Lekcije o Veri - A. T. Jones & E. J. Waggoner

Lekcije
o veri
A. T. Jones & E. J. Waggoner
www.najvaznijevesti.com
Naslov originala: Lesson on Faith by Alonzo Trevier Jones & Ellet Joseph Waggoner
Sadraj
1. iveti verom ..................................................................................................... 3
2. Lekcije o veri .................................................................................................... 6
3. Radi nas ............................................................................................................ 22
4. Stvaranje ili evolucija ........................................................................... 24
5. Spasonosna vera......................................................................................... 32
6. Hristos svretak zakona................................................................... 34
7. Neosvojivi ivot ......................................................................................... 36
8. Vera ..................................................................................................................... 38
9. Izobilna blagodat za sve...................................................................... 40
10. Hoe li biti blagodat ili greh? ..................................................... 42
11. Ne primajte uzalud blagodati Boje .......................................... 44
12. Greno telo ................................................................................................ 47
13. Mrtvi formalizam - 1 ............................................................................ 49
14. Mrtvi formalizam - 2 ............................................................................ 51
15. Boji propovednici ................................................................................ 53
16. Sauvani Bojom reju ........................................................................ 55
17. Sila rei - 1 ................................................................................................... 57
18. Sila rei - 2 ................................................................................................... 59
19. iveti kroz re .......................................................................................... 61
20. Studije u Galatima Galatima 1,3-5 ............................................. 63
21. Galatima 2,19.20......................................................................................... 65
22. Galatima 3,10-14 ........................................................................................ 67
23. Galatima 5,3 ................................................................................................. 69
24. Galatima 5,16-18 ........................................................................................ 72
25. Galatima 5,22-26 ........................................................................................ 75
26. Hriansko savrenstvo .................................................................... 78
1. iveti verom
E. J. Waggoner
Pravednik e od vere iv biti (Rimljanima 1,17).
Ova izjava je saetak onoga ta apostol ima da kau o jevanelju. Jevanelje je sila Boja na
spasenje, ali samo svakome koji veruje. U njemu je otkrivena Boja pravednost. Boja pravednost
je savreni Boji zakon, a zakon je opet prepis Njegove pravedne volje. Sva nepravednost je greh ili
prestup zakona. Jevanelje je Boji lek za greh; zato njegovo delo mora da bude dovoenje ljudi u
sklad sa zakonom da se delovanje pravednog zakona ogleda u njihovom ivotu. Ali, to je u
potpunosti delo vere pravednost Boja otkriva se iz vere u veru vere u poetku i vere do kraja
kao to je pisano: Pravednik e od vere iv biti.
Ovo je istina kroz sve vekove, i to od ovekovog pada u greh, a bie istina i sve dok Boji sveci
ne budu imali Njegovo ime na svojim elima i videli Ga onakvog kakav jeste. Apostol je ovu izjavu
uzeo od proroka Avakuma (2,4). Da je nisu otkrili proroci, prvi hriani za nju ne bi znali, jer su
imali samo Stari zavet. Rei da su ljudi u drevna vremena imali nesavrenu ideju vere u Hrista, znai
rei kako u ona vremena nije bilo pravednih ljudi. Ali, Pavle se vraa na poetak i citira primere
spasonosne vere. On kae: Verom prinese Avelj Bogu veu (uzvieniju prevod Bakoti) rtvu
nego Kain, kroz koju dobi svedoanstvo da je pravednik (Jevrejima 11,4). Za Noja kae da je verom
sagradio koveg za spasenje svog doma, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri
(Jev. 11,7). Mi kaemo da je njihova vera bila vera u Hrista, jer je to bila vera na spasenje, a osim
Isusovog imena nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti (Dela
4,12).
Suvie je onih koji pokuavaju da ive hrianskim ivotom snagom vere koju sami primenjuju,
poto su shvatili svoju potrebu za oprotenjem greha u svom prolom ivotu. Oni znaju da samo
Bog moe da oprata grehe i da to ini kroz Hrista, ali misle da kad su jednom zapoeli trku onda
moraju da nastave da tre u svojoj sopstvenoj snazi. Znamo da mnogi tako misle, prvo zato to su
uli da neki tako kau, i drugo, poto postoji mnotvo hriana po imenu koji ni ne pokazuju
delovanje vee sile od svoje sopstvene. Ako neto i kau na drutvenom sastanku1, osim ponavljanja
iste fraze: elim da budem hrianin tako da mogu biti spasen, oni priaju samo prola iskustva,
govore o radosti koju su imali kada su poverovali. Oni ne poznaju radost ivljenja za Boga i hodanja
s Njim verom, a onaj koji o tome pria, govori za njih nerazumljivim jezikom. Ali, apostol ovaj
predmet vere jasno iznosi sve do slavnog carstva, u sledeem veoma upeatljivom primeru:
Verom Enoh bi prenet - da ne vidi smrti, i vie se ne nae, jer ga Bog premesti. Jer pre
no to je prenet bi posvedoen da je ugodio Bogu. A bez vere ne moe mu se ugoditi; jer ko
prilazi Bogu mora verovati da ima Boga i da on uzvraa nagradom onima koji ga trae.
(Jev. 11,5.6 arni)
Zapazite argument kojim dokazuje da je Enoh prenesen verom: Enoh je prenesen zato to je
hodio s Bogom i dobio svedoanstvo da je ugodio Bogu; a bez vere je nemogue ugoditi Bogu. Ovo
je kao dokaz dovoljno. Bez vere ne moe se uiniti nita to zasluuje Boje odobravanje. Bez vere i
najbolja dela koja ovek moe da ini nee dostii savrenu Boju pravednost koja je jedino merilo.
esto su se vernicu koji su iveli u 19. veku okupljali na takozvane drutvene sastanke na kojima bi priali svoja
iskustva, potvrivali svoju veru i izmenjivali misli prim. prev.
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 1. IVETI VEROM www.najvaznijevesti.com
Gde god da se nae prava vera to je dobro, ali ni najbolja vera da Bog uzima teret prolih greha nee
koristiti oveku, ako se ne pokazuje u sve veoj meri do kraja njegovog ivota.
Od mnogih smo uli da su ustanovili kako je teko initi ono to je ispravno. Nikako nisu mogli
da budu zadovoljni sa svojim hrianskim ivotom, poto je stalno bio obeleen neuspesima, pa su
bili u iskuenju da obeshrabreni i odustanu. Nije ni udo to se obeshrabre. Stalni neuspeh svakoga
e obeshrabriti. I najhrabriji vojnik na svetu obeshrabrie se ako u svakoj bici bude poraen.
Ponekad e takvi ljudi sa alou rei da su izgubili poverenje u sebe. Jadne due. Kad bi samo
potpuno izgubili poverenje u sebe i potpuno se pouzdali u Onoga koji je silan da spase, onda bi
mogli da priaju drugaije iskustvo. Onda bi se radovali Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista.
Apostol kae: Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se (Filipljanima 4,4). Onaj ko se
ne raduje u Bogu, iako je izloen iskuenjima i nevoljama, ne bori se u dobroj borbi vere. On vodi
jadnu borbu samopouzdanja i poraza.
Sva obeanja o konanoj srei namenjena su pobedniku. Koji pobedi, kae Isus, dau mu da
sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja to pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu
Njegovom (Otkrivenje 3,21). Koji pobedi, dobie sve, kae Gospod (Otk. 21,7). Pobednik
pobeuje. Dobiti sve ne znai pobediti; to je samo nagrada za pobedu. Sada se pobeuje. Pobede
koje treba da izvojujemo su pobede nad telesnim eljama, i eljama oiju, i ponosom ivota, pobede
nad sobom i sebinim poputanjem. Onaj ko se bori i vidi da se neprijatelj povlai, moe da se
raduje; niko ga ne moe spreiti da se raduje, jer radost dolazi spontano kada vidi da se neprijatelj
povlai. Neki se uasavaju od pomisli da moraju stalno da se bore sa sobom i svetovnim eljama. To
je zato to jo ne znaju ta znai radovati se pobedi. Oni su doivljavali samo poraz. Ali neprestana
borba ne mora da bude tuno iskustvo ako se stalno pobeuje. Stari veteran koji je proao stotine
bitaka i koji je u svakoj bio pobednik, ezne da se nae na bojnom polju. Aleksandrovi vojnici, koji
pod njegovom komandom nisu znali za poraz, uvek su nestrpljivo ekali da ih povede u borbu.
Svaka pobeda jaala je njihovu snagu koja se raala iz iste hrabrosti i srazmerno tome umanjivala
snagu neprijatelja. Kako onda da stalno pobeujemo u naoj duhovnoj borbi?
Posluajmo voljenog uenika:
Ja sam sa Hristom raspet na krstu. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. A
to sad ivim u telu, ivim verom u Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene.
(Gal. 2,19.20)
U tome je tajna snage. Hristu, Sinu Bojem predana je sva vlast na nebu i na zemlji i On obavlja
delo. Ako On ivi u srcu i ini delo kroz nas, zar je hvalisanje ako kaemo da moemo izvojevati
stalne pobede? Da, hvalisanje je, ali hvalisanje u Gospodu, a ono je dopustivo. Kae psalmista:
Gospodom se hvali dua moja, a Pavle kae: A ja sam daleko od toga da se hvalim (diim grki
original) iim drugim sem krstom Gospoda naega Isusa Hrista, kojim je svet za mene raspet, i ja za
svet. (Gal. 6,14)
Smatralo se da su Aleksandrovi vojnici nepobedivi. Zato? Da li zato to su po prirodi bili
snaniji i hrabriji od svih svojih neprijatelja? Ne, ve zato to ih je vodio Aleksandar. Njihova snaga
bila je u njegovom vostvu. Pod nekim drugim voom esto bi doivljavali poraz. Kad je vojska
Unije u panici beala napadnuta od neprijatelja kod Vinestera, eridanova prisutnost okrenula je
poraz u pobedu. Bez njega su ljudi bili rulja koja se tresla od straha. S njim na elu bili su
nepobediva vojska. Da ste posle bitke sluali primedbe vojnika koji su sluili pod ovakvim i slinim
voama, uli biste kako se u svim njihovim radostima meaju pohvale njihovim generalima. Bili su
4
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 1. IVETI VEROM www.najvaznijevesti.com
jaki jer je on bio jak; bili su nadahnuti istim duhom kojim je on bio nadahnut.
No, na je vojskovoa Gospod nad vojskama. On se sam suoio sa najveim neprijateljem i
pobedio ga. Oni koji slede Njega neminovno e pobeivati. O, kad bi se oni koji tvrde da su Njegovi
sledbenici pouzdali u Njega, oni bi, zahvaljujui stalnim pobedama koje bi postizali, uzdizali hvale
Njemu koji ih je pozvao iz tame k svojoj udesnoj svetlosti.
Jovan kae da onaj koji je roen od Boga verom pobeuje svet. Vera se hvata Boje ruke i
Njegova velika sila deluje. Kako Boja sila moe da deluje u oveku i ostvari ono to on sam nikako
ne bi mogao, niko ne zna da kae. Bilo bi to isto kao i rei kako Bog moe dati ivot mrtvome. Isus
kae: Vetar duva gde hoe i fijuk njegov uje, ali ne zna odakle dolazi i kuda ide. Tako je sa
svakim koji je roen od Duha (Jovan 3,8). Samo Duh zna kako deluje u oveku da savlada njegove
poude i uini ga pobednikom nad oholou, zaviu i sebinou. Nama je dovoljno da znamo da je
to uinjeno i da e biti uinjeno za svakoga koji vie od svega eli da se to ostvari u njemu, i ko se
uzda u Boga da e to On uiniti.
Mi ne moemo rei kako je Petar bio osposobljen da hoda po vodi dok su se oko njega dizali
talasi, ali znamo da je na Gospodnju zapovest to mogao. Dokle god je svoj pogled usmeravao na
Uitelja, boanska sila ga je osposobljavala da hoda tako lako kao da se ispod njegovih nogu nalazi
vrsta stena; ali kad se osvrnuo na talase, moda sa oseanjem ponosa zbog onoga to ini, kao da je
on sam to inio, strah ga je obuzeo i on je poeo da tone. Vera ga je osposobila da hoda po talasima;
a strah ga je doveo do toga da je poeo tonuti.
Apostol kae: Verom padoe jerihonski zidovi kad se sedam dana obilazilo oko njih (Jev.
11,30 arni). Zato je to napisao? Sve, naime, to je unapred napisano, napisano je nama za
pouku, da strpljivou i utehom Pisma imamo nadu (Rim. 15,4 arni). Postoji li mogunost da
ikad budemo pozvani da se borimo protiv naoruane vojske i osvajamo utvrene gradove? Ne, Jer
naa borba nije protiv ljudi od mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara
ovog mranog sveta, protiv zlih duhova na nebesima (Efescima 6,12 arni). Ali, pobede koje su
verom u Boga izvojevane nad vidljivim neprijateljima u telu, zapisane su da nam pokau ta e vera
ostvariti u naem sukobu sa vladarima ovog mranog sveta. Boja milost, u odgovoru na nau veru,
jednako je mona u ovim bitkama kao i u onima, jer apostol kae:
Mi, dodue, ivimo u telu, ali se ne borimo kako telo hoe; jer oruje naeg vojevanja
nije ljudsko, nego je silno u Bogu - da rui utvrenja, te ruimo mudrovanja, i svako
uzviavanje koje se die protiv bogopoznanja i zarobljavamo svaku misao - za poslunost
Hristu. (2. Kor. 10,3-5 arni)
Vera nije osposobljavala znamenite ljude iz prolosti da pobeuju samo telesne neprijatelje. O
njima itamo da ne samo to pobedie carstva, ve izvrie pravednost, dobie obeanja, i to je
najlepe i to najvie ohrabruje, oni ojaae od nemoi, postae jaki (Jev. 11,33.34). Njihova slabost
putem vere postala je u njima jaina, jer se Hristova sila pokazuje u slabosti. Ko e optuiti izbrane
Boje? Bog je taj koji opravdava; a mi smo sazdani u Hristu Isusu za dela pravedna. Ko e nas
rastaviti od ljubavi Boje? Nevolja li ili tuga? Ili gonjenje? Ili glad? Ili golotinja? Ili strah? Ili ma?
Ali u svemu ovome pobeujemo Onog radi (kroz Onoga Sinod SPC) koji nas je ljubio.
(Rimljanima 8,35.37)
2. Lekcije o veri
A. T. Jones
A bez vere nije mogue ugoditi Bogu. Jer sve to ne potie od vere - greh je (Rim. 14,23
arni), a greh ne moe biti ugodan Bogu.
Zato Duh prorotva na prvoj stranici asopisa Pregled i Glasnik (Rewiev & Herald) od 18.
oktobra 1898. kae: Saznanje o tome ta Pismo eli da kae kad od nas zahteva da gajimo veru,
mnogo je vanije od svakog drugog znanja koje moemo stei. I zbog toga emo odsada pa nadalje,
na ovome mestu, u svakom broju Pregleda iznositi biblijsku lekciju o veri ta je ona, kako nastaje,
kako je pokazati da bi svaki itaoc ovog asopisa mogao da stekne pomenuto saznanje koje je
vanije od svakog drugog znanja koje moemo stei.
RH, 29. novembar 1898
Da bismo mogli znati ta Pismo eli da kae kad od nas zahteva da gajimo veru, bitno je pre
svega da znamo ta je vera.
Jasno je da ne bi imalo svrhe zahtevati od nekoga da gaji veru, ako ne razume ta je vera.
alosna je istina, iako je Gospod to savreno jasno objasnio u Svetom pismu, da mnogi vernici ne
znaju ta je vera. ak se moe dogoditi da znaju definiciju vere, ali ne znaju ta ona zaista jeste. Ne
shvataju misao koja se nalazi u definiciji.
Zbog toga sada neemo uzeti definiciju, ve emo radije navesti i prouiti jedan primer vere,
sluaj koji se tako jasno istie da svi mogu sami da vide ta je ona.
Vera dolazi reju Bojom. Prema tome moramo da je potraimo u Rei.
Jednog dana je neki kapetan doao Isusu i rekao Mu: Gospode, sluga moj lei uzet kod kue i
mui se strano. I ree mu: ja u doi i izleiu ga. A kapetan odgovori i ree: Gospode, nisam
dostojan da ue pod moj krov; nego samo reci jednu re, i ozdravie moj sluga. Jer i ja sam ovek
pod vlau, imam pod sobom vojnike, pa kaem ovome: idi, i ide, i drugome: doi, i dolazi, i sluzi
svome: uini to, i uini. A Isus uvi zadivi se i ree onima koji su ga pratili: zaista vam kaem, ni u
koga u Izrailju ne naoh tolike vere. (Mat. 8,6-10 arni)
Upravo je to ono to Isus proglaava verom. Kad shvatimo ta je to, nali smo veru. Znati ta je
to, znai znati ta je vera. U to ne moe biti sumnje jer je Hristos Zaetnik vere (Jev. 12,2 SSP 1) i
On kae da je ono ta je taj kapetan pokazao bilo vera da, tolika vera.
ta je onda u ovome vera? Kapetan je eleo da se neto uini. eleo je da to Gospod uini. Ali,
kad je Gospod rekao: Ja u doi i uiniu to, kapetan ga je zaustavio govorei: Samo reci re i
dogodie se.
ta je kapetan oekivao da e izvriti delo? SAMO reci re. Na ta se oslonio da e isceliti
njegovog slugu? Na SAMO reci re.
Onda, brate i sestro, ta je vera?
RH, 6. decembar 1898
Vera je oekivanje da e Boja re uiniti ono to kae i oslanjanje na tu re da e uiniti to to

1
SSP Savremeni srpski prevod
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com
kae.
Poto je to vera i poto vera dolazi Bojom reju, jasno je da Boja re, da bi mogla da usadi
veru, mora nauavati da sama re ima u sebi silu da ostvari ono to kae.
I upravo je to istina po ovom pitanju: Boja re upravo to ui i nita drugo, tako da je ona zaista
verna re re puna vere.
Vei deo prve glave Svetog pisma je lekcija o veri. Ova glava ima est vrlo jasnih izjava koje
nesumnjivo usauju veru; u stvari ima ih sedam, kada to poveemo sa prvim stihom.
Usaivanje vere je uenje da Boja re sama po sebi ostvaruje ono to je u njoj izreeno.
Proitajmo onda prvi stih u Bibliji. U poetku stvori Bog nebo i zemlju. Kako ih je stvorio?
Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova.
Jer On ree, i postade (Psalam 33,6.9). Pre nego to je progovorio, toga nije bilo; nakon to je
progovorio, postade. Nastalo je samo izgovorenom reju. ta je uinilo da to nastane? Sama re.
Ali, nad bezdanom bee tama. Bog je eleo da bude svetlo, ali svetla nije moglo da bude dok je
vladala tama. Opet je progovorio. I ree Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost. Odakle je dola
svetlost? Izgovorena je re, i ona je sama proizvela svetlost. Rei Tvoje kad se jave, prosvetljuju.
(Psalam 119,130)
Nije bilo svoda, nije bilo atmosfere. Bog je eleo da nastane svod. Kako ga je stvorio? Potom
ree Bog: Neka bude svod i bi tako. ta je dovelo do nastanka svoda? ta je prouzrokovalo da se
to ostvari? Samo re. On je progovorio i postalo je. Sama izgovorena re je uinila da to nastane.
Zatim je Bog poeleo da nastane kopno. Kako e ono nastati? Opet je progovorio. Potom ree
Bog: Neka se sabere voda to je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokae suvo. I bi tako.
A onda nije bilo vegetacije. Odakle e ona doi? Ponovno je Bog progovorio. Opet ree Bog:
Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, to nosi seme, i drvo rodno, koje raa rod po svojim vrstama,
u kome e biti seme njegovo na zemlji. I bi tako.
Opet je progovorio. Potom ree Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom I bi tako.
Zatim je opet progovorio. Potom ree Bog: Neka zemlja pusti iz sebe due ive I bi tako.
I tako je reju Gospodnjom sve stvoreno. Samo je izgovorio re i bilo je tako. Izgovorena re
proizvela je to je rekla.
Tako je bilo prilikom stvaranja. Tako je bilo i prilikom otkupljenja. On je leio bolesne, izgonio
avole, stiao oluju, oistio gubavce, podizao mrtve, opratao grehe sve to svojom reju. Dakle, i u
svemu ovome: On ree i postade.
A On je isti jue, danas i zauvek. On je uvek Stvoritelj. I uvek ini sve samo svojom reju. I uvek
moe da sve uini svojom reju, jer upravo je osobina Boje rei da ona sadri boansku silu kojom
ostvaruje ono to je reeno.
Zato vera zna da se u Bojoj rei nalazi ova sila i oekuje da sama re uini ono to kae i oslanja
se da e sama re uiniti ono to kae.
Uenje o veri je uenje da je priroda Boje rei takva. Uenje da ljudi pokau veru je uenje da
oekuju da Boja re uini ono to kae i da se oslanjaju da e uiniti ono to je rekla. Gajenje vere
praksom dovodi da rasta poverenja u silu Boje rei da e uiniti ono to ta re kae i do oslanjanja
na to da e ona sama ostvariti ono to kae.
A saznanje o tome ta Pismo eli da kae kad od nas zahteva da gajimo veru, mnogo je vanije
od svakog drugog znanja koje moemo stei.
Gajite li takvu veru?
Vera je oekivanje da e Boja re uiniti ono to ona kae i oslonjanje na tu re da e uiniti to

to kae.
Kad je to jasno razabrano, onda je savreno lako videti kako je ta vera tvrdo pouzdanje u ono
emu se nadamo, osvedoenje o stvarima koje ne vidimo. (Jev. 11,1 arni)
Poto je Boja re proeta stvaralakom silom i zato u stanju da proizvede upravo ono to
govori, i poto je vera oekivanje da e sama re uiniti ono to kae i oslanjanje samo na re da e
uiniti to to kae, jasno je da je vera tvrdopouzdanje u ono emu se nadamo.
Poto je Boja re sama po sebi stvaralaka i zato u stanju da proizvede i uini da se pojavi ono
to inae nikad ne bi postojalo niti bi se videlo, i poto je vera oekivanje da e Boja re uiniti
upravo to i oslanjanje da e to uiniti samo re, iz ovoga je dovoljno jasno da je vera osvedoenje
o stvarima koje ne vidimo.
Zato verom poznajemo (shvatamo arni) da je svet reju Bojom svren, da je sve to
vidimo iz nita postalo. (Jev. 11,3)
Onaj ko pokazuje veru zna da je Boja re stvaralaka i da je u stanju da proizvede ono to kae.
Zbog toga on razume (shvata), a ne nagaa, da su svetovi nastali, da su poeli postojati Bojem
reju.
Onaj ko pokazuje veru moe razumeti da pre nego to je izgovorena Boja re, nieg od onoga
to danas vidimo nije bilo, pa ni materije od koje je sve sazdano, jednostavno zato to sve to nije ni
postojalo. Ali, kad je ta re izgovorena, nastali su svetovi, jednostavno zato to je sama re
prouzrokovala njihov nastanak.
U tome je razlika izmeu Boje i oveje rei. ovek moe da govori, ali u njegovim reima
nema sile da ostvari ono o emu govori. Ako treba da se ostvari ono o emu je progovorio, ovek
mora uiniti (jo) neto osim izgovaranja rei mora ostvariti svoju re.
Ali, nije tako sa Bojom reju.
Kad Bog progovori, stvar nastaje. I to se dogodilo jednostavno zato to je On progovorio.
Ostvaruje se ono to je eleo da kae. Gospodu nije potrebno kao to je to oveku da pored rei koju
je izgovorio mora jo neto da uini kako bi se ona ostvarila. On ne mora da ostvaruje svoju re; ona
je ostvarena. On samo kae re, i ono ta treba se ostvaruje.
Zato je i napisano: I zato i mi zahvaljujemo Bogu bez prestanka, to ste vi re Boiju, koju ste
uli od nas, primili ne kao ljudsku re, nego kao re Boiju - kao to zaista i jeste, koja je delotvorna
u vama koji verujete. (1. Sol. 2,13 arni)
Ovo je razlog zato je Bogu nemogue da slae (Jev. 6,18). Bogu je nemogue da slae ne samo
zato to On to nee, ve zato to On to ne moe. On ne lae jednostavno zato to ne moe. To je za
Njega nemogue. Nemogue je, jer kad progovori, u izgovorenoj rei je stvaralaka sila, tako da
sama re ini da se neto dogaa.
ovek moe da izgovori re, ali se nita ne dogaa. Zato ovek moe da lae, jer izgovoriti ono
to nije, znai lagati. ovek moe da lae, moe da kae ono to nije tako, jer u njegovoj rei nema
sile da uzrokuje pojavu neega. Kod Boga to je nemogue; On ne moe slagati, jer On ree i
postade; On progovara i tako bude.
Isto tako, kad je Boja re izgovorena za neko odreeno budue vreme, kao na primer u
proroanstvima i to stotinama godina unapred, kad to vreme doe, ta re se ispunjava.
Dakle, ak i da deca nisu vikala: Osana sinu Davidovu, kamenje bi odmah povikalo; a tako je
bilo i kad je doao trei dan (vaskrsenje), bilo je nemogue da ga smrti dalje zadri.
O, Boja re je boanska! U njoj je stvaralaka energija. Ona je iva i jaka (Jev. 4,12). Boja re
8
je samoispunjavajua; pouzdati se i osloniti se na nju, to je pokazivanje vere. Imate li vi veru?

RH, 3. januar 1899
Saznanje o tome ta Pismo eli da kae kad od nas zahteva da gajimo veru, mnogo je vanije
od svakog drugog znanja koje moemo stei. (Elen Vajt)
U Svetom pismu nije mnogo toga reeno o potrebi da imamo veru, ali mnogo, mnogo toga je
reeno o gajenju vere.
Razlog tome je to je svim ljudima data poetna vera, i sve to treba da ine je da je neguju.
Niko ne moe da ima vie vere nego to je dobio ako ne neguje tu veru koju je dobio. A ljudima nije
poznato nita to tako brzo raste kao vera kad se gaji jer raste vrlo vera vaa. (2. Sol. 1,3)
Vera je oekivanje da e Boja re sama ostvariti ono to kae, i oslanjanje samo na re da
ostvari ono to kae. Negovati poverenje da e samo re ostvariti ono to kae, znai negovati
veru.
Vera je dar Boji (Efe. 2,8) i u Svetom pismu je jasno reeno da je data svakome. Prema meri
vere koju je Bog svakom dodelio (Rim 12,3 arni). Ova mera vere koju je Bog svakome dodelio
je kapital kojim je za poetak Bog darovao svakog oveka koji dolazi na svet (Jovan 1,9), i od
svakoga se oekuje da trguje s tim kapitalom da ga gaji na spasenje svoje due.
Ne postoji opasnost da bi upotrebom ovaj kapital mogao da se umanji. Naprotiv, ako ga
koristimo on e se umnoiti. Rae vrlo. A kad raste, osigurani su Gospodnja pravednost, mir i
radost sve do potpunog spasenja due.
Ponavljam, vera dolazi Bojom reju. Zato je pisano: Blizu ti je re u ustima tvojim i u srcu
tvom, to jest re vere koju propovedamo (Rim. 10,8). Tako je vera, ta re vere, u ustima i u srcu
svakog oveka.
Kako to moe biti? Evo kako: Kada je prvi par u vrtu sagreio, oni su potpuno poverovali
sotoni. Potpuno su se predali sotoni. On ih je potpuno zarobio. I tada je postojao savren sporazum
i mir izmeu njih i sotone. Ali, Bog nije pustio da tako ostane. On je ovaj sporazum raskinuo;
unitio je ovaj mir. A to je uinio svojom reju kad je sotoni kazao: I jo meem neprijateljstvo
izmeu tebe i ene i izmeu semena tvog i semena njenog. (1. Mojsijeva 3,15)
Samo Bog moe da stalno stavlja neprijateljstvo izmeu eninog semena i zmijinog semena.
Posle ovekovog prestupa njegova je priroda postala zla. Izmeu sotone i palog oveka tada je
vladao mir. Da se Bog nije umeao, ljudi bi stvorili savez protiv neba, i umesto meusobnog
ratovanja, ratovali bi samo protiv Boga. Ne postoji uroeno neprijateljstvo izmeu palih anela i
palih ljudi. I jedni i drugi su zli zahvaljujui otpadu, a zlo e, gde god postojalo, uvek sklopiti savez
protiv dobra. Pali aneli i pali ljudi se udruuju. Lukavi general palih anela je proraunao, da ako
moe da navede ljude da se pridrue pobuni, kao to je naveo i anele, oni e biti njegova orua da
se u komunikaciji s drugim ljudima udrue u pobuni protiv neba. im se neko odvoji od Boga, on
ne poseduje silu neprijateljstva prema sotoni. Neprijateljstvo izmeu oveka i sotone na zemlji je
stavljeno natprirodno. Ako na ljudsko srce svakodnevno ne deluje Boja sila obraenja, nee biti
sklonosti da neko bude naklonjen religioznosti, ve e ljudi radije birati da budu sotonini
zarobljenici nego slobodni ljudi u Isusu Hristu. Kaem, Bog stavlja neprijateljstvo. ovek ga ne
moe staviti. Da bi se njegova volja pokorila Bojoj volji, to se mora dogoditi kroz sklonost
ovekovog srca i volje da bude na Gospodnjoj strani. (Neobjavljeno svedoanstvo) 2
2
The Gospel Herald, July 1, 1898.
Ovo neprijateljstvo prema sotoni, ova mrnja prema zlu, koje Bog svojom reju stavlja u svakog
oveka, ini da svaka dua tei za izbavljenjem, a to izbavljenje se nalazi samo u Isusu Hristu. (Rim.
7,14-25)
Prema tome, ova Boja re, koja u svaku duu usauje neprijateljstvo prema sotoni, ova mrnja
prema zlu koja trai izbavljenje koje se nalazi samo u Isusu Hristu, je dar vere ljudima. To je mera
vere (Rim. 12,3) koju je Bog dao svakom oveku. To je re vere (Rim. 10,8) koja je u ustima i u
srcu svakog oveka na svetu.
To jest, re vere koju mi propovedamo. Ako, dakle, svojim ustima ispovedi da je Isus
Gospod i poveruje u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bie spasen. Jer srcem se
veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje. (Rim. 10,8-10 arni)
Zato nemoj u srcu svom rei: Ko e nam se popeti na nebo da nam je skine? Niti kai:
Ko e nam sii u dubinu, ili ko e nam otii daleko da nae veru i da nam je donese? Jer je
vrlo blizu ova re, u ustima tvojim i u srcu tvom, to jest re vere koju propovedamo. (5.
Moj. 30,11-14; Rim. 10,6-8)
Recite to, i pokaite tu veru koju je Bog dao vama i svakom drugom na svetu, jer razumeti
kako da pokaemo veru je nauka jevanelja. 3
RH, 10. januar 1899
Vera znai oslanjati se samo na Boju re i oekivati da ta re uini ono to kae.

Dakle, opravdanje kroz veru je opravdanje oslanjanjem samo na Boju re i oekivanje da ona i
ostvari ono to kae.
Opravdanje kroz veru je i pravednost verom 4, jer opravdati znai biti proglaen pravednim.
Vera dolazi Bojom reju. Prema tome, opravdanje kroz veru je opravdanje koje dolazi Bojom
reju. A pravednost kroz veru je pravednost koja dolazi Bojom reju.
Boja re se sama ostvaruje jer pri stvaranju svega, on ree i postade (Ps. 33,9). I dok je bio na
zemlji utiao je pobesnelo more, oistio gubavce, isceljivao bolesne, podizao mrtve i opratao grehe,
i sve to svojom reju; i svakom tom prilikom on ree i postade.
Isti Onaj koji pri stvaranju ree i postade, koji je rekao: Neka bude svetlost. I bi svetlost, isti
taj koji je na zemlji izgovorio samo re i bolesni su ozdravljali, gubavi se oistili i mrtvi oiveli
isti Taj reju daje Boju pravednost svima koji veruju.
Iako su svi sagreili i lieni su pravednosti Boje, ipak su besplatno opravdani njegovom
milou na osnovu otkupljenja u Hristu Isusu. Njega je Bog postavio da svojom krvlju bude rtva
pomirnica koja se prihvata verom. Time je Bog hteo da pokae svoju pravednost. Jer, on u svojoj
strpljivosti nije kanjavao ranije uinjene grehe. (Rim. 3,24.25 Sinod SPC)
Stvarajui sve u poetku, Bog je poverio Hristu da objavi re kojom je sve nastalo. Hristos je
samo progovorio re i sve je nastalo. I kod otkupljenja, koje je ponovno stvaranje, Bog je poverio
Hristu da objavi re pravednosti. I kad je Hristos progovorio ovu re, ona se ostvarila. Njegova re,
bilo pri stvaranju ili otkupljenju, ista je.
Svet je reju Bojom svren, da je sve to vidimo iz nita postalo. Nekada nije bilo svetova niti
3
4
RH, October 18, 1898.

