OSNOVI EKONOMIJE

Tani odgovori su podvueni

1.
a.
b.
c.
d.

Ekonomski zakoni su kao i prirodni zakoni:

stohastiki;
dugorone tendencije;
nuni i nezavisni od volje ljudi;
istorijskog karaktera.

2. Koja od sledeih reenica predstavlja istinit iskaz?

a. Efikasnost se odnosi na veliinu ekonomskog kolaa, a jednakost na to kako je kola
podeljen.
b. Sve dok raste veliina ekonomskog kolaa, niko nee ostati gladan.
c. I efikasnost i pravinost mogu biti postignuti ukoliko se ekonomski kola podeli na
jednake delove.
3.
a.
b.
c.
d.

Rani mrazevi koji su zahvatili vinograde na Frukoj gori e izazvati:

poveanje tranje za vinom, poveanje cene;
poveanje ponude vina, smanjenje cene;
smanjenje tranje za vinom, smanjenje cene;
smanjenje ponude vina, poveavanje cene.

4.
a.
b.
c.
d.

Ekonomski zakoni se razlikuju od prirodnih:

jer su nuni i nezavisni od volje ljudi;
jer deluju u svim drutvima i u svim periodima njegovog razvoja;
jer imaju istorijski karakter;
jer su predmetno i vremenski univerzalni.

5.

Razlika izmeu metoda koji primenjuju prirodne nauke i ekonomija se ogleda u

tome to:
prirodne koriste, a drutvene nauke ne koriste modeliranje;
prirodne ne koriste, a drutvene nauke koriste eksperiment;
ekonomija koristi, a prirodne nauke ne koriste eksperiment;
u prirodnim naukama je mogue, a u ekonomiji je nemogue primeniti eksperiment.

a.
b.
c.
d.
6.
a.
b.
c.
d.

Za princip laissez faire laissez passer prvi su se zalagali predstavnici:

merkanitilista;
fiziokrata;
marksistike ekonomske teorije;
kejnzijanci.

7. Prema subjektivnoj teoriji vrednosti, vrednost robe je odreena preko:

a. rada koji je uloen u njenu proizvodnju;

b. rada koji je uloen u proizvodnju njenog ekvivalenta;

c. korisnosti koji ta roba ima za potroaa;
d. korisnosti koji ta roba ima za proizvoaa.
8. Praktini znaaj poznavanja ekonomskih zakona se ogleda u tome to:
a. na osnovu poznavanja ekonomskih zakona moemo da objasnimo delovanje svih ostalih
drutvenih zakona;
b. ljudi treba da poznaju ekonomske zakone kako bi izbegli negativne posledice delovanja
ovih zakona, a iskoristili njihove pozitivne efekte;
c. poznavajui ekonomske zakone ljudi mogu da promene njihovo delovanje;
d. na osnovu poznavanja ekonomskih zakona moemo da objasnimo delovanje prirodnih
zakona.
9.
a.
b.
c.
d.

Posebni ekonomski zakoni deluju u:

svim drutveno-ekonomskim formacijama;
veem broju drutveno-ekonomskih formacija;
jednoj fazi razvoja drutveno-ekonomske formacije;
u jednoj drutveno-ekonomskoj formaciji.

10. Vaoj mlaoj sestri je potrebno 5.000 dinara za kupovinu novog bicikla. Odluila
je da prodajom limunade ispred kolskog igralita zaradi novac koji joj je potreban.
Trenutno prodaje au limunade po ceni od 25 dinara, ali eli da promeni postojeu
cenu kako bi bre zaradila novac. Znajui da je tranja za limunadom elastina,
koji bi bio va predlog?
a. Da ne menja cenu i da bude strpljiva.
b. Da povea cenu kako bi poveala ukupan prihod.
c. Da smanji cenu kako bi poveala ukupan prihod.
d. Ne postoji dovoljno informacija na osnovu kojih biste joj dali savet.
11. Pojedinani ekonomski zakoni deluju u:
a. svim drutveno-ekonomskim formacijama;
b. veem broju drutveno-ekonomskih formacija;
c. jednoj fazi razvoja drutveno-ekonomske formacije;
d. u jednoj drutveno-ekonomskoj formaciji.
12. Prosean radnik u Italiji proizvede 24 jedinice nekog proizvoda za 8 asova, a
prosean radnik u Poljskoj 25 jedinica proizvoda za 10 asova. Moemo zakljuiti
da:
a. produktivnost u Poljskoj je vea nego u Italiji;
b. ivotni standard e biti vii u Italiji nego u Poljskoj;
c. produktivnost poljskog radnika iznosi 3 jedinice po asu, a italijanskog 2 jedinice po
asu;
d. nee biti nikakve razlike izmeu ivotnog standarda u Poljskoj i Italiji.

