Jevandjelje U Stvaranju - E. J. Waggoner PDF

JEVANELJE U
STVARANJU
E. J. WAGGONER
Autor je ove dragocene knjige povezuje dve epohe, dva Zaveta, dva velika ina u kojima se
Bog otkriva oveku, najpre kao Tvorac svega postojeeg, a potom kao Spasitelj, takoe svega
stvorenog. U oba aspekta Boanskog projavljivanja otkriva se Njegova nenadmana sila koja
nas, ljude modernog doba, nekako ne uzbuuje previe kada razmiljamo o delu boanskog
stvaranja, ak i kada smo skloni kreacionizmu. Meutim, kada doe do toga da treba poverovati
u injenicu da isti Bog nije nita izgubio od svoje nenadmane sile, da i danas stvara, i da je
voljan da sada i ovde stvori moje novo srce, tada nastaje borba unutar due, jer takva
jednostavna vera povlai mnoga pitanja, a odgovori neminovno dovode oveka na raskre gde
se jasno vide dva potpuno raznosmerna puta, jedan koji znai odlaenje od Boga i drugi koji
vodi sve blie Spasitelju ija se stvaralaka sila sve vie otkriva u ivotu iskrenog vernika.
Elet D. Vagoner na direktan, jednostavan, logiki dosledan nain povezuje dve fasete
boanske sile, stvaralaku i spasilaku, i itaocu daje dovoljan motiv da se upusti u avanturu
vere, ispitujui u svakodnevnom iskustvu koliko je ta sila vidljiva danas u njegovom ivotu.
Naslov originala: The Gospel in Creation by Ellet Joseph Waggoner
Sadraj
UVOD ....................................................................................................... 3
UTEHA I NADA U PISMU .................................................................................................................... 3
DAN PRVI ................................................................................................. 5
STVARANJE I ISKUPLJENJE.................................................................................................................. 5
STVARALAKA RE ........................................................................................................................... 6
RE SIGURAN TEMELJ ..................................................................................................................... 8
GRAENJE NA REI ............................................................................................................................ 9
PORUKA UTEHE ............................................................................................................................... 13
NEKA BUDE SVETLOST ..................................................................................................................... 14
SVETLOST IVOTA .......................................................................................................................... 16
DAN DRUGI............................................................................................. 20
OBLACI SU PRAH OD NOGU NJEGOVIH ............................................................................................ 20

OBLACI I PLJUSAK MILOSTI .............................................................................................................. 22
DUGA OBEANJA ............................................................................................................................. 23
DAN TREI.............................................................................................. 25
POUKA KOJU UIMO OD TRAVE ....................................................................................................... 27
DAN ETVRTI ......................................................................................... 33
DELA RUKU NJEGOVIH GLASI SVOD NEBESKI ................................................................................... 33

