FINANSIJSKA TRITA

I HOV
PREDMETNI NASTAVNICI
DR MILICA KALIANIN
DR ALEKSANDRA PUARA
PREDAVANJA IZ DRUGOG
DELA

Uvodno predavanje
Sadraj predmeta
Metod rada
Seminarski radovi

Nain ocenjivanja

Literatura i web sajtovi

Uvodno predavanje
XIII glava:

Sekundarno trite kapitala

XIV glava:

Berzanske operacije

XV glava:

Hipotekarno trite

XVI glava:

Fjuersi

XVII glava: Opcije

XVIII glava: Osnovne karakteristike deviznog
trita
XIX glava:

Finansijsko trite Srbije

XX glava:

Finansijsko trite Evropske unije

Metod nastave i ispita

Predavanja
Seminarski radovi
milica.kalianin @fpsp.edu.rs
aleksandra.puara@fpsp.edu.rs
Kolokvijum I
Zavrni rad
Ispit

Ocenjivanje
Prisustvo predavanju 5 poena
Seminarski 20 poena
Kolokvijum 3o poena
Zavrni ispit 45 poena
Ukupno 100 poena

Obavezna literatura
Prof. dr BrankoVasiljevi: Osnovi finansijskih
trita, Zavet, Beograd
Dopunska literatura:
1- Nikoli A, Djordjevi D, Finansijska trita i
institucije, FIMEK, Novi Sad
2- Kalianin S, Berze i finansijska
trita,Visoka kola strukovnih studija za
raunovodstvo i berzansko poslovanje

Cilj izuavanja
Cilj izuavanja nastavnog predmeta je da
studentima prui kratak uvid u osnove
savremenih finansijskih trita, kao i da ih
upozna sa osnovnim karakteristikama
finansijskih instrumenata.
Istovremeno upoznaemo se sa problemima
vezanim za funkcionisanje finansijskog sistema .

Zato prouavati finansijska trita?

Pretpostavite da na vestima ili u novinama saznate kako je
trite obveznica postalo trenutni hit za ulaganje, kao to
kod nas zaista i jeste. ta bi ta informacija vama mogla da
znai? Da li to znai da e kamatne stope pasti pa e
pozajmice i krediti biti jeftiniji?
Da li e te tada lake i jeftinije moi da doete do sredstva
potrebnih za finansiranje nekog poslovnog poduhvata? Ili to
moda znai da e se ekonomija oporaviti u budunosti
pa je sada pravo vreme za investicije?

Za koji vid finansiranja bi ste se vi odluili na osnovu

ove informacije: finansiranje putem emisije
obveznica ili putem uzimanja kredita?
Prouavanje naina funkcionisanja finansijskih
trita i finansijskih institucija nam daje mogunost
da se upoznamo i znamo odgovore na ova pitanja.
Finansijske institucije i trita ne utiu samo na
svakodnevni ivot ve i na drave i svet u celini.

Finansijska trita
Finansijska trita obru stotine milijardi dolara i tako utiu
na novane tokove svetske ekonomije. Zahvaljujui
alokaciji i plasmanu novca ona povratno utiu na proizvodnju,
dobit iz poslovanja i ekonomsko blagostanje drava. Iz tog
razloga ona su i pitanje od velikog politikog znaaja.
Svaka drava koja tei da se ravnopravno ukljui u svetske
tokove tei da ova trita to vie razvije jer ona su ta koja su
direktno odgovorna za investiranje u dugoroni rast i razvoj
privrednog sistema.

Ishod predmeta
Izuavanjem ovog predmeta student stie
fundamentalna znanja iz osnova savremenih
finansijskih trita, finansijskih
instrumenata i finansijskih uesnika na
finansijskom tritu. Na taj nain student biva
osposobljen da analizira relevantne finansijske
probleme, da o njima kritiki razmilja i da ih
reava.

Uesnici na finansijskim tritima

EMITENTI I INVESTITORI
Emitenti hartija od vrednosti - Pravna lica koja su, prema
vaeim zakonskim propisima, ovlaena da emituju hartije od
vrednosti, a ijom prodajom prikupljaju nedostajua novana
sredstva.
Emitent - je lice koje namerava da uputi, odnosno koje
upuuje javnu ponudu prilikom prve javne prodaje hartija od
vrednost ili drugih finansijskih instrumenata, kao i lice koje je
izdalo hartije od vrednosti ili druge finansijske instrumente.
Investitor - je lice koje kupuje hartije od vrednosti, izuzev
pokrovitelja emisije koji kupuje hartije od vrednosti od
izdavaoca radi njihove dalje distribucije putem javne ponude,
kao i lice koje kupuje druge finansijske instrumente.

Profesionalni investitor - je lice za koje se

pretpostavlja da moe da proceni znaaj budue investicije
u hartije od vrednosti ili druge finansijske instrumente
usled vrste delatnosti koju obavlja. Profesionalni
investitori u smislu Zakona o tritu hartija od
vrednosti i drugih finansijskih instrumenata su:
- Banke osnovane u skladu sa odredbama zakona kojima se
ureuje pravni poloaj banaka,
- Osiguravajua drutva osnovana u skladu sa odredbama
zakona kojima se ureuje osiguranje imovine i lica,
- Drutva za upravljanje otvorenim investicionim
fondovima i zatvoreni investicioni fondovi
- Penzioni fondovi osnovani u skladu sa odredbama zakona
kojima se ureuje pravni poloaj penzionih fondova i
- Brokersko-dilerska drutva osnovana u skladu sa
odredbama Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih

FINANSIJSKI UESNICI
1. FINANSIJSKE INSTITUCIJE

- Centralna banka
- Depozitne finansijske institucije:
- banke,
- tedionice,
- tedne i kreditne asocijacije.

Nedepozitne finansijske institucije

a) Ugovorne finansijske institucije (penzioni fondovi,
osiguravajua drutva);
b) Institucije investicionog tipa (investicioni fondovi i
kompanije);
- Ostale finansijske institucije: fondovi, fondacije, zadubine,
finansijske kompanije, brokersko dilerske kue, rejting agencije,
venture capital firms (za obezbeenje inicijalnog kapitala).

2. POSREDNICI
- brokeri,
- dileri,
- investicioni bankari.

XIII GLAVA - SEKUNDARNO

TRITE KAPITALA
Sekundarno trite kapitala je ekonomski prostor
na kome se trguje dugoronim finansijskim
instrumentima.
Primarno trite - prva prodaja hartija od vrednosti.
Sekundarno trite - svaka naredna prodaja hartija
od vrednosti (karakterie ga javnost, kontinuelnost,
objektivno odreivanje cene hartije od vrednosti,
diverzifikacija rizika, likvidnosti i dr).

Sekundarno trite kapitala

Sekundarno trite kapitala moe biti organizovano kao:
- berza (engl.Stock Exchange)
- altersko trite (Over the Counter Market-OTC).
Berza - je prostor na kome se trguje dugoronim finansijskim instrumentima. Berze su ustanove sa javnim
ovlaenjima,odnosno mogu donositi obavezujua
pravila trgovine za uesnike i vriti kontrolu njihovog
ispunjavanja.

Berzanski posrednici
Lica koja trguju na berzi, lanovi berze ili berzanski posrednici
moraju ispunjavati utvrene uslove u pogledu oblika
organizacije, imovinskog statusa, obaveza prema berzi, itd.
Ove uslove propisuju dravni organ, ili sama berza.
Berzanski posrednici su brokeri, ako posluju u ime i za
raun klijenta, ili dileri ako mogu poslovati i u svoje ime i
za svoj raun.

Broker, prevedeno na srpski jezik, znai trgovaki posrednik

ili predstavnik.

Broker
S tim u vezi, broker je osoba koja vri trgovinu hartijama od
vrednosti, u svoje ime ili u ime kompanije za koju radi.
Njegov zadatak je da po to boljim uslovima i za to veu
vrednost plasira poverene hartije od vrednosti na berzu, od
ega zavisi i njegova zarada.
Brokerov osnovni zadatak je da prati kretanje ponude i
tranje na berzi, kao i da o tome izvetava kompaniju u ije
ime radi, da vri prodaju i kupovinu, da ugovara poslove
vezane za hartije od vrednosti, da prati kretanja kamata i
cena na tritu, pravi izvetaj.

Diler
Dileri su jedna od najvanijih kategorija ovlaenih uesnika na berzi.
Na njoj oni pristupaju kao principali tj trguju u svoje ime i za svoj
raun, to znai da sami snose rizik ... Ova kategorija posrednika je
osloboena plaanja provizije na berzi, ali ima obavezu da 75% svog
prometa ostvari stabilizujui trite.
To znai da ne sme da prodaje ukoliko poslednja zakljuena cena nije
bila rastua, odnosno da kupuje ako poslednja cena nije bila opadajua.
Ovo vai za takozvane market mejkere, i pravila njihovog rada se
razlikuju od berze do berze.

Berza - aukciono trite

Veina dilera obavlja i brokerske poslove za svoje klijente, pa
je stoga uobiajen naziv diler-broker.
Berza moe biti organizovana, prema metodu trgovine kao
- aukciono,
- kontinuirano trite.
Aukciono trite je berza na kojoj se nalozi klijenta za
kupovinu ili prodaju grupiu i izvravaju simultano uz
formiranje jedinstvene cene. Aukcija - moe biti usmena ili
pismena. Rezultat aukcije je utvren kurs instrumenta. Kurs
je fiksiran, zato se aukcija esto naziva i fixing.

Berza - kontinuirano trite

Kontinuirano trite je ono u kome se izvravanje naloga obavlja tokom itavog radnog dana
berze. Prema tome, cene se stalno menjaju,
odraavaju priliv naloga i njihovu realizaciju.
Ovaj metod trgovine ne zahteva fiziko prisustvo
uesnika (u prostorijama berze), ve oni mogu
da trguju i iz svojih kancelarija.

altersko trite - OTC

Funkciju alterskog trita vri mrea dilera i brokera,
povezanih komunikacionim linijama.
Naziv ovog trita dolazi iz amerike prakse, jer su nekada
hartije od vrednosti bile prodavane i preko bankarskih
altera.
Danas je to trite specijalizovano za dugorone finansijske
instrumente koji nisu primljeni u listing na berzama zato to
emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne ele kotaciju
(ako je AD zatvoreno za nove lanove itd).

Berzanski ciklus
Berzanski ciklus - obuhvata tri osnovne faze.
Prva faza - realizuje se van berze u odnosima investitora i
berzanskog posrednika - lana berze. Ovaj odnos
uspostavlja se otvaranjem rauna hartija od vrednosti, kao i
davanjem naloga za kupovinu ili prodaju odreenog
finansijksog instrumenta.
Druga faza - predstavlja realizaciju naloga, odnosno
kupovinu ili prodaju finansijskog instrumenta na berzi ili
OTC tritu i utvrivanje cene finansijskog instrumenta.

Berzanski ciklus
Trea faza - ponovo prenosi ciklus van berza u obraunsku
(klirinku) instituciju, gde se obavlja obraun-saldiranje i plaanje
izvrene kupovine ili prodaje, kao i prenos hartija od vrednosti i
novanih sredstava na odgovarajue raune kod berzanskih
posrednika .
Nalozi - instrukcija berzanskom posredniku da kupi ili proda
odreeni finansijski instrument naziva se nalog.
Nalozi mogu biti:
a) po koliini
- tipian (koji sadri zaokrueni iznos);
- atipian (koji sadri manji iznos od zaokruenog);

Nalozi

b) po vrsti

- trini (berzanskom posredniku nalae se da kupi ili proda

odreeni iznos hartija od vrednosti po trinim uslovima);
- limitirani (podrazumeva da berzanski posrednik kupi ili
proda finansijksi instrument po ceni koja je nia ili jednaka
odreenoj ceni koju utvruje klijent, ako je re o kupovini,
ako je re o prodaji onda se nalog izvrava po ceni koja je via
ili jednaka ceni koju je utvrdio klijent).
c) po vremenskom periodu (dnevni,do opoziva);

Formiranje cene - klasian model

Kotacija je proces formiranja cene po kojoj se finansijski
instrument prodaje ili kupuje na berzi, polazei od naloga
klijenata.
Tranja - za odreenim finansijskim instrumentom, na
primer akcijom, izraena je kroz skup naloga za kupovinu (po
nioj ceni trai se vei broj akcija).
Ponuda - za prodaju akcija moe se posmatrati kros skup
naloga za prodaju koji su upueni berzi posredstvom
berzanskih posrednika (po vioj ceni nudi se vei broj akcija).