13.
a.
b.
c.
d.

Koji od sledeih nizova dogaaja se odvija po tanom redosledu?

poveanje ponuene koliine poveanje cene smanjenje tranje;
poveanje cene poveanje tranje poveanje ponuene koliine;
poveanje tranje poveanje cene poveanje ponuene koliine;
Svi navedeni redosledi dogaaja su tani.

14.
a.
b.
c.
d.

Na konkurentnom tritu, nijedno preduzee ne moe da utie na trinu cenu, jer:

postoje brojni drugi prodavci koji nude identian proizvod;
potroai imaju vei uticaj na trinu cenu nego proizvoai;
dravna intervencija spreava preduzea da utiu na cene;
proizvoai se dogovaraju da ne menjaju cenu.

15.
a.
b.
c.
d.

Primer implicitnih trokova proizvodnje bi bio:

prihod koji bi preduzetnik zaradio radei za nekog drugog;
trokovi sirovina neophodnih za proizvodnju hleba u pekari;
trokovi isporuke preduzea koje inae retko isporuuje robu;
sve gore navedene reenice su tane.

16. Vrednost robe predstavlja:

a. kvantitativni razmenski odnos po kome se upotrebna vrednost jedne vrste robe
razmenjuje za upotrebnu vrednost druge vrste robe;
b. svojstvo robe da moe da zadovolji neku ljudsku potrebu (kupca);
c. konkretan ljudski rad uloen u proizvodnju neke robe;
d. materijalizovani (apstraktni) ljudski rad uloen u proizvodnju neke robe.
17.
a.
b.
c.

Roba u relativnom obliku predstavlja:

robu pomou ije manje ili vee koliine izraavamo vrednost neke druge robe;
robu iju vrednost izraavamo preko manje ili vee koliine neke druge robe;
roba ija je vrednost odreena preko koliine konkretnog rada utroenog za njenu
proizvodnju;
d. roba ija se prometna vrednost ne menja.

18.
a.
b.
c.
d.

Koje od sledeih dobara zadovoljava atribute prirodnog monopola?

zakreni putevi bez putarina;
avionski let koji je prebukiran;
lokalna kablovska televizija;
javni parking.

19.
a.
b.
c.
d.

Ekonomija obima se deava kada:

dugoroni proseni trokovi rastu sa porastom autputa;
dugoroni proseni trokovi opadaju sa porastom autputa;
proseni fiksni trokovi opadaju;
proseni fiksni trokovi su konstantni.

20.
a.
b.
c.

Roba u ekvivalentnom obliku predstavlja:

robu pomou ije manje ili vee koliine izraavamo vrednost neke druge robe;
robu iju vrednost izraavamo preko manje ili vee koliine neke druge robe;
roba ija je vrednost odreena preko koliine konkretnog rada utroenog za njenu
proizvodnju;
d. roba ija se prometna vrednost ne menja.
21.
a.
b.
c.
d.

Dobro koje ima svojstvo rivaliteta, ali nije iskljuivo jeste:

javno dobro;
privatno dobro;
prirodni monopol;
zajedniki resurs.

22. Ukoliko AVS kompanija prodaje svoj proizvod na konkurentnom tritu, onda:
a. cena tog proizvoda zavisi od koliine proizvoda koje AVS kompanija proizvodi i
prodaje;
b. ukupan prihod kompanije je proporiconalan koliini autputa;
c. ukupan troak kompanije je proporcionalan koliini autputa;
d. ukupan prihod kompanije je je jednak prosenom prihodu kompanije.
23.
a.
b.
c.
d.

