Metode sterilizacije

(2. deo)
Prof. dr Sneana Savi
Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju
Univerzitet u Beogradu Farmaceutski fakultet

Sterilizacija filtracijom (Ph Jug V,

Ph. Eur. 8.0)

Metod sterilizacije za rastvore ili tenosti

koji nisu dovoljno stabilni da bi podneli
proces zagrevanja u autoklavu.
Primenjuje se za:
rastvore termolabilnih supstanci (antibiotici,
steroidi, peptidi)
velike koliine tenosti
preparate koji se ne mogu sterilisati u
finalnoj ambalai
gasove
Sterilizacija filtracijom izvodi se pod
aseptinim uslovima odnosno ova dva
postupka se kombinuju.

Sterilizacija filtracijom

Zasniva se na mehanikom odstranjivanju vegetativnih i sporogenih

oblika MO i drugih stranih estica filtriranjem kroz sterilne filtere sa
odgovarajuom veliinom pora (0.22m bakterioloki filter) pod
aseptinim uslovima; virusi i mikoplazme se ne mogu zadrati na ovaj
nain.
MO se odstranjuju sejanjem (ako je veliina MO vea od veliine pora
filtera) ili adsorpcijom (fiksiranje MO u spletu poroznih kanala
filtera/filtracionog medijuma, elektrostatikim vezama).
Sterilizacija filtracijom izvodi se pomou razliitih ureaja za filtraciju
koji se sastoje od:
nosaa filtra
sterilnog filtra (filtracioni medijum)
ureaja za regulisanje pritiska (povien ili snien pritisak),
preporuuje se povien pritisak

Sterilizacija filtracijom

Filtri za bakterioloku filtraciju:

Porozni filtri od sinter stakla (izraeni od specijalnog stakla,
specijalnim postupkom /sinterovanja)
Celulozne ploe
Porcelanske svee (neglazirani mikroporozni porcelan)
Membranski filtri (u poslednjih 35 godina postali su metod
izbora za sterilizaciju termolabilnih proizvoda).

Ph. Eur. 8.0

Tarun K. Mandal, Ph.D.

Membranski filt(e)ri

Membranski filteri su tanki, jaki i polimerne strukture;

trodimenzionalni sistemi debljine 0.125 - 150m.
Jake i homogene mikroporozne membrane napravljene od polimera
(npr. celulozni estri smea acetata i nitrata).
Veliina pora 0.025 do 14 m (na 1 cm2 ~ 1 milion pora)
Za bakterioloku filtraciju (sterilizacija filtracijom) veliina pora 0.22
0.45m.
FDA membranski filter pora 0.22 m efikasno zadrava MO.
Pseudomonas diminuta (Brevundimonas diminuta) standard
biolokog optereenja za kvalifikaciju steriliuih membranskih
filtera.
Proizvode se precipitacijom polimera iz lako isparljivog rastvaraa na
specijalnoj ploi od nerajueg elika i evaporacijom rastvaraa pod
kontrolisnim uslovima; ovrsla masa se pere i sui, i eventualno
tretira PAM-ovima da se uini hidrofilnom.

Karakteristike membranskih filtera

Porozna struktura pore zauzimaju 8085% zapremine filtra; nepravilnog su

oblika
Broj pora po jedinici povrine membrane
se naziva GUSTINA PORA (108 do
109/cm2)
Dijametar pora srednja vrednost
dijametra pora u filtru (0,1 - 5m), ali
moe biti i manja
Primena: reversna osmoza, nanofiltracija,
ultrafiltracija, mikrofiltracija (fina
prefiltracija, sterilizacija u aseptinom
postupku...)
Debljina - 150m, ojaane potpornim
mreicama duplo deblja
Hidrofilni (za vodene rastvore) ili
hidrofobni (za nevodene rastvore)

Protok fluida kroz membranski filter

1) otpor filtra; 2) viskozitet

rastvora; 3) ukupna povrina
filtra; 4) pritisak koji se
primenjuje pri filtraciji
Manji promer pora sporija
filtracija
Vei viskozitet sporija filtracija
(vea povrina, moe se ostvariti
namotavanjem kapsule,
kartridi, svee)
Poveanje razlike pritisaka!

MATERIJALI ZA IZRADU MEMBRANSKIH FILTERA

1.

2.
3.