Savremena trgovina
Prema nainu formiranja cena, sistem trgovine moe imati dva oblika:
- sistem zasnovan na nalozima;
- sistem zasnovan na kvotama.
Prema nainu kako se nalozi klijenta izvravaju postoje dva oblika
trgovakih sistema :
- sistem kontinuirane trgovine;
- sistem aukcijske trgovine (eng. Market Maker).
U savremenoj organizaciji regulisanih trita trgovaki sistemi koji se
primenjuju su najee kombinovani, i to uglavnom: sistem zasnovan
na nalozima sa kontinuiranom aukcijskom trgovinom, ili sistem
zasnovan na kvotama sa kontunuiranom trgovinom.

Market mejker
Sistem market mejkera - obezbeuje brzo
izvravanje transakcija i manju cenovnu
kolebljivost, jer likvidnost u uslovima slabije
ponude ili tranje obezbeuje sam market
mejker da pokrije rizik koji proistie iz njegove
funkcije, ovaj sistem implicira vie trokove
trgovine, jer se kreira vei spred izmeu
kupovne i prodajne cene.

Tehnoloke platforme i berzanski ciklus

Tehnoloke platforme automatizovale su osnovne procedure
berzanskog ciklusa:
- davanje i transfer naloga;
-pregled ponude i tranje;
- usmeravanje naloga;
- izvravanje naloga - formiranje cena;
- izvetavanje o obavljenim transakcijama;
- kliring i saldiranje;
- registrovanje promena u vlasnikim raunima finansijskih
instrumenata i novanim raunima vlasnika obavljaju tehnoloki
sistemi knjienja depo instuticija.

Programski paketi - usmeravanje naloga

Usmeravanje naloga - za usmeravanje naloga brokeri koriste
posebne programske pakete.
Nalog se u principu usmerava na izvrenje na tritu kome je
dati finansijski instrument listiran.
U amerikoj praksi dileri ali i sama trita obavezni su da
usmeravaju primljeni nalog na trita na kojima je istaknuta
najbolja cena - na bazi odluke Komisije za hartije od vrednosti.
Za usmeravanje naloga na trita na kojima se oni mogu izvriti
po najboljim cenama, u SAD se koristi Intermarket trading
system(ITS).

Formiranje cena
Formiranje cene - tehnoloki sistemi za formiranje cena
zasnovani su na automatskom izvravanju trinih naloga
koji sadre najbolju cenu:najviu za kupovnu i najniu za
prodaju.
Ukoliko postoji vie naloga sa istom cenom, onda se prvo
izvravaju nalozi koji su ranije pristigli u sistem.
Ako su nalozi koji su uneti u sisitem limitirani, oni se
svrstavaju u knjigu limitiranih naloga. Ova knjiga formira se
tako to se svi limitirani nalozi svrstavaju po prioritetu cene kupovni po opadajuoj ceni, prodajni po rastuoj ceni.

Blok trgovina
Blok trgovina - je oblik trgovine velikim brojem
finansijskih instrumenata koju koriste institucionalni
investitori za restrukturisanje svojih portfolija.
Transakcije blok trgovine moraju se, obavljati po
trinim cenama, odnosno dileri koji poseduju elektronske
trgovake platforme moraju potovati pravilo najboljeg
izvrenja za svoje klijente.
Blok trgovinu mogu obavljati i posebne kompanije. Osnivaju
ih Banke i prisutne su na finansijskom tritu SAD.

Hibridni sistemi trgovine

Londonska berza (London Stock Exchange), primer je
evolucije trgovakog sisitema: - prvi sistem zasnovan na
kvotama. Od 2003 godine na ovoj berzi koristi se i hibridni
sistem trgovine, zasnovan na nalozima, ali u kome je
uspostavljena funkcija market mejkera za svaki instrument
kojim se trguje, sa obavezom da ga on kupuje ili prodaje.
Nemaka berza - ima dva posebna sistema trgovine, prvi
je Frankfurtska berza sa hibridnim trgovakim sistemom
zasnovanim na nalozima .

Berzanska platforma Xetra

XETRA je drugi trgovaki sistem Nemake berze zasnovan na
kompjuterskoj trgovakoj platformi. Na njoj se trguje istim finansijskim
instrumentima, kojima se trguje i na Frankfurtskoj berzi. Ona je anonimna
otvorena knjiga limitiranih naloga, sa ugraenim aukcijskim sistemom
trgovine.
Njujorka berza ima dva trgovaka sistema. Prvi je trgovaki sistem
paketa, koji je tradicionalno zasnovan na kvotama, ali su u njega uvedeni
elementi sistema zasnovanog na nalozima.
NYSE je drugi trgovaki sisitem u SAD. NYSE koristi potpuno automatizovanu elektronsku platformu. Na ovoj platformi trguje se listiranim
akcijama i opcijama na akcije i ona obezbeuje brzo i anonimno izvrenje
naloga.

Dilersko OTC trite

Dilersko OTC trite koji je funkcionisao kao
sistem zasnovan na kvotama, od 2004. godine
koristi trgovaki platformu Super Montage. Na
ekranima dilera i brokera prestavljena je
celikupna ponuda i tranja jednog finansijskog
instrumenta po dubini od deset najboljih cena,
sa svih trita na kojima se tim finansijskim
instrumentim trguje.

Klirinke institucije
Klirinke institucije ili tradicionalno klirinke kue vre
obraun trgovine finansijskim instrumentima radi
utvrivanja neto obaveza uesnika u trgovini - isporuci
finansijskog instrumenta kojim se trgovalo, kao obavezi
prodavca, odnosno plaanja finansijskog instrumenta, kao
obavezi kupca.
Kliring hartija od vrednosti prvi put je uveden u praksi
Frankfurtske berze 1867 godine, a u SAD na Filadelfijskoj
berzi 1870 godine.

Obraunski ciklus
Obraunski ciklus na amerikom tritu traje 3 radna
dana od dana zakljuenja transakcija (na drugim tritima
obino-5 dana).
Re je o izvrenju koje je poznato pod imenom regularan nain
- transakcija zakljuena, npr u ponedeljak 2. septembra, bie
izvrena u petak 5. septembra.
Ako se transakcija izvrava sutradan po zakljuenju, re je o
izvrenju sledeih dana.
Izvrenja moe biti i istog dana ako se na berzi ili OTC
tritu finansijski instrumenti prodaju za gotovinu.

Rokovi izvrenja transakcije

Najzad, moe postojati i dui rok izvrenja - do 60 dana, na
zahtev prodavca, ukoliko on ne moe da isporui prodatu
hartiju od vrednosti na regularan nain.
Ono to je karakteristino za klirinke institucije na tritu
kapitala, to je supstitucija uesnika u trgovini: odnos kupca i
prodavca se modifikuje u odnos prodavac - klirinka
institucija i klirinka institucija - kupac.
Prodavac prodaje hartiju od vrednosti po ugovorenoj ceni
klirinkoj instituciji, a kupac kupuje, po istoj ceni od klirinke
institucije.

Depozitarne institucije
Depozitarne institucije ili depo institucije, odnosno, u
terminologiji srpskog zakonodavstva - kastodi banke, vode
dematerijalizovane raune finansijskih instrumenata.
One mogu biti posebne kompanije , ali poslove uvanja i
upravljanja finansijskih instrumenata mogu vriti i komerc-ijalne
banke, koje su se specijalizovale za ovu funkciju i dobile dozvolu
regulatornih organa.
Uslov za upisivanje promene vlasnitva koja je nastala kao rezultat
trgovine jeste da berzanski Posrednici kod depozitarne institucije
imaju otvoren raun hartija od vrednosti, odnosno da ona imobilie
hartije od vrednosti.

Depozitarne institucije
Znai, klijenti moraju staviti berzanskom
posredniku na raspolaganje hartije od vrednosti koje
nameravaju da prodaju, odnosno da kod njega
otvore vlasniki raun.
Pored funkcija koje imaju u trgovini hartijama od
vrednosti, depozitarne institucije vre i funkcije
uvanja hartija od vrednosti, isplate kamate i
dividendi koje se odnose na hartije koje uvaju.

Ovlaene i kastodi banke

Ovlaene banke mogu obavljati sve one poslove, koje mogu
obavljati i brokersko-dilerska drutva.
Kastodi banke mogu obavljati samo neke od tih poslova, pre
svega otvaranje i voenje rauna hartija od vrednosti, kod
Centralnog registra.
Banka ne moe dobiti dozvolu za obavljanje delatnosti
kastodi banke ukoliko prethodno ne postane lan Centralnog registra.
Dozvolu za obavljanje delatnosti ovlaene i kastodi banke,
daje Komisija za hartije od vrednosti.

Centralni registri
Osnov sisitema je delatnost centralnog registra hartija
od vrednosti, odnosno centralni depo i klirinke institucije.
Primer: - takva institucija Francuskoj jeste SICOVAM SA,
institucija koju su osnovali Centralna banka, Asocijacija
kreditnih ustanova, Asocijacija akcionarskih drutava i Berza.
lanovi ove institucije, koji njenim posredstvom obavljaju
operacije vezane za transfer hartija od vrednosti, su emitenti
hartija od vrednosti i finansijski posrednici.

Centralni registri
Svaka emisija dugoronih hartija direkno se upisuje na
raun emitenata kod SICOVAM, a kod berzanskih
posrednika upisuje se vlasnitvo nad hartijama od
vrednosti.
Transfer vlasnitva hartija od vrednosti obavlja se preko
rauna berzanskih posrednika kod SICOVAM, njihovim
privremenim knjienjem kao hartija poverenih na
upravljanje da bi se, posle izvrenja transakcija vlasnitvo
knjiilo na raunu vlasnika.

Centralni registri
U procesu trgovanja hartijama od vrednosti uvek postoje dve strane:
kupac treba da izvri plaanje, a prodavac hartije treba da poseduje
dokaz o vlasnitvu hartije koju prodaje. Transakcija je obavljena kada
novac i hartija od vrednosti promene vlasnike. Na tritima se to
deava hiljadama pa i milionima puta u toku dana. Investicije koje
obavljaju navedene poslove uvajui podatke o obavljenim
transakcijama bave se poslovna registra, depoa, kliringa i
saldiranja. Proces trgovanja hartijama od vrednosti moe se
smatrati zavrenim tek kada se zatvori navedeni krug, te su stoga ovi
poslovi funkcionalno posmatrano sastavni deo trgovanja na
finansijskoj berzi.

Centralni registri
U savremenom poslovanju na tritima hartija od vrednosti

institucija centralnog registra dobija sve vie na znaaju pre

svega zbog dematerijalizacije hartija i uvoenja daljinskog
elektronskog trgovanja.
Celi proces obavljanja transakcije kupovine i prodaje
hartije od vrednosti u dematerijalizovanoj formi se sastoji
od:
1. Otvaranja novanih rauna i rauna za hartije od
vrednosti, odnosno funkcije depoa,
2. Utvrivanja obaveza kupca i prodavca (kliring) i
3. Konanog izvravanja tih obaveza tako to e se sa
novanih rauna sredstva usmjeriti na raun hartija i
obrnuto, (saldiranje).

