ono čak i njemu ne izgleda mračno,
tajnovito, šuplje, skriveno, već kao mesto gde prebiva njegova duša, zračeći svetlost na
šest sfera kojima je okruženo; one predstavljaju različite moći njegovog uma. Stoga ova
Knjiga za njega se javlja kao zlato; to je savršen metal, simbol samog Sunca. On vidi
Boga svuda unutar sebe.
U ovu sferu aspirant je stigao stazom nazvanom Umerenost, odapet poput strele sa duge.
On je spazio svetlost, ali samo u njenoj podeli. On nije došao do te sfere ničim drugim do
umerenošću, a pod tim imenom je maskirana umetnost nesputanog izlivanja celog našeg
života, sve do poslednje kapi krvi, bez gubljenja ijedne jedine kapljice.
66. Sada se konačno adept uzdiže i dolazi do sfere nazvane Kruna, čiji je broj 1 i koja se
odnosi na Boga Ra-Hoor-Khuita u čoveku, do izvora vrtložnih kretanja, i do prvog vida
materije. (Vidi Liber 777, Ekvinoks i Knjigu 4 za ove atribucije). Tajna istina ove sfere je
da je zemlja nebo a nebo zemlja, kao i to da pokazuje aspirantu da je i sam zvezda. Sve
što je po njemu stvarnost ne treba da shvata kao iluziju, već sve kao jedinstvenu svetlost
koja napaja sve mnogobrojne zvezde. Više njih, i svaka pojedinačno, su Jedno; svaka je
za sebe, nema sličnog para, pa ipak su svi identični. Ovo on zna i takav jeste, jer sada je
reč konačno osvetlila nosače njegove duše. (Logika Ruaha - normalnog razuma - biva
prevaziđena spiritualnim iskustvom. Očigledno, nemoguće je "objasniti" kako se to
dešava).
U broju 6 aspirant je video Boga sjedinjenog sa čovekom, dva trojstva u jedinstvu. Ali
ovde on zna da nkad nije bilo ničeg drugog do Jednog.
Sada je dakle ova Knjiga "dragulj plemenitog sjaja"; njegova svetlost nije svetlost
pozajmljena od zlata, već svetlost koja se širi kroz celu Knjigu, čista i blještava, jarko se
odražavajući sa njenih ploha. Svaki izraz je dijamant; svaki je različit a opet svi su
identični. U svakom blista jedna svetlost!
On je do ove sfere stigao Stazom zvanom Prvosveštenica. Ona je njegovo tiho Sopstvo,
devica skrivena iza svih velova, oslobođena da bi ga poučavala vrlinom ovog trećeg
ogleda prolasku bezdana, kojim je on skinuo sa sebe i najmanji trun neistine, njegove
zadnje preostale komplekse, pa čak i svoju maštariju koju je zvao "ja". i tako, on najzad
zna da je prljava haljina velike bludnice bila čista maska; nago, obasjano svetlošću
mesečine, blista telo device.
67. A iza Jednog, kako će on proći? Šta je u suštini ovo Jedno, koje je u svakom mestu
središte svega? Uistinu, logički nosači naših duša su oni žude za osvetljenjem, ako
dospemo do oslobođenja takve istine kao što je ova!
Sada u "dragulju plemenitog sjaja" svetlost sasvim jasno svetluca, ali taj dragulj ipak nije
svetlost sama. Ova sfera jednog uistinu je Ra-Hoor-Khuit; nije li naše krunisano i
osvajajuće dete izvor svetlosti? Ne, on je konačni oblik jedinstva, dete dvoje venčanih
beskonačnosti. U ovom zadnjem ogledu aspirant mora ići dalje i od same svoje zvezde,
nalazeći u samom njenom središtu srž Hadita, i onda stapajući se konačno sa Telom Nuit.
Ovde ne postoji nikakva Staza koja se može preći, jer sve je podjednako svuda; takođe
nema nikakve sfere koju treba dostići, jer nema više nikakvog merila.
Nema reči kojima bismo mogli izraziti put ili cilj, jer cilj i put su jedno; ovo je rečeno
samo zato što za onog ko prođe kroz ovaj četvrti ogled Knjiga izgleda kao "krajnje iskre".
One više ne odražavaju niti prenose svetlost; one su sada potpuno izvorna, ne-podložna-
analizi svetlost, svetlost "unutrašnjeg ognja" Hadita! On opaža Knjigu onakvom kakva
zaista jeste, kao izvorište zvezdanog semena!

68.

STARI KOMENTAR

Puka činjenica.

NOVI KOMENTAR

Svima, tj. Panu, odn. Al-u.

