Matinjak je lekovita biljka koja je dobro poznata pelarima.

Buketom ove biljke pelari umeli su da namane

maticu iz komijskog roja u svoju konicu. Pele I bumbari naprosto oboavaju svei, slatki, limunkasti miris
matinjaka. Zove se maticnjak ili melisa ,sto na Grckom znaci pcela.U medicini matinjak vai za jednu od
najmonijih biljka za umirenje nervnog sistema, protiv nesanice i nervoze i za spreavanje simptoma
depresije. Matinjak je takoe dobar izbor u borbi protiv glavobolja, naroito onih izazvanih psihikim
premorom. On je je nezaobilazni saveznik u protiv nervoze, anksioznosti i itavog niza psihosomatskih bolesti
koje se mogu javiti kao posledica stresa. Pored delovanja na nervni sistem matinjak ublaava i digestivne
tegobe nadimanja stomaka, loe varenje i dijareje .
Usled svakodnevne dugotrajne izloenosti stresu strada i srce. I tu ne treba preskoiti matinjak . Oni,koji pate
od angine pektoris trebalo bi dva puta godinje u trajanju od etiri meseca da svakog dana piju po dve olje
meavine matinjaka i ruzmarina.
Matinjak je veoma dobar lek protiv virusnih infekcija. Ako imate prehladu obavezno pijte dve do tri olje
toplog aja od matinjaka i zove. Matinjak se takoe pokazao delotvornim u borbi protiv virusa herpesa .
Matinjak pokazuje i blago fitoestrogeno delovanje pa se preporuuje enama u menopauzi i kao lek za bolne i
neredovne menstruacije.

Matinjak (Melissa officinalis) se uzgaja kao i majina duica. Spreava greve u

organima za varenje, pomae protiv menstrualnih tegoba, a aj od matinjaka
dokazano umiruje ivce i uspavljuje. Prema narodnom verovanju, platnena kesica s
matinjakom, stavljena pod jastuk garantuje lepe snove.

Tehnologija gajenja
matinjaka

Zainsko i lekovito bilje, 15.07.2013.

Saa Bugari

Matinjak ( Melissa officinalis L )

(matoina, melisa, pelinja trava, limun trava)

Matinjak je lekovita i zainska biljka prijatnog mirisa, koji pomalo

podsea na limun i nanu. Od matinjaka se koristi list (Melissae
folium) i etarsko ulje (Melissae aetheroleum). List i lisni izdanci se
tradicionalno koriste za smirenje, poboljanje varenja i ublaavanje
greva u stomaku, koriste se suvi. Etarsko ulje se upotrebljava u
farmaceutskoj i kozmetikoj industriji.

U novije vreme je dokazano sedativno dejstvo ulja i razliitih

ekstrakata matinjaka, koje se razlikuje od slinog dejstva drugih
biljaka iz ove familije. Pored toga to deluje protiv bakterija, ulje
matinjaka ispoljava i antivirusno dejstvo, a naroito smanjuje
virulentnost i usporava razvoj Herpes simplex virusa, pa se i koristi u
terapiji herpesa.

Tehnologija gajenja

Plodored.
Matinjak ne ulazi u klasian plodored jer na istom mestu moe ostati
i do deset godina. Budui da se matinjak sadi u jesen, dobar mu je
svaki predusev koji se rano bere. Matinjak moe biti predusev svakoj
jednogodinjoj lekovitoj ili ratarskoj kulturi. Na isto mesto se seje tek
nakon etiri ili pet godina. Uspeno se gaji i na tek razoranim
prirodnim livadama i panjadima, uz dobru pripremu zemljita i
adekvatno ubrenje.