Pravednost verom putem vere, kroz veru, od vere... prim. izdavaa
10
ikakve materije od koje su oni sastavljeni. Bog je preko Hrista izgovorio re koja je trebala da
proizvede svetove, pa i samu materiju od koje su oni trebali da budu sainjeni.
On ree i pokaza se. Pre nego to je progovorio nije bilo svetova; nakon to je progovorio,
svetovi su nastali. Tako je Boja re, izgovorena preko Isusa Hrista, u stanju da stvori ono to nije
postojalo pre nego to je ta re izgovorena, i to nikad ne bi postojalo da ta re nije izgovorena.
To isto se dogaa i u ovekovom ivotu. U njegovom ivotu nema pravednosti. U oveku nema
pravednosti iz koje se ona moe pokazati u njegovom ivotu. Ali, Bog je poslao Hrista da oveku
objavi pravednost. Hristos je samo progovorio re i u mranoj praznini ovekovog ivota pojavila se
pravednost za svakoga ko eli da je primi. Tamo gde, pre nego to je ova re primljena, nije bilo ni
pravednosti ni iega to bi moglo da proizvede pravednost, nakon primljene rei postoji savrena
pravednost, pa i sam Izvor iz koga ona istie. Boja re primljena verom odnosno Boja re od
koje se oekuje da uini ono to kae i na koju se oslanja da e uiniti to to ona kae proizvodi
pravednost u oveku i u ivotu tamo gde je ranije nije bilo. Tanije, u prvobitnom stvaranju Boja
re je stvorila svetove tamo gde nikada ranije nijednog nije bilo. On je progovorio, i to je tako za
svakoga ko veruje: odnosno za svakoga ko prima. A sama re to proizvodi.
Opravdavi se dakle, verom [oekujui i oslanjajui se samo na Boju re], imamo mir s
Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista (Rim 5,1). Tako je to, slava Gospodu! A hraniti se ovim
blagoslovom znai negovati veru.
RH, 17. januar 1899
Saznanje o tome ta Pismo eli da kae kad od nas zahteva da gajimo veru, mnogo je vanije
od svakog drugog znanja koje moemo stei. (Elen Vajt)
Vera je oekivanje da e Boja re uiniti ono to kae i oslanjanje samo na nju da e ostvariti to
to kae.
Avram je otac svih koji su od vere. Prema tome, izvetaj o Avramu daje uputstva o veri ta je
ona i ta ini za onoga koji je ima.
ta emo dakle rei za Avraama, oca svog (po veri stari engleski prevod), da je po telu naao?
Jer ta govori pismo?
Kada je Avram imao vie od osamdeset godina, i njegova ena Sara je bila stara a on nije imao
dece, Bog ga izvede napolje i ree mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih moe prebrojati. I
ree mu: Tako e ti biti seme tvoje.
I poverova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu (1. Moj. 15,5.6). Avram je prihvatio
Boju re i oekivao da se ispuni ono to je ta re rekla. I u tome je bio u pravu.
Meutim Sara se u svom oekivanju nije oslonila samo na Boju re. Pribegla je svom planu da
pribavi to seme. Rekla je Avramu: Gospod me je zatvorio da ne rodim; nego idi k robinji mojoj, ne
bih li dobila dece od nje. (1. Moj. 16,2)
Avram je za trenutak odstupio od svoje savrene vere. Umesto da se vrsto dri svog oekivanja
i oslanja samo na Boju re, on prista na re Sarinu.
Shodno tome, rodilo se dete, ali cela stvar se Sari pokazala tako nezadovoljavajuom da se
odrekla svog sopstvenog plana. I Bog je pokazao svoje negodovanje potpuno zanemarujui injenicu
da se rodilo neko dete. On je promenio Avramovo ime i nastavio da govori kako e ga uiniti ocem
narodima preko obeanog semena, pa je i sklopio savez sa Avramom i obeanim semenom. Takoe
je promenio ime Sari, jer e ona kroz to obeano seme biti mati mnogim narodima. Avram je
11
primetio ovo potpuno ignorisanje deteta koje se rodilo, i da bi skrenuo Gospodnju panju na njega,
rekao je: Neka iv bude Ismailo pred Tobom!
Ali, ree Bog: Zaista Sara ena tvoja rodie ti sina, i nadenue mu ime Isak; i postaviu zavet
(savez original; eng. prevod) svoj s njim da bude zavet (savez) vean semenu njegovom nakon
njega. A i za Ismaila usliio sam te; evo blagoslovio sam ga, i dau mu porodicu veliku, i umnoiu
ga veoma; i rodie dvanaest knezova, i nainiu od njega velik narod. A zavet (savez) svoj uiniu s
Isakom kad ti ga rodi Sara, do godine u ovo doba. (1. Moj. 17,15-21)
U svemu ovome Avram i Sara su nauili da, u pozivanju na obeanja i ispunjenju Boje rei, sve
drugo ne dolazi u obzir osim oslanjanja na tu re samo. Sara je nauila da je njen plan doneo samo
nevolju i nemir i odloio ispunjenje obeanja. Avram je nauio da je sluajui Sarin glas propustio
da uje Boji glas i da sada mora da napusti ceo ovaj plan i ponovno se okrene samo Bojoj rei.
Meutim, sada je Avram imao devedeset devet, a Sara osamdeset devet godina. I sada se
ispunjenje te rei inilo daljim nego ikad i zahtevalo je snanije oslanjanje na Boju re veu veru
nego ranije. Sada je bilo potpuno jasno da nema nikakve mogunosti oslanjanja ni na ta drugo
osim samo na re. Sada su za ostvarenje onoga ta je ova re izrekla potpuno zavisili od nje same.
Sva dela, smiljanja, planovi i napori sa njihove strane su bili iskljueni. Ostala im je samo vera
samo ta re, i potpuno oslanjanje na tu re, da bi se ostvarilo ono to je ta re izrekla.
I poto je sada put bio otvoren samo za re da deluje, ona je delovala i obeano seme se
rodilo. I tako verom, iako bespomona, potpuno se oslanjajui na re i sama Sara dobi silu da
stvara potomstvo i preko vremena svoje starosti, zato to je smatrala vernim onoga koji joj je
obeao. (Jev. 11,11 arni)
I zato se i rodie od jednoga, i to gotovo mrtvoga, po mnotvu Kao zvezde nebeske i kao
neizbrojljivi pesak na morskoj obali. (Jev. 11,12)
Tako se ispunila re koju je Bog rekao Avramu, kad ga izvede napolje i ree mu: Pogledaj na
nebo i prebroj zvezde, ako ih moe prebrojati. Tako e ti biti seme tvoje.
Ovo je boanska lekcija o veri. I to je ono to Sveto pismo eli da kae kada nam govori o
potrebi da gajimo veru. Jer to je Avramu uraunato u pravednost, Boju pravednost koja je od vere.
I nije samo radi njega napisano - da mu je uraunato, nego i radi nas, kojima e se
uraunavati, zato to verujemo u onoga koji je vaskrsao iz mrtvih Isusa, Gospoda naega,
koji je predan za nae grehe i podignut radi naega opravdanja. (Rim. 4,23-25 arni)
Tako i svi koji su od vere, blagoslovie se s vernim Avraamom (Gal. 3,9). Svi koji iskljuuju
odbacuju sva dela, planove, smiljanja i napore sa svoje strane, i potpuno bespomoni zavise samo
od Boje rei da e ostvariti ono to kae to su oni koji su od vere i koji su sa vernim Avramom
blagosloveni Bojom pravednou.
O, razumeti kako da pokaemo veru je nauka jevanelja. A nauka jevanelja je nauka nad
naukama. Ko ne bi napregao svaki nerv da je razume?
RH, 24. januar 1899
Kada su Avram i Sara odbacili sve planove neverstva, a koji su proizveli Ismaila, te su zadrali
samo veru tj. oslonili se samo na Boju re, rodilo se pravo dete obeanja.
Sluanjem Sarinog glasa (1. Moj. 16,1) Avram je skrenuo s puta strogog oslanjanja na Boju re,
12
sa vrste prave vere. A sada, poto se vratio samo rei, pravoj veri, morao je da proe ispit pre nego
to se sa sigurnou moe rei da mu je vera uraunata u pravednost.
Sada se pouzdao u istu Boju re i umesto Ismaila dobio je Isaka, pravo dete Bojeg obeanja. I
sada kad je dobio Isaka, moralo je da se utvrdi da li e se uzdati u istu Boju re i kada se radi o
samom Isaku.
U skladu sa time Bog je rekao Avramu: Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi u
zemlju Moriju, i spali ga na rtvu tamo na brdu gde u ti kazati.
Avram je dobio Isaka iskljuivo tako to se pouzdao u Boju re. Isak je bio to seme obeano
reju Gospodnjom. Nakon Isakovog roenja Bog je potvrdio ovu re izjavom: jer e ti se u Isaku
seme prozvati (1. Moj. 21,12). A sad je dola Boja re: Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog
Isaka, i spali ga na rtvu.
Bog je objavio Avramu: Umnoiu seme tvoje da ga bude kao zvezda na nebu. I blagoslovie se
u semenu tvom svi narodi na zemlji. jer e ti se u Isaku seme prozvati. A sada: Prinesi Isaka na
rtvu paljenicu!
Ali, ako prinese Isaka na rtvu, ako Isak izgori, ta e biti sa obeanjem da e se u njemu
blagosloviti svi narodi? ta e biti sa obeanjem: Umnoiu seme tvoje da ga bude kao zvezda na
nebu? Sada je tu bila re: Prinesi Isaka na rtvu paljenicu. Avram se uzdao samo u Boju re kada se
radilo o Ismailu, ali ovde se radilo o vie nego uzdanju u Boju re kada je bila re o Isaku trebalo
se uzdati u Boju re nasuprot Bojoj rei.
I Avram se uzdao, nadajui se protivno nadi. Bog je rekao: Umnoiu seme tvoje da ga bude
kao zvezda na nebu; u Isaku e ti se seme prozvati; prinesi Isaka na rtvu paljenicu. Avram nije
insistirao na tome da Bog uskladi ove tekstove. Za njega je bilo dovoljno da zna da su sve ove izjave
bile Boja re. Znajui to, on e se pouzdati u re, slediti re, a Gospodu prepustiti da uskladi ove
tekstove, ili da ih objasni, ako to bude potrebno.
Avram je rekao: Bog je kazao: Prinesi Isaka na rtvu paljenicu. I ja u to uiniti. Bog je rekao:
jer e ti se u Isaku seme prozvati. Pa i ovo: Umnoiu seme tvoje da ga bude kao zvezda na
nebu. Jednom sam se umeao u obeanje i spreio njegovo ostvarenje dok se nisam odrekao svega
to sam uinio i vratio se samo na re. A onda, udom, Bog mi je dao Isaka, obeano seme. A sada
On kae: Prinesi Isaka, obeano seme, na rtvu paljenicu. Uiniu to. Bog mi ga je dao udom, i Bog
moe udom da ga obnovi. Ali, ako ga prinesem na rtvu paljenicu, on e biti mrtav, a jedino udo
koje ga moe vratiti je udo da ga vrati iz mrtvih. No, Bog je u stanju i to da uini, i On e uiniti, jer
Njegova re bee: Umnoiu seme tvoje da ga bude kao zvezda na nebu i u Isaku e ti se seme
prozvati. Vraanje Isaka iz mrtvih za Boga nee biti nita vie od onoga to je On ve uinio, jer to
se tie potomstva, moje i Sarino telo su ve bili mrtvi, a ipak je Bog iz njih izveo Isaka. On moe da
vaskrsne Isaka, i On e to uiniti. Blagosloven bio Gospod!
Reio je. Ustao je, uzeo svoje sluge i Isaka i otiao na trodnevno putovanje; i poe na mesto
koje mu kaza Bog. A kad treeg dana ugleda mesto iz daleka, ree Avram momcima svojim:
Ostanite vi ovde s magarcem, a ja i dete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratiemo se k
vama (1. Moj. 22,5). Ko e ii dalje? Ja i dete. Ko e se vratiti? Ja i dete idemo onamo, pa kad se
pomolimo Bogu, vratiemo se k vama. Avram je oekivao da e se Isak sa njim vratiti, isto kao to
je sa njim i otiao.
Avram je oekivao da prinese Isaka na rtvu paljenicu, a zatim je oekivao da vidi Isaka kako
ustaje iz pepela i sa njim se vraa. Jer Bog je rekao: U Isaku e ti se seme prozvati, i: Umnoiu seme
tvoje da ga bude kao zvezda na nebu. I Avram se pouzdao samo u re koja se uvek ostvaruje. (Jev.
11,17-19)
13
TO JE VERA. A ispunilo se i Pismo koje kae: Avraam poverova Bogu i to mu se urauna u

pravednost (Jak. 2,23 arni). Iznad svega, to nije samo radi njega napisano - da mu je
uraunato, nego i radi nas, kojima e se uraunavati, zato to verujemo u onoga koji je vaskrsao iz
mrtvih Isusa, Gospoda naega, koji je predan za nae grehe i podignut radi naega opravdanja (Rim
4,23-25 arni). Uzdati se samo u re Boju, osloniti se samo na re Boju, osloniti se na Boju re
ak i ako je protivna Bojoj rei to je VERA. To je vera koja donosi Boju pravednost.
To znai pokazati veru. Na to misli Sveto pismo kada nas poziva da pokaemo veru. A
razumeti kako da pokaemo veru je nauka jevanelja. A nauka jevanelja je nauka nad naukama.
RH, 31. januar 1899
ONOME pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbonika, njegova vera se
uraunava u pravednost. (Rim 4,5 arni)
Ovo je jedini nain na koji bilo ko na ovom svetu moe da postane pravedan. Prvo mora da
prizna da je bezbonik, zatim da veruje da Bog opravdava tj. smatra pravednim bezbonika, i on je
pravedan zahvaljujui upravo Bojoj pravednosti.
Svako na svetu je bezbonik. Bezbonik znai ne nalikovati Bogu. A pisano je: Jer svi
sagreie i izgubili su slavu [dobrotu, karakter] Boju.
Prema tome, svako ko prizna da ni u emu nije nalik Bogu, time priznaje da je bezboan.
A istina je da svako, i to u svemu, nije nalik Bogu. Jer svi su skrenuli, svi su zajedno postali
beskorisni; nema toga koji ini dobro, nema ba ni jednog. (Rim 3,12 arni)
Prema tome, poto na zemlji nema nikoga ko nije bezbonik, i poto Bog pravda bezbonika, to
sa Boje strane ini opravdanje, pravednost i spasenje potpunim, besplatnim i osiguranim svakoj
dui na zemlji.
A ono to bilo ko treba da uini da bi sve to osigurao za sebe jeste da to prihvati da veruje da
Bog opravdava, lino i pojedinano, onoga ko je bezboan.
Iz toga sledi da je, koliko god to udno zvualo, jedina priprema za opravdanje da osoba prizna
da je bezbonik.
A onda, poto je tako okvalifikovana, poto je izvrila takvu pripremu, sve to se od nje trai da
bi dobila opravdanje, potpuno, besplatno i osigurano, jeste da veruje da je Bog opravdava, i to takvu
kakva jeste bezbonu.
Mnogima je lako da poveruju kako su bezboni, pa ak i da to priznaju, ali verovati da ih Bog
opravdava, to je za njih previe.
A jedini razlog zato ne mogu da veruju da ih Bog opravdava je taj to su bezboni, vrlo
bezboni.
Kada bi mogli da nau neto dobra u sebi, ili kad bi mogli da se potrude da budu bolji, mogli bi
imati malo hrabrosti da se nadaju da e ih Bog opravdati. Da, oni bi da se opravdaju delima, a onda
da izjave da veruju u opravdanje kroz veru.
Ali, time bi uklonili svaki razlog za opravdanje, jer ako ovek moe da nae dobro u sebi, on ga
ve ima i nije potrebno da ga dobije iz nekog drugog izvora. Ako se moe trgnuti i sam initi bolje,
onda mu nije potrebno nikakvo opravdanje iz nekog drugog izvora.
Prema tome, kontradiktorno je rei da sam tako bezboan da ne vidim kako bi me Gospod
mogao opravdati. Jer ako nisam bezboan, onda nema potrebe da budem pravedan, jer to ve jesam.
Nema sredine izmeu pobonosti i bezbonosti.
14
Ali, kada se neko smatra toliko bezbonim da ne vidi mogunost nade u opravdanje, to je
trenutak da se pojavi vera; u stvari samo tada ona i moe da se pojavi.
Vera je oslanjanje jedino na Boju re. Dokle god se ovek oslanja na sebe, dokle god postoji
neki zamislivi razlog za nadu da ovek moe da se osloni na sebe ili na bilo ta drugo, tu ne moe
biti vere; tu nema mesta za veru, poto je vera oslanjanje samo na re.
Ali, kad je nestao svaki zamislivi razlog za nadu u bilo kakvo oslanjanje na sebe ili na bilo ta
drugo, kad sve to moe da se vidi ne prua nikakvu nadu za opravdanje, i kada to prizna, onda
hvatajui se za Boje obeanje, samo za re, nadajui se protivno nadi, dolazi vera i verom ovek
nalazi potpuno i besplatno opravdanje, bez obzira kako bezboan bio.
Jer zauvek stoji napisano: Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava
bezbonika, njegova vera se uraunava u pravednost (Rim. 4,5). A pravda (pravednost arni)
Boja verom Isusa Hrista (Rim. 3,22). Kog postavi Bog da pokae svoju pravdu (pravednost
arni) oprotenjem preanjih greha. (Rim. 3,25)
To znai pokazati veru. Pokazuje li veru? Jer razumeti kako da pokaemo veru je nauka
jevanelja.
RH, 7. februar 1899
Opravdavi se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista. (Rim. 5,1)
Poto je vera oslanjanje jedino na Boju re, na ono to ta re kae, onaj koji je opravdan kroz
veru jednostavno se smatra pravednim oslanjanjem samo na tu re.
A poto je ta re Boja re, oslanjanje samo na tu re je oslanjanje samo na Boga, na Njegovu
re. Prema tome, opravdanje znai da se osoba smatra pravednom oslanjajui se samo na Boga, i to
samo zato to je On to obeao.
Svi smo mi zajedno grenici greni i bezboni. Zato smo svi podloni Bojoj osudi (Rim. 3,919). Meutim za sve nas postoji mogunost da izbegnemo Boji sud (osudu). A jedini nain da
izbegnemo Boji sud je da se uzdamo u Boga.
Kada je David sagreio prebrojavanjem naroda i tako izazvao straan Boji sud, Gospod mu je
dao mogunost da bira eli li da sedam godina vlada glad ili da tri meseca bei pred svojim
neprijateljima ili da bude tri dana pomor u zemlji. David nije bio u stanju da izabere. Sve je
prepustio Gospodu, neka On izabere, govorei: Neka zapadnemo Gospodu u ruke, jer je milost
Njegova velika. (2. Sam. 24,11-14)
Kada se za pravednost oslonimo samo na Boga, na Njegovu re, u miru smo s Bogom jer tako
stvarno stiemo pravednost i mir e biti delo pravde, to e pravda uiniti bie pokoj i bezbrinost
doveka. (Isa. 32,17)
Kad se za pravednost oslanjamo samo na Boga i Njegovu re, imamo mir kroz Gospoda naega
Isusa Hrista, jer je On mir na, koji oboje sastavi Boga i oveka u jedno, i razvali
neprijateljstvo, telom svojim, da iz oboga Boga i oveka naini sobom jednog novog oveka,
inei mir. (Efe. 2,14.15)
Osim toga, kad se za pravednost oslanjamo samo na Boga i Njegovu re, imamo mir s Bogom
kroz Gospoda naega Isusa Hrista, jer Bog njegovim posredstvom sve izmiri sa sobom, stvorivi
mir njegovom krvlju na krstu, te da njegovim posredstvom izbavi sve to je na zemlji i to je na
nebesima. Pa i vas koji ste nekada bili otueni i neprijateljski nastrojeni svojim smeranjem u zlim
delima, sada je izmirio smru njegovog ljudskog tela, da vas svete, neporone i besprekorne postavi
15
preda se, ako samo ostanete u veri ako nastavite da se oslanjate samo na Boga u Njegovoj rei.
(Kol. 1,20-23 arni)
Kada je tako jasno prikazao put, tako potpuno opravdanje i tako siguran mir za sve, a od svih
ljudi trai samo da to jednostavno prime, prihvatajui to od Njega i oslanjanjui se za to samo na
Njega, zato onda ne bi svaka dua na zemlji bila tako opravdana i imala mir s Bogom kroz Gospoda
naega Isusa Hrista?
Na to misli Pismo kad nas poziva da pokaemo veru. Pokazujete li veru? Jeste li opravdani
kroz veru? Imate li pravednost po veri? Imate li mir kroz Gospoda naega Isusa Hrista? Imajte veru
Boju! (Mar. 11,23)
RH, 14. februar 1899
Vera je potpuno oslanjanje samo na Boju re da e ostvariti ono to kae.

Poto je tako, ni za trenutak ne smemo da zaboravimo da tamo gde nema Boje rei, tamo ne
moe da bude ni vere.
Ovo se vidi i u injenici da Vera, dakle, potie od propovedi, a propoved biva Hristovom
reju (Rim. 10,17 arni). Poto vera nastaje samo Bojom rei, savreno je jasno da gde nema
Boje rei, tamo ne moe da bude ni vere.
Ovo je lepo prikazano u jednom sluaju u Davidovom ivotu. Poto je David imao u srcu da
sagradi dom Gospodu, Gospod mu je preko proroka Natana rekao: Jo ti javlja Gospod da e ti
Gospod nainiti kuu. Nego e tvrd biti dom tvoj i carstvo tvoje doveka pred tobom, i presto e
tvoj stajati doveka.
Na to se David molio: I tako, Gospode Boe, re koju si obrekao sluzi svom i domu njegovom,
potvrdi zasvagda, i uini kako si rekao. Neka se velia ime Tvoje do veka, da se govori: Gospod je
nad vojskama Bog nad Izrailjem; i dom sluge Tvog Davida neka stoji tvrdo pred Tobom.
Jer si Ti, Gospode nad vojskama, Boe Izrailjev, javio sluzi svom govorei: Dom u sazidati tebi.
Zato sluga Tvoj nae u srcu svom da Ti se pomoli ovom molitvom. Tako, Gospode, Gospode, Ti si
Bog, i rei su Tvoje istina; Ti si ovo dobro obrekao sluzi svom. Budi, dakle, voljan i blagoslovi dom
sluge svog da bude doveka pred Tobom; jer si Ti Gospode, rekao, i Tvojim e blagoslovom biti
blagosloven dom sluge Tvog doveka. (2. Sam. 7,11-29)
Njegova molitva je bila puna vere jer sve je to bila Boja re: Boja re bila je njen uzrok. Boja
re bila je njen temelj i Boja re je bila sva Davidova nada da e ova molitva biti usliena.
On je molio u skladu sa Bojom voljom jer je Boja volja bila izraena u Bojoj rei. Poto je
molio u skladu sa jasno izraenom Bojom voljom, David je znao da je njegova molitva usliena. A
znajui da je njegova molitva usliena, David je znao da je molio u skladu s onim to je eleo (1. Jov.
5,14). Zato je rekao: Neka bude tako. I zato je odgovor na ovu Davidovu molitvu bio, jeste i bie
potpuno siguran.
I ovo je napisano za pouku nama da bismo znali kako da se molimo verom i kako da u molitvi
gajimo veru. Zato, idi i ti ini tako. Zato je saznanje o tome ta Pismo eli da kae kad od nas
zahteva da gajimo veru, mnogo vanije od svakog drugog znanja koje moemo stei.
Vera, dakle, potie od propovedi, a propoved biva Hristovom reju.
16
Zato je Boja re jedino sredstvo za veru.

I zato gde nema Boje rei, tamo nema ni vere.
A gde je Boja re, vera se potpuno oslanja na nju da e ostvariti ono to kae.
Iz svega toga, a to je istina, savreno je jasno da svako ko se moli verom, prvo mora da bude
siguran da ima Boju re za ono to trai.
Kada ima Boju re za ono to u molitvi trai, onda, kao David, moe nai u svom srcu da se
moli sa savrenim pouzdanjem, to je jedino mogue u savrenoj veri.
Onaj ko tako moli, zna da moli u skladu sa Bojom voljom, jer zna da za to ima jasnu Boju re.
Onda zna da ga Bog uje, i znajui da ga Bog uje, on zna da ima ono to je molio, jer je jedina
osnova za njegovu nadu izreena re, koja je jedina osnova i za njegovu molitvu.
Gospod nam kae da se tako molimo i na taj nain je osigurano ono to je potrebno za postojan,
snaan i stalan rast vere.
Mnogi se mole ali ne znaju da li je Gospodnja volja da imaju ono za ta se mole i tako ne znaju
mogu li sa sigurnou da to trae; a poto ne znaju mogu li to da trae, oni nisu sigurni da li e
njihove molitve biti usliene ili ne.
Gospod ne eli da iko od nas bude nesiguran. Zato nam je dao svoju re, koja svakoga temeljno
oprema za dobra dela, i kojom svi dobijaju sve to slui ivotu i pobonosti.
I svako ko u Bojoj rei trai ono to je Bog predvideo za sve i onda pozivajui se na tu re moli
za to, molei u skladu sa jasno izraenom Bojom voljom, zna da je njegova molitva usliena i da
ima ono za ta se molio.
Kad tako radi, molitve e uvek biti odreene, ivot e biti ispunjen direktnim Bojim darovima
i vera e biti pouzdana i jaka i stalno jaati u snazi.
Mnogi mole molitvu uenika: Uveaj nau veru (Luka 17,5 SSP). To je dobro. Ali, uz to
nikad ne smemo da zaboravimo da vera dolazi jedino Bojom reju. I zato, da bi se vaa vera
uveavala, to moe biti jedino ako se u vama uveava Boja re. A jedini nain da u vama doe do
uveanja Boje rei je da sluate tu re, molei Gospoda za ono to ta re kae, i za tu stvar zavisei
potpuno od te rei i zahvaljujui Mu to ste je primili. Tada ovu re primate i ona ivi u vama.
Prema tome, kada molimo: Gospode, uveaj nau veru, istovremeno moramo imati na umu
da sebe treba da izgraujemo u naoj najsvetijoj veri. (Juda 20)
Tako se pokazuje vera. Vera se moe pokazati samo na Bojoj rei, jer gde nema Boje rei,
tamo ne moe biti bilo kakve vere.
A razumeti kako da pokaemo veru je nauka jevanelja.
Pravednik e od vere iv biti.

Ko su pravednici? Oni koji su od vere, jer se ljudi opravdavaju samo kroz veru.
Premda su svi zgreili i lieni su Boije slave (Rim. 3,23 SSP), mi se besplatno opravdavamo
blagodau Njegovom, na osnovu otkupljenja u Hristu Isusu (stih 24).
Onom koji radi, plata se ne rauna kao dar, nego kao ono to mu se duguje. A onom koji ne
radi, ali veruje u Onoga koji opravdava bezbonika, vera se rauna u pravednost. (Rim. 4.5 SSP)
Opravdavi se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista. Jedino su
oni pravedni koji su od vere.
Vera se potpuno oslanja na Boju re da e ona ostvariti ono to kae. Sreno e svriti na to
17
je poaljem. (Isa. 55,11)

Biti opravdan kroz veru znai biti opravdan potpunim oslanjanjem na Boju re. Opravdani su
oni koji su od Boje rei. Tako ljudi postaju opravdani.
Ljudi ne samo da treba da budu opravdani kroz veru oslanjanjem na Boju re nego kad
smo ve opravdani moramo i da ivimo verom. Opravdan ovek ivi upravo na isti nain kako je i
opravdan verom.
Mi postajemo pravdani kroz veru; vera je potpuno oslanjanje na Boju re. Poto smo
opravdani moramo da ivimo isto tako kako smo i opravdani potpunim oslanjanjem na Boju re.
Upravo je to Isus rekao: ovek e iveti o svakoj rei koja izlazi iz usta Bojih. To to je Isus
rekao drugim reima se moe izraziti ovako: ovek e iveti verom.
Ne postoji drugi nain da se ivi verom nego iveti po Bojoj rei. Bez vere, bez Boje rei, ljudi
jednostavno umiru.
Istina, bez Boje rei sve umire jer u poetku je sve nastalo Bojom reju. Boja re je poetak i
ivot svega, jer On ree i postade.
Sve ivo i neivo sunce, mesec i zvezde, ivotinje i ljudi za postojanje potpuno zavisi od
Boje rei. A Bog je jedino oveka obdario tim udesnim darom izbora hoe li da to prihvati ili ne.
Ovaj dar otvara vrata vere. Pa kad neki ovek odlui da ivi po Bojoj rei, koja je jedino sredstvo
ivota, a ta vera (potpuno oslanjanje na Boju re) je i sredstvo kojim se on hvata smisla ivota.
Zato e pravednik od vere iv biti (iveti od vere SSP) (Rim. 1,17) i sve to ne potie od
vere (nije po veri Karadi) - greh je (Rim. 14,23 arni). To u sutini znai da pravednik mora
da ivi po Bojoj rei, jer to god nije po Bojoj rei greh je.
Ne moemo da imamo zdrav hrianski ivot, ne moemo da budemo posluni jevanelju na
spasenje, sve dok bolje ne razumemo nauku o veri i ne pokaemo vie vere.
Ti ima veru? Imaj veru Boju. Ovde su oni koji imaju veru Isusovu.
RH, 7. mart 1899
Jer se otkriva pravednost Boija, iz vere u veru. (Rim. 1,17 arni)