BOJA ZAKLETVA ............................................................................................................................ 34
BOG JE SUNCE .................................................................................................................................. 35
BLAGODAT I SLAVA ......................................................................................................................... 35
DAN PETI ................................................................................................ 39
PTICE, RIBE I IVOTINJE .................................................................................................................. 39
DAN ESTI .............................................................................................. 42
TA JE OVEK?................................................................................................................................. 42
DAN SEDMI ............................................................................................. 45
POIVATI SA GOSPODOM................................................................................................................ 45
SUBOTNI ODMOR ............................................................................................................................ 47
POINAK KOJI OSTAJE ..................................................................................................................... 49
Uvod
UTEHA I NADA U PISMU
U etvrtom stihu petnaestog poglavlja Rimljanima poslanice Boji Duh preko apostola Pavla
stavlja peat odobravanja na ceo Stari zavet. On to ini nudei cilj zbog kojeg pie: Sve, naime, to
je unapred napisano, napisano je nama za pouku, da strpljivou i utehom Pisma imamo nadu.
Ono zbog ega nalazimo utehu i nadu u Starom zavetu, jasno je otkrio Hristos, kada je u
odgovoru Jevrejima dao svoje boansko odobravanje starozavetnim spisima, a posebno Mojsijevim
knjigama. Isusove rei glase: Istraujete Pisma, jer smatrate da u njima imate veni ivot; i ona
svedoe za mene; Jer da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni; jer je on o meni pisao. Ako pak
njegovim pismima ne verujete, kako ete verovati mojim reima (Jovan 5,46-48 arni).
Moemo nai utehu i nadu u Spisima zato to je Hristos u njima.
Duh Starog zaveta Duh je Hristov. itamo o prorocima iz starih vremena da su ispitivali na
koje je Hristov Duh u njima ukazivao, kada je unapred svedoio o Hristovim stradanjima i o slavi
koja e uslediti. (1. Petrova 1,11 SSP 1)
Stari zavet je Jevanelje. Ne samo to, nego Stari zavet sadri Jevanelje. U stihu koji sledi
nakon poslednje citiranog, itamo: Njima je otkriveno da nisu sluili sebi nego vama, ovim to vam
se sad objavilo posredstvom onih koji su vam propovedali evanelje u Duhu Svetom, poslanom s
neba (1. Petrova 1,12 arni). I svi proroci, ukljuujui i Mojsija, su propovedali isto to su
propovedali i apostoli, a to je Jevanelje. S obzirom na to da je Boje Jevanelje o Isusu Hristu
Gospodu naem (Rimljanima 1,1-3), i da bi Jevreji verovali u Hrista da su verovali Mojsiju, jer je on
pisao o Hristu, sledi da je ono to je Mojsije pisao bilo Jevanelje.
Jevanelje u stvaranju. Prva stvar koju je Mojsije napisao inspirisan Duhom Bojim bila je
pria o stvaranju. Zato je to jedna od onih stvari kroz koje dobijamo nadu i utehu. Kako je mogue
da kroz priu o stvaranju dobijamo utehu i nadu? To je zato to ova pria sadri Jevanelje.
Nekoliko rei bie dovoljno da potvrdimo ovu injenicu pre nego to nastavimo dalje sa detaljnim
prouavanjem.
Izjava apostola da je Jevanelje sila Boija na spasenje svakome ko u njega veruje (Rimljanima
1,16 arni), poznata je svima koji su ikada uli Jevanelje. Jevanelje je ispoljavanje Boje sile
koja je uloena da bi spasila oveka. Sutinu ove iste misli izrekao je i Petar kada je govorio o
nebeskom nasledstvu onih koji su silom Bojom sauvani, kroz veru, za spasenje (1. Pet. 1,5 eng.
prev).
Stvaranje mera Boje sile. ta je mera Boje sile? Gde se ona moe videti u opipljivom
obliku? itajte Rimljanima 1,20. Tu nam je reeno da je sve ono nevidljivo, ak i Boja vena sila,
kao i samo Boanstvo, jasno prikazano i da se moe isto tako jasno razumeti kroz stvorena dela.
Dakle, u stvaranju je sila Boja tako opipljivo ispoljena da je svi prosto moraju videti. Ali, to se tie
spasenja Boja sila je Jevanelje. Stoga dela stvaranja pruaju pouku o Jevanelju. To je reeno u
devetnaestom Psalmu: Nebesa kazuju slavu Boju, i dela ruku njegovih glasi svod nebeski. Dan
danu dokazuje, i no noi javlja (objavljuje znanje eng. prev). Nema jezika, niti ima govora, gde se
ne bi uo glas njihov (nema ni govora ni jezika; bez svega ovoga njihov glas se ipak uje eng. prev).
Po svoj zemlji ide kazivanje njihovo i rei njihove na kraj vasiljene.
SSP Savremeni srpski prevod prim. izdavaa
JEVANELJE U STVARANJU UVOD E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com
U ovaj citat ukljuen je i komentar sa margine 2, jer daje objanjenje jo blie originalnoj ideji iz
Psalma. Ta ideja glasi da bez obzira na to kojim jezikom govore pripadnici neke nacije, svi mogu
razumeti jezik neba. Poruka koju kazuju nebesa lake se ita nego da je zvuno saoptena, jer svi
ljudi koji ive na zemlji ne mogu podjednako da razumeju jedan artikulisani govor. Svi, meutim,
koji su obdareni razumom, mogu da itaju jednostavan jezik Bojih stvorenih dela.
Istu misao izraava i Addison u ovim divnim stihovima:
Na visini prostran svod nebeski,
Sa svim svojim nebeskim venim plavetnilom,
I ukrasima sjajnim
Objavljuju velikog Zaetnika.
Sunce koje se ne umara,
Iz dana u dan silu svoga Tvorca otkriva,
I svakoj zemlji govori,
Da je na delu jedna Svemona ruka.
Ubrzo, dok veernja senka natkriljuje,
Mesec zapoinje udesnu priu
I nou, zemlji to ga slua,
Ponavlja priu svog roenja;
Dok zvezde okruuju njegov sjaj
I planete sve sa svoje strane
Potvruju poruke, dok se obru
I ire istinu od pola do pola.
Jevanelje je sila Boja, i ta sila je otkrivena u delima koje je On stvorio; zato psalmista govori o
Jevanelju koje nebo kazuje i nauava. Da je to tako, potvruju i rei apostola Pavla u Rimljanima
10,15-18: A kako e propovedati ako ne budu poslani? Kao to stoji napisano: kako su krasne noge
onih koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro! Ali, svi ne posluae jevanelja: jer Isaija
govori: Gospode! ko verova naemu propovedanju? Tako dakle vera biva od propovedanja, a
propovedanje reju Bojom. Nego velim: zar ne ue? Jo otide po svoj zemlji glas njihov, i po
krajevima vasionoga sveta rei njihove.
Apostol ovde govori o Jevanelju koje, kako kae, nisu svi posluali. Zatim tvrdi da su ga svi
uli, a kao dokaz da su ga svi uli, on citira upravo Psalam 19: Otide po svoj zemlji glas njihov, i po
krajevima vasionoga sveta rei njihove. Na ta se odnose njihove rei? Odnose se, naravno, na
Jevanelje. Tako dobijamo zaokruenu ideju, da nebesa propovedaju Jevanelje. Nema oveka koji
bi bio toliko nepismen da nije u stanju da proita Jevanelje; nema oveka koji je toliko gluv, ili do
te mere izolovan da ne moe uti jevaneosku propoved. Ova istina bivae sve oiglednija kako
budemo ulazili dublje u nae prouavanje.
Originalni komentar iz King James prevoda prim. prevodioca
Dan prvi
STVARANJE I ISKUPLJENJE
U poetku stvori Bog nebo i zemlju (1. Mojsijeva 1,1). U ovoj kratkoj reenici saeta je
celokupna istina Jevanelja. Onaj ko ispravno ita ove rei moe iz njih da izvue ogromnu utehu.
Razmotrimo na prvom mestu ko je Taj to je stvorio nebo i zemlju. Stvori Bog. Ali, Hristos je
Bog, sjaj Oeve slave, izraz lika koji ima Otac kao linost (vidi Jevrejima 1,3). On sam kae: Ja i otac
jedno smo (Jovan 10,30). On je bio Onaj koji je predstavljao Oca, stvarao nebo i zemlju. U
poetku bee Re Boija, i ta Re bee u Boga, i Bog bee Re. Ova bee u poetku u Boga. Sve je kroz
nju postalo, i nita, to je postalo, nije postalo bez nje. (Jovan 1,1-3 arni)
Ponovo itamo o Hristu da je u njemu stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i
nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom
stvoreno i za njega. I On je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje. (Koloanima 1,16.17
arni)
Sam Otac naziva Sina Bogom i Tvorcem. Prvo poglavlje Jevrejima poslanice kae da Bog nikada
nije rekao nijednome od anela Ti si Sin moj, ja sam te danas rodio. Dok Sinu kae: Tvoj presto,
Boe, stoji u sve vekove i ezlo pravosti je ezlo tvoga carstva. Sinu On takoe kae: Ti si, Gospode, u
poetku osnovao zemlju i nebesa su dela tvojih ruku (Jevrejima 1,5.8.10 arni). Tako moemo
biti sasvim sigurni dok itamo rei iz prvog poglavlja knjige Postanja: U poetku stvori Bog nebo i
zemlju, da se one odnose na Boanstvo koje je u Hristu.
Stvaralaka sila je ono to razlikuje Boanstvo od svega drugog. Duh Gospodnji je preko
proroka Jeremije opisao besmislenost potovanja idola, dodavi: A Gospod je pravi Bog, Bog ivi i
car veni, od njegove srdnje trese se zemlja, i gneva njegova ne mogu podneti narodi. Ovako im
recite: bogova, koji nisu nainili neba ni zemlje, nestae sa zemlje i ispod neba. On je nainio zemlju
silom svojom, utvrdio vasiljenu mudrou svojom, i razumom svojim razastro nebesa. (Jeremija
10,10-12)
Zemlja je stvorena Njegovom silom i osnovana Njegovom mudrou. No, Hristos je sila Boja
i mudrost Boja. Tako ponovo nalazimo Hrista neraskidivo povezanog sa stvaranjem i ulogom
Tvorca. Hristovo Boanstvo priznajemo samo ako Ga priznajemo i poklanjamo se Njemu kao
Tvorcu.
Hristos je Iskupitelj zahvaljujui svojoj sili koja je stvaralaka. itamo da imamo iskupljenje
kroz krv Njegovu, ak i oprotaj greha, jer kroz Njega je sve sazdano (Koloanima 1,14.16 eng.
prev). Da nije bio Tvorac ne bi mogao biti ni Iskupitelj. To znai da su iskupljujua sila i stvaralaka
sila jedno te isto. Iskupiti znai stvoriti. Ovo se ogleda i u reima apostola kada kae da je jevanelje
sila boja za spasenje. Ovu misao neposredno prati druga, da se Boja sila moe zapaziti u delima
koja su stvorena (Rimljanima 1,16-20). Kada razmislimo o delima stvaranja i sili koja su se u njima
otkrila, proniemo u silu iskupljenja.
Bilo je pregrt spekulacija na temu koja je sila vea, iskupljujua ili stvaralaka. Mnogi su
pomiljali da je iskupljenje vee delo od stvaranja. Takve pretpostavke su besmislene jer samo
beskrajna sila moe da ostvari kako jedno, tako i drugo delo. Ljudski um ne moe da izmeri
neogranienu silu. Meutim, iako ih ne moemo izmeriti, moemo lako da postavimo pitanje koja
je vea, jer nam Pismo prua informacije o tome. Nijedna nije vea. Re je o istoj sili. Iskupljenje je
stvaranje. Iskupljenje je ista ona sila koja je primenjena u poetku, kada je stvoren svet i sve to je na
njemu. Ista sila je sada primenjena u spasavanju oveka i zemlje od prokletstva greha.
JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com
Pismo je veoma jasno po ovom pitanju. Psalmista se molio: Stvori u meni isto srce, prav duh
ponovi u meni (Psalam 51,10 eng. prev). Apostol kae: Ko je u Hristu, novo je stvorenje (2.
Kor. 5,17 eng. prev) ili novo je delo stvaranja. Na drugom mestu itamo: Jer ste milou spaseni
kroz veru; to nije od vas, dar je Boji. Nije na osnovu dela, (tako) da se niko ne moe pohvaliti. Jer
smo mi Njegov posao, sazdani (stvoreni) u Hristu Isusu za dela pravedna, koja je Bog unapred
odredio, da u njima hodimo. (Efescima 2,8-10 kombinovani prevod engleski-Karadi)
U poreenju sa Bogom, ovek je nita i... tatina (Isaija 40,17). U njemu dobro ne boravi
(Rim. 7,18). Ista sila koja je u poetku stvorila svet ni iz ega, uzima oveka, ako je on voljan, i od
njega ini ono to je na pohvalu Njegove slavne milosti. (Efescima 1,6 eng. prev)
STVARALAKA RE
Videli smo da je Hristos Re, Tvorac svih stvari i da otkupljuje svojom stvaralakom silom.
Hajde sada da vidimo ta Sveto pismo kae o tome kako je On to stvarao. Evo odgovora: Reju
Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova. Kao u gomilu sabra
vodu morsku, i propasti metnu u spreme. Nek se boji Gospoda sva zemlja, i neka strepi pred Njim
sve to ivi po vasiljeni. Jer On ree, i postade; On zapovedi, i pokaza se (Psalam 33,6-9). To je
veoma jednostavno i predivno, upravo zbog svoje jednostavnosti. Svi moemo da uzviknemo:
Kakva li je to re!
Verom razumemo da su svetovi sazdani reju Bojom, i da stvari koje se vide nisu stvorene od
onoga to je postojalo (Jevrejima 11,3 eng. prev). Kako znamo kako su stvoreni svetovi? Verom.
Vera daje znanje. To je njeno naroito delo. Znanje dobijeno verom nije nejasno niti neizvesno.
Zapravo i nema pravog znanja koje nije niklo iz vere. Znanje koje dolazi na neki drugi nain
zapravo je spekulacija. Neverujui ovek smatra veru ludou, ali vernik zna da je vera ta koja
predstavlja vrst temelj. Ko veruje, znae.
Poznavanje alfabeta je jedno od najoptijih znanja na svetu. Ono lei u samoj osnovi svakog
uenja. Niko se ne smeje detetu kada ono kae da zna sva slova abecede, i to jasno i odreeno tvrdi
da je znak A ba to to oznaava (uprkos svim moguim kontradikcijima vezanim za tu tvrdnju).
Ipak, dete ovo zna iskljuivo na osnovu vere. Ono nikada nije samo za sebe istraivalo ovaj predmet,
nego ga je prihvatilo na osnovu tvrdnje svog uitelja. Ovaj je, takoe, za sebe morao da naui istu
abecedu, i to na isti nain verom. Ni njemu svakako na poetku nije bilo dokazivano da A jeste
A. To sigurno nije bilo tako. Ako bi on odbio da veruje u ovu injenicu sve dok mu se to ne
dokae, nikad ne bi nauio da ita. Jednostavno, morao je to da prihvati verom, a onda je injenica
samu sebe potvrivala u svakoj narednoj situaciji i pod svim okolnostima. Nema niega u ta bi ljudi
bili sigurniji, i istovremeno nema niega u emu bi vie zavisili od vere, nego kada je re o slovima
alfabeta.
Upravo tako kao to deca ue abecedu, mi treba da uimo Boje istine. Ko prima nebesko
carstvo, mora da ga primi kao dete. Verom mi uimo kako da upoznamo Isusa Hrista koji je Alfa i
Omega, celokupan Boji alfabet. Oni koji veruju jednostavnim tvrdnjama Biblije u pogledu
stvaranja, sa sigurnou e znati da je Bog sazdao nebo i zemlju silom svoje rei. Znanje ove osobe
nee biti uzdrmano sumnjama nevernika koji sve to proglaavaju ludou. Takve sumnje ne mogu
da budu protivdokaz njegovom ubeenju, kao to ni nae poznavanje alfabeta ne moe da bude
uzdrmano ili osporeno time to neko ne poznaje taj isti alfabet.
Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta njegovih sva vojska njihova (Psalam
33,6). U asopisu Stolee (Century) objavljenom u maju 1891. godine, moe se nai veoma
zanimljiv opis glasovnih oblika. lanak nosi naslov Vidljivi zvuk. Autorka lanka, gospoa Vots
Hjuz (Watts Hughes), koristila je jednostavne ureaje da testira intenzitet izgovorenih glasova.
Jedna elastina membrana bila je rairena preko otvora prijemnika do kojeg je glas dolazio preko
iroke cevi koja je na drugom kraju imala proirenje za usta onoga ko je izgovarao glasove. Na ovu
membranu koja je bila horizontalno poloena, stavljena su zrnca peska ili finog pudera. Rezultati
nisu bili nikakvo udo, osim zapaene pojave da ak i najmanja zvuna vibracija dovodi do
pravilnog rasporeivanja zrnaca po membrani, tako da se uvek dobija neki oblik biljke ili cveta, pa
ak i oblici niih ivotinjskih vrsta. Neto slino ovome moe se videti kada se po hladnom vremenu
die u smrznuti prozor. Primeeno je takoe da, ako je puder sasvim suv, on ne zadrava oblik koji
je napravio, poto prestanu zvune vibracije proizvedene ljudskim glasom. Sasvim laganim
kvaenjem pudera dobijeno je to da on ostane u obliku koji je napravio pod uticajem ljudskog glasa,
kako bi taj oblik mogla da uhvati fotografska kamera. (Vagoner ovde misli na eksperimente koji su
nazvani Slike glasovnih oblika).
Sve nam to govori da dah koji dolazi iz plua ima oblik ivih organizama; autorka lanka koja
je pevala da bi izazvala vibracije membrane, na kojoj su nastajale udesne forme, zakljuila je
sledee:
Na kraju ovog mog kratkog rada sa glasovnim oblicima, nakon posmatranja, dodala
bih da sam u svojim eksperimentima kao istraivaki instrument koristila sopstveni glas,
pevajui u cev na ijem se kraju nalazila membrana sa prahom. Ostavljam sada sve drugima
koji su bolje upoznati sa prirodnim naukama, da usklade dobijena saznanja sa injenicama
i zakonima kojima nauka ve raspolae. Ipak, moram da kaem da je, dok sam prelazila iz
jedne u drugu fazu ovog istraivanja, pitanje za pitanjem dolazilo u moj um, sve dok kod
sebe nisam uhvatila kontinuirano oseanje da stojim pred misterijom koja je u velikoj meri
sakrivena, mada nam se neki njeni obrisi naziru kao otkrivenje. Na sve to prinuena sam
da kaem da sam, pevajui iz dana u dan i posmatrajui kako iz tog ina nastaju svi ti
udesni, jedinstveni oblici, u pauzama izlazila napolje i tom prilikom svuda oko sebe
zapaala paralelne oblike u ivom svetu: cvetove, paprati, drvee. Dok sam gledala kako iz
male gomilice praha nastaju figure nalik na cvetove, kako se formiraju latice, sve me je to
podsetilo na nain kako cvet u prirodi izbija iz nabubrelog pupoljka. Nada se kod mene
probudila da bi ovi skromni eksperimenti mogli da doprinesu boljem razumevanju
prirodnog sveta i naina na koji u tom svetu nastaju svi te predivni oblici ivota, i tako
makar u maloj meri pomognu da se otkrije jo jedna karika u velikom lancu ureenog
Univerzuma, o kojem Sveti spisi govore da je nastao glasom Bojim.
Ovo ne slui kao primer kako je Bog u poetku reju izazvao nastanak Zemlje, jer mi ne
moemo da znamo kako je On to uinio. No, ovaj opisani eksperiment moe da nam pomogne da
shvatimo princip. ovek je stvoren prema Bojoj slici. On sam, meutim, nema stvaralaku
sposobnost. U njegovom dahu, dakle, mogu da postoje samo oblici ivih organizama. Meutim, u
dahu Bojem nisu samo oblici, ve sami ivi organizmi, jer je On ivi Bog, i u Njemu je izvor
ivotu (vidi Psalam 36,9). Kada On govori, Re kojom se neka stvar naziva, sadri tu stvar u sebi.
ta god da ta Re opisuje, to to je opisano u ivom obliku ve postoji u samoj Rei. Na ovo ukazuju
rei apostola Pavla koje se odnose na Boga: (On) ono to nije poziva da bude (Rimljanima 4,17
SSP); na iju re postaje ono ega nema (D. Stefanovi); On zove stvari koje nisu tu kao da su tu
bile (Bakoti). To je osobina koju samo Bog moe da ima. Ako bi ovek nazvao stvari koje ne
7
postoje kao da su postojee, to bi bila la. Bog, meutim, ini tako i to nije la. Kako to? Jednostavno
tako to kad nazove stvar imenom, ili kae da e ta stvar da nastane, ona ve postoji, ak i ako se ne
vidi istog tog momenta. Sve stvoreno nalazi se u njegovoj Rei. Kad Bog nazove odreenim imenom
neto to pre toga nije postojalo, tog asa ono postaje i njegovo postojanje je tako sigurno kao da se
ve pojavilo u opipljivom obliku, jer ono zaista i stvarno postoji u Rei koja je bila izgovorena. Eto
zato je toliko mnogo proroanstava izgovoreno u svrenom glagolskom obliku, kao da su ve
ispunjena. Dakle, kada je svetove trebalo dozvati u postojanje, Bog je izgovorio rei i oni su nastali.
Oni su formirani dahom Njegovih usta.
Vidite kakav je vrst temelj dat onome ko veruje i zna da su sve stvari stvorene reju Bojom, i
da, kada Bog govori, ono to je prozvano imenom istog asa nastaje, i to puno ivota. Psalmista
kae: Da posluam to govori Gospod Bog. On izrie mir narodu svojemu i svecima svojim. On
izgovara mir kroz svoju Svetu Re, Jer je On na mir (Efe. 2,14). Mir, meutim, znai pravednost,
jer itamo: Velik mir imaju oni koji ljube Zakon tvoj i u njih nema spoticanja (i njih nita nee
uvrediti eng. prev) (Psalam 119.165). I na drugom mestu: O, da si pazio na zapovesti moje, mir
bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao valovi morski (Isa. 48,18). Stoga mora biti da Bog izgovara
pravednost istovremeno kad izgovara mir. To i jeste tako, jer kao potvrdu itamo: A sad se bez
zakona javi pravda Boja, posvedoena od zakona i od proroka; pravda Boja verom Isusa Hrista 1 u
sve i na sve koji veruju; jer nema razlike. Jer svi sagreie i izgubili slavu Boiju, a bez svoje zasluge
su opravdani (uinjeni pravednima, ili tvorcima zakona 2) milou njegovom, otkupom koji je u
Isusu Hristu. Koga je Bog postavio kao rtvu izmirenja njegovom krvlju koja se verom usvaja, da
se pokae njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opratao grehe uinjene u prolosti; da
bi u ovo vreme, kako rekoh, objavio Svoju pravednost, a to je: da On moe biti pravedan, dok
istovremeno opravdava onoga ko veruje u Isusa (Rimljanima 3,21-26 kombinacija prevoda
Karadi, Bakoti, arni, engleski prevod KJV).
Zapazite da je o oveku reeno da ne poseduje nikakvu pravednost: Svi su skrenuli, svi su
zajedno postali beskorisni; nema toga koji ini dobro, nema ba ni jednog (Rim. 3,12 arni).
Niko nema niega u sebi od ega bi se mogla dobiti pravednost. Dakle, Boja pravednost je
bukvalno stavljena na sve i u sve koji veruju. Tako su oni ujedno obueni u pravednost, ali i
ispunjeni njome, u skladu s Pismom. U stvari, oni tada postaju pravednost Boja u Hristu. A kako
se to postie? Bog objavljuje tj. izrie svoju pravednost nad onim koji veruje. Objaviti znai
izgovoriti. Dakle, Bog izgovara greniku, koji je nita i koji nema nita; Bog takvoj osobi kae: Ti si
pravedan, i istog trena ovaj verujui grenik prestaje da bude grenik i postaje pravednost Boja.
Boja re koja izgovara pravednost, poseduje tu pravednost u sebi samoj. im grenik verom primi
tu re u svoje srce, istog trenutka on ima pravednost Boju u svom srcu; a kako iz srca izlaze izvori
ivota, sledi da je u tom asu novi ivot zapoeo u njemu. To je ivot poslunosti svim Bojim
zapovestima. Tako vera uistinu postaje supstanca onih stvari kojima se nadamo (bukvalan
engleski prevod), jer vera usvaja Boju re, a Boja re je supstanca.
RE SIGURAN TEMELJ
Ista re koja je stvorila svet, takoe ga i odrava. Ponovo citiramo rei koje se odnose na Hrista:
Jer je u njemu stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili
gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno i za njega. I on je pre
1
2
U smislu: posredstvom vere Isusa Hrista, ili: kao rezultat/plod vere Isusa Hrista prim. prev.
Tekst u zagradi postoji i u originalu prim. prev.
svega i sve u njemu ima svoje postojanje (sve se u njemu sadri eng. prev) (Kol. 1,16.17 arni).
Re sadri, ovde znai odrava se kao celina. Dakle, sve to na zemlji postoji i sama zemlja,
duguju svoje kontinuirano postojanje Hristu. Zato je Pavle na Marsovom brdu izjavio da u njemu
ivimo, miemo se i jesmo (imamo svoje postojanje eng. prev). (Dela 17,28)
Odrivost svega stvorenog ostvaruje se pomou Njegove rei. Bog, koji je od davnine mnogo
puta i na mnogo naina govorio naim oevima preko proroka, u ove poslednje dane progovorio
nam je preko Sina, koga je postavio za naslednika svega, ijim posredstvom je i svet stvorio; on je
odsjaj njegove slave i odraz njegovoga bia, koji sve nosi svojom silnom reju, koji je izvrio
oienje od greha i seo s desne strane velianstva na visinama (Jev. 1,1-3 arni). Hristos je
Boanska Re. On je u izgovorenoj rei; i s obzirom na to da se sve stvari u Njemu odravaju kao
celina, one opstaju zahvaljujui Njegovoj monoj rei.
itajte rei koje je napisao apostol Petar: od davnina (su) bila nebesa i zemlja je iz vode i kroz
vodu dobila svoje postojanje Bojom reju, tim je i tadanji svet bio potopljen vodom i tako propao.
A sadanje nebo i zemlja istom tom reju poteeni su za oganj i uvaju se za dan suda i propasti
bezbonih ljudi. (2. Pet. 3,5-7 arni)
Ista re koja je stvorila svet, bila je uzrok njegove propasti prilikom potopa. Potom ga je izvela
preobraenog iz vode, i do sada ga jo uvek odrava. Dakle, ta re mora biti neto zaista sutinsko,
sama supstanca svega postojeeg. Ona je stvarnija i postojanija od same zemlje, kao to i osnova
neke stvari mora biti postojanija od same stvari. To je re koja ostaje doveka (1. Pet. 1,23), i zato
onaj koji u nju veruje nikad nee biti u gubitku.
Doi e vreme kad e se sva zemlja ljuljati kao pijan ovek, i premestie se kao koliba (Isa.
24,19.20); tada e svako ostrvo pobei, i planine se prevaliti u srce morima. Ali, ak i u tom tekom
vremenu hriani e moi da kau: Bog nam je utoite i sila, pomonik, koji se u nevoljama brzo
nalazi. Zato se neemo bojati. (Psalam 46,1.2)
GRAENJE NA REI
Svaki dakle koji slua ove moje rei i izvruje ih, bie kao mudar ovek, koji sazida
kuu svoju na steni. I pade kia i dooe bujice, i dunue vetrovi i navalie na onu kuu i
ne pade; jer bee utemeljena na steni. I svaki koji slua ove moje rei a ne izvruje ih, bie
kao lud ovek, koji sazida kuu svoju na pesku. I pade kia i dooe bujice, i dunue vetrovi
i navalie na onu kuu i pade, i pad njen bee veliki. (Matej 7,24-27 arni)
Hristos je stena. O starom Izrailju itamo da je narod onog doba pio iz duhovne stene koja ih
je pratila (ila sa njima), a ta stena bee Hristos (1. Kor. 10,4). Psalmista kae: On je stena moja i u
Njemu nema nepravde (Psalam 92,15 eng. prev). Za one koji Ga prihvate kao svoj mir, reeno je:
niste vie tuinci i doljaci, nego ste sugraani svetih i domai Boji nazidani na temelju apostola i
proroka, a ugaoni temelj je sam Hristos. (Efe. 2,19.20 arni)
Nismo nazidani na apostolima i prorocima, ve na temelju na kojem su i oni zidali, jer niko ne
moe da postavi drugi temelj, sem onoga koji je postavljen, a to je Isus Hristos (1. Kor. 3,11
arni).
Prema reima samog Hrista u propovedi na gori (blaenstva), mi gradimo na steni sluajui i
izvrujui Njegove rei. Boja re je bogom nadahnuta (vidi 2. Tim. 3,16), pa je stoga puna
Njegovog ivota. Vera, dakle, potie od propovedi, a propoved biva Hristovom reju (Rim. 10,17
arni); Hristos boravi u srcu posredstvom vere, to znai da re ima Hrista u sebi, zato ona
donosi Hrista u srce. oveja re stoji umesto oveka. Ona je vredna taman toliko koliko i on sam.
Ako se radi o nekom ije je karakter bezvredan, njegova re nita ne vredi; ali, ako je to neko astan i
kad takav ovek neto obea, onda njegova re vredi onoliko koliko i on, ili onoliko koliko on moe
da uini. Re predstavlja osobu. Kae se da ono to gospodar ini, to e i njegove sluge initi iz
poslunosti prema njegovoj rei. Dakle, Boja re stoji umesto Njega samog. Sve ono to je vredno
kod Boga, vredno je i u Njegovoj rei. Ona Ga predstavlja, jer je puna Njegovog ivota.
Avram je divan primer zidanja na Hristu putem vere u Njegovu re. Bog je obeao Avramu, i
kao sva druga Boja obeanja, i ovo je bilo u Hristu. itamo sledei zapis o Avramu: I poverova
Avram Bogu, a On mu primi (urauna) to u pravdu (1. Moj. 15,6).
Ima neto veoma udno u izrazu: poverova... Bogu. Re koja je ovde prevedena sa poverova
potie od jevrejske rei Amin. Re Amin je gotovo identian oblik izgovora, kako ona zvui na
jevrejskom jeziku. Re nije prevedena ve je samo preneta u druge jezike. Dakle, radi se o
jevrejskom izrazu koji je samo prenet u prevode Biblije na raznim jezicima: grkom, latinskom,
francuskom, nemakom, panskom, danskom, engleskom, itd. Svi ovi jezici imaju isto Amin.
Koren ove rei upuuje na pojam vrstine. Ideje postojanosti i stabilnosti obuhvaene se u ovoj
rei. Postoji mnogo definicija same rei, ali sve one podrazumevaju pomenutu ideju. Jedna od
definicija je graditi, ili zavisiti od neega/nekoga. Dakle, Avram je bukvalno gradio na Bogu i to
mu se raunalo kao pravednost. To se podudara sa idejom da je Boja re temelj. Osnovna zamisao,
koja potie iz samog korena rei Amin i podrazumeva neto supstancijalno na emu se moe
zidati, zadrana je i u naem svakodnevnom govoru. Za nekog oveka mi obino kaemo: Na njega
moe da se osloni 3. To znai da na njega moe da stavi teret svoje sopstvene teine. Ako bi to
bila istina o tom oveku, koliko se onda mnogo vie to moe rei za Boga! Moemo se osloniti i
odmoriti na Njegovoj rei, jer e nas ona uvek nositi.
Sve to daje jednu daleko bolju i iru predstavu o biblijskom pojmu verovanja u odnosu na ono
to se obino pod tim pojmom podrazumeva. Ljudi obino misle da verovati ne znai mnogo vie
od klimati glavom u znak pristanka. No, verovati Gospodu je daleko vie od ovoga. To znai drati
Boju re za najpouzdaniju stvar u univerzumu, i poloiti celu duu i sve nade na nju, ak i kad se
sve drugo suproti ovoj rei. To dalje znai hodati i na takvom mestu gde naizgled nita ne postoji,
samo zato to je tu Gospodnja re, sa sveu da je upravo ta re vrst temelj. Pesnik Vitir (Whittier)
ovako je to izrazio:
Nita ispred, nita iza:
koraci vere
sputaju se u prividnu prazninu
I tu ispod oni nalaze Stenu.
Kada je Gospod rekao Petru: Doi! (Mat. 14,29 eng. prev), dok je On sam hodao po vodi,
Petar je izaao iz amca i krenuo ka svom Gospodu. Suprotno je zakonima prirode da ovek hoda
po vodi. Nemogue je da voda dri oveka na povrini. ta je to onda odravalo Petra? Bila je to re:
Doi! Kad Bog izgovori re, ono to ta re opisuje nalazi se u njoj; i tako, kada je Isus rekao Petru:
Doi!, sila koja je bila neophodna Petru da doe, nalazila se u samoj Isusovoj rei. Na toj rei je
Petar hodao, sve dok je hodao. Kada je poeo da gleda unaokolo, u estoke talase, istog trena poeo
3
Od njega moe da zavisi bukvalni prevod prim. prev.
10
je da tone. Zato? Zato to je u tim momentima zaboravljao tu re, a mislio samo na vodu. im je
napustio re, poeo je da propada u dubinu, jer voda nema silu da ga odri na povrini. Samo je
Boja re mogla da ga nosi iznad vode. Da je Gospodnja re upuena Petru glasila da ovaj treba da
hoda po vazduhu, Petar je to mogao isto tako lako da uini, kao to je hodao po vodi. Boja re je
Iliju uznela na nebo, i to isto e uiniti sa svima koji shvate njenu silu.
Zapazite, meutim, injenicu da je Avram zidao na Gospodu, a da mu je to primljeno kao
pravednost. Gospod nikada ne ini greku u svom prosuivanju. Kada je Avramova vera bila
uraunata kao pravednost, to je zato to je ona zaista bila pravednost. Kako to? Jednostavno. Avram
je zidajui na Gospodu, zidao na venoj Pravednosti. ...Pravedan (je) Gospod i... nema u njemu
nepravde (Psalam 92,15). Avram je postao jedno sa Gospodom, tako da je Boja pravednost postala
njegova sopstvena pravednost.
Rei su Gospodnje rei iste, srebro u vatri oieno od zemlje, sedam puta pretopljeno
(Psalam 12,6). Zato onaj ko gradi na Steni Isusu Hristu, prihvatajui ivom verom Njegovu re,
zapravo gradi na proverenom temelju. U tom smislu itamo:
Odbacite, dakle, svaku zlou i svaku prevaru, i licemerstva, i zavisti, i sva klevetanja,
kao novoroena deca budite eljni duhovnog, pravog mleka rei, da njim uzrastete za
spasenje, ako ste okusili da je Gospod dobar. Prilazite k njemu, ivom kamenu, koji su,
dodue, ljudi odbacili, ali je pred Bogom izabran i dragocen, pa se i sami kao ivo kamenje
uziujte (u koji ste i vi sami kao ivo kamenje uzidani eng. prev) u duhovni dom, u sveto
svetenstvo, da posredstvom Isusa Hrista prinesete duhovne rtve koje su Bogu ugodne.
Zato u Pismu stoji: Evo postavljam ugaoni kamen na Sionu, izabran i dragocen, i ko u
njega veruje nee se postideti. (1. Pet. 2,1-6 arni)
Snaga ovih rei ne vidi se jasno sve dok ne proitamo stihove iz Pisma koje je citirao apostol. U
vezi s ovim, priseamo se i Spasiteljevih rei sa gore blaenstva, koje smo ve ranije pomenuli, pa
odmah zatim itamo stihove iz knjige proroka Isaije:
Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja meem u Sionu kamen, kamen izabran,
kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd; ko veruje nee se plaiti (uriti eng. prev. KJV). I
izvriu sud po pravilu i pravdu po merilima (Uiniu pravicu pravilom, pravednost
merilom ari); i grad e potrti lano utoite i voda e potopiti zaklon. I vera vaa sa
smru unitie se, i ugovor va s grobom nee ostati, a kad zae bi kao povodanj 4,
potlaie vas. im zae, odnee vas, jer e zalaziti svako jutro, danju i nou, i kad se uje
vika, bie sam strah (samo e strah uiniti da razumete poruku eng. prev). (Isaija 28,1619)
Hristos je proverena Stena. Pravednost je Njegova vrstina. Njegov karakter je savreno istinit i
pravedan. Sotona je istroio sve svoje umee pokuavajui da ga navede na greh, ali bez uspeha.
Hristos se pokazao kao siguran temelj. Mi gradimo na Njemu verujui u Njegovu re, kao to je On
sam to objasnio. Poplave e sigurno doi. Olujni bi udarie i oboriti svaki zaklon nainjen od lai i
svakoga ko je zidao na lanom temelju. Kua sazidana na pesku sigurno e doiveti krah. Kad oluja
pone da besni, svi koji su iveli u lai i od toga napravili svoj zaklon, pobei e u pokuaju da spasu
4
Povodanj poplava prim. prev.
11
sopstveni ivot, jer e njihov temelj poeti da se uruava; ali, poplava e ih ipak stii. To je slika koju
daju dva biblijska navoda.
Meutim, bitno drugaije e biti sa onima koji zidaju na Steni vekova. Ovaj siguran oslonac
izdrae svaki udar. Nita ga ne moe pomeriti. Oni koji su zidali na Njemu nee biti u urbi i
pometnji. Oni su se ranije ve mnogo puta uverili da je to siguran zaklon, tako da sada mogu mirno
da posmatraju oluju koja dolazi. Oni ne moraju da bee u panici da bi spasavali svoje ivote.
Zidajui na steni, oni su toliko sigurni koliko i sama stena. Zato? Zato to su zaista deo same stene,
jer ta stena izgrauje sve one koji na njoj grade. Sluajte rei apostola:
I sad vas predajem Bogu i njegovoj blagodatnoj 5 rei, koja moe da vas izgradi
(nazida) i obezbedi nasledstvo meu svima osveenima. (Dela 20,32 kombinacija
prevoda arni-engleski)
Kad neko zida na Steni, ta Stena koja je iva, urasta u njega, tako da temelj i graevina postaju
jedan komad, celina. Ovo je potvreno mnogim citatima iz Pisma. Pomenuemo samo neke:
Jer i onaj koji osveuje i oni koji se osveuju svi su od jednoga; zbog toga se ne stidi
da ih naziva svojom braom. (Jev. 2,11 arni)
Tako, dakle, niste vie tuinci i doljaci, nego ste sugraani svetih i domai Boji
nazidani na temelju apostola i proroka, a ugaoni temelj je sam Hristos, na kome je sva
zgrada sastavljena te izrasta u sveti hram u Gospodu, na kome se i vi u Duhu zajedno
uziujete u stan Boji (za stan Boji u duhu eng. prev). (Efe. 2,19-22 arni)
Prilazite k njemu, ivom kamenu, koji su, dodue, ljudi odbacili, ali je pred Bogom
izabran i dragocen, pa se i sami kao ivo kamenje uziujte (u koji ste i vi sami kao ivo
kamenje uzidani eng. prev) u duhovni dom, u sveto svetenstvo, da posredstvom Isusa
Hrista prinesete duhovne rtve koje su Bogu ugodne. (1. Pet. 2,4.5 arni)
Kako dakle primiste Gospoda Isusa Hrista, onako ivite u njemu, ukorenjeni i
nazidani u njemu, i utvreni verom (utvreni u veri eng. prev). (Kol. 2,6.7 Bakoti)
Ovde smo iskombinovali sliku kue sa slikom o biljci. To je sasvim prirodno jer je stena na
kojoj gradimo ivi kamen koji daje ivot onima koji su na njoj nazidani, tako da i oni kao ivo
kamenje rastu (izrastaju) u ivu graevinu. Druge dve stilske figure kombinuje apostol Pavle: vi ste
Boja njiva, Boja graevina (1. Kor. 3,9 Bakoti). Ovo je takoe vrlo lepo pokazano u ohrabrenju
koje je Josafat dao Izrailju kada su, na Boju zapovest, ili u pohod na daleko nadmonijeg
neprijatelja, verujui Njegovoj rei i obeanju da e se On boriti za njih:
Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im. Nije pravilna upotreba rei
nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi se mogla izraziti u sledeem: milost
predstavlja Boije kanjavanje u mnogo manjoj meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja Boije
blagoslove uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je osloboenje od osude u punoj meri ili od osude u
potpunosti. Blagodat je pruanje naklonosti prema nedostojnima. Blagodat je iri pojam od milosti koje predstavlja
samo jedan njen deo.
Na alost, u svim poznatijim hrvatskim prevodima i Savremenom srpskom prevodu prevodioci nisu pravili razliku u
znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i blagodat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa
5
12
A ujutru ustavi rano izaoe u pustinju Tekujsku. A kad izlaae, stade Josafat i ree:
ujte me, Judejci i Jerusalimljani; verujte Gospodu Bogu svojemu i biete jaki (utvreni
eng. prev), verujte prorocima Njegovim i biete sreni. (2. Dnevnika 20,20)
I ovde, kao to smo to videli u Avramovom sluaju, re verujte izvedena je iz rei Amin. Re
ustanoviti, zasnovati, takoe je jedan od oblika iste rei Amin. Kada se sve ovo uzme u
obzir, ovaj tekst se lako moe prevesti na sledei nain: Gradite na Gospodu, Bogu vaem, pa ete i
vi biti izgraeni.
PORUKA UTEHE
U prilog navedenim injenicama samo e jo jedna pojedinost biti predstavljena da bi pokazala
utehu i nadu sadranu u objanjenim istinama. etrdeseto poglavlje Isaije u celini je poglavlje utehe.
Ono poinje reima: Teite, teite narod moj, govori Bog va. Zatim sledi vrsto uveravanje o
oprotaju, a posle toga je zapisana naroita poruka data preko glasa koji vie u pustinji. Ta poruka je
sila Boje rei, u kontrastu sa slabou oveka. Glas govori: Vii. I ree: ta da viem? Da je svako
telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski. Sui se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na
nj; doista je narod trava. Sui se trava, cvet opada; ali re Boga naeg ostaje doveka. (stihovi 6-8)
Zatim je data ilustracija sile koju poseduje re. injenice o stvaranju, kao i Boja sila, uporeuju
se sa ovekovom slabou. Nakon ovoga slede ovi divni stihovi: S kim ete me dakle izjednaiti da
bih bio kao on? veli Sveti. Podignite gore oi svoje i vidite; ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega
toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile Njegove i jake moi ne izostaje nijedno? (Isa.
40, 25.26)
Ovde smo jo jednom suoeni s istinom da Bog odrava nebesa i da je Njegova sila ta koja ini
da nebeska tela ostanu na svome mestu. Bez Boje direktne intervencije sve bi se pretvorilo u haos.
U stihovima koji slede ove istine su predoene Bojem narodu kao naroita uteha: Zato govori,
Jakove, i kae, Izrailju: Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mog? Ne
zna li? Nisi li uo da Bog veni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se
utruuje 6? Razumu Njegovom nema mere. On daje snagu umornom, i nejakom umnoava krepost.
(Isa. 40,27-29)
Kakva je to lekcija poverenja! Jednom ree Bog i vie puta uh, da je krepost u Boga. I u Tebe
je, Gospode, milost; jer Ti plaa svakome po delima njegovim. (Psalam 62,11)
To je sila koja odrava nebo i ini da zvezde i planete ostanu na svom utvrenom kursu. Upravo
tu svoju silu Bog daje onima koji su umorni i nejaki, samo ako Mu oni veruju. Neka svaka
obeshrabrena i utuena dua provede neko vreme u razmiljanju o nebu, povezujui s tom slikom
stihove koje smo naveli, pa e moi bolje nego ikad da razume ta je apostol Pavle mislio kada je
rekao: Ojaani svom snagom, u skladu s Njegovom slavnom moi, za strpljenje i dugo podnoenje,
i to s radou. (Koloanima 1,11 eng. prev)
ta sve to to je reeno ima za cilj? Cilj je da shvatimo silu koja je u Bojoj rei. Jer se silom
Njegove rei sve stvoreno odrava. To je re Gospodnja kojom je sve stvoreno. Ova re stavljena je u
iu nae panje u prvom delu poglavlja, u kontrastu sa slabim telom 7, i prikazana je kao re koja
zauvek ostaje. Sada proitajte celo etrdeseto poglavlje proroka Isaije, a posebnu panju posvetite
stihovima 6-8 i 26. Zatim proitajte komentar apostola Petra na ove stihove: Jer niste preporoeni
6
7
Utruuje umara prim. izdavaa

Prirodom stvorenih ivih bia prim. prev.
13
propadljivim semenom nego nepropadljivom, ivom i postojanom reju Bojom. Jer je svako telo
kao trava, i svaka slava oveija kao cvet travni; osui se trava i cvet njen otpade, ali re Gospodnja
ostaje doveka (1. Pet. 1,23-25 kombinacija prevoda Karadi-arni). Ovde imamo navod iz
etrdesetog poglavlja knjige Isaijine koji se odnosi na Boju re koja sve stvara i sve odrava. To je
iva re, koja je sama po sebi ivot i snaga svega postojeeg. Uzmite sve reeno kao celinu, pa na
kraju proitajte zakljune rei apostola Petra: A to je re koja vam je kao evanelje objavljena (1.
Pet. 1,25 arni). Jevanelje je, dakle, stvaralaka sila Boja, primenjena na oveka. Svako
jevanelje koje izostavlja stvaranje, ili koje ne propoveda Boju stvaralaku silu, koja se vidi na
svemu to je On stvorio, svako jevanelje koje ne tei ljude upravo kroz tu silu, pozivajui ih da uvek
odravaju svest o ovoj sili kao o svom jedinom izvoru snage svako takvo jevanelje predstavlja
neko drugo jevanelje i zapravo ne moe ni biti nazvano jevaneljem, jer nema drugoga osim
onog pravog.
Upravo je to pouka koja se mora nauiti u poetku. Onaj ko je naui, novo je stvorenje u
Hristu i spreman je da ui o onome to sledi; naime, o lekciji duhovnog rasta. S ovim divnim
istinama u umu, kako samo besmisleni mogu biti strahovi koje ljudi esto ispoljavaju: Bojim se da
ako zaponem hrianski ivot, neu biti u stanju da ga odrim. Naravno da nee biti u stanju da
to uini. Ti si bez snage, ali pomo lei u Onom koji je silan. On je u stanju da te odri u
uspravnom poloaju i da te podupire sve do kraja. Koje sila Boja uva verom za spasenje, spremno
da se otkrije u poslednje vreme. (1. Pet. 1,5 arni)
Stoga: A onome koji moe da vas sauva od spoticanja i da vas postavi neporone (bez
greha/mane) u klicanju pred svoju slavu, jedinom Bogu spasitelju naem posredstvom Isusa Hrista
Gospoda naega, slava, velianstvo, sila i vlast pre svakog vremena i sad i u sve vekove, Amin. (Juda
24.25 arni)
NEKA BUDE SVETLOST

I ree Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi
Bog svetlost od tame. (1. Moj. 1,3.4)
Do tog trenutka bila je tama nad bezdanom. Ne radi se o tami koju mi poznajemo; jer i u
najguoj tami u kojoj se ovek ikada naao (sa moguim izuzetkom one tame koja je kao jedno od
zala zadesila Egipat), uvek je bilo bar neke male svetlosti. Neka majuna svetlost prodire kroz tamu
ak i kada je no crna i kada se ni mesec ni sunce ne pojavljuju; meutim, tama na poetku, o kojoj
govori Biblija, bila je takva da to ovek ak ne moe ni da zamisli, jer svetlost jo uvek nije bila
stvorena.
Iz te duboke tame Bog je zapovedio svetlosti da zasija. Apostol ba tako i kae: Bog koji je
rekao (zapovedi eng. prev) da svetlost zasvetli iz tame (2. Kor. 4,6 arni). Na ovaj nain mi
smo ponovo dovedeni u poloaj da zapazimo udo stvaralake moi. Bog ne radi kao ovek. ovek
mora da ima materijal pre nego to njegove ruke ma ta naprave. Bog nema takva ogranienja.
Potpuno nitavilo je sasvim pogodno za postizanje Njegovog cilja, kao to bi to moglo da bude i sve
drugo. Nego je Bog izabrao ono to je pred svetom ludo - da time posrami mudre, i to je slabo
pred svetom, to je Bog izabrao - da posrami jako, i to se u svetu smatra neplemenitim i prezrenim
Bog je izabrao, i ono to se smatra za nita - da uniti ono to vai kao neto, da se niko ne pohvali
pred Bogom (1. Kor. 1,27-29 arni). To je tako uinjeno nas radi, da bi mi mogli da nauimo da
14
svoje poverenje stavimo na Njega.