Dezekonomija obima se deava kada:

dugoroni proseni trokovi rastu sa porastom autputa;
dugoroni proseni trokovi opadaju sa porastom autputa;
proseni fiksni trokovi opadaju;
proseni fiksni trokovi su konstantni.

24.
a.
b.
c.
d.

Koje od sledeih dobara se ne moe smatrati javnim dobrom:

nacionalna odbrana;
bazina istraivanja;
protivpoarna zatita;
borba protiv siromatva.

25.
a.
b.
c.
d.

Konkretni rad stvara:

prometnu vrednost;
vrednost robe;
upotrebnu vrednost robe;
apstraktnu vrednost robe.

26.
a.
b.
c.
d.

Koje od sledeih dobara predstavlja zajedniki resurs?

kablovska televizija;
flairana mineralna voda;
nezakreni putevi sa putarinom;
riba u okeanu.

27. Kada je marginalni troak vei od prosenog ukupnog troka:

a.
b.
c.
d.

marginalni troak se ne menja;

marginalni troak opada;
proseni ukupni troak raste;
proseni ukupni troak opada.

28.
a.
b.
c.
d.

Marksova cena proizvodnje kao ravnotena cena je jednaka:

cena kotanja + trokovi proizvodnje;
cena kotanja + varijabilni trokovi + profit;
cena kotanja + prosean profit;
cena kotanja + kamata.

29.
a.
b.
c.
d.

Svojstva robe su?

prometna vrednost robe, relativna vrednost robe i apsolutna vrednost robe;
apstraktna i konkretna vrednost robe;
prometna vrednost robe, upotrebna vrednost robe i vrednost robe;
relativna i ekvivalentna vrednost robe.

30.
a.
b.
c.
d.

Ukoliko je preduzetnika dobit jednaka profitu to znai da:

preduzetnik posluje pozajmljenim kapitalom;
preduzetnik posluje sopstvenim kapitalom;
preduzetnik obavlja menadersku funkciju;
preduzetnik obavlja funkciju platnog prometa.

31. Merilo cene predstavlja:

a. funkciju novca i pokazuje koliko je grama novanog materijala sadrano u jednoj
novanoj jedinici;
b. tehniku meru koja pokazuje koliko je grama novanog materijala sadrano u jednoj
novanoj jedinici;
c. funkciju novca i predstavlja manju ili veu koliinu novca kojom se izraava vrednost
robe;
d. odstupanje koliine zlata u novanoj jedinici od propisane.
32.
a.
b.
c.
d.

Ukoliko cene rastu za 10%, a nominalna najamnina za 9,9% doi e do:

porasta realne najamnine;
pada relativne najamnine;
pada realne najamnine;
porasta relativne najamnine.

33. Pretpostavite da u uslovima monopolistike konkurencije proizvoa proizvodi

autput od 100 jedinica i odreuje cenu od 100, dok su mu marginalni prihodi 50,
marginalni trokovi 75, a proseni ukupni trokovi 90. Da bi maksimizirao profit
proizvoa treba da:
a. smanji autput i povea cenu;
b. povea autput i povea cenu;
c. povea autput i smanji cenu;
d. zadri autput na istom nivou i povea cenu.

34.
a.
b.
c.
d.

Realna kamatna stopa je jednaka:

nominalna kamatna stopa + oekivana stopa inflacije;
nominalna kamatna stopa oekivana stopa inflacije;
oekivana stopa inflacije nominalna kamatna stopa;
proizvodu nominalne kamatne stope i oekivane stope inflacije.

35.
a.
b.
c.
d.

Osnivaka dobit nastaje na osnovu razlike izmeu:

vie ostvarene dividendne stope i nie postojee kamatne stope;
vie oekivane dividendne stope i nie postojee kamatne stope;
dividende i ostvarenog profita;
vie kamatne stope i nie ostvarene dividendne stope.