Centralni registri
Kliring se definie kao utvrivanje obaveza i potraivanja
po osnovu hartija od vrednosti i novanih sredstava
izmeu uesnika na organizovanom tritu u vezi s
poslovima sa hartijama od vrednosti, a saldiranje kao
izvrenje obaveza izmeu uesnika na organizovanom
tritu prenosom hartija od vrednosti i novanih sredstava
po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti.
U zakonu se navode sledei poslovi koji se obavljaju u
Centralnom registru, a koji su inae univerzalni poslovi
svake ovakve instutucije u svetu:
1. voenja registra hartija od vrednosti;
2. evidencija hartija od vrednosti na raunima
emitenata;

Centralni registri
3. voenje i evidencija vlasnika hartija od
vrednosti i lanova Centralnog registra hartija od
vrednosti;
4. upis prava treih lica na hartijama od
vrednosti;
5. uvanje materijalizovanih hartija od vrednosti;
6. voenje novanih rauna ovlaenih banaka i
banaka - lanova Centralnog registra hartija od
vrednosti;
7. uknjiavanje materijalizovanih hartija od
vrednosti u dematerijalizovanoj formi;

Centralni registri
8. kliring saldiranje obaveza i potraivanja u
hartijama od vrednosti i novcu nastalih na osnovu
zakljuenih poslova sa hartijama od vrednosti i
utvrivanje stanja, obaveza i potraivanja Centralnog
registra hartija od vrednosti i njihovih klijenata posle
izmirenja meusobnih obaveza i potraivanja, i to u
roku utvrenom Pravilima poslovanja Centralnog
registra hartija od vrednosti;
9. prenos i preknjiavanje hartija od vrednosti na
raunima lanova Centralnog registra hartija od
vrednosti i vlasnika tih hartija;
10. drugi poslovi u vezi sa hartijama od vrednosti

Centralni registri
U centralnom registru hartija od vrednosti, da bi se
obavile navedene funkcije koje ovakva institucija ima,
otvaraju se i vode sledei rauni:
1. rauni hartija od vrednosti lanova Centralnog
registra hartija od vrednosti
2. rauni deponovanih hartija od vrednosti
3. emisioni rauni.
U okviru rauna hartija od vrednosti lanova
Centralnog registra vode se sledei rauni:
- vlasniki rauni hartija od vrednosti,
- rauni upravljanja,
- zbirni kastodi raun.

XIV GLAVA - BERZANSKE OPERACIJE

Formiranje i kretanje cena
U savremenom svetu svaki znaajni dogaaj ostavlja
trag i na svetskim berzama i moe se sagledavati
kroz kretanje berzanskih indeksa, koji zbog toga
predstavljaju i svojevrstan barometar kretanja
svetske ekonomije i politike.
Osnove za definisanje berzanskog poslovanja i
uopte, poslovanja sa hartijama od vrednosti na
finansijskom tritu, uspostavljene su 1933. godine,
osnivanjem Securities Exchange Commission (SEC) i
donoenjem Securities Exchange Act 1934. godine.

Securities Exchange Act

U ovom aktu su sledee definicije:
- berza je difinasana kao: "organizacija, udruenje,
ili grupa ljudi, koja ine, odravaju ili organizuju mesto
trgovanja ili opremu za spajanje kupaca i prodavaca
hartija od vrednosti".
- broker je definisan kao: "svaka osoba angaovana
u poslu izvravanja transakcije u ime drugih, ne
ukljuujui banku".
- diler je definisan kao: "svaka osoba angaovana u
kupovini i prodaji hartija od vrednosti u svoje ime i za
svoj raun, preko brokera ili na drugi nain, ali ne
ukljuujui banku".

Listiranje akcija na berzi

Berza uglavnom simbolizuje trgovanje listiranim akcijama. To
znai da kompanija koja eli da prikuplja kapital na berzi i da se
njenim akcijama trguje, mora da se pojavi na berzi i da zadovolji
kriterijume koji su od strane berze propisani.
lanovi berze su sledea kljuna karika koja ini berzu. Jedino
oni koji dobijaju odobrenje od strane organa berze, to opet znai da
treba da zadovolje odreene uslove i plate, kako se to tradicionalno
naziva, mesto (seat) na berzi, odnosno sali za trgovanje, mogu
trgovati. Oni to mogu raditi u svoje ime i za svojraun - dileri, ili
samo za raun drugih-brokeri.
Specijalista je lan berze koji kreira trite (market maker) za
odreenu akciju. Na berzi za jednu akciju moe postojati samo
jedan diler specijalista, koji moe biti specijalista i za akcije drugih
firmi. Kod takozvanog OTC trita, meutim, moe biti vie
specijalista i za akcije jedne kompanije.

Infrastruktura berze
Sama infrastruktura koja se koristi za trgovanje nije, dakle
presudna, ve je najbitnije da li se radi o hartijama koje su listirane
ili o nelistiranim hartijama, i da li se radi o organizovanom ili
neorganizovanom tritu.
Uobiajeno je, meutim, da se na lokaciji jedne berze i uz
korienje postojee infrastrukture organizuje vie trita.
Prvo trite (First market) uobiajeno se koristi za zvanino
kotirane akcije na trejding floru, odnosno berzi.
Drugo trite (Second market) je kada se izvravaju transakcije
sa nelistiranim akcijama i to je onda vrsta OTC marketa bez obzira
na lokaciju i infrastrukturu na kojoj se trguje.
Tree trite (Third market) je kada se trgovanje vri izmeu
dilera a da oni ne moraju biti lanovi berze, odnosno ne vre
trgovanje na njoj i ne plaaju joj proviziju.

Predvianje kretanje trita

Berze treba da postignu i odravaju adekvatnu
organizacionu infrastrukturu i operativne
resurse, kako bi bile u stanju da obezbede uslove
za trgovanje hartijama od vrednosti.
a) Pravni status
Berza mora imati status priznatog trita
hartija od vrednosti u zemlji domicila.
Neophodno je postojanje nacionalnog zakona o
hartijama od vrednosti koji reguliu prava i
obaveze berze.

Organizaciona infrastruktura
b) Statut
Berza mora imati pravilno koncipiran Statut, koji obuhvata
njeno upravljanje, sastav upravnih tijela, indikacije birakih tijela
iz kojih se biraju lanovi odbora, ciljeve, kao i pravila i regulativu.
c) Uesnici na tritu
Zahtjevi koji se odnose na uesnike na tritu treba da
obuhvate:
- klasifikacije,
- iskustvo,
- strukturu,
- pravila o adekvatnosti kapitala,
- disciplinske postupke,
- prava i obaveze.

Uesnici na tritu
Inostranim trinim uesnicima treba da bude
omoguen pristup,uz potovanje principa uzajamnog
priznavanja od strane uesnika na tritu lanova FIBV-a.
Trgovcima e biti izdate dozvole za rad, iskljuivo po
zavravanju strukturisanog procesa obuke i poloenom
kvalifikacionom ispitu.
d) Nadgledanje uesnika na tritu
Kao tekuu aktivnost, berza bi trebalo da ima:
- infrastrukturu za nadgledanje,
- utvren intezitet nadgledanja,
- irinu nadlenosti,
- mere koje se preduzimaju u sluaju odstupanja
od pravila, itd.

Organizaciona struktura
Organizaciona struktura berze treba da
bude formalizovana i da omogui korektno,
upravljanje operacijama finansijskog trita.
Zaposleni na berzi treba da odgovaraju i da
budu kvalifikovani za posao.
Formalizovana aktivnost ljudskih
resursa treba da privue i zadri
profesionalni kadar.

Pravila berze
Kao minimum, oficijalna pravila berze treba
da ukljuuju:
- informacije o trgovanju koje obuhvataju transparentnost i izvetavanje,
- podatke o listingu,
- uestvovanje na tritu,
- potovanju pravila i sankcijama,
- kliringu i saldiranju i
- resursima.

Berza kao sistem

Berza mora da poseduje sisteme koji imaju dovoljan kapacitet
da obezbede funkcionisanje ureenog trita i
obavljanje poslovnih aktivnosti. Moraju biti predviena
scenarija za tete i havarije, i napravljeni planovi potrebnih
ulaganja za trajno i stabilno funkcionisanje sistema. Pratee
aktivnosti i podrka sistemima treba da se testiraju regularno.
Zdrave finansijske berze, treba da budu rezultat ispravnih
poslovnih planova. Berza treba da ima pozitivan finansijski
rezultat za najmanje tri poslednje godine. Godinji izvjetaj
berze treba da bude verifikovan od strane nezavisnog
ovlaenog knjigovoe, u skladu sa Meunarodnim
raunovodstvenim standardima (IAS), uz posebno naznaenje
eventualno korienih lokalnih standarda.

Tehnika analiza i Fundamentalna

analiza - pristup tritu
Trite treba da bude tako formirano da obezedi jednake
uslove pristupa svim uesnicima.
Pravila i regulativa Berze treba da propiu:
- uslove za jednak pristup tritu, ukljuujui one koji se
odnose na finansijski integritet i poslovnu etiku;
- profesionalizam posrednika i njihovih zaposlenih;
- ispunjenje minimalnih zahteva kapitala i solventnosti
posrednika;
- instrumente za obezbeenje kreditne sposobnosti
posrednika;
- postojanje i sprovoenje disciplinskih postupaka,
ukljuujui i sankcije;
- reavanje konflikta interesa meu uesnicima na tritu.

ta je fundamentalna analiza?
Metod procene vrednosti akcija merenjem

njihove unutranje, fer vrednosti.

Ona analizira fundamentalnu vrednost
kompanije i njenog biznisa.
Analiziraju se sledei faktori:
Makroekonomski faktori u okruenju,
Industrijski uslovi,
Poslovanje kompanije (finansijski izvetaji),
Kvantitativni i kvalitativni faktori.

Zato koristiti fundamentalnu analizu?

Cilj fundamentalne analize je da odredi

unutranju (objektivnu), fer vrednost akcije koju

investitor moe uporediti sa tekuom trinom cenom.
Ako je trina cena ispod procenjene, investitor
treba da kupi akciju, jer je akcija podcenjena.
Ako je iznad procenjene treba da je proda jer to
znai da je akcija na tritu precenjena.
Najpoznatiji investitor, fond menader Warren
Buffett smatra se najboljim primerom kako koristiti
fundamentalnu analizu.
Fundamentalna analiza je pogodna za dugorone
investitore koji kupuju potcenjene akcije i ekaju da
one dostignu realnu trinu vrednost, nego za
kratkorone.

Tehnika analiza
Definicija: forma analize hartija od vrednosti

gde se pokuavaju predvideti promene cena

bazirano na istorijskim trendovima kretanja
cena i obima trgovanja.

Grafikoni (chart) su osnovni instrument

analize, pa se tehnika analiza naziva i artizam

(videti vie u Praktikumu, za ispit je potrebno
samo razumevanje definicije)

Primena je mogua samo na razvijenim,

efikasnim tritima.

Listing
Listing predstavlja sutinu berzanskog
poslovanja.
Na zvaninom (prvom tritu) kompanije se
listiraju po strogo utvrenim kriterijumima
koje objavljuje berza i dune su da potuju sve
procedure izloenosti svog poslovanja i
izvetavaju javnost o svim promenama koje
mogu uticati na kretanje cene njihovih akcija.

Uslovi za listiranje
Berza treba da svojim pravilima postavi sledee zahteve
kompanijama koje se listiraju:
- da kompanije na listingu budu odgovarajue
veliine i imaju dovoljno akcija u javnom vlasnitvu, kako bi
obezbedile ureeno i ispravno trite;
- da obezbede dostavljanje irokog spektra
finansijskih i poslovnih informacija koje imaju
materijalni uticaj na kompnije sa listinga, i to u propisanim
rokovima;
- redovno dostavljanje finansijskih informacija od
strane kompanija na listingu;
- dostavljanje investitorima podataka o prirodi,
rizicima i investicionom potencijalu finansijskih proizvoda u
trgovanju.

Delovanje berze
Berza treba da deluje u pravcu:
- regulatorne koordinacije izmeu trita na kojima su
(istovremeno) listirani finansijski proizvodi, kako bi se
obezbedilo sinhronizovano dostavljanje podataka;
- podrke meutrinom listingu i trgovanju;
- procedure listinga, vremenski raspored obrade dosijea,
trokovi kompanije, minimalna kapitalizacija i drugi
zahtevi,m treba da budu objavljeni u javno dostupnom
pravilniku. U sluaju da se odluka o listingu donosi u saradnji
sa nadzornim organom, treba jasno naznaiti gde se donosi
presudna odluka o listingu. Na inostrane emitente se odnose
ista pravila kao i na domae. Procedura za dobijanje dozvole
za listing treba da bude dovoljno duga da obezbedi ispunjenje
svih zahteva koje postavlja berza, ali ne previe duga da
oteava pristup na trite kapitala.

Trgovanje
Odgovornost berze prema uesnicima na tritu
kapitala treba da bude opisana, naroito u sporazumima koji modifikuju distribuciju odgovornosti meu
uesnicima.
Berza treba da:
- promovie izbalansiranu transparentnost putem
javnog objavljivanja podataka o transakcijama;
- da donese i aurira pravila trgovanja koja tite
investitore, kao to su pravila o izvravanju transakcija
na najbolji nain, regulatorna obustava trgovanja i td.
- da kreira transaprentnost imajui u vidu
kapacitet poslovanja posrednika.