Vera je potpuno oslanjanje na Boju re, oekujui da ta re i uini ono to kae.
Postoji li onda pravednost, izgovorena Bojom reju, tako da se ljudi mogu potpuno osloniti da
e ta re ostvariti ono to kae?
Postoji. Upravo je to cilj Hristovog dara. Jer Njega postavi Bog da se pokae njegova
pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opratao grehe uinjene u prolosti. (Rim. 3,25 - arni)
Poto vidimo da je Bog postavio Hrista da objavi, da izgovori, Boju pravednost, jasno je da se
na Boju izreenu re moemo potpuno osloniti, oekujui da e ona uiniti ono to kae. Drugim
reima, postoji pravednost koju moemo da primimo verom.
U emu je ova re izraena? U rei oprotenje. Veran je i pravedan da nam oprosti grehe
nae (1. Jov. 1,9); ali je u Tebe pratanje. (Ps. 130,4)
ta znai oprostiti? Ova re ima i smisao od neega osloboditi. To to Gospod oprata greh
znai da nas od njega oslobaa. Kako to ini? On pokazuje svoju pravdu (pravednost arni)
oprotenjem preanjih greha. Prema tome, kad Gospod prata, On oslobaa od greha; i umesto
greha daje pravednost. A poto pravednost koju Gospod ima pripada iskljuivo Njemu, iz toga
proizlazi da je jedina pravednost koju Bog daje, ili moe da da umesto greha, Boja pravednost.
Ova Boja pravednost je dar. Poto su vi ljudi sagreili, da bi se oslobodili greha moraju da
18
dobiju besplatno oprotenje. Kaoto je oprotenje greha tj. Boja pravednost koja je data umesto
greha potpuno besplatna, tako je i Bojom pravednou kao besplatanim darom dolo opravdanje
koje donosi ivot svim ljudima. (Rim. 5,18 SSP)
Zato svaka dua koja moli Boga za oprotenje greha, istom tom molbom u stvari trai da joj Bog
da pravednost umesto greha. Svaka dua koja moli Boga za oprotenje greha moli iskljuivo
oslanjajui se na Boju re, jer ona sadri oprotenje. A vera je potpuno oslanjanje na tu re za ono
to ona kae. Zato pravednost potpuno zavisi od vere.
Jer svaki koji moli, prima (Mat. 7,8 eng. prevod). Vi ste mnogo puta molili Gospoda da vam
oprosti grehe. Odnosno, molili ste Ga da vam da neto umesto greha. Ali, kada molite Gospoda da
vam da neto umesto greha, time traite da vam da ono to daje jedino ili moe dati umesto greha, a
to je pravednost. To znai moliti oprotenje od Gospoda.
A On oprata kada Ga molite On daje zamenu za vae grehe. On kae da to ini i On to
stvarno ini. Veran je jer On nikad nee da odbije i pravedan da nam oprosti grehe nae. A
jedino to daje umesto greha je Njegova pravednost.
Zato se onda, kada Ga molite, ne biste zahvalili za pravednost koju vam besplatno daje u
zamenu za vae grehe?
Zar ne vidite da je isto tako jednostavno dobiti pravednost, kao to je i moliti Boga za
oprotenje greha? Nema sumnje, tako je.
Kada verujete da, kada molite za oprotenje, dobijate pravednost u zamenu za svoje grehe, i
kada sa zahvalnou primate tu pravednost kao Boji dar, to znai pokazati veru.
Pa ipak, kako je tano da trpimo mnoge nevolje i jade zbog naeg neverstva i neznanja kako da
pokaemo veru. 5
Ti ima veru? Imaj veru Boju. Ovde su oni koji imaju veru Isusovu. (Otk. 14,12)
RH, 14. mart 1899
Jer, u Hristu Isusu ne vredi ni obrezanje ni neobrezanje, nego vera koja je delotvorna kroz
ljubav (koja kroz ljubav radi Karadi). (Gal. 5,6 SSP)
Za one, na koje je apostol mislio kada je pisao ovaj tekst, obrezanje je bilo sve, i to zbog onoga
ta je predstavljalo.
A to to je obrezanje predstavljalo za one ljude bila su dela i samo dela. Ono je bilo najvee od
svih dela vee od samog stvaranja jer, kako su to rabini govorili: Obrezanje je tako veliko da bez
njega Sveti i Blagosloveni ne bi stvorio svet. Ono je tako veliko kao sve druge zapovesti, jednako
svim zapovestima zakona. (Farrar, Life of Paul, gl. 11, beleka; gl. 35. beleka)
Ali, to to je za njih bilo tako veliko, Gospod je uklonio kao udarcem reima: Obrezanje nije
nita (1. Kor. 7,19); u Hristu Isusu obrezanje ne vredi nita. A s obzirom na to ta im je obrezanje
znailo, time je jednostavno reeno da dela nisu nita i da u Hristu Isusu dela nita ne koriste.
Onda su i svima drugima, koji s obzirom na to mogu da budu skloni da se hvale nedostatkom
dela i na taj nain opravdavaju greh, jednakom snagom upuene rei: Obrezanje nije nita. Jer, u
Hristu Isusu ne vredi ni obrezanje , to je s tim povezano jednostavno znailo da odsutnost dela
nije nita i u Hristu Isusu odsutnost dela nita ne koristi.
Prema tome, dela nisu nita i nedostatak dela nije nita. U Hristu Isusu ni dela ni nedostatak
dela nita ne vrede.
5
RH, 18. oktobar 1898.
19
Prema tome, ova izgovorena Gospodnja re potpuno i zauvek iskljuuje obe kategorije od bilo
kakvih zasluga i bilo kakve osnove da zasluge trae u sebi, ili u bilo emu to su oni uinili ili nisu
uinili.
A ovo sve vai i danas kao to je uvek vailo. Danas, bilo da je neko van Hrista ili u Hristu, niti
dela niti ne-dela nita ne vrede, jer je pisano: Jeste li vi u Hristu? Niste ako ne priznate da ste
zabludeli, bespomoni, osueni grenici. Vae roenje, va ugled, vae bogatstvo, vai talenti,
vae vrline, vaa pobonost, vaa ljubav prema oveku ili bilo ta drugo u vama ili to je povezano s
vama, nee stvoriti jedinstvo izmeu vae due i Hrista. (Testimony for the Church, br. 31, str.
44.45)
I ta onda? Jesu li svi ostavljeni u potpunoj praznini? Ne, ne! Hvala Gospodu to postoji neto
to vredi za sve i vredi zauvek. Iako je tano da u Hristu Isusu ne vredi ni obrezanje ni
neobrezanje, niti vrede dela ili ne-dela, isto je tako vena istina da vredi u Hristu Isusu vera,
koja kroz ljubav radi. (Gal. 5,6)
Zapazite da ne vrede vera i dela ve VERA, koja kroz ljubav DELA (radi). Sama vera je u
stanju da dela (radi) i ona to ini jedino to vredi za svakoga bilo gde i u bilo koje vreme.
Vera dolazi samo od Boga i ona dela; ona radi samo Boja dela. Prema tome, onaj ko u Hristu
Isusu ima veru koja radi, ima ono to pokazuje da se Bog javio u telu, vrei Boja dela. I zato
je ovo delo Boje da verujete onog koga On posla. (Jovan 6,29)
I tako, dok ste u Hristu, ako u vama ima ita dobroga, to u celosti moe da se pripie blagodati
saoseajnog Spasitelja. Vaa povezanost sa crkvom, ili to to vas braa potuju, bie uzaludni ako
ne verujete u Hrista. Nije dovoljno verovati da On postoji, morate verovati u Njega. Morate se u
potpunosti osloniti na Njegovu spasonosnu blagodat. (Testimony for the Church, br. 31, str. 44.45)
Ti ima veru? Imaj veru Boju. Ovde su oni koji imaju koji veru Isusovu.
RH, 28. mart 1899
Hou da kaem: Po duhu hodite pa neete udovoljavati poudama tela. (Gal. 5,16
kombinacija prevoda Karadi-SSP)
Kakvo blagosloveno obeanje! A ono je namenjeno svakom ko veruje.
Setite se telesnih elja. Kako su sveproimajue! Kako su neumoljivi njihovi zahtevi! Kako je
okrutna njihova vladavina! Kako je strano ropstvo u kome se ovek nalazi!
Svako je to iskusio tei da ini dobro koje bi eleo, a ini zlo koje mrzi; ima volju da ini bolje,
ali kako da to uini ne nalazi; po unutranjem oveku uiva u Bojem zakonu, ali nalazi da je u
njegovim udovima drugi zakon koji se suprotstavlja zakonu njegovog uma i zarobljava ga zakonom
greha, koji je u njegovim udovima. Na kraju uzvikuje: Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti od tela
smrti ove? (Rim. 7,14-24)
Hvala Bogu to postoji izbavljenje. Ono se nalazi u Hristu Isusu i u Duhu naega Boga (Rim.
7,25; 8,1.2). A kad vas je zakon Duha koji oivljava u Hristu Isusu oslobodio od zakona grehovnog i
smrti, onda ivite u Duhu (po duhu hodite Karadi) pa neete udovoljavati poudama tela. Ne
samo to dolazi do izbavljenja od ropstva propadljivosti, nego i do slavne slobode Boje dece, za
svaku duu koja prima Duha i hodi po Duhu.
Po duhu hodite pa neete udovoljavati poudama tela.
Pogledajte popis telesnih elja: Preljuboinstvo, kurvarstvo, neistota, besramnost,
idolopoklonstvo, aranja, neprijateljstva, svae, pakosti, srdnje, prkosi, raspre, sablazni, jeresi,
20
zavisti, ubistva, pijanstva, deranja, i ostala ovakva. Nita od toga vas nee ispuniti; sve to moete
da pobedite ako hodite u Duhu. To kae verna Boja re.
Zar to nije poeljna mogunost? Zar nije vredno imati tako neto? I kada to moemo da imamo
ako traimo i uzmemo, zar onda nije vredno traenja i uzimanja?
Prihvatite izbavljenje koje je Hristos osigurao za vas. Stanite i stojte vrsto u slobodi kojom nas
je Hristos oslobodio.
Itite (molite arni), i dae vam se (Mat. 7,7). Jer svaki koji ite (moli), prima. Primite
Duh Sveti. Nego se jo ispunjavajte Duhom (Efe. 5,18), zapravo hodite u Bojem Svetom Duhu
kojim ste zapeaeni za dan izbavljenja. (Efe. 4,30)
RH, 14. mart 1899
21
3. Radi nas
E. J. Waggoner
Za nadu i ohrabrenje hrianina etvrto poglavlje Rimljanima poslanice je jedno od najbogatijih
u Svetom pismu. U Avramu imamo primer pravednosti verom i nama je predstavljeno udesno
nasledstvo obeano onima koji imaju Avramovu veru. A to obeanje nije ogranieno. Avramov
blagoslov pripada neznabocima kao i Jevrejima. Nema nikoga ko bi bio tako siromaan da u njemu
ne bi mogao da uestvuje, jer je od vere, da bude po blagodati, da obeanje bude sigurno svemu
potomstvu. (Rim. 4,16 arni).
Poslednja reenica u sedamnaestom stihu vredna je posebne panje. Ona sadri tajnu
mogunosti uspeha u hrianskom ivotu. Ona kae da je Avram verovao Bogu koji oivljuje
mrtve, i zove ono to nije kao ono to jeste 1. To je obeleje Boje sile, a ona sadri stvaralaku silu.
Bog moe da nazove neto to nije kao da jeste. Kad bi neko drugi to uinio, kako biste ga nazvali?
Laovom. Kad bi neko rekao da neto jeste, a u stvari nije, to bi bila la. Ali, Bog ne moe da lae. Pa
kad Bog nazove neto to nije kao da jeste, oigledno je da ono tako postaje. Odnosno da nastaje na
Njegovu re.
Svi ste uli, kao primer poverenja, izjavu devojice da kad mama kae da je tako onda je tako
iako nije tako. Tako je upravo sa Bogom. Pre vremena za koje je reeno da je bilo u poetku,
postojala je pusto; nije bilo nieg: Bog je progovorio i nastao je svet. Reju Gospodnjom nebesa se
stvorie, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova. Jer On ree i postade; On zapovedi i pokaza
se (Psalam 33,6-9). To je sila o kojoj je re u Rimljanima 4,17. Nastavimo sa itanjem, da vidimo
snagu ovih rei u vezi s ovim. Jo uvek govorei o Avramu, apostol kae:
Protivno svakoj nadi, Avraam se nadao i poverovao je da e postati otac mnogih
naroda, kao to je reeno: Toliko e ti biti potomstvo. Nije se pokolebao u veri kada je
uzeo u obzir svoje ve obamrlo telo - bilo mu je skoro sto godina - i Sarinu mrtvu utrobu. I
nije sa nevericom gledao na Boije obeanje, nego se osnaio u veri i dao slavu Bogu,
potpuno uveren da Bog moe i da uini ono to je obeao Zato mu se i urauna u
pravednost. (Rim. 4,18-22 SSP)
Ovde uimo da se Avramova vera u Boga, kao Onoga koji stvara svojom reju, pokazala imajui
u vidu da je On u stanju stvoriti pravednost u oveku koji je nema. Oni koji posmatraju kuanje
Avramove vere sve do Isakovog roenja i tamo stanu, gube svu istinitost i lepotu svetog izvetaja.
Isak je bio jedini po kome je njegovo seme nazvano, a to seme je bio Hristos (vidi Gal. 3,16). Kad je
rekao Avramu da e u njegovom potomstvu biti blagosloveni svi narodi na zemlji, Bog mu je
objavio jevanelje (Gal. 3,8). Zato je Avramova vera u Boje obeanje bila direktna vera u Hrista kao
Spasitelja grenika. I upravo mu je ta vera uraunata u pravednost.
Zapazimo snagu te vere. Njegovo sopstveno telo bilo je u stvari mrtvo od starosti, a i Sara je bila
u istom stanju. Isakovo roenje od takvog para nije bilo nita manje nego donoenje ivota od
mrtvoga. To je bio simbol Boje sile da oivi duhovni ivot onih koji su mrtvi u prestupima i
gresima. Gledano sa ljudske strane, ovo proroanstvo se nije moglo ispuniti. Sve se tome protivilo,
ali se njegova vera uhvatila i drala nepromenjive Boje rei i Njegove sile da stvori i oivi. Zato mu
koji nebie poziva u bie arni; ono to nije poziva da bude SSP; na iju re postaje ono ega nema D.
Stefanovi; zove nepostojee kao postojee Sinod SPC
22
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 3. RADI NAS www.najvaznijevesti.com
se i urauna u pravednost. A sada evo razloga za sve to:

Ali, ovo urauna nije samo radi njega zapisano nego i radi nas kojima e se
uraunati, koji verujemo u Onoga koji je iz mrtvih vaskrsao Isusa, naeg Gospoda, koji je
predat za nae grehe i vaskrsnut radi naeg opravdanja. (Rim. 4,23-25 SSP)
Dakle, istu veru kakvu je imao Avram i mi moramo da imamo. injenica da se verom u
Hristovu smrt i vaskrsenje nama uraunava ista pravednost koja je uraunata Avramu, pokazuje da
je i Avram verovao u Hristovu smrt i vaskrsenje. Sve to je Bog obeao Avramu namenjeno je i
nama kao i njemu. Uostalom, na jednom mestu pie da su ta obeanja data naroito nama na korist.
Jer, kad je Bog dao obeanje Avraamu, poto nije imao nekim veim da se zakune, zakleo se samim
sobom. Zato se i Bog, elei da naslednicima obeanja to jasnije pokae nepromenljivost svoje
odluke, posluio zakletvom, da preko dveju nepromenljivih injenica, o kojima je nemogue da bi
Bog slagao, budemo silno ohrabreni mi koji smo pobegli da dohvatimo nadu koja nam je ponuena
(dana Karadi) (Jev. 6,13.17.18). Zato naa nada poiva na Bojem obeanju i zakletvi datoj
Avramu, jer to obeanje dato Avramu, potvreno zakletvom, sadri sve blagoslove koje Bog moe
dati oveku.
Ali, pre nego to nastavimo dalje, uinimo ovaj predmet jo linijim. Duo koja drhti, ne
govori da ima toliko mnogo greha i da si tako slaba da za tebe nema nade. Hristos je doao da spase
izgubljeno i zato moe zauvek da spasi one koji kroz Njega dolaze Bogu. Ti si slaba, ali On kae: Jer
se moja sila u slabosti pokazuje sasvim (savrena Sinod SPC) (2. Kor. 12,9). A nadahnuti izvetaj
govori o onima koji ojaae posle nemoi 2 (Jev. 11,34 D. Stefanovi). To znai da je Bog uzeo tu
njihovu slabost i pretvorio je u snagu. Na taj nain je prikazao svoju silu. To je Njegov nain
delovanja. Nego je Bog izabrao ono to je pred svetom ludo - da time posrami mudre, i to je slabo
pred svetom, to je Bog izabrao - da posrami jako, i to se u svetu smatra neplemenitim i prezrenim
Bog je izabrao, i ono to se smatra za nita - da uniti ono to vai kao neto, da se niko ne pohvali
pred Bogom. (1. Kor. 1,27-29 arni)
Imajmo ovu jednostavnu Avramovu veru. Kako je stekao pravednost? Nije obraao panju na
mrtvilo i bespomonost svoga tela, ve je bio voljan da svu slavu da Bogu, jak u veri da On moe sve
da izvede i to iz onoga to jo ne postoji. Na isti nain ni ti nemoj gledati na slabost svog sopstvenog
tela, ve na silu i milost naeg Gospoda, uveren da ista re koja moe stvoriti vasionu i podii mrtve,
moe da u tebi stvori isto srce i oivi te za Boga. Tada e biti Avramovo dete, Boje dete verom u
Isusa Hrista.
od nemonih postadoe jaki Sinod SPC; ojaae od nemoi Karadi
23
4. Stvaranje ili evolucija

A. T. Jones
Ovog poslepodneva govoriu o evoluciji. elim da dobro pazite i da sami za sebe zakljuite da li
ste evolucionista ili niste. Pre svega proitau vam ta je evolucija. A onda kako budemo ili dalje,
videete da li ste evolucionista ili niste. Sve ove izjave prepisane su iz jedne rasprave o evoluciji koju
je napisao jedan od najveih evolucionista. Zato su sve tane, bar to se tie definicija:
Evolucija je teorija koja prikazuje razvoj sveta kao postepen prelaz od neodreenog u
odreeno, od uniformnog do razliitog, i koja pretpostavlja da je uzrok tih procesa prisutan
u samome svetu koji treba da se transformie.
Evolucija je zato gotovo sinonim za napredak. Ona je prelaz od nieg ka viem, od
goreg ka boljem. Ovaj napredak ukazuje na poveavanje vrednosti postojanja, kako to
prosuuju naa oseanja.
Zapazite posebne take u ove tri reenice: evolucija predstavlja razvoj sveta kao postepeni prelaz
od nieg ka viem, od goreg ka boljem, te pretpostavlja da je ovaj proces prisutan u samome svetu
kako bi mogao da se transformie. Time se kae da stvari postaju bolje same od sebe, i ono to taj
napredak izaziva dolazi samo po sebi. A ovaj napredak ukazuje na poveavanje vrednosti
postojanja, kako to prosuuju naa oseanja. Time se eli rei: ti zna da si bolji, jer se osea bolje.
Zna da je dolo do napretka, jer tako osea. Tvoja oseanja odreuju tvoje stanje. Spoznaja tvojih
oseanja regulie tvoj napredak od goreg ka boljem.
to se tie ovog napretka od goreg ka boljem, imaju li tvoja oseanja ikakve veze sa tim? Ako
imaju, ko si onda ti? Bilo ko od vas, koji ste ovog poslepodneva ovde, je evolucionista, ako meri svoj
napredak i vrednuje svoj ivot pomou svojih oseanja. Neka je on i etrdeset godina adventista, on
je u stvari evolucionista. I sve njegovo hrianstvo, sva njegova religija, samo je ispovedanje bez
sutine, samo forma bez sile.
Sada u na drugi nain da itam ta je evolucija. I na taj nain moi ete videti da je ona zapravo
neverstvo. I onda, ako ustanovite da ste evolucionista, odmah znate da ste nevernik: Hipoteza
evolucije ima za cilj da odgovori na niz pitanja u vezi sa poetkom ili nastankom stvari. Ona
pomae obnovi drevnog odnosa prema prirodi kao naem roditelju i izvoru naeg ivota.
Jedna od grana ove vrste nauke, koja je najvie doprinela utvrivanju nauke o evoluciji, je nova
nauka geologije, koja je stvorila shvatanje o ogromnim i nezamislivim razdobljima vremena u
proloj istoriji nae zemlje. Ovi ogromni i nezamislivi periodi, kako to kae jedan drugi od glavnih
pisaca o ovom predmetu, kae da su oni neophodan osnov za razumevanje porekla oveka u
procesu evolucije. I tako je sav ostvareni napredak trajao kroz bezbrojne vekove. Meutim, ovaj
proces se od svog poetka do dananjeg stanja nije odvijao postojano i lako. On je prolazio kroz
mnoge uspone i padove. Bilo je mnogo vremena prepunih velike lepote i simetrije, a onda bi dola
neka kataklizma ili erupcija i sve bi se raspalo. A zatim bi taj proces ponovno zapoeo od takvog
stanja stvari, te se ponovo izgraivao. Mnogo, mnogo puta se to dogodilo u tom procesu, i to je taj
proces evolucije prelaz od nieg ka viem, od goreg ka boljem.
Kakav je bio proces vaeg napredovanja od goreg ka boljem? Da li je prolazio kroz mnoge
uspone i padove? Da li je vae sticanje snage da inite dobro Boja dobra dela bio dug proces
uspona i padova od vremena kad ste prihvatili hrianstvo do sada? Da li vam se ponekad inilo da
24
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 4. STVARANJE ILI EVOLUCIJA www.najvaznijevesti.com
ste naizgled postigli veliki napredak, da vam dobro ide i da je sve lepo i prijatno. A onda bez ikakvog
upozorenja dolazi neka kataklizma ili erupcija, i sve propada? Pa ipak, uprkos svih tih uspona i
padova, vi ulaete sledei napor i tako ste kroz ovaj proces, inae dugotrajan, doli do ovde gde ste
sada. I kad pogledate sve to unazad, moete proceniti da postoji neki napredak, ako sudite prema
svojim oseanjima. Da li je to vae iskustvo? Da li je to nain na koji ste napredovali?
Drugim reima, da li ste evolucionista? Nemojte izbegavati odgovor. Iskreno priznajte jer ovog
poslepodneva elim da se izvuete iz evolucionizma. Postoji nain da izaemo iz njega i svako ko je
u ovaj dom doao kao evolucionista, moe da izae kao hrianin. Prema tome, kada opisujem
evolucionistu tako jasno da vidite sebe, kaite da je tako, priznajte da ste evolucionista, a onda
sledite korake koje e vam Bog dati i tako ete biti osloboeni svega toga. Ali otvoreno vam kaem,
ako je ovo to sam opisao bilo vae iskustvo, ako je to bila vrsta napretka koji ste uinili u svom
hrianskom ivotu, onda ste evolucionista, priznali vi to ili ne. Meutim, najbolje je da to priznate,
pa da prestanete sa tim i budete hrianin.
Jo jedna faza evolucije: Evolucija, to se nje same tie, smatra materiju venom. I
pretpostavljajui to, ideja stvaranja je elimisana iz onih podruja ivota na koja se primenjuje.
Ako od sebe oekujete princip koji e osigurati va napredak, do kog mora doi da biste mogli
dostii Boje carstvo i da na kraju sve ispadne dobro, ako pretpostavite da je to u vama i da ga
moete pokrenuti i pravilno nadgledati kada je ve pokrenut ako ste tako oekivali, posmatrali i
beleili svoj napredak, vi ste evolucionista. Jer itam dalje ta je evolucija: Jasno je da je nauka o
evoluciji direktno suprotstavljena nauci o stvaranju. Ideja o evoluciji, primenjena na oblikovanje
cele zemlje, protivi se ideji o neposrednoj stvaralakoj volji.
Tako definiu evoluciju oni koji su je stvorili da je svet i sve to je u njemu nastalo samo po
sebi, i da ovaj princip, koji ga je doveo do stanja u kakvom je sada, u stvari potie iz njega samog. I
on je dovoljan da sve to proizvede. Poto je tako, prirodno je da se evolucija neposredno protivi
stvaranju.
A sada to se tie sveta i svega ta je na njemu. Vi ne verujete da je sve nastalo samo od sebe. Vi
znate da, to se toga tie, niste evolucionista, jer verujete da je Bog sve stvorio. Svako od vas ko je
ovog poslepodneva ovde rei e da veruje da je Bog stvorio sve svet i sve to je na njemu. Evolucija
to ne priznaje. Kod nje nema mesta za stvaranje.
Meutim, postoji jo jedna faza evolucije, koja se tako izjanjava kao da se uopte ne suproti
stvaranju. Oni koji su nainili ovu evoluciju o kojoj sam vam itao, ne kriju da su nevernici ljudi
bez vere jer nevernik je jednostavno ovek koji nema vere. Pa ak i osoba koja se pretvara da ima
veru, a u stvari je nema, ona je nevernik. Naravno, re nevernik danas ima mnogo ogranienije
znaenje. Ljudi koji su nainili evoluciju o kojom sam vam itao, bili su takvi ljudi, ali kad su
proirili ovu vrstu nauke, meu njima je bio i veliki broj onih koji su bili hriani, koji su izjavljivali
da su ljudi vere, koji su tvrdili da veruju u Boju re koja ui o stvaranju. Ovi ljudi, koji sami nisu
poznavali Boju re, ne znajui da je to Boja re, ve je njihova vera bila samo forma vere bez sile
ti ljudi, oarani tom novom naukom koja se pojavila, poeleli su da uz pomo nje budu popularni.
A u sutini nisu eleli da priznaju da potpuno odbacuju Boju re i put vere. Nisu bili spremni da
kau da mogu da ive bez Boga, i bez nekakvog stvaranja, pa su izmislili posebnu vrstu evolucije sve
sa Stvoriteljem u njoj. Ova faza evolucije nazvana je teistika evolucija. Bog je pokrenuo stvar, bez
obzira ta ona bila, ali od tada ona ide sama od sebe. On ju je pokrenuo i nakon toga ona je bila u
stanju da sama ostvari sve to je do sada uinjeno. Meutim, to je samo improvizacija, trik da se
spasi obraz. I pravi evolucionisti zato otvoreno kau da je to samo faza prelaza sa kreacionistike na
evolucionistiku hipotezu. U stvari to je evolucija, jer izmeu stvaranja i evolucije nema sredine.
25
Bilo da pripadate ovoj vrsti ljudi ili ne, postoje mnogi, ak i meu adventistima sedmog dana
ne toliko njih kao to je znalo da bude, hvala Gospodu koji veruju da nam je Bog potreban da nam
oprosti nae grehe i da nas tako stavi na pravi put, ali nakon toga mi sami treba da sa strahom i
drhtanjem radimo na svom sopstvenom spasenju. Zbog toga se boje i drhte sve vreme, ali ne
ostvaruju nikakvo spasenje, jer nemaju Boga koji bi u njima stalno delovao da hoe i uini kao to
Mu je ugodno. (Fil 2,12.13)
U Jevrejima 11,3 zapisano je da verom poznajemo da je svet reju Bojom oblikovan
sastavljen, sreen, izgraen da je sve to vidimo iz nita postalo. Zemlja koju imamo nije bila
nainjena od stena. Ljudi nisu nainjeni o majmuna i nedostajuih karika, a majmuni i
nedostajue karike nisu nainjene od punoglavaca, a punoglavci nisu nastali od protoplazme,
tamo na samom poetku. Ne. Mi shvatamo da je svet stvoren Bojom reju, i to tako da je vidljivo
postalo od nevidljivog. (arni)
Zato je sve to je vidljivo postalo od nevidljivog? Zato to je ono od ega je nainjeno bilo
nevidljivo. A razlog zato je bilo nevidljivo je zato to ga uopte nije ni bilo. Nije ni postojalo. Svet je
stvoren Bojom reju, a Boja re ima tu sposobnost, to svojstvo, da kad je izgovorena, ne samo da
ini da neto postane, ve ini da nastane materija (supstanca) od ega se to sastoji i od ega je
nastalo.
Poznat vam je i drugi biblijski tekst koji glasi: Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom
usta Njegovih sva vojska njihova. Jer On ree, i postade (Psalam 33,6.9). Na osnovu ovoga
postavljam pitanje: Nakon to je On progovorio koliko je dugo trebalo da neto nastane? Da bi neto
postalo koliko je prolo vremena nakon izgovorene rei? Sedam dana? Ne. est meseci? Ne. ak i
ona evolucija koja priznaje Stvoritelja, smatra da su nakon to je On progovorio prola neodreena
bezbrojna razdoblja, ili est neodreenih razdoblja, u oblikovanju onoga to se vidi. Ali, to je
evolucija, a ne stvaranje. Evolucija se deava dugim procesima, dok se stvaranje deava izgovorenom
reju.
Kad je Bog, izgovaranjem rei, stvorio svetove, za ovaj je rekao: Neka bude svetlost. Koliko je
vremena prolo izmeu rei: Neka bude svetlost i trenutka kada se svetlost pojavila? elim da ovu
stvar ispravno razumete, da bi ste mogli zakljuiti jeste li evolucionista ili kreacionista. Dozvolite da
vas ponovno pitam: Da li je prolo est dugih razdoblja izmeu trenutka kad je izgovorena re i
njenog ostvarenja? Kaete: Ne. Da li je za to bila potrebna sedmica? Ne. A dan? Ne. Ni sat? Ne. Ni
minut? Ne. Nije prola ni sekunda od trenutka kada je Bog rekao: Neka bude svetlost i svetlost se
pojavila. im je re izgovorena pojavila se svetlost. Da, tako je bilo. Zadravam se na ovome zato to
elim da se to uvrsti u vaem umu. Bojim se da ete to zaboraviti kad vas pitam neto drugo. Prema
tome, jasno je da kada je Bog rekao: Neka bude svetlost nije proao ni sekund izmeu onoga to je
Bog izgovorio i pojave svetlosti, zar ne? Prema tome, ovek koji tvrdi da je odreeno vreme prolo
izmeu rei koju je Bog izgovorio i pojave stvari je evolucionista. Ako on to vreme produava na
bezbrojne vekove, on je jednostavno jo vei evolucionista od onoga koji misli da je za to trebalo da
proe jedan dan. On je to isto, ali i jo vie.
Zatim je Bog rekao: Neka bude svod. I ta se dogodilo? Bi tako. Koliko je onda trebalo
vremena da se pojavi svod kad je Bog izgovorio rei: Neka bude svod da rastavlja vodu od vode.
Da li se to dogodilo istog trena? Da. ta je onda ovek koji smatra da je trebalo da proe
neodreeno, veomo dugo razdoblje izmeu izgovaranja ove rei i njenog ostvarenja? On je
evolucionista. Ako smatra da je izmeu izgovaranja rei i nastanka same stvari proao dan ili sat ili
minut, takav ovek ne priznaje stvaranje.
Kada je Gospod rekao: Neka se sabere voda to je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokae
26
suvo, i kada je rekao: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, to nosi seme, i drvo rodno, I bi
tako. Onda je Bog postavio dva velika svetla na nebu i zvezde, i kada je izgovorio ovu re, bi tako.
Rekao je: Neka vrve po vodi ive due, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski i bi tako.
Kada je Bog rekao: Neka zemlja pusti iz sebe due ive po vrstama njihovim, stoku i sitne ivotinje i
zveri zemaljske po vrstama njihovim, i bi tako. Kad god je progovorio uvek je bilo tako. To je
stvaranje.
Kao to vidite, savreno je logino i razumno da evolucionista ostavlja po strani Boju re i da
joj ne veruje, jer se evolucija suproti stvaranju. Kada se evolucija protivi stvaranju, a stvaranje je
uinjeno Bojom reju, onda se evolucija u stvari protivi Bojoj rei. Naravno da kod pravog
evolucioniste nema mesta za tu Re, a ni evolucionisti koji su to pola-pola oni koji prihvataju
stvaranje i Boju re, ali samo da bi se stvari pokrenule. Za evoluciju je potrebno dugo vreme,
beskrajni i neodreeni vekovi, i zato ona prosto mora da odbaci stvaranje.
Pravi evolucionista je svestan da stvaranje mora da bude trenutno, ali on ne veruje u trenutno
delovanje i zato ne veruje u stvaranje. Nemojte zaboraviti da je stvaranje trenutno. U suprotnom
nije stvaranje. A ako nije trenutno onda je evolucija. Vratimo li se na stvaranje u poetku, kada Bog
progovara, u Njegovoj rei je stvaralaka sila koja proizvodi ono to ta re kae. To je stvaranje, a
poto je Boja re ista jue, danas i zauvek, ona ivi i traje zauvek. Ona u sebi ima veni ivot. Boja
re je iva. ivot koji je u njoj je ivot Boji veni ivot. Zato je ona re venog ivota, kao to je
Gospod Isus rekao, i po prirodi stvari ona ostaje i traje zauvek. Zauvek je to Boja re. Zauvek je u
njoj stvaralaka sila.
Zato je Isus, kada je bio ovde, rekao: Rei koje vam rekoh duh su i ivot su. Rei koje je Isus
izgovorio su Boje rei. One su proete Bojim ivotom. One su veni ivot, ostaju zauvek i u njima
je stvaralaka sila koje stvara ono to kae.
Ovo je prikazano u mnogim sluajevima u Hristovom ivotu, kao to je i zapisano u Novom
zavetu. Ne moram ih sve citirati, ali spomenuu jedan ili dva, tako da shvatite ovaj princip. Seate se
kako je Isus, posle odrane propovedi na Gori, siao i kako je pred Njega izaao kapetan govorei:
Gospode, sluga moj lei uzet kod kue i mui se strano. I ree mu: ja u doi i izleiu ga. Na to je
kapetan rekao: Nisam dostojan da ue pod moj krov. Nego, samo reci re i moj sluga e
ozdraviti. Isus se okrenuo prema onima to su ili za Njim i rekao: Zaista vam kaem, ni u koga u
Izrailju ne naoh tolike vere. (Mat. 8,8-10 arni-SSP)
Izrailj je imao Sveto pismo. Poznavali su Boju Re. Hvalili su se da su narod Knjige, Boji
narod. itali su je, propovedali u svojim sinagogama: Re moja uinie ta mi je drago (Isaija
55,11). Kada su itali tu Re, govorili su: Tano je, to treba da se ini. Vidimo potrebu za tim i mi
emo to initi. Mi emo uiniti to ona (Re) kae. inili su najbolje to su mogli da to ostvare.
Trebalo im je dugo vremena, tako dugo da to nikad nisu ni ostvarili. Stvarno ispunjenje rei bilo je
tako daleko da su najvei meu njima bili prisiljeni da uzviknu: Kada bi samo jedna osoba mogla
makar jedan dan da dri ceo zakon i da ne pogrei ni u jednoj taki, odnosno, kada bi samo jedna
osoba mogla da dri jednu taku zakona koja se odnosi na pravilno svetkovanje subote onda bi
nevolje Izrailja dole kraju i Mesija bi konano doao. I tako, premda su poeli da ine ono ta
zakon kae, trebalo im je zato tako dugo vremena da to nikad nisu ni uspeli. ta su oni bili?
Postojala je Boja re koja kae: nego e (Re) uiniti ta mi je drago. Prema tome, ona je
izgovorena sa stvaralakom silom. I iako su tvrdili da priznaju stvaralaku silu Boje rei, oni su je
potpuno izostavili iz svog sopstvenog ivota i govorili: Mi emo to uiniti. Oekivali su da e sami
pokrenuti proces koji bi ih doveo do stanja kada bi se re i oni sloili. ta su oni bili? Bojite se da
kaete, bojite se jer ste to i sami bili? Ne bojte se rei da su bili evolucionisti, jer su to i bili, a to su i
27
mnogi od nas. Njihov pristup je bio protivan stvaranju. U njemu nije bilo stvaranja. Oni nisu postali
nova stvorenja. U njima nije nastao novi ivot. Stvar nije bila ostvarena Bojom ve sopstvenom
silom. I toliko su bili udaljeni od verovanja u stvaranje da su odbacili Stvoritelja i raspeli Ga da bi ga
uklonili sa sveta. Evolucija to uvek ini. Ne zaboravite da se evolucija direktno protivi stvaranju.
Upravo su to bili ljudi koje je Isus imao pred sobom kada je dao ovu izjavu o veri u Izrailju. Tu
je bio Rimljanin koji je odrastao meu jevrejskim narodom, narodom koji je prezreo Isusovo uenje.
Ovaj kapetan je pratio Isusa i gledao Ga kako govori, uo je Njegove rei i video kako deluju, dok
nije sam sebi rekao: ta god ovaj ovek kae ostvaruje se. Kad neto kae to se i dogodi. Iskoristiu
ovu prednost. Pa je doao Isusu i rekao ono to je zapisano. Isus je savreno dobro znao da ovaj
ovek razmilja o sili Njegove rei koja to moe i da ostvari, pa je odgovorio: Dobro, doi u i
izleiu tvog slugu. O ne, moj Gospode, Ti ne mora da doe. Kao to vidite, ovaj ovek je
proveravao da li u toj rei postoji sila ili ne. Zato je rekao: Samo reci re i ozdravie sluga moj. A
Isus je odgovorio: Idi, neka ti bude kako si verovao. I bi izleen sluga u onaj as. U trenutku kad su
izgovorene rei: Neka ti bude, koliko je dugo trebalo da onaj ovek ozdravi? Dvadeset godina? Ne.
Zar nije trebalo da doivi mnoge uspone i padove pre nego to bude izleen? Iskreno recite. Ne, ne!
Kada je re izgovorena, ona je uinila ono ta je iskazala i to istog trenutka.
Jednom drugom prilikom Isus je prolazio i jedan gubavac ga je vidio iz daleka i prepoznao. I on
je morao da se uhvati za ovu blaenu istinu o stvaralakoj sili Boje rei. Rekao je Isusu: Ako hoe,
moe me oistiti. Isus je zastao i rekao: Hou, oisti se. I tek to mu to ree, a guba ode s njega, i
osta ist (Mar. 1,41.42). Ne smemo sebi da dozvolimo da pomislimo da je postojao ni najmanji
period vremena izmeu izgovaranja rei i njenog ostvarenja: Tek to mu to ree i gubavac je bio
ist.
Kao to vidite, Boja re na poetku stvaranja je imala u sebi stvaralaku silu da ostvari ono to
je sadravala u sebi. Takoe vidite da je Isus, kada je doao na ovaj svet da ljudima pokae put ivota
i da ih spase od njihovih greha, uvek iznova pokazivao, ovde, tamo i svuda, svim ljudima i za sva
vremena, da ista ta Boja re ima u sebi istu stvaralaku silu, tako da kada je ta re izgovorena,
stvaralaka sila u njoj to i ostvari.
Onda, da li ste evolucionista ili kreacionista? Ova re je upuena vama. Proitali ste je. Tvrdite
da je verujete. Za razliku od evolucionista vi verujete u stvaranje. A da li ete sada verovati u
stvaranje kada se tie vas samih? Hoete li se danas postaviti tako da neete dopustiti da se ita
isprei izmeu vas i stvaralake sile te rei nikakvo razdoblje vremena?
Isus je jednom oveku rekao: Oprataju ti se gresi. Koliko je dugo trebalo da se to ostvari?
Nije prolo nikakvo vreme izmeu izgovorene rei oprataju i ostvarenja onoga to je reeno. Iste
ove rei upuene su i vama danas: Oprataju vam se gresi. Zato doputate do proe neko vreme
izmeu ove rei koja vam je upuena i njenog ostvarenja? Malo pre ste rekli da je svako ko ostavlja
minut ili ak sekund da proe izmeu izgovorene Boje rei i njenog ostvarenja evolucionista.
Odlino, to je istina. A sada vas pitam: Zato onda, kad On kae da vam oprata, treba da prou
dani pre nego to to prihvatite, pre nego to se to ostvari u vama? Rekli ste da je onaj drugi ovek
evolucionista. ta ste vi onda? Da li ete prestati da budete evolucionista i postati kreacionista?
Ovaj dan bie za mnoge od posebnog znaenja, jer je vreme da mnogi odgovore na ovo pitanje
ovako ili onako. Ako iz ovog doma izaete kao evolucionista, u opasnosti ste. to se tie vas sada,
radi se o ivotu i smrti. Rekli ste da je evolucija neverstvo i to je tako. Prema tome, ako izaete iz
ovog doma kao evolucionista, gde se onda nalazite? ta ste odluili? Ako izaete iz ovog doma bez
prihvatanja oprotenja greha vi ste evolucionista, jer dozvoljavate da proe vreme izmeu
izgovorene rei i njenog ostvarenja.
28
Prema onome to sam proitao, vidite da je svako ko doputa da proe neko vreme izmeu
izgovorene rei i njenog ostvarenja evolucionista. Boja re se obraa vama: ovee, oproteni su ti
gresi. eno, oproteni su ti gresi. [Stareina Corliss: Zar ne pie: Bie ti oproteni gresi?] Ne.
Oproteni su ti gresi sadanje vreme, posebno naglaeno. Oproteni su ti gresi. Zahvaljujem
Bogu to je tako, jer stvaralaka sila koja se nalazi u rei oproteni uzima sve grehe i od oveka
stvara novo stvorenje. Ja verujem u stvaranje. A vi? Verujete li da se u vama upuenim reima
oproteni su nalazi stvaralaka sila? Ili ste evolucionista pa kaete: Ne mogu da vidim kako to
moe da bude jer sam stvarno lo? Pokuavao sam da inim ono to je ispravno, ali sam mnogo puta
pogreio. Imao sam mnogo uspona i padova, a padova je bilo mnogo vie. Ako to kaete onda ste
evolucionista, jer to je evolucija.
Mnogi su dugo, dugo teili da imaju isto srce. Oni kau: Verujem u oprotenje greha i u sve
to, i ja bih to sve prihvatio kada bih bio siguran da to moe da se ostvari kod mene, jer u mom srcu
je puno zla i toliko toga to treba da pobedim, tako da nemam poverenja. Ali, postoje rei: Uini
mi isto srce (Psalam 51,10). isto srce nastaje stvaranjem i ni na koji drugi nain. A ono
(stvaranje) se ostvaruje Bojom reju. Jer On kae: I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u
vas (Jez. 36,26). Da li ste sada evolucionista ili kreacionista? Da li ete izai iz ovog doma sa zlim
srcem ili s novim srcem stvorenim Bojom reju, koja ima stvaralaku silu da proizvede novo srce?
Ova re vam daje novo srce. Svakome ona to isto kae i ako dopustite da proe neki trenutak
izmeu izgovorene rei i novog srca, onda ste evolucionista. Ako dopustite da proe neko vreme
izmeu izgovorene rei i njenog ostvarenja u vaem ivotu, onda ste evolucionista.
U ovom domu ima onih koji su rekli: Da, ja to elim. Moram to imati. Verujem da e ta re
ostvariti ono to kae, ali onda produavaju to vreme do sledeeg sastanka, pa i dalje, dok godine
prolaze, a oni ostaju evolucionisti. Dok se mnogi kolebaju oko tajne vere i pobonosti, mogli su da
ree problem izjavom: Znam da je Isus Hristos zauvek moj deo. Sila koja e to proizvesti je Boja
re i kad je prihvatimo, stvaralaka sila ostvaruje ono to je izreeno. Prema tome, moete da reite
celokupno pitanje tajne vere i pobonosti izjavom da znate kako je Hristos zauvek va deo.
Tajna je to kako Bog moe da se ispolji u grenom telu kakvo je nae. Ali, ovde se ne radi o toj
tajni. Pitanje je: Da li postoji neto takvo kao to je stvaranje? Da li postoji neto kao Stvoritelj koji
moe da stvori isto srce? Ili je sve to samo evolucija? Od danas pa do kraja sveta pitanje koje bi
moralo da se postavlja meu adventistima je: Veruje li u Stvoritelja? I ako veruje, kako onda On
stvara? Naravno, rei ete da stvara Bojom reju. Odlino. Da li On stvara svojom reju i u vaem
sluaju? Da li ste vi kreacionista samo za evolucioniste, dok ste za prave kreacioniste u stvari
evolucionista? Da li je tako?
Jo neto. Re kae: Oisti se. On je davno u prolosti rekao: Neka bude svetlost. I bi
svetlost. Gubavcu je rekao: Oisti se i tek to mu to ree bio je ist. Sada kae tebi: Oisti se i
ta se tada deava? ta kaete? [Glas: Tako je.] Onda se, due svoje radi, otvorite toj stvaralakoj
rei. Prepoznajte stvaralaku silu u Bojoj rei koja vam dolazi iz Biblije. Jer ta Boja re u Bibliji
izgovorena vama danas je ista ona (re) kao i kad je bila izgovorena prilikom stvaranja svetova, koja
je donela svetlost iz tame, pa i oienje gubavca. Ova re izgovorena vama danas, ako je prihvatite,
stvara od vas nove ljude u Hristu Isusu. Ova re, izgovorena u potpunoj tami, a koja je odjeknula u
prostoru vaeg srca, ako je prihvatite, donee Boju svetlost. Ova re izgovorena vama danas,
obolelom od gube greha, ako je prihvatite, istog trena e vas oistiti. Prihvatite je! Prihvatite!
Kako mogu da budem ist? Stvaralakom silom rei: Oisti se. Zato pie: Vi ste ve oieni
reju koju vam govorih (Jovan 15,3). Jeste li? Hoete li od ovog trenutka biti kreacionista? Ili ete i
dalje biti evolucionista?
29
Pogledajte kako je ovo blagosloveno. Kad itate ovu re, kad je primite i razmiljate o njoj, ta
ona ini za vas sve vreme? O, to je stvaranje. U vama je stvaralaka sila koja proizvodi ono to re
kae i vi ivite u prisutnosti ove stvaralake sile. U vaem ivotu se odvija stvaranje. Bog u vama
stvara pravednost, svetost, istinu, vernost sve to je dobro i blaeno.
A kad je tako, vae svetkovanje subote dovee do neega, jer je subota uspomena na stvaranje
znak da onaj ko je svetkuje poznaje Stvoritelja i da je upoznat sa procesom stvaranja. Ali, ako ste
evolucionista, onda je vae svetkovanje subote lano.
Ako iz dana u dan ne priznajete Boju re kao stvaralaku silu u svom ivotu, vae svetkovanje
subote je prevara, jer je subota uspomena na stvaranje. Ona je znak izmeu mene i vas, da znate da
sam ja Gospod Bog va, Stvoritelj svega.
U drugom poglavlju Efescima poslanice, od osmog do desetog stiha itamo: Jer ste blagodau
spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Boji, a ne na osnovu dela, da se niko ne bi hvalio. Jer, mi
smo njegovo delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela koja je Bog unapred pripremio da u njima
hodimo (ivimo arni). (kombinacija prevoda Karadi-SSP)
Nema potrebe da oekujete da iz sebe iznedrite bilo kakva dobra dela. Pokuavali ste.
Evolucionista to pokuava i stalno pokuava, ali u tome ne uspeva. Zato pokuavati da inite dobra
dela, ako ve znate da neete uspeti? Posluajte! U vama nikad nee biti nikakvo dobro odsad pa sve
do kraja sveta, osim ako ga ne stvori sam Stvoritelj svojom reju, koja u sebi ima ovu stvaralaku
silu. Nemojte to zaboraviti! Kad izaete iz ovog doma da li elite da hodite u dobrim delima? To
moe da se ostvari samo ako budete stvoreni u Isusu Hristu za ta dobra dela. Prestanite pokuavati!
Gledajte u Stvoritelja i prihvatite Njegovu stvaralaku re. Re Hristova [neka] se bogato useli
meu vas pa e se ova dobra dela pojaviti. Biete hrianin. A onda, poto ivite sa Stvoriteljem i
nalazite se u prisutnosti ove stvaralake sile, imaete ovaj prijatan, pravi mir i istinsku snagu i rast,
koji i pripadaju hrianinu.
Kad vam On kae da smo njegovo delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela koja je Bog
unapred pripremio da u njima hodimo (ivimo), onda prihvatite Stvoritelja, prihvatite samo dobra
dela koja su stvorena u vama, i ne obraajte panju na bilo koje drugo delo koje tu nije stvoreno, jer
nita nije dobro osim onoga to je Gospod stvorio.
Sada ste nanovo (iznova) stvoreni u Hristu Isusu. Tako On kae. Zahvalite Mu to je tako. ta?
Hoete li biti evolucionista kada se radi o ovom stihu? Ovo je sadanje vreme: Mi smo Njegovo
delo. Mi smo stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela. Jeste li? Re je izgovorena. To je stvaralaka re.
Koliko ete dopustiti da proe vremena izmeu ove Boje rei i trenutka da budete nanovo
stvoreni? Po pitanju stvaranja u poetku rekli ste da je evolucionista svako ko dopusti da proe i
jedan minut izmeu te rei i ostvarenja. ta ste sada po pitanju ove Boje re koja stvara ljude u
Isusu Hristu za dobra dela? Da li ste evolucionista? Hajde da svi budemo kreacionisti.
Da li vidite da na ovaj nain nee biti potreban dug, muan proces da se pripremimo za susret
sa Gospodom slave? Toliko mnogo ljudi gleda na sebe. Po prirodi stvari oni znaju da je potrebno
mnogo vremena, ne bi li se potpuno pripremili za susret sa Njim. I ako se to dogaa evolucijom,
onda nikad nee biti ostvareno. Ali, ako se to deava stvaranjem, onda e biti sigurno i brzo
uinjeno. Rei koje sam ranije spomenuo su rei koje svako treba da sam uzme k srcu. Dok se
mnogi kolebaju oko tajne vere i pobonosti, mogli su da ree problem izjavom: Znam da je Isus
Hristos zauvek moj deo.
Vidite li koliko dugo smo bili evolucionisti? Hoemo li da prestanemo sa tim? Hajde da
budemo kreacionisti i odbacimo ovo drugo. Budimo pravi svetkovatelji subote. Verujmo Gospodu.
On reju daje oprotenje. On reju daje isto srce. On reju daje svetost. On je stvara. Neka je On
30
stvori u vama. Prestanite da budete evolucionista i pustite da ova stvaralaka re deluje za vas, da
ova stvaralaka sila deluje u vama, da se ostvari ono to ona kae. I da pre nego to napustite ovaj
dom Bog moe da vas pripremi za susret s Njim. I zaista upravo u ovome Ga stvarno susreete. I
kada ste Ga tako sreli i tako Ga sreete svakog dana, zar neete biti spremni za susret s Njim? Vi
verujete da je stvorio svetove kad je progovorio, da se pojavila svetlost kad je izgovorio re, i da je
onaj gubavac bio trenutno oien kad je Isus progovorio. Ali, u vaem sluaju mislite da treba da
proe vie vremena od izgovaranja ove rei do njenog ostvarenja. O, zato elite da budete
evolucionista? Stvaranje, stvaranje je istinito!
Vi i ja treba da pozivamo ljude na veeru. Treba da kaemo ljudima: Doite, sve je spremno.
Kako mogu da pozovem nekoga govorei da je sve spremno, a ja sam nisam spreman? To je
besmisleno. Moje rei nee dopreti do njega. One ostaju samo prazan zvuk. Meutim, ako je u tom
pozivu stvaralaka sila rei, koja je nas pripremila, koja je nas oistila od greha, koja je nas stvorila za
dobra dela, koja nas dri kao to se Sunce dri puta koji je Bog zacrtao, onda e, kad krenemo i
kaemo svetu koji lei u zlu: Doite, sve je spremno, oni zaista uti. ue u tom pozivu tonove
glasa Dobrog pastira i radosno e sami doi Njemu po tu stvaralaku silu, da i od njih naini nova
stvorenja i pripremi ih za veeru na koju su pozvani.
Eto, tu se nalazimo u istoriji ovog sveta. Boji znak je stavljen na ovaj narod. Ali ne zaboravite,
On nikad nee staviti svoj znak na nekoga ko nije oien od svake prljavtine. Bog nikad nee
staviti svoj peat na neto to nije istina, to nije dobro. Hoete li Ga moliti da svoj peat
pravednosti stavi na neto to je potpuno nepravedno? Valjda se ne biste usudili da to uinite. Vi
znate da je On suvie pravedan da bi tako neto mogao da uradi. Prema tome, On vas mora oistiti
da bi zatim mogao staviti svoj peat na to Njegovo delo. On ne moe da stavi svoj peat na vae delo.
Njegov peat pripada dokumentu koji je On sam odobrio. Dopustite Mu da upie svoj karakter u
vae srce i onda e moi da i svoj peat stavi tamo. On moe svoj peat odobravanja staviti na vae
srce samo kada je Njegova stvaralaka re ostvarila svoj cilj u vaem srcu.
Vi moete da vidite u ijoj smo Prisutnosti. Moete da vidite koliko bi trebalo vremena da se
iscrpi ovakva tema. Ali brao, sada kad zavrimo, zavrimo u prisutnosti stvaranja. Nemojmo vie
biti evolucionisti. Ne dopustimo da proe trenutak izmeu Boje rei upuene vama i njenog
ostvarenja u vama. I tako, ivei uz stvaranje, hodajui sa Stvoriteljem, podrani stvaralakom silom,
pa i nadahnuti tom stvaralakom silom s takvim narodom Bog moe vrlo brzo da pokrene i
preokrene svet.
Ako ste na poetku mislili da je ovo neprikladan predmet za priliku kao to je ova [bilo je to
zavrno bogosluenje u molitvenoj sedmici], sada vidite da je ovo striktno izlaganje istine. Postoje
samo dva puta. Nema srednjeg. Svaki ovek i ena na svetu su ili kreacionista ili evolucionista.
Evolucija je neverstvo. Ona je smrt. Stvaranje je hrianstvo. Ono je ivot. Izaberite stvaranje,
hrianstvo i ivot, da biste iveli. Budimo zauvek kreacionisti i samo kreacionisti. I neka sav narod
kae: Amin.
RH, Februar 21, 28; Mart 7, 1899
31
5. Spasonosna vera
E. J. Waggoner
A pravednost, koja je od vere, ovako govori: Nemoj da kae u svom srcu: ko e se