36.
a.
b.
c.
d.

Vrste kreditnog novca su:

banknota, obveznica, barirani ek, menica;
menica, barirani ek, gotovina, akcija;
banknota, menica, gotovinski ek sa odloenim plaanjem;
banknota, menica, barirani ek, gotovinski ek sa odloenim plaanjem.

37.
a.
b.
c.
d.

Ekstraprofit u industriji prisvajaju proizvoai ija je:

individualna cena kotanja jednaka prosenoj granskoj ceni kotanja;
individualna cena kotanja vea od prosene granske cene kotanja;
individualna cena kotanja manja od prosene granske cene kotanja;
zajednika cena kotanja manja od prosene granske cene kotanja.

38. Cena 1kg hleba iznosi 20 dinara, a Marko prima najamninu u iznosu od 20.000
dinara. Ukoliko se Markova plata povea za 20%, a cena 1kg hleba za 25% njegova
realna najamnina e iznositi:
a. 24.000 dinara;
b. 1.200 dinara;
c. 24.000 kilograma hleba;
d. 960 kilograma hleba.
39. Akcijski kapital iznosi 600.000, a broj izdatih akcija je 500. Ako je dividendna
stopa 10%, a kamatna stopa 8%, cena akcije iznosi:
a. 1.000;
b. 1.250;
c. 1.562,5;
d. 1.500.
40.
a.
b.
c.
d.

Novac prilikom vrenja funkcije sredstva prometa:

mora biti fiziki prisutan;
ne mora biti fiziki prisutan;
ne mora biti fiziki prisutan, jer podrazumeva prodaju robe na kredit;
mora biti fiziki prisutan, jer svojom manjom ili veom koliinom izraava vrednost
date robe.

41.
a.
b.
c.
d.

Prilikom vrenja kreditno-depozitne funkcije banka stie dobit po osnovu:

razlike izmeu nominalne i realne kamatne stope;
razlike izmeu aktivne i pasivne kamate;
razlike izmeu dividende i kamate;
razlike izmeu profita i kamate.

42. Ukoliko je preduzetnika dobit jednaka iznosu kamate, to znai da je:

a.

kamata jednaka profitu;

b.

kamata vea od profita;

c.

kamata jednaka dvostrukom iznosu profita;

d.

kamata jednaka polovini profita;

43. Novac prilikom vrenja funkcije mere vrednosti:

a.

mora biti fiziki prisutan;

b.

ne mora biti fiziki prisutan;

c.

ne mora biti fiziki prisutan, jer podrazumeva prodaju robe na kredit;

d.

44.
a.
b.
c.
d.
e.

mora biti fiziki prisutan, jer svojom manjom ili veom koliinom izraava vrednost
date robe.
Bankarska tarifa (cena bankarske usluge) jednaka je:
zbiru cene kotanja i prosenog profita;
zbiru cene proizvodnje i prosenog profita;
zbiru aktivne i pasivne kamate;
zbiru istih trokova novanog prometa i bankarske dobiti 1;
razlici izmei aktivne i pasivne kamate.

45. Akcijski kapital iznosi 450.000, a broj izdatih akcija je 500. Ako je dividendna
stopa 9%, a kamatna stopa 6%, cena akcije iznosi:
a. 900;
b. 1.350;
c. 1.562,5;
d. 500.
46. Proizvoa na tritu monopolistike konkurencije razlikuje se od proizvoaa na
tritu savrene konkurencije po tome to:

a.

nema opadajuu krivu tranje;

b.

moe da ostvaruje ekonomski profit na dugi rok;

c.

postavlja cenu iznad marginalnog troka;

d.

posluje u grani sa slobodnim ulaskom i izlaskom;

e.

nijedno od navedenih.

47.
a.
b.
c.
d.

Nominalna kamatna stopa je jednaka:

realna kamatna stopa oekivana stopa inflacije;
realna kamatna stopa + oekivana stopa inflacije;
oekivana stopa inflacije realna kamatna stopa;
proizvodu realne kamatne stope i oekivane stope inflacije.