Obrada zemljita.
Duboko oranje na 30-35 cm je potrebno zbog viegodinjeg gajenja
matinjaka na istom mestu. Laka zemljita se oru na neto manju
dubinu (22-25 cm). Meutim, na izuzetno laganim zemljitima, obradu
zemljita je neophodno obaviti u prolee kada se predvia i setva ili
sadnja rasadom. Sve radnje, kao i ravnanje povrine, treba obaviti
najkasnije do kraja oktobra ako se matinjak sadi u jesen. Dubina
rastresitog sloja mora biti 10-12 cm.

ubrenje.
Za organsku proizvodnju matinjaka neophodna je primena zgorelog
stajnjaka u koliini od 20-25 t/ha. Dobri prinosi se postiu kada se
matinjak gaji na parceli koja je bila ubrena stajnjakom tokom
gajenja prethodne kulture. Matinjak dobro reaguje i na folijarna
ubriva dozvoljena u organskoj proizvodnji. Organsko ubrivo
(stajnjak) treba rasporediti po zemljitu pre oranja, a odmah nakon

toga ga treba zaorati.Za konvencionalnu proizvodnju matinjaka

koristimo kompleksna mineralna ubriva, u koliini koja, na
bogatijim zemljitima, treba da bude oko 50 kg/ha azota, 60-70 kg/ha
fosfora i 90-100 kg/ha kalijuma. Ove koliine treba korigovati u
zavisnosti od rezultata kontrole plodnosti zemljita. Hraniva se daju u
osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi zemljita, tako da se 70%
fosfora i kalijuma, kao i 30% azota, primeni u osnovnoj obradi, a 30%
fosfora i kalijuma, kao i 70% azota, u predsetvenoj pripremi zemljita.
U prolee se obavi prihrana sa 15-25 kg/ha azota.

Setva - sadnja.
Usev matinjaka se moe zasnovati direktnom setvom ili sadnjom
rasada. U prvoj godini veliki problem predstavlja suzbijanje korova,
pa se zbog toga retko primenjuje direktna setva. Kada se ipak radi,
setva se obavlja rano u prolee, u martu, sejalicama za sitnozrne vrste,
a razmak izmeu redova je 50 cm. Za 1 ha je potrebno 8-10 kg
semena. Rasad se sadi u oktobru, mainama za sadnju, na meuredni
razmak od 50 cm i 20-25 cm u redu, sa optimalnim sklopom od 80-100
hiljada biljaka po hektaru. Ukoliko postoji mogunost navodnjavanja,
moe se saditi i u prolee. Rasad tada mora biti proizveden u toplim
lejama, to poskupljuje proizvodnju.

Proizvodnja rasada.
Rasad se za jesenju sadnju proizvodi u hladnim lejama. Najpre se
odredi potrebna aktivna povrina leje, setveni sloj se obogati humusom
i provetri se zemljite. Seje se jednorednom sejalicom. Meuredni
razmak je 12-15 cm, dubina setve 0,5 cm, a utroak semena 0,6 g po
m2. Za jedan hektar zasada, potrebno je zasejati rasad na 110-130 m2
leje, uz utroak od 66-78g semena. Zemljite nakon setve treba zaliti i
kontinuirano odravati povrinu vlanom do pojave prvih pravih
listia, (10- 15 mm). U zavisnosti od dnevnih padavina i temperatura u

septembru, koliina vode se moe smanjiti.

Nega useva.
Za proizvodnju matinjaka vano je provetravanje zemljita, koje se
mora obaviti dva do tri puta do zatvaranja redova, a po jednom posle
svakog koenja. Hemijsko suzbijanje korova vri se u maju primenom
prometrina S-50 (3-4 kg/ha) ili patorana (2,5-3,5 kg/ha), u zavisnosti
od tipa i teine zemljita (na teim zemljitima se primenjuje vea doza
herbicida zbog inaktivacije). Karakteristine bolesti matinjaka su
septorija, koja izaziva sivo smee i crne pege na obodu listova, i ra.
Pegavost se suzbija triazinom (5 kg/ha) ili brestanom (3 kg/ha), a ru
suzbijamo benomilom 50 Wp (1 kg/ha). Od tetnih insekata, problem u
proizvodnji matinjaka predstavljaju buva i lisne vai. Poslednje
prskanje insekticidima neophodno je obaviti 25 dana pre
etve.Prihranjivanje se vri azotnim ubrivima, u dva navrata,
istovremeno sa prvim i drugim praenjem, ali se prihranjivanje vri i
u drugoj i ostalim godinama, kompleksnim ubrivom NPK 15:15:15
(100-150 kg/ha).