Uslovi za trgovanje
Da bi pojedinac mogao da trguje mora:
1. Zakljuiti ugovor sa lanom berze
(ovlaena banka ili brokersko dilersko
drutvo);
2. Otvoriti vlasniki raun za HOV preko
ovlaenog lana berze;
3. Otvoriti namenski novani raun u
banci lanu CR i uplatiti sredstva.

Kliring i saldiranje
Kliring i saldiranje koje obavlja berza, njene podrunice ili
drugi uesnik, mora da obezbedi efikasno, sigurno i brzo
saldiranje transakcija u okviru meunarodno priznatih
standarda grupe trideset (G-30) i meunarodnih
raunovodstvenih standarda za hartije od vrednosti
(International Securities Accountancy Standards ISSA):
Berza treba da:
- napravi odgovarajue aranmane za bezbedno i na
vreme obavljen kliring i tano finalno saldiranje transakcija
zakljuenih na tritu;
- stara se da omogui meutrini kliring i saldiranje;
- omogui razvoj nacionalnih centralnih depoa za
hartije od vrednosti, imobilizaciju, dematerijalizaciju hartija
od vrednosti, ugovore i aranmane o pozajmljiv.

Berzanski indeksi
Berzanski indeksi su ponderisani prosek
cena i obima trgovanja akcijama ili obveznicama.
Berzanski indeksi se izraunavaju tako
to se podeli ukupna trina vrednost
odabranih kompanija sa liste, u sadanjem
vremenu, sa njihovom trinom vrednou u
baznom periodu.

Berzanski izvetaji i analize

Berzanski kursevi (trina cena finansi-

jskih instrumenata utvrena kotacijom);

Berza je duna da objavljuje redovne
izvetaje o kretanju cena;
Nain upoznavanja: berzanska tabla,
elektronska traka, ekrani kompjutera
(OTC);
Finansijska tampa;
Specijalne publikacije.

Najpoznatiji berzanski indeksi

Standard and Poor 500: S&P500
London: FT-SE 100
Deutsche Borse, Frankfurt: Dax 30
Nyse Euronext Paris: CAC 50
Tokyo: Nikkei
Tokio SE Group: Topix core 30
Hong Kong Exchanges
Wilshire 5000 Equity Index
Frank Russel 2000 i Frank Russel 3000 index

Berzanski proseci
Berzanski procesi se izraunavaju sabi-

ranjem cena akcija odabranih kompanija

i deljenjem brojem koji je, u odreenom
vremenu definisan kao delilac i jednak je
broju kompanija u berzanskom proseku.
Najpoznatiji berzanski prosek je Dow
Jones Average. Posebno se utvruju
indikatori za industriju, transport i
usluge.

pekulativne i heding operacije

Spekulacija se moe odrediti sa stanovita
ueg pojma: ona postoji kada investitor
preuzima rizik koji je prekomeran sa
stanovita normalnog investiranja, odnosno
investira u finansijski instrument za koji
pretpostavlja da e mu doneti, usled delovanja
specifinih faktora ili trinih okolnosti ,
prinos vei od trinog.
Spekulant kupuje na kredit ili prodaje
finansijksi instrument koji ne poseduje.

pekulativne i heding operacije

Spekulacija koristi razlike u ceni istog
finansijskog instrumenta u razliitim
vremenskim periodima (budue kretanje
cena).
Spekulaciju na berzi omoguava
prodaja ili kupovina finansijskih
instrumenata na kredit.

Kupovina finansijskih
instrumenata na kredit
Kupovina finansijskih instrumenata na kredit vri se
preko rauna komitenata kod berzanskih posrednika.
Komitentu se odobrava kredit u odreenom odnosu
prema ukupnom stanju sredstava na raunu, to znai
da je komitent duan da deo sredstava dri u
likvidnom obliku.
Ovaj likvidni deo sredstava naziva se margina i
predstavlja delimino pokrie operacija kupovine
finansijksih instrumenata od strane komintenata.

Prodaja finansijskih
instrumenata na kredit
Prodaja finansijskih instrumenata na kredit je
prodaja instrumenata koje investitor ne poseduje u
trenutku prodaje, a koje pozajmljuje od berzanskog
posrednika da bi mogao da izvri isporuku u roku
utvrenom pravilima trgovanaj (tri ili pet dana).
Kasnijom kupovinom identinog finansijskog
instrumenta, investitor vraa pozajmljeni
finansijski instrument.
Prodaja na kredit tipina je za period kada na tritu
poinje due opadanje cena.

Heding operacije
Heding predstavlja transakciju kojom se umanjuje
ili otklanja rizik nastanka gubitka. Moe se razumeti
i kao osiguranje od rizika.
Koje se vrste rizika mogu hedovati:
Rizik promene deviznog kursa;
Rizik promene kamatnih stopa;
Rizik promene vrednosti akcija;
Rizik promene vrednosti roba;
Kreditni rizik.

Heding deviznog rizika

Heding deviznog rizika predstavlja
transakcije kojima se umanjuje rizik promene
deviznog kursa.
Najzastupljeniji proizvodi za heding
deviznog rizika obuhvataju:
Forward ugovor
Devizno Swap ugovor
Opcijski ugovor na devizni kurs.

Heding deviznog rizika - Forward ugovor

Forward ugovor predstavlja transakciju u

kojoj se na dan zakljuenja transakcije ugovara
kurs na odreeni datum u budunosti.
Devizno Forward ugovor je najjednostavniji
instrument koji mahom koriste preduzea koja
se bave uvozom ili izvozom.
Forward kurs se izraunava na bazi
trenutnog trinog kursa i razlika u kamatama
za valute u transakciji.

Heding deviznog rizika - Forward ugovor

Primer:
Preduzee je uvezlo 1. juna robu u vrednosti od 100.000 EUR
sa valutom plaanja 6 meseci. Trenutni kurs je 97 dinara.
Poto preduzee prodaje uvezenu robu na domaem tritu
za dinare, eli da se obezbedi od depresijacije kursa dinara i
zakljuuje forward ugovor sa bankom. Forward kurs na dan
izvrenja 1. decembra iznosi 101,77.To znai da e preduzee
bez obzira na to koliki je trini kurs evra 1. decembra, kupiti
100.000 EUR po kursu 101,77.
Ukoliko je trini kurs na dan 1. decembar vei od 101,77,
klijent e zaraditi na hedingu i obrnuto.
Ovom transakcijom klijent eliminie uticaje neizvesnosti
kretanja kursa na njegovu profitabilnost.

Heding deviznog rizika - Devizni swap ugovor

Devizni svop ugovor predstavlja transakciju u kojoj se na
poetni datum razmenjuje jedna valita u drugu i istovremeno
ugovara obrnuta transakcija na odreeni datum u budunosti
po drugom kursu.
Primer:
Preduzee na svom deviznom raunu poseduje 100.000 EUR
ali ima obavezu plaanja u zemlji u dinarima, u iznosu od 9,7
miliona dinara, pri emu za tri meseca oekuje dinarski priliv u
istom iznosu. Preduzee ima dve opcije:
Da proda svoje devize, izvri plaanje obaveze u dinarima i
nakon toga ostvari naplatu u dinarima. Na kraju ove transakcije
preduzee e imati na svom raunu 9,7 miliona dinara, to moe
biti manje ili vie od 100.000 EUR u tom trenutku.

Da zakljui devizni svop ugovor sa bankom, u kojem e

odmah prodati devize po kursu 97,00 i istovremeno kupiti

devize sa izvrenjem za 3 meseca po kursu od 99,40
dinara.
U ovom sluaju klijent je uz troak od 2,4 dinara po evru,
obezbedio da sauva svoja sredstva u evrima jer e na
kraju transakcije imati poetnih 100.000 EUR na raunu.
Heding deviznog rizika - Devizni opcijski ugovor

Devizni opcijski ugovor daje klijentu pravo ali ne i

obavezu da na dogovoreni datum u budunosti kupi
Ili proda devize po unapred dogovorenom kursu, uz
plaanje ugovorene premije.

Primer:
Klijent ima oabavezu za plaanjem 100.000 EUR za 6
meseci, pri emu mu odgovara svaki kurs ispod 105,00 dinara.
Meuti, klijent ne eli da zakljui forward ugovor jer oekuje
stabilan kurs u narednom periodu.
Odluuje se da zakljui opcijski ugovor kojim e dobiti pravo
da za 6 meseci kupi evre po kursu od 105,00 uz plaanje
premije od 3 dinara za svaki evro.
Ukoliko je kurs na dan dospea ugovora iznad 105,00 dinara,
klijent e iskoristiti kupljenu opciju i kupiti devize po 105,00
dinara.Ukoliko je kurs nii od 105,00 dinara, klijent nee
iskoristiti opciju pri emu e imati samo gubitak u iznosu
plaene premije.
U Srbiji jo uvek ne postoje opcijski ugovori vezani za kurs
dinara.

Heding kamatnog rizika - Interest rate

swap (IRS)
Kamatni svop ugovor predstavlja transakciju u kojoj se
jedna vrsta kamatne stope zamenjuje drugom vrstom.
Najee se vri zamena varijabilne kamate u fiksnu i
obrnuto.
Primer:
Klijent ima dugoroni kredit uz kamatu EURIBOR+5% sa
rokom dospea 3 godine.eli da se zatiti od rizika poveanja EURIBOR-a fiksirajui kamatu.Sa bankom zakljuuje
kamatni svop ugovor, razmenjujui varijabilnu kamatu
(EURIBOR)za fiksnu stopu od 2,5% godinje. U naredne 3
godine, klijent e plaati kamatu od 7,5% godinje, bez
obzira na kretanje EURIBOR-a u toku otplate kredita.

Heding kamatnog rizika - Cross

currency swap

Cross currency swap ugovor predstavlja

ugovor o razmeni i glavnice i kamate na kredite
dve ugovorne strane u dve razliite valute.
Ovaj ugovor omoguava da se kredit u jednoj
valuti zameni kreditom u drugoj valuti pri
emu je mogue i promeniti vrstu kamate
(fiksna ili varijabilna).

Primer:
Klijent ima kredit u vajcarskim francima uz
kamatnu stopu LIBOR +5%. eli da zameni
ovaj kredit sa kreditom u evrima uz fiksnu
kamatnu stopu.
Klijent zakljuuje cross currency swap ugovor
sa bankom u kome plaa fiksnu kamatu na
evre a prima varijabilnu kamatu na vajcarski
franak.

Heding kamatnog rizika - Cap i Floor

Cap i Flor su vrste opcijskog ugovora.
Cap-om se definie maksimalna kamatna stopa (i
koristi se kod hedovanje kredita), dok se Floor-om
definie minimalna kamatna stopa( i koristi se kod
hedovanja depozita).
Primer:
Klijent ima kredit sa varijabilnom kamatnom
stopom i eli da se obezbedi od njenog rasta. Kupuje
Cap na 4%, to znai da plaa ugovorenu varijabilnu
stopu sve dok je ona nia od 4%, a ukoliko je vea od
4% plaa 4%.

Zloupotrebe i manipulacije
Integritet finansijksog trita e biti ugroen
ukoliko uesnici mogu uticati na slobodno
formiranje cena kontrlom ponude i/ili tranje,
odnosno korienje monopolskog poloaja na
tritu.
Ovakvi postupci na tritu poznati su pod nazivom
trine manipulacije.
Opti naziv za ponaanje na tritu koje ugroava
njegov integritet je zloupotreba trita, jer se
trini mehanizam koristi za sticanje dobiti
pojedinih uesnika, na tetu mase investitora.

Trine manipulacije
Fiktivna prodaja - transakcija u kojoj nema

promene vlasnitva nad finansijskim instrumentom

koji se razmenjuje.
Upareni nalozi - su oblik uticaja na cene koji vri
investitor istovremenim davanjem naloga za
kupovinu i prodaju iste akcije.
Frizirana trgovina - predstavlja uee u seriji
transakcija koje se obavljaju u sredstvima
informisanja, kako bi se stvorio utisak aktivnosti na
tritu ili o odreenom kretanju cena.
Nerealna tranja - oznaava nerealno poveanje
tranje za finansijkim instrumentom od strane
investitora, kako bi se uticalo na rast cene.