48. Dohodak koji se stie samo po osnovu kapital funkcije jeste:

a.

profit;

b.

dividenda;

c.

preduzetnika dobit;

d.

kamata.

49. Kapital se prema kriterijumu proizvodnje vrednosti deli na:

a.

stalni i opticajni;

b.

konstantni i opticajni;

c.

postojani i varijabilni;

d.

fiksni i varijabilni;

e.

opticajni i cirkulirajui.

50. Koji odgovor sadri aktivnosti kojima se poveava ponuda novca?

a.

smanjenje eskontne stope, rast stope obaveznih rezervi;

b.

smanjenje eskontne stope, smanjenje stope obaveznih rezervi;

c.

rast eskontne stope i rast stope obaveznih rezervi;

d.

rast eskontne stope i smanjenje stope obaveznih rezervi.

51. Kako kamatna stopa opada tako se sadanja vrednost buduih oekivanih
prihoda:
a. poveava te i investiciona potronja raste.
b. smanjuje te investiciona potronja raste.
c. raste te investiciona potronja opada.
d. smanjuje te investiciona potronja opada.
52.
a.
b.
c.
d.

Koji odgovor sadri aktivnosti kojima se smanjuje ponuda novca?

smanjenje eskontne stope, rast stope obaveznih rezervi;
smanjenje eskontne stope smanjenje stope obaveznih rezervi;
rast eskontne stope i rast stope obaveznih rezervi;
rast eskontne stope i smanjenje stope obaveznih rezervi.

53. Koja od sledeih tvrdnji je karakteristina za osobu koja nije sklona riziku?
a. Ona sigurno nee uestvovati u igrama gde je verovatnoa gubitka jednaka verovatnoi
dobitka.
b. Ona nee kupiti zdravstveno osiguranje ako smatra da je njen rizik da se razboli mali.
c. Granina korisnost njenog bogatstva se smanjuje kako njen dohodak raste.
d. sve navedene tvrdnje su tane.
54.
a.
b.
c.
d.

Ako eli da povea ponudu novca Centralna banka moe da:

proda dravne obveznice;
povea eskontnu stopu;
smanji obavezne rezerve;
nijedno od navedenog.

55.
a.
b.
c.
d.

Obavezne rezerve su:

iznos u kom se banke mogu zaduivati kod Centralne banke.
iznos koji banka mora da dri u odnosu na svoje depozite.
rezerve koje banka mora da dri prema broju i tipu kredita koje izdaje.
kamatna stopa po kojoj banke mogu da se zaduuju kod Centralne banke.

56.
a.
b.
c.
d.

Rast broja akcija razliitih preduzea u portfoliu e:

smanjiti agregatni rizik.
poveati agregatni rizik.
smanjiti idiosinkratski rizik.
poveati idiosinkratski rizik.

57. Ako stanovnitvo odlui da dri vie gotovog novca, a manje depozita u bankama
tada e rezerve banke:
a. opasti zajedno sa ponudom novca.
b. opasti, ali se ponuda novca nee promeniti.
c. porasti zajedno sa rastom ponude novca.
d. porasti, ali se ponuda novca nee promeniti.

58.
a.
b.
c.
d.

Predmet makroekonomije je (1)___________,a mikroekonomije (2)__________:

(1) pojedinane cene; (2) inflacija;
(1) raspodela; (2) razmena;
(1) inflacija; (2) alokacija resursa;
(2) raspodela; (2) proizvodnja.

59.
a.
b.
c.
d.

Stagflacija je istovremena pojava:

inflacije i nezaposlenosti;
inflacije i budetskog deficita;
inflacije i budetskog suficita;
nezaposlenosti i platnobilansnog suficita.

60.
a.
b.
c.
d.

Ono to miri ekonomsku realnost sa eljenim makroekonomskim ciljevima je:

normativna ekonomija;
pozitivna ekonomija;
makroekonomsaka analiza;
vetina ekonomije.

61.
a.
b.
c.
d.