popeti na nebo? to jest, da svede Hrista, ili: Ko e sii u bezdan? to jest, da izvede Hrista iz
mrtvih. Nego ta ona govori? - Blizu ti je re, u tvojim ustima i u tvom srcu, to jest, re
vere koju mi propovedamo. Ako, dakle, svojim ustima ispovedi da je Isus Gospod i
poveruje u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bie spasen. (Rim. 10,6-9
arni)
Moemo li da prihvatimo ove rei, posebno one u poslednjem stihu, kao doslovno istinite? Zar
neemo biti u opasnosti ako to uinimo? Zar za spasenje nije potrebno neto vie od vere u Hrista?
Na prvo pitanje odgovaramo: Da, a na poslednja dva: Ne, i pozivamo se na Sveto pismo da to
potvrdi. Tako jasna tvrdnja ne moe da bude drugaija osim istinita. Ona je takva da se na nju moe
osloniti svaki grenik koji drhti.
Kao jedan od dokaza uzmite tamniara u Filibi. Pavle i Sila, nakon to su okrutno iibani,
povereni su njegovom staranju. Bez obzira na razdranu kou na leima i noge u okovima, oni su se
u pono molili i pevali hvale Bogu, kad je iznenada zemljotres potresao tamnicu tako da su se sva
vrata otvorila. Nije samo prirodni strah od ljuljanja zemlje ispod njegovih nogu niti strah od rimske
pravde ako bi pobegli zatvorenici koji su mu povereni, bio razlog zato je tamniar drhtao. On je
smatrao da je zemljotres bio upozorenje na veliki sud o kome su apostoli propovedali i drhtei pod
teretom oseanja krivice pao je pred Pavla i Silu govorei: Gospodo! ta mi treba initi da se
spasem? Dobro pazite na odgovor, jer ovde je bila dua u najveoj nevolji i ono to je bilo dovoljno
za njega, mora da bude vest za sve izgubljene. Na tamniarevo uznemirujue pitanje Pavle je
odgovorio: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spae se ti i sav dom tvoj (Dela 16,30.31). Ovo se
savreno slae sa reima koje smo citirali iz Pavlove poslanice Rimljanima.
Jednom prilikom su Jevreji rekli Isusu: ta emo initi da radimo dela Boija? A to i mi
elimo da znamo. Zapazite odgovor: Ovo je delo Boje da verujete onog koga On posla (Jovan
6,28.29). O, kad bi ove rei mogle da budu napisane zlatnim slovima i stalno drane pred oima
svakog hrianina koji se bori! Prividni paradoks je reen. Dela su potrebna, ali je vera potpuno
dovoljna, jer vera deluje. Vera sve shvata i bez vere nema niega.
Nevolja je u tome to u globalu ljudi imaju pogreno shvatanje vere. Oni misle da je vera
jednostavno (intelektualni) pristanak i da je ona potpuno pasivna, pa je potrebno da joj se dodaju
stvarna dela. Ali, vera je aktivna. I ne samo da je ona najbitnija, nego je i jedini pravi temelj. Zakon
je Boja pravednost (Isa. 51,6.7) za koju nam je reeno da je traimo (Mat. 6,33), ali ga ne moemo
vriti (initi) osim verom, jer jedina pravednost koja e opstati na sudu je ona koja je od vere Isusa
Hrista, pravda (pravednost arni) koja je od Boga u veri. (Fil. 3,9)
Proitajmo Pavlove rei u Rimljanima 3,31: Kvarimo (ponitavamo eng. prevod, ari) li
dakle zakon verom? Boe sauvaj! Nego ga jo utvrujemo. Kad ponitava Boji zakon ovek ga ne
ukida, jer to nije mogue. On je utvren kao i presto Boji. Bez obzira ta ljudi govorili o zakonu i
bez obzira koliko ga gazili i prezirali, on ostaje isti. Jedini nain na koji ljudi mogu da ponite Boji
zakon je da on zbog neposlunosti ne deluje u njihovom srcu. Zato je u 4. Mojsijevoj 30,15 reeno
da je prekreni zavet poniten. Prema tome, kad apostol kae da se zakon ne ponitava verom, on
32
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 5. SPASONOSNA VERA www.najvaznijevesti.com
eli rei da su vera i neposlunost nespojivi. Bez obzira koliko prekritelj zakona ispovedao veru,
injenica da je prekritelj zakona pokazuje da nema vere. Ali, posedovanje vere pokazuje se
uspostavljanjem zakona u srcu (umu), tako da taj ovek ne grei protiv Boga. Neka niko ne
proglaava veru beznaajnom.
Meutim, zar apostol Jakov ne kae da sama vera ne moe da spase oveka i da je vera bez dela
mrtva? Pogledajmo malo njegove rei. Mnogo je onih koji su ih sa iskrenom namerom pretvorili u
mrtvi legalizam. On kae da je vera bez dela mrtva i to se potpuno slae s onim to smo upravo
citirali i napisali. Jer ako je vera bez dela mrtva, nedostatak dela pokazuje odsutnost vere. Jer ono to
je mrtvo ne postoji. Ako ovek ima vere, nuno e se pojaviti dela, a ovek se nee hvaliti ni jednim
ni drugim jer vera iskljuuje hvalisanje (Rim. 3,27). Hvale se samo oni koji se potpuno uzdaju u
mrtva dela ili oni ije je ispovedanje vere isto izrugivanje.
ta onda da kaemo za tekst u Jakovu 2,14 koji glasi: Kakva je korist, brao moja, ako ko
govori da ima veru, a nema dela? Moe li ga vera spasti?(arni). Odgovor je nagoveten u pitanju:
naravno da ne moe. Zato ne moe? Jer je nema. Kakva je korist ako neko kae da ima veru, ako
svojim zlim ivotom pokazuje da je nema? Treba li da obezvredimo silu vere samo zato to ona ne
ini nita za oveka koji je lano ispoveda? Pavle govori o nekima koji tvrde da znaju Boga, ali Ga se
svojim delima odriu (Titu 1,16). ovek o kome Jakov govori pripada takvima. injenica da nema
dobrih dela da nema Duhovnih rodova pokazuje da nema vere uprkos svojim glasnim izjavama,
pa ga vera ne moe ni spasti, jer vera nema sile da spasi oveka koji je ne poseduje.
Bible Echo, 1. avgust 1890
33
6. Hristos svretak zakona

E. J. Waggoner
U Rimljanima 10,4 itamo: Jer je Hristos svretak zakona: koji Ga god veruje opravdan je. Pre
nego to pokaemo ta ovaj tekst znai, dobro bi bilo da ukratko pokaemo ta on ne znai. On ne
znai da je Hristos uinio kraj zakonu jer (1) sam Hristos je o zakonu rekao: Ne mislite da sam
doao da razreim (ukinem SSP, Sinod SPC; pokvarim Karadi) zakon (Mat. 5,17 arni).
(2) Prorok je rekao da e ga Gospod uiniti velikim i slavnim (Isa. 42,21), umesto da ga ukine. (3)
Zakon je bio Hristu u srcu: I po tome rekoh: Evo idem, kao to je u knjizi pisano za mene; hou
initi volju Tvoju, Boe moj, i zakon je Tvoj meni u srcu. (Psalam 40,7.8). I (4), poto je zakon
Boja pravednost, temelj Njegove vladavine, nikako nije mogao biti ukinut. (Vidi Luka 16,17)
italac treba da zna kako re svretak ne mora da znai i ukidanje. Ova re se esto koristi u
smislu plana, cilja ili svrhe. U 1. Timotiju 1,5 isti pisac kae: Cilj je zapovesti ljubav iz ista srca,
dobre savesti i iskrene (nelicemerne Karadi) vere (Bakoti). U 1. Jovanovoj 5,3 itamo: Jer je
ovo ljubav Boja da zapovesti Njegove drimo. A sam Pavle kae da je ljubav izvrenje (ispunjenje
arni) zakona (Rim 13,10). U oba ova tekst upotrebljena je ista re agape koju nalazimo u 1.
Timotiju 1,5. Prema tome, kaemo da ovaj tekst u sutini znai: Krajnji cilj zapovesti (zakona) je da
je treba drati. Svako e priznati da je to oigledna injenica.
Ali, to nije krajnji cilj zakona. U stihu koji sledi ovom koga razmatramo, Pavle citira Mojsija:
ovek koji je ini, od nje e iveti (Rim. 10,5 SSP). Hristos je onom mladom oveku rekao: Ako
eli ui u ivot, dri zapovesti (Mat. 19,17). Poto je cilj zakona da se uva (da bude dran), ili
drugim reima, da proizvede pravedni karakter, a onima koji su posluni obeano je da e iveti, mi
moemo rei da je krajnji cilj zakona bio da da ivot. A u skladu sa ovom misli su Pavlove rei da
zapovest bee data za ivot. (Rim. 7,10)
Ali, svi su zgreili i lieni (izgubili Karadi) su Boije slave (Rim. 3,23 SSP), a plata za
greh [je] smrt (Rim. 6,23). Zato je zakonu nemogue da ostvari svoj cilj, da uini karakter
savrenim i time da da ivot. Kad neko (samo) jednom prekri zakon, nikakva poslunost nakon
toga vie nikada ne moe da uini njegov karakter savrenim. Zato je zakon, koji je trebalo da vodi u
ivot, doneo smrt. (Rim. 7,10)
Kad bismo stali ovde sa zakonom koji nije u stanju da ostvari svoj cilj, onda bismo morali sav
svet da ostavimo pod osudom i kaznom smrti. Meutim, videemo da Hristos omoguava oveku
da stekne i pravednost i ivot. itali smo da se opravdavamo za badava, blagodau njegovom, kroz
iskupljenje koje je u Hristu Isusu (Rim. 3,24 kombinacija prevoda Karadi-Sinod SPC). Poto
smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom kroz naeg Gospoda Isusa Hrista (Rim. 5,1
SSP). tavie On nas osposobljava da vrimo zakon. Njega, koji nije uinio greh, Bog je radi nas
uinio grehom da u njemu budemo Boija pravednost (budemo uinjeni pravednou Bojom
eng. prevod) (2. Kor. 5,21 SSP). Prema tome, u Hristu je mogue da postanemo savreni
zahvaljujui Bojoj pravednosti i tako bi stvarno i bilo da smo stalno i nepokolebivo bili posluni
zakonu.
Ponovo itamo: Zato sada nema nikakve osude za one koji su u Hristu Isusu i ne hode (ive)
po telu nego po Duhu. Jer, ono to Zakon nije mogao da uini jer je zbog tela bio slab, uinio je
Bog poslavi svoga Sina u obliju grenog tela, kao rtvu za greh. Tako je osudio greh u telu, da se
pravednost Zakona ispuni u nama koji ne ivimo (hodimo eng. prevod) po telu nego po Duhu.
(Rim 8,1-4 Karadi-SSP)
34
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 6. HRISTOS SVRETAK ZAKONA www.najvaznijevesti.com
ta je zakonu bilo nemogue? Nije mogao da oslobodi osude ni jednu jedinu krivu duu. Zato
nije mogao? Jer je zbog tela bio slab. U zakonu nema ni trunke slabosti. Slabost je u telu. Nije kriv
dobar alat to ne moe da izradi vrst stub od trulog drveta. Zakon ne moe da oisti ovekov proli
izvetaj i proglasi ga bezgrenim. A stoji i to da jadni, pali ovek nema snage da se odupre svome
telu tj. da ga osposobi za vrenje zakona. I zato Bog onome ko veruje uraunava Hristovu
pravednost. Jer je On doao u obliju grenog tela da bi se u naem ivotu mogla ispuniti
pravednost zakona. Zato je Hristos svretak zakona.
Da zakljuimo! Ustanovili smo da je cilj zakona bio da da ivot radi poslunosti. Svi ljudi su
sagreili i zato su osueni na smrt. Ali, Hristos je uzeo na sebe ljudsku prirodu i On e dati svoju
sopstvenu pravednost onima koji prihvate Njegovu rtvu. I kada zahvaljujui Njemu konano budu
bili (iz)vritelji zakona, On e ispuniti svoj konani cilj, da ih krunie venim ivotom. I zato
ponavljam, ono to ne moemo dovoljno da cenimo, da je Hristos postao (uinjen) za nas mudrost
od Boga i pravednost i posveenje i otkupljenje. (1. Kor. 1,30 SSP)
Bible Echo, 15. februar 1892
35
7. Neosvojivi ivot
E. J. Waggoner
U njoj bee ivot, i ivot bee svetlost za ljude. I svetlost svetli u tami, i tama je ne prihvati (ne
obuze Karadi) (Jovan 1,4.5 arni). U izvornom tekstu ova poslednja re je nadvlada. Time
daje veoma utenu poruku za vernika. Da vidimo o emu se radi.
Hristos je svetlost sveta (vidi Jovan 8,12). Njegova svetlost je Njegov ivot, kao to to nalazimo u
citiranom tekstu. On kae: Ja sam svetlost sveta. Ko ide za mnom, nee hodati u tami, nego e imati
svetlost ivota (SSP). Ceo svet je bio u tami greha. Ova tama je predstavljala nedostatak znanja o
Bogu, kao to apostol Pavle kae da neznaboci imaju smisao tamom pokriven (njihov razum je
pomraen) i oni su, zbog svog neznanja, koje dolazi od okorelosti njihovog srca, odvojeni od Boijeg
ivota. (Efe. 4,18 Karadi-SSP)
Sotona, gospodar tame ovoga sveta, uinio je sve to je mogao da prevari ljude u pogledu
pravog Bojeg karaktera. Naveo je svet da veruje da je Bog kao ovek okrutan, osvetniki
raspoloen i opasan. ak su i Jevreji, narod koga je Bog izabrao da prenosi Njegovu svetlost svetu,
odstupili od Boga, i dok su tvrdili da su odvojeni od neznaboaca, bili su umotani u neznaboaku
tamu. Onda je doao Hristos i narod koji sedi u tami vide veliku svetlost, i onima to sede u zemlji i
senci smrti, njima svetlost sinu (Mat. 4,16 arni). Njegovo je ime bilo Emanuilo, Bog s nama.
Bog bee u Hristu (2. Kor. 5,19). Bog je pobio sotonine lai, ali ne glasnim argumentima, ve
jednostavno ivei svoj ivot meu ljudima tako da su svi mogli da ga vide. On je primerom
pokazao silu Bojeg ivota i mogunost da se ona ogleda (ispolji) u ljudima.
ivot kojim je Hristos iveo bio je neumrljan grehom. Premda se posluio svim svojim
umeem, sotona nije mogao da uprlja taj isti ivot. Njegova svetlost je sijala nepokolebivim sjajem.
Poto sotona nije mogao da proizvede ni najmanju senku greha u tom ivotu, nije mogao da ga
dovede pod svoju vlast, vlast groba. Niko nije Hristu mogao da oduzme ivot. On ga je dobrovoljno
poloio. I iz istog razloga, kad ga je poloio, sotona ga nije mogao spreiti da ga ponovno uzme.
Rekao je: Zato me Otac voli to svoj ivot polaem - da bih ga opet uzeo. Niko ga ne uzima od
mene, nego ga ja sam od sebe polaem. Imam vlast da ga poloim i vlast da ga opet uzmem. Tu
zapovest sam primio od svoga Oca (Jovan 10,17.18 SSP). U istom smislu su i rei apostola Petra
kad se radi o HRISTU: ali ga Bog oslobodi smrtnih bolova i podie ga, jer nije bilo moguno da ga
smrt dri (Dela 2,24 arni). Tako je prikazano pravo Gospoda Isusa Hrista da postane poglavar
sveteniki po sili (na osnovu sile SSP) neunitivog ivota (Jev. 7,16 arni)
Ovaj beskonaan, neumrljan ivot Hristos daje svima koji veruju u Njega. Kao to si mu dao
vlast nad svakim ovekom, da svemu - to si mu dao - da veni ivot. A ovo je veni ivot, da
poznaju (upoznaju SSP) tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao (Jovan 17,2.3
arni). Hristos prebiva u srcu svih koji veruju u Njega. A ja vie ne ivim, nego ivi u meni
Hristos. A to sad ivim u telu, ivim verom Sina Bojeg, kome omileh, i predade sebe za mene.
(Gal. 2,20. Vidi i Efe. 3,16.17)
Hristos, svetlost sveta, prebiva u srcu svojih sledbenika i ini da oni postaju svetlost svetu.
Njihova svetlost ne potie od njih samih nego od Hrista koji nastava (boravi) u njima. Njihov ivot
ne potie od njih samih ve se Hristov ivot ispoljava u njihovom smrtnom telu (vidi 2. Kor. 4,11).
To znai iveti hrianskim ivotom.
iva svetlost koja dolazi od Boga je tok koji se nikad ne prekida. Psalmista uzvikuje: Jer je u
Tebe izvor ivotu, Tvojom svetlou vidimo svetlost (Psalam 36,9). I pokaza mi istu reku vode
36
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 7. NEOSVOJIVI IVOT www.najvaznijevesti.com
ivota, bistru kao kristal, koja izlaae od prestola Bojeg i Jagnjetovog (Otk. 22,1). I Duh i nevesta
govore: Doi. I koji uje neka govori: Doi. I ko je edan neka doe, i ko hoe neka uzme vodu
ivota za badava. (Otk. 22,17)
Tada im Isus ree: zaista, zaista, kaem vam, ako ne jedete tela Sina oveijeg i ne pijete krvi
njegove, nemate ivota u sebi. Ko jede moje telo i pije moju krv - ima ivot veni, i ja u ga
vaskrsnuti u poslednji dan (Jovan 6,53.54 arni). Ovaj Hristov ivot jedemo i pijemo gostei se
Njegovom reju, jer On je dodao: Duh je ono to oivljava; telo ne pomae nita. Rei koje vam ja
rekoh duh su i ivot su (Stih 63). Hristos prebiva u svojoj nadahnutoj Rei i kroz nju dobijamo
ivot. Ovaj ivot je besplatan za sve koji ga primaju, kao to smo malopre itali. I opet itamo da je
Isus stajao i vikao: Ko je edan neka doe k meni i pije. (Jovan 7,37)
Ovaj ivot je svetlo hrianina i on je ono to ga ini svetlom za druge. To je Njegov ivot. I za
njega je blaena uteha da bez obzira koliko gusta bila tama kroz koju mora da proe, ne postoji tama
koja bi imala mo da ugasi to svetlo. To svetlo ivota pripada njemu dokle god pokazuje veru, i tama
mu ne moe nakoditi. Zato oni koji ispovedaju Gospodnje ime imaju pouzdanje da mogu rei:
Nemoj mi se radovati, neprijateljice moja; ako padoh, ustau; ako sedim u mraku, Gospod e mi
biti videlo. (Mih. 7,8)
Bible Echo, 15. oktobar 1892
37
8. Vera
E. J. Waggoner
A sve to nije od vere greh je. (Rim. 14,23 Sinod SPC)
Prema tome opravdavi se uinjeni pravednim verom, imamo mir s Bogom kroz
Gospoda svog Isusa Hrista. (Rim. 5,1)
Ljudi se spasavaju verom, a ne delima, jer ste blagodau spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar
je Boji, ne od dela, da se niko ne pohvali. (Efe. 2,8.9)
Gde je, dakle, hvalisanje? Iskljueno je. Po kojem zakonu? Po zakonu dela? Ne, nego po
zakonu vere. Smatramo, naime, da se ovek opravdava verom bez dela Zakona. (Rim. 3,27.28
SSP)
Jevanelje iskljuuje hvalisanje, a ono je prirodna posledica svih pokuaja opravdanja delima.
Meutim, jevanelje ne iskljuuje dela. Naprotiv, dela dobra dela su jedan od velikih ciljeva
jevanelja. Jer, mi smo njegovo delo (posao Karadi), stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela koja
je Bog unapred pripremio da ih inimo (da u njima hodimo Karadi). (Efe. 2,10 SSP)
Tu nema ni najmanje protivrenosti. Razlika je izmeu naih dela i Bojih dela. Naa dela su
uvek nesavrena. Boja dela su uvek savrena. Zato su nam potrebna Boja dela da bismo bili
savreni. Meutim, mi nismo u stanju da inimo Boja dela, jer je On beskonaan, a mi nismo nita.
Ako neko misli da je sam u stanju da ini Boja dela, to je najvia drskost. Mi se smejemo
petogodinjem deaku koji misli da moe obavljati oev posao. Koliko je nerazumnije da slabaan
ovek misli da moe da ini dela Svemoguega.
Dobrota je apstraktan pojam. Ona je delovanje, a delovanje se vidi samo kod ivih bia. Poto je
samo Bog dobar, vrede samo Njegova dela. Pravedan je samo onaj ko ima Boja dela. Poto niko od
ljudi ne moe da vri Boja dela, iz toga nuno proizlazi da ih Bog mora nama dati, da bismo bili
spaseni. Upravo to On ini za sve koji veruju.
Kada su Jevreji u svojoj samodovoljnosti pitali: ta da radimo da bismo inili dela Boja? Isus
je odgovorio: Ovo je delo Boje da verujete onog koga On posla (Jovan 6,28.29 arniKaradi). Vera dela (tj. radi [u ovom sluaju re dela je glagol a ne imenica]) (Gal. 5,6; 1. Sol. 1,3).
Ona unosi Boja dela u onoga koji veruje, poto se Hristos nalazi u srcu (Efe. 3,17), a u Njemu je sva
punina Boja (Kol. 2,9). Isus Hristos je isti jue i danas i doveka (Jev. 13,8 arni) i zato Bog nije
samo bio, nego On i jeste, u Hristu, pomirivi svet sa sobom. Prema tome, ako Hristos verom
nastava u srcu, u ivotu e se ogledati (ispoljavati) Boja dela, jer je Bog to ini u vama da hoete i
uinite kao to Mu je ugodno. (Fil. 2,13)
Kako se to dogaa mi ne moemo da shvatimo. Nije potrebno da znamo kako je do toga dolo
poto mi ne moramo da to uinimo. Dovoljna nam je injenica. Mi nismo u stanju da razumemo
kako Bog ini svoja dela, niti moemo da inimo ta dela. Prema tome, hrianski ivot je uvek
misterija, ak i za hrianina. On je ivot sakriven sa Hristom u Bogu (Kol. 3,3). Sakriven je ak i od
samoga hrianina. Hristos u oveku, nada slave, tajna je jevanelja. (Kol. 1,27)
Mi smo u Hristu stvoreni za dobra dela koja je Bog ve pripremio za nas. Treba samo da ih
prihvatimo verom. Prihvatiti ova dobra dela znai prihvatiti Hrista. Koliko ranije je Bog pripremio
ova dobra dela za nas? dela [su] bila gotova (svrena arni) od postanja sveta. Jer negde ree
za sedmi dan ovako: i poinu Bog u dan sedmi od svih dela svojih. I na ovom mestu opet: Nee
oni koji ne veruju ui u pokoj moj (Jev. 4,3.5). Ali mi koji verovasmo ulazimo u pokoj.
Prema tome subota sedmi dan sedmice je Boji odmor (pokoj). Bog je dao subotu kao znak
38
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 8. VERA www.najvaznijevesti.com
da ljudi mogu znati da je On Bog i da On posveuje (Jez. 20,12.20). Svetkovanje subote nema
nikakve veze sa opravdanjem delima, ve je ono, naprotiv, znak i peat opravdanja verom. Ona je
znak da ovek naputa svoja grena dela i prihvata Boja savrena dela. Poto subota nije delo ve
odmor, ona je znak poinka u Bogu kroz veru u naega Gospoda Isusa Hrista.
Nijedan drugi, osim sedmog dana sedmice, ne moe da bude znak savrenog odmora u Bogu,
jer je samo tog dana Bog poinuo od svih dela svojih. Upravo za poinak sedmog dana On kae da
nevernici ne mogu da u njega uu. Subota je od svih dana sedmice jedini dan odmora i ona je
nerazdvojno povezana sa Bojim savrenim delom.
U drugih est dana, ukljuujui i nedelju, Bog je radio. Tih dana i mi moemo i treba da
radimo. Ali, i svakog drugog dana mi moemo da poinemo u Bogu. To e biti sluaj ako su naa
dela u Bogu uinjena (Jovan 3,21). Prema tome, ljudi treba da poivaju u Bogu svakog dana u
sedmici, ali samo sedmi dan moe da bude znak tog poinka.
Dve stvari treba da zapazimo kao oigledne zakljuke o iznesenim istinama. Jedna je da je
odvajanje bilo kog drugog dana sedmice osim sedmog, kao znak prihvatanja Hrista i poinka u
Bogu kroz Njega, u stvari znak Njegovog odbacivanja. Poto bi to bilo menjanje Bojih puteva
ljudskim putevima, to bi u stvari bio znak ovekove pretpostavke svoje superiornosti nad Bogom i
ideje da se on moe spasiti sopstvenim delima. Ali, takve pretpostavke nemaju ni svi oni koji
svetkuju drugi dan. Mnogi od njih iskreno vole Gospoda i primaju Ga u poniznosti, a svetkuju dan
koji Bog nije dao kao znak poinka u Njemu. Oni jednostavno jo nisu saznali za potpuno i ispravno
izraavanje vere. No, njihova iskrenost i injenica da Bog prihvata njihovu nelicemernu veru, ne
menja injenicu da je dan koji svetkuju znak uzvisivanja iznad Boga. Kad takvi uju milostivo
upozorenje, oni e napustiti taj znak otpada, kao to bi napustili i kuu izloenu zarazi.
Druga je stvar da se ljudi ne mogu prisiliti da svetkuju subotu, poto je ona znak vere, a niko se
ne moe prisiliti da veruje. Vera nastaje spontano kao posledica sluanja Boje rei. Niko nikad ne
moe sebe prisiliti da veruje, a jo manje da na to natera nekog drugog. ovek se moe silom
zaplaiti tako da e tvrditi da veruje, pa se on moe i ponaati kao da veruje. Odnosno, ovek koji se
vie boji oveka nego Boga, moe biti prisiljen da lae. Ali, nikakva la nije od istine (1. Jov. 2,21).
Poto je subota znak savrene vere, ona je znak savrene slobode na slobodu slave dece Boje
(Rim. 8,21) slobode koju daje Duh, jer je subota, kao deo Bojeg zakona, duhovna. I zato neka se
niko ne vara milju da je to ispravno svetkovanje Boje subote, ako je ono bez vere iskljuivo u
Boju re. To je samo spoljanje (formalno) svetkovanje, pa neka se tu radi i o Bogom odreenom
danu (sedmom danu). A sve to nije od vere greh je.
Bible Echo, 17. avgust 1896
39
9. Izobilna blagodat za sve

