Gujina trava

Zabeleeno je da se gujina trava (sikavica, zmijina trava, badelj) Sylibum

marianum, koristila u narodnoj medicini jo kod starih Grka. Ve u
srednjem veku je koriena kao protivotrov kod leenja jetre od raznih
trovanja. Poreklom je iz Sredozemlja, a sada se gaji irom sveta, uglavnom
u umerenom pojasu. Trai veoma plodno zemljite, pa se esto moe nai
pored reka, na ovjim panjacima, oko stonih objekata i na rastresitom
zemljitu sa puno azota.
Na prirodnom stanitu, gde su blage zime, ovo je dvogodinja biljka, dok
se u kulturi koristi kao jednogodinja. Krupna je biljka i raste obino oko
1,5 m u visinu, mada moe da poraste i preko 2 m. Listovi su krupni,
sedei, sa bodljikavom ivicom, sjajnozelene boje i proarani belim
prugama. aini listii krupnih ljubiastocrvenih glaviastih cvetova
takoe se zavravaju bodljama.

Seme sazreva jula/avgusta i ima masu 1000 zrna 22-31 gram. U semenu
ima 17 % belanevina, 25 % ulja, 1,5-3 % silimarina skoncentrisanog u

ljusci, tiramin, 0,1 % etarskog ulja, tanine, flavonoide, smole. Najvanije

lekovito svojstvo njenog semena je to da, zbog prisustva jedinjenja
tiramina, poveava krvni pritisak. Koristi se jo protiv astme, glavobolje i
koprivnjae.
U novije vreme je veoma mnogo prouavan blagotvoran uticaj sikavice u
leenju jetre, pa je po tome jedinstvena zato to u medicini ne postoji drugi
lek koji bi je zamenio. Jedinjenje silimarin titi i obnavlja elije jetre.
Preporuuje se aj od semena kod leenja otekle jetre, masne jetre, jetre
oteene alkoholom, lekovima ili otrovima, upale jetre, utice i greva
zbog unih kamenaca. Novija istraivanja pokazuju uspehe u leenju raka
jetre.
Pored jetre, dokazano je da sikavica titi jo i bubrege i mozak od toksina,
slobodnih radikala i upale. Kod trovanja smrtonosnom peurkom zelenom
pupavkom ona je jedini lek, i u farmaceutskoj industriji takoe ne postoji
lek koji bi je zamenio. Cvet moe da se kuva i koristi kao artioka, a
peeno seme kao zamena za kafu.

Gujina trava trai duboko poorano i nezakorovljeno zemljite. Tom

prilikom se zaorava 50 80 kg/ha P2Os i 80 100 kg/ha K2O. Prihranjuje
se sa 60 100 kg/ha azota. Sa veom koliinom azota dolazi do poleganja.
Od herbicida mogu da se koriste preparati na bazi trifluralina predsetveno
inkorporacijom. Proizvodi se direktnom setvom semena. U naim uslovima
to je tokom marta, a u podnebljima sa blagom zimom seje se krajem leta i
u jesen, kada se dobijaju znatno vei prinosi. Razmak setve je 70h30 cm. U
fazi etiri stalna lista usev se meuredno kultivira, okopava i proreuje po
potrebi na 30-40 cm. Drugo kultiviranje se izvodi posle 3-4 nedelje. Posle
toga biljke brzo rastu i pokrivaju meuredni prostor, pa tako ne
dozvoljavaju nicanje i rast korova.
etva poinje kada su pokrovni listii na cvastima bonih grana prvog reda
osueni, a sredina glavice poinje da se beli. anje se itnim kombajnom,
sa maksimalno podignutim vitlom i poveanim razmakom izmeu bubnja i
podbubnja, da ne bi dolo do zaguenja i loma zrna. Prinos semena je
obino 1-1,6 t/ha, dok vrlo dobro odgajeni usevi mogu da daju i 2-2,5 t/ha.