Znai, kad Bog eli da napravi svetlost, On uini da ona zasja iz tame. Moemo li rei da Bog
pravi svetlost od tame 8? To ne bi bilo neistinito, jer Bog ima tu mo. Kaem li: Zaista, mrak e me
pokriti; ak i no to je oko mene svetlost e biti, tmina me nee sakriti od Tebe; i ona sija kao dan.
Mrak i svetlost, oboje je Tebi isto (Psalam 139,11.12 eng. prev). Teei svoj narod u vremenu
nevolje, Gospod kae: I vodiu slepe putem koji nisu znali; vodiu ih stazama koje nisu znali;
obratiu pred njima mrak u svetlost i ta je neravno u ravno. To u im uiniti, i neu ih ostaviti.
(Isa. 42,16)
Nita nije teko Gospodu. On sam je izvor svih stvari. Mudra dua vidi Boga u svim Njegovim
delima. On je samoga Sebe izrazio kroz sva stvorena dela. Sve nosi Njegov lini peat. Velika tama
koja je pokrila neznaboaki svet dola je upravo kao posledica izopaenja ove istine. Umesto da u
svemu vide Boju silu, oni su poeli da govore kako je sve bog. Tako su istinu Boju okrenuli u la.
Istina je da od Boga sve dolazi. Bog moe da uini da iz tame zasja svetlost, jer je On sam svetlost. I
ovo je vest koju smo uli od njega i vama javljamo - da je Bog svetlost i u njemu nema nikakve
tame. (1. Jov. 1,5 arni)
Dok prouavamo predmet stvaranja, ne zaboravimo da je Hristos Tvorac. On je Mudrost Boja
i Sila Boja. On je bio taj koji je stvorio svetlost. Uinio je to stvorivi je od sebe samoga, jer su u
Njemu sve stvari sazdane. Istina da je Hristos svetlost sveta ne vai samo u duhovnom smislu.
Svetlost koja raduje oi svih ljudi na ovom svetu, svetlost je koja se na njih od Hrista izliva. Vidljive
pojave treba da nas poue o onome to je nevidljivo. Posmatrajui prirodu, mi treba da razumevamo
ono to je duhovno. Svetlost kao fizika pojava obasjava svet i ona je tako sazdana da za nas
predstavlja pouku o tome da je Bog svetlost i da od Njega isijava duhovna svetlost, besplatna, obilna
i svima namenjena, kao i u sluaju fizike svetlosti. Pa ipak, pie i sledee. U tami sjaji videlo
(svetlost) pravednicima (Psalam 112,4), da bi na to Bog mogao da doda: Nemoj mi se radovati,
neprijateljice moja; ako padoh, ustau; ako sedim u mraku, Gospod e mi biti videlo. (Mihej 7,8)
Hristos je svetlost sveta. Kada je On doao u Galileju, itamo da su se tada ispunile rei
proroanstva koje se odnose na ovu oblast: Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova, prema moru,
preko Jordana, Galileja mnogoboaka, narod koji sedi u tami vide veliku svetlost, i onima to sede
u zemlji i senci smrti, njima svetlost sinu (Mat. 4,15.16 arni). Greh je tama. On dolazi od
princa tame i donosi tamu. Boja re je svetlost; ali to je, praktino, bilo sakriveno od ljudi u vreme
kada je Gospod trebao da doe na zemlju. Ljudi, mudri u svojoj uobraenosti preuzeli su pravo da
tumae Boji zakon, i kao posledica toga zakon je bio zaklonjen. Oni su odneli sa sobom klju
znanja. Isto to se ponovilo u periodu srednjeg veka, poznatom kao mrani vek, jer je u to vreme
Biblija bila zabranjena knjiga. Nju su drali bukvalno vezanu u manastirskim elijama, tako da njeni
zraci nisu mogli da obasjavaju narode. Ljudi su tumarali za svetlou, ne znajui na koju stranu da
krenu. Znanje o Bogu bilo je u velikoj meri odstranjeno sa zemlje, ak i kad je re o svetenicima ije
usne je trebalo da uvaju znanje. Oni nisu nita vie znali o ivoj prorokoj rei. Sotona je podstakao
pogrene ideje o Bogu i Njegovom pravu da vlada.
Hristos, Svetlost sveta doao je u mrak slian ovome. Za one koji su sedeli u mraku, zasjala je
svetlost. Svetlost je zasjala u tami i tama je nije obuhvatila tj. nije je nadvladala. Nita ne moe da
zaustavi tu svetu, ivu Svetlost. Dok su ljudi pipali u mraku ne nalazei put istine, svetlost Hristovog
ivota zasijala je u toj tami i pokazala im stazu. Sve je to stari Simon sagledao dok je u svojim
rukama drao bebu Isusa, rekavi: Jer, moje oi su videle tvoje spasenje, koje si pripremio pred
8
U smislu: iz tame prim. prev.
15
oima svih naroda, svetlost za prosvetljenje pagana i na slavu svoga naroda, Izraela. (Luka 2,30-32
SSP)
SVETLOST IVOTA
Kao to je greh tama, on je isto tako i smrt. Stoga, kao to je posredstvom jednoga oveka greh
uao u svet, a grehom smrt, tako je smrt prela na (nadvila se nad eng. prev) sve ljude, jer su svi
zgreili (Rim. 5,12 arni). Jer telesno stanje uma je smrt (Rim. 8,6 eng. slobodniji prevod).
...A greh, kada sasvim uzraste, donosi smrt (Jakov 1,15 revidirana KJV); jer alac smrti je greh
(1. Kor. 15,56). Greh i smrt dolaze od sotone, jer on je taj koji poseduje silu smrti. Zato nam je
reeno da na rat nije s krvlju i mesom, nego sa vladarima tame ovoga sveta. Tama ovog sveta je
tama greha. To je ujedno i tama koja potie od senke smrti. Svi koji borave u grehu, borave u senci
smrti; svetlost koja se njima javlja, svetlost je koja potie od Hristovog bezgrenog ivota.
Kao to je greh smrt, tako je pravednost ivot. Duhovnost je ivot (Rim. 8,6 eng. prev). Biti
duhovan znai imati um Duha Bojeg tj. Njegov ivot i Njegovu pravednost. Dalje, to znai imati
Boji zakon u svom umu, jer znamo da je zakon duhovan (Rim. 7,14 arni). Jedino svetlost
moe da odagna tamu. Isto tako, jedino pravednost moe da odagna greh; i samo ivot moe da
nadvlada smrt.
Ljudski ivot, meutim, ne moe da ostvari pobedu nad smru, jer je i on sam smrt. Greh je
prirodno u srcu oveka. Jer iznutra iz ljudskog srca izlaze zle misli, blud, krae, ubistva, preljube,
lakomstva, zloe, prevare, raspojasanost, zavist, hula, oholost, bezumlje. Sva ova zla izlaze iznutra i
ine oveka neistim. (Marko 7,21-23 arni)
Srce je, takoe, i sedite ivota, jer iz njega izlazi ivot (Prie 4,23). Dakle, ako je greh smrt, a
greh u svojim raznovrsnim oblicima izlazi iz srca, sledi da je sam izvor ovekovog ivota zatrovan
smru. Ljudski ivot je iva (ivea) smrt. Apostol Pavle, oplakujui krajnju grenost ljudske
prirode, s bolom kae: O, nesrean li sam ja ovek! Ko e me izbaviti od tela ove smrti (Rim. 7,24
kombinacija prevoda KJV-Bakoti).
Poto pravednost, i samo ona, jeste ivot, ovek ne moe imati nadu za ivot, ako bi raunao na
sebe samog, jer u sebi ne nalazi nita od te pravednosti. Dobar ovek iz dobre riznice srca svoga
iznosi dobro, a zao ovek iz zle riznice srca svoga iznosi zlo (Luka 6,45 Bakoti). Po prirodi stvari,
ovek u svom srcu ima samo zlo, i zato moe da iz njega iznese samo ono to je zlo. Pismo iznosi
obilje dokaza za to. Dopustimo mu da nam kae svoju priu o ovome:
Svi su zgreili i tako su lieni slave Boje (Rim. 3,23 arni). Svi su skrenuli, svi su zajedno
postali beskorisni; nema toga koji ini dobro, nema ba ni jednog (Rim. 3,12 arni). Jer je
telesan um neprijateljstvo protiv Boga; jer se on ne pokorava Bogu, niti to moe. Zato, dakle, koji su
u telu, ne mogu da ugode Bogu (Rim. 8,7.8). Ma koliko da neka probuena dua eli da ini ono to
smatra da je dobro, ona nema sopstvenu snagu da to i uini. Telo udi protiv Duha, a Duh protiv
tela. Jer, to dvoje se jedno drugom protive pa ne inite ono to biste hteli. (Galatima 5,17 SSP)
Kako od zla jedino zlo moe da proizae, i ovekovo srce sadri samo zlo, bilo bi poricanje
Pisma tvrditi da ovek moe sam od sebe da uini bilo kakvo dobro. Prvo zato to Pismo kae da to
nije mogue.
Drugo, ko god kae da u oveku ima ma kakve sile da uini bilo kakvo dobro, u potpunosti
porie da u oveku ima i najmanje zla; jer u oveku ne moe prirodno da postoji neto dobra i neto
zla. Isti izvor ne moe u isto vreme da toi i slatku i gorku vodu. Malo otrovne vode otrovalo bi ceo
izvor. Zar ne znate da od malo kvasca sve testo uskisne (1. Kor. 5,6 arni). Tako dakle, ako u
16
oveku prirodno ima iole zla, on mora biti sav zao, kako to Pismo kae. Kao zakljuak sledi da ko
god kae da ovek sam po sebi moe da ini dobro, ma koliko malo tog dobro bilo, on porie da u
njemu ima bilo kakvog traga zla. Ali, Hristos je izrekao istinu o oveku ovim reima: Bez mene ne
moete initi nita. (Jovan 15,5)
Tree, postoji jo jedan mogui poloaj u kome se moe nai onaj ko tvrdi da sam od sebe moe
da ini dobro. Takva osoba zapravo tvrdi da moe od zla da napravi dobro. Ima mnogo onih koji
otvoreno tvrde da je zlo samo dobro koje se nije dovoljno razvilo. U podravanju takvog stava oni
se nita ne razlikuju od onih koji misle da sami od sebe mogu da ine ono to je dobro. Rei da je zlo
dobro koje samo treba da se razvije, predstavlja poricanje Svetog pisma koje za oveka kae da on u
sebi nema dobra. I sam nagovetaj ideje da greh moe da se pretvori u neto to je dobro, predstavlja
uzdizanje iznad Boga, jer to ni On ne moe da uini. Ako bi to uinio, porekao bi sebe samog, jer je
On pravednost.
Samo je Bog dobar. To je ono to Pismo jasno kae. Kada je Hristos bio na zemlji, I kada izie
na put pritra jedan ovek, klekne pred njega i upita ga: dobri uitelju, ta da uinim da nasledim
ivot veni? A Isus mu ree: to me naziva dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga (osim
jednoga, a to je Bog eng. prev). Ako je samo Bog dobar, onda svako ko tvrdi da u sebi ima dobra,
izjednaava sebe sa Bogom. Svako ko tako ini, praktino proglaava sebe Bogom.
Jasno je da ako ovek mora da dobije pravednost, on to mora da dobije odnekud spolja. U
stvari, on mora biti stvoren kao drugi (novi prim. izdavaa) ovek. Mora imati ivot koji je sasvim
drugaiji od njegovog prirodnog (uroenog) ivota. Ova misao se nazire u elji za drugaijim
ivotom o kojoj se esto govori. To je ono to svako mora da iskusi. Problem nastaje stoga to
mnogi pokuavaju da ive taj drugaiji ivot uporedo sa starim ivotom greha, a to nije mogue.
Da bi ljudi zaista iveli taj drugaiji ivot koji se razlikuje od onog kojim su nekada iveli,
neophodno je da ga najpre dobiju.
Iz poslednjeg navedenog teksta jasno je odakle se ovaj ivot moe dobiti. Samo je Bog dobar.
Njegov ivot je sam po sebi dobar. Boji ivot sastoji se od samog dobroinstva. ivot je onakav
kakvi su putevi osobe koja ivi taj ivot. Boji putevi su pravi 9. Boji zakon je izraz Njegovih puteva,
jer itamo: Blago onima kojima je put ist, koji hode u zakonu Gospodnjem. Blago onima koji
uvaju otkrivenja njegova, svim srcem trae ga; koji ne ine bezakonja, hode putovima njegovim
(Psalam 119,1-3). Njegovi su putevi toliko uzvieniji od ljudskih, koliko su nebesa via od zemlje.
Dakle, Boja pravednost je neto to ovek moe da ima. Spasitelj je rekao svojim uenicima:
Traite prvo carstvo i pravednost njegovu (Mat. 6,33). Ali gde da traimo? U Hristu, jer Bog je
uinio da On bude naa mudrost, pravednost, posveenje i otkupljenje (1. Kor. 1,30 SSP). U
Njemu mi moemo biti uinjeni pravdom Bojom; a s obzirom na to da je Boja pravednost ujedno
i Njegov ivot, nemogue je da dobijemo Boju pravednost, a da pri tom nemamo i Njegov ivot.
Ovaj ivot je u Hristu jer je Hristos Bog i Bog je bio u Hristu, pomirivi svet sa sobom. Jedini ivot
koji je na ovom svetu savreno pravedno proivljen, bio je Hristov ivot. Samo je Njegov ivot
mogao u potpunosti da odoli grehu. I znate da se on javio da ukloni grehe, a u njemu nema greha.
(1. Jov. 3,5 arni). Hristov ivot je Boja pravednost. To je upravo ono to nama treba.
Meutim, ovek ne moe da ivi Boji ivot. Samo je Bog u stanju da ivi svoj sopstveni ivot.
Bila bi to krajnja drskost da ma ko pomisli kako bi mogao da ivi Boji ivot. Ovaj ivot mora da se
ispolji u oveku da bi on uopte mogao da ima pravednost, ali sam Bog mora da ivi taj ivot.
Apostol Pavle to ovako objanjava: Ja sam s Hristom razapet; ipak, ja ivim; ali ne ja, nego je
9
Pravedni, ispravni, pravilni prim. prev.
17
Hristos taj koji u meni ivi; a ivot koji sada ivim u telu, ivim verom Sina Bojeg koji me je voleo i
dao sebe za mene. (Gal. 2,20 eng. prev)
Jo jednom zapazite kako je ovek sklon da se uzdigne iznad Boga. S obzirom na to da je
pravednost ivot i to Boji ivot, jasno je da, kada ovek tvrdi da sam po sebi ima ivot da po
prirodi sam poseduje princip koji nikako ne moe da umre, u stvari kae da on sam ima pravednost
u sebi i time indirektno govori za sebe da je Bog. Na ovom mestu se ponovo susreemo s ovekom
bezakonja.
Fariseji su imali isto to oseanje i ono ih je spreavalo da prihvate Hrista. Oni su bili uvereni u
sebe - da su pravedni (Luka 18,9 arni). Ispovedali su veru u veni ivot, s tim ciljem su
istraivali Spise, ali je Hristos s tugom u srcu morao da im kae: neete da doete k meni - da imate
ivot (Jovan 5,40 arni). Zato Mu oni nisu prili kako bi dobili ivot? Zato to su mislili da ga
ve imaju u sebi. Pravednost je ivot. Hristos je na ovaj svet doao sa samo jednim ciljem da
ljudima da ivot, jer su ga oni izgubili kroz greh. On daje svoj ivot nama i to nam donosi Njegovu
pravednost. Jedini razlog zbog kojeg neko ne dolazi Hristu da dobije ivot jeste taj to misli da ga on
ve ima. Ponavljam, svako ko tvrdi da ima veni ivot bez Hrista, zapravo tvrdi da ima pravednost
bez Hrista. Ovo dvoje prosto idu zajedno.
Hajde da proitamo dva poznata teksta, kako bi ova misao jo snanije bila utisnuta u na um.
Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jednorodnog dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine,
nego da ima ivot veni (Jovan 3,16). Ti si Mu dao silu (vlast srpski prevodi) nad celokupnim
telom/celokupnom ljudskom prirodom (svakim telom, svim ljudima srpski prevodi), da On
podari veni ivot svima, koliko god si Mu ih dao, A ovo je ivot veni: da poznaju Tebe, jedinog
pravoga Boga, i Isusa Hrista, koga si Ti poslao (Jovan 17,2.3 eng. prev). Zaista, zaista, kaem
vam, ako ne jedete tela Sina oveijeg i ne pijete krvi njegove, nemate ivota u sebi (Jovan 6,53
arni). Kao to je mene poslao ivi Otac, i ja ivim zato to ivi Otac (i ja ivim kroz Oca eng.
prev), tako e i onaj koji mene jede iveti kroz mene (Jovan 6,57 arni). Ovaj ivot u ljudima je
jedini izvor pravednosti. Moramo biti uinjeni Bojom pravednou u Njemu (u Isusu). (2. Kor.
5,21)
Ovaj ivot je na posredstvom vere, jer e pravednici iveti verom. To ne znai da ivot o kojem
je re nije stvaran, ve da se on moe uzeti iskljuivo verom. Na isti nain na koji je dobijen ovaj
ivot, on se tako i odrava. Kako ste, dakle, primili Gospoda Hrista Isusa, tako u njemu ivite
(hodite eng. prev) (Kol. 2,6 arni). Ljudi ne poseduju ovaj ivot kao svoje sopstveno pravo, i
on nije neto to imaju u svojoj sili. To je Boji ivot, a ne oveji. I ovo je svedoanstvo: Bog nam
je dao ivot veni i ovaj ivot je u njegovom Sinu. Ko ima Sina ima ivot; ko nema Sina Bojeg,
nema ivota (1. Jov. 5,11.12 arni). To je ivot Isusov, koji se otkriva u smrtnom telu (2. Kor.
4,11).
Taj ivot je svetlost ljudima. Opet prozbori dalje Isus govorei: ja sam svetlost sveta; ko ide za
mnom, nee hoditi po tami, nego e imati ivotnu svetlost (Jovan 8,12 arni). Ovaj pravedni
ivot dat je ljudima isto tako besplatno kao i dnevna svetlost. On je dat u takvom izobilju kao to je
data i suneva svetlost; ima dovoljno za sve. Karakteristika svetlosti je da ona moe da se umnoava.
Na samo jednoj baklji moe da se zapali stotine drugih, a da ona prva i dalje sija istom svetlou kao
ranije. Tako je i sa svetlou Hristovog ivota. U Njemu je izvor ivota. Od njega dolazi ivot u
izobilju. On moe da podari ivot svakom oveku na svetu, samo ako bi ga svi oni primili, i opet bi
Njemu ostalo isto koliko je imao na poetku. On u svakom oveku moe da ivi u svojoj punini.
Svako ko veruje dobija tu prednost da u njemu bude punina Hristovog ivota. Hristos nije razdeljen.
Oni koji sede u senci smrti, senci koju pravi greh, mogu da gledaju kako ta senka nestaje, ako
18
dopuste da u tami zasija svetlost. Ova svetlost treba da se pre kraja vremena ispolji u crkvi u svoj
svojoj punini. Na taj nain e Hristov ivot biti tako potpuno otkriven pred svetom, kao da je On
lino prisutan na zemlji. Bie to barjak pod kojim e se hiljade sakupljati, kao na dan Pedesetnice.
To je ona svetlost o kojoj govori prorok:
Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. Jer, gle, mrak e
pokriti zemlju i tama narode; a tebe e obasjati Gospod i slava Njegova pokazae se nad
tobom. I narodi e doi k videlu tvom i ka svetlosti koja e te obasjati. (Isaija 60,1-3)
Sve to i jo mnogo vie od onog to moe da izrazi pero osobe koja nema posebno nadahnue,
reeno nam je jednostavnim reima: I ree Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.
19
Dan drugi
OBLACI SU PRAH OD NOGU NJEGOVIH
Potom ree Bog: Neka bude svod posred vode, da rastavlja vodu od vode. I stvori Bog
svod, i rastavi vodu pod svodom od vode nad svodom; i bi tako. A svod nazva Bog nebo. I
bi vee i bi jutro, dan drugi. (1. Moj. 1,6-8)
Na prvi pogled izgleda kao da je delo drugog dana bilo vrlo oskudno; ali, ovekove prve misli o
Bojem delu su uvek veoma ograniene. Iz ovog kratkog zapisa moe se nauiti predivna lekcija koja
donosi utehu i nadu. Posao koji je ovoga dana obavljen, u Svetom pismu je opisan kao primer
mone Boje sile, i pomoi e da ostane zapameno da je Boja sila ovekova uteha.
Knjiga o Jovu sadri neke od velianstvenih opisa sile i velianstva Bojeg. On je razastro i
sever nad prazninom, i zemlju obesio ni o em. Zavezuje vode u oblacima svojim, i ne prodire se
oblak pod njima (Jov 26,7.8). Ko bi ikad mogao da se umori posmatrajui oblake i njihove
beskrajno raznolike oblike? Oni su stalni razlog za uenje. Kako li je samo uivanje razmiljati
posle tih prizora o sili koju oni predstavljaju. Pomislite samo na nemerljivu koliinu vode koju oni
nose, da bi je izlili na ednu zemlju u odreeno vreme! To je direktna i lina sila Gospodnja koja ini
da ove vode padnu na zemlju u obliku kie. Nauka nam delimino moe objasniti, koji uslovi
moraju da se steknu da bi kia poela da pada, kao i da predvidi ovu pojavu sa izvesnom tanou.
Meutim, sve to ne osporava injenicu da je Bog taj koji lino zapoveda kii da padne. Ima mnogo
toga to je ovek primetio kada je re o Bojem delanju i Njegovim delima, a jo je vie toga to tek
treba da uoi. To Gospod oekuje od nas. udesa je svoja uinio da se ne zaborave (Psalam 111,4).
On, meutim, eli da ih primetimo da bi u njima videli Njega. Oni koji Boja dela posmatraju samo
zato da bi ih pripisali bogu zvanom Priroda, kao da Gospod nema nita s tim, prouavaju ovaj
predmet bez ikakve koristi. Ono to ljudi nazivaju prirodom jednostavno je zapaanje o Bojim
putevima. Nikada nije data bolja definicija od ove: Zakoni prirode samo su Boje navike.
Meutim, i kad iscrpi sve svoje vetine u posmatranju i proraunima, kada je re o putevima
Bojim, ovek jo uvek mora da se sea da su sve to samo rubovi Njegovih puteva, apat je to samo,
to ujemo o Njemu. I ko da razume grom svemoi Njegove? (Jov 26,14 kombinacija ariengleski prevod). Ogranienom oveku nije mogue da dokui sve puteve beskonanog Boga, i zato
je ljudska nauka, ak i u svom najrazvijenijem stepenu, ipak ograniena.
Ve smo naglasili da direktna i lina Boja sila uzrokuje kiu. Proitajte sledee rei:
A Gospod je pravi Bog, ivi Bog i veni car. Od srdbe njegove zadrhti zemlja, narodi
ne podnose gneva njegova. Ovako ete o njima rei: Bogovi, koji nisu stvorili neba i zemlje,
ieznue sa zemlje i pod nebom. On je stvorio zemlju snagom svojom, On je utemeljio svet
mudrou svojom, On je razastro nebo razumom svojim. Kad zaori glas Njegov, zaute
vode na nebu. On vodi oblake s krajeva zemlje, baca munje s dadom, izvodi vihor iz odaja
njegovih. (Jeremija 10,10-13)
emu treba da nas naue ove rei? Kao i obino, treba da nam daju predstavu o sili Boje rei.
To nije samo sila Boje rei, nego i mudrost Gospodnja, i sila kojom On u svom dahu izgovara nad
nama re pravednosti. Ponovo proitajte tekst iz knjige o Jovu u dvadeset osmom poglavlju, koje je
20
JEVANELJE U STVARANJU DAN DRUGI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com
jedno od najsavrenijih i najuzvienijih literarnih kompozicija koje su ikada napisane ljudskim

