broj 17, septembar 2014.

Godina V

Tema broja:

Heather

kompleti bahovih
cvetnih esencija

kombinacije esencija
po narudbi

pojedinane cvetne
esencije

konsultacija sa psihologom
- bahovim praktiarem

gotove kombinacije
cvetnih esencija

kozmetika i eliksiri na bazi

bahovih cvetnih esencija

tel: 060/33-33-299

Sadraj:
Tema broja

Intenzivni program
detoksikacije i oporavka
dece

Zbog Heather bi vam

pokipelo mleko

Duhovno siromatvo

Emotivno i mentalno
stanje Heather osobe

Heather - od zahtevnog
deteta do razumne
odrasle osobe

10

Iz drugog ugla

Isto, a razliito
17

Osnovne postavke getalt

terapije 35

Lina iskustva

Ples senki - da li je vaa

dua za ples?

38

Psihoneuroimunologija

40

Ozdraviti znai postati

svjestan

22

Lino iskustvo 26

Prikaz sluaja

ene, stilovi zavoenja i

odgovarajue cvetne
esencije

12

Samo da ti kaem

14

Praktini saveti
Karakteristike Bahovih kapi 16

Chi Gong i Tai Chi Chuan 34

Psiholoka priprema prvaka

i njihovih roditelja
za polazak u kolu
20

Prikaz sluaja
Ivane Ivanovi

28

Iz literature
Isceliti sebe 8. poglavlje 30

Ekadai - duhovno, karmiko

i telesno ienje
42

Mentalno i
emotivno
O srei iz naunog ugla

44

Adolescencija - i rastanak
i ponovni susret
46
Kada sudimo...

48

Depresivni poremeaj 50

broj 17, septembar 2014, godina V

Glavni i odgovorni urednik:

Zorica Milosavljevi
redakcija@bahovekapi.com

Dizajn:
Milica Proti
redakcija@bahovekapi.com

web:
www.bahovekapi.com

e-mail:
bahovecvetnekapi@yahoo.com

Izdava:
Udruenje za promociju
medicinskog sistema dr Baha
Bahove cvetne esencije
Pere Todorovia 1, 11030 Beograd
Predsednik udruenja:
Naa Stupar
ISSN broj 2334-7430 (Online) = Bahove
cvetne kapi

asopis izlazi etiri puta godinje

oliko esto pominjemo re ljubav tokom samo jednog dana? Vrlo esto govorimo o tome
kako mi volimo mnogo a naa deca, rodbina, partner, prijatelji... ne uzvraaju dovoljno. Suvie usmereni na ljubav koja treba da nam doe spolja, a premalo na ljubav koju mi dajemo.
Koliko moemo da damo? Nemamo merni instrument za ljubav, pa je i premalo i previe ljubavi potpuno relativno. Zavisi od naeg uverenja ta je dovoljno za nas i koliko smtramamo
da je dovoljno drugima od nas. Koliko nas se, meutim, zapita da li sebe volimo dovoljno? Da
li sebi dajemo tu ljubav koju tako eljno spolja oekujemo? Mnogi smatraju da je voleti sebe
egoistino i da treba da volimo samo druge, nama bliske.
Sledi jo jedno pitanje: da li moemo da volimo nekog drugog ako sebe ne umemo da volimo?
Izgleda da se u tome krije odgovor na nau udnju za ljubavlju. Kad nauimo da volimo sebe,
istinski volimo, onda kontinuirano punimo nae bie ljubavlju i ne razmiljamo o tome da
li nas neko dovoljno voli. Tada iz unutranjeg rezervoara bezuslovne ljubavi dajemo i, gle
uda, sa svih strana dobijamo sve vie ljubavi, to od naih blinjih, to od sluajnih prolaznika. Tada ni usamljenost ne moe da nas mui, jer razumemo da smo povezani sa svojom neprolaznom sutinom, a samim tim i sa svim ivim na planeti na kojoj smo nastanjeni. Moda
i ire od toga
S obzirom da je veina ljudi na naim prostorima dobila vaspitanje koje podrazumeva stavljanje sebe na drugo ili n-to mesto, nije jednostavno izai iz tog uverenja i staviti sebe na prvo
mesto. To nije pojam egoistinog stava, ve razumevanja prirodnog principa da nismo u stanju da damo ono to ne posedujemo, a da bismo dali ljubav, treba da je najpre proizvedemo
u sebi i za sebe. To to nije jednostavno, ali ne znai i da nije mogue. Usmeren kontinuiran
rad na tome vremenom donosi rezultat koji nae bie rascvetava u najdivniji, najmirisniji cvet.
Tada, na duevni mirisni cvet poinje da se povezuje s drugim cvetovima svojim mirisom
bez oekivanja. Cvet je lep i mirie boanstveno svima koji su u njegovom okruenju. Ne pravi
razliku izmeu dobrih i loih onih koji zasluuju ili ne da se napoje prekrasnim mirisom.
Naa ekipa vam eli rascvetavanje ljubavi u vaim duama i uivanje u njenim darovima. Pomo na tom putu e biti u tekstovi u ovom broju, jer su puni informacija, dobrih ideja, saveta,
preporuka, naunog i iskustvenog znanja.
Piite nam koji su tekstovi za vas bili posebno znaajni i o emu biste voleli da itate u naem
narednom broju.

Svako dobro vam eli urednik asopisa

Tema broja
Pie:
Svetlana Bogdanovi

Zbog Heather bi vam

pokipelo mleko!
B

iljka HEATHER (Calluna vulgaris, vresak) kada raste

samoniklo zauzima ogroman prostor i ne dozvoljava drugim biljkama pristup! Isto tako i osoba Heather nema milosti, ulazi u nae polje, u nau auru. Ona nam se unosi u lice,
vrti nam dugmie na koulji, vue za rukav i ne daje nam
priliku da joj kaemo da nas eka vaan klijent, da treba da
pokupimo decu iz vrtia ili da nam kipi mleko! Ona zaokuplja svu nau panju! Ona bi bila u stanju da nam satima
pria o sebi, svojim problemima, a posebno bolestima. Ona
ima veliku potrebu za podrkom i uiva da bude u centru
panje. Sklona je i da se hvali - niko kao ona nije ovo ili
ono! Ona nije u stanju, niti eli da slua druge jer njene
brige i problemi su daleko vaniji i vei, te s pravom oekuje nau panju. Ona je toliko zaokupljena sobom da druge
prosto ne uje, niti im daje priliku da se oglase! Takoe je
sklona brojnim psihosomatskim poremeajima i esto ne
reaguje najbolje na terapije jer su njoj brojni i najrazliitiji
simptomi potrebni da bi i dalje odravala panju slualaca.
I ta se na kraju deava? Ljudi je izbegavaju i Heather ostaje
sama i izolovana, a toga je se najvie plaila.
Sigurno svi poznajemo barem po jednu osobu Heather. Ni
za ta na svetu ne bismo priznali da smo i mi moda takva
osoba. ak je i Bahovim praktiarima esto teko da objasne klijentu da je u takvom stanju samo pogledajte, ako
ste u prilici, koliko je flaica te cvetne esencije punija od
drugih.
A sad sve ovo zaboravite. Ovo su bili najnegativniji aspekti.
Da bismo bili osoba Heather ili u povremenom ili hroninom stanju Heather ne moramo pokazivati ba sve te odlike, ve samo neke od njih, i to u razliitom intenzitetu.
O ovim negativnim aspektima piemo samo zato da bismo
vam preko njih lake pribliili odreenu linost i odreenu
cvetnu esenciju koja e joj pomoi da se vrati u ravnoteu.

Tako vam najee pribliavamo i ostale esencije. Ali nemojte samo to pamtiti, bolje je da se fokusirate na ono to
vam pomae da prevazilazite prepreke i da se dovedete u
sklad, i da u svojoj svesti zadrite samo one suprotne, pozitivne aspekte kojima treba teiti.

Ako ste ve malo prouavali cvetne esencije videli ste da

ih je doktor Bah klasifikovao u 7 grupa i da je Heather, ne
bez razloga, stavio u grupu za usamljenost. Jer zaista Heather se nje najvie plai i zbog toga neumorno trai publiku. Ali, kad je u ravnotei Heather je jedna divna osoba.
Ona ima toliko toga da prui i da podeli sa drugima, zna
da paljivo saslua i da bude saoseajna.
Bili Heather ili ne, u Bahovoj cvetnoj terapiji je najvanije da prepoznajete svoja oseanja i stanja i da ih slobodno
podelite sa bahovim praktiarem.

bahove cvetne kapi

Tema broja
Priredila:
Zorica Milosavljevi

Duhovno
siromatvo

HEATHER (vresak) cvet identiteta podstie: zreliji odnos prema sopstvenim

potrebama, saoseanje i razumevanje za druge, sposobnost za komunikaciju
Da li bi ovo mogle biti vae rei?
Ko se brine za mene!?
Mora mi spasti teret sa srca.
Potrebno mi je mnogo panje i
razumevanja i mnogo patim kada
niko nije tu.
Prebacuju mi da uzimam za
preozbiljno sebe i svoje prilike.

...I korigovati
Da bi se ponovo ostvario kontakt sa unutranjm vostvom,
vano je da osoba naui da sebe vie ne doivljava kao jedinu centralnu taku svog sveta, ve kao deo velike mree, iji
lanovi meusobno ivo komuniciraju u stalnom davanju i
primanju.
Samo kroz ovu razmenu osoba spoznaje ko je ona u stvari i dobija ono to joj je zaista potrebno. Tako razvija svoj
identitet.

Nisam dobar slualac,

veinom priam o samom sebi.

Prepoznati duevni nesporazum...

Ukoliko se odojetu ne prua dovoljno panje i ukoliko
nije adekvatno zbrinuto (npr. dete u domu), ono ne moe
dovoljno da razvije svoj oseaj identiteta. Nesvesno ono
eli da nadoknadi ovaj nedostatak panje i da na bilo koji
nain ispuni duhovnu prazninu.
U zabludi, ljudi se u ovakvom dejem stanju due okreu ka spolja. Time se ne izgrauje kontakt sa unutranjim
vostvom i istinske sopstvene potrebe se ne prepoznaju.
U ovakvom stanju nedostaje takoe i oseaj za potrebe blinjih. Dodue, osoba neprestano komunicira sa drugima,
ali ih ne uzima za ozbiljno. Ne dolazi do prave razmene.
Zbog toga se svaki partner u komunikaciji osea iziritiranim ili odbijenim, umesto da zadobije eljenu naklonost,
osoba postie upravo suprotno.
6

bahove cvetne kapi

Formula
snage:

Ja se oseam bezbedno.
Ja dobijam sve to mi je
potrebno.
Ja rastem.

Iz knjige Mehtil efer (Mechthild Scheffer) Bahova cvetna terapija.

Pripremljene po uputstvima dr Edvarda Baha od biljaka sa naih prostora.

Bez konzervansa, vetakih boja i aroma.

Esencije se prodaju:
- kompleti od po 10ml i 20ml upakovani
u drvene kutije
- kompleti od po 10ml i 20ml upakovani
u drveni stalak
- pojedinane(Stock bottle) od 10ml i 20ml
- mRescue krema od 5ml, 10ml i 50ml
- mRescue sapun
- Crab Apple sapun
uz svaki komplet dobija se i mRescue krema i mRescue sapun

Tema broja
Pie:
Milena Kosti

Emotivno i mentalno
stanje Heather osobe
J

edna od karakteristika vremena u kome ivimo je i doivljaj otuenosti. Danas je teko nai srodnu duu meu
ljudima koji nas okruuju. ovek mora biti veoma vet u
komunikaciji da bi ta komunikacija bila otvorena i iskrena,
a ne povrna. Zato ovu otuenost prati i doivljaj usamljenosti. U vreme kad smo preplavljeni komunikacijom, sms
porukama, telefonskim pozivima, mejlovima i kontaktima
preko drutvenih mrea, uprkos tome se mnogi ljudi oseaju usamljeno!? Iako postoje ljudi koji vie vole da rade sami
ili da budu sami, to ne znai da im prija usamljenost. Samoa i usamljenost nije jedno te isto.

ne, da li drugog gui svojim temama ili ne. Sva panja

takve osobe totalno je fokusirana na sopstvene elje (biti
u centru panje i tako, posredno, izbei usamljenost po
svaku cenu!). Takva osoba, namerno ili nenamerno zloupotrebljava ljubaznost i lepo vaspitanje onih kojima se
obraa. Kontakti sa negativnom Heather osobom drugu
osobu bukvalno uine rtvom, ima oseaj da joj je isisana
sva energiju iz nje. Ta druga osoba mora da se brani. Poto

Kod Heather osobe usamljenost je rezultat pogrene komunikacije.

Kljuni opis negativnog Heather stanja je preokupiranost
sobom, svojim stanjem i svojim potrebama. Egocentrina,
narcisoidna osoba.

Postoji naizgled slinost izmeu

Heather i Chicory osobe. Obe mogu
biti upadno brbljive, to bi moglo
da vas buni i da pogreno Chicory
osobu procenite kao Heather.
U negativnom stanju ova osoba milom ili silom, dri ili
otima panju drugih. Kao da kae: Traim da mi poklonite panju! Treba da vam bude jako vano kako mi je,
ta se sa mnom deava!. Taj stav se ogleda u svakovrsnoj
komunikaciji, i sa osobama sa kojim je bliska i sa manje
poznatim osobama iz okruenja. Ona neprestanim prianjem dri drugog na bliskom rastojanju. Brbljivost je najea karakteristika ovih osoba, ali nije najbitnija. Centralna karakteristika je opsednutost sobom. Egocentrina
osoba nije spremna da vidi da li je drugi zainteresovan ili
8

bahove cvetne kapi

odbrana esto nije uspena, onda je izbegavanje tih susreta

osnovna i poslednja strategija odbrane. Ovo izbegavanje
za Heather osobu je porazno, sve manje ljudi joj ostaje na
raspolaganju.
Epilog: usamljenost je sve ea. A Heather usamljenost
ne podnosi! Preokupirana svojim problemima, a nesposobna da bude sama, ona svakog ko joj se nae na putu,
sada, dakle, vie ni ne birajui, pretvara u publiku. Zahteva da publika pokae punu zainteresovanost za te proble-

Tema broja
me. Poto je imati problem i biti bolestan dobar nain
da se privue i zadri tua panja, onda e pokuaji lekara
ili drugih terapeuta i ljudi koji ele da pomognu Heather
osobi biti osueni na neuspeh! Zato to je taj problem
sredstvo kojim Heather privlai tuu panju.

ta bi se oekivalo od delovanja Heather

preparata?
Da pomogne osobi da povrati kontakt sa samom sobom,
da uravnotei njene kapacitete, da joj bude dobro u sopstvenoj koi. Tada e moi da se sama suoi sa svojim realnim, svakodnevnim problemima, da stekne iskustvo da samoa nije isto to i usamljenost, da biti u centru panje
jeste lepo, ali nije neophodno, nije preduslov postojanja!
Tako e moi sa lakoom, kao i drugi ljudi, da podnese
samou, da se sama pozabavi sobom u okolnostima ili situacijama kad nije u centru panje. Novo iskustvo e joj
pomoi da dopusti i drugima da budu u centru (njene)
panje. To e je, nadalje, initi dostupnom i privlanom za
kominikaciju sa drugima, pa e tako periodi samoe, po
prirodi stvari, biti mnogo rei, a usamljenost eliminisana.
Oseanje koje proima pozitivnu Heather je oduevljenost sobom. Heather osoba napravila je kontakt sa svojim
unutranjim biem i oduevila se onim to je tu nala. To
oduevljenje eli da prenese drugima. Pozitivna Heather
osoba opet mnogo pria i opet pria o sebi. Ali! Sada je
njena motivacija drugaija. eli da se pohvali, a ne da se
ali drugima... I, to joj uspeva, jer svojim oduevljenjem
inspirie druge, nadahnjuje druge. Umesto iscrpljenosti,
drugi ljudi u komunikaciji sa Heather postaju inspirisani,
nadahnuti, puni elje da je opet sretnu! I tako se, sasvim
spontano i bez napora, Heather osoba oslobaa problema
usamljenosti.
U Savetovalitu imamo dobro iskustvo sa Heather preparatom. Dva do tri meseca uzimanja preparata znaajno
menja ponaanje osobe, postaje dostupnija, ne iscrpljuje
druge svojim monolozima, nego ih zabavlja i nadahnjuje.
Odlian preparat!
Postoji naizgled slinost izmeu Heather i Chicory osobe.
Obe mogu biti upadno brbljive, to bi moglo da vas buni
i da pogreno Chicory osobu procenite kao Heather. Negativna Chicory osoba ima stav ja zasluujem svu vau
panju dragi moji!. To znai ve sam neto dala, uradila,
i time sam zasluila da mi se uzvrati. Takva osoba je spremna i da prui, oekujui da joj se uzvrati istom merom,
da joj se isplati davanje.
Negativna Heather osoba nije sposobna da prui. Ona
samo uzima, ustvari otima. Iz njenog ugla gledano njoj
pripada panja drugih, ne mora da je zaradi.

Bach Flower Remedies

Bach Bahove
Flower
Remedies
cvetne
kapi
Bahove cvetne kapi

informacije i konsultacije:

Svetlana Bogdanovi
Bahov praktiar

+ 381 63 331 715

Svetlana.bfrp@gmail.com

informacije i konsultacije:

Svetlana Bogdanovi
Bahov praktiar
+ 381 63 331 715
svetlana.bfrp@gmail.com
bahove cvetne kapi

Tema broja

Heather
Od zahtevnog deteta do
razumne odrasle osobe

Pie:
Vesna Krdali

vo je esencija za egocentrine ljude kojima je potrebno

priznanje, koji ne mogu da budu sami i koji neprestano govore o sebi. Oni kao da imaju verbalnu dijareju i priaju i
priaju, ali samo o sebi. Oni su centar svog univerzuma, ali
imaju neopisivu elju da postanu centar i svaijeg drugog.
Njima je potrebno drutvo drugih samo da bi im priali o
sebi. Nije im bitno KO IH SLUA, BITNO JE DA IH
SLUA. Zato ete biti svedok da Heather osoba u ekaonici, na aerodromu, slavi ili zabavi prvom do sebe pria o
svojim problemima, do detalja iznosi sve u vezi sa svojom
boleu i sl. U njihovom drutvu je najee Centaury osoba koja nema snanu volju da je zaustavi ili Mimulus osoba
koji nema hrabrosti da ode od takve osobe. A Heather crpi
10

bahove cvetne kapi

snagu druge osobe ne prestajui da pria, ak joj je esto potreban i fiziki kontakt sa sluaocem pa ga dri za ruku da
sluajno ovaj ne ode ili im se unosi u lice. I dok je Heather
tako u centru panje kao vulkan pun vrcave energije, sretan
i zadovoljan dotle su drugi oko njega kao visibabe i isceene krpe, koji samo kolutaju oima i boga mole da se ukae
prilika da pobegnu.
Heather ne eli, on ne moe da bude sam. To je za njega
strani sud. Dr. Bach je i svrstao ovaj preparat u grupu za
usamljenost. Da, ovi ljudi jesu usamljeni, jer svako ko je
jednom bio u drutvu Heathera gledae da ponovni susret
na sve naine izbegne. Zato to je razgovor sa Heather osobom uvijek jednostran, njegovi problemi su najvaniji i za

Tema broja
njega je normalno da o tome pria, a pri tome mu ne pada
na pamet da uje drugu stranu. Dakle, u negativnom stanju
Heather osoba je jedino i samo upuena na sebe i svoje probleme, OPSEDNUTA JE SOBOM i jednostavno ne vidi
izvan toga. Sebe doivljava mnogo vanijim nego to stvarno jeste i zbog toga esto lae, ne zato to eli, nego preuveliavajui i svoj uspeh, a i poraz.
Njegov moto je: Mogu da te volim samo ako ti prvo voli
mene. Ove osobe su jako zamorne, jer uzimaju kompletnu
panju drugih, a u ekstremnom obliku oni imaju kompulzivnu potrebu da priaju o sebi i kakva god da se diskusija
u grupi vodi oni e nai nain da priu vrate na sebe. Uz to
ih uopte ne zanima da li to druge zanima. Gde god da se
nau ubrzo nalaze publiku za svoje prie, a veina njihovih
reenica poinje sa JA. Svakome ide na ivce neprekidnim
priama o svojim uspesima, zaslugama, talentima, patnjama, bolestima... U sluaju da publike nema, lako se hvataju
telefona i trae sluaoca. JA je fokus njihovog interesovanja
i u ovakvom stanju oni teko da mogu da razumeju potrebe
drugih ljudi. Ako se i izborite da neto kaete Heather vrlo
brzo prelazi preko toga po principu ... dobro to, ali zna
JA... Zbog svega ovoga drugi ga izbegavaju, a Heather to
doivljava kao odbacivanje ili ponienje. Ovaj tip linosti
zapravo ima poniavajui oseaj da su drugi bolji, inteligentniji, sposobniji ili ta god.