Rast budetskog deficita:

poveava dugoronu stopu rasta jer izaziva rast investicija;
sniava dugoronu stopu rasta jer izaziva rast kamata;
ne utie na stopu dugoronog rasta;
poveava dugoronu stopu rasta.

62.
a.
b.
c.
d.

U dubokoj depresiji treba primeniti:

smanjenje poreza i smanjenje javnih rashoda;
smanjenje javnih rashoda i poveanje poreza;
smanjenje poreza i poveanje javnih rashoda;
poveanje javnih rashoda i poveanje poreza.

63. Grana ekonomije koja otkria pozitivne ekonomije povezuje sa ciljevima

normativne ekonomije zove se:
a. makroekonomija;
b. mikroekonomija;
c. vetina ekonomije;
d. subjektivna ekonomija.
64. Prouavanje agregatnih ekonomskih odnosa koji se uspostavljaju izmeu
pojedinaca, firmi i drava zove se:
a. makroekonomija;
b. mikroekonomija;
c. vetina ekonomije;

d.

subjektivna ekonomija.

65. Odreena je udelom investicija u drutvenom bruto proizvodu, i stepenom u kome

dravna ekonomska politika podstie irenje slobodnih trita:
a. dugorona stopa rasta;
b. stopa monetarnog rasta;
c. kamatna stopa;
d. devizni kurs.
66.
a.
b.
c.
d.

Na kratak rok utiu na cene i koliine, a na dugi rok utiu jedino na cene:
dugorona stopa rasta;
monetarna politika;
kamatna stopa;
devizni kurs.

67.
a.
b.
c.
d.

Ekonomska disciplina koja prouava pojave na nivou ekonomije u celini:

makroekonomija;
ekonomija;
vetina ekonomije;
subjektivna ekonomija.

68. Ekonomska disciplina koja prouava pojave na nivou pojedinanih ekonomskih

subjekata - pojedinaca kao potroaa i proizvoaa, firmi:
a. makroekonomija;
b. mikroekonomija;
c. vetina ekonomije;
d. subjektivna ekonomija.
69.
a.
b.
c.
d.

Recesija je:
blaga ekonomska kriza;
faza oivljavanja privredne aktivnosti;
duboka ekonomska kriza;
pad proizvodnje i rast inflacije.

70.
a.
b.
c.
d.

Efektivna tranja je:

agregatna tranja;
investiciona potronja;
zbir oekivane potronje i oekivanih investicija;
agregatna potronja je jednaka agregatnoj ponudi.

71.
a.
b.
c.

Stagflacija je stanje u kome:

inflacija raste, nezaposlenost pada;
inflacija i nezaposlenost rastu;
inflacija i nezaposlenost padaju;

d.

puna zaposlenost je ostvarena uz neznatnu inflaciju.

72.
a.
b.
c.
d.

Realna vrednost novca je:

koliina roba koju on moe da kupi;
zlato koje je podloga;
garancija da e ga drava tampati;
kamata koju donosi tednja.

73.
a.
b.
c.
d.

Budetska linija uzima u obzir:

trine cene i dohodak;
preferencije potroaa;
preferencije potroaa, trine cene i dohodak;
preferencije potroaa i dohodak.

74.
a.
b.
c.
d.

Kriva indiferencije uzima u obzir:

preferencije potroaa;
mogue kombinacije korienja dobara;
cene oba dobra i dohodak potroaa;
preferencije i dohodak potroaca.

75. M. Fridman je vodei predstavnik monetarizma i 1970. je dobio Nobelovu nagradu

za ekonomiju:
a. netano, on je institucionalista;
b. netano, on je predstavnik radikalne politike ekonomije;
c. tano;
d. netano, on je predstavnik racionalnih oekivanja.
76.
a.
b.
c.
d.

Teorijski pravac M. Fridmana u literaturi se naziva:

novi monetarizam;
monetarizam druge vrste;
monetarizam;
kola racionalnih oekivanja.

77.
a.
b.
c.
d.

Glavni instrument ekonomske politike monetarista je:

monetarna i fiskalna politika;
kontrola kamatne stope;
nivo deviznih rezervi;
kontrola ponude novca.

78.
a.
b.
c.
d.

