VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH

STUDIJA-VIER, BEOGRAD
STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIJALISTIKE STUDIJE
PREDMET: SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE

DIZEL ELEKTRINI AGREGATI I

NJIHOVA PRIMENA

PREDMETNI PROFESOR:
Dr eljko Despotovi, dipl.el.in

UVOD

ELEKTRINI AGREGATI POKRETANI MOTORIMA SUS (motori Sa

Unutranjim Sagorevanjem) SU USTVARI GENERATORI NAIZMENINE
STRUJE KOJI SE POKREU BENZINSKIM ILI DIZEL MOTORIMA
BENZINSKI ELEKTRINI AGREGATI (BEA)
DIZEL ELEKTRINI AGREGATI (DEA)
MOGU BITI MONOFAZNI ILI TROFAZNI
MONOFAZNI SU DO SNAGE 3kVA I POKREU SE BENZINSKIM
MOTOROM
TROFAZNI SU DO SNAGE 5kVA SE POKREU BENZINSKIM MOTOROM
TROFAZNI ZA SNAGE OD 15kVA-400kVA SE POKREU DIZEL
MOTOROM
RAD ELEKTRINIH AGREGATA MOE BITI NEPREKIDAN ILI
SA
UKLJUENJEM NAKON ODREENE PAUZE OD TRENUTKA NESTANKA
MRENOG NAPONA
UKLJUENJE SE VRI RUNO ILI AUTOMATSKI TO ZAVISI OD
VANOSTI UREAJA KOJI SE NAPAJAJU

VREMENA UKLJUENJA NAPAJANJA iz Dizel

Elektrinih Agregata (DEA)
BESPREKIDNO (praktino nema naponske pauze)
SA KRATKIM PREKIDOM do 0.15s
KRATKOTRAJNIM PREKIDOM (do 0.5s)
PREKID SREDNJE DUINE (do 15s)
DUGOTRAJAN RAD U ROKU DUEM od 15s
RUNO UKLJUENJE (ostvaruje rukovalac i sam odreuje
vreme beznaponske pauze)

OSNOVNA BLOK EMA SISTEMA SA SUS MOTORIMA

Pm

Snaga koja se predaje AC generatoru:

F 1
Pm = f ma n Qhv
A nR
efikasnost goriva

broj
obrtaja

masa vazduha uvedena

u cilindre (po ciklusu)

kalorina mo goriva

F- maseni protok goriva

A- maseni protok vazduha
2 za etvorotaktne motore
1 za dvotaktne motore

MEHANIKO SPREZANJE SUS MOTORA I SINHRONOG GENERATORA

Mehanike karakteristike i poloaj radne take u ustaljenom stanju

ns=1500ob/min
p=2
f=50Hz

GENERATORI POKRETANI SA SUS MOTORIMA?

SINHRONI SAMOPOBUDNI GENERATORI
BEZ ETKICA

ARN

KONSTRUKCJE GENERATORA:
-JEDNOSMERNI 110V dc ili 220V dc
-TROFAZNI SINHRONI (SAMOPOBUDNI)
SU NAJEE REENJE
-RADNI NAPONI 400/230V, 50Hz

1- POBUDA BUDILICE
2-GLAVNI NAVOJCI BUDILICE
3-ISPRAVLJA
4-POBUDA GENERATORA
5-GLAVNI NAMOTAJI GENERATORA
6-AUTOMATSKA REGULACIJA NAPONA

OVI
GENERATORI
PODNOSE
NESIMETRIJU OPTEREENJA A DA TO
NE UGROAVA TANOST REGULACIJE
NAPONA (+/-2%) i UESTANOSTI(+/-5%)

Pri polasku generatora budilica se inicijalno

pobuuje usled zaostalog (remanentnog)
magnetizma u magnetnom kolu

BLOK EMA TIPINOG SINHRONOG SAMOPOBUDNOG GENERATORA

BEZ ETKICA

VARIJANTA SA PILOT POBUDOM (pilot pobuda sa obrtnim

stalnim magnetom)

IZRAUNAVANJE PADA NAPONA NA SINHRONOM

SAMOPOBUDNOM GENERATORU POLAZEI OD OSNOVNIH
POSTAVKI TEORIJE SINHRONIH MAINA
U stacionarnom stanju, koje prethodi promeni optereenja u trofaznim namotajima
statora generatora se indukuje EMS (komponenta koja potie od pobudne struje):

Eg = U g + Z g Ig

(1)

U g - nominalni fazni napon generatora

I g - struja optereenja

Zg

- impedansa generatora
(dominantno reaktivna)

Z g jX g

sinhrona reaktansa
generatora

KAKO SE IZRAUNAVA SUBTRANZIJENTNA REAKTANSA?

