Prirunik za prevod

Televizija se gleda, ona se ne ita

Navedena misao je osnovno pravilo za filmske prevodioce, koji su u

radu ogranieni prostorom i vremenom. Prostorom, zato to titl ima odreeni
broj slovnih mesta (obino oko 30), a vremenom jer na ekranu treba da stoji
samo nekoliko sekundi. Zbog ova dva ogranienja neophodna je adaptacija
prevoda, koja predstavlja sutinu filmskog prevoenja. Adaptacija prevoda
je najtei deo posla koji zahteva znanje maternjeg jezika i iskustvo.
1. PRAVILO: ADAPTACIJA (PROSTORNO OGRANIENJE)
Dobar filmski prevod bi trebalo da bude kratak, jasan, tako da
gledalac moe paralelno da gleda sliku i prati tekst. Zato prevodilac ne
prevodi sve (osim u sluaju kratkih dijaloga), ve saima i prepriava brzo
izgovoreni tekst. Kod dugih i sloenih dijaloga prevodilac treba da 'izvue'
sutinu, samo ono to je najvanije i to gledalac mora da zna. esto se
deava da u seriji brzih dijaloga ima i propratnih, nevanih i kratkih poput:
Sedite, Dodajte, Uzmite ili se neko nekome obraa imenom ili
prezimenom i sl. Ukoliko su oni nebitni za radnju, ne prevode se jer gledalac
po slici vidi ta se deava. Ukoliko su oni u originalu formirani kao posebni
titlovi, odnosno ako prevodilac proceni da ima vremena da 'pusti' takav titl,
onda ga moe prevesti.
Prevod bi trebalo da bude u duhu naeg jezika i po mogustvu treba
koristiti nae, a ne strane rei. Treba izbegavati ponavljanje istih rei u
okviru jednog ili dva titla. Prevodilac e odmah na poetku da shvati koliko
je vano svako slovno mesto i zbog toga se adaptacijom dobija na prostoru i
vremenu. Titlovi ne smeju da se smenjuju brzo, ve u odreenom ritmu, kao
da je u pitanju spori dijalog.
2. PRAVILO: VREME TRAJANJA TITLA
(VREMENSKO OGRANIENJE)
Vreme trajanja titla u principu odgovara vremenu trajanja dijaloga
glumaca. Ovo podrazumeva da titl ne sme da traje krae, a ukoliko je tekst
dug i ukoliko postoji pauza izmedju dijaloga, onda ga prevodilac moe
1

zadrati due na ekranu. Takozvano 'tehniko kanjenje' je neminovno jer je

potrebno vreme da prevodilac 'pusti' titl kada uje dijalog. Ovo je donekle
reeno automatskim titlovanjem, ali prevodilac ne sme da rauna na to.
Prosena duina stajanja titla na ekranu je 3 sekunde. Kratki titlovi
koji sadre jednu ili dve rei mogu da stoje i 2 sekunde. Dugi ili tzv. 'puni'
titlovi bi trebalo da stoje na ekranu najvie 5 sekundi, ali treba teiti tome da
titlovi budu to krai. Navedena vremenska ogranienja predstavljaju vreme
koje je prosenom gledaocu potrebno da bi proitao titl (engleski termin
reading speed).
3. PRAVILO: VREMENSKI RAZMAK IZMEU DIJALOGA
Kad god je izmeu dva dijaloga pauza od barem 3 sekunde,
prevodilac obavezno zapoinje prevod sa novim titlom. Poslednji titl se
zavrava takom i zapoinje se novi.
4. PRAVILO: 'IZGLED' TITLA
Titl mora da bude funkcionalan i da predstavlja jednu dobro
organizovanu celinu. To znai da je svaki titl celina za sebe, bez obzira na to
da li se zavrava nekim znakom interpunkcije ili ne. Treba teiti tome da se
svaki titl zavri takom, ali to nije uvek mogue. Ukoliko je dijalog dui, titl
se ''see'' tamo gde je zapeta, a u narednom titlu se nastavlja dijalog. Ukoliko
se na kraju titla ne moe staviti zapeta, onda emo ga ''sei'' tako da
dobijemo smisaonu celinu.
Ispravan primer sa zapetom:
Znam da ne volite
da pomeramo stvari,
ali to je ovoga puta
bilo neminovno.

Ispravni primeri bez zapete:

Kau da je ovek u brvnari
ubijen i da je poar
podmetnut kako
bi unitio tragove.

Ili:
ta bi rekao oveku
koji se kotrlja nizbrdo
sve bre i ne moe
da se zaustavi?