A. T. Jones
A svakome od nas data je blagodat 1 po meri Hristovoga dara (Efe. 4,7 arni). Mera
Hristovog dara je punina Boanstva telesno (Kol. 2,9). Ovo je tano, bilo da je re o meri dara
kojeg je Bog dao u Hristu, ili o meri dara koji je sam Hristos dao. Jer dar koji je Bog dao bio je
Njegov jedinorodni Sin, a u njemu telesno obitava sva punina Boanstva (arni). Prema tome, sa
ove take gledita, poto je mera Hristovog dara samo mera punine Boanstva telesno, i poto je to
samo mera blagodati koja je data svakome od nas, iz toga sledi da je svakome data blagodat bez
mere, jednostavno neograniena blagodat.
Ako gledamo meru dara u kome nam je Hristos dao samoga sebe, onda je to isto, jer On je
samoga sebe predao za nas (Efe. 5,2 arni). On je sebe predao za nae grehe i time je sebe dao
nama. A poto u Njemu ivi svaka punina Boanstva telesno i poto je dao sebe, onda je mera dara
koga je Hristos dao takoe mera punine Boanstva telesno. Iz toga sledi da je sa te take gledita
mera blagodati, koja je data svakome od nas, samo mera punine Boanstva telesno, a ona je
jednostavno nemerljiva.
Bez obzira sa koje strane gledamo, Gospodnja re jasno kae da je svakome od nas On dao
meru blagodati punine Boanstva telesno, odnosno bezgranine, neizmerne blagodati sve milosti
koju On ima. To je dobro. Ali On to ini. To Gospod ini, jer je dobar.
I ova neograniena blagodat data je besplatno svakome od nas. Nama je data. Vama i meni,
takvima kakvi jesmo. I to je dobro. Nama je potrebna ova blagodat, da bismo postali ono to
Gospod eli da budemo. A On je toliko ljubazan da nam sve to daje besplatno, da budemo zaista
ono to On eli da budemo.
Gospod eli da svako od nas bude spasen i to puninom spasenja. Zato je svakome od nas dao
puninu blagodati jer je blagodat ono to donosi spasenje. Pisano je: Jer se pokaza blagodat Boja
koja spasava sve ljude (Titu 2,11). Gospod eli da se svi ljudi spasu i zato nam je dao svu svoju
blagodat, pruajui spasenje svima. Drugi prevod kae: Jer se pokaza Boja blagodat, spasonosna za
sve ljude (arni). Sva Boja blagodat besplatno se daje svakome, tako da se svi mogu spasiti.
Drugo je pitanje da li e je primiti svi, ili samo neki. Mi sada prouavamo istinu i injenicu da je nju
Bog dao. Poto ju je dao, On je ist, ak i ako je ljudi odbiju.
Gospod eli da budemo savreni i zato je napisano: Budite vi dakle savreni, kao to je savren
Otac va nebeski(Mat. 5,48). Poto eli da budemo savreni, On je svakome od nas dao svu
blagodat koju ima, donosei puninu svoga spasenja da bi svaki ovek mogao biti predstavljen
savren u Hristu Isusu. Krajnja svrha ovog dara Njegove bezgranine blagodati je da mi moemo
Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im. Nije pravilna upotreba rei
nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi se mogla izraziti u sledeem: milost
predstavlja Boje kanjavanje u mnogo manjoj meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja jo i dodatne
Boje blagoslove (pored milosti) uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je oslobaanje od osude u odreenoj meri
ili oslobaanje od osude u potpunosti. Blagodat je pruanje dodatne naklonosti prema nedostojnima pored milosti.
Oigledno je da je blagodat iri pojam od milosti koja predstavlja samo jedan njen aspekt.
Na alost, u Savremenom srpskom prevodu i svim poznatijim hrvatskim prevodima prevodioci nisu pravili razliku u
znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i re blagodat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa
1
40
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 9. IZOBILNA BLAGODAT ZA SVE www.najvaznijevesti.com
biti uinjeni kao Isus 2, koji je oblije Boga. Zato je i napisano: A svakome od nas dana je blagodat
po meri Hristovoga dara. Da se sveti priprave dok svi ne doemo do jedinstva u veri i
poznanju Sina Boijeg, do savrenog oveka, do pune mere Hristovoga rasta. (Efe. 4,7.12.13
arni)
Da li elite da budete kao Isus 3? Onda prihvatite blagodat koju je On dao u takvoj punini i to
besplatno. Primite je u onoj meri u kojoj vam je On dao, a ne u meri u kojoj mislite da je zasluujete.
Pokorite joj se da moe u vama i za vas ostvariti svrhu zbog koje je data, i ona e to uiniti. Ona e
vas uiniti kao Isusa 4. Ona e ostvariti cilj i elju Onoga koji je dao. Dajte sebe Bogu (Rim. 6,13).
Molimo vas da ne primite uzalud blagodat Boju. (2. Kor. 6,1)
RH, 17. april 1894
Like Jesus (eng.) poput Isusa, nalik Isusu (misli se u karakternom pogledu). Prevod slini Isusu je pogrean jer ne
odraava originalnu autorovu misao o ispoljavanju Hristovog ivota (a time i karaktera) kroz nas to nas upravo ini
identinim Isusu u karakternom pogledu, a ne odraava ni uenje Svetog pisma po ovom pitanju. Da je autor hteo da
kae slian koristio bi re similar. Na alost, kod savremenih prevodilaca postoji tendencija uzrokovana njihovim
pogrenim teolokim shvatanjima da izraze kao to su like Jesus, as Jesus prevode sa slini Isusu, to je teoloki
neprihvatljivo i pogreno. Ta tendencija je u manjoj ili veoj meri izraena i u nekim savremenim prevodima Svetog
pisma, tako da je izdava ovog dela smatrao neophodnim da istakne ovu injenicu. (Videti novije prevode Rimljanima
8,3.4; Jevrejima 2,17; 4,15; ... i uporediti ih sa starijim prevodima, kao i grkim ili latinskim izvorima.)
3
Ibidem (isto).
4
Ibidem.
2
41
10. Hoe li biti blagodat ili greh?

A. T. Jones
Nikada ne moe biti dovoljno esto ponavljano, da je pod vladavinom blagodati isto tako lako
initi ono to je ispravno, kao to je pod vladavinom greha lako initi zlo. Tako mora da bude jer
kad u blagodati ne bi bilo vie sile nego u grehu, onda ne bi moglo da bude spasenja od greha. Ali,
spasenje od greha je istinito. I niko ko veruje u hrianstvo ne moe da to negira.
Pa ipak, spasenje od greha svakako zavisi od toga to u blagodati ima vie sile nego u grehu.
Poto u blagodati ima vie sile nego u grehu, ne moe da bude drugaije nego da, kada god sila
blagodati vlada, bude isto tako lako initi ono to je ispravno, kao to je bez nje lako initi zlo.
Niko od ljudi ne nalazi da je po prirodi teko uiniti zlo. oveku je uvek bilo teko da ini ono
to je ispravno. Ali, to je zato to je ovek po prirodi rob te sile sile greha koja samovoljno vlada.
I dokle god ta sila ima vlast, ne samo to je teko, ve je i nemogue da ini dobro za koje zna i koje
bi rado inio. Ali, ako dopustimo monijoj sili da vlada, onda je sasvim jasno da e biti isto tako lako
sluiti volji te monije sile, kad ve ona vlada, kao to je to bilo u sluaju druge sile dok je ona
vladala.
Ali, blagodat nije samo jaa od greha. ak i kada bi to bilo sve, i onda bi postojala punina nade i
ohrabrenje za svakog grenika u svetu. Ali to, koliko god bilo dobro, nije sve. Nije ni izbliza sve. U
blagodati ima mnogo vie sile nego u grehu. Jer gde se umnoi greh onde se jo vie umnoi
blagodat (Rim. 5,20 eng. prevod). I kao to u blagodati ima vie sile nego u grehu, tako u njoj ima
i mnogo vie nade i ohrabrenja za svakog grenika na svetu.
Koliko vie ima sile u blagodati nego u grehu? Da razmislimo trenutak! Dopustite da vas neto
pitam. Odakle dolazi blagodat? Od Boga, svakako. Blagodat vam i mir od Boga Oca naeg i
Gospoda Isusa Hrista. Odakle dolazi greh? Od avola, naravno. Greh je od avola; jer avo grei od
poetka. Onda, koliko vie sile ima u blagodati nego u grehu? Jasno je da u blagodati ima vie sile
nego u grehu, toliko koliko vie sile ima u Bogu nego u avolu. Zato je savreno jasno da je
vladavina blagodati vladavina Boga, a da je vladavina greha vladavina sotone. Zar nije savreno
jasno da je isto tako lako sluiti Bogu silom Bojom, kao to je lako sluiti sotoni silom sotone?
Meutim, u svemu tome se javlja problem zato to mnogi pokuavaju da slue Bogu pomou
sotonine sile. A to jednostavno nije mogue. Ili usadite drvo dobro (uinite drvo dobrim eng.
prevod), i rod njegov bie dobar; ili usadite drvo zlo, i rod njegov zao bie (Mat. 12,33). Ljudi ne
mogu da beru groe sa trnja ili smokve sa ika. Drvo mora da bude dobro, i koren i grane. Ono
mora da bude novo. Morate biti ponovo roeni (Jov. 3,7 eng. prev). Jer u Hristu Isusu niti ta
pomae obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar (Gal. 6,15). Neka niko ne pokuava da slui Bogu
ni im drugim osim prisutnom, ivom Bojom silom, koja od oveka ini novo stvorenje. Ni im
drugim osim obilnom blagodau koja osuuje greh u telu i caruje pravednou za veni ivot kroz
Isusa Hrista naeg Gospoda. Onda e sluba Bogu biti zaista u novom ivotu. I tada emo iskusiti
da je Njegov jaram blag i Njegovo breme lako. Onda emo ustanoviti da se sluba Njemu vri sa
neizrecivom i proslavljenom radou (1. Pet. 1,8 arni)
Da li je ikada Isusu bilo teko da ini ono to je ispravno? Svako e odmah rei: Ne. Ali zato?
Bio je ovek kao i mi. Uzeo je telo i krv kao to su nai. I Re je postala telo i nastanila se meu
nama (Jov. 1,14 SSP). Telo koje Mu je dato i u kome je doao na ovaj svet, bilo je ba takvo kakva
su tela s ovog sveta. Zato bee duan u svemu da bude kao braa (Jev. 2,17). U svemu! Ne kae:
u svemu osim jednoga. Nema izuzetka! Bio je u svemu kao to smo mi. Bio je slab kao to smo mi
42
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 10. HOE LI E BITI BLAGODAT ILI GREH? www.najvaznijevesti.com
jer je rekao: Ja ne mogu nita initi sam od sebe. (Jov. 5,30)

Poto je u svemu bio kao to smo mi, zato Mu je onda bilo lako da ini dobro? Zato to se
nikad nije uzdao u sebe, ve se uvek uzdao samo u Boga. U svemu se oslanjao na Boju blagodat.
Uvek je nastojao da slui Bogu, i to samo uz pomo Boje sile. Zato je Otac prebivao u Njemu i inio
pravedna dela. Zato Mu je uvek bilo lako da ini ono to je ispravno. A kakav je On, takvi smo i mi
na ovom svetu (1. Jov. 4,17). On nam je ostavio primer da idemo Njegovim stopama. Jer je Bog to
ini u vama da hoete i uinite kao to Mu je ugodno (Fil. 2,13), ba kao to je bio i u Njemu.
Njemu je data sva vlast na nebu i na zemlji, i On eli da jaate svakom snagom po sili slave Njegove.
U Njemu ivi svaka punina Boanstva telesno (Kol. 2,9) i jaa vas silom svoga Duha za
unutranjeg oveka, da se Hristos useli verom u srca vaa, da se ispunite svakom puninom
Bojom. (Efe. 3,19)
Da, Hristos je imao deo u boanskoj prirodi, a isto tako i vi imate, ako ste dete obeanja a ne
tela. Jer na osnovu obeanja ste uesnici u boanskoj prirodi. Nema nita na ovome svetu to je dato
Njemu tj. ne postoji ba nita na ovom svetu to je On imao, a to nije besplatno dato (ne ponueno
ve dato prim. izdavaa) i vama, tako da i vi to moete da imate.
A sve je to zato da biste mogli da ivite novim ivotom, da odsada vie ne sluite grehu, nego da
budete samo sluge pravednosti, slobodni od greha, tako da greh vie ne vlada vama. Te da moete
proslaviti Boga na zemlji i da moete biti kao Isus. Zato svakome od nas dana je blagodat po meri
Hristovoga dara Dok svi ne doemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Boijeg, do savrenog
oveka, do pune mere Hristovoga rasta (Efe. 4,7.13 arni). I zato vas molim da ne primite
uzalud blagodat Boju. (2. Kor. 6,1)
RH, 1. septembar 1896
43
11. Ne primajte uzalud blagodati Boje

A. T. Jones
Da li svaki vernik moe imati dovoljno blagodati, koja bi ga sauvala da ne grei? Da. Svako na
svetu moe da ima dovoljno blagodati koja bi ga sauvala da ne grei. U tu svrhu dato je dovoljno
blagodati. Ako je neko nema, to nije zato to je nije dato dovoljno, ve zato to ne uzima ono to je
na raspolaganju. Jer svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga dara (Efe. 4,7 arni).
Mera Hristovog dara je sam Hristos, a ta mera je punina Boanstva telesno (Kol. 2,9). Naravno,
punina Boanstva nema mere. Ona je bezgranina. Ona je jednostavno Boja beskonanost. I to je
jedina mera blagodati koja je data svakome od nas. Bezgranina mera punine Boanstva jedina je
stvar koja moe da izrazi veliinu blagodati, a koja je data svakome koji je na ovome svetu. Ali, gde
se umnoio greh, blagodat se umnoila jo vie (Rim. 5,20 arni-SSP). Ova blagodat je data da
bi, kao to je greh vladao pomou smrti, tako i blagodat vladala pomou pravednosti; a koja vodi u
veni ivot kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda (21. stih), te stoga greh vie ne vlada nad vama, jer ste
pod blagodau.
Blagodat je data i za usavravanje svetih. Njen cilj je da svakoga dovede do savrenstva u Hristu
Isusu do oveka savrenog, u punu meru rasta Hristove visine, jer je data za izgradnju Hristovog
tela, dok svi ne doemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Bojeg, do savrenog oveka, do pune
mere Hristovoga rasta (Efe. 4,13 arni). Ona je data svakome od nas dok svi ne doemo do
savrenstva u skladu sa merom rasta punine Hristove visine. Ponavljam, ova blagodat je data
svakome gde izobiluje greh i donosi spasenje svakome kome je data. Poto donosi spasenje, mera
spasenja koju ona donosi svakome samo je mera njene punine. A ta mera nije nita manje od mere
punine Boanstva.
Poto je neograniena blagodat data svakome, donosei spasenje do njene pune mere, zato
onda nema svako to neogranieno spasenje? Jasno je da je to zato to ne uzima ono to je dato.
Poto je bezgranina blagodat data svakome kako bi ona mogla vladati u njemu nasuprot svoj
sili greha, isto tako sigurno kao to je i greh vladao, a sa ciljem da greh vie ne vlada, onda, ako greh
jo uvek vlada u nekome, ako greh jo uvek nekim upravlja, gde je greka? Jasno je da je u tome to
ne doputa blagodati da za njega i u njemu uini ono za ta je data. Neverstvo odbija Boju blagodat.
to se ovoga tie, blagodat je uzalud data.
Ali svaki vernik, upravo time to se tako deklarie, govori da je primio Boju blagodat. Prema
tome, ako blagodat ne vlada u verniku umesto greha, ako blagodat ne upravlja umesto greha, onda
je jasno da on uzalud prima Boju blagodat. Ako blagodat ne ini da vernik napreduje prema
savrenom oveku u meru rasta Hristove visine, onda uzalud prima Boju blagodat. Zato nas Pismo
poziva. Kao Njegovi saradnici opominjemo vas da ne primite naprazno blagodat Boiju. (2. Kor.
6,1 arni)
Boja blagodat je u stanju da u potpunosti ostvari ono za ta je data, samo ako joj dopustimo da
deluje. Videli smo da, poto blagodat potie od Boga, sila blagodati nije nita drugo do sila Boja.
Zato je jasno da je Boja sila i te kako sposobna da ostvari sve za ta je data spasenje due,
izbavljenje od greha i njegove sile, vladavinu pravednosti u ivotu, dovoenje vernika do
savrenstva, u meru rasta visine Hristove samo ako moe da ima mesta u srcu i u ivotu, tako da
deluje u skladu sa Bojom voljom. A Boja sila je na spasenje svakome koji veruje (Rim. 1,16).
Neverstvo iskljuuje Boju blagodat. Mnogi veruju i primaju Boju blagodat za spasenje od prolih
greha, ali se time zadovoljavaju i ne daju blagodati isto mesto u dui, tako da vlada nasuprot sile
44
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 11. NE PRIMAJTE UZALUD BLAGODATI BOJE www.najvaznijevesti.com
greha, kao to su to uinili kada su je primili da bi ih spasila od preanjih greha. A to je takoe

neverstvo njegova druga faza. Zato, kada se radi o velikom konanom cilju blagodati o
savrenom ivotu poput Hristovog oni praktino uzalud primaju Boju blagodat.
A kao Njegovi saradnici opominjemo vas da ne primite naprazno blagodat Boju. (Jer kae: U
zgodno vreme usliah te i u dan spasenja pomogoh ti. Evo sad je najpoeljnije vreme, evo sad je dan
spasenja.) Ne dajmo ni u emu nikakva spoticanja, da nau slubu ne pokude. Ova re sluba ne
odnosi se samo na rukopoloene propovednike koji slue za propovedaonicom. Ona ukljuuje
svakoga ko prima Boju blagodat ili ko je prizvao Hristovo ime. Sluite jedan drugom u skladu s
blagodatnim darom koji je svaki od vas dobio, kao dobri upravitelji raznolike Boje blagodati (1.
Pet. 4,10 arni-SSP). Zato On ne eli da iko primi uzalud blagodat Boju, da se ta blagodat i
njeno blagosloveno delovanje ne bi pogreno protumaili u svetu, pa da ljudi budu spreeni da je
prihvate. On ne eli da Njegova blagodat bude uzalud primljena, jer ako se to dogodi, postavlja se
spoticanje u mnogo emu, pa se i sama sluba blagodati kudi. Ali, kada Boja blagodat nije
prihvaena uzalud, ve joj dajemo mesto koje joj pripada, nee biti spoticanja ni u emu, a sluba
nee biti kuena ve blagoslovena.
A da bi pokazao kako e potpuno i sveproimajue izgledati vladavina blagodati u ivotu u
kome nije uzalud prihvaena, Gospod je dao sledei popis prema kome emo se u svemu pokazati
da smo sluge Boje. Paljivo ga proitajmo:
nego se u svemu pokazujemo kao Boiji sluitelji,
u mnogoj strpljivosti,
u nevoljama,
u nudama,
u pritenjenosti,
u batinama,
u tamnicama,
u bunama,
u tegobama,
u bdenjima,
u postovima,
u istoti,
u znanju,
u strpljivosti,
u dobroti,
u Duhu Svetom,
u nelicemernoj ljubavi,
u istinitoj rei,
u Boijoj sili,
orujem pravednosti - desnim i levim,
slavom i sramotom,
zlim glasom i dobrim glasom,
kao varalice i istiniti ljudi,
kao znani i neznani,
kao oni koji umiru - i, eto, ivimo,
kao kanjavani - ali ne ubijani,
45
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 11. NE PRIMAJTE UZALUD BLAGODATI BOJE www.najvaznijevesti.com
kao oaloeni ali uvek radosni,

kao siromani - ali obogaujemo druge,
kao oni koji nita nemaju - i sve poseduju.
(2. Kor. 6,4-10 arni)
Ovaj spisak pokriva sva iskustva (doivljaje) koja se mogu pojaviti u ivotu bilo kog vernika na
ovome svetu. On pokazuje da e tamo gde Boja blagodat nije uzalud primljena, ta blagodat
zaposesti i kontrolisati taj ivot, tako da e sve to se dogaa u ivotu blagodat uzeti i okrenuti da
nas prikae kao Boje sluge, i da nas izgradi u oveka savrenog, u meru rasta visine Hristove. A
kao Njegovi saradnici opominjemo vas da ne primite naprazno blagodat Boju.
46
12. Greno telo

A. T. Jones
Mnogi ine jednu ozbiljnu i veoma uznemirujuu greku.
Greka je u tome to misle da je njihovo staro greno telo nestalo kad su se obratili. Drugim
reima, gree kada misle da treba da se izbave od tela, i to tako to bi bili u potpunosti osloboeni od
njega tj. njegovih sklonosti.
A kad ustanove da nije tako, kad ustanove da to isto staro telo, sa svojim sklonostima, svojim
iskuenjima i podsticajima jo uvek postoji, onda nisu za to spremni, pa se vrlo obeshrabre i pomisle
da se uopte i nisu obratili.
A ipak, kada bi malo razmislili, trebalo bi da uvide da je sve to greka. Nakon vaeg obraenja
zar nemate isto telo koje ste imali i pre toga? Nakon vaeg obraenja zar telo nije (i dalje) sastavljeno
od iste materije istog mesa i kostiju i krvi od koga je i ranije bilo sastavljeno? Na ova pitanja
svako e bez oklevanja rei: Da. I jasno, to je istina.
Evo jo nekoliko pitanja: Zar to telo nema isti sastav kao i pre? Zar nije i dalje ljudsko telo,
prirodno telo, kakvo je i ranije bilo? I na to e svako rei: Da.
A evo i jo jednog pitanja: S obzirom da se radi o istom telu i istom sastavu jo uvek je ljudsko
telo, prirodno telo zar onda to telo jo uvek nije isto tako greno kao to je i pre bilo?
Upravo ovde se kod mnogih javlja greka. Na ovo poslednje pitanje skloni su da pomisle kako
odgovor treba da bude: Ne, a u stvari treba da bude odluno: Da. I ovo da stoji sve dok
budemo u ovom prirodnom telu.
I kad je potpuno jasno da je telo obraene osobe jo uvek greno, i da je ono nita drugo do
greno telo, takav ovek je duboko osvedoen da u njegovom telu ne ivi nikakvo dobro, tako da se
nikada nee pouzdati u njega. I poto je tako, on mora da se jedino osloni na neto drugo, a ne na
telo. Naime na Svetoga Bojeg Duha. Izvor njegove snage i nade ni u kom sluaju ne moe biti telo,
ve jedino Isus Hristos. A poto je stalno budan, sumnjiav i potpuno nepoverljiv prema telu, on
nikad ne moe da oekuje neko dobro iz tog izvora, pa je tako Bojom silom pripremljen da se
odupre i bez milosti uniti svaki impuls ili sugestiju koji bi mogli da poteknu od tela. Zato on ne
pada, ne obeshrabruje se, ve ide iz pobede u pobedu i iz snage u snagu.
Kao to vidite, obraenje ne podrazumeva stari duh u novom telu, ve novi Duh u starom telu.
On ne namerava da ostavi stari um u novom telu, ve da unese novi um u staro telo. Izbavljenje i
pobeda se ne postiu uklanjanjem ljudske prirode, ve primanjem boanske prirode koja pokorava
ljudsku i koja njom vlada ne uklanjanjem grenog tela, ve slanjem bezgrenog Duha da savlada i
osudi greh u telu.
Sveto pismo ne kae: Neka je u vama isto telo koje je i u Hristu, ve: Zato neka je u vama isti
um koji je i u Hristu Isusu. (Fil 2,5 kombinacija Sinod SPC-eng. prevod)
Sveto pismo ne kae: Preobraavajte se obnavljanjem svog tela nego se preobraavajte
obnavljanjem svoga uma (Rim. 12,2 arni). Mi emo biti preobraeni obnovljenjem svoga tela 1,
ali moramo biti preobraeni obnovljenjem svoga uma (pre toga prim. izdavaa).
Gospod Isus je uzeo na sebe isto telo i krv, istu ljudsku prirodu koju mi imamo, telo kao nae
greno telo, i zbog greha, i silom Bojeg Duha kroz boanski um koji je bio u Njemu, osudi greh u
telu (Rim. 8,3). I u tome je nae izbavljenje (Rim. 7,25). U tome je naa pobeda. Zato neka je u
1
prilikom drugog Hristovog dolaska (videti 1. Kor. 15,51-54) prim. izdavaa.
47
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 12. GRENO TELO www.najvaznijevesti.com
vama isti um koji je i u Hristu Isusu. I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas. (Jez.
36,26)
Neka vas ne obeshrabri grenost u telu. Samo zahvaljujui svetlosti Bojeg Duha i pronicljivosti
Hristovog uma vi moete da vidite toliku grenost u svom telu. I to vie grenosti vidite u svom
telu, to imate vie Bojeg Duha. To je siguran test. Kad vidite da u vama izobiluje grenost, zahvalite
Gospodu to imate toliko Bojeg Duha da je moete videti, i tako znati za sigurno da gde se umnoi
greh onde se jo vie umnoi blagodat, da bi kao to je greh vladao pomou smrti, tako i blagodat
vladala pomou pravednosti, koja vodi u veni ivot kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda. (Rim. 5,21
arni-SSP)
RH, 18. april 1899
48
13. Mrtvi formalizam - 1