X g

Vrednost subtranzijentne reaktanse

se moe izraziti i preko svoje relativne vrednosti

x g

koja je najee data u katalogu proizvoaa dizel (ili benzinskih)

elektrinih agregata:

X g = xg

U fn

Ul
I fn

U fn
I fn

ili

"
2
x
(%)
U
g
X "g =
l
100 S ng

nominalni fazni napon na krajevima generatora

nominalni linijski napon na krajevima generatora
nominalna fazna struja na krajevima
generatora

Fazorski dijagrami koji se koriste u proraunu pada napona SG

Struja generatora se prema fazorskom
dijagramu na Slici (A) moe predstaviti u
kompleksnom obliku:

I g = I g (cos j sin )

(2)

Tada se na osnovu jednaine (1) moe pisati:

E g U g = Z g I g = X g I g (sin + j cos ) (3)

Kada doe do nagle promene optereenja
opisanog efektivnom vrednou porasta struje
ig i promene faznog stava javie se dodatni
pad napona, ali samo u subtranzijentnoj reaktansi
Xg koja je merodavna za poetne periode
elektromagnetnih prelaznih procesa u generatoru.
Pretpostaviemo da se pri ovome vrednost EMS
generatora ne menja. Subtranzijentna reaktansa je:
(A) stacionarno stanje pre promene
optereenja,
(B) stacionarno stanje nakon promene
optereenja

X g = xg

U fn
I fn

(4)

Shodno fazorskom dijagramu na Slici (B) moemo pisati da je pad napona jednak:

U g = jX g I g (cos j sin )

(5)

U g = X g I g (sin + j cos )

(6)

Efektivna vrednost dinamikog pada napona je

data kao:

U g = X g I g

(B)

(7)

Kao to se vidi iz jednaine (6) dinamiki pad napona ima dve komponente:
aktivnu:

U a

U a = X g I g sin

(8)

reaktivnu :

Ur

U r = X g I g cos

(9)

Uvoenjem relativne subtranzijentne reaktanse

u izraze (7) i (8 i deljenjem izraza sa
i mnoenjem brojioca i imenioca sa

x g

(r.j)

U fn

3U n

dobijamo sledee relacije:

U g = x g
U g
U fn

U fn
I fn

3U n
I g
3U n

3U n I g
S

= xg

= xg
S ng
3U n I fn

(10)

(11)

Na osnovu relacije (10) dolazi se do relativnih vrednosti dinamikog pada

napona i njegove aktivne reaktivne komponente:

u = xg

S
Sng

(12)

Q
ua = xg
Sng

(13)

P
ur = xg
Sng

(14)

ILI U KOMPLEKSNOM OBLIKU:

u = u a + j u r
u = u =

( u r )

+ ( u x

ur

ua

Re - osa

PRORAUNI dizel elektrinog agregata (DEA)

Odreivanje snage DEA se vri pomou prividne instalisane snage

Si (kVA) koja je potrebna za napajanje svih prijemnika koji treba da rade u sluaju
nestanka mrenog napona.
Za odreivanje snage DEA je potrebno imati sledee podatke:

-aktivnu snagu svih prijemnika P (kW)

-srednji faktor snage (cos)
-srednji stepen iskorienja
Prividna snaga pojedinih prijemnika (odnosno u optem sluaju i-tog
prijemnika) se odreuje pomou izraza:

Pi
Si =
( kVA)
i cos i

PRAKTINO ISKUSTVO pri izboru DEA

Snaga DEA se dobija tako to se uzme zbir prividnih
snaga prijemnika i izabere prvi vei tipski agregat
U sluaju da postoji i elektromotorni pogon onda se
uslovljava da svi motori snaga veih od 3kW moraju biti
uputani spregom zvezda-trougao ili frekventnim
regulatorom
Definitivan izbor snage se odreuje kao zbir svih
prividnih snaga + dvostruka vrednost snage
najveeg elektromotora