Ove osobe su jako zamorne,

jer uzimaju kompletnu panju
drugih, a u ekstremnom obliku
oni imaju kompulzivnu potrebu
da priaju o sebi
Veoma esto ovo su osobe koje su kao bebe bile ostavljene
(nekad i iz opravdanog razloga kao bolest roditelja, smrt,
due odsustvovanje zbog posla i sl.) zanemarene, nedostajala im je ljubav jo od najranijih dana. Ova potreba za
panjom postaje hronina i manifestuje se kod njih kao
trajna potreba i kada postanu odrasli ljudi. Ovakvo ponaanje nosi duboku podsvesnu potrebu da dokau da
postoje, jer samo dok ga drugi sluaju i dok uje sam sebe,
to onda sigurno znai da postoji. Ima li ta gore nego kao
malo zahtevno dete biti ostavljen od onih koji bi ti trebalo
da prue ljubav, panju, energiju. Jasno se osea njihova
potreba za priznanjem ili oboavanjem- tzv. kompleks inferiornosti.
U prvim fazama razvoja ega deca esto prolaze kroz privremeni negativni Heather period kada euforino priaju o
sebi, ali kod nekih to ostane deo njihove linosti i kada postanu odrasle osobe preuveliavajui svoja oseanja i doiv-

ljaje pravei planinu od malog breuljka. Tuno je to drugi

u ovakvoj osobi ne prepoznaju emotivno dete, koje sa velikim samopouzdanjem i zacrtanim ciljem radi kako on/ona
misli da bi stalno bio u drutvu, a zapravo dobija suprotno.
Oni nastupaju tako snano da se ljudi povuku pred njima,
ljubav i panja za kojom ude biva potisnuta zbog njihovog
ponaanja i uprkos publici koja postoji oni unutra ostaju
sami. Osobe u negativnom Heather stanju se moraju razviti
od zahtevnog deteta koje bi samo da prima do odrasle osobe koja je u stanju i da daje. Kada jednom uspeju da svoju
panju i energiju preusmere od sebe ka svetu- ljubav, panja
i energija bie vie nego uzvraene. Ovo bi bio primer ekstrovertne forme, ali postoji i introvertni oblik. Osoba je toliko obuzeta svojim problemom da i nema interesovanje za
druge stvari, ona o tome ni ne pria.
Svi se mi tokom ivota moemo nai u zdravom negativnom Heather stanju kada nam je zbog odreenih problema potreban razgovor sa prijateljima ili se pak povlaimo
nezainteresovani za druge stvari dok ne reimo svoj problem.
Kod harmonizovanog Heather-a sve je u vezi sa Istinskim
sluanjem! To je jedan od znaajnijih poklona koji moemo dati drugoj osobi, SLUATI, ali to je ujedno i redak
dar. Samo se setite koliko vam je potrebno da vas neko
vama blizak, kad ste u problemu, samo saslua, da vam
bude lake da proete kroz taj period, a ne da on/ona odmah iskau sa savetima i predlozima kako problem prevazii.
Heather veruje da svi mi ve posedujemo sve svoje odgovore, oni su u nama.
Niko drugi ne poseduje moje odgovore!
Ipak, pronalaenje tih odgovora je esto proces za nas, jer
se ti odgovori nalaze ispod mnogobrojnih slojeva naih
emocija, mentalnih stanja iza kojih smo sakrili nau istinu,
jer nam je to tada bili jednostavnije, lake, prihvatljivije.
Ili smo jednostavno to tako uradili. Primer uravnoteenog
Heathera je oslikan u primeru prijatelja koji stvarno slua
i kome ne pada na pamet ideja da zna vie o nama samima od nas. To je prijatelj koji slua i UJE ta govorimo.
Heather moemo uzeti ne samo kad elimo da ujemo
druge nego da pomognemo sebi i drugima kad je neophodno da nas drugi uju. Slino, slino privlai. I uvek
kada u ivotu iskusimo da nas drugi ne sluaju to vrlo esto znai da ni mi sami ne sluamo sebe.
Pozitivni potencijali ili ta moemo oekivati od upotrebe
Heathera znam da se moje unutranje ja brine o tebi, primam sve to
mi je potrebno, mogu da sluam druge i njihove potrebe,
velika empatija, kreiram atmosferu poverenja i komfora.

bahove cvetne kapi

11

Iz drugog ugla
Pie:
Sonja Plavi

ENE,
STILOVI ZAVO ENJA
i odgovarajue cvetne esencije

Mi, ENE, majke, muze, kreatorke, arobnice i tkalje ivota, iako nesavrene...
pozivamo, prizivamo, uvek iznova osmiljavamo... ivimo ljubav, Ljubav divlju,
a u isto vreme boansku, koja objedinjuje svetovno i sveto, Ljubav koja je, u
svim svojim izrazima, alhemija koja transformie, osvetljava i odrava ivot.
ena DEVOJICA / VENO NEZRELA

ena ZAVISNICA

Chesnut Bud - esencija e joj pomoi da ne ponavlja

frustrirajue ljubavne situacije, da naui lekcije iz proivljenih iskustava i da napravi bolje izbore ka sretnijem
partnerstvu, da prestane da u partnerima trai oinsku
figuru.

Chery Plum - kompulsivno trai ljubavne veze, hirovitog

ponaanja, sa estim ispadima nekontrolisanog besa, naputa plen tek kad je ve nala drugi, lekcija - smirenost

Fairy Lantern - zbog izbegavanja identiteta odrasle osobe i preuzimanja odgovornosti i inicijative, zbog elje da
ostane mala devojica, bespomona i zavisna od autoriteta drugih.

ena DOMINO /VOA

Vine - beskrupulozna, ulovie u svoju pauinastu mreu
onog na kojeg se namerila, ambiciozna, puna ideja, jake
volje... esencija e joj... pomoi u tome :)
Quince da bi uravnoteila ljubav, mo i snagu, da bi se
mo integrisala sa enskom mekoom.

12

bahove cvetne kapi

Scarlet Monkey Flower za one koji dre poklopac na

svojim emocijama.

ena PRILEPAK / PREBRINA

Red Chesnut - gubi svoju autonomiju, depersonalizuje se
prihvatajui elje, miljenje, obiaje... svog partnera, stalno u brizi za svoje blinje, lekcija poverenje u ivot, pribranost.
Bleeding heart promovie samostalnost i emocionalnu
nezavisnost i razvezuje simbiotsku vezanost.

Iz drugog ugla
ena sa 1000 LICA / LANJAK
Agrimony - ivi lane uloge, ne prikazuje svoje pravo lice,
nosi samo markiranu garderobu, izlazi na fensi mesta...
veta u prikrivanju svog skromnog porekla, teko se prisnije vezuje zbog straha da ne bude otkrivena, esencija
e joj pomoi u prihvatanju i otvaranju ka iskrenosti, da
ostane u miru i u prisustvu tekoa.
Canyon Dudleya e smanjiti potrebu za lanim sjajem,
glamurom i uzbuenjima i omoguiti prihvatanje dnevne
rutine bez stvaranja emotivnih drama

ena POKORNA

ena NEZAVISNA / IZDVOJENA

Water Violet - okruena bedemima, ponosna, egocentrina, ne voli da joj naruavaju privatnost, teko se zaljubljuje
a i kad se to desi nastoji da odri distancu, esencija e joj
pomoi da se lake otvori i komunicira i tako pokae svetu svoje kvalitete.
Fawn Lily za sve one koji ele da se otvore ka novim kontaktima.

ena KONTROLOR /SPASILAC

Chicory - od detinjstva mata o svojoj porodici, oveka
svojih snova torturie odreujui mu ta i kako treba da
radi, kontrolie mu snove, posao, hranu, odeu, prijatelje... esencija e je poduiti lekciju o bezuslovnoj ljubavi.

ena VENO ZALJUBLJENA / SANJALICA

Clematis - ivi u svetu mate punom fantazija, nerealnih
oekivanja - princ na belom konju, svetla budunost...
snenog pogleda zagledanog u daljine, esencija e je povezati sa sadanjim trenutkom, dati joj fokus.

Centaury - ivi u senci drugih, ne zna i ne ume da se zauzme za sebe, slabe volje, jedni je iskoriavaju drugi je
maltretiraju, nije svesna svojih vrednosti, esencija e joj
pomoi u postavljanju linih granica i da naui lekciju o
samovrednovanju i povezivanju sa drugima bez poniznosti i pokornosti.
Buttercup pomae u prepoznavanju sopstvene vrednosti
i darova i omoguava da razgovaramo sa drugima puni
samopouzdanja.

ena ZAVODNICA / RATNIK

Vervain - ima bogat arsenal oruja za zavoenje, intrigantna pomalo opasna i verovatno neverna... Vervain e
joj pomoi da osvesti svoje preterivanje, buntovnitvo, netoleranciju i podaririti joj lekciju samoobuzdavanja, a Tiger Lily otvoriti vrata da otkrije svoje skrivene talente i
uneti malo enskog balansa i pomoi da uravnotei enstvenost i seksualnost.

ENA - ENA
Spreading Phlox - nije joj potreban drugi da bi se oseala celovitom, za razvoj bliskosti u partnerskim odnosima ili za pronalaenje srodne due za povezivanje sa
drugima radi sluenja oveanstvu bez da se bude ugroen ili da se ugroava drugi, povezivanje sa velikom mreom duhovnih bia koja vide vei smisao u svom zemaljskom bivstvovanju.

Corn e je ukoreniti i dati stabilnost i centriranost i pomoi joj ivljenje u realnosti.

bahove cvetne kapi

13

Iz drugog ugla

Samo da ti kaem...
Pie:
Aleksandra Arsenijevi

Poelo je sasvim benigno...

Mesecima sam se dogovarala sa drugaricom da doem kod nje na ruak i taman sam se
smestila i poela da pijem kafu, kad nepozvana banu njena strina Mica koja kao da je uala
iza oka i ekala da neko doe ( moda i nije ba uala iza oka ve je samo virila iza zavese
u kui preko puta).

- , pa gde si ti ? Nisi ba dugo svraala, dugo te nisam

videla ree mi baba Mica i nastavi:

na njoj a erpa joj emajlirana oukana. Boe me sauvaj!

Ja joj kaem:

- Evo ja bila na pijaci da kupim mladog sira za pitu, ali

nema one snajke kod koje stalno kupujem. Probala jedan, probala drugi, ali mi nisu ba neto. Gledam neku
enu to prodaje sir i kajmak, ona doterana, sve skupo

- Kako moe da prodaje sir u takvoj erpi, potrovae

se ljudi ? A nju ba briga, nije mi ni odgovorila. Ma dok
sam bila mlaa, sirila sam ja sama, kupim par litara mleka i usirim, ali ta u za sebe samu. Nego e sutra mo-

14

bahove cvetne kapi

Iz drugog ugla
da bratanac da svrati, pa hajde da makar neto imam da
posluim, zato sam i ila na pijacu. Gledam voe, one
vinje to mi je doneo kum Pera jue za klasu su bolje od
ovih na pijaci. Ove Perine neprskane, zdrave, doneo mi
dvadeset kila.
Ja: ta radite sa dvadeset kila vianja?

Baba Mica: Kako pobogu ta radim! Oistim ih, spakujem u zamrziva i onda imam vinje za pitu kad mi
neko doe, a od ostatka pravim sok. Noas sam do dva
istila vinje, upalim TV da mi pravi drutvo, da mi ne
bude dosadno. Sluam one politiare, pa malo muziku,
pa vesti, da mi proe vreme. Onda sam sipala eer na
vinje, pa sam prala one kante, vidi samo ruke kakve su
mi crne. E onda sam se umorila, pa ila da se okupam,
mislila sam da u zaspati ko beba, ali mi se san razbio.
Moja drugarica: Strina, jesi li za kafu?

Baba Mica: Pa nisam mislila, ali ajde da vam pravim

drutvo, da ne pijete same. A i ne bi smela da pijem kafu
zbog pritiska, samo jednu ujutru. Jue sam bila kod dok- Baba Mica: Samo da ti kaem, ako nae negde povoljtora, prepisao mi nove lekove a i rekao mi da moram da no, ti obavezno javi. Nego, izvini to u sama sebi upasti
smram, pa da doem na kontrolu opet za mesec dana. u re, vidi tamo kroz prozor, neto se smrklo, kao da se
Dao mi i neku dijetu, nita ne sme da se jede. Moram i opet sprema kia. Rekli su na prognozi da e moda negsvakog dana da etam, pa ja tako, jedan dan do pijace, de i grad padati.
drugog dana do pote, nedeljom do crkve, sednem na
klupu pa se odmorim. A tvoja majka, kako njen pritisak? Ja: ###&((((@@!!!~!#$%&/(:!!)(##{}}}}||||||||#@%*))!!!@
$$^*+::$$##\\\\||||| !!!!!!!!!@@!!!~!#$%&/(:!!)(##{}}}}|||||||
|#@%*))!!!@$$^*+::$$##\\\\||||| !!!
Ja: Promenljiv, po...
Baba Mica (upada mi u re): Samo da ti kaem, taj promenljiv je najgori! To kae i moj lekar a i ovi na televiziji. Ja obavezno merim i ujutru i uvee, im mi padne
pritisak, ja odmah popijem tabletu. A i vidi ovo vreme
kakvo je, as kia, as sunce, nikad nije bilo ovakvo leto
od kada ja pamtim. Ne znam ni kako da se obuem, as
mi hladno, as mi vrue...
Ja: zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz
zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzzzzzz
zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzzzzzzz
zzzzzzzzzzz

Baba Mica: I kako ti to izgleda? Morau da pourim pre

kie.
Ja: ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
||||||||||||||||||
Baba Mica: E , deco , ba me zadraste ! Moram da idem
da sloim pitu i pokupim ve pre kie. Sine, hvala ti na
kafi. Drago mi je da sam te videla. Ba smo se lepo ispriale.

Baba Mica: A i noge me bole, ostarilo se... Imam vene,

pogledaj kako su iskoile, moram da kupim one arape
za vene to reklamiraju . Ne znam jel mogu negde jeftinije da se nau, pogledaj, molim te u gradu ako ih vidi Ja: Vala ba!
negde.
Ja: Pogledau, javiu ako na...

bahove cvetne kapi

15

Praktini saveti

Karakteristike
Bahovih kapi
Bahove cvetne kapi su u upotrebi irom sveta ve oko
osamdesetak godina i kroz kliniko iskustvo pokazalo
se i dokazalo da:
> Kapi nemaju kontraindikacija, mogu da ih koriste

ak i bebe, trudnice, mame dojilje, vrlo stari ili

boleu iscrpljeni ljudi.

> Efikasne su za otklanjanje emotivne i fizike patnje.

> Efikasne su za sticanje osobina koje poboljavaju

kvalitet nae svakodnevice (tolerancija,

koncentracija)

> Nema uzgrednih neeljenih dejstava.

> Primena ovih kapi ne iskljuuje primenu lekova

druge vrste.

> Kapi ne mogu da se predoziraju.

> Primena kapi je nenasilna jer se nakaplje ispod

jezika ili utrlja iza uva (bebe, onesveenih ljudi),

nakaplje na dlan, u au vode, u sok, vruu supu ili
kafu...

16

bahove cvetne kapi

> Nije potrebno verovati u dejstvo ovih kapi da bi

one delovale, jer su kapi efikasne i kad se primene

na oveka u nesvesti ili u komi, efikasne su i kad
ih dajemo bebama, korisne kada ih primenimo
na kunim ljubimcima ili cveu u saksijama,
dakle u prilikama kada korisnik nema nikakav
stav o tome. jednako su efikasne za leenje i
negovanje kunih ljubimaca i svih ivotinja, kao
i biljaka.

> Kapi nisu osetljive na spoljne uticaje (zraenja,

mobilne telefone, mirise, svetlost, rendgenske

aparate na aerodromima) pa je njihovo uvanje
jednostavno.

> Kapi mogu da se nose u tani ili depu, a u

radnom ili stambenom prostoru mogu da stoje

na bilo kom mestu. Mogu se drati u friideru
u sluajevima kada se ne upotrebljavaju stalno,
ve samo po potrebi (kao to je npr. Rescue
Remedy).

Praktini saveti
Pie:
prof. dr Stania Stojiljkovi

Kritiki osvrt

INTENZIVNI PROGRAM
DETOKSIKACIJE I
OPORAVKA DECE
P

ojam detoksikacije koji nudi brze metode ienja jeste, pre svega, marketinki veoma prijemljiv za sve lakoverne koji ele na brzinu da promene sistem svog organizma. Najee se ne sinhronizuju procesi disanja i prerade
hrane. Tako da se i dalje oseaju nelagodnosti koji se manifestuju stalnom potrebom za hranom, gasovima, stalnom ei i nestabilnou u ponaanju.
to se tie dece, ona previe unose slatkie sa vetakim
aromama, bojama, stabilizatorima, koji pored zavisnosti izazivaju totalni poremeaj metabolizma. Deca koja
uz slatkie konzumiraju dosta proteina, pre svega, mesa
su hiperaktivna. Meutim, ako je nivo proteina u ishrani dece nizak, a toj deci se daje dosta slatkia, ona e postati mirna, bez dovoljno energije, bleda, uvek umorna i
sklona kijavicama. Kod takve dece mala anemija moe da
bude prvi stadijum ozbiljne bolesti kao to je tuberkuloza. Anemija se reava, pre regeneracijom sluzokoe eluca
i sistemom jaanja eludane kiseline, nego li konzumiranjem preparata na bazi gvoa. ak i male koliine slatkia tokom dugog perioda konzumiranja mogu stvoriti
nevolje koje ne moraju da se manifestuju kao simptomi
bolesti due vremena. Problemi nastaju kada te nevolje
naglo eskaliraju. Vano je znati da eer nije u stanju da
neutralie kiseline koje nastaju usled prejedenja proteinske
hrane, pre svega mesa.
Deca previe koriste testenine, keks, zaslaene sokove,
previe mlenih proizvoda i, to je najbitnije, u periodima
dana kada je to najpogubnije za metabolizam. Obino se
sokovi i slatkii, esto puta i voe koriste neposredno posle obroka. Tada se hrana u elucu kvari i tako pokvarena
putuje dalje jo oko 20 sati kroz organizam optereujui,

kako sistem digestije tako i mentalni sklop, jer je potrebno

slati hormone, koji aktiviraju enzime za loe pripremljenudigestiranu hranu u elucu.

Tada se u crevnoj flori suvie razmnoe neprijateljske snage koje su stalno gladne i edne i deca non stop jedu i piju
po neto, as slatko as slano. To iscrpljuje imunoloki
sistem. Infekcije tada bre osvajaju deiji organizam. Na
neke infekcije se reaguje antibioticima. Ako deca u vreme
primanja antibiotika koriste slatkie i vie ugljenohidratne
hrane (pice, peciva, pite i dr.) tada postoji velika verovatnoa da se Candida albikans razvije u neeljenom broju i
obliku.
Moramo naglasiti da poremeeni digestivni trakt ne moe
preraditi hranu u energiju. Tada organizam koristi baj pas
metodu i hrli za slakiima koji veoma brzo dolaze do mozga,
ali zato jetra posustaje sa radom. Mozak troi oko 20 posto
bahove cvetne kapi

17

Praktini saveti
konzumirati. Veoma je znaajno da se ne spava neposredno posle obroka. Iz ishrane iskljuiti ekstremno hladne
napitke i hranu kao i ekstremno tople napitke i hranu.
Slane grickalice koje pored vika soli esto sadre i mononatrijum glutamat E620 koji smanjuje imunitet kod dece.
Bolje je deci napraviti neki slatki poput palainki sa domaim pekmezom nego li koristiti bilo koje industrijske
slakie.
Vei deo hrane koju koriste deca ima hormone rasta (mesni, mleni proizvodi ribe i jaja), zato deca naglo rastu.
Nagli rast ne moe da prati kotani sistem, pre svega kima, to izaziva mnotvo posledica.
ta nam je initi?
unesenog kiseonika i oko 20 do 30 posto ukupne energije
na bazi glukoze. Previe eera moe negativno delovati na
razvoj dejeg mozga. Moramo istovremeno sa promenom
hrane raditi na uspostavljanju normalne crevne flore.
esto se stalno vrtimo u krug sa infekcijama grla, nosa,
uiju, tako da po dva do tri meseca deca koriste antibiotike ili antimikotike. Nabubrene lezde su stalno optereene. Kada se poremeti crevna flora, debelo crevo ne obavlja svoju funkciju (energizacija donjeg dela trbune duplje,
stvaranje nekoliko aminokiselina i kompleksa B vitamina). Ako ne radi debelo crevo, ni jetra ne stvara energiju.
Tada pribegavamo prevari konzumiranju slakia, radi breg snabdevanja mozga energijom. Slatkii za svoju preradu troe kompleks B vitamina i jo vie nas vode u mentalnu krizu. B kompleks je zaduen za stabilnost nervnog
sistema.
Deiji organizam nije razvijen pogotovu njegov imunoloki sistem. Zato je on sklon stalnim disfunkcijama,
kada poremetimo proces prerade hrane.
Detoksikacija dejeg organizma treba, pored elemenata
ienja, da uvrsti element oporavka digestivnog i respirativnog trakta. Tako se stvaraju uslovi za kvalitetan ulazak
u jetru. Uspostavljanjem ravnotee-sinhronovanog rada
svih est regija jetre stvaraju se uslovi za jaanje oslabljenog imuniteta deteta. Da bi se pristupilo sinhronizaciji sistema disanja iz hrane treba izbaciti ili znatno smanjiti sve
mlene proizvode, slatkie i testenine jer one stvaraju sluz
i oteavaju sistem disanja. S druge strane, treba izbegavati proizvode na bazi pekarskog kvasca, previe majoneza,
suhomesnatih proizvoda, sire, kako bi smo kvalitetnije
uli u jetru preko vene porte iz tankog creva. Posle obroka obavezno praviti pauzu sat do dva kada nita ne treba
18

bahove cvetne kapi

Privremeno u kuu ne unositi industrijske slakie i slane

grickalice. Na sto stavite voe, semenke, oraaste i kotunjave plodove. Pecite jabuke, dunje, bundevu i konzumirajte ih sa orasima i drugim kotunjavim ili oraastim plodovima. Neka se deca ee kupaju u kadi potapanjem
u trajanju do 30 minuta sa Kupkom, morskom solju i
aromatinom soli na bazi magnezijuma (www.shenemil.
rs) pre nego to e se tuirati svakog dana. Nemojte stalno
izlagati decu hlornim jedinjenjima (filtrirajte pitku vodu i
izbegavajte bazene sa hlorom). Izvedite dete pre u prirodu
nego to ete voditi rasprave. Menjajte sebe da bi se deca
menjala u skladu sa porodinim pozitivnim navikama.
Potujte jedni druge.