Iznenadna degradacija stila i predmeta, haotičnost stanovišta; na šta ciljaju ove stvari?
Zvuči kao da se pisarev um žestoko pobunio protiv ovog poglavlja, a posebno kao da ga
je namučila prva rečenica stiha, koja, ako se shvati otvoreno, predviđa fenomen koji je
nemoguć u literaturi. Drugi izraz je verovatno prezriv šamar pisaru koji je možda u sebi
mislio, "U redu, meni to izgleda drugačije, zaboga!"; udarac je bio slučajno pun pogodak,
jer ja sam bio zaista pravi lažov kada sam to pomislio. Bio sam tako razjaren kada sam se
upustio u takvu avanturu, da sam zamrzeo "ruku i pero" kojima sam se zakleo da ću
napisati misli meni samom tako odvratne, i takav žargon apsurda i vulgarnosti kako mi je
bio predstavljen u mnogim delovima ovog trećeg poglavlja, da sam bio spreman da odem
u bilo koju krajnost, bez namere da raskinem svoje nemo obećanje dato mojoj ženi oko
okončanja tog posla, i da Knjigu potpuno odbacim. Svoje dnevnike sam unakažavao
pisanjem besmislenih dodataka; izvršavao sam svoje naloge na takav način da mi je
neuspeh bio siguran, gubio sam rukopis Knjige više ili manje namerno. Pretio sam da
izdam Knjigu samo "da bih je se otarasio", i, prema ovom stihu, i sam sam bio jedan od
"pukih lažova". Jer njena lepota već je bila osvojila svetom-inficiranog čoveka, skoro
otrežnjenog pesnika, naočitog ljubavnika, buntovnog mistika. i sada, pošto znam,
uverenje da su sve te stvari bile deo mene bila je laž. Ipak je taj lažov bio na mukama da
laže i tom uverenju! Zašto je to bilo tako? Ono (uverenje) je znalo da će jednog dana ova
knjiga zasjati i rastopiti je sopstvenom svetlošću; ono se i bojalo Knjige i mrzelo je u isto
vreme; i, škrgućući zubima od besa, zaklelo se lažno, i odbacilo lepotu koja ju je
okruživala.
Što se tiče mog istinskog sopstva, što tiho čeka svoj čas, nije li ova Knjiga za njega sama
inkarnacija lepote? Šta je drugo lepota do savršen izraz istine? i, nije li ova Knjiga reč
Aivazova, a On moj Sveti Anđeo Čuvar, gospodar mog Tihog Sopstva, njegova
devičanska nevesta na koju je njegova ljubav uticala misterijom jedinstva?

69.

STARI KOMENTAR

Ovo tumačim kao obećanje da će Zakon biti valjano uspostavljen.

NOVI KOMENTAR

Sećanje mi govori da reč "to" nije bila naglašena. Stoga, čitajte "to je" kao francusko Il y
a; to je jednostavna i očito nepristrasna izjava. Bila je izgovorena neodređeno, nemarno,
kao da je bila zaboravljena neka sasvim nebitna stvar, i sada pomenuta kao ustupak mojoj
slabosti.

70.
71.
72.

STARI KOMENTAR

70-72. Konačno izricanje njegovih atributa. Ne znam tačan smisao 71. stiha. (Kasnije,
1911.: da, znam).
Kof Nia. Ovo ne mogu nigde da pronađem; ali KOFNIA daje 231. Nia je Ain odostraga;
Kof sugeriše Kuot. Sve to je vrlo nezadovoljavajuće.

NOVI KOMENTAR

70. Važno je primetiti da on zahteva da bude i Horus i Harpokrat istovremeno; njegovo

dva-u-jednom je jedinstvo koje kombinuje Tao i Teh, materiju i kretanje, biće i formu. To
je prirodno, jer u Njemu mora postojati koren dijade.
"Moj nemis" (bolji izgovor "nemes") je uobičajeni ukras za glavu kod bogova. To je
zatvorena kapa, sa krilcima iza ušiju što se nastavljaju u okrajke koji padaju napred,
preko ramena. Ona se u predelu potiljka skuplja u cilindričnu pletenicu. Uveren sam da
ovaj oblik treba da podseća na kraljevski Ureus.
On "prekriva noćno-plavo nebo", jer stvarna boja svetlosti koju rasipa Bog kada se
prizove je baš ova. Ovo takođe može značiti da on skriva Nuit.
Sokolova glava simbol je oštrog vida, brze akcije, hrabrosti i okretnosti.
71. Ovo je jasan iskaz rata koji je trebao da se desi, i desio se, 1914. g. e.v.
Sada (1923. g.) se više ne slažem sa gornjim pasusom. Mislim da se "stubovi sveta"
odnose na "Herkulove stubove" kod Gibraltara. Takođe mislim da će tamo započeti zaista
veliki rat.
P.S. 8. Septembar, 1937. g. e.v.: Da li "blizanci ratnici" možda nagoveštavaju građanski
rat? Španske nevolje su počele u južnoj Španiji i Maroku.
72. "Dvostruki Štap Moći" je čudna varijanta uobičajenog izraza "Štap Dvostruke Moći";
opšte značenje je "ja kontrolišem i aktivne i pasivne sile".
"Kof Nia": u originalnom rukopisu stoji "ostavljeno nedovršeno jer nije dobro čuto".
Sadašnji tekst je ispunjen kasnije rukom prve Skerletne Žene.
Egipatski bogovi se obično prikazuju kao da nose Ankh, tj. remen sandale, u levoj ruci, a
štap u desnoj. Ovaj ankh simboliše moć kretanja, što je obeležje boga.
No, očito da je Ra-Hoor-Khuit u svojoj levoj ruci imao univerzum, koji je tako zdrobio
da ništa ne osta. Smatram da ovaj "univerzum" ima monističku metafiziku; u jednoj ruci
je "Dvostruku Štap", a u drugoj "ništa". Ovo kao da se odnosi na ontologiju "ništa i dva"
koja je prikazana u prethodnim napomenama.