A. T. Jones
Neverni Izrailj, nemajui pravednost koja je od vere (vidi Rim. 9,30-34) i ne cenei veliku rtvu
nebeskog Oca, traio je pravednost rtvovanjem sebe i putem zasluga prinesenih rtava.
Tako su izopaili svaki oblik slube i svega onoga to je Bog odredio da bude samo sredstvo
izraavanja ive vere, a to nije moglo da ima nikakvo stvarno znaenje ukoliko u ivotu nije bilo
ive prisutnosti i sile samoga Hrista. A ni to nije bilo dovoljno. Poto ni u emu od toga niti u svemu
tome zajedno nisu pronali mir i zadovoljstvo ve ostvarene pravednosti, oni su na ovo to je
Gospod odredio za drugu svrhu, a ta su oni izopaili da odgovara njihovim izmiljotinama na
ovo su nagomilali deset hiljada tradicija, zahteva svojih sopstvenih izuma. I sve to, ba sve, u
uzaludnoj nadi da e sami ostvariti pravednost. Jer rabini su uili ono to je zapravo bilo priznanje iz
oaja da kada bi samo jedna osoba mogla makar za jedan dan da dri ceo zakon i da ne pogrei ni u
jednoj taki, odnosno, kada bi samo jedna osoba mogla da dri jednu taku zakona koja se odnosi
na pravilno svetkovanje subote onda bi nevolje Izrailja dole kraju i Mesija bi konano doao
(Farrar, Life and Work of St. Paul, str. 37; vidi i str. 36 i 38). ta bi bolje od ovoga moglo da opie
mrtvi formalizam? Pa ipak, uprkos svesti o svoj ovoj praznini u svom ivotu, jo uvek je bilo
dovoljno navodnih zasluga koje su ih navodile da sebe smatraju boljim od drugih ljudi. Tako da su u
poreenju s njima svi drugi bili psi.
Nije tako sa onima kojima je Gospod uraunao pravednost zahvaljujui ivoj, slobodno
iskazanoj veri. Jer kad Gospod nekoga smatra pravednim, on je stvarno pravedan pred Bogom i
samom tom injenicom odvojen je od svih ljudi ovog sveta. Ali, to nije zbog nekih svojih osobina
niti ikakvih zasluga zbog onog to je uinio. Sve je samo zbog Gospodnjih osobina i onoga to je
On uinio. A ovek za koga je to uinjeno zna da nije bolji ni od kog drugog, ve je u svetlosti Boje
pravednosti koja mu je besplatno data, u poniznosti prave vere, spreman da druge smatra boljima
od sebe. (Vidi Fil. 2,3)
Pridajui sebi velike zasluge za ono ta su sami inili i smatrajui se boljima od svih drugih zbog
sopstvenih zasluga istog momenta je to ove ljude svrstalo meu potpuno samopravedno
farisejstvo. Oni su se smatrali toliko boljima od svih drugih da jednostavno nije bilo mogunosti za
uporeivanje. Propovedati da Bog ne gleda ko je ko (Rim. 2,11) kao Boju istinu, njima se inilo
kao pogubna revolucija.
A kakav je bio stvarni ivot ovih ljudi? O, bio je to ivot nepravde i ugnjetavanja, zlobe i zavisti,
svaa i rivalstva, ogovaranja i klevetanja, licemerstva i zla, hvalisanja svojim velikim potovanjem
zakona, a u stvari su sramotili Boga krenjem zakona. Njihova su srca bila puna ubistva, a njihov
jezik je glasno zahtevao krv Jednoga od njihove brae, dok istovremeno nisu mogli da preu preko
praga rimske sudnice, da se ne bi opoganili (Jovan 18,28). Revni pobornici subote, ali provodei
sveti dan u podlom uhoenju i planiranju ubistva.
ta je Bog mislio i jo uvek misli o svemu tome, za nau dananju svrhu dovoljno je jasno
pokazano u samo dva kratka biblijska odlomka. Evo Njegovih rei za Izrailj za deset plemena
dok su jo trajali njihovi dani:
Mrzim na vae praznike, odbacio sam ih, i neu da miriem svetkovina vaih. Ako mi prinesete
rtve paljenice i prinose svoje, neu ih primiti, i neu pogledati na zahvalne rtve od ugojene stoke
vae. Ukloni od mene buku pesama svojih, i sviranja psaltira tvojih neu da ujem. Nego sud neka
tee kao voda i pravda (pravednost) kao silan potok. (Amos 5,21-24)
49
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 13. MRTVI FORMALIZAM 1 www.najvaznijevesti.com
A Judi je u priblino isto vreme sledeim reima isto rekao:

ujte re Gospodnju, knezovi sodomski, posluajte zakon Boga naeg, narode gomorski! ta e
mi mnotvo rtava vaih? veli Gospod. Sit sam rtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene
stoke, i ne marim za krv juniju i jagnjeu i jareu. Kad dolazite da se pokaete preda mnom, ko ite
to od vas, da gazite po mom tremu? Ne prinosite vie rtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama
i subotama i o sazivanju skuptine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine. Na mladine vae i na
praznike vae mrzi dua moja, dosadie mi, dodija mi podnositi. Zato kad irite ruke svoje,
zaklanjam oi svoje od vas; i kad mnoite molitve, ne sluam; ruke su vae pune krvi.
Umijte se, oistite se, uklonite zlou dela svojih ispred oiju mojih, prestanite zlo initi. Uite se
dobro initi, traite pravdu, ispravljajte potlaenog, dajite pravicu sirotim, branite udovicu. Tada
doite, veli Gospod, pa emo se suditi: ako gresi vai budu kao skerlet, postae beli kao sneg; ako
budu crveni kao crvac, postae kao vuna. (Isa. 1,10-18)
Sam Gospod je odredio ove svetkovine i sveane sabore, ove rtve paljenice, jestivne rtve i
rtve pomirenja. Ali sada ih mrzi i nee da ih primi. Njihove lepe pesme koje su pevali uvebani
horovi propraeni muzikim instrumentima, to je predstavljalo velianstven prizor sve to to su
smatrali predivnom muzikom, On je nazvao bukom i eleo da prestanu sa njom.
On nikada nije odredio nijednu svetkovinu, niti praznik, ni rtve, ni prinose, niti pesme za
svrhu za koju su ih oni koristili. Sve je to odredio kao sredstva za bogoslubeno izraavanje ive vere
kroz koju sam Gospod treba da prebiva u srcu i da (On) ini pravednost u (njihovom) ivotu, tako
da u pravednosti mogu da sude siroadi i zastupaju udovice, i tako da taj sud moe tei kao voda i
pravednost kao silan potok.
Pompezno pevane pesme i stilska intonacija tate priredbe samo su buka, dok su jednostavne
rei Oe na, koje istiu iz srca dirnutog silom prave i ive vere, izgovorene iskreno ljudskim
usnama, muzika 1 koja ulazi u prignuto uho nebeskog Oca (Psalam 116,2), to donosi boanski
blagoslov dui tako da je osnai.
On je ove stvari odredio jedino za to i nizata drugo. A nikada, nikada da se koriste u
ispraznom, lanom, mrtvom formalizmu, to bi predstavljalo navodni pravedni odgovor bezbonog
telesnog srca. Nita osim pranja greha krvlju Bojeg Jagnjeta i oienja srca ivom verom nita
osim toga nikad ne moe da uini ove stvari prihvatljivim Onome koji ih je odredio.
Bible Echo, 28. januar 1895
EGW, RH, 11. septembar 1894.
50
14. Mrtvi formalizam - 2

A. T. Jones
ak i s ove strane (tj. nakon) Hristovog krsta, koji je trebao da bude veno unitenje
formalizma, ipak se uzvisio taj isti mrtvi formalizam i prazno ispovedanje, i svuda je postao
prokletstvo za ispovedanje hrianstva. Ubrzo su se u crkvu uvukli neobraeni ljudi i uzdigli sebe na
Hristovo mesto. Poto verom nisu nali u srcu ivu Hristovu prisutnost, stalno su nastojali da imaju
formu hrianstva koja e nadoknaditi nedostatak Njegove prisutnosti. A jedino Njegova prisutnost
moe da da znaenje i ivot formi.
U ovom izopaenom sistemu do obnove dolazi formom krtavanja pa ak i samim prskanjem
sa nekoliko kapi vode. Stvarna Hristova prisutnost prikazana je u formi veere Gospodnje. Nada
spasenja je povezana sa slubom crkve. I tako su itavom spisku formi hrianstva oni dodali deset
hiljada sopstvenih izmiljotina u pokori, hodoaima, tradicijama i sitniavim posebnostima.
I kao to je oduvek bilo sa formalistima, njihov ivot je jednostavno neprekidno ispoljavanje
dela tela svaa i sukoba, licemerstva i bezbonosti, progonstva, uhoenja, izdaja i svakog zlodela.
To je papstvo.
Meutim, ovaj zao duh mrtvog formalizma proirio se daleko izvan granica organizovanog
papstva. On je danas svuda prokletstvo za hrianstvo, pa ak ga ni hrianstvo poruke treeg anela
nije u potpunosti izbeglo. To e biti preovlaujue zlo irom sveta u poslednje dane, pred sam
dolazak Gospoda na nebeskim oblacima u slavi.
A ovo znaj, da e u poslednje dane nastati teka vremena. Ljudi e, naime, biti
samoivi, srebroljubivi, hvalisavi, oholi, hulnici, roditeljima nepokorni, neblagodarni,
bezboni, bez ljubavi, nepomirljivi, opadai, neuzdrljivi, surovi, bez ljubavi prema dobru,
izdajnici, naprasiti, naduveni, koji vie vole slasti nego Boga, koji imaju oblije pobonosti,
ali su se odrekli njene sile; i ovih se kloni. (2. Tim. 3,1-5 arni)
Ovo preovlaujue oblije pobonosti bez sile, koje ak negira i samu silu, je mrtvi formalizam,
protiv koga treba da se borimo u dobroj borbi ive vere. iva vera koja je objavljena svetu u poruci
treeg anela, treba da nas sauva da ne budemo progutani u ovom prostranom moru mrtvog
formalizma.
Kako je danas sa vama lino? Da li je va ivot mrtvi formalizam ili iva vera? Imate li oblije
pobonosti bez sile? Ili ivom verom imate u srcu ivu prisutnost i silu ivog Spasitelja, koja daje
boansko znaenje, ivot i radost svim oblicima bogosluenja i slubi koju je Hristos odredio, tako
da inite Boja dela i donosite plodove Duha u svom ivotu?
Izuzev kao sredstvo za nalaenje Hrista, ivog Spasitelja, u rei i ivoj veri u Njega, ak i sama ta
re moe sada biti pretvorena u mrtvi formalizam, ba kao to je bila i u vreme kad je On bio na
zemlji. On im je rekao: Istraujete Pisma, jer smatrate da u njima imate veni ivot; i ona svedoe
za mene; i neete da doete k Meni da imate ivot. (Jovan 5,39.40 arni)
Oni su nameravali da u Pismu nau veni ivot bez Hrista. Odnosno da ga sami osiguraju. Ali,
ovo je svedoanstvo da nam je Bog dao ivot veni; i ovaj ivot veni u Sinu je Njegovom kako
Ga nalazimo u Svetom pismu, a ne u reima Svetog pisma bez Njega. Jer ona svedoe za Njega. I to
je trebao da bude njihov cilj. Jer ko ima Sina Bojeg ima ivot; ko nema Sina Bojeg nema ivota.
(1. Jov. 5,11.12)
51
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 14. MRTVI FORMALIZAM 2 www.najvaznijevesti.com
Prava pobonost uzdie misli i postupke; i onda je spoljanja forma religije u skladu
sa unutanjom istotom hrianina; a ove ceremonije potrebne u slubi Bogu nisu samo
beznaajni obredi, kao kod licemernih fariseja. (2SP, str. 218)
Bible Echo, 4. februar 1895
52
15. Boji propovednici

A. T. Jones
Prema listi koju je Gospod dao u 2. Korinanima 6,1-10 jasno je da u ivotu onoga koji veruje u
Hrista ne moe biti niega to Boja blagodat nije u stanju da uzme i preobrati na dobro vernika,
inei da to slui njegovom napredovanju ka savrenstvu u Isusu Hristu. Boja blagodat e to initi
uvek i nita drugo, ako vernik Hristu dozvoli da sprovodi svoju volju u njegovom ivotu tj. ako bude
dopustio blagodati da vlada. Zato je sve vas radi (2. Kor. 4,15) i tako znamo da onima koji ljube
Boga sve ide na dobro (Rim. 8,28). To je predivno. To je slavno. To je istinsko spasenje. Na taj
nain je vernik stalno osposobljen da pobeuje u Hristu.
Meutim, to je samo pola prie. Bog ne samo to namerava da spasi onoga ko sada veruje, ve
e ga upotrebiti da svima drugima prenese poznanje 1 o Bogu, da i oni mogu poverovati. Mi ne
smemo da mislimo kako su Gospodnja blagodat i darovi namenjeni samo nama. Istina je,
prvenstveno su namenjeni nama. Ali, namenjeni su prvenstveno nama ne samo da bismo se spasili,
ve da bismo bili osposobljeni da koristimo svima drugima prenosei im poznanje o Bogu. Mi sami
moramo biti uesnici spasenja, pre nego to moemo da druge dovodimo do njega. Zato je pisano:
Sluite jedan drugom u skladu s blagodatnim darom koji je svaki od vas dobio, kao dobri
upravitelji raznolike Boije blagodati (1. Pet. 4,10 arni-SSP). I: Sve je od Boga, koji nas je kroz
Hrista pomirio sa sobom i poverio nam slubu pomirenja. (2. Kor. 5,18 SSP)
Na taj nain svaki ovek koji prima Boju blagodat sa njom istovremeno prima i slubu te
blagodati namenjenu svima drugima. Svako ko se pomiri s Bogom, prima s tim pomirenjem slubu
pomirenja namenjenu svima drugima. Ovde se takoe primenjuje molba: Molimo vas da ne
primite uzalud blagodat Boju (2. Kor. 6,1). Jeste li uesnik blagodati? Onda njom sluite drugima.
Nemojte je primiti uzalud. Jeste li se pomirili s Bogom? Onda znate da vam je poverio i slubu
pomirenja. A da li ste uzalud primili ovu slubu?
Ako ne budemo uzalud primili Boju blagodat, ako dopustimo blagodati da vlada, Gospod e
uiniti da emo se u svemu pokazati kao sluge Boje. To je istina. To Gospod kae i tako je.
Nego u svemu pokaite se kao sluge Boje (2. Kor. 6,4). Odnosno, u svemu emo drugima
prenositi poznanje o Bogu. Na taj nain Gospod namerava ne samo da nama daje pobedu u
Hristu(2. Kor. 2,14 arni) za nas same, ve i da na svakom mestu preko nas iri miris svoga
poznanja. Odnosno, Njegova je namera da se kroz nas na svakome mestu objavljuje poznanje o
Njemu.
To ne moemo da izvrimo sami od sebe. On e to uiniti preko nas. Mi treba da saraujemo s
Njim. Treba da budemo saradnici s Njim. I kad tako sa Njim saraujemo On e nam onda uvek
davati pobedu u Hristu i na svakome mestu objaviti poznanje o sebi. On to moe da uini, hvala
Gospodu! Nemojte rei, pa ak ni pomisliti, da to On ne moe uiniti kroz vas. On to moe da uini
Knowledge iako je autoru originalu upotrebio ovu re koja na engleskom pre svega znai saznanje, znanje, spoznaja,
s obzirom da ju je upotrebio kao engleski ekvivalent grkoj rei gnosis koja se pojavljuje u 2. Korinanima 2,14 odluili
smo da je prevedemo kao poznanje (poznavanje).
Smatramo da je tako ispravnije s obzirom da saznanje (spoznaja) o Bogu ne predstavlja samo intelektualno znanje
injenica o Bogu, ve lino poznavanje (poznanje) Njega i Njegovog karaktera tj. saznanje o Bogu kroz lino iskustvo
lini odnos sa Njim.
Kao potvrdu ispravnosti ovog gledita naveli bi samo najpoznatiji od mnogih stihova Svetog pisma koji govore na tu
temu Jovan 17,3, kao i to da je veina biblijskih prevodilaca re gnosis koja se pojavljuje u 2. Korinanima 2,14 prevela
sa poznanje.
1
53
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 15. BOJI PROPOVEDNICI www.najvaznijevesti.com
kroz vas. On e to i uiniti ako ne primite uzalud Njegovu blagodat. Samo ako budete dopustili
blagodati da vlada. Ako budete saraivali s Njim.
Tano je da je tajna kako to moe da bude. Tajna je kako Bog moe da obznani (objavi) sebe na
nekome mestu, a jo manje na svakome mestu kroz osobe kakve smo vi i ja. Ali, iako je to tajna, to je
iva istina. Meutim, da li mi verujemo u Boju tajnu? Nema sumnje da verujemo. Onda, nikad ne
zaboravite da je tajna Boja to to se Bog javi u telu. Prema tome, tajna Boja je da se Bog javio u
vama i u meni koji verujemo. Verujmo to!
Takoe, nemojte zaboraviti da Boja tajna nije da se Bog javio u bezgrenom telu, ve da se
javio u grenom telu. Nikakva tajna ne bi bila da se Bog javio u bezgrenom telu u telu koje nije
imalo nikakve veze sa grehom. To bi bilo potpuno jasno. Ali, da se On moe javiti u telu
optereenom grehom i sa svim sklonostima prema grehu, kakvo je nae to je tajna. I to je slavna
injenica, hvala Gospodu! Verujte u to. I pred celim svetom, i na radost svakome na svetu, On je u
Isusu Hristu prikazao da je ova velika tajna u stvari injenica u ivotu oveka. Jer kao to deca
imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome (Jev. 2,14). Zato bee duan u svemu da bude kao
braa(Jev. 2,17). Zato Bog Njega nas radi uini grehom (2. Kor. 5,21). Gospod pusti na Nj
bezakonje svih nas (Isa. 53,6). I tako je u naem telu, s naom prirodom optereenom bezakonjem i
sam uinjen grehom, Isus Hristos iveo na ovom svetu, iskuan u svemu kao i mi. Ali Bog je uvek
uinio da u Njemu pobeuje i da iri miris svoga poznanja o Njemu na svakome mestu. Tako se Bog
javio u telu u naem telu, u ljudskom telu optereenom grehom bio uinjen grehom, slab i
iskuavan kao i mi. I tako je tajna Boja objavljena svim narodima za poslunost vere. O, verujte je!
I to je tajna Boja danas a bie i zauvek: Bog se javi u telu, u ljudskom telu, u telu optereenom
grehom i izloenom iskuenju. U ovom telu Bog e ispoljiti poznanje o sebi na svakome mestu gde
se vernik nae. Verujte u to i hvalite Njegovo sveto ime!
Ovo je tajna koja danas treba da se ponovo objavi u poruci treeg anela da je (u)poznaju svi
narodi za poslunost verom. To je tajna Boja koja treba da se u ovo vreme svri (Otk. 10,7) ne
samo u smislu da se zavri za svet, ve u smislu da potpuno zavri svoje velianstveno delu u
verniku. Ovo je vreme kad Boja tajna treba da se zavri, u smislu da Bog treba se da javi u telu
svakog pravog vernika, na svakome mestu gde god se on nae. To je, u delu i u istini, dranje Bojih
zapovesti i vere Isusove.
Ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet (Jov. 16,33). Ja sam otkrio Boga u telu. Vera je naa
pobeda koja pobedi svet. Zbog toga i sada: hvala Bogu koji nam svagda daje pobedu u Hristu i na
svakom mestu preko nas iri miris svoga poznanja. (2. Kor. 2,14 arni)
54
16. Sauvani Bojom reju

A. T. Jones
U hrianskom ivotu sve zavisi od Boje rei. Istina je da je Bog u stanju da nas sauva da ne
greimo i On to eli, ali to se mora dogoditi zahvaljujui Njegovoj rei. Tako je pisano: Ja sam,
veran reima usta tvojih, uvao se puta nasilnika (Psalam 17,4 Bakoti). U srce svoje zatvorio
sam re Tvoju, da Ti ne greim (Psalam 119,11). To je put koji je Bog odredio i nema drugog puta
da bi se to ostvarilo.
Ovaj put On nije odredio tako to je samovoljno odluio da to bude put, a onda odluio da ljudi
moraju da idu tim putem. Njegova re je put spasenja i put posveenja (hrianskog ivljenja) jer je
to nain na koji Bog deluje, nain na koji se On sam ispoljava. U poetku je svojom reju sve stvorio.
Svojom reju On ponovo stvara ljude, i svojom reju On e ponovo stvoriti ovaj svet i sve to njemu
pripada. Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova. Jer
On ree, i postade; On zapovedi, i pokaza se (Psalam 33,6.9). Vi ste ponovo roeni Bojom
reju (1. Pet. 1,23 SSP). Tada ree Onaj koji sedi na prestolu: Evo sve inim novo!.. I jo mi
ree: Svreno je! (Otk. 21,5.6 SSP)
Ne samo da su svetovi stvoreni Bojom reju, ve ih ta ista re i odrava. Nebesa [su] bila od
pre i zemlja iz vode i usred vode Bojom reju. Zato tadanji svet bi [Bojom reju] vodom
potopljen i pogibe. A sadanja nebesa i zemlja tom istom reju zadrana su (2. Pet. 3,5-7). Isto tako
ne samo da je hrianin stvoren reju Bojom, ve ga On istom tom reju odrava, hrani i podstie
da raste. Bog sve dri u svojoj monoj ruci. A hrianin spada pod to sve. Ni manje ni vie nego
kao i svi ostali svetovi.
Nema nikakve sumnje da Gospod sve svetove odrava; dri ih na njihovim mestima. Ali, ne
samo sve svetove, nego i ba sve On odrava i dri na mestu. Ovo vai za svakog hrianina kao i
za svaku zvezdu na nebeskom svodu, ili bilo koji svet. Nema nikakve sumnje da Gospodnja re
odrava i dri zvezde i svetove na njihovim putanjama. Isto tako ne moe biti sumnje da re
Gospodnja dri i odrava hrianina na njegovom pravom putu.
To treba da veruje i na to da se oslanja svako ko priziva Hristovo ime. Vi i ja ne moemo da se
odravamo na pravi nain, kao to to ne moe da ine ni Sunce ili Zemlja. I kao to svetovi zavise od
Njegove rei, tako i hrianin zavisi od nje. A poto je tako, hrianin se odrava na Gospodnjem
putu isto tako lako kao i svaka planeta u vasioni. Zapisano je da On moe da vas sauva od
spoticanja (Juda 1,24 arni). Ujedno kae: Podupreu te desnicom pravde svoje (Isa. 41,10).
Ali e ustati; jer je Bog kadar podignuti ga. (Rim. 14,4)
O, hrianine koji se bori i pada, zar nije ova re koja odraava velike svetove u stanju da i
tebe podigne? Pouzdaj se u tu re. Osloni se potpuno na nju. Poivaj u njoj potpuno, pa e nai
odmor u njoj. Uzdaj se u Gospoda da e te On podignuti, kao to Mu veruje da On odrava i Sunce.
Njegova re odravae Sunce, a Njegova re je upuena i tebi. Ne boj se, jer sam ja s tobom!
Podupreu te. uvau te. Moj si (Isa. 41,10). Nikada te neu napustiti, nikada te neu
ostaviti (Jev. 13,5 SSP). Nikad te neu ostaviti dok ne uinim ono to sam ti obeao.
Jer je iva re Boja, i jaka (Jev. 4,12). Jaka znai puna sile. Boja re je iva i puna sile da
za vas, sa vama i u vama uini sve ono to kae. Verujte u tu re, uzdajte se u nju jer je to re ivoga
Boga. To je re saaljivog Spasitelja. S krotou primite usaenu re koja je kadra spasti due vae
(Jak. 1,21 arni). I sad vas predajem Bogu i njegovoj blagodatnoj rei, koja moe da nazida
(Dela 20,32 arni). Re Hristova [da] se bogato useli meu vas (Kol. 3,16). Vas je sila Boja
55
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 16. SAUVANI BOJOM REJU www.najvaznijevesti.com
verom sauvala za spasenje (1. Pet. 1,5). Boja sila se pokazuje kroz Njegovu re i zato je Njegova
re silna. Vera dolazi od sluanja Boje rei. Zato je to verna re, re ispunjena verom. Pa kad kae
da vas je sila Boja verom sauvala za spasenje, to je samo na drugi nain reeno da ste sauvani
tom Bojom reju za spasenje, spremno da se otkrije u poslednje vreme (1. Pet. 1,5 arni).
Verujte toj rei, uzdajte se u nju i traite njenu odravajuu silu.
RH, 13. oktobar 1896
56
17. Sila rei - 1

A. T. Jones
Jer kako pada dad (kia) ili sneg s neba i ne vraa se onamo, nego natapa zemlju i
uini da raa i da se zeleni, da daje seme da se seje i hleb da se jede, tako e biti re moja
kad izae iz mojih usta: nee se vratiti k meni prazna, nego e uiniti ta mi je drago, i
sreno e svriti na ta je poaljem. (Isaija 55,10.11)
Zemlja moe da donese vegetaciju samo zahvaljujui vlazi koja kiom ili snegom dolazi sa neba.
Bez nje bi sve uvenulo i propalo. Tako je i sa ovekovim ivotom i Bojom rei. Bez Boje rei
ovekov ivot je lien sile i dobrote kao i zemlja bez kie. Neka samo Boja re padne na srce kao
pljusak na zemlju i ivot e biti osveen i lep u Gospodnjoj radosti i miru, izobilujui plodovima
pravednosti, zahvaljujui Isusu Hristu.
Zapazite takoe da niste vi ti koji ete uiniti ono to je Njemu ugodno, nego e [ona Re]
uiniti ta mi je drago. Vi ne treba da itate ili sluate Boju re i onda kaete: Moram da to uinim.
Hou da to uinim. Vi treba da otvorite svoje srce toj rei, da bi ona mogla da ostvari Boju volju u
vama. Niste vi ti koji treba to da uinite, ve ona. Ona, sama Boja re e to uiniti, ali vi to morate
dopustiti. Hristova re neka bogato obitava u vama. (Kol. 3,16 arni)
Na drugom mestu pie ovako: to ste vi re Boju, koju ste uli od nas, primili ne kao
ljudsku re, nego kao re Boju kao to zaista i jeste, koja je delotvorna u vama koji verujete (1.
Sol. 2,13 arni). Boja re je ta koja mora da deluje u vama. Vi ne treba da delujete da biste
vrili Boju re. Boja re deluje u vama da inite ta treba. zato se i trudim i borim po
Njegovoj moi koja u meni silno ini. (Kol. 1,29)
Poto je Boja re iva i puna sile, kada joj se dozvoli da deluje u neijem ivotu, ona e onda
obaviti silno delo u ivotu te osobe. Poto je ova re re Boja, sila, koje je ta re prepuna, sama re
je Boja sila. I kada se toj rei dopusti da deluje u ivotu, onda e se u njemu videti Boje delovanje
(tj. dela Boija) odnosno Njegova sila koja mono deluje. Na taj nain Bog ini u vama da hoete i
inite to Mu je ugodno. nego e uiniti ta mi je drago. Dopustimo joj to.
Iz ovih biblijskih tekstova jasno je da se od nas oekuje da na Boju re gledamo kao na neto
to se samo ostvaruje. Boja re se sama ostvaruje. To je velika istina koju Sveto pismo stalno istie.
To je razlika izmeu Boje i ljudske rei. Upravo je ova razlika naglaena u tekstu koji kae: to
ste vi re Boju primili ne kao ljudsku re, nego kao re Boju kao to zaista i jeste, koja je
delotvorna u vama koji verujete.
U ljudskoj rei nema sile da uini ono to kae. ta god ovek i moe da ostvari kada neto kae,
to nije od njegove rei, jer ona sama nema sile da ostvari ono to iskae. ovek moe reju da kae
ta bi najlake mogao da ostvari, i vi mu moete verovati, pa ipak od samog tog oveka potpuno
zavisi ostvarenje izreenog, a ne od njegove rei. Nije sama re ona koja to ostvaruje. Sam ovek to
mora da ostvari. Pa u stvari ispada kao da nita nije ni rekao. Takva je ljudska re.
Meutim, nije tako sa Bojom reju. Kad Gospod izgovori re, u tom trenutku je u toj rei iva
sila da ostvari ono to je izreeno. Nema potrebe da Gospod primeni bilo kakvo drugo sredstvo
osim te rei da ostvari ono to ona kae. Sveto pismo je puno takvih primera, i svi ti primeri su
napisani da nas poue o tome da na re treba da gledamo kao Boju, a ne kao na ljudsku re. Ali i
da je prihvatimo kao istinitu Boju re, da bi ona mogla delotvorno da ini u nama da hoemo i
inimo to je Bogu ugodno.
57
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 17. SILA REI 1 www.najvaznijevesti.com
Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova. On ree, i
postade; On zapovedi, i pokaza se (Psalam 33,6). Verom shvatamo da su svetovi sazdani Bojom
reju, i to tako da ono to se vidi nije nastalo od neeg vidljivog (Jev. 11,3 SSP). Isprva uopte nije
bilo svetova. tavie, nije bilo nikakve materije od koje su nainjeni. Nije bilo niega. Onda je Bog
progovorio i svi svetovi su bili na svojim mestima. Odakle su onda ti svetovi doli? Pre nego to je
progovorio, nije bilo nijednog. Nakon to je progovorio postali su. Prema tome, odakle su doli? ta
ih je proizvelo? ta je proizvelo materiju od koje su sainjeni? ta je uinilo da postoje? Sve je to
uinila izgovorena re. A ova re je sve to nainila jer je bila Boja re. U toj rei je bio boanski
ivot i duh, stvaralaka sila da uini sve ono to je re rekla. Takva je Boja re.
A to je re koja vam je kao evanelje objavljena (1. Pet. 1,25 arni). Boja re je u Bibliji
ista ista po ivotu, ista po duhu, ista po stvaralakoj sili potpuno ista kao ona koja je stvorila
nebesa i sve to je u njima. Isus Hristos je izgovorio tu re prilikom stvaranja: i On izgovara re u
Bibliji. Prilikom stvaranja, re koju je izgovorio stvorila je svetove. U Svetom pismu re koju
izgovara spaava i posveuje duu. U poetku je re koju je izgovorio stvorila nebo i zemlju. U
Svetom pismu re koju izgovara stvara u Hristu Isusu oveka koji tu re prihvata. Na oba mesta i
svuda u Bojem delu re je ta koja to ostvaruje.
Neka se re Hristova bogato useli u vas. Primite je ne kao re ljudsku, ve kao istinitu re Boju
koja delotvorno ini u vama. A onda, kako pada dad ili sneg s neba i ne vraa se onamo, nego
natapa zemlju i uini da raa i da se zeleni, da daje seme da se seje i hleb da se jede, tako e biti re
moja kad izae iz mojih usta: nee se vratiti k meni prazna, nego e uiniti ta mi je drago, i sreno
e svriti na ta je poaljem. Nama je poslata re o ovom spasenju (Dela 13,26 arni). A sad
vas poveravam Bogu i Rei njegove blagodat, koja je u stanju [doslovno, puna sile] da vas izgradi i
da vam da nasledstvo meu svima posveenima. (Dela 20,32 eng. prevod-SSP)
58
18. Sila rei - 2

A. T. Jones
Videli smo da je sila koja prebiva u Bojoj rei dovoljna da nakon njenog izgovaranja stvara
svetove. Isto tako je dovoljna, kada se sada uputi ljudima, da u Hristu Isusu stvori novoga oveka u
svakom ko je primi.
U osmom poglavlju Matejevog jevanelja re je o kapetanu koji je doao Isusu, molei ga:
Gospode, sluga moj lei uzet kod kue i mui se strano. I ree mu: ja u doi i izleiu ga. A
kapetan odgovori i ree: Gospode, nisam dostojan da ue pod moj krov; nego samo reci jednu re, i
ozdravie moj sluga. I ree Isus kapetanu: idi, neka ti bude kako si verovao. I bi izleen sluga u
onaj as. (Mat. 8,6-13 arni)
ta je kapetan oekivao da e izleiti njegovog slugu? Bila je to samo re koju je Isus
izgovorio. A nakon to je ta re izgovorena, na ta se kapetan oslanjao od ega je oekivao
isceljujuu silu? Jedino od rei. Nije od Gospoda oekivao da to uini na bilo koji drugi nain
osim kroz izgovorenu re. Ne. uo je re: Neka ti bude. Prihvatio je tu re kao Boju re i
oekivao, oslanjao se na nju, da e ostvariti ono to je rekla. Tako je i bilo. A ta re je i danas re
Boja kao to je bila onog dana kad je izgovorena. Ona nije nita izgubila od svoje sile, jer ta re ivi
i ostaje zauvek.
I opet u Jovanu 4,46-53 nalazimo izvetaj kako je sin nekog kraljevog oveka bio bolestan pa je
iz Kapernauma doao u Kanu Galilejsku i moljae ga da sie i da mu izlei sina; jer bee na samrti.
Tada mu ree Isus: ako ne vidite znakova i uda, neete da poverujete. Ree mu kraljevski inovnik:
Gospode, sii dok nije umrlo moje dete. Ree mu Isus: idi, tvoj sin ivi. ovek poverova rei koju
mu ree Isus i ode. No jo na putu sretoe ga sluge javljajui da je njegovo dete u ivotu. On se
raspitivae od njih za as kada je polo na bolje; rekoe mu da ga je jue, u sedmom asu, pustila
groznica. Tada je razumeo otac da je to bilo u onaj as kada mu je Isus rekao: ivi tvoj sin. (arni)
Ovo je sila Boje rei za oveka koji je prihvata ne kao re oveju, nego kao to zaista i jeste
re Boju. To je sila koja i ini (deluje SSP) u vama koji verujete (1. Sol. 2,13). To je nain na koji
Boja re ostvaruje ono to je Njemu ugodno u onima koji je primaju i dozvoljavaju da prebiva u
njima. Zapazite da je u oba sluaja bila ostvarena u istom trenutku kada je izgovorena. Zapazite i da
bolesnik nije bio u neposrednoj Isusovoj blizini ve podalje poslednji bolesnik ak itav dan
putovanja od mesta gde je Isus razgovarao sa kraljevim ovekom. Pa ipak je isceljen istog trena kada
je re izgovorena. A ova re je i danas iva i puna sile za svakoga koji je prima, kao to je bila i tog
dana. Vera prihvata tu re kao re Boju i oslanja se na nju da e ostvariti ono to kae. Kada je
kapetan rekao: Samo reci re, i ozdravie sluga moj, Isus se obratio onima to su ili za Njim:
Zaista vam kaem: ni u Izrailju tolike vere ne naoh. Dopustimo Mu da je sada nae svuda u
Izrailju.
Isus kae svakome od nas: Vi ste ve oieni reju koju vam govorih (Jov. 15,3). Zahvaljujui
toj rei izvreno je ovo ienje. Gospod ne namerava da vas oisti odvojeno od svoje rei, ve reju
koju je izgovorio. Samo od nje treba da oekujete ovu silu oienja, primajui je u stvari kao re
Boju koja delotvorno radi u vama i ostvaruje ono to On eli. On ne namerava da vas oisti na neki
drugi nain osim silom i prebivanjem svoje preiste rei.
Neki gubavac je rekao Isusu: Gospode! Ako hoe moe me oistiti (Luka 15,12). A Isus mu
je odgovorio: Hou, oisti se. I odmah guba spade s njega (13. stih). Tugujete li zbog gube greha?
Jeste li rekli ili ete sada rei: Gospode, ako hoe moe me oistiti? Odgovor koji vam je upuen
59
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 18. SILA REI 2 www.najvaznijevesti.com
glasi: Hou, oisti se. I odmah ete biti oieni kao onaj gubavac. Verujte toj rei i hvalite
Gospoda za njenu silu oienja. Ne verujte da se to dogodilo samo s onim gubavcem. Verujte za
sebe ovde, sada, odmah. Jer vama je sada upuena re: Hou, oisti se. Prihvatite je ba kao i ljudi
u ono doba, i ona e odmah delovati u vama da ostvari ono to je Ocu ugodno.
Neka svi koji spominju Hristovo ime, danas prime Njegovu re kao istinitu Boju re, oslanjajui se
na tu re da e uiniti ono to kae. Pa e, kao to je Hristos voleo crkvu i sebe dao za nju, da je
posveti, oistivi je vodenim kupanjem u rei, da sam sebi postavi slavnu Crkvu, koja nema mrlje, ni
bore, ili tako to, nego da bude sveta i neporona (Efe. 5, 26 arni-Karadi), tako biti i sada
Bogu na slavu.
60
19. iveti kroz re