Detoksikacija dejeg
organizma treba, pored
elemenata ienja, da uvrsti
element oporavka digestivnog
i respirativnog trakta.
U svojoj dvadesetogodinjoj praksi sa Intenzivnim programom detoksikacije i oporavka organizma imali smo veliki broj dece sa candidom albicans, prevelikom teinom,
nonim mokrenjem, autizmom, dijabetesom, mnogim
dermatolokim problemima (naroito bebe) i dr. Samo
celovit sistemski pristup organizmu deteta kroz filozofiju kulture ivljenja koja ukljuuje latentno menjanje navika u porodici stvaraju se uslovi za reenje ili ublaavanje
mnogih disfunkcija dejeg organizma.
www.shenemil.rs
Intenzivni program detoksikacije i oporavka organizma

Praktini saveti

U prodavnicama
zdrave hrane u Srbiji!

GLINA U PRAHU
Sa selenom, E i C vitaminom za
detoksikaciju organizma.
Regulie krvni pritisak, holesterol i
trigliciride u krvi, pomae kod
reumatskih stanja, ubrzava oporavak
organizma posle bolesti i operacija,
jaa imunitet organizma

DENTAL ULJE
Jaa desni, regulie
mikrofloru usne duplje,
spreava taloenje
kamenca, ime doprinosi
integralnom konceptu
detoksikacije organizma.

EKOLOKA
PASTA ZA ZUBE

ETERISAN
INHALATOR
Poboljava protok vazduha
kroz sinusne otvore,
spreava razvoj neeljenih
mikroorganizama, olakava
disanje.

ULJE ZA MASAU

Na prirodan nain neguje

zube i usnu duplju.

Sadri kompleks esencijalnih

masnih kiselina, oligoelemente,
vitamine i ekstrakte lekovitog
bilja koje blagovremeno deluju
na kou i okolna tkiva.

Proizvodi: Shenemil NI
ul. Pobede 139, Gabrovac

www.shenemil.rs

BIOMASKA
Obogaena eterinim uljima, koristi
se u nezi problematine koe
(protiv akni i bubuljica) i protiv bora.
Koa posle nege postaje
zategnuta, elastina i osveena.

KUPKO
Kupko emulzija za
detoksikaciju

TERMOGLINA ZA
SPOLJNU UPOTREBU
Jastue sa gelom gline za
zagrevanje delova tela u cilju
bolje prokrvljenosti, smanjuje
napetost, ime intenzivira
metabolike procese tretiranog
dela tela.

018/221-320
19
064/211-96-60; 064/134-34-29
bahove cvetne kapi

Praktini saveti
Pie:
Maja Vujin

Psiholoka priprema prvaka i

njihovih roditelja za polazak
u kolu
P

olazak u kolu je znaajan korak i zadatak ne samo za

dete, ve i za njegove roditelje i za porodicu u kojoj odrasta. Ne samo da dete prelazi u novu ivotnu fazu, ve i
roditelji i kola sa svakom novom generacijom. Polazak u
kolu je dogaaj u kome se na osnovi viestrukih promena
dugorono povezuju dete, roditelj i kola, odnosno porodina i kolska sredina. Priprema za kolu poinje gotovo
od kada se dete rodi, ne kao poruka ii e u kolu nego
kao pozitivan stav prema uenju, saznavanju, radoznalosti, samostalnosti, kreativnosti. to je dete vie stimulisano tokom odrastanja, imae i vei kapacitet za primanje
novih sadraja.

Emocionalna zrelost se
izraava u spremnosti deteta
da se odvoji od primarne
porodice i emotivno vee za
druge osobe
Dete za polazak u kolu treba da dostigne odreeni nivo
saznajnog, emotivnog i socijalnog razvoja, treba da ima
razvijene odreene kulturne, higijenske i radne navike
kako bi moglo da obavlja budue obaveze. Nivo stresa i
vreme potrebno da se prvak i njegovi roditelji prilagode
novim uslovima moe se smanjiti odgovarajuim pripremama. Roditelji uvek ele da im dete bude sreno, uspeno i zadovoljno. Nekada se ini teko izvodljivim da dete
bude zadovoljno u koli, a pri tom optereeno ne malim i
ne ba uvek uzrastu primerenim zahtevima. To ipak nije
toliko teko koliko izgleda, a za taj deo su, pre svega, odgovorni roditelji jer je njihovo ponaanje ono to postaje
uzor i model njihovom detetu. Za vaspitanje deteta rodi20

bahove cvetne kapi

telji uvek treba da imaju vremena, a da bi uspeh u radu sa

detetom bio to bolji potrebna je stalna saradnja sa kolom.
Polaskom deteta u kolu, kolska svakodnevnica postaje deo porodinog ivota, a ono to se sa detetom deava
u koli ima efekta na porodicu. Takoe, nain funkcionisanja porodice odraava se na detetovo prilagoavanje i
funkcionisanje u koli. Za to bolje prilagoavanje deteta u
koli vane aktivnosti u pripremi roditelja su usmeravanje
na neizbene, oekivane i poeljne promene u ponaanju i
funkcionisanju roditelja, a tiu se organizacije porodinog
ivota, odnosa roditelj-dete i odnosa roditelj-kola. Neki roditelji, ili uopte ne pripremaju svoju decu za kolu ili to
rade sasvim pogreno, a neki misle da je njihova briga o
vaspitanju prestala onog trenutka kada dete poe u kolu.
Saveti roditeljima koji se plae da im dete nije pripremljeno
za kolu su da razgovaraju o svim dilemama sa strunim licima, da saznaju ta se oekuje od deteta pri polasku u kolu, da prisustvuju pripremnim roditeljskim sastancima i sl.
Neke od kljunih tema psiholoke pripreme su:

Razvijanje pozitivne slike o koli i uitelju

Treba razgovarati sa detetom ta je to kola jer ne znaju sva
deca ta ih sve u koli eka i to treba da uju od svojih roditelja. Pria o koli treba da obuhvati i sve one lepe i manje
lepe situacije, ali najvanije je da dete oseti roditeljski ponos
i zadovoljstvo to postaje prvak, kao i poverenje u njegove
snage i sposobnosti za budui rad. Ako su roditelji skloni da
u obinim razgovorima ne vrednuju znanje, vrlo je verovatno da e dete stei pogrenu sliku o tome emu slui kola.
Decu ne treba plaiti kolom ili neto loe govoriti o uitelju i uenju. Potrebno je o koli priati kao o mestu na kom

Praktini saveti
ivot. Dovoljno je poverenje u ono to dete pria i zanimanje za njegov celokupni ivot i funkcionisanje, a ne samo za
uenje. Tako se razvija meusobno poverenje deteta i roditelja.

Aktivnosti

se ui, postaje pametniji, rade zanimljive stvari i ne graditi

idealizovanog uitelja ve sliku realnog oveka koji je saradnik u saznavanju.

Oekivanja roditelja i deteta

Kao to nije dobro imati suvie visoka oekivanja i zahtevati
neponovljiv uspeh po svaku cenu, tako nije dobro potceniti
detetove mogunosti. Uloga roditelja je da detetu omogui da bude zdravo, sreno dete i uspean ak. Roditelj dete
treba da pripremi i upozna da e ga u koli ocenjivati i uporeivati sa drugom decom. Tako i oni povremeno dete treba
da uporeuju sa drugima, ali pri tom i pokazati da njegova
uspenost nee uticati na ljubav prema njemu. Uloga roditelja je da realno proceni mogunosti deteta i da u skladu sa
njima oekuje uspeh u koli.

Razvijanje radnih navika

Od samog poetka treba raditi sa detetom, na taj nain usauju mu se radne navike. Roditeljska uloga ogleda se u radu
sa detetom, a ne umesto deteta. Pomo detetu je neophodna, ali treba paziti da ih ta pomo ne uini suvie zavisnim.
Umesto deteta ne treba raditi nita to bi moglo da uini samo, makar i neto sporije i nespretnije. Roditelj mora
biti strpljiv, dosledan i uporan i linim primerom uticati
na dete. Tako se razvija samostalnost, poverenje u sopstvene snage i pozitivna slika o sebi. Najvanije radne navike za
proces uenja su: raditi na odreenom mestu, raditi u odreeno vreme, planirati rad, biti uredan, zavravati zapoeto.

Razgovori
Najvrednija razmena dece i roditelja. Priati sa detetom kad
god zaeli i na sve teme, ne uskraivati mu odgovor, sluati
ga. Roditelj treba da se interesuje za sve to se detetu deava. Ponekad roditelji pitanja vezuju samo za postignua, a
deca su osetljiva na manjak interesovanja za njihov socijalni

Sve pripremne aktivnosti su podsticajne za razvoj. Bazina

aktivnot za decu predkolskog uzrasta je igra, ona je najprirodniji nain dejeg izraavanja. Kroz igru ono najbolje
ui, raste, razvija se, stie odreene socijalne vetine. kola zahteva od deteta razvijenu panju, zapaanje, pamenje, dosetljivost, a ove zahteve dete najbolje razvija kroz
igru. Pomou igre roditelji kod deteta mogu vebati panju, opaanje, pamenje. Kroz igru se razvija sposobnost
deteta da slua i uje ta drugi govori, da gleda i vidi ta se
pokazuje. Dete je teko prisiliti da mirno sedi za stolom,
njegovu panju svakog trenutka neto odvlai, ono postavlja pitanja i radoznalo je. Ali ako u igri treba mirno da sedi,
ini to bez velikog napora. U igri sa detetom roditelj podstie prva iskustva, ui ga da posmatra, razmilja i zakljuuje. Detetu je potrebno obezbediti dovoljno vremena, ali
i drutvo za igru. Igra pomae detetu da se osamostali i
stekne samopouzdanje.

Razvijanje emocionalne i socijalne zrelosti

Emocionalna zrelost se izraava u spremnosti deteta da se
odvoji od primarne porodice i emotivno vee za druge osobe (uitelja, drugare) i tako razvija emocionalnu inteligenciju. U socijalnom smislu, dete treba da razvija odnose unutar grupe i prihvata zahteve grupnog funkcionisanja, gde
svoje ciljeve mora da podredi grupnim ciljevima. Za dete je
porodica prirodno i najvanije okruenje, a ivotom deteta
dominiraju oseanja i ona imaju potrebu da znaju i osete da
ih roditelji vole. Pored ljubavi vane su i roditeljska briga i
panja. Kada dete osea da je voljeno bie spremnije je da
postigne uspeh, jer se ne osea usamljenim. Takoe je potreban i roditeljski autoritet. Uspesi i neuspesi mogu snano
uticati na celokupnu psihiku strukturu, na psihiku ravnoteu, na formiranje stavova i odnosa deteta prema okolini i
prema samom sebi. Neka deca imaju tekoa sa prilagoavanjem grupi, ne prihvataju trenutne neuspehe ili su pak
agresivnia ili povuena i nesigurna. Ona tada pate i gube
optimalne mogunosti za zdravo napredovanje. U takvim
situacijama roditelj treba da razgovara sa detetom, da bude
aktivan slualac, da pokae razumevanje za detetovo ponaanje i njegove tekoe. Uloga roditelja ogleda se u tome da
zauzme zainteresovan stav i ima vetine da otkrije uzroke
tekoa u ponaanju, da uveri dete da se sve moe promeniti i popraviti, ak i kad se u poetku ini bolno i nemogue.
Ukoliko ne moe sam, potrebno je da potrai pomo i pronae nain da se tekoe otklone i problemi ree.

bahove cvetne kapi

21

Lina iskustva

Ozdraviti znai
postati svjestan
Pie:
Amila Damjanovi

Moje lino proputovanje kroz Bahove cvijetne kapi

azmiljam esto o tome kako u 21. stoljeu velika nauna i tehnoloka dostignua daju naem ivotu mogunost da kvalitetnije ivimo od naih roditelja.
Ali, to je napredak vei, to vie tehnologija napreduje
generalno, mi ivimo loije i postajemo rtve blagog osjeaja unutranje nelagode. Tempo ivota je sve bri i bri i
prosto na um se mui da odri korak sa vremenom, budui da je ipak naviknut na lagani hod prirodne evolucije.
22

bahove cvetne kapi

Postavlja se pitanje kako usporiti kad moramo biti u dobroj formi, spremni da odgovorimo svim zahtjevima i svemu to se od nas trai. Jednostavno, ivimo u turbo tempu, koji pokuavamo da stignemo i savladamo.
Sve to to stiemo je na utrb sebe, svog sna, odmora, jednostavno reeno na utrb ivota. Postavlja se pitanje dokle
to ide i ima li kraja?

Lina iskustva
Ovaj unutranji apat koji nam stalno govori stani i uspori ostaje esto potisnut, ignorisan ili ga ne prepoznajemo.
esto se udimo nesanici, depresiji, nervozi, estim glavoboljama, bolovima u zglobovima i miiima, ne moemo
da diemo, zaboravni smo i konfuzni, imamo opstipaciju,
iznenadne strahove, eksplozije emocija koje ne moemo
da kontroliemo... i jo mnogo toga. Sve to u nama poveava duevni nemir, jer sve to ignoriemo i potiskujemo,
ne prepoznajemo unutranje signale koji nas upozoravaju
da neto nije uredu. Sva ta ljudska osjeanja sputavaju nas
i primoravamo svoje tijelo na destruktivan ritam. Sve neto moramo, sve neto trebamo, sve neto hoemo i napinjemo se iz petinih ila da to ostvarimo i kad sve to postignemo, osjeamo se prazno i potiteno.
Sve ima svoju cijenu.
Padamo u depresiju, nezadovoljni smo, osjeamo se loe,
osjeamo se potroeno, jednostavno kolabiramo. Svi ti
psihiki i fiziki simptomi su za uzbunu. U ljudskoj prirodi je rjeenje ili da se predamo, pa nek traje dok traje, ili
potraga za arobnim tapiem i arobnim napitkom Asteriksa i Obeliksa koji e rijeiti sve nae probleme, po mogunosti odmah ili sada. Uz to, sve smo jako nestrpljvi.
ovjek, kao svjesno bie, je poprilino povran, sebe dosta daje i troi. Ne daj Boe kad se pokvari automobil,
istog trena se ide kod majstora da otkloni kvar. Ili kad dotraje maina za ve ili za sue, ako se ne moe popraviti,
odmah se kupuje nova i to hitno.
Nijedna bolest se ne deava sluajno. Unutranja patnja
se ne moe ignorisati beskonano, jer to je vie potiskujemo, tijelo daje signale i fiziki simptomi se manifestuju
u veoj i jaoj formi. Vano je obratiti panju na one prve
simptome koje uoavamo i te simptome prepoznati.
Ozdraviti znai postati svjestan, proiriti svoje vidike, ivjeti u sadanjosti i ne ostajui zarobljen u prolosti.
Nisam imala namjeru da ita o tome piem, ali nekako
ovom prethodnom reenicom misli su mi odlutale u prolost kad sam prije 12 godina doivjela zdravstvenu havariju. Kao i dr. Bah, bila sam skoro otpisana, njemu su dali
3 mjeseca ivota, a meni puno manje. Zahvaljujui svom
unutranjem instinktu, nagonski sam poela da prkosim
bolesti i svima onima koji su me tada lijeili. Znala sam
da stojim na staklenim nogama, ali se nisam predavala
bilo je i uspona i padova. Meutim, kad je kriza prola,
sreom, kad sam se vratila normalnom ivotu, tada sam
saznala za Bahove kapi i poela da ih koristim. Kako tada,
tako i sada. Shvatila sam, naravno uz pomo kapi, da mi

je jedini zadatak da prepoznam sebe i promijenim sliku o

sebi i sve odgovore da dam samoj sebi.
U velikom smo ubjeenju da medicina treba da rijei sve
nae probleme, i to na jednostavan nain gutanjem tableta. Rjeavanjem simptoma, mislimo da smo sve probleme rijeili, a zaboravljamo sebe i uzroke tih simptoma.
Biti bolje i biti dobro su 2 razliita stanja. Opasnost je u
licemjerstvu, bez zalaenja u prave uzroke. U veini sluajeva, simptomi predstavljaju izgovor, jer dozvoljavaju ljudskom biu da se obrati nekome da bude sasluan. sluanje
je vrlina koja je rijetka u naem okruenju.
Bahove cvijetne kapi koristim od 2004. godine, kada sam
prvi put ula za njih. Moram biti iskrena da tada nisam
nita znala o njima, a u njima sam vidjela slamku spasa.
Sjeam se svog prvog intervjua sa Bahovim praktiarom
i mog oduevljenja kada sam dobila prve informacije o
tome ta su kapi, od ega su napravljene i zato se koriste,
a pogotovo kad sam vidjela Bahovu apoteku i prisustvovala pripremanju upotrebne flaice. Tada jo nisam znala
da se to zove upotrebna flaica. Ta slika i to oduevljenje
e ostati u meni cijeli moj ivot. Sjeam se i toga, kad sam
poela koristiti prvi put kapi, poslije 3 dana sam nazvala
mog praktiara da ga pitam da li je ovo placebo efekat ili
stvarno dejstvo kapi, da li je to java ili san. Praktiar mi
je odgovorila da mislim ta god elim, ali kapi rade svoj
posao. Toliko sam u tom trenutku bila sretna i zadovoljna
da se od flaice nisam odvajala.
Od 2004. do 2010. godine, trebalo je 6 godina da shvatim i osjetim da sam toliko sazrela i porasla da i ja mogu
pomagati samoj sebi i onome kome je pomo potrebna.
Prouavanje Bahovog medicinskog sistema, prosto sam
doivjela kao katarzu svog cijelog bia. U ljudima traim
bahove cvetne kapi

23

Lina iskustva
Nezaobilazno moram spomenuti lijek prve pomoi Rescue Remedy kojeg uvijek nosim sa sobom u tani. Ne
samo to mi pomae u svakoj kriznoj situaciji, bilo na poslu, u kui, u putu, nego se uz njih osjeam 100% sigurno.
Presretna sam kad mogu pomoi nekom drugom u pravom trenutku tako to naspem u au vode 4 kapi Rescue
Remedy i za kratko vrijeme osjetim pozitivan efekat.

vie pozitivnih osobina i sama imam vie razumijevanja.

Shvatila sam da svijet ne mogu oblikovati prema sebi i
svojim eljama, ali ga mogu gledati drugim oima. Znam
da svijet ne mogu promijeniti, ali mogu promijeniti sebe
u odnosu na druge.
Kad sam dola do te spoznaje, neuporedivo mi je lake
disati, jer lake podnosim incidentne situacije. Dakle, jo
jednom da kaem da ovjek dokle god ivi, raste i razvija
se i svakodnevno dolazi do spoznaja i iskustava. Zar nije
divno biti svjestan svojih mana i vrlina! Zar nije divno u
svom radnom okruenju opstati i biti nepovrijeen! Zar
nije divno sa lakoom se nositi sa ozbiljnim radnim zadacima i biti zadovoljan!
Nita u ivotu nije sluajno. Kad malo bolje razmislimo i
kopamo dublje, otkrivamo da za sve postoji vrijeme i svrha svih razliitih situacija sa kojima se suoavamo. Poto
priroda nikad nije sluajna, tako u prirodnom svijetu su
prisutni stalni red i svrha. Ali kada se odvojimo od prirode i postanemo obuzeti raznim materijalizmima, zaboravimo se i gubimo kontakt sa prirodom i prirodnim ritmovima. Ukoliko ponovo uspostavimo vezu sa ritmom,
vidimo da se ponovo stvari deavaju kako treba.
Za sve to su zaslune Bahove cvijetne esencije koje svakodnevno koristim kao profilaksu i to ne samo ja, ve i
moji ukuani.
Znam da dr. Bah nije stvarao kapi, on ih je otkrivao kao
dar prirode i ta spoznaja me ini sretnom to otvara mogunosti da pomae kako sebi, tako i svojim najdraim i
nepoznatim kojima je potrebna pomo. A spoznaja da tim
pomaganjem pomaem drugima da postanu svjesni svog
negativnog raspoloenja, jer svaki dui boravak u takvom
negativnom stanju vremenom naruava fiziku i psihiku
ravnoteu.

24

bahove cvetne kapi

Od svih 38 preparata, preparat koji je pored Rescue Remedy ostavio na mene utisak je Oliva. Obzirom na njene indikacije, gotovo uvijek Olivu koristim kad doem
umorna i iscrpljena sa posla. Obavezno u au vode stavim 2 kapi Olive i za kratko vrijeme nestaju tragovi umora, pobolja mi se cirkulacija i ne osjeam vie klonulost.
Pri pomisli da mogu sama sebi pomoi, u meni stvara radost koja se ne moe opisati. Takav osjeaj ranije nisam
imala, jer nisam bila u prilici da sebi pomognem na ovakav nain. To je prvi preparat pored Rescue Remedy, kojeg sam morala ponovo nabaviti da bi upotpunila svoju
apoteku.
Bahove kapi su zaista planetarno otkrovljenje!
Kad sam proitala podatak da od 38 cvijetnih preparata
mogu da se naprave oko 239 miliona kombinacija taj me
podatak fascinirao. Koja li je samo to rasko, a pri tome
bez ikakvih neeljenih dejstava i efekata. To samo ovjek
moe da poeli.