Proraun DEA kada on pokree elektromotor

Ako DEA treba da pokree samo jedan motor onda je
vano izraunati pad napona pri ukljuenju kako se ne
bi desio ispad DEA usled delovanja zatite od
preoptereenja
Zbog ovoga esto dolazi do spora izmeu proizvoaa
DEA i korisnika!!!!!!!!
Za proraun pada napona potrebno je imati nominalnu
prividnu snagu agregata(generatora) pa izraunati
snagu pri ukljuenju motora, uz uvaavanje
dozvoljenog pada napona
Kako se to radi u konkretnom sluaju?

Nominalna struja elektromotora se dobija iz relacije:

I nm

Pm
=
3U n cos

Struja pokretanja motora svedena na napon agregata:

I pu = I po

Ug

I po

Um

- polazna struja motora

pri nominalnom naponu motora

Potrebna polazna prividna snaga agregata za pokretanje motora je data relacijom:

S p = 3U g I pu
Kada se nae polazna prividna snaga tada se izraunava koeficijent k koji je
potreban za izraunavanje pada napona :

k (%) =
Gde je usvojena snaga DEA:

Sa

Sp
Sa

100%

DIJAGRAM PADA NAPONA

PREMA OVOM DIJAGRAMU IZ
VREDNOSTI DOBIJENE ZA k(%)
SE IZRAUNAVA PAD NAPONA
DIZEL ELEKTRINOG AGREGATA

u(%)

AKO TREBA DA SE
ODREDI
MAKSIMALNA
SNAGA
ASINHRONOG MOTORA KOGA
MOE DA POKREE DIZEL
ELEKTRINI
AGREGAT
UZ
ODREEN PAD NAPONA u(%)
PRORAUN
MOE
DA
SE
SPROVEDE
OBRNUTIM
REDOSLEDOM!!!

Faktor snage pri polasku

Mp
2
cos
Mn
cos p =
I p ns

In n

UGRADNJA DIZEL ELEKTRINIH AGREGATA

Od strane proizvoaa daju se posebni uslovi za
ugradnju i raspored opreme dizel elektrinih
agregata (DEA).
Ovi uslovi se odnose na:
-prostoriju za smetaj opreme
-provetravanje prostorije
-izrada temelja agregata
-sistem napajanja gorivom
-izduvni cevovod

PROSTORIJA ZA SMETAJ DIZEL ELEKTRINIH

AGREGATA OSNOVNI TEHNIKI ZAHTEVI
Prostorija treba da je odreenih dimenzija zavisno od snage
DEA (ovu veliina je uslovljena proizvoaem DEA)
Prostorija mora da ima dvoja vrata (jedna glavna za unoenje
opreme i druga pomona za izlaz u sluaju havarije)
Vrata moraju biti metalna, eline konstrukcije i vatrootporna
U unutranjosti prostorije treba predvideti: temelj za agregat,
kadu za prihvat goriva, otvore u zidu za odvod toplog vazduha i
dovod sveeg vazduha, otvor za izduvne gasove dizel motora,
komandno razvodni orman (KRO), kanale u podu za kablovski i
cevni razvod
Kanale u podu treba predvideti veliine najmanje
300mmx300mm sa poklopcima od rebrastog lima
Za ulaz kabla iz TS i izlaz napojnog kabla iz objekta DEA do
objekta koji se napaja treba predvideti najmanje dve kablovice
sa po dva otvora 100mm.

POTREBNE VELIINE PROSTORIJE ZA SMETAJ DEA (prema

podacima SIMENS-a)

2060
kVA

100200
kVA

250550
kVA

8501500
kVA

L(m)

5.0

6.0

7.0

10.0

B(m)

4.0

4.5

5.0

5.0

H(m)

3.0

3.5

4.0

4.0

b(m)

1.5

1.5

2.2

2.2

h(m)

2.0

2.0

2.0

2.0

snaga
dim.