Osnovni ekonomski problem je:

sueljavanje potroaa sa ogranienom proizvodnjom;
sueljavanje ogranienih resursa sa neogranienim potrebama;
sueljavanje proizvoaa sa novanim sredstvima;
sueljavanje pojedinaca sa mogunou zaposljavanja.

79.
a.
b.
c.
d.

Potroai vode rauna o budunosti to znai da u potronji oni vode rauna o:

tekuem i buduem dohotku;
samo buduem dohotku;
buduoj inflaciji;
buduoj potronji.

80.
a.
b.
c.
d.

Poveana tedljivost u situaciji nedovoljne zaposlenosti dovodi do:

pada proizvodnje i poveanja nezaposlenosti;
pada proizvodnje i rasta zaposlenosti;
pada proizvodnje i porasta cena;
vee budue potronje.

81.
a.
b.
c.
d.

Multiplikator je koeficijent koji pokazuje:

odnos tednje i investicija;
odnos potronje i tednje;
odnos investicija i nacionalnog dohotka;
odnos prihoda i investicija.

82. Broj ljudi bez posla koji ga aktivno trae u odnosu na broj zaposlenih i
nezaposlenih je:
a. radno aktivno stanovnitvo;
b. stopa nezaposlenih - obeshrabrenih radnika;
c. stopa traganja za poslom;
d. stopa nezaposlenosti.
83.
a.
b.
c.
d.

Viak dravnih rashoda nad prihodima je:

spoljnotrgovinski deficit;
spoljnotrgovinski suficit;
budetski deficit;
budetski suficit.

84.
a.
b.
c.
d.

Spoljnotrgovinski deficit postoji kada:

dravni rashodi su vei od prihoda;
izvoz je manji od uvoza;
dravni prihodi su vei od rashoda;
ljudi troe vie nego to zarauju.

85.
a.
b.
c.
d.

U fazi recesije nezaposlenost:

raste;
raste sa rastom dohotka;
opada;
ne reaguje na fazu ciklusa.

86. Raspolozivi dohodak je:

a. ukupan dohodak plus transferna plaanja;
b. ukupan dohodak plus porezi i transferi;

c.
d.

ukupan dohodak plus transferi minus direktni porezi;

proseni dohodak raspoloiv za potronju.

87.
a.
b.
c.
d.

Nominalna kamata minus inflacija je:

realna kamata;
negativna;
trina kamata;
konstantna.

88. Vea kamata dovodi do:

a.

majih investicija;

b.

poboljanog platnog bilansa;

c.

manjih investicija u inostranstvu;

d.

breg rasta novca.

89. Lina tednja je:

a.

deo dohotka na koji se ne plaa porez;

b.

deo dohotka koji nije potroen;

c.

deo rasapoloivog dohotka koji nije potroen;

d.

deo dohotka koji je potroen.

90.
a.
b.
c.
d.

Ako ponuda raste tranja pada:

uvek tano;
moe da se desi ako cene rastu;
mogue je kad cene padaju;
ponekad se pomeraju ulevo.

91.
a.
b.
c.
d.

Ono ega se odriemo da bismo neto dobili je:

varijabilni troak;
fiksni troak;
oportunitetni troak;
troak kapitala.

92. Tranja pokazuje koliinu dobara koju potroai ele i mogu da kupe u zavisnosti
od cena?
a. tano;

b.
c.
d.

nije sasvim tano;

netano;
ponekad je tano.

93.
a.
b.
c.
d.

Na tritu potroakih dobara preduzea se javljaju kao:

kupci;
prodavci;
posrednici;
berzanski posrednici.

94.
a.
b.
c.
d.

Cene faktora proizvodnje na tritu odreuju se:

odlukom vlade;
ponudom i tranjom;
dogovorom sindikata i radnika;
veliinom fiksne ponude faktora.

95. Lini dohoci na tritu formiraju se u zavisnosti od ponude i tranje za radnom

snagom:
a. tano;
b. netano;
c. ne zavise od ponude;
d. ne zavise od tranje.
96.
a.
b.
c.
d.