Postavlja se pitanje kako

usporiti kad moramo biti
u dobroj formi, spremni da
odgovorimo svim zahtjevima i
svemu to se od nas trai.
Medicinski sistem dr. Baha sa svojim holistikim pristupom svakoj pojedinoj linosti i principu postupnosti od
vidljivog ka istinskom uzroku zateenog stanja i posljedica, daje izvanrednu mogunost i rasko pomaganja ljudi. Najvee i istinsko zadovoljstvo je spoznaja da moete nekom pomoi kome je pomo zaista potrebna, a da
pri tome nema neeljenih efekata. Shvatila sam da se svi
mi poinjemo mijenjati onda kada sami odluimo i to u
onom trenutku koji je najpovoljniji za nas.
Ja lino sam stekla pouzdan oslonac u Bahove kapi na
koje mogu da raunam u svakom momentu i u svakoj prilici i neprilici u svom ivotu.

Lina iskustva

O SAVETOVALITU
Savetovalite je namenjeno uspostavljanju i
odravanju mentalnog zdravlja dece, omladine i
odraslih. Bavi se svim vrstama emotivnih patnji i
neraspoloenja: tuga, depresija, strah, fobije,
anksioznost, nezadovoljstvo, apatija, bes, ljutnja,
ljubomora, zavist, trauma i njihovih psihikih i
telesnih posledica.
Pomaemo drugima da steknu ili da povrate
razliite vetine. Na primer:
vetina koncentracije, samokontrole, tolerancije,
samoposmatranja, relaksacije, planiranja i
organizovanja vremena, zdrave komunikacije,
nenasilne odbrane svojih interesa
samopouzdanje, optimizam...

KURSEVI I
RADIONICE
Psiholoke radionice i kursevi za odrasle su
odlian nain da steknemo znanja i
naroito, vetine da se konstruktivno
"nosimo" i sa svojim nerealnim zahtevima i
sa zahtevima okruenja i vremena u kome
ivimo. U poslednjih 30-tak godina
osmiljeno je niz modernih, vrlo
konstruktivnih i efikasnih tehnika koje su
znaajno smanjile vreme potrebno da se
postignu bitne promene unutar naeg bia.
Promene koje e nam omoguiti da se
oseamo dobro u svoj koi! Takoe, mnoge
od tih tehnika osmiljene su tako da ih
klijent lako naui, da lako ovlada tehnikom
i da u budunosti pomogne sam sebi ili
svojim blinjima. Savetovalite Jazz ima dve
takve ponude: kurs o bahovim kapima i
tehnici emotivnog rastereenja, EFT. Oba
pristupa spadaju u domen samo-pomoi.

Psiholoko savetovalite Jazz, Pere Todorovia 1, Beograd

bahove cvetne kapi
Telefoni: 011/3553 406; 062/550022, 063/1150528; 065/6493568

25

Lina iskustva

reparat od koga sam lino najvie imala koristi je Heather. Ali, da bih dola do njega, morala sam prei, tada mi
se inilo dug put, sada to lutanje smetam u samo jedan
dragoceni i prelomni trenutak u svom ivotu.
Tema, za koju bih rekla da je u prilinoj meri karakteristina za mene, bila je i dalje je u nekoj meri, nemogunost postavljanja vrstih i zdravih granica u odnosu na druge ljude,
naroito meni najblie, zauzimanje za sebe u situacijama suprotstavljenih interesa sa drugima, ivot bez straha od toga
da e ti bitni drugi, promeniti miljenje o meni i moda me
odbaciti, ako kaem: Ne, neu, ne mogu, ne svia mi se,
ne slaem se... i ne samo ako to izgovorim, ve i ako ponem da ivim u skladu sa tim. Preparati kojima sam se u tim
i slinim situacijama obraala za pomo, uglavnom su bili:
Mimulus, ruku pod ruku sa Larch-om, Rock Rose, Star of
Bth, White Chestnut, Ch. Plum, Pine, Centaury, Holly,...I,
svima njima, iz ove sadanje perspektive, dugujem odreenu zahvalnost, za to gde sam i ko sam sada i koliko sam u
ravnotei sa samom sobom.
Meutim, iako su preparati iz grupe za strah uspevali da
obave svoj deo zadatka, da eliminiu strah, moj problem je
i dalje perzistirao kao prilino ograniavajui za mene i moj
ivot sa drugima. White Chestnut je usporavao moj veito
ubrzani um, unosei odreenu dozu mira na mentalnom
nivou. Mimulus i Larch su mi davali hrabrost i samopouzdanje, potrebne da uem u odreenu potencijalno neprijatnu ili moda ak i opasnu situaciju po mene. Ch. Plum je
bio zaduen za iste te situacije i za moj, vie podsvesni strah,
da u izgubiti kontrolu nad sobom, pokazati slabost ili suprotno tome, rei previe i izazvati posledice gore od onih
kada se ne zauzimam za sebe. Rock Rose je bila najlepa pomo u trenucima kad me savlada takva panika, da mi se ini
da ne mogu ni da udahnem. Udruenim dejstvom sa Star of
Bth. mi je pomogao da neutraliem jedno lino traumatsko
iskustvo iz prolosti, tako upadljivo i sada mi se ini, brzo,
da sam prestala nakon te boice da imam te iscrpljujue,
stalno ponavljajue komare, koji su bili toliko upeatljivi,
da sam imala utisak da ih ivim i tokom dana, takorei bojili su mi svakodnevnicu prilino dugo.
Holly sam traila svaki put kad se susretnem sa nekim ko
je sposoban za ono to, ja u tom trenutku nisam bila da
bude svoj, autentian, samozadovoljan (ali bez nekog peorativnog znaenja), i pored svih negodovanja okoline, koja
su realno mogua i neretka, ako uzmemo u obzir sve nae
razliitosti kao ljudskih bia, koliko god se voleli i bili bliski.
Za Pine mi se dugo inilo da je moj karakterni preparat i
26

bahove cvetne kapi

jako dugo je bio obavezni preparat u svakoj mojoj upotrebnoj boici. Oseanje krivice i ta nedostina i nezdrava tenja
ka savrenstvu savesti i odgovornosti, javljali su se svaki put,
kada bih uspevala da uradim neto po svom, a da je to prkosilo ukusu moje najblie okoline. To oseanje krivice i ta
dobro uigrana uloga deurnog krivca su bili jednako naporni, kao i komari, koji su se dodue bavili nekim malo
drugaijim temama.
U toj, nekad mi se inilo, haotinoj potrazi za pravim preparatom, izbor je neretko padao i na Centaury. Jer, umela
sam, kao po nekom automatizmu, da se pretvorim u onu
servilnu, uvek dostupnu, svedavajuu, nesebinu, nikad
umornu sebe, to mi je do odreene granice prijalo - osmeh
na tuem licu, filosofija iri dalje, a onda u nekom momentu, odsutnosti moje svesti o tome ta radim i moje granice za dosta, umaralo i oduzimalo svu energiju. U jednom
trenutku mi je sinulo da ta Kiica ne dolazi iz moje sutine, ve da je to jedan naueni oblik ponaanja i ivljenja,
koji je u mom ivotu, oigledno imao neku bitnu egzistencijalnu svrhu. Taj usluno-podreeni deo mene je fakat postojao, ali je bio blie povrini, sutina mi je tada jo bila
nedostupna. Neto se u meni bunilo, kada preteram sa tim
svojim 24/7 servisom za druge i njihove probleme, to se
kosilo za motivacijom Kiice, pa je samim tim taj preparat
imao i ogranienu mo promene, u mom sluaju.

Heather za mene znai ljubav

prema sebi, uivanje u svom biu,
irenje i sijanje te radosti
i na druge i posledino za
uzvrat, ljubav i simpatij e
drugih prema vama
A, onda je doao taj momenat, kada je moje bie oigledno
bilo spremno, za uvid koji je doao sa strane, kao sugestija nekog ko je mogao objektivnije da me sagleda od mene
same. Postoji nekoliko preparata, za koje mi se ini, da su
na, biu slobodna da je tako nazovem, tzv. crnoj listi preparata dr Baha. Ko god se iole upoznao sa ovim metodom,
kao oparen je odskoio na mogunost da mu je moda
potreban Beech, Holly, Vine...Heather, takoe, pripada
ovoj skupini preparata.
Tako je mentor jednom prilikom, tokom linog rada, veto
pomenuo Heather i moju personu u istoj reenici, uz adekvatno i prilino smisleno obrazloenje, da je taj preparat,
moda ba ono to meni treba. Iznenaena i zamiljena, vrativi se kui, dala sam ansu i toj mogunosti i listajui svu u
tom trenutku dostupnu literaturu, osetila onaj neprocenjiv
momenat, kad imate utisak da ste napokon pronali onaj
deo slagalice, koji je toliko dugo nedostajao. Moja esteti-

Lina iskustva

ka, ekscentrinost, ivotna razigranost, potreba da se bude u

centru panje, potreba da zadobijem svianje drugih, mogli
su napokon stati pod jedan isti kiobran Heather koji je
nekada davno, na mojim samim poecima, bio osporavan,
opominjan da se uozbilji, moda negde u mojoj deijoj glavi bio i odbaen od strane roditelja, nakon roenja mlae
sestre i svega onog to realan ivot znai i trai... Tako je
moj Heather, nakon, niijom zlom namerom, sprovedene
negativne kampanje, to verujem da se veini nas u ranom
detinjstvu dogaa, ostao u nekom zapeku mog bia, neuravnoteen, da boluje i aktivnije i neadekvatnije nego ikad,
trai simpatije drugih, zaboravljajui da istinsku simpatiju
gaji prema sebi i da je to u ivotu, nekad sasvim dovoljno
za zdrav poetak i spokojan kraj. Takav Heather, izbaen iz
ravnotee, je tokom godina iza mene, beao od sebe po svaku cenu, jer u tom drutvu nije nalazio istinsku satisfakciju i ispunjenje, neretko ulazei u cipele jedne Kiice, jer su
tada aplauzi i simpatije drugih bile zagarantovane, i neretko
se oseajui kao Pine, jer mu je to, i pored svih lepih stvari
koje mu je vaspitanje donelo, dolo kao poruka koja remeti utopijski sklad. Van kue je taj disbalans bio manje vidljiv, postojala je neka socijalno prihvatljiva mera koje sam
se intuitivno drala, tu potrebu za privlaenjem panje sam
uspevala da zadovoljim, nikad na utrb drugih, uglavnom
na njihovu korist. U suprotnom, ne bih imala toliko ljudi
oko sebe koji su voleli da budu u mom drutvu, nekada,
ali uglavnom sam to kasno shvatala, i previe. Kod kue, sa
mojim najbliima, situacija je bila drugaija moj Heather
je iveo u paralelnoj realnosti, veito se alei kao Kalimero
i oseajui se odbaeno, dok je ona druga realnost bila svedok jedne izuzetno govorljive osobe, koja je panju grabila
po svaku cenu, o kojoj se i o ijem se ivotu jedino prialo
i koja je tokom ivota dobijala sve to je htela, sem na njenim najranijim poecima oigledno. Ovaj apsurd sam uistinu uvidela, tek nakon nekoliko meseci upotrebe Heathera
i prie sa mojim najbliima, kako im je bilo da ive, dok
jedan neuravnoteeni Heather odrasta.

ta se ustvari desilo u meni, nakon upotrebe ovog preparata? U prvo vreme, nisam bila ni svesna promena u svom ponaanju, koje su sigurno dole samo kao posledica promena
u mom mentalnom i emotivnom doivljavanju sebe i sveta
oko sebe. Sve vie vremena sam provodila sjajno se zabavljajui u svom drutvu, otkrivajui neke nove vetine i talente
poela sam da kuvam, tako mi je jasno odjednom postalo
ta bi bio moj poziv, da nisam odabrala psihologiju, da pravim prirodnu kozmetiku, uim decoupage... Jednostavno,
za mene vie samoa nije bila isto to i usamljenost. Negde
u isto vreme, sam odjednom shvatila da mi vie nije presudno vano ta drugi misle o meni. Ne kaem da sam prela u
onaj sociopatski ekstrem, ali vie nisam bila kao kameleon,
bliska mnogim ukusima. Ponavljala sam sebi da neu umreti ako se nekome ne svidi neto to kaem, uradim ili prosto
to kakva sam, i nekako sam poela da ivim u skladu sa tim.
Prosto, dopadala sam se sebi i to je bilo neto najlepe, to je
moglo da mi se dogodi u tom trenutku. To mi je dalo dobar vetar u lea i da se zauzmem za sebe, u situacijama od
kojih sam ranije beala, jer upravo se o tome sve ove godine
i radilo ako budem suvie suprotna od tuih oekivanja,
izgubiu simpatije i naklonost te osobe, a za mene bi to bio
straan gubitak. Onda je usledila faza igre sa tim simpatijama, poela sam slobodno da vebam i da se poigravam sa
nekim mini situacijama vie se nisam trudila da armiram
taksiste, prodavaice, alterske slubenice, ljude sa kojima
sam se sretala preko posla, svoje ukuane ako mi prosto
nije bio dan. Valjda sam postala slobodnija i samim tim,
autentinija u izraavanju svoje slobodne volje i oseanja.
Kako kau drugi, postala sam i manje naporna, jer trebalo
me je preiveti, dok sam sve te godine u gru, pokuavala da
zadobijem svu panju ovog sveta, ironino, oseajui se kao
da mi nikakva panja nije ni poklonjena.
Balansiranje Heather-a, oslobodilo me je i one dosadne,
stalno prisutne i iznurujue krivice. Valjda sam dala sebi
dozvolu da ne moram biti ozbiljna, savesna i odgovorna po
svaku cenu i u svakom trenutku, upravo dolaskom u dodir
sa detetom u sebi koje na sve to ivot ini, gleda kao na
igru. Takva ivotna filosofija danas meni lino vie prija, i
pomae mi da se sa nekim ivotnim i profesionalnim izazovima izborim na jedan zdraviji nain. I, moram priznati,
daje odline rezultate!
Summa summarum, Heather za mene vie nije na crnoj
listi preparata dr Baha. Heather za mene znai ljubav prema sebi, uivanje u svom biu, irenje i sijanje te radosti i
na druge i posledino za uzvrat, ljubav i simpatije drugih
prema vama. Ko god bude krenuo u potragu za naklonou
prvo ka spolja, van granica svoje due, nee je nai. Potrebno je da skrene u drugom pravcu, ka unutra. Ako mu je
teko da taj zaokret naini sam, u tome mu moe pomoi
Heather.

bahove cvetne kapi

27

Prikazi sluaja
Pie:
Ivana Ivanovi

pitanju je tinejder, nepunih 16 god. Upisao je prvi razred srednje kole i ve treu god ima problem sa uenjem
i ima loe ocene. Pristao je na ovaj intervju jer misli da e
imati koristi, samo kae da mama i baba ne budu sa nama.
Trema i nervoza se ba osea kod njega. Ima ozbiljan izraz
lica. Spreman je na razgovor.

T: Pre nego to ponemo razgovor, htela bih neto prvo

da ti kaem o metodi dr. Baha. Bahove kapi se bave naim

emotivnim i mentalnim stanjima, tj omoguavaju nam da
preobrazimo negativne emocije i misli u pozitivne, na jedan
prirodan nain, koji je u skladu sa naim biem. Napravljene su od bilja, skroz su bezopasane, nemaju hemije u sebi,
nemaju neeljenih dejstava i zbog toga mogu da ih koriste
svi od trudnica, beba, deca do odraslih i starih. Kombinuju
se sa svakom metodom leenja. U ovom naem razgovoru
se odgovornost deli pola-pola, to znai da odabir preparat
radimo zajedno, tj potrebna je tvoja saglasnost za izbor svakog preparata. I u toku uzimanja preparata, a i posle uzimanja potrebno je da prati svoje misli i emocije, da bi smo
videli koliko si napredovao, jer sa bahovim kapima nam se
otvara svest... to je ono kao Aha, ukapirao sam gde greim. Da li je to sve za tebe ok?

Goran zna da je reenje

njegove situacij e u tome da
pone da ui, samo nij e znao
kako da to sprovede

K: Smoreno, mislim dosadno se oseam.

T: Kako bi ti eleo da se osea sada?
K: Slobodno.
T: ta bi to znailo ?
K: Pa da u bilo kom trenutku odem bilo gde i da jedno-

stavno nemam briga o niemu, da ne razmiljam o koli

kako treba da uim, kako treba da prodjem godinu, da ne
mislim na sve one silne jedinice koje imam, i da jednostavno mogu da radim ta hou.

T: Da li se puno brine?
K: Da, stalno mi je to u glavi, stalno razmiljam kako da

izadjem iz toga.

T: Kako se osea od tih misli?

K: Da, jeste.
K: Boli me glava.
T: E sada mi reci koja su to oseanja koja te mue ovih
T: ta bi bilo reenje ove tvoje situacije?
dana?
K: Pa nije ba ovih dana, ve dui niz godina... Nemam K: Da ponem da uim.
neku elju za uenjem, uvek mi je dosadno, stalno bi igrao T: Sta je problem da zapone sa uenjem?
kompjuter, i kada se naigram kompjutera, onda mi se vie
ne igra kompjutera, onda mi je dosadno i ne znam ta da
radim, tako... smaram se kui, a ne mogu da uim, zato to
mi je to dosadno. ( glas kojim pria je monoton, jednolian,
tj dosadan, uz zamuckivanje, dok u isto to vreme klati nogom i nervozno vrti mobilni u ruci)

T: Je l ti je i na kompjuteru dosadno?
K: Pa, nekada mi bude dosadno.
T: Sada kad pria o tome kako se osea?

28

bahove cvetne kapi

I tako smo krenuli sa istraivanjem onih aspekata koji ga

spreavaju da pone da radi ono to se namee kao reenje
tj. da pone da ui.
U toku razgovora izabrali smo White Chestnut - zbog konstantnog a neproduktivnog razmiljanja o koli, stalno su
mu te misli bile prisutne; eleo je da ih se oslobodi . Poto
ne zna kako da krene da ui i teko mu je da to pone, i stalno odlae uenje - izabrali smo Hornbeam, koji je odlian
za zapoinjanje posla. Za napetost i nervozu, i to to vie
na mamu, testirala sam o Cherry Plum, ali smo ga odba-

Prikazi sluaja
cili jer je rekao da ne gubi kontrolu nad sobom. Poto ne
eli da povredi mamu, i pazi na njena oseanja i Holly smo
odbacili, a i sam je rekao da mu bes nije problem. Ostao je
Impatiens za nervozu, i nestrpljenje koji je podravao i njegov govor tela, nervozno klaenje nogom, i vrtenje mobilnog telefona. Za samopouzdanje nije pokazao da mu treba
neka podrka, ali zato za dosadu i konstantno smaranje, za
lenjost, i za sve to ga mrzi, za nedostatak inspiracije i motivacije, i za slepo, naivno poverenje da e sutra sve biti dobro
- izabrali smo Wild Rose. Za koncentraciju u toku uenja je
rekao da mu ne treba nita i da e moi sam ako otklonimo
dosadu i nezainteresovanost, koja je kod njega primarna.
Goran zna da je reenje njegove situacije u tome da pone
da ui, samo nije znao kako da to sprovede, tako da sa podrkom ove kombinacije cvetova oekujemo pomak u zapoinjanju uenja.

K: Zna da sam ti priao da me je pre bolelo uvo za sve,

stalno sam odlagao uenje.. uiu u busu, pa u koli, pa ni
ne nauim... E sada to vie ne radim. Sada nauim kui, a u
busu stignem da ponovim...
Mnogo je bilo lepo popriati sa njim, iako je ovo bio telefonski razgovor, iz glasa mu se osealo zadovoljstvo sobom,
reenost da popravi ocene... dok je pre 10 dana odisao dosadom. Oekujem da se ovo nastavi ovako dobro kao to je i
poelo. I sa njegovom majkom sam se ula i ona kae da kao
da je vie zainteresovan za kolu, (oni su skroz izgubili poverenje da e on zavriti razred.) i prosto joj je neverovatno
da se on motivisao, poeo da ui i popravlja ocene, koliko ja
shvatam. Debelo je zabrljao, ali sa ovom motivisanou i uz
pomo kapi i razgovora, on se definitivno pokrenuo i nainio dobar korak ka napred.

Tano posle deset dana zvoni telefon, Goran zove:

K: ao, evo ja se javljam, je l ima vremena da popriamo?

T: Naravno Gorane, kako si?
K: Skoncentrisan sam na asu,
T: Objasni mi kako to izgleda?
K: Pa ne priam, ne dosadjujem se, pratim nastavu. Na-

stavnici me ne opominju.

T: ta se jo promenilo?
K: Krenuo sam da uim.
T: I ima li kakvih rezultata, jesi popravio neku jedinicu?
K: Da , ak tri.
T: Tri? Tri jedinice, za 10 dana. Ja sam oduevljena!
K: I ja sam.
T: ta mi moe rei kako se jo osea?
K: Nekako drugaije...
T: Moe li mi objasniti to drugaije?
K: Pa ne znam, nekako lake,... dobio sam elju da uim i

Ovaj prik az sluaja preuzet

je iz godinjak a bahovih
pr aktiar a (gener acija
2012-2014). Jo prik aza
k ao i lina iskustva sa
Bahovim k apima i kursom
moete proitati na sajtu
savetovalita Jazz.

popravljam ocene.

T: Super to nam je i bio cilj. ta je sa nervozom, sea se

priali smo o tome da si nervozan kada ti mama pridikuje.

K: Pa, od naeg razgovora uopte nisam bio nervozan (primetna je mirnoa i staloenost u njegovom glasu)
T: Da i glas ti je nekako miran, proli put si bio jako nervozan dok smo priali.

K: Sada nisam uopte.