Celulozni estri (celulozanitart i celulozaacetat) inertni, namenjeni za

vodene sisteme, mogu se autoklavirati
Polivinilhlorid otporan prema organskim rastvaraima i jakim bazama
Polisulfoni inertni, mogu se autoklavirati, namenjeni za filtraciju vodeni
rastvori i rastvori proteina
Teflon (politetrafluoretilen) hidrofoban, otporan na sve agense
Polivinildien-difluorid kompatibilan sa veinom rastvora vodeni
rastvori, rastvori proteina
Polikarbonati inertni, mogu se autoklavirati, za vodene rastvore
Poliamid (najlon) hidrofilni, elastini, otporni, mogu se autoklavirati:
Najlon 66 koristi se za filtriranje vodenih farmaceutskih rastvora i za
rastvarae
Modifikovani Najlon 66 (hidroksilovan) za filtriranje rastvora proteina
Pozitivno naelektrisan Najlon 66 filtriranje vodenih rastvora,
otklanjanje negativnih estica: pirogena, virusa, bakterija.

Membranski filt(e)ri

Vrsta vehikuluma koga treba sterilisati odreuje izbor polimera.

Membranski filtri steriliu se zasienom vodenom parom pod
pritiskom ili gasnom sterilizacijom (etilen - oksid).
Nedostaci:
- ogranien kapacitet filtracionog medijuma
- moe doi do pucanja filtera (nepodesan postupak)
- preparat se moe kontaminirati pri punjenju u finalnu ambalau
- pre i posle filtracije filtar se mora ispitati na neoteenost (validacija
integriteta filtracionog medijuma).

TEHNIKA MEMBRANSKE FILTRACIJE

Ureaji tipa kartrida i tipa

diska
Kartrid: unutranji, uplji,
perforirani cilindar, oko njega
namotan, naboran
membranski filter (poveanje
povrine)
esto je prisutan i naboran
predfilter dubinski, vlaknasti
filtracioni medijum
Mogua primena velikih P;
veliki kapacitet
Disk: manji kapacitet,
poveava se primenom
vieslojnih membranskih
filtera

Tip kapsule: nije potrebno instalirati na dra/kuite;

slina unutranja konfiguracija kao tip kartrida
Rad pod povienim pritiskom ili vakuumom.

Validacija sterilne filtracije

Izvodi se jer:
Postoji mogunost neuniformnosti proizvedenih filtera
Mogui mehaniki defekti u strukturi filtera
Mogue hemijske interakcije izmeu filtera (membrane) i proizvoda
koji se filtrira
Mogui defekti usled uticaja temperature i pritiska sterilizacije
samih filtera ili visokog pritiska pri filtraciji
Otputanje estica filtera u rastvor koji se filtrira.

Aseptini postupak

Mada nije pravi postupak sterilizacije, aseptini postupak se esto

koristi u pripremanju lekovitih preparata (magistralnih ili
industrijskih/gotovih lekova) za koje postoji zahtev za sterilnou.
Radi se o proizvodima koji ne mogu da podnesu terminalne
postupke sterilizacije, ali se izrauju iz sterilnih polaznih supstanci i
pune u sterilnu ambalau.
U takvim sluajevima sterilnost mora biti ouvana kontrolom
radnog okruenja.
PRIMENA KOMORA SA LAMINARNIM PROTOKOM VAZDUHA
ILI BARIJERNIH TEHNOLOGIJA!

Aseptian postupak - Ph Jug V i Ph Eur 8.0

Cilj aseptinog postupka je da se obezbedi sterilnost preparata pri

emu je svaka komponenta preparata sterilisana jednom od
prethodno navedenih metoda. To se postie primenom uslova i
opreme koji su dizajnirani tako da spree kontaminaciju mikroorg.
Aseptini postupak moe da obuhvata punjenje/zatvaranje
preparata, meanje komponenti formulacije preparata, koje je
praeno punjenjem i pakovanjem pod aseptinim uslovima.
Da bi se u toku postupka odrala sterilnost komponenata i
preparata treba da se obrati panja na:
Radni prostor
Osoblje
Kritine povrine
Sterilizaciju suda/zatvaraa i postupke prenosa.

Ph. Eur. 8.0

Tarun K. Mandal, Ph.D.

Gde se izvodi izrada sterilnih lekovitih preparata aseptinim

postupkom?

Aseptini postupak izvodi se u komori sa laminarnim protokom

vazduha (" Laminar flow), ili u istim sobama (eng. clean rooms)

FILTRACIJA VAZDUHA

Komore sa laminarnim protokom vazduha

Obezbeuje se odgovarajua istoa vazduha klase 100* (u 0.03

m3 vazduha prisutno maksimalno 100 lebdeih estica dimenzija
0.5 m).
Kretanje vazduha je potisno slojevito, bez turbulencije.
Brzina strujanja vazduha u komori 0.2-0.5 m/s
Vazduh koji dolazi u radni deo prolazi kroz predfiltracioni
medijum, a potom kroz filtracioni medijum, tzv. HEPA-filter
(High efficiancy Particulate Air visoko efikasni filtri za estice iz
vazduha, uklanja 99.97% lebdeih estica najmanje 0.3m)

* Stepen A max 3500 estica 0.5 m/m3 vazduha,

nijedna 5 m, ivih MO manje od 1

Tarun K. Mandal, Ph.D.

HEPA filtracioni medijum

Sastoji se iz dva dela, koja

su naizmenino
rasporeeni:
Staklena vlakna i azbest
Naborana plastina ili
aluminijumska folija
Dodatak u komori UV
lampa, dodatna mera
obezbeenja

Tarun K. Mandal, Ph.D.

ista soba istoe

vazduha Klase 100

ista soba
istoe vazduha Klase 1000

ista soba istoe

vazduha Klase 10000
Tarun K. Mandal, Ph.D.

Aseptini postupak, praktino...

Sve to je potrebno za izradu preparata unosi se u aseptian

prostor (komora ili soba), a zatim preparat izrauje i puni u
ambalau (primarno pakovanje).

Primenjuje se za:
Farmaceutske preparate koji se ne mogu sterilisati u
finalnom pakovanju (ambalai)
Suspenzije i emulzije za parenteralnu aplikaciju
Neke koloidne i uljane rastvore

Gasna sterilizacija, Ph. Jug V

Koristi se onda kada ne postoji druga mogunost

Bitno je da se obezbedi penetracija gasa i vlage u materijal koji
se sterilie i da zatim usledi eliminacija gasa ispod nivoa koji bi
mogao da izazove toksine efekte tokom primene preparata
Kad god je mogue belee se koncentracija gasa, relativna
vlanost, T i vreme trajanja postupka (na najmanje dostupnim
mestima)
Efikasnost sterilizacionog gasa proverava se pomou
odgovarajueg biolokog indikatora
Test na sterilnost pre izdavanja dozvole za putanje u promet
Primenjuje se za termolabilne materijale, ambalau i
pakovni materijal od plastike, gume, papira i vlakana

Ph. Eur. 8.0

Tarun K. Mandal, Ph.D.

Gasna sterilizacija

1.
2.

Dve vrste agenasa: 1) oksidiui i 2) alkilirajui

Isparljiva faza vodonik peroksida (H2O2)
- ETO - Bezbojan gas, tei od
Etilenoksid i formaldehid
vazduha, miris slian etru;

ETILENOKSID CH2 --- CH2

O
Proces sterilizacije ETO u sterilizatorima
slinim autoklavu, koji mogu da podnesu
vakuum ili povieni P
(smee ETO i CO2 10-20% * + 80%)

steriliui efekat usled reakcije

alkilovanja;
-aktivacija se vri u prisustvu
vodene pare, poviene T i
koncentracije ETO toksian,
zapaljiv i eksplozivan
(u smeama sa vie od 3%
vazduha)
-Mea se sa gasovima (npr.
CO2) da se smanji mogunost
paljenja i eksplozije

Gasna sterilizacija

Uslovi procesa (parametri sterilizacije):

T = 40-60C (brzina reakcije se poveava 2.5 puta za svakih 10C

porasta T)
koncetracija ETO 400-1299 mg/l
vlanost najmanje 33%
vreme 1h 30h

* ETO dobro prodire u materijal ali se i zadrava (adsorbuje) u

materijalu odakle se sporo otklanja (pod normalnim uslovima
oko 14 dana, pod kontrolisanim uslovima 24h) koliina
rezidualnog ETO 10 ppm (Ph Eur) u pricevima i sistemima za
infuziju.

