09.09.2009.

Doprinos racionalizaciji obrazovnog sistema

... zapreeno i belim medvedima
Autor: Ivan Nikoli

Sredinom juna Svetska banka je objavila studiju pod nazivom Srbija: Kako sa manje uraditi vie, koja
Vladi prua smernice za reformu kljunih segmenata javnog sektora.
Tako je u delu koji se odnosi na obrazovanje konstatovano da su uprkos dostignutom nivou rashoda za
obrazovanje (oko 5% BDP-a) rezultati naeg obrazovnog sistema razoaravajui. Broj uenika koji
upisuje i zavrava srednju kolu, ali i kvalitet znanja (meren podprosenim rezultatima PISA testa u
odnosu na zemlje OECD-a i okruenja) je lo.
Najvei deo utroenih sredstava odlazi na plate zaposlenih (vie od 4% BDP-a), a mogunosti za
znaajne utede postoje i moraju biti usmerene, pre svega, ka smanjenju nastavnog osoblja, posebno u
osnovnom obrazovanju. U odnosu na sadanji nivo uenika, Srbija, prema Svetskoj banci, ima previe
nastavnika.
Dakle, Svetska banka reenje vidi u racionalizaciji i optimizaciji mree kola, odnosno otputanju
prekobrojnih nastavnika, ime bi se smanjila masa isplaenih zarada, pa samim tim, i ukupni izdaci.
Zamrzavanje plata moe doneti neke utede, meutim za vre zakljuke je potrebna mnogo bolja
statistika, te stoga, u ovom trenutku, nema dokaza da su plate vie od onoga to je potrebno da se
privue i zadri kvalifikovano osoblje. Niti postoji bilo kakav dokaz za suprotno, tj. da plate mogu biti
sputene, bez novog stvaranja problema u vezi sa dopunom i zapoljavanjem.
Graf. 1. Godinja neto plata u US$ i broj radnih asova u nedelji
nastavnika u osnovnom obrazovanju u 2009.

Izvor: Prices and Earnings, UBS, 2009. edition; za Srbiju, kalkulacija autora
Upravo je poslednji stav i bio motiv pisanja ovog miljenja. Podaci o platama, primera radi, u osnovnom
obrazovanju za veliki broj zemalja su raspoloivi u publikaciji Cene i zarade koju od 1970. redovno
izdaje najvea vajcarska banka UBS.
Na gornjem grafikonu dat je godinji iznos neto plate u US$ i prosenog nedeljnog angaovanje
nastavnog osoblja u osnovnom obrazovanju u izabranim zemljama u tranziciji. Presek je napravljen
tokom aprila i maja ove godine.
Jasno je da je plata nastavnog osoblja u osnovnom obrazovanju u Srbiji na nivou proseka zemalja u
tranziciji, ali za razliku od kolega iz susednih zemalja nastavnici u Srbiji do nje stiu sa mnogo manje
rada. Pun fond asova, koji je kod nas i sinonim za fiziko prisistvo nastavnika u koli, zajedno sa
dopunskom nastavom jedva da prelazi 20 asova nedeljno. Slinu praksu od posmatranih zemalja imaju
jedino Estonija i Poljska. Posebno napominjemo da je uobiajeno radno vreme nastavnika u osnovnom
obrazovanju u zemljama EU takoe u proseku izmeu 35 i 40 asova nedeljno.
Stavljajui u odnos prethodna dva parametra praktino dobijamo vrednost koeficijenta jedininih
trokova rada nastavnog osoblja. Ve na sledeoj slici se vidi da iznos plate po angaovanom asu rada u
Srbiji u samom vrhu grupe posmatranih zemalja. Ovom prilikom apstrahujemo zakljuak Svetske banke
u pogledu kvaliteta nastave, odnosno autputa njihovog rada. Posmatramo, dakle, samo fiziko
angaovanje nastavnika.
Graf. 2. Odnos godinje neto plate u US$ i broja radnih asova u nedelji
nastavnika u osnovnom obrazovanju u 2009.

Ipak, odgovor da li je pomenuti iznos visok ili ne, moemo dati tek kada ga stavimo u odnos sa
kapacitetom privrede koja podnosi takav teret. Stoga ga uparujemo sa vrednou bruto domaeg
proizvoda po glavi stanovnika. Rezultati su dati na sledeem grafikonu.
Graf. 2. Udeo godinjeg utroka za plate nastavnog osoblja u osnovnom obrazovanju po radnim asu u
BDP-u po glavi stanovnika u %

Izvor: Prices and Earnings, UBS, 2009. edition; kalkulacija autora

Nedvosmisleno se pokazuje da je iznos trokova za plate nastavnog osoblja u Srbiji, na postojeem nivou
privredne aktivnosti, neodriv. Stoga se mora smanjiti broj nastavnika, to svakako znai vee
angaovanje preostalog kontigenta zaposlenih, odnosno njihovu veu produktivnost rada. Alternativa
moe biti i nominalno smanjivanje prosenih plata.
Problemi koje smo naveli u sektoru obrazovanja mogu posluiti kao paradigma javnog sektora Srbije.
Razlika je valjda samo u tome to zaposlene u ovom sektoru okuplja jedan od najmonijih sindikata u
zemlji, koji e se vrlo brzo nai nasuprot krhke i neodlune vlade. U takvom odnosu snaga ishod
pomenute reforme je krajnje neizvestan. Na kratak rok, praktino i nemogu, a ukoliko se ozbiljno
pristupi reavanju problema znaajne utede bismo imali sredinom naredne decenije.