Trine manipulacije
Naduvaj i otarasi se - oznaavaju ponaanje u

kome neki uesnici ire lane optimistike tvrdnje o

pojedinom finansijskom instrumentu, to dovodi do
porasta njegove cene.
Glasine - mogu izazvati ako su namerno lansirane
rast ili pad cena akcija.
Pulovi - su posebne formacije koje obrazuju
uesnici na tritu u cilju svesnog uticanja na rast ili
pad cena pojedinih akcija.
Korner - predstavlja kreiranje monopolke situacije
u raspolaganju odreenim finansijskim instrumentom tako da ga investitori moraju kupovati
iskljuivo od monopolskog vlasnika i po vioj ceni.

XV-HIPOTEKARNO TRITE
Hipotekarno trite - je skup operacija sa finansijskim instrumentima neposredno ili posredno
obezbeenim hipotekom.
Ono se zasniva na simbiozi trita kreditnih i finansijskih instrumenata.
Hipotekarno trite danas je znaajan segment finansijskog trita u razvijenim zemljama, a najznaajnije
je u SAD.
Hipoteka je obezbeenje duga (zajma, kredita)
realnom imovinom.

Tradicionalni hipotekarni kredit

Rekli smo da je hipoteka obezbeenje duga
(zajma/kredita) realnom imovinom.
Kredit obezbeen prenoenjem svojine nad zemljitem, zgradama, stanovima, opremom i sl, na poverioca u sluaju da se kredit ne vrati je hipotekarni
kredit.
Hipotekom se pojaava kreditna sposobnost
dunika, odnosno putem hipoteke poverilac se
obezbeuje od kreditnog rizika.

Tradicionalni hipotekarni kredit

Hipotekarni kredit moe imati bilo koji oblik o kome
se dogovore poverilac i dunik, ali je njegov najei
oblik amortizacioni kredit.
Amortizacioni kredit ima fiksnu kamatnu stopu i
otplauje se u jednakim mesenim ratama, koje
sadre kamatu i deo glavnice.
U poetnom periodu, mesene otplate sadre
preteno kamatu, a sa pribliavanjem roka dospea
raste udeo glavnice u otplati.
Kamata ini vei deo ukupne otplate tradicionalnog hipotekarnog kredita.

Tradicionalni hipotekarni kredit

Hipotekarni krediti obino sadre klauzulu da dunik
moe otplatitin kredit pre roka dospea (prevremena otplata).
Ovo pravo dunik e koristiti:
U sluaju refinansiranja hipotekarnog kredita,
kada se postojei kredit zamenjuje novim, sa niom
kamatnom stopom
Ako proda zaloenu imovinu radi nabavke
nove (npr. kue) i radi toga koristi novi hipotekarni
kredit.

Tradicionalni hipotekarni kredit

U odobravanju hipotekarnih kredita, finansijske
institucije susreu se sa nizom rizika:
Kreditni rizik;
Rizik promene kamatne stope;
Rizik reinvestiranja;
Trini rizik.
Krediitni rizik i trini rizik mogu biti ublaeni
sistemom dravnih garancija hipotekarnih
kredita.

Netradicionalni hipotekarni krediti

Tradicionalni hipotekarni kredit ima kao osnovni
nedostatak fiksnu kamatnu stopu.
Praksa hipotekarnih institucija stvorila je niz
tehnika netradicionalnih hipotekarnih kredita,
koji potiskuju amortizacioni kredit i supstituiu ga
u uslovima inflatornih tendencija u privredi.

Netradicionalni hipotekarni krediti

Neki od osnovnih netradicionalnih hipotekarnih
kredita su:
Hipotekarni kredit sa promenljivom kamatnom stopom;
Hipotekarni kredit sa prilagodljivom kamatnom stopom;
Konvertibilni hipotekarni kredit;
Hipotekarni kredit sa rastuom otplatom;
Revolvirajui (kanadski) hipotekarni kredit;
Hipotekarni kredit sa obnovljivom kamatnom stopom;
Hipotekarni kredit sa odloenim plaanjem kamate;
Hipotekarni kredt sa fleksibilnim plaanjem;
Hipotekarni kredit sa obrnutom otplatom.

Primarne hipotekarne obveznice

Hipotekarne obveznice su oblik dugoronih
obveznica ija je otplata osigurana imovinom.
Osnovne vrste primarnih hipotekarnih obveznica su:
Opte hipotekarne obveznice (osigurane
hipotekom prvog ili drugog reda);
Specifine hipotekarne obveznice koje su
osigurane vlasnitvom nad jednim objektom;
Grupne hipotekarne obveznice koje imaju za
podlogu hipoteku nad vie objekata;
Certifikati zaloene opreme osigurane zalogom
opreme, posebno transportnih sredstava.

Sekundarno trite hipotekarnih

finansijskih instrumenata
Sekundarno trite hipotekarnih finansijskih instrumenata obuhvata kreiranje i promet dugoronih
finansijskih instrumenata koji su obezbeeni otplatom
hipotekarnih kredita.
Ono moe imati dva osnovna oblika:
Privatni plasman podrazumeva neposrednu
prodaju institucionalnim investitorima hipotekarnih
instrumenata kreiranih na primarnom tritu.
Javna emisija podrazumeva izdavanje posebnih
dugoronih hartija od vrednosti zasnovanih na pulu
primarnih hipotekarnih instrumenata i njihovu
prodaju investitorima.

Hipotekarna uputnica
Hipotekarna uputnica je sekundarna hartija od
vrednosti koja se zasniva na pulu osiguranih ili
neosiguranih hipotekarnih kredita i daje pravo na
prinos pula (kamata, otplata redovnog dela glavnice,
prevremena otplata glavnice).
Hipotekarne uputnice mogu izdavati finansijske
institucije i bez garancije drave.
Privatne hipotekarne uputnice podleu rejtingovanju,
kao i registraciji kod nadlenih regulatornih organa.

Derivatne hipotekarne obveznice

Da bi se smanjio rizik prevremene otplate hipotekarnih kredita za investitora, praksa je u SAD dovela
do razvitka posebnih oblika sekundarnih hipotekarnih
finansijskuh instrumenata, hastalih kao derivati
hipotekarnih uputnica - derivatne hipotekarne
obveznice .
Danas su njeni najrazvijeniji oblici:
Kolateralna hipotekarna obveznica - je finansijski instrument izdat na bazi pula hipotekarnih
uputnica ili hipotekarnih kredita.

Derivatne hipotekarne obveznice

Udeli u pulu (obveznice) hipotekarnih uputnica
podeljeni su na vie kategorija iji vlasnici imaju pravo
na nejednako uee u gotovinskom toku hipotekarnih
uputnica, odnosno pravo da dobiju ili samo glavnicu ili
samo kamatu iz ukupnog cash-flow-a, koji slui kao
kolateral izdatim obveznicama.
Segmentirana hipotekarna obveznica takoe
sadri nejednaku otplatu kamate i glavnice zasnovane
na pulu hipotekarnih uputnica. Obino su vlasnici
ovih obveznica podeljeni na dve klase, od kojih jedna
dobija iz cash-flow-a kolaterla samo kamatu, a druga
samo glavnicu.

Nestandardni hipotekarni finansijski

instrumenti
Nestandardni hipotekarni kredit ili nestandardna hipoteka je hipotekarni kredit odobren zajmoprimcu koji nema
odgovarajuu kreditnu sposobnost da bi dobio
standardni hipotekarni kredit.
Prilikom odobravanja nestandardnog hipotekarnog kredita,
zajmodavac nema sve elemente potrebne za punu ocenu
kreditne sposobnosti dunika i stoga se susree sa poveanim
kreditnim rizikom, koga kompenzuje zahtevom sa viom
kamatnom stopom.
Nestandardni hipotekarni krediti odobravaju se kao krediti
sa fiksnom kamatnom stopom (FRM), i sa promenljivom
kamatnom stopom (ARM).

Derivatno trite
Derivatno trite hipotekarnih finansijskih instrumenata nastaje sekjuritizacijom nestandardnih
hipotekarnih uputnica.
Sekjuritizacija - izbegava tradicionalni proces
finansijskog posredovanja i direktno povezuje
dunike sa tritem novca i kapitala.
Cilj - nalaenje mehanizma dopunskog finansiranja
u uslovima ogranienih tradicionalnih izvora
finansiranja = proces pretvaranja nelikvidnih
dugovnih finansijskih instrumenata (kredita,
potraivanja) u likvidne, lako utrive HoV.

Derivatno trite
Na bazi pula nestandardnih hipotekarnih uputnica emituju
se derivatni hipotekarni finansijski instrumenti:
Kolateralne dunike obveznice
Hipotekarne uputnice osigurane hipotekama na komercijalni
prostor
Nestandardne derivatne hipotekarne uputnice se takoe
emituju u tranama, koje imaju razliitu rizinu strukturu i
razliite prioritete otplate.
Trane se oznaavaju kao:
Starije koje imaju najvii rejting AAA
Srednje sa srednjim rejtingomod Aa/AA do Ba/BB
Mlae koje nisu rejtingovane, jer prve apsorbuju gubitak.

XVI GLAVA - FJUERSI

Terminsko trite i derivati
Finansijski derivati predstavljaju izvedene hartije od

vrednosti (derivative securities, derivatives) kojima se

prevashodno trguje na razvijenim tritima. Nazivaju se
izvedenim hartijama od vrednosti poto se kreiraju na osnovu
neke druge aktive.
Finansijski derivati su: svop, forvardi, fjuersi, opcije
Vrednost derivata zavisi od cene predmeta ugovora, iji su
vrsta, koliina, kvalitet i druga svojstva standardizovani.
Osnovna uloga kreiranja derivata je zatita od rizika,
odnosno smanjenje i eliminisanje tetnih posledica nekog od
finansijskih rizika.
Trite derivata razvilo se zbog mogunosti zarada pri
trgovanju, (spekulativno trite).

Standardni ugovor finansijskog

derivata sadri
Naziv finansijskog derivata,
Predmet finansijskog derivata,
Datum/e dospea, odnosno isporuke,
Jedinicu kotacije,
Minimalni cenovni inkrement (tick),
Vrednost minimalnog cenovnog inkrementa (tick size),
Prvi i poslednji dan trgovanja,
M etod utvrivanja dnevne cene za saldiranje

(settlement price),
Metod utvrivanja cene izvrenja (exercise price),
Metod isporuke predmeta finansijskog derivata.

Trite fjuersa
Fjuers (futures) je terminski ugovor o kupoprodaji

odredjene aktive, po kome e se isporuka i plaanje izvriti u

budunosti.
To su visoko standardizovani ugovori sa kojima se regularno
trguje na berzi.
Kupac i prodavac zakljuuju posebne ugovore sa klirinkom
kuom (clearing house) kojoj se mora uplatiti propisana
inicijalna mara (initial margin), a esto i mara za
odravanje (maintenanace mergin), s tim da klirnika kua
garantuje za isporuku i plaanje po fjuersima.
Kod fjuersa najee ne dolazi do stvarne isporuke aktive,
ve se samo isplauje razlika u ceni tj. vri se prebijanje salda.

Vrste fjuersa
Valutni fjuersi (currencyfutures) gde se kao osnovna

aktiva pojavljuju vodee svetske valute. Valutni fjuersi

koriste se kao zatita od fluktuacija deviznih kurseva. Kod
deviznih fjuersa razlika izmedju fjuers cene (kursa) i spot
cene (kursa) se naziva baza (basis) koja se esto iskazuje u
procentu od spot cene (sa premijom ili diskontom).
Fjuersi na trine indekse (stock index futures), od kojih
je najpoznatiji S&P 500
Kamatni fjuersi (interestratefutures) se koriste za zatitu
od porasta trokova finanasiranja.
Robni fjuersi (commodity futures) kod kojih se kao
osnovna aktiva pojavljuju robe (poljoprivredni proizvodi,
metali, nafta) u standardizovanim koliinama (npr, za naftu
1.000 barela ili za itarice 5.000 buela).

Kako funkcioniu fjuers ugovori?

Kupac fjuers ugovora (long position) slae se sa fiksnom

cenom kupovine robe od prodavca na dan dospea ugovora.

Prodavac (short position) prihvata da proda robu kupcu na
dan dospea po fiksnoj ceni
Ugovorom se trguje a cena ugovora se menja protokom
vremena u odnosu na fiksnu cenu iz ugovora saglasno
trinim uslovima i procenama
To kreira mogunost za spekulante (investitore i trgovce)
da zarade na razlici u ceni ako su im procene trinih kretanja
dobre (ali i da izgube ako su pogrene)
Istovremeno druga strana (hederi) ima motiv da se
zatiti od nepredvienog kretanja cana koje bi je dovele u
gubitak.