T: Je si li moda jo neto primetio da je drugaije?

www.jazzord.com

bahove cvetne kapi

29

Iz literature
Prevela:
Dragana Mati

Dr E. Bah:

Isceliti sebe
Osmo poglavlje

oemo da vidimo da e naa pobeda nad boleu najvie zavisiti od sledeih inilaca: prvo, ostvarenje boanskog u naoj prirodi i, posledino, razvijanje moi za prevazilaenje svega onog to je pogreno; drugo, spoznaja o
tome da je bazini uzrok bolesti nesklad izmeu linosti
i due; tree, naa voljnost i sposobnost da se prepozna
greka koja uzrokuje takav konflikt; i etvrto, otklanjanje
svake takve greke razvijanjem kontrastne vrline.
Umee isceljenja imae tu dunost da nam pomogne u
sticanju neophodnog znanja i naina na koji moemo
da prevaziemo nae bolesti i, pored toga, da nam ukae na one lekove koji e ojaati nae mentalno i fiziko
telo i omoguiti nam vee anse za pobedu. Onda emo
svakako biti sposobni da napadnemo samu sr bolesti,
sa velikom nadom za uspeh. Medicina se u budunosti
nee posebno interesovati za krajnji ishod bolesti, niti e
poklanjati mnogo panje odreenim fizikim ozledama
i izdavati lekove i hemijska sredstva samo za ublaavanje simptoma, ve e, poznavajui pravi uzrok bolesti i
sa sveu o tome da su oigledne fizike posledice samo
sekundarne, usmeriti svoje napore ka usklaivanju tela,
uma i due, to rezultira olakanjem i izleenjem. I u takvim sluajevima, kad se reaguje na vreme, promena naina miljenja e odvratiti nadolazeu bolest.

Na deo posla je da usavravamo stanje mira, harmonije, individualnosti i vrste volje, da konstantno razvijamo svest o tome da smo u sutini boanskog porekla,
deca Tvorca, i time u nama postoji, ako smo voljni da
je razvijemo, a vremenom emo sigurno morati, mo da
dostignemo savrenstvo. Ova stvarnost mora da raste u
nama sve dok ne postane najistaknutija odlika naeg postojanja. Moramo uporno da usavravamo stanje mira,
zamiljajui na um kao jezero koje mora zauvek biti
nepomino, bez talasa, ili ak ubora, koji bi mogli da
uznemire njegov spokoj. Moramo postepeno da razvijamo ovo stanje sve do trenutka kada ni dogaaji, ni okolnosti, ni drugi ljudi, ni pod kojim uslovima, nee moi
da uzdrmaju povrinu tog jezera, niti da u nama podstaknu bilo kakvu razdraljivost, utuenost ili sumnju. Ono
to e nam konkretno pomoi je da svakog dana idzvojimo malo vremena za razmiljanje o lepoti mira i korisnoj smirenosti, i da shvatimo da ni brigom ni urbom
neemo postii mnogo, nego emo upravo mirnim i tihim umom i delima postati mnogo efikasniji u svemu to
radimo. Uskladiti nae vladanje u ovom ivotu sa eljama
nae Due i odrati takvo stanje spokoja koje ni iskuenja
ni nemiri u svetu ne mogu da poremete, zaista je veliko
dostignue i donosi nam mir koji nadilazi razum. Iako
nam se na prvi pogled ini da je ovo mogue samo u snu,
ako smo strpljivi i istrajni, u realnosti je nadohvat ruke.

Meu lekovima koji e biti korieni postojae oni koji

su dobijeni iz najlepih biljaka i trava, naenih u apoteci prirode, boanski obogaenih isceljujuim moima za Ne trai se od svih nas da budemo sveci, isposnici ili ljudi
od renomea; veini su dodeljene manje znaajne uloge.
um i telo svakog oveka.
Ali od svih nas se oekuje da pojmimo radost i izazov iv-

30

bahove cvetne kapi

Iz literature
ljenja i da ispunimo radou odreenu ulogu koju nam je Sledee to moramo da uradimo je da razvijemo indiviodredilo nae boansko.
dualnost i da se oslobodimo svih ovozemaljskih uticaja,
Za one koji su bolesni, smiren um i harmonija sa du- tako da, sluajui samo naloge nae Due i ne obazirui
om predstavljaju najveu pomo u oporavku. Medicina se na okolnosti ili ljude oko nas, postajemo vladari svog
i nega bolesnika u budunosti e obratiti mnogo vie pa- ivota, vodimo nau barku preko nemirnih mora ivota,
nje na razvoj ovakvih stanja kod svakog pacijenta nego nikad ne naputajui pravac estitosti i ne preputajui
to mi to danas inimo. Danas se napredak sluaja pro- kormilo naeg broda tuim rukama.
cenjuje samo na osnovu materijalnih i naunih dokaza i
vie se obraa panja na redovno merenje temeperature
i brojna lekarska upozorenja, koja pre ometaju nego to
potpomau odmor i relaksaciju tela i uma, koji su kljuni za oporavak. Nema sumnje da, ako bismo na samom
poetku neke manje ozbiljne bolesti mogli da imamo par
sati potpune relaksacije, da budemo u harmoniji sa naim
svevinjim Ja, bolest bi bila prekinuta. U tim trenucima
moramo da unesemo u sebe deo tog smirenja, simbolizovanog boravkom Hrista na amcu tokom oluje na Galilejskom jezeru, kada je naredio vetru, Miruj, stiaj se.
Na pogled na ivot zavisi od bliskosti nae linosti sa duom. to je ta veza jaa, jai su i harmonija i mir, svetlost
istine e jasnije sijati, srea viih svetova jae blistati i ovo
e nas initi vrstim i odlunim pred tekoama i uasima
ovog sveta jer je utemeljeno u venoj istini Boijoj.
Spoznaja istine nam takoe daje sigurnost da su dogaaji, koliko god tragino izgledali, samo privremena faza
u razvitku oveka. ak je i bolest sama po sebi korisna i
funkcionie po odreenim pravilima i zakonima stvorenim da dovedu do krajnjeg blagostanja i da nas konstantno podstiu na savrenstvo. One koji su spoznali istinu nemogue je poremetiti, rastuiti ili prestraviti onim
dogaajima koji za druge predstavljaju ogroman teret, i
sve neizvesnosti, strah i oaj za njih nestaju zauvek. Kad
bismo samo mogli da konstantno odravamo jedinstvo
sa naom Duom, naim nebeskim Ocem, svet bi nam
svakako postao mesto radosti i nijedan tetan uticaj ne bi
mogao da nas poremeti.

Moramo apsolutno i potpuno da osvojimo nau slobodu, tako da sve to radimo, svaki na in, ak i svaka naa
misao, potie od nas, to nam omoguava da slobodno
ivimo i dajemo po naem nahoenju i samo po naem
nahoenju.
Naa navea potekoa u ovom smeru moe biti meu
naim najbliima, u ovo doba kada u strah od formalnosti
i lani oseaj dunosti zastraujue razvijeni. Ali moramo
da poveamo nau hrabrost koja je kod mnogih dovoljna
za suoavanje sa oigledno velikim ivotnim stvarima, ali
koja ipak ne uspeva da pobedi vie lina iskuenja. Moramo objektivno da razluimo ta je dobro, ta loe i da
delamo bez straha u prisustvu roaka ili prijatelja. Koliko
veliki broj nas je heroj u spoljanjem svetu, a kukavica
kod kue! Koliko god suptilna bila sredstva koja nas spreavaju da ispunimo nau sudbinu simuliranje ljubavi i
privrenosti ili lani oseaj dunosti, sve ono to nas porobljava i ini zatvorenicima tuih elja i oekivanja sve
to se mora nemilosrdno ukloniti. Duni smo da sluamo
jedino glas nae Due i samo taj glas, kako nas ljudi oko
nas ne bi omeli. Individualnost mora da se razvije do najvieg stepena i moramo da nauimo da koraamo kroz
ivot traei pomo i smernice samo u sopstvenoj dui i
da, uz pomo sopstvene slobode, steknemo svaku moguu esticu znanja i iskustva.
U isto vreme moramo da budemo spremni da i drugima
dozvolimo njihovu slobodu, da ne oekujemo nita od
njih, ve naprotiv, da uvek budemo u mogunosti da im
pruimo pomo u tekim vremenima. Stoga, svaka osoba koju sretnemo u ivotu, bilo da je majka, suprunik,
dete, stranac ili prijatelj, postaje na saputnik, i svako od
njih moe biti na viem ili niem nivou duhovnog razvoja
od nas. Ali svi smo mi lanovi istog bratstva i deo velike
zajednice, na istom putovanju i sa istim velianstvenim
ciljem na vidiku.

Nije nam omogueno da sagledamo veliinu boanskog

u nama ili da spoznamo snagu nae sudbine i velianstvene budunosti, jer da jeste, ivot ne bi bio iskuenje, ne
bismo se trudili, niti bi nam vrednosti bile na testu. Naa
prednost je to to nismo svesni veine velikih stvari i treba imati vere i hrabrosti da se ivi dobro i da se savladaju
potekoe na ovom svetu.
Moramo biti postojani u odluci da pobedimo, reeni da
Moemo, meutim, u zajednitvu sa naim svevinjim osvojimo vrh planine i da ne dopustimo trenucima slaJa, odravati tu harmoniju koja nam omoguava da pre- bosti da nas skrenu sa puta. Nijedan veliki uspon nije povaziemo sve ovozemaljske prepreke, i nastaviti ka ispu- stignut bez greaka i padova. Oni se moraju tretirati kao
njenju nae sudbine, nepokolebani uticajima koji bi nas iskustva koja su tu da nam pomognu da se u budunosti
manje spotiemo. Razmiljanja o grekama iz prolosti
skrenuli sa puta.
ne smeju nikad da nas dovedu do oajanja; sa njima je

bahove cvetne kapi

31

Iz literature
gotovo i znanje steeno na taj nain e nam pomoi da
izbegnemo njihovo ponavljanje. Moramo vrsto da idemo napred i dalje, bez kajanja, ne osvrui se nikada, jer
je i proli sat daleko iza nas, a velianstvena budunost
sa svojom zaslepljujuom svetlou stoji pred nama. Svi
strahovi moraju biti otklonjeni, nikada ne bi trebalo da
postoje u ljudskoj prirodi i jedino su mogui kada vie ne
vidimo Boansko u nama. Treba da nam budu strani jer
smo, kao sinovi Tvorca i iskre boanskog ivota, nepobedivi, neunitivi i neosvojivi.
Bolest je oigledno surova zato to predstavlja kaznu za
pogrene misli i dela koja rezultiraju okrutnou prema
drugima. Otuda je neophodno da u naoj prirodi to je
vie mogue razvijemo ljubav i zajednitvo jer e to u budunosti uiniti okrutnost nemoguom.
Razvoj ljubavi nas vodi do ostvarenja Jedinstva i istine da
svako od nas potie od najveeg dela Boijeg.
Uzrok svih naih problema su ego i otuenost, a to nestaje im ljubav i svest o velikom
Jedinstvu postanu deo nae prirode. Univerzum je boija
kreacija; na njegovom nastanku, Bog se ponovo raa, na
njegovom kraju, Bog dalje evoluira. Isto je i sa ovekom;
njegovo telo predstavlja njegovo otelotvorenje, objektivnu manifestaciju njegove unutranje prirode; on predstavlja odraz sebe, materijalizaciju osobina njegove svesti.
U naoj zapadnoj civilizaciji postoji slavan primer Hristovo moralno savrenstvo i njegova uenja treba da nas
vode. On je posrednik izmeu nae linosti i due. Njegova misija na zemlji je bila da nas naui kako da ostvarimo harmoniju i zajednicu sa naim svevinjim Ja, sa
naim Ocem koji je na nebesima i stoga da ostvarimo
savrenstvo u skladu sa voljom Tvorca.
Ovako su takoe uili Buda i drugi veliki uitelji, koji su
se povremeno pojavljivali na Zemlji da bi ljudima ukazali
na put ka savrenstvu. Ne postoji preica za oveanstvo
istina se mora priznati i ovek se mora ujediniti sa planom beskonane ljubavi svog Tvorca.
I tako, moja brao i sestre, stanimo pod velianstveni sjaj
spoznaje vaeg Boanskog, iskreno i istrajno prionimo na
posao pridruivanja velikom planu ivljenja i irenja sree, ujedinjujui se sa tom grupom Velikog belog bratstva
ije je celo postojanje posveeno tome da se povinuje eljama njihovog Boga i ija je velika radost sluenje njihovim mlaim sledbenicima.

U samoi je ovek sam, pretvoren u istu

duu, uzajamne veze su prekinute, ostao
je sam, kao bie izvan sveta, celokupan
mu se ivot odvija iznutra: ivi psiholokim
ivotom. Ali, ovaj psiholoki ivot svojim
ukupnim smerom odnosi se na svet. Cela
dua je izvrnuta napolje, a ono to je
problem samoe upravo je bezuspenost
izvrnutosti napolje.
Bela Hamva

Dua i telo su lavirint, jer i lavirint ima i telo

i duu. Telo su zidovi lavirinta, a dua staze
koje vode do sredita. Ui je roditi se, izai
- umreti.Kada se srue zidovi, ostaju samo
staze koje vode ili ne vode do sredita.
M. Pavi

Svi znaju da postoje mesta gde materija

biva osloboena sebe same i ume slobodno da poleti. Za oznaku takvog mesta
imamo sasvim jednostavnu re: hram.
Bela Hamva

Ono to uistinu smatrate moguim, vaem

srcu je itekako mogue. Vlastitom voljom
mu omoguavate postojanje.
Ono to zamislimo postaje na svet. To
je samo deli onoga to sam nauio od
vode.
Masaru Emoto

32

bahove cvetne kapi

POSTANITE ONO TO JESTE!

Najave dogaaja

VRATITE PRIRODNI SKLAD U SVOJ IVOT

l
l
l
l
l
l

Psiholoko
savetovanje
Psihoterapija
Profesionalna
orijentacija
Brano savetovanje
Asertivni trening
Autogeni trening

Terapija Bahovim
cvetnim kapima:
l

l
l

www.sklad.rs

nain da postignete emotivnu i

mentalnu ravnoteu
da prevaziete prepreke (strah,
neodlunost, nestrpljenje, tuga...)
da razvijete pozitivne kvalitete
(ljubav, hrabrost, vera...)
put da se vratite svojoj prirodi i
zavolite sebe

UDRUENJE SKLAD, dr Laze Stanojevia 7, NOVI SAD

Tatjana Kai, Bahov praktiar, tel. 065 5678-111
https://www.facebook.com/Bahovekapins?ref=hl

Jelena Stanojevi, psiholog, tel. 062bahove

1997-107
cvetne kapi

33

Isto, a razliito
Pie:
Ljubica Zari

Chi Gong i
Tai Chi Chuan

ta je to Chi Gong?
Chi Gong predstavlja sistem laganih fizikih vebi i statinih pozicija, kombinovanih sa dubokim i pravilnim disanjem, kojima se optimalizuje rad pojedinih organa i sistema
organa, a kroz delovanje na krvotok, akupunkturne i meridijanske tokove. Ovaj sistem vebi je nastao na dalekom
istoku, pre vie hiljada godina i izuzetno blagotvorno deluje na fiziko zdravlje i osnovne energetske statuse kod pojedinca. Svaka veba je namenjena stimulisanju odreenog
organa, grupe organa, ili dela tela, najee putem mehanike i energetske stimulacije optimalizacije pripadajueg
energetkog kanala. Vebe esto nose neobina i zanimljiva
imena, kao to su: nosorog pije vodu, zlatni majmun nudi
voe, crna zmija se uvija na vetru, biser u koljci, plivajui zmaj itd., to je namenjeno pre svega za lake pamenje
pojedinih pokreta, a potom i povezivanje grupa pokreta u
odreene celine.

ta je to Tai Chi Chuan?

Grupa pokreta, koji se izvode kao odreena forma, a sa idejom da se u jednoj celini stimulie funkcija svih delova tela,
svih unutranjih organa i svih energetskih tokova. Kako Tai
Chi Chuan ima dugu tradiciju, u njegovoj istoriji se izdvojilo zaista mnogo razliitih kola i pravaca, pa majstori koji
prenose ova znanja i vetine, esto u ali, govore da svaka kineska porodica ima svoju kolu, odnosno formu. Svi pravci
su ispravni, odnosno korektni, a razlike se manifestuju u
naglaavanju odreenih elemenata: borilakih ili zdravstvenih, dinaminih ili statinih, fizikih ili pak mentalnih tj.
meditativnih.
Tai Chi Chuan je zapravo meditacija u pokretu i svesnost o
pokretu, kao i prateim energetskim efektima, je vrlo bitna u
vebanju, kao i postizanje boljih rezultata u (samo)isceljivanju. U duhovnom smislu Chi Gong je namenjen za razvezivanje vezanosti za fiziko telo, dok je Tai Chi Chuan namenjen razvezivanju individualne vezanosti za vreme i prostor,
kao dimenzije u kojim sa odvija materijalna stvarnost.
34

bahove cvetne kapi

Uslovi za vebanje Chi Gonga i Tai

Chi Chuana?
Uslovi za vebanje nisu postavljeni. Sve sisteme vebi mogu
jednako uspeno praktikovati i mukarci i ene. Donja i
gornja granica godina takoe nije definisana. Ispostavilo se
da su vebe, kada traju due od 45 minuta, pomalo dosadne
mlaim adolescentima, dok oni malo zreliji mogu sa punim
strpljenjem i koncentracijom da isprate itav jednosatni i
dui trening. Fizika kondicija i sposobnost nisu neophodan uslov za vebanje ovih vetina. Vebe mogu da praktikuju i vrlo bolesne osobe, u cilju korekcije poremeaja u
dranju (kima, ukoenost vratnog i ramenog pojasa i sl.),
isceljenja nakon povrede (npr. saobraajne nezgode) ili kod
sistemskih bolesti (artritis, reumatizam, astma, lupus, karcinom i sl.) radi poboljanja opteg stanja i procesa isceljivanja. Najvanija je elja i spremnost polaznika da se ukljui,
a najupadljiviji efekat ovih sistema vebi je na optimalizaciji funkcije nervnog sistema i redukciji negativnih posledica
stresa u svakodnevnom ivotu.

Zdravlje, ili takmienje?

Iako postoje takmiarski sistemi, u kojima se ocenjuje preciznost izvoenja pokreta u zahtevnijim Tai Chi formama,
za rekreativnu praksu je vano da se stimulie netakmiarska
atmosfera, gde e se svaka osoba opredeliti prvenstveno za
zdravstvene i energetske aspeke vebanja ovih istonjakih
vetina. Ukoliko je neka osoba poetnik, vano je da ostvari
uvid i postigne svesnost da svaki polaznik napreduje svojim
tempom i u skladu sa svojim kapacitetima, postepeno postiui potrebnu oputenost. Najbolji zdravstveni, energetski i
duhovni efekti se postiu sa poveanjem preputenosti, uivanja u pokretu i disciplinovanosti.

Isto, a razliito

Osnovne postavke
getalt terapije
Pie:
Markovi Sneana

Getalt je star koliko i svet jer je zasnovan na principima koji

pokreu ivot.

a Getalt psihoterapijom prvi put sam se srela pre etiri godine u Getalt centru prof. Mladena Kostia, pionira
psihoterapije na ovim prostorima. Moja poetna zbunjenost veoma brzo se pretvorila u oduevljenje osnovnim getaltistikim idejama. Njihovu ivotnost i delotvornost sam
lino osetila i doivela i kao klijent u radu na sebi koji je
sastavni i neizbeni deo edukacije i kao getalt savetnik u
radu sa adolescentima srednje strune kole u kojoj trenutno radim. Ovaj psihoterapijski pravac znaajno se razlikuje
od psihonalize jer se ne bavi analizom i interpretacijom, ve

sadanou kao jedino relevantnom istinom. Akcenat je na

onome to se deava ovde i sada, a prolost se uvodi u sadanjost jedino ako je od znaaja za reavanje sadanjih zastoja i problema. Terapeut ne pritiska klijenta, ulazi u njegovu privatnost onoliko koliko klijent to eli i dozvoljava.
Odnos terapeuta prema klijentu je predusetljiv, otvoren,
nenametljiv, nean, prijateljski. Terapeut potuje, prihvata
i uvaava linost klijenta onakvu kakva zaista jeste u datom
trenutku, bez tumaenja, osude, kritike, prispitivanja, analize, uenja.
bahove cvetne kapi

35

Isto, a razliito
Osnovni principi Getalt teorije su:
> Fenomenoloki princip koji istie ono to je oiglednoneposredno, sirovo iskustvo klijenta koje terapeut ne interpretira, ve posmatra i opisuje onako kakvo jeste;
> Dijaloki egzistencionalizam koji se zasniva na Ja - Ti
odnosu klijenta i terapeuta. Oni se nalaze u prijateljskoj,
horizontalnoj ravni i jednaki su po svojoj ljudskosti i kada
razmenjuju razliita iskustva;
> Holistiki pristup u kome se ovek posmatra kao organizmiko jedinstvo svih njegovh procesa, i fizikih i psihikih, kao celina samo po sebi i kao celina sa sredinom.