jezikom; iz poslednjeg dela ovog poglavlja navodimo sledee rei:
Otkuda, dakle, dolazi mudrost? I gde je mesto razumu? Sakrivena je od oiju svakog
ivog, i od ptica nebeskih zaklonjena. Pogibao i smrt govore: Uima svojim usmo slavu
njenu. Bog zna put njen, i poznaje mesto njeno. Jer gleda do krajeva zemaljskih i vidi sve
to je pod svim nebom. Kad davae vetru teinu, i merae vodu merom, kad postavljae
zakon dadu1 i put munji gromovnoj. Jo je onda vide i oglasi je, uredi je i pretrai je. A
oveku ree: Gle, strah je Boji mudrost, i uklanjati se oda zla jeste razum. (Jov 28,20-28)
Psalmista nam kae da je dobrote Gospodnje puna zemlja (Psalam 33,5). Boja namera je
da mi iz svega to postoji u prirodi izvlaimo pouke o Njemu i Njegovoj ljubavi. Neke od ovih
pouka Boje sluge su dobijale tokom svih vekova. To je naroito vailo za one svete ljude koje je
Boji Duh pokrenuo da govore Njegove rei; oni su videli Boga u Njegovim delima. U naim
danima, slino kao i u vreme antikih filozofa, ljudi u svojoj mudrosti nisu eleli da Boga zadre kao
potporu svog znanja, nego su Ga izagnali iz svojih promiljanja. Zaista je mnogo onih koji
prouavaju nebeske i zemaljske prirodne pojave i pri tom se do te mere dive sopstvenim
dostignuima, skoro kao da su oni sami stvorili to to su otkrili, umesto da svoje divljenje poklone
Bogu ija se mona sila ispoljava u onome to je predmet njihovog istraivanja. Ljudi zaboravljaju
da je sve to postojalo vekovima pre nego to su se oni rodili i zamiljaju da su njihova otkria dovela
u postojanje one stari i pojave koje su oni samo spoznali. Oni s prezrenjem govore o ljudima koji su
pisali Sveto pismo, tvrdei za njih da su iveli u vremenu koje je inferiorno u odnosu na nae, jer je u
ono vreme nauka bila toliko jalova i primitivna, pa su ljudi mislili kako su pojave koje vidimo u
prirodi i od kojih zavisimo nastale kao direktna posledica Boje delatnosti. Meutim, daleko je bolje
gajiti jednostavnost nego imati svu tu mudrost koja ne dolazi od Gospoda, niti vodi ka Njemu.
Ali, da proitamo rei oveka koji svakako nije naunik, rei onoga ija je mudrost bila udo
vremena u kojem je iveo, udo kojem se ceo svet divio. Ovom oveku je sam Bog rekao: Evo ti
dajem srce mudro i razumno da takvog kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti e posle tebe nastati takav
kakav si ti (1. Car. 3,12). Za ovog oveka nadahnuta Boja re kae:
On bee mudriji od svakog oveka i ime njegovo bee na glasu po svim okolnim
narodima. I on je izgovorio tri hiljade poslovica i sastavio hiljadu i pet pesama. Govorio
je i o drveu, od kedra na Livanu do isopa koji iz zidova nie; govorio je o ivotinjama, o
pticama, o gmizavcima i o ribama. Iz svih naroda dolaahu ljudi da sluaju mudrost
Salomonovu, od svih kraljeva na zemlji koji behu uli o njegovoj mudrosti. (1. Car. 4,3134 Bakoti)
U svojim priama ovaj mudrac mnogo govori o udesnim delima Bojim. U jednoj od njih on
na neposredan nain kazuje o delu koje je izvreno drugog dana stvaranja, povezujui to sa Bojom
reju, posredstvom koje je sve nastalo:
Ko je izaao na nebo i opet siao? Ko je skupio vetar u pregrti svoje? Ko je svezao
vode u plat svoj? Ko je utvrdio sve krajeve zemlji? Kako Mu je ime? I kako je ime Sinu
1
Dad kia prim. izdava
21
Njegovom? Zna li? Sve su rei Boje iste; On je tit onima koji se uzdaju u Nj. Nita ne
dodaj k reima Njegovim, da te ne ukori i ne nae se laa (Prie 30,4-6). 2
Kia koju je Bog uvezao u svoj plat od gustih oblaka, i koja pada na Njegov glas isti onaj glas
koji izgovara mir i pravednost predstavlja Boji zalog Njegove spremnosti da nam oprosti nae
grehe. Posluajte ove svete rei ohrabrenja koje je izgovorio prorok Jeremija:
Priznajemo, Gospode, zlou svoju, bezakonje otaca svojih, zgreili smo Ti. Nemoj nas
odbaciti radi imena svog; nemoj naruiti prestola slave svoje, opomeni se zaveta svog s
nama, nemoj ga ukinuti. Ima li meu tatinama u naroda koji da daje dad? Ili nebesa, daju
li sitan dad? Nisi li Ti to, Gospode Boe na? Zato Tebe ekamo, jer Ti ini sve to. (Jer.
14,20-22)
Bog je Taj koji ini da kia pada; zato emo se u Njega uzdati, s potpunim poverenjem da nas
On nee prezrivo odbaciti, iako smo teko zgreili, nego e oprostiti nae grehe radi svoje sopstvene
rei.
OBLACI I PLJUSAK MILOSTI

Kao to mnogi ljudi oseaju strah kad vide kako se gomilaju oblaci na nebu, tako isto ima
mnogo onih koji su bespotrebno zabrinuti kada se pojave oblaci u njihovom umu. Koliko smo esto
sluali kako ljudi priaju o svojim ranijim iskustvima kada su imali osvedoenje da je blagoslov Boji
na njima i radovali se zbog toga, ali ti oblaci koji su se u skorije vreme navukli, oterali su njihov mir!
Postoje razliiti naini da se gleda na oblake.
Moemo rei da su oblaci vrlo nepostojani i da sunce moe da ih raspri. Poto Sunce
pravednosti uvek sija, mi ne moramo da vie da ivimo ispod oblaka sumnje. Postoji i takvo
iskustvo ljudi koji su se popeli iznad oblaka 3; oni koji su imali to iskustvo, mogu da posvedoe da je
to najslavnije mesto na kojem ovek moe biti. Nikad ne bih mogao da zamislim scenu u kojoj bi se
na velianstveniji nain ispoljila slava, od one kada sam se uspinjao istonom stranom jedne
planine. Naa grupa je osvojila vrh neposredno pre zalaska sunca, dok je dolina na drugoj strani bila
pokrivena oblacima koji su s gornje strane bili obasjani sjajem zalazeeg sunca. Nije to samo bio
divan prizor za ljudske oi, ve i pouka koja se tako utisnula u na um da je nikada neemo
zaboraviti.
Meutim, jo bi snanije morali da se seamo da je Gospod usred oblaka, kada se oni podignu.
Gospod caruje: nek se raduje zemlja! Nek se vesele ostrva mnoga. Oblak je i mrak oko Njega;
blagost i pravda podnoje prestolu njegovom (sud/rasuivanje i pravednost mesto su gde boravi
presto Njegov eng. prev) (Psalam 97,1.2). Usred oblaka je Boji zakon bio dat ali s ljubavlju; i mi
znamo da je Njegova zapovest ivot veni (Jovan 12,50). Neka su oblaci gusti i mrani, mi emo
ipak biti sreni jer je Bog jo uvek tu. Ogrnu se mrakom kao koprenom, prekri se tamnim vodama i
oblacima tmastim (Psalam 18,11 Stvarnost). Oblaci koji skrivaju Boga od naeg pogleda, za nas
2
Istina koja je deo rabinske tradicije i po kojoj je Agur bilo poetsko ime za Solomona, uzeta je olako. ak i ako je ova
tradicija neutemeljena, vrednost i lepota ovog biblijskog citata ostaje nepromenjena prim. prev.
Pisac je najverovatnije mislio i na letove balonom (pored osvajanja visokih planinskih vrhova) s obzirom da je iveo u
vremenu kada su avioni bili nauna fantastika, ili su u najboljem sluaju bili tek u poetnoj eksperimentalnoj fazi
prim. prev.
3
22
su samo sigurnost Njegovog prisustva.

Iz oblaka dolazi kia, a ona je simbol besplatne i izobilne milosti Boje. Kada nas Bog zove da od
Njega kupimo vina i mleka, bez novca i cene da Mu doemo i pronaemo izobilje pratanja On
nam to potvruje sledeim reima: Jer kako pada dad ili sneg s neba i ne vraa se onamo, nego
natapa zemlju i uini da raa i da se zeleni, da daje seme da se seje i hleb da se jede, tako e biti re
moja kad izae iz mojih usta: nee se vratiti k meni prazna, nego e uiniti ta mi je drago, i sreno
e svriti na ta je poaljem. (Isa. 55,10.11)
Kao to vode svezane u oblacima treba da nas podsete na monu Boju silu, one nas isto tako
podseaju i na Njegovo Jevanelje milosti; jer ono je nita drugo do sila Boja na/za spasenje.
Jevanelje je dobra vest spasenja od greha, i sve to govori o Bojoj sili, govori nam i o sili koju On
poseduje i koristi da bi nam dao pravednost. Rosite, nebesa, ozgo, i oblaci neka kaplju pravdom,
neka se otvori zemlja i neka rodi spasenjem i zajedno neka uzraste pravda (pravednost); ja Gospod
stvorih to (Isa. 45,8). Koristei ovu istu stilsku figuru, prorok Osija kae: Sejte pravdu, eete
milost; orite krevinu, jer je vreme da traite Gospoda, da bi doao i podadio vam pravdom. (Osija
10,12)
Tako iz sile koja je na delu kada oblaci liju kiu na zemlju, izvlaimo pouku o milosti koja e se
nai na onima koji je prihvate, donosei im pljuskove blagoslova.
O, klanjajte se Caru, sva nebeska velianstva,
I zahvalno pevajte o Njegovoj ljubavi;
tite na i odbrano, Stareino dana,
to nastava u krasoti, opasan hvalom.
Priajte o moi Njegovoj i pevajte o blagodati Njegovoj.
Odea mu je svetlost, baldahin nebo;
Njegova kola gneva gromovne oblake oblikuju
I mraan je put Njegov na krilima oluje;
izobilnu brigu moe li jezik iskazati?
Ona die u vazduhu i svetli u svetlosti;
Ona tee sa breuljaka, silazi u dolinu,
I blago se pretvara u rosu i kiu.
Krhka deca praha, nejaka i slaba,
uzdaju se u Te, razoarati nas nee.
Milost Tvoja, kako nena, kako vrsta do kraja!
Na Tvore, Branitelju, Otkupitelju i Prijatelju!
DUGA OBEANJA
Blia je veza izmeu kie i pratanja greha nego to to mnogi shvataju. Kada je Bog napravio
zavet sa Nojem, obeavi da vie nee unititi zemlju potopom, rekao je:
Evo znak zaveta koji postavljam izmeu sebe i vas i svake ive tvari, koja je s vama do
veka: Metnuo sam dugu svoju u oblake, da bude znak zaveta izmeu mene i zemlje. Pa kad
oblake navuem na zemlju, videe se duga u oblacima, i opomenuu se zaveta svog koji je
izmeu mene i vas i svake due ive u svakom telu, i nee vie biti od vode potopa da zatre
23
svako telo. Duga e biti u oblacima, pa u je pogledati, i opomenuu se venog zaveta

izmeu Boga i svake due ive u svakom telu koje je na zemlji. (1. Mojsijeva 9.12-16)
Bog je rekao: Metnuo sam dugu svoju u oblake. Kina duga okruuje Boji presto. Kada je
Jovan na ostrvu Patmos ugledao Boji presto koji se nalazi na nebu, zapazio je da oko prestola bee
duga po vienju kao smaragd (Otk. 4,3). Prorok Jezekilj takoe je imao Boje vizije. U jednoj od
njih on je ugledao kao presto, po vienju kao kamen safir, i na prestolu bee po obliju kao ovek. I
videh kao jaku svetlost, i u njoj unutra kao oganj naokolo od bedara gore, a od bedara dole videh
kao oganj i svetlost oko njega. Kao duga u oblaku kad je kia, takva na oi bee svetlost unaokolo. To
bee vienje slave Boje na oima; i kad videh, padoh na lice svoje, i uh glas Nekoga koji govorae.
(Jez. 1,26-28)
Shvatamo da kad Bog postavi svoju dugu meu oblake, On zapravo na tom mestu postavlja
Svoju sopstvenu slavu koja okruuje Njegov presto. To je duga obeanja, jer je On dao svoju re, a
Njegova re je Njegova slava. Molei da Bog oprosti svom narodu, Jeremija kae: Nemoj naruiti
(osramotiti, obrukati eng. prev) prestola slave svoje (Jer. 14,21). Da prekri svoju re, za Boga bi
bilo isto to i da dugu svoje slave obesmisli, ime bi osramotio i svoj presto, jer ova duga je neto to
je sastavni deo slave Njegovog trona.
Iz proroanstava uimo da je duga u oblacima znak postojanosti Boje rei. Ona je vrst zalog
da potopa ne samo da vie nee biti, nego i potvrda Boje milosti u Njegovom pratanju greha.
Svome narodu Bog kae:
Zamalo ostavih te, ali s velikom milou pribrau te. U malom gnevu sakrih za as lice
svoje od tebe, ali u te venom milou pomilovati, veli Izbavitelj tvoj Gospod. Jer mi je to
kao potop Nojev: jer kao to se zakleh da potop Nojev nee vie doi na zemlju, tako se
zakleh da se neu razgneviti na te niti u te karati. Ako e se i gore pomaknuti i humovi se
pokolebati, opet milost moja nee se odmaknuti od tebe, i zavet mira mog nee se
pokolebati, veli Gospod, koji ti je milostiv. (Isa. 54,7-10)
Nek oblaci greha nikad ne budu tako gusti i pretei da zbog toga ne bismo mogli da vidimo
Boju re blagodat kako obasjava taj pretei mrak, otkrivajui u potpunosti pred naim pogledom
dugu obeanja. Tada emo se setiti da je s Njim i oprotaj i da je Njegov strah ono to treba
posedovati. Tako ak i mrani oblaci koji zemlju prekrivaju svojom senkom, mogu postati glasnici
koji nam donose poruku utehe.
Vi, preplaeni sveti ljudi, ohrabrite se novom hrabrou;
oblaci koji vas toliko plae prepuni su blagodati,
i uskoro e se iz njih provaliti blagoslovi,
izlivajui se na vae glave.
24
Dan trei
Potom ree Bog: Neka se sabere voda to je pod nebom na jedno mesto, i neka se
pokae suvo. I bi tako. I suvo nazva Bog zemlja, a zborita vodena nazva mora; i vide Bog
da je dobro (1. Mojsijeva 1,9.10). U poslednjem delu knjige o Jovu zapisano je da je
Gospod, osvedoavajui patrijarha o njegovoj sopstvenoj slabosti i zavisnosti od Boga,
uei ga da pravednost dolazi jedino i samo od Boga, koristio upravo ovu sliku sabiranja
vode kao kljuan dokaz. Ko je zatvorio more vratima, kad kao iz utrobe izie? Kad ga
odeh oblakom i povih tamom? Kad postavih za nj uredbu svoju i metnuh mu prevornice i
vrata. I rekoh: dovde e dolaziti a dalje nee; i tu e se ustavljati ponositi valovi tvoji. (Jov
38,8-11)
Kada psalmista govori o sili koju ima re, kojom je Bog stvarao nebesa i zemlju, on kae: Kao u
gomilu sabra vodu morsku, i propasti metnu u spreme (Psalam 33,7). Dobro bi bilo da se na ovom
mestu prisetimo rei: I bi tako, kojima se zavrava izvetaj o svakom inu u delu stvaranja. Bog
kae: Neka bude i bi tako. Njegova jednostavna re dovoljna je da uspostavi ono to je
izgovoreno. Neka ostane upameno da je to ista ona re koja je nama propovedana kroz Jevanelje.
Njena sila se nikad ne umanjuje; ona je sada u stanju da spase kao to je onda bila u stanju da stvori.
Nije mogue da neko ko i najmanje poznaje Gospoda, moe da stoji pored mora, a da ga ono ne
podseti na monu silu Tvorca. Ipak, mnogi danima posmatraju prizor morske puine, a da pri tom
nikad ne pomisle na Tvorca ovog ogromnog vodenog prostranstva. tavie, oni Mu prkose i opiru
Mu se. Takvima Gospod poruuje:
ujte ovo ludi i bezumni narode, koji imate oi, a ne vidite, koji imate ui, a ne ujete.
Mene li se neete bojati? Veli Gospod; od mene li neete drhtati? Koji postavih pesak moru
za meu venom naredbom, i nee prei preko nje; ako mu i ustaju vali, nee nadjaati, ako
i bue, nee je prei. (Jer. 5,21.22)
Meutim, ne podsea nas Gospod na svoju neizmernu silu kojom zaustavlja morske talase, da
bi nas na taj nain zaplaio. Ne. On to ini zato da bi Mu verovali. Savrena vera i ljubav izgone
strah (1. Jov 4,18). Dakle, Boja sila kojom On zauzdava more, predoena nam je kao dokaz Njegove
vernosti 1. Gospode, Boe nad vojskama, ko je silan kao Ti Boe? Istina je Tvoja oko Tebe. Ti vlada
nad silom morskom; kad podigne vale svoje Ti ih ukroava (Psalam 89,8.9). Primer ove vernosti
dat je u Jevanelju:
I ree im onoga dana uvee: preimo na drugu stranu. I otpustivi narod uzee ga
kako bee u amcu, i drugi amci behu s njim. I nasta velika oluja, i valovi zapljuskivahu u
amac, tako da se amac ve punio. A on na krmi spavae na uzglavlju. I probudie ga, te
mu rekoe: uitelju, zar ne mari to propadamo? I ustavi zapreti vetru i ree moru: uti,
umukni. I presta vetar, te bi tiina velika. I ree im: to ste tako plaljivi? Kako nemate vere?
I veoma se uplaie, te govorahu jedan drugome: ta ko je ovaj, da mu se i vetar i more
pokoravaju? (Marko 4,35-41 arni)
1
Odanosti, doslednosti prim. prev.
25
JEVANELJE U STVARANJU DAN TREI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com
Ovo nije bilo nita drugo do ispoljavanje prvobitne stvaralake sile. Onaj ko je stvorio nebo i
zemlju, mora i sve to u njima postoji, zadrao je potpunu kontrolu nad svim onim to je stvorio. U
reima: uti! Umukni! mi ujemo isti glas koji je govorio: Neka se sabere voda to je pod nebom
na jedno mesto. To je re koja je kroz Jevanelje nama propovedana; zato, posmatrajui Boju mo
nad morem koje je Njegovo jer ga je On nainio, mi treba da razumemo Njegovu mo nad silnim
nemirnim i razornim burama koje esto bue u ljudskom srcu.
Bes mora predstavlja zle ljude. A bezbonici su kao more uskolebano, koje se ne moe umiriti i
voda njegova izmee neistou i blato (Isa. 57,20). Hristos je na mir. Re koju je te noi uputio
Galilejskom moru, On izgovara i nama. Da posluam ta govori Gospod Bog. On izrie mir narodu
svom i svecima svojim, samo nek se ne vraaju ponovo na svoju ludost (Psalam 85,9 kombinacija
Danii-eng. prev). Svakako da se ovde nalazi velika uteha za sve koji su se uzalud borili protiv
svojih estokih strasti.
Ne samo da je Boja mo nad morem simbol koji predstavlja Njegovu silu da spase oveka i
raskine jake lance greha kojima je vezan, nego je ova mo istovremeno zalog i sigurnost u konano i
potpuno ovekovo osloboenje. Ovaj simbolini prikaz takoe otkriva da e Bog svojom
neuporedivom silom zaodenuti propovedanje jevaneoske poruke u toku poslednje borbe,
neposredno pred svoj drugi dolazak. Posluajmo ove uzbudljive rei:
Probudi se, probudi se, obuci se u silu, miico Gospodnja; probudi se kao u staro
vreme, za narataja prolih; nisi li ti isekla Ravu i ranila zmaja? Nisi li ti isuila more, vodu
bezdana velikog, od dubine morske nainila put da prou izbavljeni? Tako oni koje iskupi
Gospod neka se vrate i dou u Sion pevajui, i veselje veno neka bude nad glavom
njihovom; radost i veselje neka zadobiju, a alost i uzdisanje neka bei. Ja, Ja sam uteitelj
va; ko si ti da se boji oveka smrtnog i sina ovejeg, koji je kao trava? I zaboravio si Boga
Tvorca svog, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju? I jednako se boji svaki dan gneva
onog koji te pritenjuje kad se sprema da zatire? A gde je gnev onog koji pritenjuje? Brzo
e se oprostiti suanj, nee umreti u jami, niti e biti bez hleba. Jer sam ja Gospod Bog tvoj,
koji raskidam more, da valovi njegovi bue; Gospod nad vojskama ime mi je. Ja ti metnuh
u usta rei svoje i senom ruke svoje zaklonih te, da utvrdim nebesa i osnujem zemlju, i
kaem Sionu: Ti si moj narod. (Isa. 51,9-16)
Svakako je injenica, da je Njegovo... more, i on ga je stvorio (Psalam 95,5), i da je On
izmerio vode dlanovima svojih ruku (Isa. 40,12 eng. prev), dovoljan osnov za graenje
poverenja u Njega za svakoga ko pripada Njegovom narodu, bilo da je re o izbavljenju od neke
opasnosti, potrebi za pobedonosnom milou, ili pomoi u poslu koji nam je On dao da ga obavimo.
Hristos u oluji
Pono usred vode. Nebo se povija od gromova. Oblak za oblakom teko se valja u
tmini, kao mrtvaki pokrov to ga neki strani duh s visine potresa i kao zid od neba nad
glavama ljudskim. Moni talas baca svoju senku, kao kolos snani uspravlja se iz vodenoga
groba, to ga predugo dri na dnu hladnom i pustom. Eto, meaju se oni sada oluja
odozgo i talas odozdo to podie glavu, dok du obrva mu munja gmie, iz duboke bore sa
nebesa ona stie. I jeza oveka proima. Put se do neba proseca i gromovi kao odgovor
demona uju se iz crnih rupa u oluji koja s neba vreba; zjape rupe nad talasima divljim to
26
se dole mue i besne. Posluajte! Pokli je to snanog oveka usred bure. Probija se On kroz
huku voda i gromova; dok se mala barka za tren promalja na vrh visokoga vodenoga brega,
obasjana svetlom iz oblaka koji besom groma vatru bljuje i nad amcem pokrov oblikuje.
ovek ovaj stoji na palubi to se trese; lik se Njegov vidi usled munje, dok je Njegov pogled
vedar usred bure; sve to kazuje da pobeda stupa, koju ovek nikada video nije Sila je to
to se nigde ne nalazi, snaga koju nita nita ne nadilazi. uti! Umiri se! Veliki Ga talasi
ue, i grmljavine snaan glas, posta jecaj u tiini; ona nesta pod nogama volje Njegove. A
gusti oblaci, dok jo munje bljete, ugasie prasak groma i odmakoe tihim kasom, dok ni
traga od oluje ne bi. Strani zubi vetra postadoe kao divno milovanje nenih usta, kao
veseli boem koji tamo-amo luta. Strani Gospodaru oluje! Ti pred kojim se saginje i
uzavrela bura, Ti pred kojim se talasi kriju i do obala bee, Gospodaru ostrva mnogih! Pod
tvojim skutima ivi stvor beskrajno utoite nalazi. O, Ti onda dahom svojim iz due
ljudske razagnaj buru i mrak i prizovi mir, tiinu i smernost, da na talase bune dou, tu
gde glas Tvoj kao glasnik mira lebdi, da u Tvoje ime nadvlada i pobedi. (J. G. Whittier2)
POUKA KOJU UIMO OD TRAVE