Spot i Forward trite

Spot trite ine valutni ugovori isporuke valuta izmeu

kupaca i proda-vaca tako da jedna strana isporuuje, a druga

strana prima odreeni iznos valute saglasno kursu razmene
sa isporukom najka-snije drugog radnog dana od dana kada
je transakcija zakljuena: (T+2) isporuka na dan saldiranja.
Na forward tritu se vre isporuke prodate ili kupljene valute u

nekom danu u budunosti, uobiajeno do jedne godine, ali i due.

Forward trite obuhvata trite svopova, fjuersa i opcija.
Budui da se ne moe znati koji e kurs razmene biti u budunosti
za dve valute, forward pokuava da predvidi ta je njena fer
vrednost, uzimajui u obzir kamatne stope, ali i druge faktore.
Kupovanjem ili prodavanjem valuta na forward tritu, banke

mogu u svoju korist ili u korist svojih klijenata da zatite

vrednost neke valute (najee domae) od nepredvienih
promena valutnog kursa prema drugoj valuti (najee

Svop
Svop (swap) je engleska re koja oznaava

"zamenu" i njome se uglavnom obuhvataju razni

aranmani zamene jedne aktive za drugu aktivu.
Osnovni vidovi svopova su:
kamatni svopovi (interest rate swaps),
valutni svopovi (currency swaps),
robni svopovi (commodity swaps) i
akcijski/indeksni svopovi (equity/index
swaps).

Forvard
Forvard (forward) je prosta izvedena hartija od

vrednosti, odnosno ugovor o kupoprodaji odreene

aktive po unapred definisanoj ceni, gde e se isporuka aktive i konano plaanje izvriti odreenog
dana u budunosti.
Ovi ugovori uglavnom nisu standardizovani tj.
uslovi realizacije transakcije se induvidualno
ugovaraju izmedju kupca i prodavca, bez posrednika
(ili klirinke kue), to ih razlikuje od fjuersa.
Obe strane su izloene kreditnom riziku, zato to
svaka strana moe da ne izvri preuzetu obavezu.

Valutni forvard
Forvardi se u velikoj meri vezuju za valutne

tran-sakcije gde se na bazi njih preuzima obaveza

da se kupi ili proda jedna odreena strana valuta za
drugu po utvrenom kursu, s tim da e se ova
transakcija realizovati odrenog dana u budunosti
ili u odre-enom buduem vremenskom periodu.
Premija forvard predstavlja razliku izmeu spot i
forvard vrednosti valute.
Ugovori o valutnom (deviznom) forvardu nisu
transferabilni instrumenti i poravnanje izmedju
ugovornih strana se realuzuje kroz faktiki transfer
valute.

Kamatni forvard
Kamatni forvardi (forward rate agreements - FRA)

predstavlju aranman u okviru koga dve ugovorne strane

pozajmljuju odredjeni iznos po ugovorenoj kamatnoj
stopi.
Ugovorom se dve ugovorne strane obavezuju da plate ili
prime iznos ekvivalentan razlici izmeu dogovorene
kamatne stope (FRA rate) i trine kamatne stope za
kredite ili depozite sa odreenim rokom na odreeni
budui datum.
Kod ovih transakcija glavnica se ne transferie, ve se
na odredjeni dan poravnanja kalkulie razlika izmedju
kamatne stope garantovane ugovorom i trine kamatne
stope u ugovorenom periodu.

XVII GLAVA - OPCIJE

Forvordi i fjuersi su pravi terminski ugovori,

ali opcije to nisu (nemaju sve potrebne atribute)

Opcija je pravo, ali ne i obaveza da se kupi (call)
ili proda (put) odreeni osnovni instrument
(aktiva, roba, hartija od vrednosti itd) po
unapred ugovorenoj ceni (strike - exercise price),
do tano odreenog dana u budunosti.
Opcija je ugovor dve strane.

Opcije - istorijski osvrt

Na Londonskoj berzi, 20-tih godina 19. veka prvi put

su se pojavili oblici opcija koji su se zvali calls i puts.

Sredinom 19. veka na CBOT, posle forvorda i fjuersa,
sa uspehom je razvijen sistem robnih opcija.
Finansijske opcije, meutim, nemaju tako dugu
istoriju.
Savremena organizovana trgovina poela je 1973.
godine na CBOE (Chicago Board Options Exchange).
Spadaju u kategoriju pod nazivom kontigentna ili
uslovna prava (contigent clame)
Opcije pruaju mogunost da se odluka o kupovini
ili prodaji donese u hodu, ako se trite kree u
pravom smeru

Opcije - definicija
Odnosi se reguliu opcionim sporazumom

(Option Contract), u kome se kupcu opcije daje

pravo da kupi ili proda odreenu aktivu po fiksnoj
(unapred ugovorenoj ceni) u okviru odreenog
perioda vremena.
Prodavac opcije, odnosno njen emitent ima
obavezu, po istom sporazumu, da uradi ono to
vlasnik od njega trai, dakle da proda ili kupi
odreenu aktivu, u odreenom periodu vremena i po
ugovorenoj ceni.

Kupac opcije
Kupac opcije (holder) ima tri mogunosti:

1.

2.
3.

Da iskoristi opciju
Da opciju proda na sekundarnom tritu
Da ne iskoristi opciju (da pusti da istekne)

Odluka zavisi od interesa vlasnika, a on je

najvie odreen odnosom cena tekue trine cene
aktive i ugovorene cene.

Prodavac opcije
Prodavac (writer) mora da izvri preuzetu
obavezu, ali ako se u meuvremenu predomisli, na
raspolaganju mu stoje dve mogunosti:

1.
2.

Da pokua da se nagodi sa kupcem;

Da nae drugog subjekta koji e preuzeti ugovornu obavezu.

Tipovi opcija
Evropski tip - predstavlja opciju koju vlasnik

moe da iskoristi samo na dan dospa. Ne moe

je koristiti pre, ve iskljuivo na dan koji je
naznaen na opciji (Expiration Date).
Ameriki tip - predstavlja opciju koju vlasnik

moe da iskoristi bilo kog dana od momenta

kupovine pa do roka dospea. Ovaj tip je mnogo
sloeniji, to posebno dolazi do izraaja u
procesu vrednovanja opcije.

Opcije - cene
Strajk cena (strike price) je cena po kojoj e

se transakcija izvriti (ako se ikada izvri). Strajk

cenu utvruje berza.
Trina cena (market price) je ona po kojoj

se trguje opcijama i ona raste ili pada u zavisnosti

od ponaanja osnovne aktive.

Opcije - trgovanje
Postoje etiri pozicije u trgovini opcijama,

od kojih zavisi i ishod (dobitak ili gubitak)

prema kretanju trita:
1.

Prodavac prodajne opcije (Short put);

2.

Kupac prodajne opcije (Long put);

3.

Prodavac kupovne opcije (Short call);

4. Kupac

kupovne opcije (Long call).

Short put - Prodavac prodajne opcije

zarauje kada trite raste
Writer prodaje prodajnu opciju (1 ABC Jan 50 PUT @ $5)

kada je cena kompanije ABC $49. Holder moe da kupi akciju

kompanije ABC po ceni $50 tokom celog trajanja opcije i to
plaa premiju od $5.
Ukoliko trite pada, holder e realizovati opciju i kupiti

akciju po $50. Zatim e prodati akciju po njenoj trinoj ceni.

Imajui u vidu da cena akcije moe pasti na vrednost 0, writer
ima rastui gubitak, sve vie i vie kako opcija ide in the
money.
Sa druge strane, ako trite raste, ugovor nee biti

realizovan zato to je out the money. Writer e u tom

sluaju zaraditi samo premiju i to je jedini njegov dobitak u
ovom sluaju.

Long put - Kupac prodajne opcije

dobija kada trite pada
Holder kupuje jednu prodajnu opciju (1 ABC Jan 50 PUT

@ $5), kada je trina cena akcije kompanije ABC $49. Holer

ima pravo da proda akciju kompanije ABC po ceni od $50
tokom trajanja opcije i za to plaa premiju od $5.
Ako trite pada, holder moe da iskoristi opciju i proda

akciju po $50, a zatim da kupi akciju po njenoj trinoj (sada

nioj) ceni. S obzirom da cena akcije moe da padne na 0,
holder ima rastui dobitak poto je opcija u tom sluaju in
the money.
Sa druge strane, ako trite raste preko $50, bilo bi

besmisleno da se realizuje opcija koja je out the money.

Holder gasi opciju i gubi samo premiju koju je platio za nju.
To je ujedno i maksimalan mogui gubitak.

Short call - Prodavac kupovne opcije

zarauje kada trite pada
Writer prodaje jednu kupovnu opciju (1 ABC Jan 50 CALL

@ $5) kada je trina cena akcije $51. Holder moe da kupi

akciju kompanije ABC po ceni od $50 kupcu opcije u toku
trajanja ugovora i naplauje premiju za prodatu opciju $5.
Ako trite raste, holder e sigurno eleti da iskoristi svoje

pravo i kupi akciju po nioj ceni od trine. Tada prodavac

opcije mora da kupi akciju po trinoj ceni (naked option) da
bi je prodao po $50. S obzirom da cene akcija mogu
neogranieno rasti, time je i potencijalni gubitak neogranien,
sve vie to opcija ide in the money.
Sa druge strane, ako trite padne ispod $50, bilo bi

besmisleno koristiti opciju, s obzirom da je out the money.

Ugovor e se ugasiti, a prodavac e zadrati premiju. To je, u
ovom sluaju, njegov maksimalni dobitak.

Long call - Kupac kupovne opcije

zarauje kada trite raste
Holder kupuje kupovnu opciju (1 ABC Jan 50 CALL @ $5)

kada je trina cena akcije $51. Holder ima pravo da kupi

akciju kompanije ABC po ceni od $50 tokom celog trajanja
opcije i za to plaa premiju $5.
Ako trie raste holder moe da kupi akciju po ceni od $50

bez obzira to je ona nia od trine. Zatim moe tu isti akciju

da proda po trinoj (vioj) ceni i zaradi na razlici. Imajui u
vidu da je rast cena akcija neogranien, neogranien je
potencijalni dobitak sve dok je kupovna akcija in the
money.
Obrnut je sluaj ako cena akcije krene da pada ispod

strajk cene, opcija je tada out the money. U tom sluaju

holder puta da se opcija ugasi i gubi premiju.

XVIII GLAVA - DEVIZNO TRITE

Osnovna funkcija deviznog trita je da omogui

razmenu jedne valute za drugu, (npr, kompanija iz SAD uveze

robu u EU i plati je evrom, mada su njeni prihodi ostvareni u
dolarima, jer ih ostvaruje u SAD, pa mora kupiti evro na
deviznom tritu).
Izvedena funkcija je trgovanje valutama u funkciji
ostvarivanja zarade na razlici u ceni (FX Market, FOREX Foreign Exchange Market).
Devizni kurs posmatrano na dugi rok zavisi od stanja u
ekonomiji zemlje, odnosno od njene ukupne ekonomske, a
prevashodno monetarne i fiskalne politike.
Kljuni parametri za promptno utvrivanje deviznog kursa
su kretanje inflacije i kretanje kamatnih stopa, a svi oni opet
zavise od kretanja JDP, trgovinskog i platnog deficita,
oekivanig priliva deviza od investicija i privatizacije.

Osnovne funkcije deviznog trita

1. Omoguuje se obavljanje meunarodnih
plaanja;
2. Prua se mogunost zatite od kursnih rizika;
3. Obezbeuje se realizacija meunarodnih
kreditnih aranmana;
4. Objavljivanjem kretanja deviznih kurseva prua
se informatika osnova za odluivanje svim
zaintere-sovanim subjektima u meunarodnim
ekonomskim odnosima; i
5. Dravnim organima se pomae da vode adekvatnu ekonomsku, pre svega monetarnu i platno-

Osnovne karakteristike deviznog trita

Devizna trita su povezana savremenim sredstvima

teleko-munikacije, tako da se trenutno mogu da obave

transakcije velikog obima izmeu prostorno veoma
udaljenih delova sveta i to 24 sata dnevno.
Glavni uesnici na FX tritu su velike svetske banke,
centralne banke, velike kompanije, finansijske
institucije. Uesnici na deviznom tritu irom sveta
meusobno su povezane mreom za meunarodne
finansijske komunikacije SWIFT (Society for
Worldwide Nacional Financial Communications).
Na ovom tritu moe da se trguje promptno devizama
kojima se raspolae i terminski, tj. buduim deviznim
potraivanjima, odnosno potraivanjima iji rok jo nije
dospeo.