73.

STARI KOMENTAR

Učinjeno. Vidi ilustraciju koja je na ovoj strani. (Vidi komentar na III. poglavlje, 47.
stih).

NOVI KOMENTAR

Ovo bi se, naravno, moglo učiniti na nekoliko načina. Izabrao sam onaj koji je izgledao
najpraktičniji. Dosad nisam primetio ništa tako značajno.

74.
STARI KOMENTAR

Moguće da se ovo odnosi na dodavanje imena broju 418. Ali Kefra je ponoćno Sunce na
severu. Na severu je Taurus, Bik: Apis, Spasitelj, Sin.

NOVI KOMENTAR

Čini mi se da postoji neka dublja i ujedno zapanjujuća arkana od one koju stari komentar
nagoveštava; no još uvek je nisam otkrio. (1920.)

75.

STARI KOMENTAR

Završetak reči je završetak samog rada - Abrahadabra. Knjiga je napisana, kao što
vidimo, ali i skrivena - od našeg slabog razumevanja.
Aum-Ha, = 111, = 6, 111 X 6 = 666, pečat Zveri. Pazite dobro da sa završnim
daje zbir 671, Troa, Kapija, Adonai potpuno spelovan, itd. itd. Koristeći Ključeve Aum
Ha dobićemo XIII + XV + 0, i IV + 0, a njihov zbir je 31 = , Ne.
P. S.: Ako za IV uzmemo XVII, dobićemo zbir 44, što je specijalan broj Horusa

NOVI KOMENTAR

Aum je naravno sanskritska "Reč" poznata većini studenata. (Vidi Knjigu 4, III. Deo). Ha
je način spelovanja slova Heh ( ) čija vrednost je 5, tako da ćemo dobiti 6. Ovo
sjedinjenje brojeva 5 i 6 je simbol Velikog Dela.

DODATAK
GEMATRIJA

Neke odrednice za studente ovog predmeta, koje treba usvojiti u tumačenju Liber AL-a.
Nu = = 56.
Had = = 11. (Potpuno spelovano, 555. 5 = Mars = = Energija.)
Aivaz = = 78. (Greška 666. Ovo je bilo rano spelovanje imena, kasnije promenjeno u:
= 93.
AIFACC = 418.
p na šestoj decimali. . = 3,141593.
(6) = XX i XI. (Rimski brojevi koji predstavljaju Tarot ključeve) = 31.
XX + XI = = 309.
H KOKKINE GINH = 667. Inicijali (HKG) = 31.
Kof Nia. = 100. + (Ain) = 61 = 161.
Kaf (potpuno): Sunce (Falus) i Mesec (Kteis) na grčkom. Vidi i, 46 - 47.
Ta-Nich. TANICh. = 78. (Alternativno, Sh umesto Ch daje 370 = , Stvaranje.).
Ne = = 31. Bog = = 31.
QELHMA = 93. (Potpuno, 2542.). Vidi i, stih 39
LOGOS PUQIOS TOU NOMOU
Bes-na-maut = BISh-NA MAVT = 888. (Čet X Alef).
Ta-Nich. ThA-NICh.
AGAPH = 93. M.......M = 93. III°......= 93.
TZABA = 93. Volja (takođe i Zvezda, ili Mnoštvo).
Mentu = MVNTV = = 111.
RPST = 311.
Khabs = 311. BHTA
Boleskin = 418.
ABRAHADABRA = 418.
Čet = 8. (Spelovano potpuno) = 418.
Abrahadabra = RA HVVR (Ra Hoor) = 418.
Palas Atena = RALLAS AQHNH = 418.
TO MH = 418.
PARZIVAL = 418.
HRU-RA-HA = 211 plus 201 plus 6 = 418.
HERU = 211
RA = 201
HA = 6
HOOR = 217
RA = 201
KHU = 26
NOMOC = 430
MOU = 510. FI =
THERION = 666
TO MEGA QHRION = 666
KAMURET = 666
Broj Stele = 666.
CTHLH = 52. 52 PLUS 666 = 718.
666 = Broj ZVERI, broj Čoveka (vidi Apokalipsu).
Zver (obično spelovano kao ChIVA), AChIHA (spelovano potpuno) = 666.
A = 111. Ch = 418. (Jod potpuno spelovano) = 20. H = 6, A = 111 = 666.
O (u Knjizi Tota, tj. Tarotu) = A (Alef).
A = 111. O = 6.
ANKH-F-N-KHONSU = T = 666.
NUTERU = NVThIRV = = 666.
LOGOV PUOIOC = Reč = 1142.
LGE TO QELHMA COU = 1142.