OKVIRNE (PRIBLINE) DIMENZIJE PROSTORIJE ZA

SMETAJ Dizel Elektrinog Agregata (DEA)*
* brza procena
SNAGA

VELIINA
PROSTORIJE

kVA

25

93

125

250

430

560

850

IRINA
a (m)

4.0

4.0

4.0

4.5

5.5

5.8

6.3

DUINA
L(m)

4.0

5.0

5.5

6.0

5.0

5.0

5.6

VISINA
H(m)

3.0

3.0

3.5

3.5

3.5

3.5

3.5

TIPINA DISPOZICIJA OPREME DEA:

1- DEA
2-AKU baterija
3-TEMELJ AxB (m)
4-Kanal za ispusni cevovod
5-Ispusni lonac
6-Fleksibilni spoj
7-Automatska aluzina CXD
8-Elektromotor aluzine
9-Fiksna aluzina sa mreicom
10-Aksijalni ventilator
11-Ispusna cev
12-Ormari za prikljuak goriva
13-Cev za dovod goriva
14-Kada za prihvat goriva
15-Oduna cev
16-ATE ventil
17-Tank za gorivo
18-Sklop rune i el.mot. pumpe
19-Kanal za cevovod goriva
20-Cu cev za dovod goriva u motor
21-Cu cev za povrat goriva iz motora
22-Sobni termostat
23-Uputa ventilatora
24-Uputa pumpe
25-Sanduk sa peskom i lopatom
26-Upravljaki rasklopni orman
27-Kanal za elektro kablove
28-Fiksna aluzina EXF
29-Automatska aluzina EXF
30-Runi aparat za gaenje poara
31-Kompenzator

OSTALI PRORAUNI VEZANI ZA DIZEL ELEKTRINE

AGREGATE
Pored elektrinog prorauna potrebno je uraditi i ostale
tzv.
neelektrine proraune koji se odnose na termo-mehanike
karakteristike. Uglavnom se radi o provetravanju prostorije u kojoj se
nalazi DEA, dimenzionisanju temelja DEA i priguenju prenoenju
vibracija i na kraju o sistemima za napajanje gorivom.

Stoga e u nastavku biti rei o sledeim proraunima:

Proraun provetravanja prostorije
Proraun temelja agregata
Sistem napajanja gorivom

KOLIINA PROIZVEDENE TOPLOTE ELEKTRINOG AGREGATA:

Qa = Sa cos n (

100

1) 3.600 [kJ / h ]

KOLIINA TOPLOTE ZRAENJA DIZEL MOTORA:

5
Qz = Pm b H g
[kJ / h ]
100
snaga dizel
motora (kWh)

Procenat kalorine vrednosti

goriva pretvorene u zraenje (%)

gornja toplotna mo goriva 41.86kJ/kg

specifina
potronja goriva
kg/kWh

KOLIINA VAZDUHA POTREBNA ZA PROVETRAVANJE PROSTORIJE:

Qa + Qz
m 3 / h
Vv =
Td Csp
Doputeni porast temperature
prostorije (C).Obino se uzima da
je 20C . MAX temperatura
prostorije 30C

Specifina toplota vazduha

od 10-20C (1.143kJ/m C)

PREMA OVOJ VREDNOSTI SE ODREUJE SNAGA VENTILATORA

Pv

UKUPNA KOLIINA VAZDUHA:

Vu = Vv + Vh + Vs m 3 / h
Potrebna koliina vazduha za
hlaenje motora (m/h)

Potrebna koliina vazduha

za sagorevanje (m/h)

PORAST TEMPERATURE U PROSTORIJE U ODNOSU NA DOVEDENU

KOLIINU VAZDUHA ZA VREME RADA AGREGATA:

Qa + Qz
m 3 / h
T =
Vu Csp
OVA VREDNOST TREBA DA BUDE MANJA OD 10C !!!

VELIINA OTVORA ZA ULAZ SVEEG VAZDUHA:

Vu
m 3
A=
3.600 vs
Brzina strujanja vazduha
Obino se uzima 5-8m/s
POTO SE NA OVOM OTVORU OBINO UGRAUJU ALUZINE KAO I
ZATITNA MREA VELIINU OTVORA TREBA POVEATI ZA 20% !!!!