Najvaniji pojmovi na deviznom tritu

Devizni kurs predstavlja broj jedinica domae valute koje treba platiti za

jedinicu strane valute

Spot kurs: trenutni kurs koji se primenjuje pri trenutnim, spot,
transakcijama
Terminski kurs: ugovoreni budui kurs valute koji e se primenjivati za
budue transakcije
Valutni parovi: valutama se uvek trguje tako da se prilikom svake
transakcije kupuje jedna valuta iz para, i istovremeno prodaje duga, na
primer: EUR/USD, USD/CHF. Prva valuta u paru zove se osnovna (base),
a druga se naziva quote valuta.
Spred je razlika izmeu prodajne i kupovne cene odnosno cene ponude i

tranje.
Lot je standardna koliina finansijskog instrumenta. esto predstavlja
minimalnu koliinu u jednoj transakciji. Tradicionalno, vrednost lota je
100.000$ ili 100K, (10.000$ ili 10K za mini lot). Vrednosti su zadrane i
danas ali nisu fiksne nego se mogu proizvoljno odrediti 0,1 lot, 0,2 lota
Pip je najmanja vrednost u valutnoj ceni = 0,0001 Na primer, ako je cena
za EUR/USD = 1,4000 i ako cena poraste za jedan pip, to je 1,4001.

Devizno trite
Devize - sva potraivanja izraena u stranoj

valuti (depoziti, menice, ekovi...) i efektivni

strani novac (novanice i kovani novac),
osim zlatnika i srebrnjaka.
Devizno trite predstavlja svako susretanje
ponude i tranje deviza, odnosno na
deviznom tritu se obavlja kupoprodaja
domaeg novca za devize i kupoprodaja
jedne vrste deviza za drugu.

Devizno trite
Devizna berza - organizovano devizno

trite - kupoprodaja deviza se obavlja na

odreenom mestu, u odreeno vreme i po
utvrenim pravilima.
Crno trite (crna berza) - transakcije se

obavljaju van organizovanog deviznog trita.

Devizno trite
Uesnici na deviznom tritu:
komercijalne banke,
transnacionalne kompanije,
nebankarske finansijske institucije
(investicioni fondovi, penzioni fondovi,
osiguravajua drutva...),
brokeri,
centralne banke.

Devizno trite
Uesnici na deviznom tritu se mogu posmatrati i
sa funkcionalne osnove:
nepekulanti (hederi) - ele da se zatite od rizika
promene deviznog kursa,
pekulanti - (kupuju i prodaju) valute za koje
oekuju da e im se vrednost u budunosti promeniti
tako da e ponovnom prodajom (kupovinom)
ostvariti profit, i
monetarne vlasti (Centralna banka) - ima
mogunost intervenisanja na deviznim tritima i
mogunost uvoenja raznih oblika devizne kontrole.

Devizno trite
Karakteristike deviznog trita:
transakcije se odvijaju 24 asa bez prekida, obim
devizne trgovine se znatno poveao (u aprilu
1992. godine ukupan obim dnevnog deviznog
prometa za sve je iznosio 820 milijardi dolara, u
aprilu 2007. godine 210 milijardi dolara).
najvee devizno trite je London (34% od
ukupnih transakcija), zatim slede SAD (16,6%),
vajcarska (6,1%), Japan (6%) i Singapur (5,8%),
najznaajnija valuta je i dalje dolar, sledi evro...

Promptni i terminski poslovi devizama

Promptni (spot) devizni poslovi - zakljuuje se
posao o kupoprodaji deviza na deviznom tritu i
ugovoreni posao se izvrava odmah ili najkasnije u
roku od dva radna dana.
Terminski poslovi - zakljuuje se posao o

kupoprodaji deviza na deviznom tritu i ugovoreni

posao se izvrava kasnije, prema ugovorenom roku
(od jednog meseca do jedne godine).

Promptni i terminski poslovi devizama

Najznaajniji razlozi za obavljane terminskih poslova:
otklanjanje kursnog rizika (kupac je zatien od porasta,
a prodavac od pada kursa) i
pekulativni poslovi (ostvarivanje zarade).
Terminska premija - razlika izmeu vieg terminskog
i nieg promptnog kursa.
Terminski diskont - razlika izmeu nieg terminskog i
vieg promptnog kursa.
Terminska premija ili diskont se izraavaju u obliku
godinje procentne stope:
Tp/d = Ktn-Kp/Kp360/n100

XIX GLAVA FINANSIJSKA TRITA SRBIJE

Finansijkso trite koje danas egzistira u Srbiji
rezultat je procesa koji su otpoeli poetkom 90-ih
godina, u materijalnoj i regulatornoj , ali i ideolokoj i
mentalnoj oblasti.
Njegova evolucija bila je veoma spora, prekidana
politikim vrtlozima i ratnim i ekonomskim katastrofama.
Zamiljeno je kao jedan od osnovnih mehanizama za
prevladavanje netrinog, dogovornog regulisanja ekonomskih procesa u periodu samoupravljanja, uz privatizaciju preduzea, kao i rehabilitaciju i trino
prestruktuiranje banaka.

Finansijska trita Srbije

Uz novu ulogu Centralne banke, finansijsko
trite dobilo je osnovne institucionalne osnove kroz
zakonske propise o preduzeima, privatizaciji,
hartijama od vrednosti, tritu novca i tritu kapitala,
bankama i Narodnoj banci.
Ovi propisi doneti su u periodu 1988-89 godine.
Zatim je otpoeo mukotrpan proces formiranja finansijske aktive, regulatornog okvira zatite investitora,
demonopolizacije finansijskog posredovanja, valorizacije finansijske aktive, kao i izgradnju poverenja
investitora.

Finansijska aktiva - kreiranje i transfer

Ponuda finansijske aktive na domaem finansijskom tritu je vie nego skromna.
Na kratkoronom segmentu finansijkog trita,
odnosno tritu novca, prisutni su dravni zapisi
(kratkorone dravne obveznice), blagajniki zapisi
Centralne banke i komercijalni zapisi preduzea.
Na tritu kapitala, dominantno je uee akcija, a
znaajan obim dugorone finansijske aktive predstavljaju dugorone obveznice drave (emitovane po
osnovu konverzije stare devizne tednje stanovnitva), dok je uee dugoronih obveznica preduzea
zanemarivo.

Finansijska aktiva - kreiranje i transfer

U centralnom registru hartija od vrednosti (CR
HoV), koji predstavlja centralnu depozitarnu
instituciju u Srbiji, registrovano je na kraju 2007.
godine 2.385 emisija (emisionih rauna) i oko 850
hiljada akcionara.
Obim novih emisija poev od 2007. godine, pod
uticajem krize finansijskog trita, belei znaajno
smanjenje poto se tednja usmerava u druge
oblike aktive.

Finansijska aktiva - kreiranje i transfer

Sekundarno trite novca u Srbiji uglavnom je
institucionalno vezano za Narodnu banku i njene repo
operacije sopstvenim blagajnikum zapisima i po
vrednosti predstavlja najvei segment finansijkog
trita Srbije.
Sekundarno trite nije dobilo znaajniji zamah, kojim
bi privuklo veu panju investitora i omoguilo
formiranje regulatornih parametara na primarnom
tritu.
Na njemu se trguje akcijama i dugoronim dravnim
obveznicama, emitovanim na osnovu konverzije.

Domai investitori
Investicioni refleks domaeg investitora, uslovljen je
njegovim prethodnim percepcijama rizika i realizovanim
prinosom.
Drugim reima, za razliku od ponaanja standardnog
investitora, domai investitor nije motivisan oekivanim
prinosom i pretpostavljenim rizikom, nego prethodno
ralizovanim rizikom i ostvarenim prinosom.
Glavni uslov je regulisanje tokova sredstava prema
stanovnitvu.
Drugi uslov je transparentnost poslovanja emitenata
finansijskih instrumenata i samih emisija.
Revizija raunovodstvenih iskaza mora biti dosledna i po
meunarodnim standardima.

Domai investitori
Zatita kupaca obveznica i akcionara, pojedinaca ili
manjinskuh akcionara, kao i prava iz akcije moraju se
potovati, a tako i prava iz obveznica.
Akcionar esto ima golo pravo svojine nad akcijama, jer
je lien prava upravljanja.
Pod pretpostavkom prevazilaenja navedenih problema,
moglo bi se govoriti o aktiviranju poverenja domaih
ulagaa.
Pored aktiviranja poverenja, potrebno je kreirati i optimizam na finansijskom tritu.
Meutim, za ovaj logiki sled dogaaja potrebno je, pored
aktiviranja poverenja domaih ulagaa, obezbediti poverenje inostranih ulagaa.

Inostrani investirori
Sve zemlje tzv. emerging markets-a razvile su
finansijsko trite uz presudni uticaj inostranog
kapitala.
U traganju za visokim prinosom na emerging
markets, inostrani investitori iskoristili su dve
poluge:
Liberalizaciju kretanja kapitala;
Angaovanje inostranih izvora finansiranja.
Kao rezultat krize finansijskih trita zemalja u
tranziciji od strane MMF usvojen je koncept nove
arhitekture meunarodnog monetarnog sistema.

Inostrani investirori
MMF zahteva sledee mere koje doprinose
odravanju poverenja investitora u tranzicione zemlje:
Standardi ponaanja drava;
Transparentnost i izvetavanje;
Stimulisanje kretanje privatnog kapitala;
Liberalizaciju kretanja kapitala;
Jaanje bankarskog i finansijskog siostema;
Spreavanje moralnog hazarda;
Modernizacija meunarodnog finansijskog trita.

Inostrani investirori
Budui pravci reformi svetskog finan-sijskog
trita trebalo bi da obuhvate sledee oblasti:
Jaanje transparentnosti i odgovornosti
uesnika;
Poboljanje zdrave regulative;
Unapreenje integriteta finansijkog trita;
Uvrivanje meunarodne saradnje.

Reforme i razvoj finansijskog trita

Osnovna funkcija finansijskog trita jeste da
obezbedi likvidnost finansijskih instrumenata.
Ponuda finansijskih instrumenata na domaem
finansijskom tritu po vrstama je prosta , a po obimu
neznatna.
Osnovi ponude finansijskih instrumenata moraju
biti u akcijama velikih preduzea koja imaju
meunarodnu trinu orijentaciju (telekomunikacije,
energetika, farmaceutska industrija itd).
Akcije ovih preduzea mogu dobiti adekvatnu
trinu vrednost koja stalno moe rasti, da bi se
formirala mogunost ostvarivanja kapitalne dobiti.

Reforme i razvoj finansijskog trita

Banke dolaze u kategoriju ovakvih emitenata
finansijskih instrumenata, jer mogu biti atraktivni
target za inostarne ulagae.
Poveanje ponude finansijkih instrumenata
vezano je za i emisionu aktivnost drave, odnosno
za emitovanje dravnih obveznica, ali bez
kreiranaj monopolske situacije na tritu (kroz
vee kamate itd).
Trite mora biti transparentno.

Reforme i razvoj finansijskog trita

Temeljita reforma institucija mora obuhvatiti
sve trine uesnike:
Trina rekonstrukcija preduzea;
Reforma banaka;
Modernizacija drave, to se posebno odnosi na
rekonstrukciju fiskalne funkcije, i funkcije
vlasnitva nad javnim preduzeima
Formiranje novog sistema penzijskog i
socijalnog osiguranja.

Reforme i razvoj finansijskog trita

Ukoliko se veoma brzo ne uradi, formiranje privatnih
penzijskih fondova i odgovarajua privatizacija dravnih
penzijskih fondova i fondova socijalnog osiguranja, drava
nee moi da podnese teret socijalnih funkcija na dui rok.
Pogotovo kada se ima u vidu da je odnos penzionera i
zaposlenih krajem 1998. godine bio priblian odnosu
1 : 1,15, a 2002. godine 1 : 1,16.
U okviru ovih pravaca budue akcije na svetskom finansijskom tritu, ali i na bazi uoenih problema razvoja
domaeg finansijskog trita i potrebe njegove integracije
u finansijsko trite Evropske unije, trebalo bi razmiljti o
daljim pravcima reforme finansijskog trita u Srbiji.