Pojašnjenje reči ABRAHADABRA koje sledi predstavlja odlomak iz Hrama kralja

Solomona objavljenog u Ekvinoksu I, V.

418. CHITh, Čet. ABRAHADABRA, velika magička Reč, Reč eona. Posmatrajte tih 11
slova, 5 A identičnih i 6 različitih. Tako ona isprepliću Pentagram i Heksagram. BITh
HA, Kuća He Pentagram; vidi Idra Zuta Kuadiša, 694. "Jer H stvara K, ali Ch obrazuje
IVD." Oba su jednaka 20.
Zapazite 4 + 1 + 8 = 13, broj 4 sveden na 1 preko 8, iskupljujuće sile; i 418 = Ch = 8.
Putem Aiq Bkr ABRAHADABRA = 1 + 2 + 2 + 1 + 5 + 1 + 4 + 1 + 2 + 2 + 1 = 22.
Takođe 418 = 22 X 19 = Manifestacija. Otuda ova reč manifestuje 22 Ključa Rote.
U prevodu ona znači Abraha Deber, Glas Glavnog Proroka.
U Pentagram i Heksagram pretvara se na sledeći način:

1)
A (Ovo je pomoću uzimanja 5 prednjih slova.)

R B Pentagram je 12, HVA, Makroprozopus.

H D Heksagram je 406, AThH, Mikroprozopus.

A-A
Tako ona označava Veliko Delo.
B-------R

A
Zapazite ABR, inicijale Supernala, Ab, Ben, Ruah.

2) A

A A R H "Vizija i glas", fraza koja je za mene

značila mnogo više u trenutku razotkrivanja ove Reči.
BRH = 207, Aur, Svetlost
A ---- A B D DBR = 206, Deber, Glas

R
3) A A

A A B A (Uzimanjem svakog naizmeničnog slova.)

R B H D

205 = GBR, moćan.

213 = ABIR, moćan. Ovo prikazuje reč Abrahadabra kao Reč Dvostruke
Moći, još jedna fraza koja mi je u to vreme mnogo značila. AAB na vrhu Heksagrama
daje AB, AIMA, BN, Otac, Majka, Dete.
HDR pomoću Jeciraha daje Horus, Izida, Oziris, opet Otac, Majka, Dete. Ovaj
Heksagram je ponovo ljudska Trijada.
Deleći je na 3 i 8 dobijamo Trougao Horusa koji gospodari saginjućim Zmajem sa 8
glava, Supernale koji razbijaju Glavu Daata. Takođe

A
Supernali poduprti sa dva kvadrata -
R B
A B A H ABAD = DD, Ljubav, 8.

A D R A AHRA = AVR, Svetlost, 207.

Sada imamo 8 X 207 = 1656 = 18 = ChI, Živi, i 207 = 9 X 23, ChIH, Život. U to vreme
"Licht, Liebe, Leben" bilo je mistično ime Majke-Hrama Reda G\D\.
Pet slova iskorišćenih u reči su A, Kruna; B, Štap; D, Pehar; H, Mač; R, Ružin Krst; i
dalje upućuju na Amouna Oca, Tota - Njegovog Glasnika, i Izidu, Horusa, Ozirisa,
božansko-ljudsku trijadu.
Takođe 418 = ATh IAV, Suština IAO, v.t.
Ova kratka analiza mogla bi se beskonačno proširiti; međutim, simboli će uvek ostati
izraz cilja i objašnjenje staze.

Mogu se pojaviti teškoće u korelaciji između kucanog hebrejskog, korišćenog u ovoj

knjizi, modernog izgleda sa jednoobraznim elementima, i tradicionalnog hebrejskog
pisma. Ova tabela sadrži pisani karakter, njegovo ime, i kucane i numeričke ekvivalente: