Osnovi hidrogeologije

III
POGLAVLJE

FIZIKA I HIDROGEOLOKA
SVOJSTVA STENA

POJAM I VIDOVI STENA

Stena predstavlja sistem koji se sastoji od:

vrstih mineralnih estica koje izgrauju skelet stene,

meuprostora izmeu estica skeleta razliitih veliina i geneze (pore, prsline,
pukotine, kaverne),
vodenog rastvora u meuprostorima izmeu vrstih estica koji su u razliitim
agregatnim stanjima (tenom, vrstom, fiziki vezanom), u uzajamnom dejstvu
sa esticama skeleta i
vodene pare i gasova u meuprostorima koji nisu zauzeti vodom (slika III-1).

Po svojim mehanikim svojstvima sve stene se mogu podeliti na tri grupe: vrsto
vezane, slabo vezane i nevezane (rastresite).
Slika III-1. ema rasporeda vode i
vazduha u porama krupnozrne stene
1 - vodeni rastvor;
2 - vodena para i gasovi;
3 - vrste mineralne estice

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

FIZIKA SVOJSTVA STENSKIH MASA

Osnovna hidrogeoloka svojstva stena (vlanost, kapilarnost, vodopropusnost i
izdanost) zavise od mnogih faktora, pre svega od fizikih svojstava stena kao to
su:

granulometrijski sastav,
gustina vrstih estica,
gustina stena i
poroznost stenskih masa.

GRANULOMETRIJSKI SASTAV
Za odreivanje granulometrijskog sastava, u zavisnosti od vrste stena, koriste se
sledee metode: metoda prosejavanja, metoda sedimentacije (metoda
hidrometrisanja, metoda centrifuge, metoda pipete) i kombinovana metoda.
Metoda prosejavanja. Primenjuje se za odreivanje granulometrijskog sastava
rastresitih zrnastih stena, tj. stena veih od 0.06 mm.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Postupak hidrometrisanja zasniva se na odreivanju brzine padanja estica raznih

veliina kroz mirnu vodu.
Rezultati granulometrijskih analiza mogu se izraziti tabelarno, teinskim ili
procentualnim sadrajem odgovarajuih frakcija (tabela III-1), i grafiki - u vidu
histograma (slika III-2), integralnim krivama granulometrijskog sastava, odnosno
granulometrijskim krivama u obinoj, a najee u semilogaritamskoj podeli (slika
III-3) i trokomponentnog (trouglog) dijagrama (slika III-4).

Slika III-2. Histogram granulometrijskog sastava (Castany, 1967)

d (mm) - prenik zrna; q (%) - procenat uea frakcije
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Tabela III-1. Proraun frakcija na osnovu prosejavanja

preko USA sita (Stojadinovi, 1984)

Broj
USA
stand.
sita

Otvor
okca

Ukupna
masa

Zadrano
na situ

Ukupno
zadrano

Ukupno
prolo

mm

ms= 2 kg

kg

kg

kg

ms

msi

msi

ms-msi

0.00

2.000

100

4.76

0.00

0.00

0.00

10

2.00

0.0284

1.42

0.0284

1.42 1.4716 98.50

20

0.84

0.0566

2.83

0.0850

4.25 1.9150 95.78

40

0.42

0.4604 33.02

0.5451

27.27 1.4846 78.18

60

0.25

0.4400 21.00

0.9854

48.21 1.0146 50.73

100

0.147

0.2364 11.82

1.1218

63.09 0.7782 39.01

140

0.105

0.1126

5.63

1.3344

66.78 1.6656 13.28

200

0.074

0.6316 31.58

1.9640

98.30 0.0340 1.70

0.0340 0.017

2.000

100.00

dno

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Slika III-3. Integralna kriva granulometrijskog sastava

u semi-logaritamskoj podeli (Filipovi, 1980)
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Slika III-4. Trokomponentni dijagram granulometrijskog sastava

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

Za ocenu raspodele estica u steni koriste se karakteristini prenici zrna na krivoj

granulometrijskog sastava (d10 i d60 ). Na osnovu njih moe se odrediti koeficijent
jednorodnosti ili uniformnosti, a slue i za odreivanje koeficijenta filtracije.
Podela rastresitih sedimenata na osnovu franulometrijskog sastava:
a) Stene krupnozrnog sastava,

Blokovi
2000 mm

ljunkovi

Drobina
200mm

krupan

srednji

sitan

60 mm

20 mm

6 - 2 mm

b) Stene sitnozrnog sastava,

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii)

GUSTINA VRSTIH ESTICA

Gustina vrstih estica stene (s) predstavlja masu vrstih estica u jedinici njihove
zapremine bez pora.
Gustina vrstih estica stena direktno zavisi od gustine pojedinih minerala koji
izgrauju stenu. Ona se izraava sledeim odnosom:

gde su:
ms
Vs

ms
s =
(g/cm3 )
Vs
- masa vrstih estica (g) i
- zapremina stene bez pora (cm3).

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

GUSTINA STENA
Gustina stene () predstavlja odnos mase stene u jedinici zapremine stene, pri
emu su pore u steni ispunjene vodom i vazduhom:

m
=
V

(g / cm )

gde su:
m masa stene u prirodnom
stanju (g) i
V zapremina stene zajedno
s porama u prirodnom
stanju (cm3).

Osnovi hidrogeologije Prof. Dr Veselin Dragii))

Ako je stena u suvom stanju, gustina stene (d) predstavlja odnos mase uzorka suve
stene i njene zapremine, pri emu su pore u steni ispunjene samo vazduhom.

ms
d =
V
gde su:
ms
V

(g / cm 3 )

- masa stene u suvom stanju (g) i

- zapremina stene zajedno sa porama (cm3).

Gustina stene u zasienom stanju (z) predstavlja odnos mase vlane stene u jedinici
zapremine stene, pri emu su pore u steni ispunjene vodom:

mz
z =
(g / cm 3 )
V
gde su:
mz
V

- masa vlane stene (g) i

- zapremina stene s porama ispunjenim
vodom (cm3).

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

POROZNOST STENA
Pojam i vidovi poroznosti
Stena, po svom nastanku i naknadnom dejstvu sekundarnih procesa (fizikohemijsko raspadanje, tektonski pokreti i dr), obino ne predstavlja monolit, ve u
sebi sadri odreene meuprostore (pore, pukotine ili upljine), razliitog oblika i
veliine.
Svi meuprostori u steni koji nisu zauzeti vrstom mineralnom materijom, bez
obzira na nain postanka, oblik, veliinu i meusobnu povezanost, predstavljaju
ukupnu poroznost.
Treba napomenuti da pod pojmom poroznosti velik broj autora podrazumeva pore,
tj. prostore izmeu zrna kod rastresitih sedimentnih stena (porna poroznost), a
ostale vidove imenuje kao ispucalost i karstifikovanost.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Pasivne pore su meusobno razdvojene u steni i nemaju uticaja na akumuliranje i

kretanje podzemnih voda.
Aktivne pore obuhvataju sve meuprostore u steni koji su povezani i sa
atmosferom i koji omoguavaju kretanje i akumuliranje podzemnih voda.
Od pojma ukupne poroznosti treba razlikovati pojam efektivne poroznosti, koja
obuhvata one meuprostore u steni ispunjene samo slobodnom (gravitacionom)
vodom, zanemarujui meuprostore zauzete fiziki vezanim i kapilarnim vodama.

Oblik i veliina poroznosti

Po svom obliku, meuprostori u steni mogu biti razliitog, najee nepravilnog,
oblika, tako da im je teko dati odgovarajui naziv. Najee se u stenskim masama
sreu okruglaste, cevaste, crevaste, elipsoidne, izduene, razliito izdvojene i
potpuno nepravilne pore.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Slika III.5. Tipovi poroznosti po Meinzeru (Milojevi, 1967)

A - dobro sortiran aluvijalni materijal; B - loe sortiran aluvijalni materijal, mala poroznost; C dobro sortiran materijal od poroznih valutaka, vrlo velika poroznost; D - dobro sortiran materijal,
ali je poroznost smanjena usled cementacije; E - stene sa kavernoznom poroznou; F - stene
sa pukotinskom poroznou;
A, B, C, D - primarna poroznost; E, F - sekundarna poroznost
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Sve pore se mogu razvrstati prema veliini na makropore, koje se vide golim okom, i
mikropore, koje se vide uveane pod lupom ili mikroskopom. Osim ove, izvrena je
podela prema preniku pora i irini pukotina, na subkapilarne, kapilarne i superkapilarne
pore i pukotine, odnosno na nekapilarnu (kaverne, pukotine, izuzetno krupnozrne
rastresite stene i subkapilarnu i kapilarnu poroznost (kapilari i subkapilari) (tabela III-4).
Tabela III-4. Podela pora u odnosu na veliinu

Razmera pora
Prenik okruglastih irina pukotina
pora (mm)
(mm)

Vid
poroznosti

Vrsta pora

Nekapilarna

Kaverne, pukotine,
izuzetno krupnozrne
rastresite stene
Superkapilari

>2.0

>2.0

2.0-0.5

2.0-0.25

Kapilari
Subkapilari

0.5-0.002
<0.002

0.25-0.0001
<0.0001

Kapilarna

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Koeficijent poroznosti
Koeficijent poroznosti stena (e) predstavlja odnos zapremine pora prema zapremini
vrste faze, odnosno vrstih estica.
Koeficijent poroznosti pokazuje gustinu stene, odnosno tla. Ukoliko je koeficijent e vei,
utoliko je gustina stena manja a samim tim vea poroznost i obrnuto.

Tipovi poroznosti
Prema poreklu pora, poroznost moe biti: primarna i sekundarna. Za mnoge stene
karakteristino je prisustvo i primarne i sekundarne poroznosti (sloeni tip poroznosti).
Primarna

poroznost
Sekundarna poroznost.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Struktura poroznosti stenskih masa je kompleksna prostorna osobina njihove

poroznosti. Nju ujedno ine preovlaujui oblik pora u njenoj stenskoj masi, njihov
raspored i nain njihove spojenosti u porne agregate (Stepanovi, 1962).
Glavni, odnosno najrasprostranjeniji, tipovi poroznosti su:

meuzrnska,
pukotinska i
kavernozna.

Osim ovih, javljaju se i neki ree zastupljeni tipovi poroznosti kao to su:

sunerasta i
crevasta.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Meuzrnska poroznost
Meuzrnski tip poroznosti najee je karakteristian za klastine sedimente:
ljunkove, peskove, gline, drobine i sl. Javlja se, ali ree, i kod drugih stenskih
masa (magmatskih, metamorfnih i sedimentnih), i to u zoni raspadanja u
povrinskom i pripovrinskom delu rasprostranjenja.

Foto III-1. Meuzrnska poroznost

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Poroznost stena sastavljenih od zrna istog prenika (jednorodne) stene zavisi od

meusobnog poloaja tih zrna. Raspored zrna istog prenika moe biti takav da
postie maksimalnu poroznost nmax.
max.= 47, 64 % (kubni), odnosno minimalna nmin.
min.=
25.92 % (tetraedarski).

Slika III-6. Kubni (a) i tetraedarski (b)

raspored zrna u poroznoj sredini

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Pukotinska poroznost
Karakteristina je za magmatske, metamorfne i vrste sedimentne stene. Ovu
poroznost ine pukotine razliitih dimenzija koje presecaju stenu na najrazliitije
naine. U ogromnom broju sluajeva pukotine su neravnomerno rasporeene u
stenskoj masi. One su ee i ire blie povrini, a s poveanjem dubine ree i ue.
Pukotine u steni su uslov za kretanje podzemnih voda.
Pukotinska poroznost u stenskim masivima stvara se usled dejstva tektonskih
napona, skupljanja mineralne supstance zbog hlaenja magme (kontrakcija), usled
gubljenja vode (dehidratacija), fizikog i hemijskog raspadanja, dejstva mraza,
gravitacije, miniranja i drugog.
Pukotine i ostali diskontinuiteti u stenskim masama obino se ne javljaju
usamljeno. One veinom ine skupine koje nazivamo: familije i sistemi pukotina.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Familiju pukotina ini grupa pukotina istih osnovnih karaktersitika, koje su nastale
tokom istog genetskog procesa. Pukotine iste familije su meusobno paralelne, tj. imaju
iste ili skoro iste elemente pruanja i pada.
Sistem pukotina je vea skupina diskontinuiteta koja obuhvata sve pukotine u
odgovarajuem podruju stenske mase. Njega ine dve ili vie familija, koje se
meusobno mreasto ukrtaju.
Klasifikacija pukotina. Pukotine su prisutne u svim vrstim stenama koje izgrauju
zemljinu koru: magmatskim, metamorfnim i sedimentnim. Postoji vie klasifikacija
pukotina koje su vrene za razliite potrebe u domenu geolokih nauka.
Genetska klasifikacija. U genetskom pogledu, sve pukotine u stenskim masama mogu se
podeliti na:
tektonske,
petrogene,
pukotine fizikog i hemijskog raspadanja,
gravitacione i
tehnogene.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Foto III-2. Pukotinska poroznost u granitskim stenama

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Foto III-3. Primer pukotinske poroznosti u serpentinitima klisure Ibra (Ue)

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Foto III-4 i 5. Tehnogene pukotine

(pukotine miniranja)

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Kavernozna poroznost
Kavernozna ili disoluciona poroznost predstavlja sekundarni tip poroznosti, koji se
javlja u stenama rastvorljivim u vodi (krenjaci, dolomiti, mermeri, haloidi, gips,
anhidrit i sl).
Kavernoznoj poroznosti prethodi pukotinska poroznost. Pukotine i prsline u
stenama rastorljivim u vodi bivaju proirene fiziko-hemijskim dejstvom vode na
stenu, pri emu nastaju vrlo velike upljine, kanali i kaverne u kojima se skuplja i
kree voda. Stene sa kavernoznim tipom poroznosti predstavljaju znaajne
rezervoare podzemnih voda.
Ovaj tip poroznosti dobio je ime po latinskoj rei caverna, to znai upljina,
odnosno peina.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Karst je sveukupnost geolokih procesa i njima stvorenih pojava u zemljinoj kori i

na njenoj povrini, izazvanih hemijskim raspadanjem stena, izraenih u
obrazovanju raznovrsnih upljina u zemljinoj kori, te obrazovanju posebnih uslova
cirkulacije i reima podzemnih voda, karakteristinog reljefa terena i hidrografske
mree.
Zavisno od vrste stena rastvorljivih u vodi, razlikujemo karbonatni, gipsni i soni
karst. Pored pomenutih tipova karsta, na povrini zemlje zastupljen je i termokarst.
Karstifikacija nastaje kao posledica prodora voda u vodopropusne i rastvorljive
stene du sistema pukotina, odnosno du tektonskih i drugih diskontinuiteta.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Foto III-6 i 7. Karstifikacija u krenjacima

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Foto III.8. Ulaz u peinu

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Foto III.9. Podzemnii oblici karsta

(peina sa nakitom)

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Foto III.10. Podzemnii oblici u karstu

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Foto III.11. Podzemnii oblici

karsta

Foto III.12. Podzemni

morfoloki oblici u karstu

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Sunerasta poroznost
Sunerasta poroznost, koja se esto
naziva i upljikava, karakteristina je za
bigar, neke krenjake i lave.

Crevasta poroznost
Ova
poroznost
je
karakteristina
uglavnom za neke glinovito-peskovite
stenske mase, u kojima je nastala
buakim dejstvom raznih ivotinjskih i
biljnih organizama (na primer u lesu,
glinama, laporima). Javlja se i u bigru,
gde nastaje hemijskom sedimentacijom.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Odreivanje veliine poroznosti i koeficijenta poroznosti

Iz definicije pojma poroznosti: zapremina svih pora u jedinici zapremine stene,
moe se odrediti poroznost (slika III.7):

n=
gde su:
N Vp Vs V -

Vp
V

Vp
Vp + Vs

100%

poroznost stena,
zapremina svih pora,
zapremina vrstih estica stene i
ukupna zapremina stene.

Slika III.7. ematski prikaz zapremine

pora u jedinici zapremine stene
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Odreivanje poroznosti vri se i u laboratoriji na osnovu ispitivanja gustine vrstih

estica i gustine stena na sledei nain:

s d
n=
s

d
n = 1 100%
s

gde su:
n
- poroznost stene
s - gustina vrstih estica
d - gustina stene u suvom stanju
Poroznost glinovitih stena najee se odreuje po sledeoj formuli:

100%
n = 1
s (1 + 0.01 W )

gde su:
- gustina stene u prirodnom stanju
W - vlanost stene u prirodnom stanju
gustina vrstih estica
s Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Iz definicije: odnos zapremine pora prema zapremini vrste faze, odnosno vrstih
estica, moe se odrediti koeficijent poroznosti (e):

e=

Vp
Vs

n=

Vp
V

Vp
Vp + Vs

n
e=
1 n

Odreivanje koeficijenta poroznosti (e) vri se u laboratoriji na osnovu odreivanja

vrednosti gustine vrstih estica (s) i gustine stene u suvom stanju (d):

s
e=
1
d

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

GLAVNA HIDROGEOLOKA SVOJSTVA STENA

VLANOST STENA
Prema mehanizmu apsorbovanja (upijanja) i zadravanja vode u stenama, razlikujemo
sledee vidove vlanosti:

higroskopnu vlanost (Wh),

maksimalnu molekularnu vlanost (Wm, max.),
kapilarnu vlanost (Wk) i
potpunu vlanost (Wz).

KAPILARNOST STENA

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

H =
cos
k r g
w
gde su:
Hk
i
R w
G

visina kapilarnog penjanja,

povrinski napon na granici tene
gasovite faze,
ugao kvaenja,
radijus (poluprenik) krivine
meniska,
gustina vode i
ubrzanje zemljine tee.

Slika III.8. ema kapilarnog podizanja

Iz date formule sledi da je visina kapilarnog podizanja u kapilarnoj cevi Hk upravo
proporcionalna povrinskom naponu i kosinusu ugla kvaenja, a obrnuto proporcionalna
radijusu kapilara r, gustini vode i ubrzanju zemljine tee.
Za istu vodu (bez primesa) u istoj ai na t = 20 oC, = 0.074
N/m i w = 1 g/cm3, visina kapilarnog podizanja se moe
aproksimirati formulom:
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Hk = 0.15
r

Visina kapilarnog podizanja zavisi od granulometrijskog sastava stena, odnosno od

prenika kapilara (slika IV-9). Tako je visina kapilarnog podizanja znatno vea u
sitnozrnim stenama nego kod krupnozrnih, to je potvreno laboratorijskim i terenskim
opitima (tabela III-11).

Slika III.9. ema kapilarnog podizanja vode u cevima razliitog prenika

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

VODOPROPUSNOST I PROPUSTNOST
Vodopropusnost
Vodopropusnost predstavlja svojstvo stena da kroz svoje pore proputaju slobodnu
(gravitacionu) vodu. Vodopropusnost zavisi od veliine pora, njihove strukture i
povezanosti. Tako, stene koje imaju veoma veliku poroznost mogu biti potpuno
nepropusne za vodu, kao na primer gline (tabela III.10).
Vodopropusnost stena odreuje se koeficijentom vodopropusnosti odnosno
koeficijentom filtracije Kf (m/dan, m/s, cm/s). Veliina koeficijenta vodopropusnosti
zavisi, pre svega, od razmere i strukture pora, kao i od fiziko-hemijskih svojstava
tenosti.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Propusnost stena
Propusnost stena. Propusnost stena je njihova sposobnost da proputaju razliite
vrste fluida ili gasa, pri postojanju gradijenta pritisaka. Izraava se brojano,
koeficijentom propusnosti:

Q L
Kp =
F p

gde su:
Kp - koeficijent propusnosti stene (darsi),
Q - proticaj tenosti kroz popreni presek stene
(cm3/s),
m dinamiki koeficijent viskoznosti (Pa*s),
L duina puta filtracije (cm),
F povrina poprenog preseka porozne
sredine zasiene fluidom (cm2) i
p - razlika pritisaka (bar).

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Za merenje propusnosti stena koristi se jedinica darsi.

Jedan darsi ravan je proticaju 1 cm3 tenosti viskoznosti 1 mPas, kroz stenu
povrine 1 cm2, duine 1 cm za 1 sekundu, pri pritisku od 1 bara, a pri kretanju
tenosti laminarnim reimom (slika III-10).

Slika III.10. ematski prikaz

jedinice darsi

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Zavisno od kvantitativnog i kvalitativnog sastava faza fluida (itka i gasovita),

propusnost moe biti razliitih vidova:

apsolutna (fizika)
efektivna (fazna)
relativna

Koeficijent filtracije (Kf) i koeficijent propusnosti (KP) nalaze se u sledeoj zavisnosti:

w g
K f = KP

gde su:
w g
m -

gustina vode,
ubrzanje zemljine tee i
koeficijent dinamike viskoznosti.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

IZDANOST I RETENCIJA STENA

Izdanost
Izdanost stena. Izdanost stena predstavlja sposobnost stena zasienih vodom da
pri snienju nivoa vode odaju slobodnu gravitacionu vodu. Karakterie se
koeficijentom gravitacione izdanosti ():

Vv
=
V

gde su:
izdanost stena (delovi jedinice),
Vv zapremina vode koja nakon zasienja moe
istei pod uticajem gravitacije i
V zapremina stene zasiene gravitacionom vodom.

Koliina vode koja se moe dobiti iz 1 m3 stene predstavlja specifinu izdanost stene.
Izdanost stena () moe se brojno predstaviti i kao razlika potpune (Wz) i maksimalne
molekularne vlanosti (Wm,max):

= Wz Wm,max
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Kod peskovito-ljunkovitih rastresitih stena izdanost () moe se predstaviti kao

razlika izmeu ukupne poroznosti (n) i maksimuma molekularne vlanosti (Wm,max):

= n Wm,max
odnosno, izdanost je brojano ravna efektivnoj poroznosti.
Osim toga, izdanost stena moe se odrediti ako su poznate vrednosti koeficijenta
vodoprovodnosti stena (T) i koeficijenta nivoprovodnosti (a):

T
=
a
Krupnozrni peskovi i ljunkovi, tj. krupnozrne rastresite stene, kao i stene sa krupnim
pukotinama i kavernama, imaju veliku izdanost. Glinovite stene (gline, treset i sl), imaju
izuzetno male vrednosti izdanosti. Voda iz glinovitih stena moe biti odstranjena ili
pod presom ili centrifugiranjem.
Po mehanizmu odavanja vode, pored gravitacione, razlikujemo i elastinu izdanost
stena.
Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))

Retencija

Retencija stena. Retencija predstavlja svojstvo stene da u svojim porama zadrava

vodu nakon zasienja, protivno sili gravitacije. Koliina vezane vode u poroznoj
sredini, izraena u procentima zapremine stene, oznaava specifinu retenciju. Ona,
pre svega, zavisi od veliine i oblika estica, odnosno tipa poroznosti. Tako se
glinovite stene, bogate kapilarnim i subkapilarnim porama, odlikuju znatnom
retencijom. Brojano je jednaka maksimalnoj molekularnoj vlanosti (Wm, max.).
Kao i specifina izdanost, i specifina retencija se moe odrediti na vie naina:

laboratorijskim ispitivanjima na uzorcima stena koja obuhvataju zasienje i

njihovo dreniranje pod uticajem sile gravitacije,
proraunima na osnovu granulometrijskih ispitivanja,
analizom podataka dobijenih crpenjem vode iz bunara i dr.

Osnovi hidrogeologije (Prof. Dr Veselin Dragii))