XX GLAVA - FINANSIJSKO TRITE

EVROPSKE UNIJE
Finansijsko trite Evropske unije formira se u
dugoronom procesu koji je povezao nacionalna
trita zemalj lanica u jedinstven sistem, danas
najrazvijeniji oblik regionalnog finansijskog
trita.
Jedinstveno finansijsko trite Evropske
unije je ambijent u kome nema diskriminacije
izmeu ekonomskih agenata, posebno sa
stanovita njihove lokacije, u pristupu kapitalau i
ulaganjima kapitala.

Finansijsko trite EU
Ako trite definiemo kao prostor na kome se
pruaju finansijske usluge, nezavisno od karaktera njihovog nosioca, onda je osnovna karakteristika jedinstvenog finansijskog trita sloboda pruanja finansijskih
usluga na prostoru svih zemalja lanica ekonomske
integracije.
U sluaju EU dodatni faktori su jedinstvena moneta,
evro, u kome mogu biti denominovani finansijski instrumenti, jedinstvena monetarna politika, koja u svojim
operativnim procedurama koristi finansijske instrumente
razliitih nacionalnih emiteneta, kao i koordinacija
fiskalne politike, koja omoguava ujednaavanje premije
na rizik ulaganja u razliite finansijske instrumente.

Finansijsko trite EU
Oekivane koristi od integrisanog ekonomskog trita kapitala i
finansijskih usluga:
1.Poboljana alokacija kapitala u evropskoj ekonomiji:
-.Efikasnije, dublje i ire finansijsko trite;
-.Smanjeni transportni trokovi i poveana likvidnost trita;
-.Diverzifikovaniji i inovativniji finansijski sistem;
-.Vea mogunost udruivanaj rizika.

2.Efikasnija intermedijacija evropske tednje u investicije

Poveanje konkurencije izmeu finansijskih trita;
Ekonomija obima, raznovrsnosti;
Vie ekonomske kohezije:
3. Jaanje evropske ekonomije, ime e ona postati atraktivnija
lokacija za unutranje investiranje.

Finansijsko trite EU
Proces stvaranja jedinstvenog finansijskog trita EU
moe se posmatrati kroz dva perioda.
Period liberalizacije kretanja kapitala i harmonizacije
nacionalnih finansijskih trita u okviru realizacije
koncepta etiri slobode (sloboda kretanja robe, usluga,
ljudi i kapitala) koji je trajao od osnivanja eropske
ekonomske zajednice (1957. godine) do donoenja odluke
Evropskog saveta, o produbljivanju finansijske integracije
u pravcu stvaranja jedinstvenog finansijskog trita.
Stvaranje pravnih uslova i institucija jedinstvenog
finansijskog trita EU, kao okvira za ispoljavanje savremenih trinih procesa je drugi period.

Integracioni procesi EU
Ugovor iz Rima, kojim je formirana Evropska
ekonomska zajednica, nije sadrao izriite odredbe o
slobodi kretanja kapitala u okviru Zajednice.
Nacionalna ogranienja kretanja kapitala
dozvolila su da se u Ugovor ukljui odredba da se
sloboda kretanja kapitala realizuje samo u obimu
neophodnom da se obezbedi odgovarajue funkcionisanje zajednikog trita.
Realizacijom projekta jedinstvenog evropskog
trita, 1992. godine, uglavnom je ostvaren koncept
etiri slobode.

Integracioni procesi EU
Stvorena je osnova za integrisano finansijsko
trite Evropske unije i za interaktivni uticaj
finansijskog trita na druge oblike trita, ali nije
ostvaren cilj stvaranja jedinstvenog finansijskog
trita Evropske Unije.
Integrisano finansijsko trite funkcionisalo je u
uslovima niza ogranienja , koja su spreavala punu
realizaciju njegovih potencijala.
Strukturna ogranienja - bila su vezana za
karakter finansijskog trita, kao rezultat nasleene
evolucije nacionalnih trita.

Integracioni procesi EU
Dominantan obrazac finansijskih trita u Evropi
posebno u zemljana tzv Evrozone, odnosno kontinentalnim zemljama koje su prihvatile evro kao jedinstvenu valutu, zasnovan je na pretenoj ulozi banaka,
kao posrednikih institucija u mobilizaciji i alokaciji
tednje.
Institucionalna ogranienja - odnosila su se na
nedograenost finansijskog trita, Ono je bilo zasnovano na minimalnoj harmonizaciji i uzajamnom
priznanju u pruanju finansijskih usluga.

Integracioni procesi EU
Neke oblasti finansijkog trita nisu ni bile harmonizovane, odnosno regulisane direktivama, kao to su:
OTC trite, penzijski fondovi, trite manipulacije,
pravila obelodanjivanja, poloaj profesionalnih
investitora.
Procesi harmonizacije i implementacije usvojenih
direktiva ili odluka tekli su veoma sporo. ak i kada je
postojala politika volja za donoenjem odreenih
direktiva, navodi se u Izvetaju Komiteta mudrih o
regulativi evropskog finansijskog trita, bile su potrebne proseno tri godine da se donese direktiva ili
odluka.

Integracioni procesi EU
Regulatorna ogranienja - takoe su uticala na sporost u
finansijskoj integraciji.
Kontrola i nadzor nad finansijskim tritima u nadlenosti
su nacionalnih institucija. Na finansi-jskom tritu EU krajem
2000. godine postojalo je oko 40 regulatornih organa razliitog
profila, odnosno sa razliitim obimom nadlenosti - za celinu
finansijskog sistema finansijsko trite, ili pojedine njegove
elemente.
To je imalo za posledicu nemogunost ujednaavanje
trine prakse u pruanju finansijskih usluga. U cilju formulisanja jedinstvenih standarda na finansijskom tritu,1997.
godine formiran je Forum evropskih komisija za hartije od
vrednosti (FESCO). Ovaj forum, meutim, nije bio nacionalno
regulatorno telo EU za oblast finansijskog trita.

Integracioni procesi EU
Infrastruktura ogranienja - proisticala su iz
nedovoljne integrisanosti trinih institucija i
nacionalnih institucija za kliring i saldiranje.
Nije postojao jedinstven paso, za organizovana trita i trgovake sisteme koji bi im
omoguavao da pruaju usluge direktno na
prekograninoj osnovi.
Nisu postijala harmonizovana pravila, o funkcionisanju alternativnih trgovakih sistema (ATS),
koji funkcioniu bez fizikih trgovakih parketa.

Dogradnja zakonskih okvira

Cilj dogradnje zakonskih okvira bio je otklanjanje
nacionalnih prepreka kreiranju jedinstvenog finansijskog
trita, koje bi bilo konkurentno na svetskom planu i
zadovoljilo potrebe osnovnih uesnika, uz zadravanje
visokih standarda zatite potroaa(investitora).
U oblasti regulisanja finansijskih usluga na veliko
predloene su sledee aktivnosti:
-poveanje transparentnosti trita;
-stvaranje pravnog okvira formiranja dobrovoljnih
penzijskih fondova zaposlenih
-otklanjanje prepreka efikasnom pruanju prekograninih
investicionih odluka i prikupljanju kapitala.

Dogradnja zakonskih okvira

Mere za stvaranje jedinstvenog trita finansijskih usluga na malo su obuhvatale:
-poveanje informisanosti potroaa i transparentnosti trita
-regulisanje elektronske trgovine
-zatitu potroaa u odnosu sa posrednicima u
osiguranju
-stvaranje integrisanog sistema plaanja u funkciji
potroaa.

Dogradnja zakonskih okvira

U okviru prve oblasti mogue je naznaiti sledee
osnovne direktive koje su donete ili modifikovane:
Direktiva o zloupotrebama na tritu;
Direktiva o tritima finansijskih instrumenata;
Direktiva o transpatentnosti;
Direktiva o prospektima koji se obavljaju prilikom javne
ponude i primanja u trgovinu hartija od vredmnosti;
Direktiva o preuzimanju;
Direktiva o elektronskoj trgovini;
Direktiva o pruanju finansijskih usluga potroaima na
distanci;
Direktiva o prevenciji upotrebe finansijskog sistema za
svrhe pranaj novca i finansiranaj terorizma.

Dogradnja zakonskih okvira

U oblasti prudencione kontrole. Izvrena je dopuna zakonodavstva u oblasti bankarstva, osiguranaj, penzijskih fondova, investicionih fondova i drugih uesnika i usvojena direktiva o nadzoru nad
finansijskim konglomeratima:
Direktiva o osnivanju i poslovanju kreditnih institucija;
Direktiva o osnivanju, poslovanju i prudencionoj kontroli u
poslovanju institucije elektronskog novca;
Direktiva o ivotnom osiguranju;
Direktiva o posrednicima u osiguranju;
Direktiva o reosiguranju;
Direktiva o margini solventnosti kompanije ne ivotnog
osiguranja;
Direktiva o aktivnosti i nadzoru nad instutucijama koje
obezbeuju penzije zaposlenima;
Direktiva o kordinaciji zakona, propisa i aministrativnih odredaba.

Reforma zakonodavnog procesa

Struktura zakonodavnog procesa u oblasti finansijskog
trita:
Evropska komisija - usvaja formalan predlog direktive,
odluke posle sveobuhvatnih konstultacija.
Evropski parlament i Savet (ECOFIN) - postie se
saglasnost o okvirnim principima i definiciji implementacije u
direktivi/odluci.
Komisija - posle konsultacija sa Evropskim komitetom hartija
od vrednosti, trai savet od Evropskog komiteta regulatora za
hartije od vrednosti o tehnikim merama za implementaciju
predloene regulative.
Evropski komitet regulatora za hartije od vrednosti priprema mere u konsultaciji sa uesnicima na tritu, krajnjim
korisnicima i potroaima i upuuje ih Komisiji.

Reforma zakonodavnog procesa

Komisija - prouava mere i upuuje predlog Evropskom
komitetu za hartije od vrednosti.
Evropski komitet za hartije od vrednosti - glasa o
predlogu u roku od tri meseca.
Komisija usvaja mere.
Evropski komitet regulatora za hartije od vrednosti radi na zajednikoj interpretaciji preporuka, upustava i
zajednikih standarda, kao i uporeivanje prakse nacionalnih
regulatora , kako bi se osigurala jedinstvena implementacija i
primena usvijenih propisa.
Komisija proverava potovanje propisa EU od starne drave
lanica. Moe pokreniti proces protiv drave lanice za koju
smatra da ne potuje propise Unije.

Korporativno upravljanje i
korporativna kontrola
Korporativna kontrola i korporativno upravljanje
imaju izrazite reperkusije po finansijsko trite i stoga
su od znaaja mere koje se na nivou Unije preduzimaju
radi harmonizacije propisa u ovoj oblasti.
U oblasti upravljanja - korporativnog upravljanja
komisija je maja 2003. godine usvojila dokument
Akcioni plan za korporativno upravljanje.
U akcionom planu za korporativno upravljanje
posebno je ukazano na problem ostvarivanja korporativnog upravljanja u tzv piramidama odnosno lancima
holding kompanija koje ostvaruju krajnju kontrolu u
nizu zavisnih preduzea.

Korporativno upravljanje i
korporativna kontrola
Oblast krporativne kontrole oznaena je u
Akcionom planu za finansijske usluge.
Polazna osnova za takvu harmonizaciju je
potovanje dva principa:
Prvenstvo odluke akcionara;
Proporcionalnost rizika i kontrole.

Izazovi
Srbija, uz manje ili vie oscilacija je u procesu pregovora sa
Evropskom unijim o moguem lanstvu.
U skladu sa odlukama EU, ona mora prihvatiti i ispuniti
obaveze lanstva i ispuniti uslove, popularno nazvane
kopenhagenski kriterijumi.
lanstvo podrazumeva da su zemlje kandidati ostvarile
stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu
prava, ljudska prava i potovanje i zatitu manjina, postojanje
delotvorne trine privrede, kao i sposobnost da se odupru
pritisku konkurencije i trinih snaga u okviru EU.
lanstvo podrazumeva sposobnost zemalja kandidata da
preuzmu obaveze koje proistiu iz lanstva, ukljuivanje i
pristupanje ciljevima politike, ekonomske, i monetarne
unije.

Hvala na panji