Osnivai getalta
razvili su pojmove
figure i pozadine koji
su slini kineskim
pojmovima Jin i Jang
Osnivai Getalta su Fric Perls i Pol Gudman. Oni su fiziki koncept polja po kome sve to postoji (ljudi, ivotinje, stvari, biljke) ima svoje polje primenili i u ravni psiholokog. Nae misli, oseanja, ideje, percepcije imaju svoje
polje koje predstavlja jedinstvenu, dinaminu celinu u kojoj sve utie na sve drugo u polju. Ljudi opaaju u celinama. Ukoliko ne vide celinu skloni su da dodaju ili izmisle
deo koji nedostaje kako bi nastala celina.
Osnivai getalta razvili su pojmove figure i pozadine koji
su slini kineskim pojmovima Jin i Jang. To su delovi celine koji ne mogu da postoje jedan bez drugog, definisanje jednog dela odreuje definisanje drugog i obrnuto. Figura predstavlja dominantnu potrebu organizma i
nosilac je odreenog znaenja. Ona se menja u skladu sa
dominantnom potrebom i okolnostima u kojima se organizam nalazi. Figura okupira nau panju i pokree aktivnost kako bi se aktuelna potreba zadovoljila u postojeim okolnostima. Kada se figura javi, ovek reorganizuje
svoje polje. Angauje sva svoja interesovanja, misli, opaanja, seanja, percepcije, ideje kako bi zadovoljio potrebu
koja predstavlja figuru. Kada se potreba zadovolji figura
prestaje da privlai panju, odlazi u pozadinu sve dok se
ne pojavi neka druga potreba koja tei da se zadovolji. Na
primer kada smo gladni oseaj gladi privlai nau panju
i usmerava nae angaovanje ka uzimanju hrane, nakon
ega oseaj gladi prestaje da postoji i odlazi u pozadinu
dok se ne pojavi nova potreba kao figura. Da bi individua
36

bahove cvetne kapi

zadovoljila svoje potrebe mora da stupi u interakciju sa

sredinom koja predstavlja uslov egzistencije svakog ivog
bia. Smenivanje figure i pozadine odvija se kroz naizmenino smenjivanje kontakta i povlaenja. Ovaj neprekidni
ciklus je odlika zdravog organizma, jer doprinosi rastu i
razvoju. Meutim, iz mnogobrojnih razloga osoba nije u
stanju da zadovolji svoje potrebe. Osnivai Getalt teorije,
Perls i Gudman, su na osnovu mogunosti zadovoljavanja
odnosno nezadovoljavanja potreba razvili psiholoki koncept nezavrenih poslova i fiksiranih getalta. Nezavreni
poslovi su posledica prekidanja u procesu zadovoljavanja
potreba. Ljudi prepoznaju svoje potrebe, ali u interakciji
sa sredinom nisu u stanju da ih zadovolje iz razliitih razloga:
Prvi je da im sredina ne prua odgovarajui element za
zadovoljavanje potreba. I u takvoj situaciji ravnotea se
moe postii ako se nezadovoljena potreba osvesti, prizna
i prihvati, a emocije nastale usled njenog nezadovoljavanja
izraze, ispolje. Te emocije obino sadre frustraciju, bol,
tugu, patnju.
Drugi razlog je prekidanje kontakta u razliitim fazama
procesa kontaktiranja. Najee u osnovi prekida kontakta lei oseanje straha. Faze kontakta u kojima dolazi do prekida su: senzacija, svesnost, mobilizacija, akcija,
finalni kontakt, zadovoljenje, povlaenje. Individua prepoznaje potrebu kao senzaciju koja naruava ravnoteu
organizma. Svesnost je spontani doivljaj senzacije koju
organizam prepoznaje kao dominantnu potrebu koja
predstavlja figuru. Organizam mobilie svu svoju energiju
ka zadovoljavanju potrebe. Da bi potrebu zadovoljio stupa
u akciju kroz kontakte sa sredinom traei najbolje reenje. Kada pronae najbolje reenje obavlja finalni kontakt.
Nakon uspenog zavrnog kontakta sledi faza povlaenja,

Isto, a razliito
faza odmora i mira, to je faza homeostaze, tj. savrene ravnotee. Do zastoja moe doi u bilo kojoj fazi kontakta.
Zastoji koji su hronini i dugo traju dovode do gomilanja nezavrenih poslova. Nezadovoljene potrebe vre jak
uticaj i privlae panju i energiju sve dok ne budu zadovoljene. Kako je ljudima potrebna silna energija da takve
nezavrene poslove dre po strani, oni nisu u stanju da se
skoncentriu na aktuelna zbivanja, to tetno utie na njihovo svakodnevno funkcionisanje. To dovodi do rastuih
smetnji i neuroze. Najtee posledice ostavljaju nezavreni
poslovi iz detinjstva. Usled straha od gubitka ljubavi roditelja, odraslih, dete se povlai iz sukoba. Prekida prirodan
proces organizmike samoregulacije i uspostavlja takozvani lani mir.
Psihiki problemi ne nastaju samo usled prekidanja procesa zadovoljavanja potreba koji dovodi do nezavrenih
poslova. Psihiki problemi nastaju i usled ignorisanja i pogrenog interpretiranja potreba. Osobe koje poriu svoje
potrebe oseaju se nelagodno, postieno ili kao da su krivi. Velike posledice po mentalno zdravlje ima ne prepoznavanje autentinih potreba kod dece od strane odraslih.
Kada due vreme ne postoji podrka odraslih za detetove
prave, autentine potrebe dete e izgubiti kontakt sa svojim prvobitnim potrebama i oseanjima i trajno odgovarati na adaptirani nain koji je vetaki i koji se u Getaltu
zove fiksirani getalt. Fiksirani getalti iz prolosti odraavaju se u sadanjosti. Kada osoba u sadanjosti doe u
kontakt sa situacijom u kojoj se potisnuta, ignorisana potreba nesvesno reaktivira ona e ponovo doiveti traumatsko iskustvo i na tu sadanju situaciju ne moe da reaguje
kakva ona zaista jeste, ve je doivljava kao opasnu, nepodnoljivu i sramnu, kao to je to bilo u prolosti kada ta
potreba nije bila priznata od strane odraslih.

Osnovni cilj Getalt

psihoterapij e je
proiravanje svesnosti
koje vodi potpunijoj
odgovornosti
Nezavreni poslovi i fiksirani getalti vode ka fiksiranim
obrascima ponaanja koji se ispoljavaju u rigidnom, stereotipnom miljenju i neprilagoenom ponaanju to ima za
posledicu poremeaje u psihikom funkcionisanju. Osobe
sa psihikim smetnjama ne reaguju na sadanjost kakva
ona jeste, odnosno nisu u stanju da razliitim izborima
odgovore na situaciju, ve koriste stereotipe koji ne dovode do reavanja problema i psihikog mira.

Osnovna pretpostavka Getalt pristupa je da ljudi adekvatno mogu da izau na kraj sa svojim ivotnim problemima ako znaju ko su, kakvi zaista jesu, a ne kakvi bi oni
hteli da budu ili kako drugi od njih oekuju da budu. Ako
imaju svesnost o tome ta realno jesu i mogu, onda su u
stanju da svoje sposobnosti organizuju u akcije koje e njihove potrebe zadovoljiti. Uticaj egzistencionalizma ogleda
se u stavu da je ovek u svakom trenutku svoje egzistencije
odgovoran za tu i takvu egzistenciju. Osoba koja vri organizmiku samoregulaciju preuzima odgovornost za ono
to ini za sebe, za ono to drugi ine za njega i ta on ini

za druge. Svaki ovek je odgovoran i za ono to ini i za

ono to ne ini. Vano je napraviti razliku izmeu onoga
to osoba bira i onoga to je dato. ovek je odgovoran za
svoje izbore, a ne za ono to je dato.
Osnovni cilj Getalt psihoterapije je proirivanje svesnosti
koje vodi potpunijoj odgovornosti kada imamo potpunu svesnost onda smo odgovorni, odnosno sposobni za
adekvatni odgovor. Svesnost se u terapijskoj situaciji proiruje kroz kontakte i zajedniko kreiranje razliitih eksperimenata. Svesnost se odnosi na ono to smo zapravo mi, a
to podrazumeva indentifikaciju sa svim aspektima linosti i sa onima koje priznajemo i sa onima koje otuujemo,
odbacujemo zbog oseanja kakvi treba da budemo; zatim
svesnost o drugima i svesnost o tome ta se deava izmeu
nas i drugih. Getalt terapija nudi mnogobrojne tehnike
i naine proirivanja svesnosti u cilju samoaktualizacije uspenog ostvarivanja svih ovekovih potencijala, u cilju
poveanja slobode oveka da vri izbore i preuzme odgovornost za njih.

bahove cvetne kapi

37

Isto, a razliito
Pie:
Sanela Fekovi

PLES SENKI

DA LI JE VAA DUA ZA PLES?

K

ada pomislimo na ples nekome je prva asocijacija radost i zabava, nekome koreografija, teko naueni koraci,
nekome odmah prorade dve leve noge i sapletu se na samu
pomisao ritmikog pokreta jer su negde odavno shvatili
da ples zapravo nije za njih za ples je potreban talenat, ili
barem mukotrpan rad, i par dobrih nogu na koje se moemo osloniti. O ritmu i da ne priamo. Slino je i s pevanjem
uglavnom to ostavljamo onima koji su za to.
A ta kada naa DUA krene da vapi za plesom? Kako to
uopte izgleda, pitate se? Uglavnom kada se toliko stisnemo, i sebi zabranimo mnoge prirodne tendencije, poinjemo tajno da elimo ono nemogue ili pak dignemo ruke
od svega, kada se otuimo od sebe ba TADA naa dua
vapi za plesom... kao nikada ranije.
38

bahove cvetne kapi

Naravno ne moramo ekati zadnji voz ...

Ljudi su od davnina plesali i pevali kao deo raznih rituala i
ceremonija i to ba onih koji nam donose uzvienja i padove
u ivotu. Oni egzaltirani momenti kada bi smo skakali od
sree do neba su suta polarnost smrznutom telu zaustavljenog u bolu od gubitka. Kada gubimo, kada smo u oku,
traumi - tada stojimo.
Kao psiholog i terapeut, esto sam imala priliku, za koju
sam duboko zahvalna, da se ljudi s velikim poverenjem prepuste u prii i dozvole da budu ogoljeni pred svedokom
njihove ivotne muke, jer kako je oduvek odzvanjalo u narodu: istina e te osloboditi. I to jeste deo reenja, zaista
rastereujui deo. Ali je takoe negde u narodu mnogo ra-

Isto, a razliito
glavost. Na telu se disfuncija 5. akre manifestuje u vidu
krutog vrata, napetih glasnih ica, crvenila na vratu, problema sa titnom lezdom, stalne prehlade grla, krajnika i tako
redom. Oslobaanje krutoe vratnog dela kroz pokret koji
je inspirisan zvukom koji budi seanje na emociju i iskustvo
koji su prouzrokovali krutost je nain kojim Ples senki
oslobaa energetsku blokadu i rastereuje telo dunosti da
mora nositi to seanje.

nije bilo zabeleeno da su plesai Boije atlete, da plesati

znai dotaknuti svoju sutinu, da ples nije imitacija ivota
ve sam ivot, na hiljade emocija koje se gomilaju u telu
su kao vatromet puteni kroz ples. I tako sam primetila da
ljudi koji se mentalno rasterete, pa ak i redovno, ostaju u
telu zarobljeni, jer nisu dubinski pustili emociju da zaplee
i rasteretili svoju duu, ve samo svoj um. Terapija Porodinog rasporeda koju praktikujem u radu s klijentima, se bavi
pokretom due, tako to putem psihodramskog pokreta tela
i emocija klijent doivi katarzu. Takvo iskustvo me je navelo da dublje izuim pokret, a kasnije i zvuk i s tim je nastala
autorska metoda Ples senki.
Ova metoda slobodnog plesa, bez koreografije, je zasnovana
na psihoterapeutskom iskustvu da je ljudima neophodno
da budu u pokretu da bi se oseali ivi, a pokret je potpun
samo kada objedini telo, emocije i duu.
Pratei energetske centre u telu, tzv. akre (zna. toak,
vrtea sfera) moemo uvideti koje emocije i iskustva smo
tako duboko zakopali da su nam se odrazili na telu. Zapravo telo je odlian detektor lai i na njemu se vidi koliko
smo iskreni sa sobom, a da nas pritom telo ne osuuje zbog
toga, ve nas ui kroz novu ansu simptom, bolest, nain
dranja, hoda, disanja itd. To su sve putokazi koje nam telo
alje. akre su posebna odredita tih putokaza, jer su sami
po sebi (nevidljivi) centri na telu koji imaju svoju svrhu i
ulogu. Njihova funkcija je vezana za na fiziki i duhovni napredak. Npr. naa grlena akra (5. po redu) je vezna
za komunikaciju ali kako komuniciramo zavisi od naih
iskustava dok smo se formirali i naeg nivoa svesti duhovnog napretka. I tako se potencijal 5.akre odraava na
nae samouverenje, miljenje o sebi i drugima, na status u
drutvu, sposobnost da vidimo iru sliku kao i razvijenost
konceptualne inteligencije koja shvata simboliki ne samo
bukvalno, pravo da se izborimo za sebe, lakoa izraavanja
ili krutost u stavovima iji su proizvodi predrasude i tvrdo-

Svaka akra ima svoju karakteristinu muziku koja budi relevantne emocije koje su ostale blokirane u naih 7 energetskih vrtloga. Samim tim Ples senki ima svoj redosled koji
diktira muzika da bi plesa imao priliku tokom jedne radionice da proe kroz svaki deo sebe, onoliko koliko je u tom
trenutku spreman. Sve sazrele transformacije imaju priliku
da se raspetljaju, a plesa, da se korak po korak povee sa
delovima sebe koji osea da mu nedostaju. Umesto njih je
ak nabavio dve leve noge da sluajno ne postane savren,
u svom sjaju i ivotnim potencijalima jer mnogo je lake nemati ritma - time smo sebe ubedili da za nas zaista
nema nikakve nade promena je za talentovane, specijalne,
srenije od nas.

Ova metoda slobodnog

plesa, bez koreografij e,
je zasnovana na
psihoterapeutskom iskustvu
da je ljudima neophodno
da budu u pokretu da bi se
oseali ivi
Oni hrabri koji se usude da pleu, i to ba spontano, bez direktive, merljivih vrednosti ili poente, doive Ples senki
kao oslobaajui korak ka sebi, mestu istine i izvora sree. A
pritom jedino to treba da urade je da se PUSTE da muzika
i telo rade za njih. Kontakt koji plesai ostvaruju sa sobom
omoguava im da iskuse telo kao platno na koje se projektuju zapostavljene emocije i iskustva vezana njih upravo
su to nae senke - delovi due koji su jo uvek u mraku,
jer ih jo uvek nismo svesni. Kada senke zapleu, dolazi do
integracije svesnog i nesvesnog u pokretu, a nai zapostavljeni delovi dobijaju svoj prostor na ivotnoj pozornici.
Ples senki postaje most izmeu fizikog tela i unutranje
kreativnosti sa spoljanjim ciljevima i inspiracijama.
Ples senki e uestvovati na Festivalu Due i Tela, od 19.
do 22. septembra 2014. u Domu kulture Studentski grad.

bahove cvetne kapi

39

Isto, a razliito
Pie:
Jelena Vujai

Psihoneuroimunologija
D

anas je, valjda vie nego ikada u prolosti jasno, kako

pripadnicima konvencionalne medicinske prakse, a naroito pripadnicima prirodnih i holistikih sistema leenja,
da su telo i psiha nepodeljene celine. Jedino pitanje i dilema koja se esto namee i gde se pripadnici razliitih
pristupa leenju najvie i spore, je priroda te povezanosti
i njen pravac. Da li je telo ono koje svojim disbalansima
uzrokuje promene i na psihikom planu, ili je pak dua
(gr. yuc), kao suptilnija ravan ta koja, ukoliko intenzivnije ili due vremena boravi u negativnim emocionalno-mentalnim stanjima, kao posledicu uzrokuje probleme
i na ravni telesnog? Ispravna su oba objanjenja,to i potvruju brojna nauna istraivanja. Kvantna fizika kae da
je ljudsko telo dinamino polje energije, informacije i inteligencije. Psiha i telo ine neodvojivu celinu i procesi se
u njima zbivaju istovremeno, a nauka, koja sve vie dobija
na panji i koja prouava ove mehanizme je PSIHONEUROIMUNOLOGIJA ili skraeno PNI.

Pert je kao rezultat svojih

istraivanja prestala da
govori o telu i umu kao o
odvojenim celinama
Danas se ve u mnogim medicinskim krugovima pria
da je preko 90% svih bolesti psihosomatsko, to znai da
im uzrok lei u ravni psiholokog te se izvorni problem briga, stres, tuga, strahovi i sl. vremenom konvertuju i na
telesni nivo (to je poetkom prolog veka priao i sam dr
Edvard Bah).
Pionir na podruju savremenih istraivanja o povezanosti
tela i uma je naunica Dr Kendis Pert, koja je u svojim
istraivanjima uspela da pronae uverljive dokaze o povezanosti emocija i zdravlja/bolesti, to je i opisala u svojoj
knjizi Molecules of Emotion, the Science behind mind
and body (Molekule emocija, nauka iza uma i tela).
40

bahove cvetne kapi

Dr Pert je kao rezultat svojih istraivanja prestala da govori o telu i umu kao o odvojenim celinama i uvela je novi
pojam Bodymind Teloum. Ukratko, ona je utvrdila
da su neuropeptidi i njihovi receptori tzv. biohemikalije
emocija.
Dobro je poznato da dobra ishrana, vebanje, izbegavanje tetnih supstanci i dovoljno sna povoljno utiu na na
imunitet. Ali kako nae misli i emocije utiu na snagu
naeg imunog sistema? Nee telo znaajno pozitivno reaguje na pozitivne stavove, misli, raspoloenja i emocije
(npr. ljubav, optimizam, veselje, humor), a negativno na
emocije poput mrnje, beznaa, pesimizma, depresije
Stoga je jednako vano voditi rauna o pozitivnom stavu
u ivotu, kao i brinuti o vebi ili ishrani. ALI je u optem
trendu pozitivne psihologije, afirmacija, pozitivnih misli i
oseanja jako vano naglasiti rizik od potiskivanja negativnih emocija. Kada se govori o potiskivanju obino se
misli na nesvesno potiskivanje koje predstavlja mehanizam odbrane nae linosti od neprijatnih sadraja, ali se
moe odnositi i na in nekomuniciranja ili ne nalaenja
konstruktivnog reenja za neki problem, ve zadravanja
njegovih toksinih emocionalnih korelata u naoj svesti i
biu. Oba vida potiskivanja su izuzetno tetna i toksina,
kako za nau psihu i oseaj radosti i blagostanja, tako i za
nae telo i fiziko zdravlje . Kendis Pert navodi da potiskivanje emocija moe samo doprineti nastanku bolesti.
Ako ne pronaemo efikasan nain kako da izrazimo negativne emocije onda se kuvamo u vlastitom sosu, dan
za danom i to hronino uranjanje u negativnost je ono to
ima negativan uticaj na zdravlje. Istraivanja pokazuju da
kratkotrajna negativna emocionalna stanja ne ugroavaju nae zdravlje, budui da postoji itav niz odbrambenih
hemijskih reakcija koje bivaju aktivirane u svrhu zatite
naeg organizma od oteenja! I mnogi drugi holistiki
pravci prihvataju tezu da je ovek podeljen na svesni deo
psihe i nesvesni, koji je manifestovan u telu, budui da nas
mudrost Kreacije kroz nae telo suoava sa sadrajima sa
kojima odbijamo svesno da se suoimo i da ih menjamo.