U oba sluaja primeujemo da prvi titl predstavlja jednu celinu iako se

ne zavrava interpunkcijom. Strogo je zabranjeno da se takvi titlovi seku na
neloginim mestima koji im daju smisao nedovrenosti.
Neispravni primeri:
Kau da je ovek
u brvnari ubijen i da
je poar podmetnut kako bi
unitio tragove.

Ili:
ta bi rekao oveku
koji se kotrlja nizbrdo sve
bre i ne moe da se
zaustavi?

Navedeni primeri govore o tome da se titl ne deli na kratkim reima

poput ''bi'', ''da'', ''uz'', ''s'', ''u'', ''i'' i sl. Isto vai i za one rei koje ostavljaju
utisak nedoreenosti. Ovo pravilo vai i u sluaju jednog titla, kada se iz
gornjeg prelazi u donji red. Evo jo nekih primera:
Neispravno:
Ne verujem da je
neko toliko nepaljiv.

Ispravno:
Ne verujem da je neko
toliko nepaljiv.

Kratke rei (od, sa, iz, se, li...) treba izbegavati na kraju gornjeg reda
titla. To vai i za veznike (i, u, a, o...).
Izuzeci su dozvoljeni u sluaju da se u reenici nalazi vie takvih rei,
kao i onda kada kratka re nikako ne moe da stane u donji red titla.

Evo primera dueg dijaloga:

Lik 1: Izgoreo je u poaru,
ali pregledom je utvreno
da ima frakturu lobanje.

Lik 2: To je uzrok smrti poto

nema dima u pluima.

Tekst koji izgovara prvi lik ''seemo'' tako da prvi titl ima samo tri
rei, ali predstavlja celinu, dok u drugom titlu zavravamo reenicu. Ovo
smo mogli da uradimo zato to je drugi lik poeo da izgovara tekst tek nakon
3 sekunde. Ukoliko je pauza izmeu dve replike kraa od 3 sekunde,
imaemo sledeu situaciju (takozvano ''lepljenje dijaloga''):
Izgoreo je u poaru,
ali pregledom je utvreno
da je u pitanju ubistvo.
-Sigurni ste?

Trebalo bi izbegavati takozvane ''repove'', odnosno sledeu situaciju:

Izgoreo je u poaru,
ali pregledom je utvreno
da je u pitanju ubistvo.
-Sigurni ste?

Ovako razdvojene titlove gledalac tee prati, a prevodilac mora

mnogo bre da ih ''pusti'', to predstavlja dodatnu tekou.

5. PRAVILO: RAZDVAJANJE REPLIKA

Ovo pravilo podrazumeva razdvajanje dijaloga crticom ''-'' i vai samo
u sluaju kada drugi lik zapoinje repliku za vreme trajanja istog titla.
Primer:
Gde je otiao? U Denver.
-Naveo je razlog?

Ovo je situacija u kojoj govore dva lika. Moe se dogoditi i da tri lika
paralelno govore, toliko brzo da je nemogue da repliku treeg lika
stavimo u novi titl. To bismo uradili u sluaju da nam vreme to
dozvoljava.
U navedenom primeru prevodilac je pribegao saimanju iskaza, a razlog
je, naravno, uteda vremena. Tako umesto uobiajenog pitanja sa ''da li''
(''Da li je naveo razlog?'') koristimo gramatiki ispravan saeti iskaz
''Naveo je razlog?''
Osnovno pravilo filmskog prevoenja je ''to krae, to bolje''. Treba
izbegavati sve suvine rei, pogotovu u pitanjima. Tako je umesto
uobiajenog pitanja ''Hoemo li da idemo?'' dovoljno rei ''Idemo li?'' ili
jednostavno ''Idemo?''
6. OSTALA PRAVILA:
a) Izbegavanje stranih rei i turcizama
b) Izbegavanje uzvika poput ''oh'', ''ah'', ''hej'' i sl. To se ionako uje.
c) Nakon to se gledalac upoznao sa imenima likova, ne treba ih
ponavljati u prevodu (gledalac ih sam prepoznaje, a prevodilac tako
dobija na prostoru)
d) Naslov filma/serije/emisije pie se velikim slovima
Tri takice ''...'' se stavljaju samo ako je dijalog naglo prekinut u sred
reenice. Primer:
Ma nee on...
-Saberi se!

e) Razne mere za duinu, visinu, teinu, moraju se prevesti u na

metriki sistem
f) Navodnici se stavljaju ukoliko neko nekoga citira ili ukoliko re ima
prenosno znaenje. Na primer: Kako ete me se ''reiti''?
5