Navodnjavanje.
Kritini periodi matinjaka za vodu su faza klijanja i nicanja, kao i
faza pre cvetanja, kada je poeljno navodnjavati usev. Prvo
navodnjavanje se obavlja posle setve ili rasaivanja, a jo jedno posle
2-3 nedelje. Sledee navodnjavanje je pred cvetanje, a ostala
navodnjavanja treba obaviti posle svakog otkosa. Najbolje je stalno
kontrolisati vlagu u zemljitu i odravati je na 70% od poljskog
vodnog kapaciteta.

Koenje herbe.

Nadzemni deo matinjaka se kosi vuenim, samoutovarnim

kombajnom ili kombajnom za kamilicu, a mehanizam za branje se
mora zameniti kosom za itarice, za ta moe posluiti i traktorska
bona kosa. Kosi se samo onoliko herbe koliko se odmah moe
sakupiti. Herba koja ostane na zemljitu preko noi, nije vie
upotrebljiva, jer potpuno potamni. Vreme koenja zavisi od namene
sirovine. Ukoliko se matinjak kosi za dobijanje droge suvog lista, on
je fizioloki zreo kada stabljika dostigne visinu od oko 60 cm, a odnos
koliine lista i stabljike bude 60:40%. Takvi uslovi se u prvoj godini
postiu u julu i tada se obavlja prvo koenje. Drugi put se kosi
poetkom oktobra. Viegodinji usev se prvi put moe kositi sredinom
maja.
U uslovima suvog ratarenja postiu se dva otkosa, a uz pravilan
raspored padavina, ponekada, i slab trei otkos. U uslovima
navodnjavanja se mogu dobiti i tri do etiri otkosa godinje.
Matinjak se mora kositi na visini 5-7 cm od zemljita. Od dva otkosa,
u prvoj godini proizvodnje, moe se dobiti 10-15 t svee herbe po
hektaru, a sledeih godina se dobija i 15-20 t/ha. Navodnjavanjem se
godinji prinos moe poveati 30-40%.Vreme fizioloke zrelosti se
odlae za mesec dana ako se biljka bere za destilaciju etarskog ulja.
Najvei procenat ulja matinjak postie kada je 75% semena u
mlenoj zrelosti, a 25% cvetova jo cveta. Ako se prvi otkos koristi za
destilaciju, ne preporuuje se intenzivno navodnjavanje, jer se tada
smanjuje sadraj etarskog ulja u biljci, a u tom sluaju se, nakon
prvog otkosa u treoj dekadi jula, moe raunati sa samo jednim
dodatnim otkosom poetkom oktobra, koji moe posluiti samo za
dobijanje suve droge. Prinos etarskog ulja sa jedinice povrine je
nizak, a udeo aktivne materije varira u zavisnosti od svojstava sorte,
karakteristika klime i zemljita itd. Udeo etarskog ulja u herbi, u
zavisnosti od sorte, iznosi 0,01-0,39% u odnosu na suvu materiju.

Proizvodnja semena.

Sa povrine najpre treba ukloniti korov i polegle grane, ukoliko se eli

proizvesti seme. Sazrevanje semena poinje u avgustu i traje skoro
mesec dana. etva se moe obaviti u jednom ili dva prohoda. Kombajn
malog zahvata se upotrebljava za etvu u jednom prohodu, a biljke se
anju kada je zrelo 75% semena. Prinos iznosi 400-500 kg semena po
hektaru, a klijavo je manje od 60% semena. Ako se vri dvofazna
etva, koenje biljaka se vri kada je zrelo priblino 50% semena.
Biljke se, zatim, ostave na suvom i promajnom mestu da seme dozri, a
vridba se obavlja nakon dvadesetak dana. Kod takvog naina branja
prinos semena je ak 700 kg no hektaru, a vie od 85% semena je
klijavo.