Isto, a razliito
boljanja zdravlja i oseaja blagostanja, kao i u leenju i
prevladavanju hroninih bolesti. Utvreno je da seanja,
zajedno sa emocijama koje ih prate, mogu biti zamrznuta u odreenim muskularnim tvorevinama, to objanjava delotvornost raznih oblika masaa i akupresura, kao i
telesne psihoterapije. Take na kojima dolazi do naroito velikih koncentracija odreenih peptida i receptora za
peptide, korespondiraju s tradicionalnim akupunkturnim
takama koje se koriste za leenje u tradicionalnoj kineskoj medicini. Istraivanja takoe potvruju snane fizioloke efekte svesnog disanja koje se primjenjuje u jogi i
brojnim drugim pristupima, budui da promene u dubini
i broju udisaja/izdisaja u minuti menjaju i broj i vrstu peptida koji bivaju otputeni u modanom deblu. Generalno,
metode za jaanje psihoimuniteta su sve metode iji je cilj
smanjenje stresa od ega su najkorisnije metode relaksacije
i mnogo svakodnevnog smeha!
Psihoneuroimunologija i
Bahove cvetne esencije
Najnovija nauna istraivanja na polju PNI idu i korak
dalje i otkrivaju da nisu emocije osnovni i prvi okida serije promena u naem Teloumu, ve naa kognicija (to je
u skladu i sa osnovnim konceptom racionalno-emotivnobihejvioralne psihoterapije tj. sledom misao-emocija-ponaanje tj. telo) Utvreno je da negativni, samookrivljujui obrasci vode loijim zdravstvenim ishodima, kao i da

Danas se ve u mnogim
medicinskim krugovima pria
da je preko 90% svih bolesti
psihosomatsko
pacijenti zaraeni HIV virusom mnogo sporije razvijaju
fizike znake bolesti ukoliko imaju pozitivan, optimistian stav o svom izleenju. Kako kau istraivai telo odgovara na ono to se deava u mozgu, a ne na ono to se
deava u naoj okolini iako istraivanja takoe potvruju
da pozitivno, prihvatajue i podravajue socijalno okruenje takoe snano pozitivno deluje i na nae psihiko
i fiziko zdravlje, to samo znai da je naa kognitivna
mapa u tim okolnostima orjentisana ka pozitivnim tumaenjima i iskustvima, pa samim tim i telo stimulie ka
isceljujuim i harmonizirajuim procesima.
iroka oblast danas vrlo popularnih metoda poput akupunkture, tai i-a, meditacije, raznih tehnika oputanja,
joge, promena u ishrani i telesne aktivnosti, prepoznate
su od strane PNI istraivaa kao vredne u procesu po-

Obzirom da nova nauna istraivanja jasno i nedvosmisleno potvruju kolosalan uticaj naeg mentalnog i emotivnog stanja na nae fiziko zdravlje, svi tretmani koji su
usmereni na balansiranje naih psiholokih sadraja svakodnevno dobijaju na vanosti, kako u tretmanu samih
psiholokih tegoba, tako i u leenju fizikih oboljenja, bez
obzira na njihovu prirodu i intenzitet. ak je i sam Dr
Edvard Bah bio oboleo od kancera (lekari su mu u to vreme prognozirali da e iveti jo est meseci). Do njegovog
izleenja je dolo tako to se kancer spontano povukao,
nakon intenzivnog rada dr Baha na balansiranju negativnih mentalnih i emocionalnih stanja pomou biljaka koje
je nalazio u prirodi i remedija koje je pravio od njih (na
ovaj nain je i stvoren metod leenja Bahovim cvetnim
esencijama). Jo je i Hipokrat davno istakao da priroda
lei, a lekar pomae. Mnoge knjige o psihosomatici navode odreene negativne emocije I stavove, kao uzronike nekog fizikog oboljenja. Bez obzira da li je u pitanju
strah, briga, proivljeni ok, neutemeljenost u svakodnevnoj realnosti, tvrdoglavost, rigidnost, tuga, depresija, ljubomora ili koja god od negativnih emocija, jedini i najvaniji zadatak koji stoji pred svakim od nas, jeste istinsko
zaranjanje u nae bie i otkrivanje i transformisanje svih
ograniavajuih, disfunkcionalnih i negativnih obrazaca
koji nam stoje na putu istinskog ozdravljenja i zadovoljstva, bez obzira da li teimo samo osloboenju od neke fizike ili emotivne patnje ili radimo na irenju i rastu nae
linosti i linih potencijala. Na osnovu linog iskustva i
iskustva mnogobrojnih klijenata, Bahove remedije nam
na tom putu, uz pravilno i kontinuirano korienje, pruaju izuzetno dragocenu pomo i podrku.
bahove cvetne kapi

41

Isto, a razliito
Pie:
Dejan Milosavljevi

Ekadai
duhovno, karmiko i telesno ienje

Bhagavad-gita, najvaniji deo najveeg i jednog od najstarijih spisa na svetu, Mahabharate, obrauje pet glavnih tema: Ivara (Bog), Prakriti (materijalna priroda), Jiva
(dua), Kala (vreme) i Karma (delatnosti i njihove posledice). Od ovih pet, prve etiri teme spadaju u vene kategorije, dok je Karma jedina privremena manifestacija. A ako
je privremena - tu je ve prostor za delovanje. Na bolje ili
na gore. Pozabavimo se ovom bolje opcijom, i to preko
vedskih izvora, budui da je opte poznati termin Karma
upravo iz vedske batine. Znai - pijmo sa izvora, gde je
voda, kako kau, najistija.

vedskim spisima, jako je povoljno postiti na ovaj dan, jer

post na Ekadai pri loe karmike reakcije koje bi tek
trebalo da se manifestuju ili u ovom ivotu, ili u sledeem. Post poinje od izlaska Sunca i zavrava se izlaskom
Sunca sledeeg dana. Najbolje je postiti potpuno, samo
na vodi ili ak i bez vode, ako je telo dovoljno snano to
da izdri. Ako nije, sasvim dobro reenje je regulisana
laka ishrana, tj. voe, povre, mleko i mleni proizvodi,
kao i spremana hrana koja se sastoji iz ovih namirnica.
Post se prekida sledeeg dana uzimanjem hrane na bazi
itarica ili mahunarki. Ono to NIKAKO ne treba uneti
na ovaj dan su itarice, mahunarke, luk, meso, ribu, jaja
i hranu koja u sebi sadri navedene sastojke. Takoe je
bitna apstinencija svake vrste, odnosno nekonzumiranje
kafe, ajeva, duvana, alkohola, itd. kao i seksualna apstinencija. Ovo je mnogo bitan momenat, jer pomenute
namirnice i aktivnosti jako loe utiu na akre i nadije
(energetske meridijane), tako da je onda svesnost prekrivena, nejasna i radi na veoma niskoj frekvenciji. A poenta je da svesnost bude to via i istija na ovaj dan, jer je
Ekadai preica do svake vrste napretka, kako duhovnog,
tako i materijalnog. Post na ovaj dan blagotvorno deluje na lino proienje, bitno rastereujui teko karmiko breme koje iz ivota u ivot prebacujemo na lea. Na
Ekadai se preporuuje miran raspored dana, uz molitvu
i meditaciju. Preporueno je i da se uzme jedan ili dva
mala obroka na Ekadai. Ideja je da se materijalne aktivnosti smanje, a duhovne poveaju. A dobit je velika.
Ljudi su od pamtiveka spoznavali vrednost ovog svepovoljnog dana. Idealno je da osoba praktikuje apstinenciju
svake vrste dan pre i dan posle Ekadaija, uz regulisanu
ishranu. To je vrsta pripreme za sam dan posta, kao i postepen povratak na regularnu ishranu posle njega.

Ekadai na sanskritu znai JEDANAESTI. To je jedan

dan koji pada otprilike svakih 15 dana. Prema starim

Ako neko od italaca nije impresioniran dosadanjim izlaganjem jer mu ovi argumenti nisu konkretni, razmotri-

arma je re koja je danas veoma poznata u zapadnom

svetu, a na istoku odavno. Kod nas se kae, kako seje
tako i anje. Verzija ove izreke ima jako mnogo po itavoj planeti. Ljudi su odvajkada prepoznavali zakone kosmosa i usaglaavali svoje ivote s njima, sa vie ili manje
uspeha. Moemo slobodno da kaemo da se, to se karme
tie, oveanstvo deli na one koji ive sa milju ta bude bie, tj. smatraju da oni sami ne mogu nita da promene
u pogledu sopstvene karme i na one to primeuju odreene zakonitosti u prirodi, pa tragaju za reenjem (i ponekad ga nau) i/ili ublaavanjem problema koji ih mue.

Ekadai na sanskritu
znai JEDANAESTI. To je
jedan dan koji pada
otprilike svakih 15 dana.
Ovaj lanak e rei re-dve o vedskom pogledu na poboljanje aktuelne situacije, tj. naih ivota.

42

bahove cvetne kapi

Isto, a razliito
i njegovoj okolini. Masakr kod Mladenovca prole godine, gde je ovek ubio 13 komija, desio se 3 dana nakon
Ekadaija znai, u pomenutom rizinom vremenskom
intervalu.
Moemo da posmatramo ovu temu i na sledei nain na primer, drava ima sistem da je tokom sedmice jedan
dan ili dva dana predvieno za odmor. Zato? Zato se ne
radi svih sedam dana? Zato to emo, ako radimo svaki
dan u sedmici, bez dana odmora, biti hronino umorni i
neemo biti sposobni da efektno radimo svoj posao. Slino tome, na stomak sadri bakterije koje pomau odravanju naeg zdravlja tako to reguliu varenje. Ako njih
napadne bolest ili zamor, mi se razboljevamo. Zato je sigurno dobro dati stomaku jedan dan odmora, tako da
sledeeg dana ponovo moe da radi sa punom snagom.
mo zato je Ekadai dobro slediti ak iz isto materijalnog
aspekta.
Mesec ima svoju redovnu putanju u kojoj raste oko 15
dana do punog Meseca i isto toliko dugo pada, do mladog Meseca. Zato se 30 dana i zove mesec dana. Tokom
tog kretanja, jedanaestog dana od poetka svog rasta ili
padanja, Mesec je najblie planeti Zemlji i, shodno tome,
vri najjai uticaj na nju i sve na njoj. On vidno utie na
plimu i oseku, a kako ne bi na nas, siune stanovnike ove
planete. Jedanaestog dana svog putovanja Mesec privlai vodu iz mora, reka, naih tela, itd. Ako se na ovaj dan
uzme samo voda, ona e brzo proi kroz telo u vidu znoja ili mokrae, ba kao kad se kamen pokvasi, a ne upije
vodu. Meutim, ako tada osoba uzme bilo kakvu itaricu
ili mahunarku sa vodom, to uzeto ito e imati svojstvo
upijajueg papira ili pamuka - itarica e upiti tu vodu.
Npr. ak i ako iscedite pamuk, neto vode ostaje u njemu.
Na slian nain, uneta itarica e se ponaati kao suner,
tj. upie mnogo vode. Onda e Mesec privlaiti tu vodu i
sve mogue bolesti e se razviti i pojaati. Ba kao mora i
okeani - u ovo vreme uvek su jake plime i veliki talasi, ak
i kada nema nimalo vetra. Tako je i sa naim telima. Ako
osoba nije bolesna, velike su mogunosti da se razboli u
ovom periodu. Ako je ve bolesna, stanje se pogorava od
Ekadaija pa sledea 4 dana, tj. do punog ili mladog Meseca, a onda se sve smiruje. Ovo svako moe i sam da proveri, naroito zdravstveni radnici - na kraju ovog lanka
dat je spisak dana na koje pada Ekadai. Najvie pogoranja zdravlja i smrtnih sluajeva se deava upravo tih dana.
Ne samo to, najvie ubistava, pljaki, silovanja i ostalih
zlodela se desi u ovom petodnevnom vremenskom intervalu. ta moe dobro da uradi neko ko je ve psiho-emotivno labilan, kada ga zadesi ovako jak planetarni uticaj?
Moe samo da mu bude jo gore i to prvo njemu, a onda

Praktino govorei, itavo oveanstvo ispata zbog toga

to ne daje stomaku nimalo odmora. Ali - evo konkretnog
reenja. Za poetak.

Ekadai datumi u narednom periodu su:

> 5. i 20. septembar
> 4. i 19. oktobar
> 3. i 18. novembar
> 2, 18. i 31. decembar
> 16. i 30. januar (2015)
> 15. februar
> 1, 16. i 31. mart
> 15. i 30. april
> 14. i 29. maj (ovaj 29. maj je jedan Ekadai u
godini kad je najbolje postiti potpuno, ak i od
vode, ako je mogue, poto ovaj jedan Ekadai
vredi energetski i karmiki kao svi ostali u godini
zajedno. Naravno, dobar efekat je i od posta sa
vodom i/ili hranom propisanom za Ekadai),
> 12. i 28. jun
> 12. i 27. jul

bahove cvetne kapi

43

Mentalno i emotivno

O srei

iz naunog ugla
Pie:
Dunja Cigi

rea! Ima li osobe koja se ne pita kako da je uhvati, zato je nema, ta treba da uradi pa da konano bude srena...
Kako to da da je neko srean, a nema NITA? Kako to da
neko ima SVE, a nije srean?
Na sva ova, i jo mnoga pitanja, ovek ve vekovima pokuava da odgovori. Psihologija se tek dvadesetak godina
bavi sreom, a temelje su, naravno, postavili filozofi. Grana
psihologije koja trai odgovore na ova pitanja zove se pozitivna psihologija. Laici je esto brkaju sa popularnom psihologijom, a razlika je velika, pre svega u pristupu i metodi
istraivanja. Pozitivna psihologija kao nauna disciplina zasnovana je na emprijskim dokazima, a ne na verovanju misli
pozitivno i sve e biti pozitivno.
44

bahove cvetne kapi

U filozofiji srea se definie kroz dva pravca: hedonizam i

eudajmonizam. Hedonizam sreu izjednaava sa uivanjem
- blagostanje je zadovoljstvo. Eudajmonizam podrazumeva
da blagostanje nije samo srea i zadovoljstvo, nego i aktualizovanje ovekovih potencijala, realizovanje prave prirode
oveka (dajmona).
Martin Selidmen, otac pozitivne psihologije, istie da bi
psihologija trebalo da bude podjednako zainteresovana za
izgradnju dobrih stvari u ivotu, kao i za popravak loih
stvari. Time je pokrenuta nova era istraivanja i fokus je pomeren sa patologije na mentalno zdravlje i blagostanje; sa
klasifikacije mentalnih poremeaja na klasifikaciju snaga i

Mentalno i emotivno
vrlina karaktera, i na izgradnju zatitnih faktora. Do tada
je vladalo naelo da ako neko nije depresivan, ni anksiozan,
onda je srean. Meutim, ispostavilo se da su naela dobrog
ivota, smislenog ivota, drugaija od jednostavnog izostanka nesree.
Do ega smo doli u pozitivnoj psihologiji? Doli smo do
toga da srea nije jedinstven koncept, da bismo mogli da
je merimo, morali bismo da je ralanimo i dobili bismo
tri puta sree. Prvi je proistekao iz hedonizma i srea se po
njemu definie kao uivanje, zadovoljstvo. Cilj je da imamo to vie uitaka, da imamo to vie pozitivnih emocija.
Znai da jedemo slatkie kad nam se jedu, popijemo lepu
kafu sa najboljim prijateljem, putujemo, itamo, pevamo,
mazimo kunog ljubimca, jednostavno radimo sve u emu
uivamo, i to nam donosi zadovoljstvo. Drugi put koji nas
vodi do sree je posveenost (engleski engagement), on je
proistekao iz eudajmonistikog pristupa srei. Izraz koji se
koristi da bi se opisao ovaj nain postizanja zadovoljstva je
biti u toku (engleski flow). ta to znai kada se praktino
primeni? To znai da, ako ste slikar, vi kada uzmete etkicu
i boje za vas staje vreme, prestaje da postoji svet i moete da
slikate satima, a da ne oseate ni glad, ni e, ni umor, zato
to ste u toku. Vi prestajete da postojite, postajete jedno sa
tim to radite. Ukoliko imate bilo kakvu aktivnost u svom
ivotu kojoj ste toliko posveeni, vi ste sreni. I konano,
trei put je pronai smisao u ivotu. To bi znailo da ivimo
ivot tako da svoje snage i vrline koristimo zarad nekog vieg cilja, da oseamo povezanost sa neim to je vee od nas
i naih elja i ambicija.
Cilj je utvrditi koliko su ljudi zadovoljni svojim ivotima.
Istraivanja na hiljadama ispitanika pokazala su da na ivotno zadovoljstvo najmanji uticaj ima prvi put do sree zadovoljstvo. Ukljuenost ili flow neto vie doprinosi zadovoljstvu ivotom, dok najvei doprinos daje smisao ivota.
Zadovoljstvo je znaajno onda kada postoje ova druga dva
puta, onda je ono kao lag na torti kako kae Selidmen.
Zbog ega uivanje ne doprinosi znaajno zadovoljstvu ivotom? Pre svega zato to je kratkotrajno. Istraivanja su
pokazala da svaka elja koja nam se ispuni dovodi do sree
i poveanog zadovoljstva ivotom, ali na to se brzo naviknemo, i onda nam to postaje deo svakodnevnice. Tako,
kad ponete da putujete po svetu u poetku ste uzbueni,
adrenalin je stalno povien, sreni ste, ne moete da verujete
da se konano to deava, da vam se ispunila elja koju ste
tako dugo imali, da je konano srea dola i kod vas... ALI,
onda obiete veinu zemalja u Evropi, pa vam dosadi Evropa, mislite moram da naem novu avanturu pa krenete po
egzotiku u Aziju. Tamo je opet sve novo, uzbudljivo, mislite
to je to to vam je trebalo, ljudi su drugaiji, mirisi, boje,
zvukovi, ukusi, i opet senzacije, a onda posle par zemalja,
shvatite da su svi ti zaini slini, da ljudi poinju da lie jedni na druge i, opet, to sve vam postaje normalno. Navikli ste

se i na to, i tako u krug. Osim, ako to putovanje ima neki

vii cilj koji je povezan sa smislom koji ste pronali u ivotu.
Tada srea nee biti tako kratkotrajna.
Da li moemo nauiti da budemo sreni? DA!!! Jedan od
naina za poveanje zadovoljstva ivotom svakako je zahvalnost. Biti zahvalan moe da bude oseanje, a moe da bude i
mentalni stav. Kako god da se definie zahvalnost, pokazano
je da nam ona poveava oseaj zadovoljstva ivotom. Osobe
koje su zahvalne ee doivljavaju pozitivne od negativnih
emocija, imaju bolje socijalne kontakte, manje su depresivne i lake se bore sa stresom. Zar nije dovoljno razloga da
budemo zahvalni?! Jedan od bitnih faktora je i da se zahvalnost izrazi. Ukoliko se izrazi osobi kojoj ste zahvalni i kod
te osobe se uoava manja depresivnost, a vee zadovoljstvo
ivotom. Najbolje od svega je to se na zahvalnost moe uticati! Moemo da nauimo da budemo zahvalni. Jedna jednostavna veba koja se pokazala vrlo uinkovito je da svako
vee napiete tri stvari za koje ste tog dana zahvalni.

Kako to da da je neko
srean, a nema NITA? Kako
to da neko ima SVE, a nij e
srean?
Kairos, u grkoj mitologiji bog sree, moe da nam poslui
kao pokazatelj kolektivnog odnosa prema fenomenu sree.
Kairos je na prstima, uvek u urbi. Nazad je elav, dok napred ima jedan uperak ko je budan i pazi moe da ga dohvati za uperak, ali samo odnapred, a koga preleti taj nee
uspeti da ga uhvati, koliko god se trudio. Kao i leptir koji
nam izmie dok ga jurimo, a sleti ba na nas kada se prepustimo trenutku. Kairos nam dozvoljava samo od napred
da ga uhvatimo znai da budemo hrabri i direktni, umesto da se predomiljamo. Kairos ima ma, kao i vagu. Ma
kao simbol pobede i vaga kao simbol uravnoteenosti. Pobede nad im? Pobede nad izazovom, svako ko izae iz zone
komfora bie nagraen, i svaka situacija u koju ue bie
samo jedna lekcija. Ravnotea ega? Ravnotea suprotstavljenih strana, neba i zemlje, alfe i omege, elja i mogunosti,
due i tela. To se sve u ravnotei u momentu kada je Kairos
ba vas posetio i onda, ako niste budni, on e proleteti...
U mitu o Kairosu sadrana su sva tri puta sree. To to je
uvek u urbi moe da asocira na jurenje uitka i zadovoljstva, ali ono ne moe da potraje pa vam on izmie iz ruku
ukoliko hoete da ga uhvatite. Hrabrost i odvanost, simboliki prikazana kroz ma, ogleda se u pronalaenju snaga
koje moete upotrebiti da biste pronali neto u ta ete se
potpuno uiveti, i na kraju, vaga je smisao ivota, odnosno
trei put, koji se ne moe postii bez uravnoteenosti.

bahove cvetne kapi

45

Mentalno i emotivno
Pie:
Jelena Ili

Adolescencija
i rastanak i ponovni susret

eate li se sopstvene adolescencije? Tog gorko-slatkog

traganja za vlastitim identitetom, koje nije bilo samo jedan
trenutak, ve viegodinji proces? Kod pojedinih se zavrio
vrstim utemeljenjem u onome to jesu, ka emu tee, ta
vrednuju a na ta nikako ne bi pristali. Kod pojedinih, koji
nisu dovoljno puta pali i ustali, taj proces i dalje traje. To su
deca i u svojim tridesetim, etrdesetim, pedesetim... Redovi koji slede namenjeni su i jednima i drugima. Prvima kao
oma onome za ta su se borili, drugima kao inspiracija za
borbu koju su izbegli, obino zbog iluzije da e taj posao
neko odraditi umesto njih.
Detinjstvo i adolescencija su dva poglavlja iste prie prvo
trai vostvo, roditeljsko prisustvo i sigurne okvire, drugo
trai malo vie prostora, slobode i odreene ruke. Za takav
susret sa samim sobom, onom autentinom slikom sopstvene linosti koja nije skicirana tuom rukom i kojoj nisu
dodavane tue boje, potrebna je izvesna separacija od onih
koji su nam taj susret i omoguili. Separacija od onih dominantnih modela na koje smo se ugledali tokom prvog
poglavlja svoje prie, roditelja, lanova ire porodice, uitelja, jednostavno reeno svih bitnih drugih. Upravo taj
momenat razdvajanja, tako neophodan za susret sa samim
sobom, dodaje onaj ukus gorine ovoj ivotnoj fazi i za
onog koji trai slobodu, tiinu, vreme za sebe i sopstveni
prostor, i za onog od koga se to trai, koji treba da pusti. Jer,
nema ponovnog susreta, bez prethodnog rastanka. Upravo
tada, eskaliraju sve razlike - sve neizreeno, sve neoproteno,
potiskivano i zabranjivano izmeu dece i roditelja. Jer, deca
vie nisu samo deca, ve jednom nogom gaze na sledeu
razvojnu stepenicu, koja trai zrelost, samostalnost u donoenju odluka, preuzimanje odgovornosti za sopstvena injenja i ivot. Ta stepenica ih vodi u svet odraslih. A, odrasli to
isprva ne razumeju. Jer, oduzete su im mnoge nadlenosti,
vie nisu apsolutno i bezpogovorno bitni, vie nisu omnipotentni (svemoni), ve postaju jednaki, jednaki sa decom
koja tee da odrastu.
46

bahove cvetne kapi

Jezik kojim su do tada komunicirali bio je poznat, savladan

i kao razumljiv za obe strane. Takva komunikacija, u najveem broju sluajeva, bila je vertikalna, sa vrha na dole.
Ne sme, mora, trebalo bi, zato to sam ja tako rekao....
Prilino jednosmerna komunikacija, sloiete se. Donekle
neophodna za formiranje onog unutranjeg policajca kojeg nosimo sa sobom i koji je zaduen za nau etiku, moral
i oseaj odgovornosti, i onda kada roditelji to prestanu da
ine. Ali, i frustrirajua, jer mnogo je stvari koje su nam branjene, a koje su samo imale za cilj da nas zabave, oslobode,
potvrde nau autentinost. Upravo u tim momentima, naa
unikatnost je bila saterivana u oak, primoravana da se brani utanjem i prihvatanjem tuih pravila i zabrana. Tada je
dete u mnogima od nas diglo belu zastavicu, jer za njegovu preteranu razigranost i oaranost sobom, nije prosto bilo
vremena i sluha. Tada se tako, smatrali su bitni drugi, nisu
ponaala lepo vaspitana deca. Jezik kojim se sa njim govorilo, dete u nama, nije ba najbolje razumelo, preciznija da
budem, kao da je razumelo. Taj jezik, bio je prepun ogranienja njegove autentine prirode, prepun zabrana, rigidnih oekivanja... Zato se i prelo na drugi jezik, u drugom
poglavlju. ista razvojna neophodnost.