A. T. Jones
A sad se bez zakona javila (ispoljila) pravednost Boja, posvedoena od zakona i od
proroka; a pravednost Boja verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju; jer nema razlike.
Jer svi su sagreili i lieni su slave Boje. (Rim. 3,21-23 eng. prevod)
Svaki ovek pre svega treba da trai Boju pravednost. Traite prvo carstvo i pravednost
njegovu (Mat. 6,33 arni). Na putu pravednosti je ivot. Nemogue je odvojiti Boji ivot od
Boje pravednosti. Ako imate Boju pravednost, onda svakako imate i Boji ivot. A sad se javila
pravednost od Boga (arni Rim. 3,21). Upravo sada, ovog trenutka, dok jo ovo itate. Prema
tome, u ovom trenutku se javila Boja pravednost u sve i na sve koji veruju. Verujete li sada, ovog
trenutka u Isusa Hrista? Verujete li? Ako kaete: Da, onda se u ovom trenutku javila (ispoljila)
Boja pravednost u vama i na vama. Verujete li to? Boja re kae da je tako. A da li vi kaete da je
tako? A ako ne kaete da je to tako, verujete li onda toj rei? Kad vam Gospod jasno kae da se
Njegova pravednost sada javila u vama i na vama, a vi kaete da se nije javila u vama ni na vama,
da li stvarno verujete Gospodu? Ako vam On neto jasno kae, a vi zakljuite da to ne vai za vas, da
li Mu stvarno verujete?
Gospod eli da kaete da je ono to On kae tako. Da je to tako sada, ovog trenutka, i da je to
tako za vas i u vama. Opet vam piem novu zapovest, i to je istinito u njemu i u vama (1. Jov. 2,8
Karadi-arni). Kad Gospod neto kae to je istina, pa ak i ako niko na svetu to ne veruje. To bi
bila istina u Njemu, ali ne u njima. A On eli da to bude istina i u vama kao to je u Njemu. I kada
potvrdite da je ono to On kae istina za vas sada, u ovom trenutku, onda je to istina u Njemu i u
vama. To znai verovati Bogu. Verovati Njegovoj rei. To znai da u vama prebiva Njegova re. I
ako ostanete u meni i rei moje u vama ostanu, ta god hoete itite, i bie vam. (Jov. 15,7)
Mnogi su spremni da u globalu priznaju da je, kada Gospod neto kae, to tako. Priznae da to
moe biti za druge, ali nee priznati da je ovog trenutka i za njih same to tako. Takvi u stvari ne
znaju da je Boja re istina. Ti ima veru? Imaj je sam u sebi pred Bogom (Rim. 14,22). Ako u sebi
nema veru, svoju sopstvenu veru, onda uopte nema vere. Ako ne veruje da je Gospodnja re
istinita i da vai za tebe lino sada (ovog trena), onda uopte i ne veruje u nju. Jer poto ne ivi ni
jue ni sutra ve danas, a to je sada, pa poto ne veruje ovog trenutka, onda uopte ne veruje. Boja
re kae da je sada vreme najbolje, sada je dan spasenja. I sad se bez zakona javila (ispoljila)
pravednost Boja, posvedoena od zakona i od proroka; a pravednost Boja verom Isusa Hrista u
sve i na sve koji veruju.
Verujete li da je Isus Hristos sada (ovog trena) va lini Spasitelj? Na ovo moete da odgovorite
istog trena. Jer znate da verujete. Onda ovog trenutka zahvalite Gospodu to se u vama i na vama
javila Njegova pravednost. Ne samo da On to kae, nego vam daje i svedoke da je tako svedoci su
zakon i proroci. Ovaj zakon koji ste prestupili, ovaj zakon koji pokazuje da ste krivi pred Bogom,
upravo taj zakon sada svedoi, s obzirom na javljanje Boje pravednosti, da imate pravo na tu
pravednost i da ste njome opravdani verom Isusa Hrista. Proroci stalno svedoe o ovoj
blagoslovenoj injenici. U trenutku kad grenik poveruje u Hrista u Bojim oima nije vie osuen,
jer je usvojio Hristovu pravednost; njemu se uraunava Hristova savrena poslunost. 1 Zar to onda
1
SpTEd, str. 21.
61
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 19. IVETI KROZ RE www.najvaznijevesti.com
nije dovoljno da sada, u ovom trenutku, kao nikad ranije kaete da se sad javi pravednost Boja
u vama i na vama koji verujete u Isusa?
te se opravdavaju za badava - Njegovom blagodau - na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu,
koga je Bog postavio kao rtvu izmirenja - Njegovom krvlju - koja se verom usvaja, da se pokae
Njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opratao grehe uinjene u prolosti (Rim. 3,25
arni). Zar ne biste sada radije imali Boju pravednost nego svoje grehe? Kaete: Da. Odlino. Bog
je sada odredio Hrista Isusa da pokae svoju pravednost oprotenjem prolih greha. Da li ete
se sada, ovog trenutka, reiti greha i uzeti pravednost koju je pripremio da vam da, i koju sada, ovog
trenutka, besplatno daje? Opravdavaju za badava. Biti je sadanje vreme. Bio je prolo vreme.
Bie je budue, ali opravdavaju je sadanje. Prema tome, Gospod kae vama i za vas koji
verujete u Isusa: te se opravdavaju [sada, ovog trenutka] za badava Njegovom blagodau na
osnovu iskupljenja u Hristu Isusu [zahvaljujui Bojoj] strpljivosti.
Meutim, Gospod jo ne naputa ovaj predmet. On naglaava sadanju silu i blagoslov ove
beskonane injenice. Da bi svoju pravednost pokazao u sadanje vreme (stih 24). Prvo kae da se
Boja pravednost pokazuje u svima i na svima koji veruju, a onda govori o svima takvima kao
besplatno opravdanima, da bi onda sve to naglasio reima: Da bi svoju pravednost pokazao u
sadanje vreme. O jadna, sumnjiava duo koja drhti, zar ovo uveravanje nije dovoljno da ovog
trenutka prihvati Boju pravednost? to znai da si sada (ovog trenutka) za badava opravdana
Njegovom milou? I da ti je sada, u sadanje vreme, pokazana pravednost za oprotenje svih
tvojih prolih greha?
Zar to nije dovoljno? Dovoljno je da zadovolji Gospoda jer On kae. Da bi svoju pravednost
pokazao u sadanje vreme, da bude sam pravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa. Ako je to
potpuno dovoljno da zadovolji Gospoda, zar nije dovoljno da zadovolji vas? Zar neete sada
prihvatiti puninu ovog blagoslovenog dara pravednosti koji je ivot, tako da Gospod, kad vidi trud
svoje due, opet bude zadovoljan, i da tako, vaom radou, bude dvostruko zadovoljan? To je sve
to trai od vas. Jer Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbonika, njegova
vera se uraunava u pravednost. (Rim. 4,5 arni)
Ovde je Boja re, re pravednosti, re ivota, namenjena vama sada, u sadanje vreme.
Hoete li kroz nju biti uinjeni (postati) pravedni sada? Hoete li kroz nju iveti sada? Ovo je
opravdanje verom (kroz veru). To je pravednost kroz veru (verom). To je najjednostavnija stvar na
svetu. Jednostavno se radi o tome hoe li sada biti u vama ostvarena Boja re ili nee. Bog je
rekao Avramu: Prebroj zvezde, ako ih moe prebrojati Tako e ti biti seme tvoje(1. Moj. 15,5).
I poverova Avram Bogu, a On mu primi (urauna) to u pravdu (pravednost) (16. stih). Ali, ovo
urauna nije samo radi njega zapisano nego i radi nas kojima e se uraunati, ako verujemo u
Onoga koji je iz mrtvih vaskrsao Isusa, naeg Gospoda, koji je predat za nae grehe i vaskrsnut radi
naeg opravdanja. Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom kroz naeg Gospoda
Isusa Hrista. (Rim. 4,23-5,1 eng. prevod-SSP)
To je istina sada, u sadanje vreme. To je istina u Njemu. Neka u sadanje vreme bude istina
i u vama.
RH, 10. novembar 1896
62
20. Studije u Galatima Galatima 1,3-5

A. T. Jones
Blagodat vam i mir od Boga Oca naega, i Gospoda Isusa Hrista koji je dao samoga
sebe za nae grehe, da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta po volji Boga i Oca naega, kome
slava u sve vekove. Amin. (Galatima 1,3-5)
Blagodat vam i mir od Boga Oca naega, i Gospoda Isusa Hrista. Ovaj pozdrav sastavni je deo
svake poslanice koju je napisao apostol Pavle, osim one upuene Jevrejima, a oba se razlikuju
donekle od pozdrava koji pie Petar.
Ovo pozdravljanje nikako ne treba shvatiti samo kao obinu formalnost. Sve ove poslanice
dole su nam kao Boja re, i ono to zaista jesu. Pozdravi su, dakle, neto to nam dolazi od Boga, i
mada se esto ponavljaju, oni su jaka potvrda Njegove milosti i venog mira koji je namenjen svakoj
dui.
Milost je naklonost. Ove rei, dakle, ire Boju naklonost na svaku duu koja ih ita ili slua.
Boje ime je Milostivi, Onaj koji iri milost. Njegovo ime oznaava ono to On zaista jeste; a to
to On jeste, isto je jue, danas i doveka. Kod Njega nema izmene niti senke od promene (Jakov
1,17). Stoga su, Njegovim posredstvom, milost i neograniena naklonost uvek dovoljno iroke da
obuhvate svaku duu. O, kada bi ovo svi verovali!
I mir. On je Bog mira. Nema pravog mira osim u Bogu. Nema mira, ree Bog
bezbonicima (Is. 57,21 eng. prevod). Bezbonici su kao more uskolebano, koje se ne moe
umiriti. (Isa. 57,20)
Ceo svet, meutim, lei u zlu. Ipak, Bog mira izrie mir svakoj dui. Ovo je mogue zato to je
Hristos, Princ mira, mir na, u Sebi spojio Boga i oveka ujedno. Ukinuvi Svojim telom
neprijateljstvo, On je u Sebi samom, od dvoje Boga i oveka uinio jedno. Tako je napravio mir
njegovom krvlju na krstu Efescima 2,14; Koloanima 1,20. Nainivi tako mir Svojom krvlju na
krstu, On je kao radosnu vest objavio mir vama udaljenima, i mir onima koji su blizu (Efe. 2,17),
mir svima vama. Dakle, zauvek vai i vaie istina: Njegov pozdrav svakoj dui je objava mira
upuena tebi. To su rei koje dolaze od Boga Oca, i od Gospoda Isusa Hrista.
O, kada bi svi to verovali, tako da bi Boji mir koji prevazilazi svako razumevanje, mogao da
sauva njihovo srce i um u Isusu Hristu.
I mir Hristov neka vlada u vaim srcima (Kol. 3,15). Dopustite mu; to je sve to On trai od
vas. Nemojte ga odbiti i odgurnuti; dajte mu mesta.
Koji je dao samoga sebe za nae grehe. Dragi brate i sestro, grenie i grenice, ko god da si,
ti, iju duu pritiska greh, Hristos je dao Sebe za tvoje grehe. Dopusti mu da ih uzme. On ih je
kupio; da, upravo tvoje grehe, i platio za njih stravinu cenu Svog raspea. Dopusti Mu da ih uzme.
On ne trai da odloi na stranu sve svoje grehe, pre nego to ti dopusti da Mu prie i postane
potpuno Njegov. On te moli da Mu doe, ti, sa svim svojim gresima, i bude Njegov, ti i svi tvoji
gresi; On e uzeti od tebe i ukloniti zauvek sve tvoje grehe. On je Sebe dao za tebe, za tvoje grehe i za
sve ostalo; On te je kupio, kupio je tvoje grehe i sve drugo; dopusti Mu da poseduje ono to je kupio,
da ima ono to Mu pripada; dopusti Mu da ima tebe, tvoje grehe i sve drugo to se tie tebe.
On je dao samoga sebe za nae grehe, da nas izbavi od sadanjeg zlog sveta. Zapamtite to da
bi nas izbavio od sadanjeg zlog sveta, On je dao Sebe za nae grehe. To pokazuje da je sve zlo koje
ini sadanji zli svet, zapravo na greh.
63
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 20. GALATIMA 1,3-5 www.najvaznijevesti.com
To su nai gresi, Oni su nama pripadali i mi smo za njih odgovorni. To to je ovaj sadanji zli
svet takav kakav je, naa je krivica. Njegovo zlo lei u naoj linosti, u naim gresima. Ali, Bogu
hvala, On je Sebe dao za nas, za nae grehe i za sve to je nae, i to je uinio zato da bi nas oslobodio
od sadanjeg zlog sveta.
elite li da budete osloboeni od sadanjeg zlog sveta? Onda Mu dopustite da ima i vas, i vae
grehe, i sve drugo to je vae, jer sve je to On kupio i zato Mu s punim pravom pripada. Molim vas,
ne kradite Mu ono to je Njegovo vlasnitvo, jer tako jo uvek ostajete u ovom zlom svetu, a to je
besmisleno, ukoliko zaista elite da se iz tog sveta izbavite. Ne inite jo jedan greh vie,
zadravanjem onoga to vam ne pripada.
Kako su to bili nai gresi, a On je Sebe dao za njih, potpuno logino sledi da je On Sebe dao
nama, u razmenu za nae grehe. Dakle, kada je platio Sobom tvoje grehe, oni su postali Njegovi;
kada je Sebe dao tebi u zamenu za tvoje grehe, On je postao tvoj. Dopusti Mu da uzme tvoje grehe,
jer su oni sada Njegovi, a ti od Njega uzmi Njega samog, jer je On sada tvoj i tebi pripada.
Blagoslovene li razmene! U Njemu ima, kao svoje potpuno vlasnitvo, svu puninu boanstva
telesno (utelovljenu), i sve je to po volji Njegovoj. Hvala nek je Bogu.
Kako da mu ne odamo slavu u sve vekove ? I zato ti, i svi drugi ljudi ne bi na to rekli:
Amin?
RH, 29. avgust 1899
64
21. Galatima 2,19.20

A. T. Jones
Ja sam sa Hristom raspet na krstu. Tako ne ivim vie ja, nego Hristos ivi u meni. A
to sad ivim u telu, ivim verom Sina Boijeg, koji me je zavoleo i sebe predao za mene.
(Galatima 2,19.20 kombinacija prevoda arni-Karadi)
Ovim reima ne bi smelo da se pripisuje znaenje koje one nemaju.
U stihu se ne kae: elim da budem razapet s Hristom. Takoe, tu ne stoji: Voleo bih da sam
s Hristom razapet, kako bi On mogao da ivi u meni. Jednostavno se kae: Ja sam sa Hristom
raspet.
Dalje, u tekstu ne pie: Pavle je bio raspet s Hristom; Hristos je iveo u Pavlu; Sin Boji voleo je
Pavla i dao Sebe za Pavla. Sve je ovo tano, ali to nije ono to Pismo na ovom mestu kae, niti je to
pravo znaenje zapisanih rei. One znae tano ono to i saoptavaju, a to je: Ja sam s Hristom
razapet; pa ipak ivim; ali ne ja, nego Hristos ivi u meni, a ivot koji sada ivim u telu, ivim verom
Sina Bojeg, koji me je voleo i Sebe predao za mene (engleski prevod).
Shvaen kao to je i saopten, ovaj stih se pojavljuje u svoj svojoj lepoti i postaje vrst temelj
hrianske vere za svaku duu u ovom svetu. On omoguava svakoj ivoj dui da sa punom
sigurnou koju hrianska vera daje, kae: On me je voleo; On je Sebe predao za mene; ja sam
s Hristom razapet; Hristos ivi u meni. Proitajte, takoe, i 1. Jovanovu 4,15.
Ko god kae Ja sam s Hristom razapet, ne govori neto to je neizvesno. To nije neto u ta on
veruje na osnovu svoje pretpostavke. U stihu nije reeno nita to bi unelo i najmanju nesigurnost.
Svaka dua na ovom svetu moe kao celu istinu, sa potpunom sigurnou, da kae: Ja sam s
Hristom razapet. Ovde se, prosto, radi o prihvatanju injenice, prihvatanju onoga to se ve zbilo,
jer su rei ovog teksta izvetaj o jednoj injenici.
injenica je da je Hristos bio razapet; i kad je On razapet, mi smo takoe bili razapeti, jer je On
bio jedan od nas. Njegovo ime je Emanuilo, to znai Bog s nama ne Bog s Njim, nego Bog s
nama. Ko je, dakle, On bio, ako ne MI? On je morao da bude MI, da bi Bog, koji je s Njim,
mogao da bude i Bog s nama. Prema tome, ta je drugo bio On ako ne MI, kada su ga
razapinjali?
Mona je istina koju objavljuje ovaj stih. On je bio jedna kost, i jedno telo (meso bukv.
prevod) s nama (vidi Efescima 5,30). Imao je istu nau prirodu; u svemu je bio kao i mi. Zato bjee
duan u svemu da bude kao braa (Jev. 2,17 Karadi). On je ispraznio samog Sebe i bio uinjen
jednakim ljudima 1. On je bio drugi Adam. Tano tako kao to je prvi Adam bio Mi, i Hristos,
drugi Adam, bio je Mi. Kad je prvi Adam umro, mi, budui da smo bili obuhvaeni u njemu,
umrli smo s njim. A kada je drugi Adam umro, s obzirom da smo bili obuhvaeni i u ovom drugom,
takoe smo s Njim umrli. On je bio Mi, a mi smo bili obuhvaeni u Njemu, i zato, kada je drugi
Adam bio razapet, mi smo bili razapeti zajedno s Njim. Kao to je prvi Adam sam po sebi bio cela
ljudska rasa, tako je i drugi Adam bio sam po Sebi cela ljudska rasa; prema tome, kada je drugi
Grka re homoioma u Filibljanima 2,7, odakle se parafraziraju rei, prevodi se kao similitudinem na latinskom, ili
likeness na engleskom jeziku. Oba prevoda kao i sama izvorna grka re pored znaenja: slino, nalik, takoe znai i:
podjednako, sasvim tako, istovetno (otud prefiks homo u sloenicama kao to su homogen od iste vrste, istog materijala;
homonimi istog imena, tj. rei koje glase isto). Koje od ova dva znaenja ima na umu Dons, to presudite sami, imajui
na umu celokupan kontekst onoga to on govori u ovoj publikaciji prim. izdavaa.
1
65
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 21. GALATIMA 2,19.20 www.najvaznijevesti.com
Adam razapet, cela ljudska rasa stara grena ljudska priroda bila je razapeta zajedno s Njim. Zato
je pisano: To znamo, da je na stari ovek RASPET S NJIM, da bi greno telo bilo obesnaeno
(uniteno eng. prev), da mi vie ne robujemo grehu. (Rim. 6,6)
Zato svaka dua, s oseanjem i sigurnou koji potiu od savrene pobede hrianske vere,
zaista moe da uzvikne: Ja sam s Hristom razapet; moja stara grena ljudska priroda raspeta je s
Njim, da bi ovo telo greha bilo uniteno, i da ja odsad ne bih vie sluio grehu. Ipak, ja ivim; ali ne
ja, nego to Hristos ivi u meni; i uvek nosim u svom telu umiranje Gospoda Isusa Njegovo
raspee, jer sam ja razapet zajedno s Njim, da se i ivot Isusov, takoe ispolji u ovom mom telu. Jer
ja to ivim, jednako sam predat smrti, Hrista radi, da se ivot Njegov pokae u mom smrtnom telu
2. Korinanima 4,10.11. Stoga, ivot koji sada ivim u telu, ivim verom Bojeg Sina, koji me je
voleo i Sebe predao za mene.
U ovoj blagoslovenoj injenici raspea Gospoda Isusa Hrista, koje je uinjeno radi svakog
ljudskog bia, ne samo da lei temelj vere svakog oveka, nego se u njoj daruje dar vere svakoj dui.
Hristov krst ne predstavlja samo Boju mudrost koju nam On pokazuje, ve je to svemona sila
Boja koja se kroz krst ispoljila, da bi nas izbavila od sveg greha i vratila Bogu.
O, grenie, ti brate i ti sestro, veruj u ovu spasonosnu silu! Primi je! Predaj se toj monoj istini!
Kai s punom sigurnou koju ti donosi vera, i govori to svagda: Ja sam s Hristom razapet; pa ipak
ivim; ali ne ja, nego Hristos ivi u meni, a ivot koji sada ivim u telu, ivim verom Sina Bojeg,
koji me je zavoleo i Sebe predao za mene! Govori ove rei jer su one istina, sama istina, i mudrost, i
sila Boja koja spasava duu od svih greha.
66
22. Galatima 3,10-14

A. T. Jones
Jer koji ine dela zakona pod kletvom su; napisano je, naime: Neka je proklet svako
ko ne ostane u svemu to je napisano u knjizi zakona da to ini. A da se kod Boga niko
ne opravdava zakonom, jasno je, jer Pravednik e iveti od vere. A zakon nije od vere,
nego Ko ih izvri ivee u njima. Hristos nas je iskupio od kletve zakona time to je on
postao kletva za nas, jer je napisano: Neka je proklet svako ko visi na drvetu, da Avraamov
blagoslov doe na mnogoboce u Hristu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obeanog
Duha. (Galatima 3,10-14)
Kletva (prokletstvo) Zakona, svaka kletva koja je ikad bila, ili e ikad biti, postoji zbog greha.
Ovo je vrlo snano i slikovito prikazano u Zahariji 5,1-4. Prorok je posmatrao knjigu (svitak) gdje
leti, duina joj dvadeset lakata a irina deset lakata. A onda mu je Gospod objasnio: to je
prokletstvo koje izae na svu zemlju. To jest, ovaj svitak predstavlja svu kletvu koja poiva nad
celom zemljom.
ta je uzrok ovoj kletvi koja pada na celu zemlju? Evo, ovde je objanjeno: Jer svaki koji krade
istrijebie se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrijebie se po njoj s druge (Zah. 5,3).
Dakle, ovaj svitak je Boji Zakon, iz kojeg je citirana po jedna zapovest sa svake ploe Dekaloga, to
pokazuje da su obe strane Zakona obuhvaene u svitku. Svako ko krade ko kri zapovesti sa druge
ploe, istrebie se, shodno propisima ispisanim na toj strani; svako ko se kune krivo 1, odnosno ko
kri zapovesti zapisane na prvoj ploi Zakona, bie istrebljen, shodno propisima ispisanim na toj
strani.
Nebeski zapisniari ne moraju da piu detalje svakog pojedinog greha koji svaki ovek uini,
ve jednostavno mogu da ukau na plou sa zapovestima koje je ovek u datom sluaju prekrio.
Svitak sa Zakonom koji je pomenut u proroanstvu, leti i prati svakog oveka kud god on poe,
boravi ak i u njegovoj kui. To potvruju sledee rei: Ja u je pustiti, govori Gospod nad
vojskama, te e doi na kuu lupeu i na kuu onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajae
mu usred kue (Zah. 5,4). Ako se ne nae lek, svitak ostaje u kui takvog oveka, sve dok ispisana
kletva ne satre njega i njegovu kuu, pa ak i drva i kamenje u njoj, odnosno sve dok ne prodere
zemlju u onaj veliki dan kada e se elementi istopiti od ognja koji sve guta; jer Zakon je sila greha i
kletva 1. Korinanima 15,56.
Ali hvala Bogu, Hristos nas je iskupio od kletve zakona time to je on postao kletva za nas. Sva
teina kletve pala je na Njega, jer Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas (Isa. 53,6). On je
uinjen grehom nas radi, On koji nije znao greha. Svi koji su Ga primili, primili su slobodu od
svih greha i razreenje od kletve, jer su sada slobodni od svakog greha.
Hristos je tako potpuno obuhvatio celokupno prokletstvo, da je od kletve iskupio sve i ljude i
zemlju, jer je prokletstvo i na nju palo posle ovekovog greha. Ona je poela da raa trnje i korov (1.
Moj. 3,17.18). Zbog toga je Hristos morao da nosi krunu od trnja, pokazavi tako da je On na Sebe
preuzeo sve prokletstvo. Neka je blagosloveno Njegovo ime. Delo je uinjeno. On nas je iskupio od
Ko pominje uzalud ime Gospodnje, u nama poznatijem prevodu; ali ova zapovest je mnogo dalekosenija nego to
se u prvi mah moe uiniti; ona se odnosi na sve nepristojne, besmislene, nepromiljene i besadrajne rei, ukratko na
zloupotrebu dara govora i to je donekle obuhvaeno engleskim prevodom ove zapovesti koji glasi: Ko opsuje, ko
govori rune rei prim. izdavaa
67
kletve zakona. Hvala Bogu za to. Uinjen je kletvom nas radi, jer je On taj koji je visio na drvetu.
Poto je sve to neto to je ve ostvareno, razreenje od kletve posredstvom Hristovog krsta
besplatan je dar Boji svakoj dui na ovoj zemlji. Kad ovek primi ovaj besplatan dar iskupljenja od
celokupne kletve, svitak ga i dalje prati; ipak, Bogu hvala, on sada ne nosi kletvu, ve svedoanstvo o
pravednosti Boijoj koja verom Isusa Hrista dolazi za sve koji veruju; jer nema razlike (Rim.
3,21.22). Uzvieni cilj ovog Njegovog dela naeg iskupljenja od kletve, jeste da Avraamov
blagoslov doe na mnogoboce u Hristu Isusu. Ovaj Avramov blagoslov, zapravo je Boja
pravednost koja, kao to smo ve videli u ovom prouavanju, moe da doe samo od Boga, kao
Njegov besplatan dar koji se prima verom.
Jer koji ine dela zakona pod kletvom su; kako nas je Hristos... iskupio od kletve zakona,
onda nas je On iskupio i od dela Zakona, koja su nita drugo do greh jer su to naa sopstvena dela.
Umesto njih, On nam je podario dela Boja dela vere koja je i sama dar Boji; ova dela su, pak,
sama pravednost. Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,29). Ovo je
pravi odmor nebeski mir poinak Gospodnji. Ko, naime, ue u njegov mir taj je poinuo od
svojih dela kao i Bog od svojih. (Jev. 4,10)
Tako nas je Hristos iskupio od kletve Zakona i od prokletstva naih sopstvenih dela, da bi
blagoslov Avramov, a to je pravednost, i dela Boja, mogli da dou na mnogoboce u Hristu
Isusu. Sve ovo slui jednom cilju da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha. Stoga sad
nema osude za one koji su u Hristu Isusu, koji ne hode po telu nego po Duhu. Jer me je zakon Duha
ivota, u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti (Rim. 8,1.2 kombinacija arni-KJV).
Jer ono to zakon nije mogao, zato to je zbog tela bio slab, uinio je Bog na taj nain to je poslao
svoga Sina u obliju jednakom obliju grenog tela, i za greh, i osudio greh u telu, da bi se
pravednost, koju zakon zahteva, ispunila na nama (u nama KJV, Karadi) koji ne ivimo po
telu nego po duhu. (Rim. 8,3.4)
Neka je hvala Bogu za neopisivi dar Njegove pravednosti, koju nam daje u zamenu za nae
grehe, i za Njegova dela vere koja nam poklanja kao zamenu za naa dela Zakona, ime nam je
obezbedio iskupljenje koje je u Isusu Hristu. Hristos nas je iskupio od kletve zakona time to je on
postao (bio uinjen eng. prevod) kletva za nas.
68
23. Galatima 5,3

A. T. Jones
I ponovo svedoim svakom oveku koji se obrezuje da je duan da izvri sav zakon.
(Galatima 5,3)
Duan da izvri sav zakon. udno je da mnogi, analizirajui ovaj stih, ine od njega znak
razlikovanja izmeu dva zakona i iskljuuju Boji Zakon (Dekalog) iz daljeg razmatranja, tako to
re dunik shvataju samo u smislu dunosti.
Oni znaju da je, na osnovu Pisma, jedina ovekova dunost da dri Boje zapovesti. Oni,
takoe, znaju da ne moe postojati ni jedan drugi sveti zapis koji bi ovu ovekovu dunost osporio.
Oni, dalje, znaju da je svaki ovek, bilo da je obrezan ili neobrezan, duan da dri celokupan Boji
Zakon. Pripisujui ovom izrazu (dunik) samo znaenje dunosti to jest, ukoliko je ovek
obrezan onda je duan da da dri ceo zakon oni dolaze do zakljuka da se tu mora izuzeti Boji
Zakon (Dekalog); oni zakljuuju da ovde mora da se radi o nekom zakonu koji nije obavezan ni za
jednog oveka, osim ako on nije obrezan, pa se zbog toga izraz sav zakon ovde doivljava kao sav
ceremonijalni zakon sa svojim rtvama i prilozima.
S druge strane, ima i onih koji sebe oslobaaju svake dunosti da dre Boji Zakon (Deset
zapovesti), i koji u ovom tekstu trae podrku za svoju neposlunost i protivljenje. Po njima, samo
oni koji su obrezani imaju dunost da dre Boji Zakon; dakle, po ovom miljenju, obaveza dranja
Bojih Deset zapovesti iskljuivo je povezana sa obrezanjem. Oni znaju da nisu pod obavezom da se
obrezuju, pa odatle izvode tvrdnju da nisu pod obavezom ni da dre Dekalog.
Nijedna od ove dve grupe nije u pravu; obe gree i ne uspevaju da uhvate misao koja je utkana u
ovaj stih. Uzrok tog njihovog neuspeha je taj to re dunik razumeju samo kao dunost.
Tano je da ova re oznaava i dunost. Meutim, na ovom mestu, kao i na svakom drugom
mestu gde se govori o ovekovoj moralnoj obavezi, ona ima jedno daleko ire i dublje znaenje od
onog koje je ogranieno prosto samo na dunost. Ovo potonje znaenje u odnosu na ono prvo
dublje, postaje sekundarno.
Re dunik u stihu u Galatima 5,3, oznaava ne samo osobu koja je pod obavezom da neto
plaa (u smislu redovne obaveze), nego daleko vie od toga; oznaava osobu koja je toliko
prezaduena da nema nita ime bi mogla da isplati svoj dug. Ako je neko dunik koji ima obavezu
da plati hiljadu dolara, a pri tom ima para u izobilju, ili, pak, tek toliko da moe da namiri dug, to
onda i nije prevelik problem. Meutim, ako je on dunik koji mora da isplati 14 miliona duga, a ne
poseduje ni jedan jedini cent kojim bi platio, pa je jo i neko ko lei u zatvoru i nema nikakvu
mogunost da ita zaradi i rei se svog duga, onda takvom oveku ova re dunik, znai mnogo
vie od obine obaveze da plaa 1.
Ovde je upravo takav sluaj. Upravo je to ono to je ovaj tekst naumio da kae. To je pravo
znaenje koje je dodeljeno rei dunik, zato to ova re, upotrebljena u vezi s moralom, obavezno
podrazumeva (i to je jedino to moe da podrazumeva) greh, odnosno injenicu da je ovek grenik.
Rei dunik u Galatima 5,3 je ista ona koja se pominje i u Luki 13,4: Ili mislite da su onih
osamnaest, na koje je pala kula u Siloamu i pobila ih, bili vie krivi (vei grenici eng. prev) od svih
jerusalimskih stanovnika? Mesto gde stoji re grenici, dodatno je pojanjeno reju dunici, na
1
Kao to bi, na primer, bila obaveza da se redovno plaaju rauni za domainstvo prim. prev.
69
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 23. GALATIMA 5,3 www.najvaznijevesti.com
margini 2.
Dalje, ova re je upotrebljena u Gospodnjoj molitvi (Matej 6,12): Oprosti nam dugove nae,
kao to mi opratamo dunicima svojim. U Lukinoj verziji (11,4) ove molitve jasno se izraava
znaenje greha: Oprosti nam nae grehe, jer i mi opratamo svako svom duniku.
Spasitelj takoe koristi istu re i u Luki 7,41.42: Dvojica su bili duni jednom zajmodavcu;
jedan je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset. Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici.
Ova re moe da se nae i u prii u Mateju 18,23-25. Tamo gde itamo re grenik u
Jevanelju po Luki 13,4, pored kojeg u margini stoji dunik, takoe imamo referencu koja nas
upuuje na priu iz Mateja 18. To je parabola u kojoj se kae da je neki car hteo da se obrauna sa
svojim slugama. Doveli su mu jednog od njih koji mu je dugovao deset hiljada talanata oko
14.400.000 dolara 3; ovaj ovek nije ima nita ime bi platio tako veliki dug. Gospod otpusti ga i dug
mu oprosti. Meutim, otiavi od gospodara, ovaj sluga nae drugog slugu, svog kolegu, koji je
njemu bio duan oko petnaest dolara. Kad ovaj nije imao da mu vrati, on ga baci u tamnicu i ne
oprosti mu dug. Tada car pozva svog dunika i predade ga muiteljima dok mu ne plati sav dug.
Tako e i otac moj nebeski uiniti vama, ako svaki ne oprosti od sveg srca svoga bratu svome.
(Matej 18,23-25)
Upravo to predavanje dunika muiteljima dok ne isplati sav dug, predstavlja sadraj
znaenja rei dunik, jer ona podrazumeva da dunik mora da ispata svoju krivicu. Greh se
naziva jo i opheilema, to znai da on ukljuuje i ispatanje (kaznu) i plaanje (namirenje) duga.
Iz stiha koji prouavamo, naroito onog dela koji kae: duan da izvri sav zakon, paljivi
italac e moi da zakljui mnogo vie nego to je ukazivanje na obinu obavezu da se prihvate
zahtevi koje Zakon stavlja pred oveka i da se da sve od sebe kako bi se ti zahtevi ispunili. Citirane
rei govore da italac nije samo pod obavezom da prizna kao vaee zahteve Bojeg Zakona, nego je
on aktuelni dunik od kojeg se trai da vrati Zakonu sve to se od njega zahteva. Dalje, stih mu
govori da e, takav kakav je, ostati veiti dunik, jer nema ba nita, niti u sebi ima snage da stekne
bilo ta, ime bi otplatio dug.
Ova njegova prezaduenost ne potie samo od njegove obaveze da dri Zakon od sad pa
nadalje, ve i od obaveze da nadoknadi sav dug iz prolosti sve to se nagomilalo u prolosti,
zakljuno sa dananjim danom.
Prema tome, svaki je ovek veni dunik po svemu to je obuhvaeno stihom Galatima 5,3 kao i
drugim srodnim stihovima koje smo ovde citirali, jer svi su sagreili i izgubili su slavu Boju. Ko
god hoe da se obree da bi se kroz to spasao, trai spasenje delima koja su rod samopravednosti i
stoga preuzima obavezu da plati Bojem Zakonu celokupan svoj dug, od poetka, pa sve do kraja
svog ivota. Takoe, on na ovaj nain preuzima i obavezu da ispata svu krivicu koja se odnosi na
njegove nagomilane prestupe.
To znai biti dunik celom Zakonu; to je ono to se htelo rei u stihu: I ponovo svedoim
svakom oveku koji se obrezuje da je duan da izvri sav zakon (dunik celom Zakonu eng.
prevod). Ne samo da je dunik, nego preduzimanjem ovog koraka (obrezanja), on svojevoljno
King Dejms verzije, kao to stoji i u grkom originalu u Luki 13,4 prim. prev.
Tolika je bila obraunata vrednost u Donsovo vreme, krajem 19. veka. U vreme prevoenja ovog teksta (septembar
2011. god), pri ceni od 41,2 dolara za uncu srebra (28,34 gr) obraunata vrednost 10.000 talanta srebra bila je oko 381
milion dolara. Talanat (ili talenat) je bio jedinica mere (otprilike 26,2 kg) i ujedno najvea novana vrednost kod Helena
i na helenistikom istoku. Srebrni talanat je vredeo oko 6.000 denariusa (srebrni metalni novac). Obzirom da je 1
denarius bio uobiajena radnika dnevnica, talanat je otprilike vredeo dvadeset godina rada obinog oveka; drugi izvor
kae da je 1 talanat bio mesena plata za oko 200 veslaa prim. prev.
2
3
70
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 23. GALATIMA 5,3 www.najvaznijevesti.com
preuzima obavezu da sam ispuni sve ono to obuhvata njegov dug.