Sterilizacija zraenjem, Ph Jug V

Primenjuje se za sterilizaciju termolabilnih materijala
Dva tipa:
- Elektromagnetno (UV i gama zraenje)
- estino (elektroni visoke E)
UV zraenje uzak opseg talasnih duina je efikasan u ubijanju MO
(220 280 nm); = 265 nm je najefikasnija najbolje se
apsorbuje od strane nukleoproteina
- Slaba mo penetracije, zbog toga to mnoge supstance/materijali
jako apsorbuju
- Primenjuje se za sterilizaciju vazduha i vode u tankom sloju
(povrina), eventualno za vrste, nepermeabilne povrine
- Mehanizam inaktivacije MO UV zraenjem je stvaranje dimera
timidina u DNK koji spreava razmnoavanje MO

Ph. Eur. 8.0

Tarun K. Mandal, Ph.D.

Sterilizacija zraenjem gama zraenje

Visoko energetsko zraenje od 1-10-4 nm i E = 106 109 eV

Izvor gama zraka su izotopi 60Co (kobalt 60) - koji emituje
zraenje od 2 fotona 1.33 MeV i 1.17 MeV, a njegov poluivot je
5.25 godina i 137Cs (cezijum 137) - koji emituje zraenje
sastavljeno od 1 fotona 1.61 MeV iji je poluivot 30 godina
Sterilizacija zraenjem izvodi se u komorama za radijaciju, gde se
materijal koji se sterilie postavlja u statinu poziciju blizu izvora
zraenja
Sterilizacija moe biti diskontinuirana (za svaku seriju posebna) ili
kontinuirana
Pri sterilizaciji jonizujuim zraenjem vani su:
doze odnosno raspoloivi nivo E (odreuju stepen penetracije)
raspoloiva proizvodna sila (odreuje brzinu kojom e se doze
primeniti)

Sterilizacija zraenjem gama zraenje

Doza zavisi od jaine izvora zraenja, od udaljenosti materijala

od izvora, gustine (zbijenosti) materijala i vremena izlaganja koje
moe biti do 18h
Doza je definisana kao E koju apsorbuje jedinica mase
Jedinica = Grej (Gy); 1 Gy = 1 J/kg; 1KGy = 1 J/g
Doza zraenja za sterilizaciju koja se obino preporuuje je 25
KGy (za vei deo Evrope) i 35 kGy (za Skandinaviju); za SAL =
10-6
Zavisno od "bioburden"-a usklauje se doza, moe se koristiti 28 KGy - udruenje za unapreenje medicinske instrumentacije
(AAMI) u Americi dalo je uputstva za odreivanje doze zraenja
zavisno od rezistencije na radijaciju i "bioburden

Sterilizacija zraenjem gama zraenje

Mehanizam delovanja ekscitacija, jonizacija i tamo gde je

prisutna voda stvaranje slobodnih radikala
Slobodni radikali su moni oksidiui (OH, HO2 ) ili redukujui (H
) agensi koji su u stanju da otete funkcionalne molekule u ivim
elijama (enzimi, DNK) smrt elije
Efikasnost zraenja se dodatno poveava u prisustvu kiseonika i
vode, ali i degradacija, pa postoje ogranienja u sluaju vodenih
rastvora
Sterilizacija zraenjem se uspeno primenjuje za farmaceutske
materijale: enzime, vitamine, peptide, minerale, antibiotike,
monoklonska antitela
Plazma, tkivo i kotani transplantati takoe mogu biti sterilisani
gama radijacijom

Sterilizacija zraenjem gama zraenje

Najvea primena kod sterilizacije medicinskih instrumenata,

plastinih ureaja i delova ureaja, hirurkih uniformi
PREDNOSTI: mali porast T (oko 4C) fizikohemijska stabilnost
proizvoda i materijala
IPAK NEDOSTACI:
hemijska degradacija (trenutna ili nakon skladitenja); promena
boje, teksture i rastvorljivosti
Promena potentnosti (zanemarljiva kod nekih antibiotika i
steroidnih hormona), ali i znaajan pad sadraja kod insulina,
heparina, cijanokobalamina, hormona hipofize...)...

Sterilizacija zraenjem elektroni visoke E

Ubrzane estice visokog energetskog nivoa uz upotrebu visoko

voltanih potencijala steriliu predmete bombardovanjem
Proizvodnja ubrzanih elektrona odvija se u akceleratorima (npr.
van der Graaff akcelerator)
Ubrzani elektroni mogu proizvesti x-zrake pa se okolina i osoblje
moraju zatititi
Nedostatak upotrebe je mala mo penetracije u poreenju sa
gama zracima
Primena alternativa gama zraenju u industriji