Detinjstvo i adolescencija su
dva poglavlja iste prie. prvo
trai vostvo, roditeljsko
prisustvo i sigurne okvire,
drugo trai malo vie prostora,
slobode i"odreene ruke.
Drugo poglavlje uglavnom poinje jezikom nerazumevanja,
u veini porodica. Roditelji taj jezik neretko nazivaju jezikom bunta, neposlunosti i inata. Ne prepoznajem ga vie,
sa njim se vie ne moe normalno priati, stalno je u ne-

Mentalno i emotivno

koj kontri!. Deca taj jezik nazivaju jezikom nepodravanja.

Oni me uopte ne poznaju, nikad nisu na mojoj strani, ne
razmiljaju ta ja elim i ta je meni potrebno!. I upravo u
tom prelomnom momentu poinje sukob dveju strana koje
sutinski ne ele nita neobino, nita neljudski i nita razliito. ele da se uspostavi ravnotea njihovih snaga i potreba, da se uvae njihove pozicije i njihove linosti. A, priroda
ne pravi kopije, samo originale, te otud potie ona maksima da je svako individua za sebe. Roditelji u najveem broju sluajeva, tokom ovog tranzita, u prvih mah to ne vide,
ve kao po nekom automatizmu, pokuavaju da prilagode
htenja svoje dece svojim htenjima, kao i njihove ukuse, stavove, elje, ciljeve. Jer, poznato je i sigurno, pa makar ono i
ne bilo dobro po nas ili nae najblie. I tada gube iz vida da
ono Mi kome svi elimo da pripadamo, podrazumeva koegzistenciju dva ili vie Ja, uravnoteavanje i saradnju, nikako stapanje u kome se gube jasne granice vie tih razliitih,
podvlaim autentinih Ja. Deca, s druge strane, pribegavaju nekim, u osnovi, infantilnim taktikama, jer drugaijim i
zrelijim jo uvek nisu ovladala i uvrstila ih u svoj repertoar
ponaanja osamljivanje usled oseanja nepripadanja i nerazumevanja od strane odraslih ili udruivanje i poistoveivanje sa vrnjacima koje je zadesila ista sudbina, stvaranje
idola, iracionalnost i emotivna nestabilnost kao odgovor na
mnoge za njih osujeujue i zahtevajue uticaje iz okoline,
oponiranje nekad i po svaku cenu, pribegavanje ponaanjima od kojih imaju vie tete nego koristi... ista razvojna
nezaobilaznost.
Davno sam proitala da su deca ta koja roditeljizuju roditelje. Pomalo nezgrapno zvui, ali je istinito u svojoj osnovi. Biti roditelj neuporedivo je sa bilo im. Uloga za koju se
nigde i nikako niste mogli spremiti i obuiti, tako da smanjite procenat greaka na minimum i osigurate sebi uspeh.
Otud i prirodna nespretnost u igranju iste kod najveeg
broja ljudi. Jer, neosporna je istina da je iskustvo jedina

kategorija koja se ne moe preneti, istina koja bi trebalo

da je u prvom planu i za jedne i za druge, i za roditelje i za
decu koja tee da odrastu. Zato oni roditelji koji je neto
ranije, tokom drugog poglavlja, shvate i prihvate, uspevaju
da uhvate korak sa svojim adolescentima. Oni su ilustrativan primer za izreku da su roditelji samo lukovi, a deca
strele koje putaju da lete samostalno i dalje od njih. Koliko
visoko, to ve zavisi i od samih strela. Oni koji se ovoj istini
uporno opiru, jer se nikako ne uklapa u njihove referentne
okvire kroz koje posmatraju sebe kao roditelje, svoju decu
i svet, oni plaaju cenu za to cenu izraenu u naruenim
odnosima sa svojom decom, nerazumevanju, sukobljavanju, stalnom optuivanju i distanciranju. ta, s druge strane, ova istina moe doneti deci koja tee da odrastu? Svest
o tome da je nerealno oekivati od roditelja da ih uvek i
po svaku cenu mogu razumeti, da ih poznaju bolje od njih
samih, da je potrebno nekad i progledati im kroz prste,
jer u tom drugom poglavlju adolescencije, svi su i uenici
i uitelji, svi su novi i prirodno nespretni u igranju svojih
uloga. Tek tada, po prihvatanju ove istine, jezik kojim govore ove dve strane moe postati jezik razumevanja, jezik
jednakih, jezik kojim govori vie razliitih, ponovo podvlaim, autentinih Ja.

Zato bivi adolescenti,

estitam na uspenoj
borbi za sopstvenu
zrelost!
Seate li se onih knjiga sa vie zavretaka, u kojima italac
samostalno bira tok prie, koje su mnogi od nas kao deca
oboavali? Tog uzbudljivog traganja za krajem koji e vas zadovoljiti i ispuniti? Mislim da je to odgovarajua metafora
za drugo poglavlje naih pria, da se ono upravo zavrava na
nain koji iskljuivo zavisi od namera i truda glavnog aktera. To da li ete, nakon ove burne i nekad nimalo komforne
razvojne faze, zavriti vrsto ukotvljeni u onome to jeste,
ka emu teite, ta vrednujete i na ta nikako ne bi pristali
ili ete u svojoj sutini ostati dete, samo u odelu odraslog
oveka, to je sloiete se, samo privid zrelosti, ne i istinska
zrelost, zavisi samo od Vas. Drugo poglavlje je i namenjeno
ruenju starih i stvaranju novih obrazaca, izlasku iz komforne zone, istraivanju, pokuajima i pogrekama, jer tada
svako savijanje manje boli, svaki skok u nepoznato je manje straan i svako lutanje moe da se doivi i kao traganje.
Zato bivi adolescenti, estitam na uspenoj borbi za sopstvenu zrelost! Onim drugima, velikoj deci, nadam se da
sam pruila dovoljno povoda da svoje drugo poglavlje ipak
zavre na drugaiji nain, svesni injenice da mirno more od
njih nee napraviti vetog mornara, ali da e im ta plovidba
omoguiti susret, najvaniji od svih, susret sa samim sobom.

bahove cvetne kapi

47

Mentalno i emotivno
Pie:
Sanela Fekovi

KADA SUDIMO...
S

tubovi drutva u kome ivimo su bazirani na pravosuu

i moralu. Mi im se esto okreemo kada se naemo u situaciji povrede, nepravde, nerazumevanja, straha i ljutnje. Tada
smo skloni da se drimo dobro usaenih pravila kako bi
nae stanje dobilo okvir, objanjenje i flaster koji zaustavlja sav protok. Kada sudimo, mi gubimo kontakt sa sobom.

Tada kreem da ivim sa oseajem nepravde, nerazreenosti,

povrede, srdbe, duboke tuge i izdaje i sve me one teraju
u izolaciju. Sudije su jako usamljene jer na vrhu piramide
nema mesta ni za kog drugog.

U situacijama povrede, najbolji kompas je zapravo unutar

nas. I to ne onaj koji je obojen raznim slinim iskustvima
koja su ostala isto tako nerazreena i onda gomilala jo jai
vapaj za pravdom i razreenjem. Na pravi kompas trai poravnanje oseaj da je sve ponovo potaman, ne isto kao pre,
esto je to nemogue, ali pomireni sa dogaajem pratimo
na kompas do pravilne razmene koja nam donosi olakanje.
Kako izgleda ta razmena, zvana poravnanje? Kada samo
preemo preko povrede mi progutamo povredu i ne svarimo je, kada nekome oprostimo to esto znai da transformiemo nau prvobitnu reakciju ljutnje, tuge, izdaje i sl. u
ljubav i empatiju koje vode ka oprostu. Meutim koliko
esto zaista umemo da transformiemo povredu u putanje umesto u pobedu (pametniji poputa, bolji ovek oprata)? Deo problema lei u ideji ta je zapravo na zadatak u
opratanju? Najee se oprost zamilja kao uzdizanje iznad
situacije i ve u toj slici vidimo onoga na koga se oprosti
odnosi svevinjeg, stvaraoca, Boga. esto se i sami poistovetimo sa tom slikom i prerano zakoraimo u sferu ljubavi i
empatije tog kalibra. Uglavnom smo zapravo na mnogo niim nivoima svesti u naim ivotnim, razvojnim putevima,
i to je sasvim normalno i prirodno zato to sebi treba da
dozvolimo a, pre svega, priznamo.
Kada se naljutim sa nivoa svesti koji su nii od ljubavi i
empatije, ja uglavnom prvo elim ili nekome da uzvratim
ili da mi se teta nadoknadi. To je poteno priznati sebi. U
suprotnom, u meni se budi sudija, ali kako ne mogu suditi
nikome spolja, jer to nije moj zadatak, niti pravo, niti uloga,
ja to zapravo radim sebi bez obzira na moj spoljanji fokus.
48

bahove cvetne kapi

Ako ste ikada osetili vatrenog sudiju na svojoj koi, ili izgubili ono najvanije da bi ste bili u pravu, znate da to nije
put koji prija srcu i dui zapravo to uopte nije put, to
je stranputica ili vrtlog koji nas dri u prostoru i vremenu dogaaja koji vagamo tako posveeno da ostajemo ba
tamo u prolosti i prestajemo da ivimo svoj ivot u sadanjem trenutku.
Tek kada spoznamo put poravnanja, i dozvolimo sebi da
traimo svoje, mudro, onako kako nam zaista pripada
kroz nadoknadu, duboko ao mi je koje ide kroz pokajanje, i ponovo spajanje sa nekim ko je napravio greku,
jer je jednostavno ovek. Kada su greke ljudskog kalibra,
setimo se da je ljudski greiti, i pustimo da bude, ono to
ve jeste.

Mentalno i emotivno

Bahov praktiar

Masaa prirodnim uljima

i eterinim uljima
Holistiki pristup masai
Refleksomasaa
Relaks masaa
Anticelulit masaa
Masaa ventuzama

mob: 064/291 23 77

Internacionalni
registar

Dula

Nena pomo i
podrka
trudnicama i
porodiljama

bahove cvetne kapi 49

e mail: zorica.milosavljevic@gmail.com

Mentalno i emotivno
Pie:
Ljubica Zari

Depresivni poremeaj
D

epresija, kao psiholoki poremeaj, moe biti blae ili

jae izraena, odnosno moe se manifestovati kao melanholija, a moe se pretvoriti u veoma intenzivnu tugu, usled
koje pojedinac potpuno prestaje da vodi brigu o sebi i drugima. To je sloen poremeaj raspoloenja, koji se ubraja
meu najee bolesti na svetu. Depresija se manifestuje na
razliite naine kod osoba razliitog uzrasta, pola i temperamenta.
Pojedini autori naglaavaju razliite aspekte ovog oboljenja,
ali se veina usaglaava da se sledei simptomi povezuja sa
klinikim formama depresije:
1. Duboka tuga
2. Apatija, bezvoljnost, beznadenost, smanjenje fizikih
aktivnosti
3. Uznemirenost i strepnja
4. Poremeaj sna
5. Smanjenje vitalnih nagona - Poremeaj u telesnoj teini ili apetitu i poremeaj libida
6. Nedostatak koncentracije
7. Oseaj bezvrednosti i oseanje krivice
8. Morbidne misli
9. Umor
Ukoliko depresija nije nastala kao reakcija na traumatian
dogaaj, ona se dijagnostikuje utvrivanjem broja simptoma koji su prisutni u klinikoj slici:
- Osoba kod koje je prisutno najmanje pet od ovih devet
simptoma i to u trajanju od najmanje dve sedmice boluje
od, kako je to kliniki definisano, tekog oblika depresije.
- Osoba kod koje su prisutna dva od nabrojanih simptoma
u trajanju od najmanje dve sedmice pati od, klinikim jezikom reeno, blagog oblika depresije, esto nazivanog subdeprsija.
Pojedini pacijenti imaju izraenih svih devet simptoma.
Emocionalna trauma bi, naravno, mogla da prouzrokuje
50

bahove cvetne kapi

svih devet simptoma, no oni ne bi ukazivali na to da je u

pitanju bolest depresije, ve bi se govorilo o posttraumatskom stresnom poremeaju, ija se klinika slika u znatnom
procentu poklapa sa slikom depresije. Sa druge strane, blai oblik depresije ne mora nuno umanjiti kvalitete ivota
i svakodnevnog funkcionisanja i, u dijagnostikom smislu,
moe biti slian drugim emotivnim poremeajima. Svaki od
navedenih simptoma je dijagnostiki I psihoterapijski vana, te je umesno pojedinano ih pojasniti.
Dakle:
1. Duboka tuga je, kao prvi simptom, ono to veina laika
poistoveuje sa oseanjem depresije. Ovaj simptom je prisutan ako osoba sama prizna da se skoro svakog dana i to
tokom veeg dela dana, osea tuno, ili prazno, ili pak ako
neka pouzdana osoba primeti to isto. Neuobiajen intenzitet tuge, ili pak njeno pojavljivanje u situacijama netipinim
za odreeno drutvo se vrednuje kao simptom depresivnog
poremeaja. Ovaj simptom se javlja kod dece i adolescenata, ak i ako nisu tuni, ve samo razdraljivi. Vano je zapaziti da se u praksi mogu sresti pacijenti koji negiraju ovo
oseanje, jer, svesno ili nesvesno, ele da negiraju i postojanje same depresije. S druge strane, jednako je vano shvatiti i to da se ne moe rei da svako ko doivi stanje duboke
tuge, ili se ak lako rasplae bez adekvatnog povoda - ima
mentalnu bolest. Ako se kod njih takav simptom ipak javi,
on je esto posledica oseanja praznine, neispunjenosti, visoke emotivne tenzije slino.
Svakako valja napomenuti i to da osobe, koje ne manifestuju ovaj ili sledei simptom, najverovatnije nemaju teak
oblik depresije, bez obzira na to koliko mnogo drugih simptoma je kod prisutno kod njih.
2. Apatija se opisuje kao izraen nedostatak interesovanja za
gotovo sve aktivnosti tokom veeg dela dana, kao i nenalaenje zadovoljstva u njima, i to skoro svakodnevno. Apatina osoba ak vie ne uiva ni u zabavnim stvarima, i esto
nema nikakvu motivaciju. U intelektualnom smislu osoba
koja boluje od depresije esto moe da navede ta je potrebno da uradi u toku dana i nedelje, ali nema mogunost da
angauje svoju volju i ue u aktivnost.

Mentalno i emotivno
napora, promenio telesnu teinu za najmanje 5% tokom
jednog meseca. Simptom je prisutan i kada klijent sam izvetava o izrazitim promenama apetita, kao i kada bebe i deca
ne dobijaju na teini koliko se oekuje u odreenom periodu ivota.
5a. Smanjenje seksualne elje, odnosno libida ili pak sposobnosti preputanja i uivanja u seksualnim aktivnostima
est je pratilac grupe simptoma koji se jednim imenom nazivaju: smanjenje vitalnih nagona.
6. esti simptom, nedostatak koncentracije, najvie se zapaa kod studenata, administrativnih, ili umnih radnika,
dok se kod drugih klijenata moe ogledati u optoj rasejanosti, zaboravnosti, oteanom razumevanju odreenih
(naroito ranije bliskih) sadraja. Klijenti koji svakodnevno imaju potekoa u donoenju odluka, ili navode da im
je teko da jasno i trezveno razmiljaju, da odre panju na
nekom sadraju, da itaju ili gledaju TV program, zapravo
pokazuju ovaj simptom.
Apatija kao simptom se, meu laicima, najee dijagnistiki mea sa samom depresijom, pa se od klijenata esto moe
uti kako za sebe kau da su malo depresivni, a da se zapravo ale na tromost, apatinost, bezvoljnost i pasivnost, a
bez drugih znakova depresivnog poremeaja.
3. Uznemirenost, predstavlja oseanje nemira, koji se pojavljuje i opstaje bez nekog konkretnog razloga i klijenti ga
esto opisuju kao nespokojstvo, a moe se pojavljivati i u
formi uoptene agitiranosti, kao i nevezanog lebdeeg straha da e se dogoditi neto neprijatno. Neki klijenti takoe pokazuju ovaj simptom, ak i ako je opta aktivnost
organizma veoma usporena. Oni, naime izvetavaju o somatskim stanjima preznojavanja dlanova i stopala, voru
u stomaku, tekom disanju, nemogunosti da u jednom
mirnom poloaju ostanu dui period i sl. Radi se, dakle, u
uoptenom stanju uznemirenosti i strepnje.
4. etvrti simptom, poremeaj sna, moe se razlikovati od
osobe do osobe. Neki klijenti imaju nesanicu gotovo svake
noi, dok su drugi pospani tokom itavog dana, ili skoro
stalno spavaju. Za sve ove ljude je karakteristino da zapravo ne ele ujutru da ustanu, ve moraju da se izvuku iz
kreveta. Prema pojavi nesanice i njenom trajanju dijagnostiari se esto opredeljuju u razlikovanju endogene (nasledne)
i egzogene (reaktivne) depresivnosti.
5. Promene u telesnoj teini ili apetitu, takoe mogu da
budu ekstremno razliite meu klijentima. Pojedini izgube
apetit i redukcija njihove teine bude ekstremna, dok drugi
poveaju unos namirnica koje sadre masnoe i eere, kako
bi, najee nesvesno, stimulisali luenje hormona sree i
oputenosti. Uobiajen kliniki kriterijum za ovaj simptom
je injenica da je klijent, bez svoje svesne namere i ulaganja

7. Oseaj bezvrednosti, ini da se osoba skoro svakog

dana osea tako kao da nikome nije ni od kakve koristi.
Preteran ili neprimeren oseaj krivice takoe ukazuje na
prisutnost depresije i u ranijim dijagnostikim simptomima je zauzimao vrlo vano i visoko mesto. Zanimljivo je
napomenuti da je depresija viestruko zastupljenija meu
judeo hrianskim stanovnitvom (u poreenju sa muslimanskim, hinduistikim, budistikim i drugim religijama), upravo zbog jednog od najrasprosranjenijih judeo
hrianskih koncepata o grenosti svake individue, naroito u kontekstu uroene grenosti, odnosno neadekvatnosti.
8. Morbidne misli, oznaavaju autodestruktivni naboj, esto i uporno razmiljanje o smrti ili samoubistvu, bez obzira
da li je dolo do razrade konkretnog plana o samopovreivanju, ili samoeliminaciji, ili pak o fantaziranju o neizleivoj
bolesti, koja e doneti smrt i osloboenje od emotivne patnje. Podrazumeva se da je pacijent, koji je ve izvrio samopovreivanje, ili pokuaj suicida, pokazuje ovaj simptom.
9. Poslednji simptom je onaj sa kojim se najee susreemo
u praksi umor i nedostatak energije skoro svakog dana.
Mnogi psihijatrijski i psihoterapijski klijenti se ale na oseaj iscrpljenosti, umora, bezenerginosti i sl., pa je vrlo vano proveriti prisutnost i drugih simptoma, radi utvrivanja
konane dijagnoze. Sa druge strane, ako simptom umora
nije praen simptomom duboke tuge, oseanjem krivice, ili
apatinosti, pojedini pacijenti oteano prihvataju informaciju o svojoj sutinskoj depresivnosti.
Formiranje ispravne dijagnoze, a naroito klijentovo prihvatanje informacije o svojoj bolesti, potom i podizanje svesnosti o prisutnim simptomima, prvi je korak u isceljivanju
depresivnog poremeaja.

bahove cvetne kapi

51

Energetska psihologija

Asocijacija za Energetsku Psihologiju omoguava edukativni program za sertifikovanog terapeuta

energetske psihologije, koji u sebi integrie najnovije znanje i tehnike iz oblasti neuronauka,
psihologije, meridijana tela i sistema upotrebe vibratornih esencija.

Predavanje o energetskoj
psihologiji i predstavljanje
programa edukacije
Pozivamo vas na besplatno javno
predavanje o Energetskoj psihologiji
koje e se odrati u etvrtak,
12.09.2014. u 18h u prostorijama
asocijacije za energetsku
psihologiju, u zgradi starog
Merkatora, Palmira Toljatija 5, 2.
sprat. Broj mesta je ogranien pa je
potrebno rezervisati mesto.

telefoni za rezervacije
011.269.1882, 060.3619.1882

Novo:
Astrohealing edukacija
poinje 17.09.2014.
AstroHealing je jedinstveni sistem kombinacije astrologije,
tehnika energetske psihologije i vibratornih esencija koji
omoguava da se osoba dovede u balans na emotivnom,
fizikom, mentalnom i socijalnom nivou.
Astrologija predstavlja izuzetno dijagnostiko sredstvo za
energije koje nosimo u sebi, dok tehnike energetske
psihologije i upotrebe vibratornih esencija (Bahovih,
Kalifornijskih, Junoafrikih, Australijskih, mineralnih i
ivotinjskih) omoguavaju balansiranje i ispravljanje razliitih
nivoa nestabilnosti.
Sve to se dogaa u naem ivotu, deava se i u nama, te
dovoenjem unutranjih energija u ravnoteu, automatski
ostvarujemo i dobrobiti u izraenim oblastima ivota.

Vie informacija na: 011.269.1882, 060.3619.1882

ili info@keplerunited.org
www.EnergetskiPsiholog.org
www.keplerunited.org