IZRADA TEMELJA AGREGATA

Ovaj proraun se odnosi na agregate ija je snaga 15kVA i
vea
Uglavnom se koriste dve vrste temelja
-stabilni
-plivajui

Kada se koristi stabilni temelj, obino se ugrauju gumeni ili

opruni amortizeri (drai) kako se ne bi prenosile vibracije na
pod objekta
Amortizeri se postavljaju izmeu agregata i postolja
Plivajui temelj je potpuno izolovan od poda prostorije
U ovom sluaju se pravi udubljenje u vidu kade prema
upustvu isporuioca agregata

IZGLED PLIVAJUEG TEMELJA

1-Dizel motor
2-Generator
3-Gumeni amortizeri
4-elino postolje
5-Betonski temelj
6-Anker zavrtanj
7-Elastini materijal
8-Betonski pod
9-Sloj peska
10-Zemljani sloj

Osnovne veliine temelja

SISTEM NAPAJANJA GORIVOM DIZEL

ELEKTRINIH AGREGATA
SISTEM NAPAJANJA GORIVOM SE SASTOJI OD

-dnevnog rezervoara
-kade za prihvat goriva
-dovodnih cevi
-odvodni cevi
-pumpi

TIPINA EMA SISTEMA

NAPAJANJA GORIVOM

1- DEA
2-Fleksibilna cev
3-Cev za povraaj vika goriva iz dizel motora
4-Cev za povraaj vika goriva iz brizgaljke
5-Cev za dovod goriva u dizel motor
6-Kada za prihvat goriva iz rezervoara
7-Prolazni ventil

8-Drenaa rezervoara
9-Rezervoar goriva
10-Mera nivoa goriva (u 4 take)
11-Oduak
12-AT ventil
13-Cev za dovod goriva u rezervoar
14-Runa i elektromotorna pumpa
15-Prikljuak za punjenje

*napomena: samo agregati sa vazduno hlaenim dizel motorima imaju dve povratne cevi (poz.3 i 4), a ostali jednu zajedniku

EMA NAPAJANJA GORIVOM

SA AUTOMATSKIM DOPUNJAVANJEM
DNEVNOG REZERVOARA ZA GORIVO

1- DEA
2-Fleksibilna cev
3-Cev za povraaj vika goriva iz dizel motora
4-Cev za povraaj vika goriva iz brizgaljke
5-Cev za dovod goriva u dizel motor
6-Kada za prihvat goriva iz rezervoara
7-Prolazni ventil
8-Drenaa rezervoara
9-Rezervoar goriva
10-Mera nivoa goriva (u 4 take)
11-Oduak
12-AT ventil
13-Cev za dovod goriva u rezervoar

*napomena: samo agregati sa vazduno

hlaenim dizel motorima imaju dve
povratne cevi (poz.3 i 4), a ostali jednu zajedniku

14-Runa i elektromotorna pumpa

15-Prelivna cev
16-AT ventil (oduak)
17-Oduna cev
18-Prikljuak za punjenje
19-Merna letva
20-Sezonski rezervoar goriva

IZBOR ZAPREMINE DNEVNOG REZERVOARA

ZAPREMINA DNEVNOG REZERVOARA SE BIRA U ZAVISNOSTI OD SNAGE
DIZEL MOTORA, SPECIFINE POTRONJE GORIVA, VREMENA
NEPREKIDNOG RADA U TOKU DANA I SPECIFINE MASE GORIVA

specifina
potronja goriva
kg/kWh

b Pdm t
Vr =
[lit ]
g

Vreme rada agregata

bez prekida

Specifina masa dizel goriva

snaga dizel
motora (kWh)
KADA ZA PRIHVAT GORIVA SE NALAZI ISPOD REZERVOARA I PO ZAPREMINI
MORA BITI VEA OD REZERVOARA NAJMANJE ZA 10% !!!!
DOVODNE I ODVODNE CEVI INE SISTEM KOJI NAPAJAJU DIZEL MOTOR TAKO
TO SE JEDNOM CEVI DOPREMA GORIVO A SA DRUGE DVE POVRATNE
SUVINO GORIVO IZ MOTORA BRIZGALJKE SE VRAA U DNEVNI REZERVOAR.