Tada ree Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, to nosi seme, i plodonosno
drvee, to rodi plodove po vrsti svojoj, plodove, to u sebi samima svoje seme nose na
zemlji! I tako se dogodi. Zemlja pusti iz sebe svakovrsno zeleno bilje, to nosi seme, i
drvee, to rodi svakovrsne plodove, u kojima je seme. I vide Bog, da je bilo dobro. (1.
Mojsijeva 1,11.12 ari)
Bog je rekao Neka bude i bi tako. Jer On ree i pokaza se, On zapovedi i ono vrsto stoji
(Psalam 33, 9 eng. prev). Ova re ivi i ostaje za venost. Tok vremena ni najmanje joj ne oduzima
silu. Re koja je sve stvorila, isto tako sve odrava. Prema tome, ova zapovest: Neka pusti zemlja iz
sebe travu, jo uvek ini da niu trava, biljke i drvee. Ako bi rezultati izgovaranja ove rei trajali
samo toliko koliko traje zvuk prilikom samog izgovora, onda na zemlji vie nikada ne bi bilo trave.
Trava koja je nikla, prestala bi da postoji. Ovo naroito vai za vreme posle ovekovog pada, kada je
prokletstvo dolo na zemlju, a smrt pogodila ne samo ljudski rod, ve i biljke i ivotinje; ako re,
pomou koje je na samom poetku nikla trava, ne bi zadrala svoju punu snagu, zemlja bi ubrzo
postala neplodna pustinja. Meutim, ova re jo uvek ivi i stoga je naa planeta prekrivena
zelenilom i travom, kao i izobiljem plodova koji slue oveku za hranu.
Ovo nije samo teorija ve praktina injenica. Ono to je tako uobiajeno kao rastenje trave,
prestaje da izaziva nae divljenje, pa zakljuujemo da ona jednostavno raste sama od sebe, bez
ikakvog posredovanja s Boje strane. U stvari, veina ljudi smatrala bi da je ispod Bojeg
dostojanstva da obraa panju na neto tako maleno kao to je rastenje trave. Upravo je to razlog
zato tako malo ljudi izvlai bilo kakvu praktinu korist od svoje vere u Boga koju ispovedaju. Po
njima je Bog negde daleko, toliko zaposlen svojim dravnikim poslovima, da nema vremena da se
brine o tako sitnim detaljima u svom carstvu. Oni zaboravljaju, da je to to pazi i brine za svoja
stvorenja, i to od najveeg do najmanjeg, Boje naroito delo. Oni zaboravljaju da se Njegova
veliina sastoji u Njegovoj sposobnosti da upravlja najznaajnijim zbivanjima, a da istovremeno
obraa panju i na najmanje detalje.
2
Jedna od njegovih ranih pesama prim. prev.
27
Sotoni je drago kada ljudi smatraju da se Bog ne optereuje njihovim sitnim stvarima. Upravo
za to optuuje Boga, a ljudi su tu optubu prihvatili na njegovo doaptavanje. Ostavljajui po strani
pitanje evolucije u njenoj najekstremnijoj fazi, razmotrimo na trenutak veoma uobiajenu ideju da
je Bog na poetku pokrenuo svemir, ali je onda materiju obdario odreenom koliinom sile i
podloio je odreenim zakonima, tako da sve funkcionie slino kao navijen sat preputen sam sebi.
S kakvim poverenjem e uputiti molitvu neko ko ima ovakvo miljenje? ta moe da oekuje da e
primiti? Nije onda ni udi to se ljudi ale da njihove molitve nisu usliene. Bog kojem se klanjaju je
suvie daleko da bi uo njihove molitve, i suvie ravnoduan, ili suvie kruto ogranien zakonima
koje je dao, da bi posredovao u njihovu korist, ako bi ih i uo. Takav bog nije Bog Biblije.
Nije ni beznaajno to to su poslednja otkria nauke navela mnoge od onih koji su tvrdili da
veruju u Sveto pismo, da modifikuju svoje miljenje o izvetaju o stvaranju. Bilo je vreme kad su
ljudi mislili da Biblija kae ono to pie. Ljudi, kroz koje je Bog silno delovao na obraenje hiljada
njih, bili su ljudi vere, i oni su verovali u ovu boansku silu koja je stvorila nebo i zemlju, i koja i
najmanje stvari odrava tom reju. Njihovo verovanje i praktina primena injenice da je Bog iv, i
da je sve u okviru Njegove sile i pod Njegovom neposrednom kontrolom, odravalo ih je u borbi s
tekoama i opasnostima; to je bio Izvor njihove snage i tajna njihovog uspeha.
I gle, do kakve je promene dolo! Vrlo je retko da ete nai nekog propovednika Jevanelja koji
se usuuje da stavi na kocku svoj ugled, te da izrazi svoju veru u doslovnost izvetaja o stvaranju iz
prve glave 1. Mojsijeve. Oni se boje da e ih tada smatrati zaostalima. Neka Bog da da bude
mnotvo onih koji e biti spremni da u ova ozbiljna vremena budu smatrani zaostalima, da se ne
boje da ih smatraju budalama Hrista radi. 3
Poto su se ljudi bojali da poveruju u Gospodnju re, kako ne bi bili u raskoraku sa filozofijom
koja nije nita drugo do nasledstvo poteklo od drevnog paganstva, snaga rei se nije otvoreno
otkrivala. Imala je premalo prilika. Hriani se mole za buenje religije. Kad bi obnovili verovanje u
jednostavnu Boju re i priznali je ivom, kao izvor sveg ivota i sile, dolo bi do duhovnog buenja
religije. Neka se propoveda Jevanelje, ne sa ljudskom mudrou ve reima koje nauava Sveti
Duh; neka bude iznesena kao iva, delotvorna re Boja, i ljudi e verovati, pa e se videti kako ona
delotvorno deluje u onima koji veruju (1. Solunjanima 2,13).
Nema sigurnijeg nain da se Jevanelje potkopa i lii njegove sile, nego zameniti jednostavnu
Boju re nauavanjem lano nazvanog znanja. Bog je gurnut negde iza i smatra se da je vrlo
dalek. I tako, premda mnogi prihvataju to Jevanelje koje im se propoveda, i iskreno tee za
spasenjem od greha, evolucija je, iako u nju svesno ne veruju, toliko otupela otricu vere, da nisu u
stanju da se priblie Bogu, da hode i razgovaraju s Njim, te da Njega uine glavnim iniocem u
stvarima svakidanjeg ivota.
Ali, zapazimo neke jednostavne injenice koje e omoguiti da neko, ak i u ovo doba nauke,
veruje da Gospodnja re koja je u poetku izjavila: Neka pusti zemlja iz sebe travu, jo uvek ini da
zemlja daje travu. Ko u prolee nije gledao kako izbijaju nene vlati trave ili ita? Zar niste ponekad
prolazili pored njive sa itom i primetili kako se tanka vlat probija na povrinu uprkos tekih
grumena zemlje? Zar niste videli kako se deo skorene zemlje podie, i ako ste pogledali ispod nje,
videli ste da ju je potisnuo mali izdanak, tako nean da je udo da izdrava i vlastitu teinu? Ovaj
izdanak gotovo da je bio bez boje, bio je tek neto malo vie od vode, jer da ste ga zgnjeili prstima,
jedva da bi u vaoj ruci bilo ita osim vlage. Pa ipak, ova mala stvar se probijala kroz grudu zemlje,
koja je deset hiljada puta tea od nje same.
3
Prema 1. Korinanima 4,10
28
Odakle dolazi ova sila? Da li nju trava poseduje sama po sebi? Probajte i vidite! Uzmite vlat
potpuno izrasle trave. Izaberite grudu zemlje, ni upola veliku od one koju je odgurnula pre nego to
se probila na povrinu, i stavite je na travu. ta e se desiti? Svako e vam to rei. Trava e biti
zgnjeena. I u njoj vie nema sile. Probajte ponovo. Uzmite vlat trave koja se ispod te grude probija
na povrinu i iupajte je iz zemlje. Podignite je prstima i ona e vam se u ruci presaviti na jednu
stranu. Ne moe da stoji uspravno. Teko da se ita drugo smatra slabijim. Pa ipak, pre nekoliko
trenutaka stajala je uspravno i nosila teret daleko tei od nje same. Ovo je udo koje se svake godine
ponavlja stotine miliona puta, pa ipak ima onih koji kau da je doba uda prolo.
Hoe li ijedan naunik rei ta je izvor udesne sile pokazane u travi ili u probijanju tvrde ljuske
kotice breskve s malom klicom u sebi? Tu je neto to nikakav mikroskop ne moe da otkrije i
nikakva hemijska analiza da dokui. Mi moemo da vidimo ispoljavanje sile, ali samu silu ne
moemo. Skeptici se mogu podsmevati koliko ele, ali mi se zadovoljavamo time to verujemo kako
ova sila nije nita drugo do sila Boje rei. Gospodnja re je u poetku glasila: Neka pusti zemlja iz
sebe travu i sila te rei je uinila da se pojavi trava uprkos svih gruda zemlje. U travi nema sile, ali
ovo najslabije od orua je upotrebljeno da pokae oveku monu Boju silu. U tome svako, ako to
eli, moe da naui lekciju.
Zar nisam rekao da se zadovoljavamo time da verujemo kako se sila Boje rei ispoljava i u vlati
trave? Ne, ne samo da se zadovoljavamo, ve se radujemo to moemo da u malim stvarima
prepoznamo Boju silu. U tome vidimo Boiju garanciju da je u stanju uiniti za nas svojom silom,
koja u nama deluje ... neuporedivo mnogo vie nego to smo mi u stanju da zamolimo ili da
pomislimo (Efescima 3,20 SSP). Ista sila koja deluje u poljskoj travi, takoe deluje u oveku koji
se uzda u Gospoda. da je svako telo trava (Isaija 40,6). ovek je slab i krhak kao trava; on u sebi
nema nikakve sile, ali je u stanju da uini sve zahvaljujui Hristu koji ga snai.
Podsetite se na glasovne slike. Videli smo kako ljudski glas moe da proizvede oblike ivih
organizama, ali Boji glas zapravo proizvodi ive stvari. Ne samo to u poslunosti Gospodnjoj
zapovesti rastu trava, drvee i bezbrojno mnotvo oblika voaka i cvea, ve su oni i vidljivi prikaz
Bojeg glasa. U prirodi vidimo Boji glas i to je osnova naeg pouzdanja u tu re koju nalazimo u
Pismu. Nije sluajno to jedanaesto poglavlje Jevrejima poslanice, koje predstavlja izvetaj o nekim
silnim delima koja su slabi ljudi uinili jednostavnom verom u Boju re, poinje izjavom da
verom shvatamo da je svet stvoren Bojom reju. 4 Ljudi mogu da se smeju jednostavnosti jadni
Indijanac, iji neobrazovan um vidi Boga u oblacima i uje ga u vetru.
Ali je daleko bolje imati ovaj neobrazovan um nego um pun nauke koja odvodi od rei
razumnih (Prie 19,27).
Kao to je nekad rekao svojim uenicima, Hristos kae i nama: Niste vi izabrali mene, nego
sam ja vas izabrao i postavio da vi idete i donosite rod, i da va rod ostane (Jovan 15,16 arni).
Ali, kako da donesemo rod? Istom silom koja ini da raste prirodni zemaljski rod. Re koja je rekla:
Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, to nosi seme, i drvo rodno, koje raa rod po svojim
vrstama, kae nama: [Idite] i rod rodite; i ako smo spremni da se pokorimo toj rei kao to to ini
neiva priroda, rod e biti izobilan. Ali, zapazite da ovaj rod treba da bude na slavu Bogu. Ovim se
proslavlja moj Otac: da mnogo roda donesete (Jovan 15,8 SSP). Kad bi sila da rodimo rod bila u
nama, onda ne bi bilo niega na slavu Boju, ali kad god je rod donesen na slavu Boju, to je zato to
sva sila potie od Njega. Mi smo, poput trave, samo orua bez sile kroz koja Bog ispoljava svoju
sopstvenu silu.
4
Jevrejima 11,3 arni
29
Boanska zapovest glasi: Nego rastite u blagodati i poznanju Gospoda naega i Spasitelja Isusa
Hrista (2. Petrova 3,18 arni). Ali, kako moemo da rastemo? Isto onako kao to seme raste u
tlu. Posluajmo Hristove rei: Boije carstvo je ovakvo: ovek baci seme na zemlju pa bilo da spava
ili ustaje, nou i danju, seme klija i raste, a on ni ne zna kako (Marko 4,26.27 arni). Mi ne
znamo kako dobro seme Boje rei nie u nama da bi donelo rod, ali to nije ni bitno. A Bog mu
daje telo kako hoe. 5 Na deo je da se pokorimo boanskom domainu; Njegov je deo da uzrokuje
rast i savren plod.
U Pismu se vrlo esto koristi rast bilja da ilustruje hrianski rast. Apostol Pavle kae: A vi ste
Boija njiva (1. Korinanima 3,9). Zato Gospod kae:
Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove
krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sunjima
da e im se otvoriti tamnica. Da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga
naeg, da uteim sve alosne, Da uinim alosnima u Sionu i dam im nakit mesto pepela,
ulje radosti umesto alosti, odelo za pohvalu umesto duha tunog, da se prozovu hrastovi
pravde, sad Gospodnji za slavu Njegovu. (Isaija 61,1-3)
Imajmo na umu da je sve Gospodnje. Mi smo Njegova njiva. Mi smo Njegova setva, da bi On
mogao da bude proslavljen. Ali, zapazite dalje slinost sa rastenjem bilja. Pogledajte kako dolazi do
spasenja od greha pravednog ivota kao kad neko poseje seme u zemlju.
Veoma u se radovati u Gospodu, i dua e se moja veseliti u Bogu mom, jer me
obue u haljine spasenja i platem pravde ogrte me, kao kad enik namesti nakit i kao kad
se nevesta ukrasi uresom svojim. Jer kao to iz zemlje raste bilje i u vrtu nie ta se poseje,
tako e Gospod Bog uiniti da nikne pravda i pohvala pred svim narodima. (Isaija
61,10.11)
udesno je ono ta Bog moe da uini ako Mu samo dopustimo. Kae li neko: Ako je On tako
moan, zato ne sprovodi svoju volju uprkos nama? Jednostavno zato to je Njegova sila sila
ljubavi, a ljubav se ne slui silom. Bog eli da svako u vasioni bude zadovoljan i zato daje pravo na
savrenu slobodu da svako bira ta god eli. On im kazuje vrednost stvari i moli ih da izaberu ono
ta je dobro, a ako neko odlui da izabere ono ta je zlo, On mu to i doputa. On u svom carstvu eli
da ima slobodne ljude, a ne robove i zatvorenike. A takvi bi bili kada bi ih prisiljavao da prime
spasenje protiv njihove volje. On eli da ima podanike kojima moe da ukae poverenje u bilo kom
delu univerzuma. Ali, kad bi nekoga prisilio da bude spasen, opet bi morao da upotrebi silu da ga
zadri u svom carstvu. Hristos je doao da objavi osloboenje zarobljenima i On ne namerava da ih
spasi da bi ih uinio robovima.
Ali svako ko eli spasenje, bez obzira da li je on mali i slab, bez obzira koliko bio beznaajan u
oima sveta, pa i da ga ne smatraju neim vrednijim od trave koja se gazi, Bog s takvim moe da
uini uda. Kad Bog tako odeva travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u pe baca, a kamoli nee
obui u silu ljude koje je nainio po svome obliju, ako Mu se pokore. Obeanje da e nas obui ne
odnosi se iskljuivo na odevanje tela. Zar nije ivot vie od hrane i telo od odela? (Matej 6,25
arni). Ako nam daje ono to je najmanje vano, zar nam nee dati ono to je beskrajno vredno?
5
1. Korinanima 15,38
30
Zato se obeanje da e nas obui bolje od trave odnosi na odeu spasenja i ogrta (plat) pravednosti
u koje treba da budemo obueni. Ova sila, koja tako udesno deluje u tankoj vlati trave, delovae
mnogo silnije u oveku koji se uzda u Gospoda.
Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu (Mateju 6,28). Rekao sam da je ovo napisano da nas
ohrabri u naem rastenju u blagodati. Kao to rastu ljiljani, tako treba i mi da rastemo. Proitajmo
sada neke nadahnute rei koje pokazuju da je rast ljiljana samo ilustracija rastenja hrianina u
blagodati:
Obrati se Izraelu, Gospodu Bogu svome, jer si ti za svoje bezakonje pao. Ponesite dobre rei
sobom, i vratite se Gospodu. Recite Mu: Oprosti nam sve nepravde nae, i nas milostivo primi.
Potovanje usana naih prineemo tebi umesto telaca. Nee nas Asirac spasti, neemo na konje
uzjahati i neemo delu ruku svojih rei: Boe na! Jer siroe u tebe milost nalazi (Osija 14,1-3
Bakoti). Nema sumnje da Gospod ovde govori o grehu i pravednosti. On poziva svoj narod, koji Ga
je napustio, da se vrati i govori im ta da kau kad to uine. Zapazite kako treba da kau da se vie
nee uzdati u dela svojih ruku. Njihova dela ne treba da potiu od njih, nego da budu dela koja su
uinjena u Bogu. A sad pogledajte ta garantuje onima koji Mu se vraaju:
Isceliu otpad njihov, ljubiu ih drage volje; jer e se gnev moj odvratiti od njega. Biu
kao rosa Izrailju, procvetae kao ljiljan i pustie ile svoje kao drveta livanska. Rairie se
grane njegove, i lepota e mu biti kao u masline i miris kao livanski. Oni e se vratiti i sedeti
pod senom njegovim, raae kao ito i cvetae kao vinova loza. 6
Ali to nije sve. Boji narod je Njegov vinograd, mladica koju je On posadio, da bi bio
proslavljen. A On nee biti proslavljen ako zbog ne obraanja line panje oni propadnu. On ih
uverava u svoju stalnu brigu.
Tada pevajte o vinogradu koji raa crveno vino: Ja Gospod uvam ga, u svako doba
zalivau ga, dan no uvau ga da ga ko ne oteti. Nema gneva u mene; ko e staviti u boj
nasuprot meni kalj i trnje? Ja u pogaziti i spaliti sve. Ili neka se uhvati za silu moju da
uini mir sa mnom; uinie mir sa mnom. Jednom e se ukoreniti Jakov, procvetae i
uzrasti Izrailj, i napunie vasiljenu plodom. (Isaija 27,2-6)
Ima li potrebe da i dalje vrimo uporeivanje? Kad bismo to pokuali, ne bismo mogli da
iscrpimo Pismo. A jedina namera ovog lanka jeste da navede itaoca da sam za sebe ozbiljnije
prouava Re i da je primeni kao ivu re ivoga Boga, koja delotvorno deluje u svima koji veruju.
Ne uklanjajte Gospoda ve dopustite da vaa vera dokae da je On blizu, uvek prisutan da pomogne
u nevolji. On je Bog koji je blizu, a nije daleko, i nita Njemu nije teko. On je na sve stvoreno
napisao svoju ljubav i silu i eli da nam govori preko onoga to je stvorio. U Njemu sve postoji. Ista
ona re koja je stvorila ceo univerzum, koja je rekla zemlji: Neka pusti zemlja iz sebe travu, govori
nam u reima Bojeg zakona. A Njegov zakon nije teak beivotni proglas za koji se slabi smrtnici
uzalud mue da ga dre, dok ih Bog posmatra strogim pogledom spreman da im se podsmeva i da ih
kazni za promaaj, nego znamo da je zapovest Njegova ivot veni (Jovan 12,50). Ova re, koja
nam govori: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i blinjeg svog kao samog sebe, 7
6
7
Osija 14,4-7
Luka 10,27
31
izliva ovu ljubav u naa srca, kao to Boja re donosi rod na biljci.
32
Dan etvrti
DELA RUKU NJEGOVIH GLASI SVOD NEBESKI
Ni u jednom delu Bojeg stvaranja ne nalazimo toliko udesnih jevaneoskih pouka kao u
ovome o nebu. Ve smo videli da nebeska tela objavljuju Jevanelje, premda to ne ine razgovetnim
glasom. Nakon to je rekao da svi nisu posluali Jevanelje, apostol Pavle dodaje da vera dolazi od
sluanja, odnosno sluanja Boje rei, a zatim pita: Nego kaem - zar nisu uli? uli, ta?
Jevanelje, naravno. A zatim odgovara na svoje sopstveno pitanje: Jo te kako i to potvruje
citiranjem rei psalmiste o nebesima. Glas njihov iziao je po svoj zemlji, i njihove rei do kraja
sveta (Rimljanima 10,15-18 arni). Prema tome, nebesa nairoko i silno propovedaju
Jevanelje. Zapazimo nekoliko pojedinosti iz Rei, da bismo odsada bili u stanju da spremnije
itamo jezik nebesa:
Nebesa kazuju slavu Boju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski (Psalam 19,1). Stavite uz
to sledeu izjavu o oveku: Mi smo, naime, Njegovo delo, u Hristu Isusu stvoreni za dobra dela,
koja je Bog unapred pripravio - da u njima ivimo (Efescima 2,10 arni). Isti renik koji je
upotrebljen o nama, upotrebljen je i o nebesima. Oboje je Njegovo delo i oboje su sazdani u Hristu,
pod uslovom da Mu se predamo. A ono za to smo stvoreni su dobra dela kojima treba da
proslavimo naeg nebeskog Oca. Prema tome, ako imamo dobra dela, mi kao i nebesa objavljujemo
Boju slavu.
Nebesa obavljaju delo koje im je Bog poverio. Ona to ine zato to se savreno pokoravaju
Njegovoj volji. Prema tome, ako se pokorimo Njemu, vriemo dela koja nam je On poverio. A ta
dela Njega proslavljaju, jer je On taj koji ta dela obavlja u nama. Zapazite da je Bog unapred
pripravio ova dela, da bismo u njima hodili (iveli). Zato Hristos kae za onoga koji prema istini
postupa da dolazi ka svetlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu uinjena. 1 Sam Bog ini ova
dela; u protivnom ona ne bi bila Boja pravednost. Ono to ine nebesa takoe je Njegovo delo; i
ako se isto tako dragovoljno pokorimo Njegovoj volji, kao to i ona to prirodno ine, onda e se
kroz nas, kao i kroz njih, u potpunosti objaviti Boja slava, premda nismo u stanju, kao ni ona, da to
inimo razgovetnim glasom.
Nebesa su garant Boje vernosti. O milosti Gospodnjoj u pevati uvek, od kolena na koleno
javljau istinu Tvoju ustima svojim. Jer znam da je zavavek osnovana milost, i na nebesima da si
utvrdio istinu svoju (Psalam 89,1.2). Postojanje nebesa je garancija da Bog nije zaboravio na svoje
obeanje milosti oveku. Trideset prvo poglavlje proroka Jeremije prepuno je Bojih skupocenih i
velikih obeanja 2 i neposredno nakon obeanja svom narodu: Jer u im oprostiti bezakonja
njihova, i grehe njihove neu vie pominjati, sledi ovo: Ovako veli Gospod, koji daje sunce da
svetli danju, i uredbe mesecu i zvezdama da svetle nou, koji raskida more i bue vali njegovi, kome
je ime Gospod nad vojskama: Ako tih uredbi nestane ispred mene, govori Gospod, i seme e
Izrailjevo prestati biti narod preda mnom na vek (Jeremija 31,34-36).
Kako su blage Boje zapovesti!
Kako su mila Njegova pravila!
Doite, stavite na Gospoda svoja bremena
1
2
Jovan 3,21
Prema 2. Petrovoj 1,4 arniev prevod
33
JEVANELJE U STVARANJU DAN ETVRTI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com
I pouzdajte se u Njegovu stalnu brigu.