Trina kamatna stopa zavisi od ponude i tranje za kapitalom radom ili zemljom?
kapitalom;
radom;
kapitalom i radom;
zemljom.

97.
a.
b.
c.
d.

Ponuena koliina je:

koliina koju firme ele da prodaju u odreenom periodu;
koliina koju firme zaista prodaju;
koliina koju domainstva oekuju od firmi;
koliina koja se kupuje/prodaje za razliite cene.

98.
a.
b.
c.
d.

Sa poveavanjem ponude:
raste ravnotena cena i koliina;
pada ravnotena cena i koliina;
raste cena, pada koliina;
pada cena, raste koliina.

99.
a.
b.
c.

Sa smanjivanjem ponude:
raste ravnotena cena i koliina;
pada ravnotena cena i koliina;
raste cena, pada koliina;

d.

pada cena, raste koliina.

100. Sa poveavanjem tranje:

a. raste ravnotena cena i koliina;
b. pada ravnotena cena i koliina;
c. raste cena, pada koliina;
d. pada cena, raste koliina.
101. Sa smanjivanjem tranje:
a. raste ravnotena cena i koliina;
b. cena i koliina pada;
c. raste cena, pada koliina;
d. pada cena, raste koliina.
102. Ravnotena cena je:
a. cena za sva dobra;
b. najmanja cena koja se trai za dobro;
c. najvia cena koja se trai za dobro;
d. cena za koju je ponuda = tranji.
103. "Mikro" na grkom znai:
a. malo;
b. veliko;
c. srednje;
d. umereno.

104. Inflacija najvie pogaa sledee subjekte:

a. zajmoprimaoce;
b. zajmodavce i preduzetnike;
c. preduzetnike i primaoce fiksnih dohodaka;
d. zajmodavce i primaoce fiksnih dohodaka.
105. Cene faktora proizvodnje utvruju se:
a. dogovorom radnika i sindikata;
b. delovanjem ponude i tranje;
c. veliinom ponude rada;
d. prosenim proizvodom;
106. Ako se kamata uvea investicije:
a. padaju;
b. ne menjaju se;
c. rastu;

d.

rastu ili padaju.

107. Inflacija se definise:

a. rast svih cena;
b. porast opsteg nivoa cena;
c. period kada cene ne padaju;
d. rast najveeg broja cena.
108. ta od navedenog nije funkcija novca:
a. sredstvo proizvodnje;
b. merilo vrednosti;
c. blago;
d. sredstvo razmene.
109. Jedna od funkcija novca je transfer kupovne moci iz sadanjosti u budunost; to
je:
a. merilo vrednosti;
b. indeks inflacije;
c. blago;
d. sredstvo razmene.
110. Jedna funkcija novca je izrazavanje cena i dugova. To je funkcija:
a. blago;
b. indeks inflacije;
c. sredstvo razmene;
d. mera cena.
111. Koji iskaz nije taan:
a. papirni novac je dug Centralne banke;
b. papirni novac treba iskljuivo vezati za zlato;
c. depoziti po vienju su dug poslovnih banaka;
d. papirni novac i depoziti po vienju nemaju vrednost po sebi.
112. Poslovne banke imaju kljunu ulogu zato to:
a. osiguravaju posao zaposlenim;
b. ubacuju novac u privredu;
c. one kreiraju depozitni novac;
d. kontroliu novanu masu.
113. Ako poloite 5000 din u banku, tada:
a. banina pasiva je vea za 5000 din.;
b. banina aktiva je manja za 5000 din.;
c. ponuda novca je smanjena za 5000 din.;
d. banina neto vrednost je vea za 5000 din.

114. Kada se naplati banin ek na 5000 din, ta se ne dogaa:

a. banine rezerve trpe gubitak od 5000 din;
b. banin depozit je manji za 5000 din;
c. aktiva i pasiva su manji za 5000 din;
d. ponuda novca je manja za 5000 din.
115. ta su ciljevi poslovne banke:
a. profit;
b. likvidnost;
c. profit i likvidnost;
d. da zadovolji komitente.