DIZEL ELEKTRINI AGREGATI (DEA) - BLOK

EME SISTEMA NAPAJANJA
DEA u sistemu za besprekidan rad
DEA u sistemu sa ukljuenjem nakon kratke pauze
DEA dislociran od TS i od ostalih komandno razvodnih
ormana (KRO) i glavnih razvodnih ormana (GRO).
DEA u kombinaciji sa statikim pretvaraima

DEA za besprekidan rad

Aktiviranje DEA se vri tako to se pomou DM pokrene G do nominalnog napona, pa se

zatim ukljui pogonski elektromotor, a iskljui DM.
Pogonski elektromotor M ima zadatak da pokree agregat kada je prisutan napon mree na
DOVODU, a kada napon mree nestane pogon agregata preuzima DM.
Zamajac ima zadatak da svojom kinetikom energijom ne dozvoli prekid rada agregata, ve
nastavlja normalan rad dok se ne ukljui DM.
DM-spojnica-ZAMAJAC-M-G su na istoj osovini

DEA sa ukljuivanjem nakon kratke pauze

U ovom sluaju dolazi do ukljuenja agregata posle nestanka mrenog napona

Praktino je vreme ukljuenja agregata od trenutka nestanka napona do postizanja
nominalnog napona agregata 10-20s, pod uslovom da je akumulatorska baterija za
pokretanje DEA ispravna i da radi pouzdano
emom na slici je obezbeeno napajanje cele instalacije u objektu (na ODVODU)

Sluaj kada je DEA udaljen od objekta i TS a napaja i druge

objekte KRO i GRO
Komandno
Razvodni
Orman

Glavni
Razvodni
Orman

automatika
za
ukljuenje

povratni kabl

TS

Ova ema se koristi u sluaju kada se u objektima izvodi nezavisna sigurnosna instalacija (sigurnosno
osvetljenje) koja funkcionie normalno u okviru opteg osvetljenja.
Sigurnosna instalacija se u sluaju nestanka napona ukljuuje na DEA koji preuzima
sigurnosno napajanje (sigurnosno osvetljenje)
Povratni kabl ne treba da bude za nominalno optereenje ve samo za informaciju o prisustvu
napona u objektu

Napajanje iz TS i DEA uz korienje izborne preklopke

Kod intervencije ili remonta komandnog razvodnog ormana (KRO) dizel agregata pojedini
delovi su pod stalnim mrenim naponom bilo da je DEA u pogonu ili ne.
Zato se ugrauje jedan preklopnik u posebnom ormanu iji je zadatak da pri remontu
odstrani prisustvo napona u KRO.
Normalno ukljuen preklopnik u poloaju-1
Kod servisiranja odvoda za nuno napajanje preklopnik je u poloaju -0
Kod kontrole rada i servisiranja DEA preklopnik je u poloaju -2

KOMBINACIJA NAPAJANJA POTRONJE IZ DEA i INVERTORA

PODNAPONSKO
RELE
KONTROLA PUNJENJA
BATERIJE

SUS motor

AC-DC
BATERIJA

DC-AC
invertor

ZAMAJAC

POTRONJA

ULOGA ZAMAJCA: OBEZBEUJE

NEPREKIDNOST OBRTANJA ZAJEDNIKE
OSOVINE U TRENUTKU NESTANKA
MRENOG NAPONA I PREBACIVANJA NA
SUS MOTOR

POTRONJA

NEPREKIDNOST
NAPAJANJA
OBEZBEENA
AKUMULATORSKOM
BATERIJOM I
STATIKIM ENERGETSKIM
PRETVARAIMA

SAMOSTALNI IZVOR JE USTVARI,

NAJEE KORIENI SISTEM

NEPREKIDNOG NAPAJANJA

POTROAKA
GRUPA 2

POTROAKA
GRUPA 3

ULOGA BATERIJE
(POSEBNI IZVOR) JE DA
OBEZBEDI NAPAJANJE U
PERIODU NESTANKA
MRENOG NAPAJANJA
DO UKLJUENJA
REZERVNOG IZVORA

KOJA GRUPA POTROAA JE

SA NAJVEIM PRIOROTETOM????
POTROAKA GRUPA 1

LITERATURA
Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne
elektrine
instalacije
niskog
napona,
demska misao, Beograd, 2008.
A.Stoi, Projektovanje i izvoenje elektrinih
instalacija, Graevinska knjiga, II izdanje 2008.
Westerman-Elektrotehniki prirunik,
Graevinska knjiga, 2003

MAJ 2014