Pod Njegovim budnim okom
Sveti Njegovi u sigurnosti prebivaju.
Ova ruka, to svu prirodu odrava,
uvae brino decu Njegovu.
Zato bi ovaj teret brige
Pritiskao umorni va um?
Pourite prestolu svog Oca nebeskog
I umilno osveenje naite.
Dobrota Njegova potvrena ostaje
U svakom danu to sledi.
Spustiu breme svoje pred noge Njegove
i poneu odatle pesmu.
Dokle god budu sunce, mesec i zvezde redovno obavljali delo koje im je povereno, sinovi
oveji mogu da nau milost kod Gospoda. I sve dotle oni mogu da dolaze k Njemu i nalaze
oprotenje, mir i pravednost.
BOJA ZAKLETVA
Ali, ima jo toga. Jer kad je Bog dao obeanje Avramu, nemajui nikoga veeg da se njime
zakune, zakle se samim sobom. Ovom zakletvom potvrdio je obeanje koje je samo po sebi bilo
nepromenljivo. tavie, ovo obeanje je potvreno u Hristu. Proitajmo sada ta je reeno u ovoj
zakletvi: Stoga se i Bog, elei da u veoj meri pokae naslednicima obeanja nepromenjivost svoje
odluke, poslui zakletvom, da bismo posredstvom dveju nepromenljivih injenica, u kojima se Bog
ne moe prevariti, krepku utehu imali mi koji smo pribegli da dohvatimo nadu koja je pred nama;
nju imamo kao sigurno i pouzdano sidro due koje ulazi i iza zavese, kuda Isus ue za nas kao
pretea i posta prvosvetenik po redu Melhisedekovu. (Jevrejima 6,13.17-20 arni)
Zapazite dve stvari: Prvo, ova zakletva i obeanje dati su radi nas. Avramu nije bilo potrebno da
Bog zakletvom potvrdi obeanje, jer je u potpunosti pokazao da veruje Gospodnjoj jednostavnoj
rei. Ali, Bog se zakleo da bi ojaao nau veru u Njegovu re. Drugo, ova zakletva i obeanje odnose
se na oprotenje greha i na sve blagoslove koje Hristos kao na Prvosvetenik osigurava za nas. Ona
su za nau utehu i ohrabrenje kada beimo Hristu da bi nas zatitio. Prema tome, kad doemo
Hristu da primimo milost i naemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomo, nama je Bojim
obeanjem, potkrepljenim Njegovom zakletvom, unapred zagarantovano da emo dobiti ono za ta
se molimo. Zastanimo za trenutak i razmislimo ta to znai.
Boja zakletva je u stvari garant Njegovog sopstvenog postojanja. On se zakleo sobom. Time je
izjavio da bi izgubio pravo na sopstveni ivot, ako se Njegovo obeanje ne bi ispunilo. Njegova
obeanja traju koliko i On sam. Kao to je Bog od veka doveka, tako je milost Gospodnja od veka
i doveka na onima koji Ga se boje (Psalam 103,17). Otac i Sin su jedno. Time to se Bog zavetovao
sobom, zavetovao se i Hristos. Jer je u njemu stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, sve
vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti; sve je njegovim
posredstvom stvoreno - i za njega. I on je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje (Koloanima
1,16.17 arni). On sve nosi svojom silnom reju (Jevrejima 1,3 arni).
Od Bojeg postojanja zavisi postojanje neba i zemlje. Ali, On se svojim sopstvenim postojanjem
34
obavezao da e ispuniti svoja obeanja. Zato postojanje nebesa, u stvari itave vasione, zavisi od
ispunjenja Bojih obeanja datih greniku koji veruje. Ako bi jedan jedini grenik, bez obzira koliko
nedostojan, beznaajan ili neznatan bio, doao Gospodu iskreno Ga molei za oprotenje i svetost, i
ne bi to dobio, tog trenutka bi se ceo univerzum pretvorio u haos, te bi i prestao da postoji.
Meutim sunce, mesec i zvezde se jo uvek nalaze na svojim mestima na nebu kao dokaz da Bog
nikad nije razoarao nijednu duu koja ima poverenje u Njega, to je i sveano obeanje (zavet)
Njegove milosti. Stoga je Njegova vernost u nebesima. Kad bismo dopustili da nam sunce, mesec i
zvezde ispriaju svoju priu svaki put kad ih vidimo, iveli bismo boljim ivotom i ne bismo znali za
obeshrabrenje.
BOG JE SUNCE
Jer je Gospod Bog sunce i tit (Psalam 84,11). Kao to sunce daje svetlost i toplotu zemlji, tako
je Gospod Svetlost ljudima i greje ih svojom blagodau. Sva svetlost i toplota koju zemlja prima, bez
obzira u kakvom obliku, potiu od sunca. Svetlost koja nam pomae da u noi naemo put kroz
pretrpane gradske ulice, ili pomou koje itamo u naoj sobi, dolazi od sunca. Isto tako i topli
plamen drva ili ar uglja koji usred zime greje nae prostorije; sva toplota potie od sunca.
Sunce daje svetlost, a svetlost je ivot. Kako se samo bilje okree ka suncu! Ko nije video biljku
koja raste u mranom podrumu? Njen je ivot veoma slab. U mraku je gotovo mrtva. Ali, nainite
otvor tako da kroz njega mogu prodreti zraci svetlosti, i ona e odmah ivnuti. Poee da raste u
smeru svetlosti. Bez svetlosti koju sunce daje zemlji, ne bi bilo ivota ni za biljni, ni za ivotinjski
svet.
A ivot znai rast. Kao to je svetlost sunca ivot za bilje, tako je ona i uzrok njegovog rasta. I
kako biljka raste, tako ona skladiti sunevu svetlost i toplotu. Biljke koje vrlo brzo napreduju, koje
iz semena sazrevaju posle nekoliko sedmica ili meseci, u sebi imaju vrlo malo toplote. Kao ogrev su
bezvredne. Ali, snaan hrast, koji raste vekovima i to tako sporo da se nakon godine dana ne moe
zapaziti razlika u njegovoj veliini skladiti ogromne koliine suneve toplote. A neko drugo
drvee raste jo sporije i skladiti jo vie toplote.
A kada je to drvee kroz vekove ukopano u zemlju, ono se pretvara u ugalj. Onda se on koristi
kao gorivo i daje nam toplotu, koju je uskladitilo od sunca. Razlog to dobijamo mnogo vie toplote
od uglja nego od direktnih sunevih zraka je u tome to u uglju imamo koncentrisanu toplotu
sunevih zraka iz mnogo godina.
Ono ta je sunce za zemlju i biljni svet, to je Bog za svoj narod. Jer je Gospod Bog sunce. Kao
to sunce svojom svetlou daje fiziki ivot bilju, tako Bog daje duhovni ivot jedini pravi ivot
svom narodu. Hristov ivot je svetlost svetu. Kao to hrast skladiti sunevu toplotu, tako onaj koji
ivi u Bojoj svetlosti, skladiti ovu svetlost koja je Njegov ivot. Svetlost i ivot, koji su ivot i rast
hrianina, treba deliti drugima radi prosvetljenja i toplote.
Neko bi mogao da kae kako bi za potpuno ostvarenje ove slike trebalo da hrianin koji
najsporije raste, ima najvie Bojeg ivota koga moe deliti drugima. Ali, ne zaboravimo da
pravednik ivi od vere. Hrianski ivot se ne meri po godinama ve prema pokazanoj veri. to ima
vie vere, odnosno poniznosti i pouzdanja, to je oveku dodeljeno vie Bojeg ivota. to je vie
ivota dodeljeno, vie e i biti dato drugima, zato to se Boji ivot ne moe sakriti.
BLAGODAT I SLAVA
Ponavljamo citat: Jer je Gospod Bog sunce i tit, Gospod daje blagodat i slavu (Psalam 84,11).
35
ta vredi da nam Gospod govori o slavi? ta znamo o njoj? Zar je nemamo pred sobom svakog dana.
Nebesa kazuju slavu Boju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski (Psalam 19,1). Psalmista je to
jo jasnije rekao sledeim reima: Gospode, Gospode na! Kako je velianstveno ime Tvoje po svoj
zemlji! Podigao si slavu svoju vie nebesa (Psalam 8,1). Nebesa kazuju slavu Boju ne samo zato to
vre Njegovu volju, nego zato to su odevena u Njegovu slavu. Slava sunca, kada svetli u svojoj snazi,
nije nita drugo nego odsjaj Gospodnje slave. Ova slava u kojoj Bog prebiva svetlost kojoj niko od
ljudi ne moe da pristupi delimino je otkrivena na nebeskom svodu. Tako je istina u
najdoslovnijem smislu da je Hristos veliki Stvoritelj, Svetlost sveta.
Ali, blagodat i slava su jednaki i uzajamno zamenljivi. Tako itamo da je Hristos sjajnost Oeve
slave (to je prikladno prevedeno u Karadievom prevodu). A svakome se od nas dade blagodat
po meri dara Hristovog (Efescima 4,7). On je pun blagodati i istine i od punine Njegove svi mi
uzesmo blagodat za blagodau (Jovan 1,14.16). Iz ovoga je oigledno da su blagodat i slava iste
mere. Kad Bog daje blagodat, On je daje prema bogatstvu svoje slave, a kad daje slavu, On je daje
prema bogatstvu svoje blagodati. To e nam kasnije biti jo jasnije.
U Bojoj slavi je sila. Hristos je vaskrsao iz mrtvih slavom Oevom (Rimljanima 6,4).
Nadahnuta molitva za nas jeste da budemo ojaani svakom snagom po sili slave Njegove
(Koloanima 1,11). Nebesa otkrivaju ta je ova slava. Jer ih upravo ta sila odrava na svom mestu. Ta
sila deluje na Zemlju; i to je sila koja odrava sav ivot. Kad posmatramo slavu Sunca ili nebesa dok
su prepuna zvezda, i pun Mesec, setimo se kako oni svojom lepotom objavljuju slavu Boju i zbog
toga govore o punini i sili Njegove blagodati, koja se izobilno izliva na nas kroz Isusa Hrista naeg
Spasitelja.
Boja slava je Njegova dobrota. Apostol nam kae: Svi su zgreili i tako su lieni slave Boije
(Rimljanima 3,23 arni). Dobro zapazite kako se gubitak Boje slave sastoji u injenici da su ljudi
sagreili. Da nisu zgreili, ne bi izgubili slavu Boju. Zato je jasno da je Boja dobrota Njegova slava.
A ljudi se spasavaju upravo zahvaljujui Bojoj dobroti. Apostol izjavljuje da Boja dobrota navodi
ljude na pokajanje (Rimljanima 2,4). A psalmist kae: Velika je dobrota tvoja to je uva za one
koji te se boje, i daje je onima koji se uzdaju u tebe pred sinovima ovejim! (Psalam 31,19
Bakoti). Mi treba da traimo Njegovu dobrotu, ili pravednost, i ona treba da bude stavljena u
svakoga i na svakoga koji veruje. Boja dobrota zamislila je plan spasenja i ostvarila celokupno delo
otkupljenja. Ali, blagodau ste spaseni. Zato Boja blagodat nije nita drugo do ispoljavanje
Njegove dobrote ljudima, a Njegova dobrota je Njegova slava; zato su Boja blagodat i slava u sutini
jedno te isto.
Gospod daje blagodat i slavu. Kada e ih dati? Hoe li blagodat dati sada, a slavu u buduem
svetu? Ne. On oboje daje sada, onima koji Ga prihvate. On sada daje slavu u obliku blagodati, a
blagodat u budunosti u obliku slave. Posluajmo Hristove rei, koji je sjajnost Boje slave, kad se
molio Ocu: A sada, Oe, proslavi ti mene - kod sebe - slavom koju sam imao kod tebe pre no to je
svet postao. A kad je govorio o svojim uenicima (ne samo o dvanaestorici ve o svima koji e Ga
uzverovati kroz njihovu re), rekao je: I slavu koju si mi dao ja dadoh njima (Jovan 17,5.22).
Prema tome, mi ve sada imamo tu slavu, naravno, ako je elimo imati.
Kad je Hristos doao na ovu zemlju, Njegova prava priroda se nije otkrila veini onih koji su Ga
videli. Za njih je On bio samo obian ovek. Svojima je doao, ali oni ga nisu primili (Jovan 1,11
SSP). Pa ipak je bio Boji Sin. Tako je i sa onima koji su zahvaljujui Njemu primili usvojenje.
Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac - da se nazovemo decu Boija, i jesmo. Svet nas zato ne
poznaje, zato to njega nije upoznao. Dragi moji, sad smo deca Boija i jo se ne pokaza ta emo
biti. Znamo da emo - kad se on pokae, biti kao i On, jer emo ga videti onakvog kakav jeste. (1.
36
Jovanova 3,1.2 kombinacija prevoda arni-Karadi-SSP)

Sa ovim se slau i rei apostola Pavla: Jer je nae ivljenje na nebesima, otkuda i Spasitelja
oekujemo Gospoda svog Isusa Hrista, koji e preobraziti nae ponieno telo da bude jednako telu
slave Njegove, po sili da moe sve sebi pokoriti. (Filipljanima 3,20.21)
Setite se da je Hristos rekao kako je svojim uenicima dao slavu koju je Otac dao Njemu. Ovu
slavu su jednom na Hristu videla tri uenika, koja su bili s Njim na Gori preobraenja. Kad On doe
i mi emo imati ovu istu slavu, koja se sada jo ne pojavljuje. Dok se nalazio na zemlji sjajnost
Njegove slave bila je kao velom sakrivena, a tako je i kod onih u kojima On nastava (prebiva). Ali,
ona je ipak ovde, samo eka Gospodnji dolazak da se otkrije. A apostol ponovo kae: Sam Duh
svedoi s naim duhom da smo deca Boija. Ako smo pak deca, onda smo i naslednici; naslednici
Boiji, sunaslednici Hristovi - ako s njim stradamo, da se s njim i proslavimo. Smatram, uostalom,
da stradanja sadanjeg vremena ne znae nita u poreenju sa slavom, koja e se u nama otkriti
(Rimljanima 8,16-18 arni). Zapazite da e se ova slava otkriti u nama. Slava e ovde biti sve
vreme u obliku Boje blagodati, a kad se On javi, otkrie se.
Ovo nalazimo i u sledeim reima: Odredivi nas unapred u ljubavi, blagonaklonou svoje
volje, da nas Hristovim posredstvom usini, da hvalimo slavu njegove blagodati, kojom nas je
obdario u voljenom Sinu (Efescima 1,5.6 arni). Prema tome, Boja blagodat ima slavu; ona
jeste slava.
Koliko su blagodat i slava uzajamno zamenjivi ili bolje reeno isti, pokazano je i u sledeim
reima: Ali Bog, koji je bogat u milosti, zbog svoje velike ljubavi kojom nas je zavoleo, oiveo je
Hristom i nas koji smo bili mrtvi u svojim prestupima, - blagodau ste spaseni, - i s njim je vaskrsao
nas i postavio na nebesima u Hristu Isusu, da u buduim vekovima pokae preveliko bogatsvo svoje
blagodati - svojom dobrotom prema nama u Hristu Isusu. (Efescima 2,4-7 arni)
Upravo kao to nam je u ovo vreme Boja slava data u obliku blagodati blagodati po
bogatstvu svoje slave 3 da bismo mogli hvaliti slavu Njegove blagodati, isto tako i u vremenu koje
dolazi, kad e pravednici zasjati kao sunce u carstvu Oca svog (Matej 13,43), i sjati kao svetlost
nebeska (Danilo 12,3) kojom e biti odenuti, tako e pokazati bogatstvo Njegove blagodati kojom
su spaseni. Slava zvezda, kojom e svetliti od veka do veka, bie samo odsjajivanje blagodati kojom
su, u svom smrtnom ivotu, bili ispunjeni; a to je u stvari bio Hristos, koji je boravio u njima.
Zapazite jo neto. Saznali smo da je Boja dobrota u Njegovoj slavi i da nas On odeva sa
svojom dobrotom. Proitajmo sada novi dokaz da ve sada (u sadanje vreme) primamo slavu od
Boga: Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobraavamo se u ono isto
oblije iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha (2. Korinanima 3,18).
Ovde se aludira na Mojsijevo lice, kada je narodu prenosio Boje rei. Razgovarao je sa Bogom
licem u lice, kao ovek sa svojim prijateljem, pa je njegovo lice postalo sjajno zahvaljujui slavi sa
Bojeg lica. Ali, kao to Mojsije ne znae da mu koa na licu posta svetla (2. Mojsijeva 34,29), tako
i onaj ko napreduje iz slave u slavu u Gospodnjoj svetlosti, nee biti svestan ovog preobraaja.
S obzirom na preobraavajuu silu Boje slave, koliko je samo blagoslov izreen nad sinovima
Izraelovim velik: Da te blagoslovi Gospod i da te uva! Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti
milostiv! Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir. (4. Mojsijeva 6,24-26)
Zbog toga Blaen narod koji pokli radosti zna; u svetlosti lica tvog on hodi, Gospode.
Imenom se tvojim uvek raduje i pravdom tvojom uzvisuje. Jer si ti slava i sila njegova, i milost tvoja
uzvisuje silu nau. (Psalam 89,16-18 Bakoti)
3
Prema Efescima 3,16
37
Gospode, slava Tvoja ispunjava nebesa;

Zemlja je ispunjena njenom puninom.
Tebi neka bude slava:
Svet, svet, svet je Gospod!
Nebo jo uvek himnama odzvanja
Zemlja preuzima anela klicanje:
Svet, svet, svet, pevaju,
Gospode nad vojskama,Gospode Svevinji.
Pozdravljen budi Isuse, ija slava
Obasjava sve gore i vrednost im daje.
Gospodaru ivota, Tvoj osmeh prosvetljuje,
Hrabri i oarava Tvoje svete na zemlji.
Kad o Tvojoj ljubavi razmiljamo Gospode,
Dugujemo Ti ljubav boansku.
Aliluja! Aliluja! Aliluja! Amin.
Care slave, vladaj veno,
Tvoja je kruna vena.
Nita od Tvoje ljubavi odvojiti nee
One to e ih nazvati svojima.
Sreni kao predmet Tvoje blagodati,
Odreeni da gledaju lice Tvoje.
Spasitelju, pouri da doe;
Donesi, o donesi, slavni taj dan
Kad na odjek strane trube
Nebo i zemlja proi e.
Uz zlatne harfe pevaemo:
Slava, slava Caru naem!
38
Dan peti
PTICE, RIBE I IVOTINJE
Potom ree Bog: Neka vrve po vodi ive due, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski.
Potom ree Bog: Neka zemlja pusti iz sebe due ive po vrstama njihovim, stoku i sitne ivotinje i
zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako. I stvori Bog zveri zemaljske po vrstama njihovim, i
stoku po vrstama njenim, i sve sitne ivotinje na zemlji po vrstama njihovim. I vide Bog da je
dobro. (1. Mojsijeva 1,20.24.25)
Sve to napisano je za nauku nama. Bog je osmislio da uimo lekcije o Njemu i Njegovoj ljubavi
od svih ivih stvorenja koja su oko nas, kao i od neive prirode.
Zapitaj stoku, nauie te;
Ili ptice nebeske, kazae ti.
Ili se razgovori sa zemljom, nauie te,
I ribe e ti morske pripovediti.
Ko ne zna od svega toga
Da je ruka Gospodnja to uinila?
Kome je u ruci dua svega ivog
I duh svakog tela oveijeg.
(Jov 12,7-10)
Velika lekcija koju treba da nauimo od niih stvorenja je staranje (briga) koje Bog ima za sva
svoja stvorenja, i sigurnost da e se Bog, poto se stara i za najnia bia, mnogo vie starati za
oveka, koga je stvorio po svom sopstvenom obliju, a kome je i predao dela svojih ruku. Spasitelj je
rekao: Ne prodaju li se dva vrapca za jedan dinar? Pa ni jedan od njih ne moe pasti na zemlju bez
oca vaeg (Matej 10,29). I jo snanije kae: Ne prodaje li se pet vrabaca za dva dinara? I nijedan
od njih nije zaboravljen pred Bogom. A u vas je i kosa na glavi izbrojana. Ne bojte se dakle; vi ste
bolji (vredite vie arni) od mnogo vrabaca. (Luka 12,6.7)
I Gospod ponovo kae: Pogledajte ptice nebeske, one ne seju niti anju niti skupljaju u itnice,
pa ipak ih hrani Otac va nebeski; zar vi ne vredite mnogo vie od njih? (Matej 6,26 arni). U
Bojoj brizi za ptice imamo garanciju da e se brinuti za nas; a poto one ne provode vreme u
munom razmiljanju i brizi, mi imamo jo manje razloga za to. Bog e se bez sumnje mnogo bolje
brinuti za ljude nego to se brine za ptice, poto su potrebe i vrednost ljudi mnogo vee od potreba
ptica.
Ali, Boje staranje za ptice ne samo da nas uverava u Njegovo staranje za nae fizike potrebe.
ivot je vie od hrane. Boje staranje nam garantuje da e zadovoljiti sve nae potrebe prema
bogatstvu svom u slavi (Filipljanima 4,19). Onaj koji se stara i za ono to je najmanje, nee
zaboraviti na ono to je najvee. Boje staranje za potrebe svojih i najmanjih stvorenja treba da
uzmemo kao utehu kad se pojavimo pred prestolom blagodati da molimo za milost i naemo
blagodat za vreme kad nam zatreba pomo. 1 Evo naeg garanta:
Milostiv je i milosrdan Gospod,
1
Prema Jevrejima 4,16
39
JEVANELJE U STVARANJU DAN PETI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com
Spor na gnev i pun dobrote.

Dobar je Gospod svima
I alostiv na sva dela svoja.
Slavie te, Gospod, sva dela tvoja,
I vernici tvoji blagosiljae te.
Kazivae slavu kraljevstva tvoga
I propovedae silu tvoju,
Da bi javili sinovima ovejim silu tvoju
I visoku slavu kraljevstva tvoga.
Kraljevstvo tvoje kraljevstvo svih vekova
A gospodstvo tvoje na sva kolena.
Gospod prihvata sve koji padaju
I ispravlja sve pognute.
Svaije su oi k tebi upravljene,
I svakome na vreme hranu daje.
Otvara ruku svoju,
I obilno siti sve to ivot ima.
Pravedan je Gospod u svim putevima svojim
I milosrdan u svim delima svojim.
Gospod je blizu svih koji ga prizivaju,
elju ispunja onima koji ga se boje,
Vapaj njihov uje i pomae im
(Psalam 145,8-19 Bakoti)
Meutim injenica da se Bog stara za sva svoja stvorenja i da sva dobijaju hranu iz Njegove
ruke, ne podrazumeva da ona treba da mirno sede i ekaju da im se hrana ubaci u usta. On se
postarao da svi imaju hranu, ali oekuje i da se njom hrane.
Sva se ta stvorenja u tebe uzdaju
Da na vreme hranu njima daje.
Ti im daje i ona primaju:
Otvara ruku svoju i ona se dobro nasite
(Psalam 104,27.28 Bakoti)
Ptice lete i sakupljaju ono to im je Gospod osigurao, ali to ne pokazuje da je nisu primili
direktno iz Boje ruke. Prema tome, injenica da ovek radi za svoje izdravanje nije znak da ga ne
prima neposredno od Gospoda. ovek je, u stvari, za svoj svakodnevni hleb isto tako zavisan od
Gospoda, kao to ptice zavise od Njega za svoju hranu. Da nema Bojeg staranja koje sve unapred
vidi, ptice ne bi imale ta da sakupljaju, a da nema istog staranja, ne bi bilo ovekove sposobnosti da
sakuplja hranu. Jee i bie sit, pa blagosiljaj Gospoda Boga svog za dobru zemlju koju ti da. I
uvaj se da ne zaboravi Gospoda Boga svog bacivi u nemar zapovesti Njegove i zakone Njegove i
uredbe Njegove, koje ti ja zapovedam danas. I kad uzjede i nasiti se, i dobre kue naini i u njima
stane iveti nemoj da se ponese srce tvoje i zaboravi Gospoda Boga svog Niti govori u srcu
svom; moja snaga, i sila moje ruke dobavila mi je ovo blago. Nego se opominji Gospoda Boga svog;
jer ti On daje snagu da dobavlja blago. (5. Mojsijeva 8,10-18)
40
JEVANELJE U STVARANJU DAN PETI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com
Od fizikog sveta treba da uimo lekcije u vezi sa duhovnim svetom. Bog se postarao za svaki
duhovni blagoslov potreban oveku, i vie nego to on to moe i da shvati. Blagosloven Bog i Otac
Gospoda naeg Isusa Hrista, koji nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima
kroz Hrista (Efescima 1,3). Neki ovek kome je citiran ovaj tekst, upitao je: Ako je tako, zato
nemam sve duhovne blagoslove? Zato mi toliko toga nedostaje i zato tako malo uivam u
hrianskom ivotu? Odgovor je glasio: ta biste rekli oveku koji bi vam doao u kuu upola
mrtav od gladi, kad bi on, iako ste prostrli sto sa najboljom hranom koju va dom moe da priuti, i
dalje lomio ruke i jadikovao: O, tako sam gladan! Da bar imam neto za jelo! Rekli biste mu da je
sam kriv, ako je gladan; da ste mu dali izobilje hrane i sve to treba da uini jeste da krene i jede.
injenica da jo uvek umire od gladi ne dokazuje da mu niste dali sve to mu je potrebno. Tako je i
sa milostivim Bojim darovima. On vam je dao sve duhovne blagoslove i ako vam nedostaju, to je
zato to ne uzimate ono to je On u tako obilnoj meri obezbedio.
Meutim, ovek je tvrdio da to nije potena ilustracija jer, kako je rekao: Prosjak moe da vidi
hranu na stolu pred sobom, ali ja ne mogu da vidim Boje blagoslove. Istina je, mi ne moemo da
ih vidimo, ali moemo da budemo sigurni da oni postoje, ak i vie nego u sluaju da moemo da ih
vidimo. Imamo sveano obeanje Boje rei da su nam oni dati, i u to nema sumnje. Nae oi nas
esto varaju, ali Boja re nikada. Jer vidljive stvari su privremene, a nevidljive su vene (1.
Korinanima 4,18 arni). Boja re stvara ono to ranije nije postojalo; zato moemo biti
potpuno sigurni da je sve to nam je potrebno za ovaj ivot, kao i za onaj koji e doi, dato
besplatno, a mi samo treba da to prisvojimo tj. uzmemo.
41
Dan esti
TA JE OVEK?
Kad nebesa tvoja gledam, delo prsta tvojih, i mesec i zvezde to si postavio, ta je ovek da ga
se opomene, sin oveji da se o njemu brine? (Psalam 8,4.5 Bakoti). Tako je govorio psalmista
i tako mora da govori svako koji je stvarno svestan Bojih dela. Uobiajeno je da ljudi imaju visoko
miljenje o sebi i svojim zaslugama; toliko da zaboravljaju kako zavise od Boga. Prirodno je da se
ovek osea nezavisan i da zamilja kako moe sebe odravati, pa ak i to da sam produava
sopstveni ivot.
Sklonost ljudskih umova je prikladno opisana od strane istoriara, kada za drevne filozofe kae
da je u uzvienom istraivanju ljudske prirode njihov razum esto bio rukovoen matom, a da je
ona bila podsticana njihovom tatinom. Kada su sa zadovoljstvom posmatrali veliinu sopstvenih
umnih sila; kada su u najozbiljnijim spekulacijama ili u najvanijim poslovima pokazali razliite
sposobnosti pamenja, mate i prosuivanja; i kada su razmiljali o elji da se proslave, to ih je
prenela u budua doba daleko iza okova smrti i groba, nisu bili spremni da se izjednae sa poljskim
zverima, ili da pretpostave da bie, prema ijem dostojanstvo su gajili najiskrenije divljenje, moe da
bude ogranieno nekim mestom na zemlji i vremenom od to malo godina. (Decline and Fall
[Opadanje i propast], glava XV, odsek 18)
I apostol Pavle ih je tako opisao: Jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti
zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoe u nitavnu varku, te potamne njihovo
nerazumno srce. Postali su ludi govorei da su mudri, pa zamenie slavu besmrtnoga Boga slikom i
prilikom smrtnog oveka, i ptica, i etverononih ivotinja, i gmizavaca (Rimljanima 1,21-23).
Njihova oholost i uobraenost su bili takvi da nisu smatrali vrednim drati se spoznaje Boga (stih
28 Stvarnost).
Koliko je drugaije ponaanje onih koji su stvarno mudri. I car David je izvrio odreeno
ispitivanje ljudske prirode, ali iz drugog ugla. On je eleo da sazna ta bi Bog rekao o njemu. Srce
moje izgore u meni, u mislima mojim razgore se oganj; progovorih jezikom svojim: Kai mi,
Gospode, kraj ivota moga, i dokle e dani moji jo trajati; daj da znam koliko sam nitavan! Gle, po
meri dlana dao si mi dane, i vek moj je kao nita pred tobom. (Psalam 39,4-6 Bakoti)
Razmatrajui jamu koju su neznaboci iskopali za sebe i u koju su potonuli, i kako su se
hvalisali protiv Boga, on je ponovo molio: Pusti, Gospode, strah na njih; neka poznaju narodi da su
ljudi (samo ljudi engl. prevod) (Psalam 9,20 Bakoti). Zamislite! Samo ljudi! Narodi e se
hvaliti injenicom da su ljudi, i smatrae se sposobnim da se potpuno oslobode Boga; ali Boja re
kae da su oni samo ljudi. Sam po sebi ovek je nita, a i to (nita) moe da bude samo ako mu Bog
da priliku i silu.
Zastanimo na trenutak da proitamo ta Pismo kae o poreklu oveka: Potom ree Bog: Da
nainimo oveka po svom obliju, kao to smo mi, koji e biti gospodar od riba morskih i od ptica
nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih ivotinja to se miu po zemlji. I stvori Bog oveka po
obliju svom, po obliju Bojem stvori ga; muko i ensko stvori ih (1. Mojsijeva 1,16.17). A stvori
Gospod Bog oveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh ivotni; i posta ovek dua iva [ivo
stvorenje]. (1. Mojsijeva 2,7)
Slino ivotinjama i on je uzet od zemlje. On je samo prah i pepeo. On ne moe niim da se
pohvali, pa ak ni kad se poredi sa ivotinjama koje su mu podreene. Jer je jednostavno Boja sila,
42
JEVANELJE U STVARANJU DAN ESTI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com
koja moe od iste gline da naini jednu posudu za ast, a drugu za sramotu 1, nainila razliku izmeu
oveka i ivotinje. Zemlja je izvor iz koga potiu sva iva stvorenja. Sve je od praha i sve se vraa u
prah (Propovednik 3,20). Nakon smrti i raspadanja prah kneza ne moe da se razlikuje od praha
siromaha, pa ak ni od praha njegovog psa. To to na kraju ne deli sudbinu sa ivotinjama i ne
odlazi u zaborav, to je samo zato to ima dovoljno poniznosti da prihvati mudrost koja dolazi od
Boga, jer ovek u asti, ako nije razuman, izjednaie se sa stokom, koju kolju (Psalam 49,20). O,
zato mora duh obinog smrtnika da bude ponosit?
ovek je nainjen od praha, da ne zaboravi kako je sam po sebi nita; ali i prema Bojem
obliju, da bi znao kakve mu se beskonane mogunosti pruaju druenje sa samim Bogom. Sam
po sebi nema nita vie sile od praha po kojem hoda, ali je zahvaljujui Bojoj sili i dobroti u stanju
da uini najvee stvari. I koliko god to izgledalo neobino, njegove sposobnosti su najvee kada je
najsvesniji svoje slabosti. Kad sam slab onda sam silan. (2. Korinanima 12,10)
A stvori Gospod Bog oveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh ivotni; i posta ovek
dua iva (1. Mojsijeva 2,7). ak ni ovde ovek ne moe da polae pravo na superiornost. Poljske
zveri udiu isti vazduh kao on. On je Boji dar i njima, kao i njemu. Pa i sama injenica to je dah u
njegovom nosu, dokazuje njegovu krhkost. Proite se oveka, kome je dah u nosu; jer ta vredi?
(Isaija 2,22). To je dah ivota koji mu je Bog dao; dok je on sam po sebi slab ne bi li ga i zadrao. Jer
kakav je va ivot? Vi ste vodena para koja se zamalo pokae i onda nestane. (Jakov 4,14 arni)
Kako to moe biti, s obzirom da mu je Bog dao ivot? To nije zato to je ivot od Boga neto to
je slabo, ve zato to je ovek tako slab da ga zadri. U Bojim rukama je dah svega ivoga i On ga po
svojoj volji moe uzeti k sebi. Kad bi samo na sebe mislio i sebi duh i dah svoj uzeo, odjednom bi
svako telo izginulo, i ovek bi se u prah pretvorio (Jov 34,14.15 Bakoti). I vrati se prah u zemlju,
kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao (Propovjednik 12,7). Dosad nismo nali nita ime bi
se ovek mogao pohvaliti.
Kako je samo prirodno da se ovek u nekoj nevolji obrati za pomo nekom drugom oveku ili
ljudskoj sili. Pa ipak, nijedan ovek na zemlji nema mo da izvri bilo kakvu promenu u svom
fizikom izgledu. On ne moe da promeni boju svoje kose niti da doda centimetar svom stasu. Oni
se uzdaju u imanja svoja, i hvale se velikim bogatstvom svojim. Ne moe ovek iskupiti oveka, niti
Bogu za nj otkupa dati (Psalam 49,6.7 Bakoti). Zato je upuen savet: Ne uzdajte se u knezove, u
sina oveijeg, u kog nema pomoi. Izie iz njega duh (dah engl. prevod), i vrati se u zemlju svoju:
taj dan propadnu sve pomisli njegove (Psalam 146,3.4). U koga treba da se uzda? Blago onome,
kome je pomonik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovom, koji je stvorio nebo
i zemlju, more i sve to je u njima; koji dri veru uvek. (Psalam 146,5.6)
Nema ivota, osim od Boga. Jer je u Tebe izvor ivotu, Tvojom svetlou vidimo svetlost
(Psalam 36,9). Ali, ivot je pravednost; jer telesno mudrovanje [umovanje] smrt je, a duhovno
mudrovanje [umovanje] ivot je i mir (Rimljanima 8,6). Greh je smrt i potie od sotone, a Sin se
Boji zato javi da uniti dela avolja. 2 Greh e na kraju biti potpuno izbrisan iz vasione, a sa njim
moraju svakako da budu izbrisani i svi koji ive u grehu. Ako se dre svog grenog ivota, moraju da
budu uniteni sa grehom. Hristos je pravednost Boja, jer jedino je Bog dobar, a u Hristu je sva
punina Boga. Prema tome, samo oni koji imaju Hrista mogu da se nadaju buduem ivotu. U stvari,
oni sada i nemaju pravi ivot. I ovo je svedoanstvo da nam je Bog dao ivot veni; i ovaj ivot
veni u Sinu je Njegovom. Ko ima Sina Bojeg ima ivot; ko nema Sina Bojeg nema ivot (1.
1
2
Prema Rimljanima 9,21 arni

Prema 1. Jovanovoj 3,8 arni
43
JEVANELJE U STVARANJU DAN ESTI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com
Jovanova 5,11.12). tavie: Ko veruje Sina, ima ivot veni; a ko ne veruje Sina, nee videti ivot.
(Jovan 3,36)
Istina je da e biti vaskrsenje mrtvih, pravednih i nepravednih, ali samo e pravednici ustati na
ivot; oni koji su inili zlo izai e iz svojih grobova na sud (Jovan 5,18.29). Sudbina im je da prime
kaznu vene propasti, daleko od lica Gospodnjega i od slave Njegove (2. Solunjanima 1,9
arni). Poto nemaju pravednost koja jedina donosi ivot, nemaju nita to bi moglo da produi
njihovo postojanje.
Sve ovo treba da poui ljude da je jedina nada u Bogu; da je On najuzvieniji i da vlast pripada
samo Njemu. Ne samo neki pojedinac, ve svi su narodi pred njim kao nita, nita su za njega svi
oni, sama su tatina (Isaija 40,17 Bakoti). Premda to treba da navede oveka na poniznost, to
nikako ne sme da ga obeshrabri. I zaista to je za nae ohrabrenje, jer je Bog stvorio vasionu ni iz
ega, te On onda moe da uzme oveka, koji se uzda u Njega, i od njega da uini ta eli. Da se do
kraja ne pohvali nijedno telo pred Bogom. A od njega je to da ste vi u Hristu Isusu, koji je za nas
postao mudrost od Boga i pravednost i posveenje i otkupljenje, da bude kao to je zapisano: Ko se
hvali, neka se u Gospodu hvali (1. Korinanima 1,29-31 kombinacija prevoda Karadi-SSP).
Svakako, ovek se ne treba stideti da prizna svoje unieno poreklo, poto kroz Hrista on moe da
uini sve.
Jo jednu pouku o ohrabrenju moemo da nauimo od ljudske krhkosti koja pokazuje da se
pravo uzvisivanje nalazi samo u poniznosti. Poto sve dolazi od Boga, ovek moe da bude u svom
najviem stanju samo kada radosno prizna da je nita i kad se pokori nenoj Bojoj sili. etrdeseto
poglavlje knjige proroka Isaije sadri poruku koja treba da pripremi narod za slavni Gospodnji
dolazak. To je utena poruka jer ukazuje na Boju silu. Evo te poruke:
Glas je nekoga koji vie: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoi stazu
Bogu naem. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i to je krivo
neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna. I javie se slava Gospodnja, i svako e
telo videti; jer usta Gospodnja govorie. Glas govori: Vii. I ree: ta da viem? Da je svako
telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski. Sui se trava, cvet opada kad duh Gospodnji
dune na nj; doista je narod trava. Sui se trava, cvet opada; ali re Boga naeg ostaje
doveka. (Isaija 40,3-8)
Ono ta treba da pripremi ljude za slavni dolazak naega Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista, kad
doe da svakoga nagradi prema njegovom delu, jeste potpuno prihvatanje poruke da je ovek nita,
a da je Bog sve. Svako telo [je] trava, ali mi smo videli kako se Boja sila predivno pokazuje u travi.
Boja re je rekla: Neka pusti zemlja iz sebe travu, a to je re koja ivi i ostaje doveka i koja se
Jevaneljem objavila nama. Videli smo kako sila te rei ini da se vlat trave progura na povrinu i na
svetlo, uprkos tekih grumena koji je mogu sputati. U onome to je krhko pokazala se beskonana
sila. Sila rei isto tako deluje u onima koji je veruju svim srcem. Onaj koji prizna da je nita krhak i
bespomoan kao trava bie osnaen da vri silna dela i podignut iznad gruda zemlje u sunevu
svetlost Boje prisutnosti.
44
Dan sedmi
POIVATI SA GOSPODOM
Tako se dovri nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svri Bog do sedmog dana dela
svoja, koja uini; i poinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja uini; i blagoslovi Bog
sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan poinu od svih dela svojih, koja uini. (1. Mojsijeva
2,1-3)
Seti se da svetkuje dan subotni. est dana radi i obavljaj sav svoj posao. A sedmoga je
dana subota, poinak posveen Jahvi, Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti,
ni sin tvoj, ni ki tvoja, ni sluga tvoj, ni slukinja tvoja, ni ivina tvoja, niti doljak koji se
nae unutar tvojih vrata. Ta i Jahve je est dana stvarao nebo, zemlju i more i sve to je u
njima, a sedmoga je dana poinuo. Stoga je Jahve blagoslovio i posvetio dan subotni.
(Izlazak 20,8-11 Stvarnost)
Ovo je slavni zavretak stvaranja i izvetaj o njegovom proslavljanju. Dani stvaranja su dovoljno
oznaeni time to im je dat broj, ali dan koji proslavlja celokupno stvaranje poaen je time to ima
ime. Ime sedmoga dana je abat (subota). Time je ostvarena dvostruka namera. Imenovanjem
sedmog dana on se izdvaja i razlikuje od svih drugih dana; numerisanjem drugih dana bez njihovog
imenovanja istaknuta je injenica da je subota poseban dan koji e se ponavljati. Ali, ovaj tekst
iznosi sopstvenu priu to se tie dana koji je subota; i on je jedna od Bojih zapovesti koje su tvrde
za vavek veka (Psalam 111,8). Ovde emo da obratimo panju na duhovne pouke davanja subote
oveku, koje treba da nauimo.
Kao to je dobro poznato, Hristos je veliki Stvoritelj. On je Boja mudrost i sila. Jer je u Njemu
stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili
poglavarstva, ili vlasti; sve je Njegovim posredstvom stvoreno - i za Njega. I On je pre svega i sve u
Njemu ima svoje postojanje (Kol. 1,16.17 arni). Sve je kroz Nju (re prim. izdavaa)
postalo, i bez Nje nita nije postalo to je postalo (Jovan 1,3). Kad izvetaj kae da je Bog za est
dana stvorio nebo i zemlju, tu se misli da je Bog stvarao u Hristu, jer je Hristos jedini prikaz Boga
poznat ljudima.
Zbog toga takoe znamo da je to bio Hristos koji je poinuo u sedmi dan nakon dovrenog dela
stvaranja, i da je Hristos blagoslovio sedmi dan i posvetio ga. Prema tome, subota je u posebnom
smislu Gospodnji dan. Zato je nainjena subota? Subota je nainjena oveka radi (Marko 2,27).
Ona je za njega (za njegovo dobro), u smislu da nije protiv njega. Ona nije neto samovoljno
nametnuto oveku neto to ovaj treba da dri (uva) zato to Bog tako kae nego neto to mu
je dato kao pomo. Ona je blagoslov kojim ga je Bog blagoslovio. Ona pripada svim stvarima
kojeslue ivotu i pobonosti (2. Petrova 1,3 arni), a koje su nam date boanskom silom.
Zato je subota data? Gospod je preko proroka odgovorio ovim reima: I subote moje
svetkujte da su znak izmeu mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog va (Jezekilj 20,20).
Zapazite, ona je znak po kome e narod poznati Boga. Prema tome, nema mesta pretpostavki da je
subota imala za cilj da razlikuje Jevreje od drugih naroda. Ona je nainjena pre nego to su Jevreji i
postojali. Nainjena je zato da bi oni mogli poznati Boga; a to to e njima omoguiti da poznaju
45
JEVANELJE U STVARANJU DAN SEDMI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com
Boga, sluie istoj svrsi i za sve druge ljude. Ona je na poetku bila data i Adamu sa istim ciljem da
bi upoznao i seao se Boga.
Ali, kako je subota znak kojim e ljudi moi upoznati Boga? Odgovor na ovo pitanje nalazimo u
Rimljanima poslanici: Jer ono to se moe saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio. ak
i njegove nevidljive osobine, njegova vena sila i boanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno
sagledati, ako se na njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora (Rimljanima 1,19.20). Samo
treba da se prisetimo onoga to je reeno na prethodnim stranicama, pa da vidimo kako se Bog
spoznaje na osnovu Njegovih dela.
Meutim, ponovo se javlja pitanje: Kako nam to subota pomae da upoznamo pravoga Boga?
Pa upravo smo proitali da se Stvoriteljeva vena sila i Boanstvo vide po onome ta je nainio; a
subota je veliki spomenik stvaranja. Bog je poinuo u sedmi dan nakon est dana stvaranja i taj je
dan blagoslovio i posvetio, jer je u njemu poinuo od svih svojih dela. Zato itamo: Velika su dela
Gospodnja, draga svima koji ih ljube. Delo je Njegovo slava i krasota, i pravda Njegova traje doveka.
udesa je svoja uinio da se ne zaborave; dobar je i milostiv Gospod (Psalam 111,2-4). Neki
prevode doslovnije: Delo je Njegovo spomen na Njegova udesna dela. (Psalam 111,2-4)
Jedino to je bitno da ovek upozna u ovom ivotu je Bog. Pesnik nam moe rei da se pri
prouavanju oveanstva treba usmeriti na oveka, ali Gospod nam kae da se pri prouavanju
oveanstva treba usmeriti na Boga. Ovako kae Gospod: Mudri da se ne hvali mudrou svojom,
ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali,
neka se hvali time to razume i poznaje Mene da sam Ja Gospod koji inim milost i sud i pravdu na
zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod (Jeremija 9,23.24). Poznavati Njega znai imati sve to je
vredno poznavanja, jer On je istina i to cela istina. Isus Hristos je Boja mudrost i u Njemu je
skriveno sve blago mudrosti i znanja. (Koloanima 2,3 arni)
Cilj subote je da sauva u mislima Boju stvaralaku silu, a to je njena posebna karakteristika.
Ali, stvaralaka sila je sila Jevanelja, tako da ono ta proslavlja stvaranje proslavlja i otkupljenje.
Hristos je Otkupitelj, jer je u Njemu sve stvoreno. On svojom stvaralakom silom izliva na ljude
Boju blagodat. Sila koja spasava ljude je sila koja je stvorila nebo i zemlju. Zato kada kae da je Bog
postavio spomen(ik) za svoja udesna dela, psalmista odmah dodaje: Dobar je i milostiv Gospod.
U Hristu je otkrivena Oeva blagodat (dobrota). I Re se ovaploti (postade telo Karadi) i
stanova meu nama, i gledasmo njenu slavu, slavu kao jedinorodnoga od Oca, punog blagodati i
istine (Jovan 1,14 arni). On daje svoju blagodat, koja predstavlja pomo u vreme potrebe,
istom tajanstvenom i monom silom kojom je i zemlju stvorio; istom silom kojom sunevi zraci
daju ivot bilju na zemlji.
Zapazite kako je Hristos nerazdvojivo povezan sa subotom. Upravo je kroz Njega sve stvoreno,
a u Njemu se sve i odrava. Boja dela otkrivaju Njegovu venu silu i Boanstvo; a Hristos je Boja
sila i u Njemu ivi svaka punina Boanstva telesno. Zato dela stvaranja pokazuju silu i Boanstvo
Gospoda Isusa Hrista. Subota je veliki spomenik udesnih Bojih dela u Hristu, stoga je silan znak
Hristovog Boanstva. Svetkovati subotu, kako je Bog odredio pri stvaranju, znai priznati Hristovo
Boanstvo. U onoj meri u kojoj neko proputa da u duhu i istini svetkuje Gospodnju subotu, u toj
meri proputa da prizna Hristovo Boanstvo, ali proputa i da primi blagoslov koji potie od
injenice da je On Bog.
Ovo je vidljivo iz Hristovih rei upuenih farisejima, koji su Njega i Njegove uenike
nepravedno optuili da kre subotu, jer su tog dana zadovoljili glad, i zato to je u subotu iscelio
nekog oveka. Rekao je: Jer je Sin ovjeiji gospodar i subote (Matej 12,8 Sinod SPC). Nije
46
sitnica to je On Gospodar subote. Biti Gospodar subote znai da je On Stvoritelj neba i zemlje da
je Gospodar svega.
Sa subotom je povezan naroiti blagoslov. Istina je da mnogo onih koji tvrde da svetkuju subotu
ne primaju taj blagoslov, ali je to zato to je zapravo ne poznaju (njenu dubinu i njen znaaj prim.
izdavaa). Sveto pismo izjavljuje da je Bog blagoslovio sedmi dan i posvetio ga. On ga je blagoslovio.
Nema dana u sedmici kad Gospod ne blagosilja ljude. Zapravo su i dobri i zli svakog dana predmet
Bojih blagoslova. I ne samo to ve oni koji trae Gospoda mogu dobiti posebne blagoslove u bilo
koje vreme. Gospod je uvek blizu i uvek spreman da blagoslovi, ali postoji blagoslov koji prati
subotnji dan, a koji se ne moe nai nigde drugde. To je subotnji blagoslov. Bog je stavio svoj
blagoslov na subotu i subotnji blagoslov ide samo uz subotu. Niko ne moe nai neto tamo gde
toga nema. Subotnji blagoslov nije stavljen na neki drugi dan, osim na sedmi; zato ga ne moemo
nai nigde drugde.
Koja je svrha tog blagoslova? Sa istom svrhom sa kojom su dati svi Boji blagoslovi. Bog je
prvo vama podigao svoga slugu i poslao ga da vam donese blagoslov - time to e svakog od vas
odvratiti od zlih dela vaih (Dela 3,26 arni). Bog ne blagosilja ljude zato to su dobri, ve zato
da bi mogli postati dobri. Svi Njegovi blagoslovi imaju za cilj da odvrate ljude od greha i obrate ih k
Njemu. Ako ljudi poznaju Gospoda, onda blagoslovi koje im daje imaju za cilj da ih jo vie privuku
k Njemu. Tako je i sa subotom. Cilj joj je da ljude obrati Bogu time to ih podsea na Njegovu
dobrotu i Njegovu milostivu silu. Sila stvaranja je Hristova sila. Hristos je Bog koji je za nas postao
mudrost od Boga i pravednost i posveenje i otkupljenje. 1 Sila kojom nam ovo daje je sila kojom je
stvorio svetove. Zato nalazimo dublji smisao u predivnim Gospodnjim reima: I subote svoje
dadoh im da su znak izmeu mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveujem (Jezekilj
20,12). Blagoslov subote je blagoslov posveenja. Poto je uspomena na Boje stvaranje, subota treba
da nas upozna sa Bojom silom, da nas uini potpuno novim stvorenjima u Hristu.
SUBOTNI ODMOR
Re abat (subota) znai odmor. To je neprevedena jevrejska re koja oznaava odmor. Zato
itamo: A sedmoga je dana subota, poinak posveen Jahvi, Bogu tvojemu (Stvarnost). To je isto
to je u drugim prevodima prevedeno kao: A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom (Danii).
Da je to tako bie nam jasno ako se podsetimo izjave, da je Bog poinuo u sedmi dan od svih svojih
dela koja je uinio.
Setimo se sada da smo pozvani da svetkujemo Gospodnju subotu. U ove dane ujemo izraze
kao to su jevrejska subota, kontinentalna subota, puritanska subota amerika subota i
slino, ali jedina subota o kojoj Sveto pismo govori je subota posveena Bogu tvojemu. Ali subote
moje uvajte (2. Mojsijeva 31,13). Gospod naziva subotu moj sveti dan (Isaija 58,13). Prema
tome, treba da poinemo u dan u koji je Gospod poinuo. Ne samo to treba da se uzdravamo od
obavljanja svojih poslova na dan u kome je Gospod poinuo, nego treba da drimo Njegov poinak.
ta to znai? Pogledajmo!
Spasitelj nam kae: Bog je Duh (Jovan 4,24). Bog nije tamo neki duh, nego je Duh. On nije
jedan od niza duhova, ve je Duh. On je duhovno, a ne telesno bie. Da li to znai da je samo senka?
Ne, nikako. Trajno je samo ono to je duhovno. Bog je stvarna, sutinska materija (supstanca), jer
stoji napisano da je Hristos oblije bia Njegovog (Jevrejima 1,2). Pogreno je kada mislimo, a
tome smo skloni, da su duhovne stvari nestvarne. Postoji prirodno telo, a postoji i duhovno (1.
1
Prema 1. Korinanima 1,30 SSP
47
Korinanima 15,44 eng. prevod). Hristovo telo, nakon Njegovog vaskrsenja, telo u kom se vazneo
na nebo, svakako je bilo duhovno telo, ali veoma stvarno i opipljivo. Mi ne moemo iskazati kakvo
je duhovno telo, ali znamo da je beskonano uzvienije i savrenije od naih fizikih tela. Ono ne
podlee ogranienjima koja imaju prirodna, fizikih tela.
Bog je Duh, pa prema tome odmor koji je On uzeo posle stvaranja bio je duhovni odmor. Pri
stvaranju zemlje nije se pojavio fiziki umor. Zar ne zna? Zar nisi uo? Jahve je Bog veni, krajeva
zemaljskih stvoritelj; On se ne umara, ne sustaje (Isaija 40,28 Stvarnost). Stvaranje nije bilo
fiziko delo; bilo je u potpunosti duhovno. Bog je progovorio i nastalo je. A Njegova re je duh. Zato
svetkovati Boju subotu, ili poinak, znai uivati duhovni odmor. Subota nije odreena da bude
samo fiziki, ve duhovni odmor. Ona ima uzvienije znaenje nego to joj se obino pridaje. Istina
je, pozvani smo da tog dana ne obavljamo svoje poslove, ali prestanak fizikog rada u subotu je nita
drugo do simbol duhovnog odmora koji Bog daje onima koji Ga prihvataju kao Stvoritelja svega.
Bez duhovnog odmora nema pravog svetkovanja subote. Gospod kae da e se veseliti u Gospodu
oni koji odvrate svoju nogu od subote i ne ine ta im je drago na Njegov sveti dan, ve je prozovu
milinom, posveenom Gospodu, svetim i slavnim danom Gospodnjim (Isaija 58,13.14). ovek
moe da se veoma savesno uzdri od rada na sedmi dan kao to je to inio najstriktniji farisej, ali
ako ne poznaje Gospoda Isusa Hrista i ne raduje se u Njemu, on ne svetkuje Gospodnju subotu.
Pravi subotni odmor moemo nai samo u Hristu.
Ne zaboravimo da je subota data oveku u Edemu pre nego to je greh uao u svet. Adam je
dobio nalog da radi, ali to nije bio zamoran rad. Rad nije deo prokletstva; nego je to zamor od rada.
Tek nakon pada oveka u greh reeno je Adamu: Zemlja da je prokleta s tebe, s mukom e se od
nje hraniti do svog veka; trnje i korov e ti raati, a ti e jesti zelje poljsko; sa znojem lica svog jee
hleb, dokle se ne vrati u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah e se vratiti (1. Mojsijeva 3,1719). Sve se to dogodilo zato to je sagreio. Da je ostao veran Bogu, zemlja bi obilno raala samo
onim ta je dobro, a rad bi pruao zadovoljstvo. A subota bi se svetkovala ne da bi se telo odmaralo,
jer se ono nikad ne bi umaralo, ve kao vreme radosnog zajednitva sa Bogom.
Upravo ovde moemo da nauimo praktinu lekciju kada je re o subotnom zakonodavstvu. Da
je subota imala za cilj samo da ljudima omogui fiziki odmor, tako da bi bili u stanju da se idue
sedmice jo vie trude oko sakupljanja bogatstva, vlasti bi imale pravo da od svih ljudi zahtevaju da
svetkuju subotu. Ali, poto je subota duhovni odmor, mora biti jasno da je nemogue ikoga naterati
da svetkuje subotu. Subotnji poinak, poto je duhovan, je odmor koji samo Boji Duh moe dati, a
Boji Duh se ne pokorava zakonima parlamenta niti sudskim odlukama. ak i ako bi se sedmi dan,
dan koji je sam Gospod blagoslovio i posvetio, nastojao silom nametnuti, rezultat bi bio isti. Bog se
ne koristi prisilom, i On nije opunomoio nijednog oveka, niti skup ljudi, da se njome slui umesto
Njega. Subota je data za oveka; ona je najvei blagoslov koji Bog ima za oveka. Tako mu pokazuje
silu kojom se moe spasiti. Prema tome, prisiljavati ljude da svetkuju subotu, bilo bi isto kao
prisiljavati ih da se spasu. Hristos kae da e ljude privui k sebi, a ne da e ih terati. On je dobri
Pastir i kao takav ide pred svojim stadom, i vodi ga svojim glasom, a ne tera ga batinom.
Jasno je da cilj subote nije samo telesna obnova i da uzdravanje od telesnog napora uopte ne
predstavlja smisao svetkovanja subote. Pa ipak je nareeno da sedmog dana prestanemo sa radom
bez obzira kakav bio. Razlog tome nije samo da bi dobili vreme za razmiljanje o Bojim delima, ve
da nauimo i te kako potrebnu lekciju pouzdanja u Boga. Kad prestanemo sa svim svojim poslovima
kojima zaraujemo za ivot, mi se podseamo na injenicu da nas Bog snabdeva ne samo sa
duhovnim blagoslovima, nego zadovoljava i sve ovozemaljske potrebe. Time priznajemo, premda
48
smo posluni Njegovoj zapovesti da svakodnevno radimo za svoj hleb, da zavisimo od Njega kao da
nismo nita radili.
Prema tome, pravilno razumevanje subote i njenog cilja, reie zauvek pitanje koje se esto
javlja u mislima onih, koji su osvedoeni da treba da posluaju Boga kad je re o svetkovanju subote.
A pitanje glasi: Ako budem svetkovao sedmi dan, kako u da zaradim za ivot? Bez sumnje
izgubiu svoje mesto, a poto srazmerno mali broj ljudi svetkuje ovaj dan, a to je glavni radni dan u
sedmici, neu biti u stanju da naem posao. ta da radim? Kaem da takvo pitanje nee nikad
postaviti onaj ko poznaje prirodu i cilj subote. Znae da sama subota ukazuje na odgovor. Sama
ideja svetkovanja subote podrazumeva savreno pouzdanje u Boga, ija sila je iz niega stvorila i
odrava vasionu, i ija je ljubav prema Njegovim stvorenjima jednaka Njegovoj sili da im ini dobro.
Subota e takoe odgovoriti na pitanje, ili onemoguiti da se ono pojavi treba li ovek u
hitnom sluaju da anje subotom, kad izgleda kao da je to jedina mogunost da osigura rod. On e
znati da je Bog, koji jedini moe uiniti da ito raste, potpuno u stanju da ga zatiti, ili da se na drugi
nain izobilno pobrine za njega, ako ono propadne. Ali, svi e razumeti da je savreno svetkovanje
subote dosledno sa pruanjem sve potrebne brige oko onih koji su izloeni nevolji, jer nas sama
subota podsea da je Bog milostiv i pun saaljenja.
POINAK KOJI OSTAJE

Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je jo ostavljeno obeanje da se ue u njegov mir
[poinak, odmor], ne pokae da je zakasnio. Jer i mi smo uli radosnu vest kao i oni [Jevreji]; ali im
ne pomoe re koju su uli, zato to nije bila spojena sa verom kod onih koji su je uli. U mir
[poinak, odmor], naime, ulazimo mi koji smo poverovali, kao to je rekao: Tako se zakleh u svom
gnevu i nee ui u moj mir [poinak, odmor], iako su bila svrena dela otkako je udaren temelj
sveta. Jer je negde za sedmi dan ovako rekao: I poinu Bog u sedmi dan od svih svojih dela.
Znai, Bojem narodu preostaje subotni mir [poinak, odmor]. Ko, naime, ue u njegov mir
[poinak, odmor] taj je poinuo od svojih dela kao i Bog od svojih. (Jevrejima 4,1-10 arni)
Mir [poinak, odmor] o kojemu je ovde re, oigledno je mir [poinak, odmor] koji preostaje
Bojem narodu u venom carstvu naega Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. To je mir [poinak,
odmor] na obnovljenoj zemlji, koji drevni Jevreji nisu mogli stei zbog neverstva. Ono to su primili
u Hananu bila je samo senka pravog mira [poinka, odmora] koji im je Bog obeao. Isto Jevanelje
o carstvu, koje je propovedano nama, bilo je prvo propovedano njima. Ali, kakve veze ima sedmi
dan sa venim mirom [poinkom, odmorom] u Bojem carstvu? Videemo.
Kao to smo videli, subota je uspomena na stvaranje. Ali, ne zaboravimo da je subota data u
vreme kad pogleda Bog sve to je stvorio, i gle, dobro bee veoma. Zato subota slavi uspomenu na
savreno stvaranje. Ona nas podsea da zemlja nije uvek bila u stanju u kakvom je danas vidimo.
Poto Boja re ne moe da omai 2, svaka namera e biti sprovedena. Kao to nas subota podsea na
savreno stvaranje dovreno da bude mesto boravka za oveka, tako nas ona uverava i da e zemlja
biti obnovljena i osposobljena za mesto boravka onih koji e uestvovati u nasledstvu svetih u
svetlosti. 3
Oni e se svi postideti i posramiti, otii e sa sramotom svikoliki koji grade likove. A Izrailja e
spasti Gospod spasenjem venim; neete se postideti niti ete se osramotiti doveka. Jer ovako veli
2
3
Fail izneveri, zataji, podbaci ... prim. izdavaa

Prema Koloanima 1,12
49
Gospod koji je stvorio nebo, Bog koji je sazdao zemlju, nainio je i utvrdio, i nije je stvorio
naprazno, nego je nainio da se na njoj nastava: ja sam Gospod, i nema drugog. (Isaija 45,16-18)
Bog je stvorio zemlju i na nju postavio oveka. Kad je ovek stvoren, bio je estit/ispravan.
Shodno tome Bog je nameravao da zemlja bude nastanjena rasom savrenih bia. Ovim biima dao
je subotu da bi u mislima zadrala svog Stvoritelja i tako sauvala svoje savrenstvo. Ovo savrenstvo
nije bilo samo fiziko, ve i duhovno. ovek je bio nainjen po Bojem obliju savrenog
karaktera. Zato je trebalo da svetkuje subotu kao podsetnik na duhovno savrenstvo, koje je primio
od Boga, i koje je jedini On mogao da sauva. Upravo e Gospod u to savreno stanje obnoviti
zemlju, a zahvaljujui Jevanelju On priprema savreni narod koji treba da nastani ovu obnovljenu
zemlju. Iako je ovek pao i zemlja je oskrnavljena, jo uvek ostaje subota, taj deli Edema, i kao
podsetnik oveku na ono to je Bog pripremio u poetku, i kao sredstvo kojim ga eli podii na ovaj
visoki poloaj, da bi u tome mogao da uiva kada bude obnovljena.
Dakle, poinak koji ostaje je obnovljena zemlja i vraeni Edem. A ta dela su bila zavrena od
postanja sveta. Odnosno, im je zemlja bila stvorena, doao je ovekov odmor. oveku je bio
poveren posao, ali on nije bio zamoran. Doslovnije iznoenje 1. Mojsijeve 2,15 bilo bi da je Bog
uinio da se ovek odmara u vrtu koji je On zasadio. Dao je oveku poinak na zemlji koja je bila
spremna da on u njoj uiva. Dokaz tome nalazimo u reima: I poinu u sedmi dan od svih dela
svojih koja uini.
Osim toga, subota je data oveku kao znak da e kroz svu venost poivati sa Gospodom.
Odnosno, uivae u duhovnom odmoru u savrenoj slobodi od greha.
Za vreme est dana Bog je izgovarao rei koje su dovele zemlju u njeno savreno stanje. Zatim je
poinuo. Prestao je da govori, i Njegova re, koja ivi i ostaje zauvek, nastavila je da odrava ono to
je stvorio. Tako je Bog poinuo sa svojom rei (u svojoj rei, svojom reju prim. prev). On je
mogao da poine od dela stvaranja sa savrenim pouzdanjem da e Njegova re i odravati ceo
univerzum. Prema tome, kad svetkujemo Gospodnju subotu, mi jednostavno prihvatamo ovaj
poinak (odmor) koji dolazi kada se oslonimo na Boja obeanja.
Zato u mir, naime, ulazimo mi koji smo poverovali. A onaj koji je uao u mir (pokoj), takoe
je poinuo od svojih dela kao i Bog od svojih. Pre nego to ljudi u potpunosti prihvate jednostavnu
Gospodnju re, sve proistie od njihovog ja. Telesna dela nisu nita drugo do greh, pa iako ljudi
tvrde da slue Bogu i iskreno ele da ine to je ispravno, sva njihova dela kojima nastoje da to
postignu su promaaji. Sva naa pravda (pravednost) je kao neista haljina (odea) (Isaija 64,6).
Ali, kad shvatimo silu Boje rei i znamo da je ona u stanju da izgradi one koji se uzdaju u nju, onda
prestajemo sa naim delima i doputamo Bogu da deluje u nama da hoemo i inimo kao to Mu je
ugodno. To je u stvari poinak (odmor). Odmor koji dolazi kad shvatimo da spasenje ne dolazi od
nas samih, nego od rei koja je stvorila nebo i zemlju i koja ih odrava; i to je odmor koji nam
donosi subota, ako je svetkujemo kako je to Gospod odredio.
Zapazite, da treba da se seamo subote, da je smatramo svetom. Ona jeste sveta i stoga treba da
je drimo (uvamo). Mi je ne inimo svetom, jer to ne bi bilo mogue; samo Bog to moe da uini.
Nikakvo nae delo ne moe da doda neto njenoj svetosti, niti da joj oduzme. Niti mi moemo da
sebe uinimo svetima, ne bismo li je pravilno svetkovali. Mi to ne moemo da uinimo. Ali, ista sila
koja je subotu posvetila, posvetie i nas. Ova sila je stvorila ceo univerzum. Ona je stvaralaka sila
koja nas posveuje, jer je Hristos Stvoritelj i On nam je postao mudrost od Boga i pravednost i
posveenje i otkupljenje. Bog nam je dao subotu uspomenu na Njegovu stvaralaku silu da
bismo znali da je On Bog koji nas posveuje.
50
To je odmor (poinak) kojega Hristos daje svima koji dou k Njemu. On kae. Hodite k meni
svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i nauite se od
mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i nai ete pokoj duama svojim (Matej 11,28.29). Mi treba
da doemo i da se oslonimo na re koja odrava ceo svemir. To je znaenje subote. Ona je spomen
na stvaranje; a otkupljenje je jednostavno sila koja je sve stvorila, i koja deluje da to obnovi. Tako
subota obeleava najvia dostignua Jevanelja.
Videli smo da je subota data u Edemu i da je ona deo odmora (poinka) u koji je Bog uao. Ako
se svetkuje u duhu i istini, ona je deo Edema koji je sauvan za nas uprkos svih promena nastalih
zbog prokletstva. A poto Bog zemlju nije stvorio naprazno, nego je nainio da na njoj (ponovo
prim. izdavaa) nastava ista vrsta ljudi kakve je prvo postavio na nju, to e se i ostvariti. Prema
tome, subota je ne samo deo prvobitnog Edema sauvanog za nas, ve se poistovetuje sa odmorom
(poinkom) u kojem e Boji sveti uivati kroz svu venost. Nebo nesumnjivo poinje na zemlji za
one koji potpuno prihvataju Spasitelja i koji Mu se predaju bez zadrke. Subota, taj deo raja,
premouje ponor od izgubljenog do obnovljenog Edema, i poto je uspomena na onaj prvi, ona je
garancija ovog drugoga.
Nije li onda subota milina? Zar moe iko ko razume ta ona znai, da je smatra neim drugim
osim blagoslovom? Boji ovek, koji nam je dao jednu pesmu za subotu, u njoj pokazuje kako treba
da je svetkujemo i ta e ona uiniti za nas. Lepo je hvaliti Gospoda, i pevati imenu Tvom, Vinji,
javljati jutrom milost Tvoju, i istinu Tvoju nou, uz deset ica i uz psaltir, i uz jasne gusle! Jer si me
razveselio, Gospode, delima svojim, s dela ruku Tvojih radujem se (Psalam 92,1-4). Mi treba da
jaamo u Gospodu u Njegovoj monoj sili. Mi treba da budemo pobednici Onog radi koji nas je
ljubio. 4 Pa kad doe iskuenje, samo treba da mislimo na Boju silu silu koja je iz niega stvorila
svetove pa da znamo da e se ona zaloiti za nae izbavljenje, ako je budemo prihvatili. Nita nije
suvie teko za Gospoda i nita nije u stanju da Mu se odupre. Sve sotonine vojske nemaju snage
kada se sukobe sa Gospodom. Hristos je razoruao poglavarstva i vlasti (Koloanima 2,15). Prema
tome, kad se oslonimo na ovu silu, pobeda je ve izvojevana. Ono ta je Bog stvorio, podsea nas na
Njegovu silu i zato se radujemo u delima Njegovih ruku. Svakako je namera subote da nam osigura
ovu slavnu pobedu.
Kao to je znak savrenog stvaranja, subota je i peat novog stvorenja u Hristu. Zato je ona
Boji peat, dat Duhom Bojim. Poto je dola iz raja i deo je odmora u raju, ona pokazuje da su oni
koji je svetkuju u duhu (ne samo u formi), zahvaljujui monoj Bojoj sili, odreeni za mesto u raju.
I zato e se dogoditi u buduim vekovima, kad Edem bude obnovljen, da e od subote do subote
dolaziti svako telo da se pokloni Bogu, ija im je ljubav, sila i milost u Hristu omoguila da uestvuju
u slavi Njegove prisutnosti. I kad se budu okupljali na ovim trostruko blagoslovenim subotama,
pevae: Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jainu i ast i slavu i
blagoslov. Ali, otkupljeni nee biti sami u svojim hvalospevima. Sva Boja dela slave Ga ve sada
dok uzdiu i ekaju izbavljenje. A onda, kad bude uklonjen svaki trag prokletstva i kad Jevanelje
vrati prvobitnu tvorevinu, svako stvorenje, to je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i to je na
moru, i to je u njima, ujedinie se u savrenom jedinstvu uglas govorei: Onome to sedi na
prestolu, i Jagnjetu blagoslov i ast i slava i drava va vek veka. (Otkrivenje 5,12.13)
Rimljanima 8,37
51

Jevandjelje U Stvaranju - E. J. Waggoner PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jevandjelje U Stvaranju - E. J. Waggoner PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JEVANELJE U

Naslov originala: The Gospel in Creation by Ellet Joseph Waggoner

UTEHA I NADA U PISMU .................................................................................................................... 3

DAN PRVI ................................................................................................. 5

OBLACI SU PRAH OD NOGU NJEGOVIH ............................................................................................ 20

POUKA KOJU UIMO OD TRAVE ....................................................................................................... 27

DAN ETVRTI ......................................................................................... 33

DELA RUKU NJEGOVIH GLASI SVOD NEBESKI ................................................................................... 33

DAN PETI ................................................................................................ 39

PTICE, RIBE I IVOTINJE .................................................................................................................. 39

DAN ESTI .............................................................................................. 42

DAN SEDMI ............................................................................................. 45

SSP Savremeni srpski prevod prim. izdavaa

JEVANELJE U STVARANJU UVOD E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

Originalni komentar iz King James prevoda prim. prevodioca

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

Od njega moe da zavisi bukvalni prevod prim. prev.

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

Povodanj poplava prim. prev.

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

Utruuje umara prim. izdavaa

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

NEKA BUDE SVETLOST

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

svoje poverenje stavimo na Njega.

U smislu: iz tame prim. prev.

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

Pravedni, ispravni, pravilni prim. prev.

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN PRVI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN DRUGI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

jedno od najsavrenijih i najuzvienijih literarnih kompozicija koje su ikada napisane ljudskim

Dad kia prim. izdava

JEVANELJE U STVARANJU DAN DRUGI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

OBLACI I PLJUSAK MILOSTI

JEVANELJE U STVARANJU DAN DRUGI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

su samo sigurnost Njegovog prisustva.

JEVANELJE U STVARANJU DAN DRUGI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

svako telo. Duga e biti u oblacima, pa u je pogledati, i opomenuu se venog zaveta

Odanosti, doslednosti prim. prev.

JEVANELJE U STVARANJU DAN TREI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN TREI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

POUKA KOJU UIMO OD TRAVE

Jedna od njegovih ranih pesama prim. prev.

JEVANELJE U STVARANJU DAN TREI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

Prema 1. Korinanima 4,10

JEVANELJE U STVARANJU DAN TREI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

Jevrejima 11,3 arni

JEVANELJE U STVARANJU DAN TREI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN TREI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN TREI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN ETVRTI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

I pouzdajte se u Njegovu stalnu brigu.

JEVANELJE U STVARANJU DAN ETVRTI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN ETVRTI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE U STVARANJU DAN ETVRTI E. J. WAGGONER www.najvaznijevesti.com

Jovanova 3,1.2 kombinacija prevoda arni-Karadi-SSP)