Tano je da je, sam po sebi, svaki ovek na ovom svetu upravo onakav dunik kakav je gore
opisan. Takoe je tano da svaki ovek koji danas trai opravdanje kroz svoja dela, kroz vrenje
Deset zapovesti, ili bilo ega drugog to Bog nalae, na taj nain preuzima na sebe obavezu da sam
plati sve to predstavlja njegov dug. Meutim, on to ne moe da plati. On ne poseduje ni jedan
jedini element koji bi mu dao mogunost da plati makar samo jedan deli svog duga. On je potpuno
skrhan i izgubljen.
Ali, hvala Bogu to svako ko ima pravednost Boju koja je kroz veru (plod vere) Isusa Hrista,
svako ko zavisi samo od Gospoda Isusa i onog to je On uradio, iako je sam po sebi dunik kao i
svaki drugi ovek, ipak, u Hristu ima izobilje kojim moe da plati sve svoje dugove. Hristos je
ispatao kaznu i namirio svu krivicu svake due. Pravednou Bojom koju donosi, Hristos u
izobilju obezbeuje pravednost kojom plaa sve zahteve koje Zakon postavlja u ivotu oveka koji
veruje Isusa.
Neka je hvala Bogu za Njegov nemerljiv dar Hrista Isusa. O, verujte Ga! Primite Ga! Jadni,
skrhani i izgubljeni dunie, kupi od mene zlata eenog u ognju da se obogati, i bele haljine
da se obue. Hodite, kupujte bez novaca. (Otk. 3,18; Is. 55,1)
RH, 21. avgust 1900
71

A. T. Jones
Nego velim: ivite u Duhu pa neete izvriti poudu ploti (tijela Karadi). Jer plot
udi protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne inite to biste
eleli. Ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom. (Galatima 5,16-18)
Ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom, jer svi, koje vodi Duh Boiji, ti su sinovi Boiji
(Rim. 8,14). Kao Boji sinovi, oni imaju um Duha, um Hristov, i tim umom oni slue Zakonu
Bojem. Prema tome, koga vodi Duh Boji, a to znai da ima um Hristov, on ispunjava Zakon, jer
se posredstvom Duha u srce bogato izliva ljubav Boja, koja je sama po sebi ispunjenje Zakona, u
ivotu svake osobe koja ovu ljubav ima.
Dva puta, put Duha i put tela, uvek su otvorena pred svakim ovekom. Kao to je sigurno da je
prisutno telo koje udi protiv Duha, isto je tako sigurno i prisustvo Duha koji udi protiv tela.
Koga vodi telo, on ne moe da tvori dobro, sve i da to eli. On slui zakonu greha i zato je pod
Zakonom. Meutim, ako li vas Duh vodi, niste pod zakonom.
Svaki ovek ima slobodu da izabere svoj put put Duha ili put tela. Jer ako po telu ivite,
umreete; ako pak Duhom umorite 1 (muite, ponizite, potinite eng. prevod) telesna dela,
iveete.
Zapazite da se u ovom tekstu u Galatima poslanici, kao i u srodnim tekstovima u Rimljanima i
Koloanima poslanici, neprestano istie da je telo, sa svojom telesnom grenom prirodom, jo uvek
prisutno u onom ko ima Bojeg Duha i da se to telo i dalje bori protiv Duha.
Dakle, kad je ovek obraen i tako doveden pod vlast Bojeg Duha, on nije osloboen od tela
tako da je potpuno odvojen od njega i njegovih sklonosti i elja, i tako kao da vie nikad nee biti
kuan niti e morati da se bori protiv njega. Ne, isto to izroeno (degenerisano bukv. prevod),
greno telo i dalje je tu sa istim svojim sklonostima i udnjama. Meutim, ovek mu vie nije
potinjen. On je osloboen potinjenosti telu, njegovim tenjama i eljama, i sada je potinjen
Duhu. On je sada podanik jedne sile koja osvaja, potinjava, raspinje i dri pod kontrolom telo
takvo kakvo je, greno, sa svim grenim sklonostima i poudama. Zato je pisano: Duhom umorite
telesna dela. Pomorite, dakle, svoje udove koji su na zemlji, i u njima blud, neistotu, strast
(prekomernu naklonost), zlu elju (pohotu eng. prevod) i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo
(Kol. 3,5). Zapazite da je sve nabrojano prisutno u telu i da e iveti i vladati, ako se telu dopusti da
vlada. Ali, kako je telo posredstvom Duha dovedeno pod vlast sile Boje, sve zlo koje je nabrojano i
nalazi se u telu, ubijeno je; udareno je u sam njegov koren i na taj nain mu je onemogueno da se
pojavljuje u ivotu.
Kontrast izmeu vladavine tela i vladavine Duha jasno je izraen u Rimljanima 7,14-24 i 1.
Korinanima 9,26.27. U sedmoj glavi Rimljanima opisan je ovek koji je pod vlau tela, telesan,
prodat pod greh. On ezne da ini dobro i silno eli to, ali je pod vlau sile koja je u telu i koja mu
ne doputa da ini dobro koje eli. Jer ne inim dobro koje elim, nego zlo, koje ne elim, to inim
(Rim. 7,19). Nalazim, dakle, da za mene vai zakon: kad elim dobro da inim, zlo je u meni. Tako
se po unutranjem oveku radujem Boijem zakonu, ali vidim jedan drugi zakon u svojim udovima,
koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha (dovodi me u ropstvo zakonu
Prvobitno znaenje rei mortify, koje ima latinsko poreklo, a koju arni prevodi sa umorite, bila je unititi
vitalnost, ivahnost, energinost, snagu prim. prev.
72
greha), koji je u mojim udovima. O, bedan li sam ja ovek; ko e me izbaviti od ovog smrtnog tela?
(Rim. 7,21-24 kombinacija KJV-arni). Ovde je opisan ovek koji je potinjen telu, zakonu
greha koji je u udovima. ak i kad eli da slomi silu tela i pone da ini dobro, ova sila ga i dalje
vodi u ropstvo i dri ga pod vlau tela, zakona greha koji je u udovima njegovim.
Meutim, postoji osloboenje od ove sile. Kada je ovek (iz Rimljana 7) povikao: O,bedan li
sam ja ovek; ko e me izbaviti od ovog smrtnog tela?, odgovor je odmah dat: Bogu hvala kroz
Isusa Hrista, Gospoda naega (Rim. 7,25). Postoji put osloboenja; samo je Hristos Oslobodilac.
Ovaj ovek, iako osloboen, nije lien dalje borbe; nije postavljen u stanje gde nee morati da se
bori protiv tela. Rat e morati da se nastavi i to nije neki ko bajagi rat; ne radi se o borbi s utvarom.
Evo oveka iz 1. Korinanima 9,26.27: Tako se borim, ne kao borac koji bije vetar (eng. prevod). S
im se, dakle, on bori? ta bije? itajte: Nego muim svoje telo (drim ga pod kontrolom) i
potinjavam ga, da ne bih ja, koji sam drugima propovedao, sam pretrpeo brodolom. (eng. prevod)
Tako je, dakle, u sreditu borbe hrianin i njegovo telo protiv kojeg se on bori; telo sa svojim
sklonostima i poudom. On mora da dri telo pod kontrolom, da ga potinjava uz pomo nove sile
Bojeg Duha, kojoj je on sada potinjen i iji je sada podanik, od trenutka kad je osloboen od sile
tela i zakona greha.
Ovo je jo jae izraeno kada se grki izraz koji stoji tamo gde se kae muim svoje telo (1.
Kor. 9,27), potpunije prevede. Bukvalno znaenje ovog izraza bilo bi udariti u lice, napraviti
modricu na oku i na licu. U skladu s ovim, neki prevode ovaj tekst na sledei nain: Ja se ne borim
kao bokser koji udara u prazno (u vazduh), ve nanosim udarce (modrice bukv. prevod) svom telu
i bacam ga u ropstvo.
Tako sedmo poglavlje Rimljanima prikazuje oveka koji je potinjen sili tela i zakonu greha koji
je u udovima, ali koji istovremeno ezne za osloboenjem. U Prvoj Korinanima poslanici (devetom
poglavlju), govori se o telu koje je potinjeno oveku pomou jedne nove sile sile Bojeg Duha. U
citatu iz Rimljanima poslanice, telo je to koje vlada, a ovek je ispod. U Poslanici Korinanima
ovek vlada, dok je telo potinjeno.
Ovaj blagosloveni preokret situacije deava se prilikom obraenja. Obraenjem ovek biva
doveden u stanje posedovanja Boje sile i pod vlast Bojeg Duha, tako da pomou te sile on biva
uinjen gospodarem nad telom i svim njegovim sklonostima i poudom; pomou Duha, on raspinje
telo sa njegovim tenjama i grenim eljama kroz dobru borbu vere.
Ljudi se ne spasavaju tako to su odmah i konano osloboeni tela, nego primanjem sile kojom
mogu da nadvladaju sve zle sklonosti i elje tela i upravljaju njima. ovek ne razvija karakter (a ne
bi ni mogao), tako to e biti osloboen i prenesen u carstvo gde nema nikakvog iskuenja, nego
primanjem sile na tlu gde postoji iskuenje, ba na onom terenu gde treba da nadvlada svako
kuanje.
Ako bi ljudi bili potpuno poteeni tela, takvog kakvo je, onda Isus nije ni morao da dolazi na
ovaj svet. Kada bi ljudi mogli da budu spaseni tako da na ovoj zemlji vie nemaju nikakva iskuenja i
da odmah budu premeteni u oblast gde nema nikakvog kuanja, onda Isus ne bi morao da dolazi
na zemlju. Ali sa takvim osloboenjem ovek nikad ne bi mogao da razvije karakter. Zato, umesto
pokuaja da potpuno oslobodi oveka od grenog tela u kojem se ovaj nalazi, Isus je doao na ovaj
svet i Sebe stavio U TELO, ono isto u kojem se ovek nalazi, suoivi se sa telom TAKVIM KAKVO
JE, sa svim njegovim sklonostima i eljama, i boanskom silom koju je doneo posredstvom vere, On
osudi greh u telu (Rim. 8,3). Na taj nain je Hristos celom oveanstvu doneo boansku veru koja
do oveka prenosi boansku silu, neophodnu za njegovo osloboenje od sile tela i zakona greha,
obezbeujui mu tako sigurnu prevlast nad telom, takvim kakvo je.
73
Umesto da oveka spase tako to e od njega da napravi mlitavo i bezkarakterno stvorenje koje
e iveti tamo gde nema nikakvog iskuenja, Isus je doao oveku upravo tamo gde se on nalazi,
usred svih iskuenja. Hristos je doao u potpuno istom telu koje ovek ima; u takvom telu On se
sukobio sa svim moguim iskuenjima koja telo poznaje i pobedio svako od njih, donevi tako
pobedu svakoj dui na ovom svetu. Neka je blagosloveno njegovo ime.
Svaka dua koja primi i odri veru Isusovu moe da ima ovu pobedu u njenoj punini; jer ovo
je pobeda koja je pobedila svet: naa vera. (1. Jov. 5,4)
74

A. T. Jones
A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, estitost, dobrota, vera, krotost,
uzdrljivost; protiv ovakvih stvari nema zakona. A Hristovi pripadnici su raspeli plot (telo
Karadi) sa svim strastima i poudama. Ako Duhom ivimo, Duhom i da hodimo. Ne
budimo puni praznog slavoljublja, ne izazivajmo jedan drugoga, ne zavidimo jedan
drugom. (Galatima 5,22-26)
Videli smo neto od sutine zla i prevarljivosti dela koji potiu iz tela. Ali, Bogu hvala, postoji i
ona lepa strana.
Boji Duh koji je u svoj punini dat svakom verniku, udi protiv tela, tako da u primaocu ovog
dara, verniku koji je voen Bojim Duhom, telo ne moe da ini ono to bi inae inilo. U takvom
oveku vlada Boji Duh i ini da se u ivotu pojave rodovi Duha umesto telesnih dela.
Iako je tano da oni koji to ine sve ono to je na listi dela telesnih nee naslediti carstvo
Boje, ipak Bog je, kroz dar Svetog Duha i kroz milost Hristovu, u potpunosti obezbedio
mogunost da svaka dua, uprkos svojim strastima, poudi, eljama i sklonostima tela, nasledi
carstvo Boje.
U Hristu se borba vodila po svakoj taki, a ostvarena pobeda bila je sveobuhvatna. On je bio
uinjen telom, istim telom i krvlju koje su imali oni zbog kojih je doao da ih iskupi. U svim
pojedinostima je bio uinjen kao i oni; u svemu (u svim pojedinostima eng. prevod) kuan kao i
mi (Jev. 4,15). Da u samo jednoj pojedinosti nije bio kao i mi, onda upravo u tom jednom detalju
ne bi mogao da bude kuan kao i mi.
On je bio ganut, oseajui nae slabosti (Jev. 4,15 KJV), jer je za vreme dok je bio kuan,
oseao elje i sklonosti tela, tano onako kako ih i mi oseamo kada smo kuani. Jer svaki ovek
biva kuan kada ga vue i mami njegova udnja (njegove sopstvene elje i telesne sklonosti 1) (Jakov
1,14 eng. prevod). Sve je to Isus mogao da iskusi, a da pri tom ne zgrei, jer iskuenje nije isto to i
greh, i biti kuan nije isto to i zgreiti. Samo kada pouda zane (zatrudni), kada se elja gaji, a
sklonost odobrava (podstie) samo u tom sluaju se raa greh (Jakov 1,15). Isus nikada, ak ni u
Svojim mislima, nije gajio ma koju koju telesnu elju, niti odobravao bilo koju telesnu sklonost.
Tako je On, u istom telu poput naeg, bio kuan u svim pojedinostima kao i mi, pa ipak, bez i
jedne jedine mrlje greha.
Kroz boansku snagu koju je primao putem vere u Boga, On je sasvim ugasio svaku sklonost
tela u kojem je bio, i tako, praktino, u korenu sasekao svaku elju tela, osudivi greh u njemu. Na
ovaj nain, On je doneo potpunu pobedu i boansku silu, koje uva i odrava za svaku duu na
ovom svetu. Sve je to uinio da bi se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila u nama koji ne
ivimo po telu nego po duhu. (Rim. 8,4 kombinacija KJV-arni)
Punina ove pobede besplatan je dar koji se daje svakoj dui u Hristu Isusu. Ona se prima verom
u Isusa. Ostvarena je i odrava se verom Isusovom, koju je On ostvario i doveo da savrenstva, a
potom je poklonio svakom Svom verniku. Jer ovo je pobeda koja je pobedila svet: naa vera. (1.
Jov. 5,4)
On je u Svom telu ukinuo neprijateljstvo koje je razdvajalo oveanstvo od Boga. Da bi to
1
Rei u zagradi pripadaju autoru prim. prev.
75
postigao, uzeo je telo, a to je moralo biti ono telo u kojem je postojalo pomenuto neprijateljstvo.
Zato se kae da je On u Svom telu ukinuo neprijateljstvo, kako bi u Sebi, od dvoje od Boga i od
otuenog oveka nainio jednog novog oveka, stvarajui (na taj nain) mir (Efescima 2,14.15
kombinacija prevoda arni-KJV)
Isus Hristos je ukinuo u Svom telu neprijateljstvo, da oboje Jevreje i mnogoboce, to jest
celo oveanstvo u jednom telu pomiri s Bogom, posredstvom krsta, ubivi tako neprijateljstvo u
Sebi (Efe. 2,16 na osnovu margine u verziji King Dejms 2). Neprijateljstvo je bilo u Njemu, jer je
bilo u Njegovom telu; i tu, u Svom telu, On je ubio (nadvladao) i ukinuo neprijateljstvo. Ovo je
mogao da postigne samo tako to je zaista bio u telu.
Isus je preuzeo na Sebe prokletstvo u svoj njegovoj punini, u istoj meri u kojoj ono poiva na
oveanstvu. On je to uinio postavi kletva (bivi uinjen kletvom eng. prev) nas radi (Gal.
3,13). Meutim, kletva nezasluena nee doi, niti ikad dolazi. Uzrok kletve je greh. On je uinjen
kletvom radi nas, zbog naih greha. Da bi se suoio s kletvom koja je nad nama, On je morao da se
suoi s grehom koji je u nama. Prema tome, Bog je Onoga koji nije znao greha... uinio grehom za
nas, da mi budemo uinjeni pravednou Bojom U NJEMU (2. Kor. 5,21 kombinacija prevoda
arni-KJV).
Na taj nain, On je Sebe u potpunosti postavio u isti nepovoljan poloaj u kojem se nalazi celo
oveanstvo, jer je u svim pojedinostima bio uinjen kao i mi, pa je stoga i mogao da bude u svemu
kuan kao i mi. Pa ipak, ni jednoj jedinoj tenji ili sklonosti tela On nikada nije dao ni najmanje
doputenje, ak ni u svojim mislima. Svaka od tih sklonosti praktino je bila u svom korenu
umorena silom Bojom koju je, posredstvom boanske vere, On doneo oveanstvu.
Budui pak da deca imaju telo i krv, tako i On uze udela u tome, da smru satre onoga koji ima
dravu smrti, to jest avola, i da izbavi one koji su strahujui od smrti celog ivota bili u ropstvu. Jer
zaista nije uzeo na Sebe prirodu anela, ve je uzeo na Sebe seme Avramovo. Stoga je bilo potrebno
da u svemu bude nainjen kao Njegova braa, da bude milosrdan i veran prvosvetenik u onom to
pripada Bogu, da uini pomirenje za grehe naroda; jer u emu postrada i iskuan bi u onome moe
pomoi i onima koji se iskuavaju. (Jev. 2,14-18)
Ovu pobedu koju je Hristos ostvario u ljudskom telu, Sveti Duh je doneo na spasenje svima koji
su danas u istom tom ljudskom telu i veruju u Isusa. Posredstvom Svetog Duha prisustvo Samog
Hrista dolazi verniku, jer ovo je Njegova nepromenljiva elja, da vam dade po bogatstvu svoje slave
da njegovim Duhom budete ojaani za unutranjeg oveka, da se Hristos verom useli u vaa srca, da
budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni, da biste vi sa svima svetima mogli razumeti ta je irina, i
duina, i visina, i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja prevazilazi nae saznanje, da budete
ispunjeni do sve punoe Boije. (Efe. 3,16-19)
Delo osloboenja od krivice greha i njegove sile dri vernika u pobedonosnom poloaju koji mu
daje snagu da nadvlauje elje, tenje i sklonosti tela, pomou sile Bojeg Duha. Ovo se upravo
danas ostvaruje linim prisustvom Isusa Hrista u ljudskom telu u telu vernika, ba onako kako se
ostvarivalo Hristovim linim prisustvom u ljudskom telu, pre hiljadu osamsto sedamdeset godina 3.
Hristos je uvek isti. On je isti jue i danas i doveka (Jev. 13,8). Hristovo Jevanelje je uvek isto
isto jue i danas i doveka. Ono je danas isto kao i pre hiljadu osamsto sedamdeset godina. Onda je
bilo: Bog se javi u telu (1. Tim. 3,16); i danas je isto to: Bog se javi (u istom tom) telu telu
grenih ljudi, u ljudskoj prirodi, upravo onakvoj kakva je ona.
2
3
Autorova napomena prim. prev.

Danas, pre skoro dve hiljade godina prim. prev.
76
Jevanelje je: Hristos u vama, nada slave (Kol. 1,27); Hristos u vama, takvima kakvi ste, sa
svim vaim gresima, grenou i svim drugim odlikama; jer je On dao Sebe za nae grehe i za nau
grenost. Dakle, Hristos te je kupio tebe, ba takvog kakav si, i ti si sada prihvaen (uinjen
prihvatljivim bukv. prevod) (Efe. 1,6 KJV) u Njemu. On te je primio takvog kakav si, a
Jevanelje Hristos u (tebi), nada slave dovodi te pod vladavinu milosti Boje. Posredstvom
Svetog Bojeg Duha, koji te ini pokornim Hristovoj i Bojoj sili, ti donosi rodove Duha koji se
sada vide na tebi, umesto dela telesnih.
A PLOD DUHA JE:

LJUBAV Boja ljubav koja se izobilno izliva u srca, pomou Bojeg Duha. I umesto da se, ak
i u mislima, daje mesta mrnji i svemu drugom to iz nje proizilazi, postajete svesni da vam niko ne
moe uiniti nita to bi vas navelo da mu uzvratite bilo ime sem ljubavlju. Ova je ljubav ista jue i
danas i doveka, jer je to Boja ljubav, i ona ne voli zbog nagrade, ve radi ljubavi same. Ona voli
prostoduno jer je ljubav, i kao takva, ona nita drugo ne moe da ini.
RADOST je po definiciji: gorljiva srea koja potie od sadanjeg ili oekivanog dobra;
likujue zadovoljstvo (Century Dictionary and Cyclopedia). Meutim, u ovom sluaju je re ili,
kao alternativa, iskljuena, jer je ova radost neto to potie od sadanjeg dobra, kao i od onog koje
tek treba da doe, s obzirom na to da je ovo dobro veno. Prema tome, hrianska radost je vena
sadanjost i treba oekivati da e to zauvek i ostati. Zbog toga je ona praena i likujuim
zadovoljstvom.
MIR Savreni mir koji vlada u srcu, mir Boiji, koji prevazilazi svaki um i koji, ako ga
posedujete, uva vaa srca i vae misli u Hristu Isusu. (Fil. 4,7)
DUGOTRPLJENJE, ESTITOST (BLAGOST eng. prevod), DOBROTA, VERA Ova vera
grki, pistis je vrsto ubeenje; uverenje zasnovano na poverenju, a NE na znanju (vera srca, a
ne glave; vera Hristova, a ne kredo4); snano poverenje, kao rezultat ubeenja i zapovesti, uprkos
suprotnim uticajima.
KROTOST, UZDRLJIVOST Uzdrljivost je samokontrola. Boji Duh oslobaa oveka od
potinjenosti strastima, poudi i navikama, i ini od njega slobodnog oveka, koji je svoj gospodar.
Protiv ovakvih stvari nema zakona. Boji Zakon je samo protiv greha. On se otkriva u
ljudskom ivotu kao osuda svega to nije plod Bojeg Duha. Prema tome, sigurno je da sve to u
ovekovom ivotu nije rod Duha Svetog, predstavlja greh. Drugim reima, sve to ne potie od vere
greh je (Rim. 14,23), i to je vena istina.
Stoga, ako Duhom ivimo, Duhom i da hodimo. Zato to ivimo u Duhu i hodimo u Duhu,
ne budimo ne treba da budemo, i ne moemo da budemo puni praznog slavoljublja, ne
izazivajmo jedan drugoga, ne zavidimo jedan drugom.
RH, 2. oktobar 1900
Kredo je prihvaeno od strane crkve, standardno ispovedanje vere, tzv. Vjeruju prim. prev.
77
26. Hriansko savrenstvo

A. T. Jones
Budite vi dakle savreni. Pesma koju smo upravo otpevali dovoljan je razlog za ovu misao.
Budite vi dakle savreni (Mat. 5,48). Poznato vam je da Bog tako kae. Takoe vam je poznato da
smo pozvani da pohitamo ka savrenstvu (Jev. 6,1 Sinod SPC). Osim toga poznato vam je da
jevanelje, propovedanje jevanelja koje vi i ja objavljujemo, ima za cilj da pokaemo svakog
oveka savrenog u Hristu Isusu (Kol. 1,28). Prema tome, nemamo pravo da tvrdimo da se od nas
ne oekuje savrenstvo. Ono se oekuje od nas. Moram ga oekivati od sebe. I u sebi ili od sebe ne
smem da oekujem nita to ne odgovara savrenom merilu savrenstva koje je Bog postavio. ta bi
uopte moglo da nas sprei od ostvarenja savrenstva, nego da mislimo da se ono od nas ne oekuje?
Ponavljam: ta bi uopte vie moglo da nas sprei od ostvarenja savrenstva nego da kaemo kako se
od nas ne oekuje da budemo savreni?
I onda, ako nam je jasno da Boja re govori da vi i ja treba da budemo savreni, jedino to vi i
ja treba da razmotrimo jeste kako da to ostvarimo. To je sve. Prihvatimo onda da se savrenstvo, i
nita manje od savrenstva koje je Bog odredio, oekuje od vas i od mene. I da vi i ja neemo
prihvatiti nita u sebi, u onome to smo uinili, niti u bilo emu to je u vezi sa nama, to bi za dlaku
bilo manje od savrenstva koje je Bog odredio. Neka to bude jasno svakome i zauvek, a onda treba
samo da shvatimo kako da ga postignemo, i ono e se ostvariti.
O kakvom se merilu radi? Koje je merilo Bog postavio? Budite vi dakle savreni, kao to je
savren Otac va nebeski (Mat. 5,48). Jedino merilo je Boje savrenstvo. Vi i ja moramo zauzeti
stav po ovom pitanju i suoiti se sa samim sobom, uvek zahtevajui od sebe da u nama bude
savrenstvo, kakvo je u Bogu. Ali i to da sebi ne dozvolimo ni najmanje odstupanje, niti da za sebe
traimo opravdanja i izgovore, to bi u bilo kom stepenu umanjilo ovo savrenstvo.
Potpuno je jasno da ne moemo biti savreni u Bojoj veliini niti u Njegovoj svemoi i
sveznanju. Bog je karakterna linost i upravo je savrenstvo karaktera ono to je stavio pred vas i
mene da bi to dostigli, a to treba da oekujemo samo od sebe i to treba da prihvatimo samo u sebi.
Prema tome, ako je Boje savrenstvo koje vi i ja moramo imati, i koje jedino moemo kod sebe
prihvatiti i uvek nastojati da se drimo tog merila, onda odmah moete videti potrebu da se vi i ja
stalno smatramo prisutnima pred Bojim sudom. Svesni smo da e svako od nas stati pred sud, bili
pravedni ili bezboni. Zato onda ne bismo ve sad stali pred sud, i sa tim zavrili? Zna se da vi i ja
treba da stanemo pred Hristov sud i da e svako od nas biti izmeren prema tom merilu. Bog je
postavio dan u koji e po pravdi suditi celom svetu preko oveka koga je odredio, pruivi svima
pouzdanje time to ga je vaskrsao iz mrtvih. (Dela 17,31 arni)
Hristovo vaskrsenje je Boji zavet (zalog, znak, obeanje) svetu da e svako stati pred Hristov
sud. To je reeno. Vi i ja ga oekujemo. Propovedamo o njemu i verujemo da e tako biti. Zato
onda ne bismo stali pred taj sud i tu ostali? Zato da ekamo? Oni koji ekaju i nastave da ekaju,
nee biti u stanju da stanu pred njega. Bezbonici ne mogu da stanu na tom sudu, ali oni koji su stali
pred Boji sud, suoeni sa merilom suda i drei se njega stalno u mislima, reima i delima, spremni
su za sud u svakom trenutku. Spremni za sud? Da, spremni su. Oni su tamo. Oni prolaze na sudu.
Oni pozivaju sud i sve to on donosi. Oni oekuju da prou na sudu, i siguran je samo onaj koji tako
ini. Sam blagoslov koji proizlazi iz svega toga je nagrada potrebna svakom oveku koji upravo sada
izlazi pred sud. I dok tamo stoji, ega treba da se boji? Niega. A kad je izbaen svaki strah, ta onda
ostaje? Savrena ljubav. Ali, savrenu ljubav moemo da imamo samo ako na sudu zadovoljimo to
78
A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 26. HRIANSKO SAVRENSTVO www.najvaznijevesti.com
savreno merilo suda, a moemo i da je zadrimo samo ako nastavimo da tu stojimo.

Poto smo to reili, razmislimo o putu o putu kako da to ostvarimo. No, jasno je da moj put
nije merodavan. Razmislite! Budite vi dakle savreni, kao to je savren Otac va nebeski. Jedino
merilo je Njegovo savrenstvo. ije je onda merilo? ija procena merila je ispravna? Moja nije. Ja ne
mogu da merim Boje savrenstvo. Seate se teksta moda ste ovog trenutka pomislili na njega:
Svemu savrenom videh kraj; ali je zapovest Tvoja veoma iroka. (Psalam 119,96)
Nijedan ogranieni um ne moe da izmeri Boje savrenstvo. Dosad smo shvatili da moramo da
budemo savreni. Nae savrenstvo treba da bude kao to je Njegovo i prema Njegovoj oceni
sopstvenog savrenstva. Onda to i vas i mene oslobaa od planiranja i svega drugog ime bismo
ostvarili to savrenstvo. Ako ja ne mogu da odredim merilo, pa kako onda da ga ostvarim, ak i ako
bi mi to bilo mogue? Prema tome, shvatili smo da, to se tie njegovog ostvarenja, to uopte nije u
naoj moi.
Pre mnogo, mnogo vremena je reeno: Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao ovek biti
prav pred Bogom? Ako bi se hteo preti s Njim, ne bi Mu mogao odgovoriti od hiljade na jednu.
Ako je na silu, gle, On je najsilniji; ako na sud, ko e mi svedoiti? (Knjiga o Jovu 9,2.3.19)
Ako pak ja doem da se opravdavam, ta onda? Da se pravdam, moja e me usta osuditi (20.
stih). Ako procenjujui sebe mogu da budem zadovoljan svojim stanjem, pa kaem da sam dostigao
Njegov standard, moja ocena je toliko neprimerena, tako da me ona sama u potpunosti osuuje. U
njoj nema nikakve osnove za moje opravdanje. Ako kaem da sam dobar, [moja usta] e pokazati
da sam nevaljao. (20. stih)
Ako sam dobar, neu znati za to; omrzao mi je ivot moj (21. stih). Moje sopstveno merilo
savrenstva, kad je stavljeno pred Njega i posmatrano u poreenju s Njegovim, bilo bi potpuno
neprimereno, tako da bih ga i sam prezreo. Da se izmijem vodom snenicom, i da oistim
sapunom ruke svoje, tada e me zamoiti u jamu da se gade na me moje haljine. (Jov 9,2.3.1921.30.31)
To je najblie koliko bismo se mogli pribliiti ovom merilu, kada bi nam uopte bilo dato da to
uinimo. Prema tome, zauvek odbacimo misao da je savrenstvo neto to sami moemo da
postignemo. Savrenstvu treba da stremimo, ali nita drugo. Bog ga oekuje i On se pobrinuo da ga
ostvarimo. Zato smo i stvoreni. Jedina svrha naeg postojanja je da budemo upravo to: savreni u
Bojoj savrenosti. I ne zaboravimo da treba da budemo savreni u skladu sa Njegovim karakterom.
Njegovo merilo karaktera treba da postane nae merilo. Da, Njegov karakter treba da postane na.
Mi ne treba da imamo karakter koji e biti samo kao Njegov; nego sam Njegov karakter treba da
postane na. Jedino je to hriansko savrenstvo.
Da treba da imamo takav karakter reeno je u tri biblijska teksta. Prvi se nalazi u prvom
poglavlju Efescima poslanice, poevi od treeg stiha, da bismo u etvrtom stihu shvatili o emu se
radi:
Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda naega Isusa Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio
svakim duhovnim blagoslovom na nebesima; jer nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta
[zapazimo da je On nas izabrao; to je bio Njegov cilj pre stvaranja sveta, da izabere vas i mene, da
nas dovede do ovog asa. Prema tome, treba to da shvatimo] - da budemo sveti i bez krivice pred
njim u ljubavi. (arni-eng. prevod)
Samo je to imao na umu za nas. Zbog toga nas je stvorio. To je razlog to postojimo. A onda
ovome dodajemo jo neto: Kada je tako, zato ne bismo to prihvatili? Zato ne bismo ostvarili cilj
zbog koga postojimo i bili sveti i bez krivice (bez mane SSP, neporoni arni) pred Njim u
79
ljubavi?
Sledei tekst imamo u Koloanima 1,19-22: Jer, Bogu se svidelo da u njemu nastani svu puninu
i da kroz njega - uspostavivi mir njegovom krvlju na krstu - sa sobom potpuno pomiri sve, bilo na
zemlji, bilo na nebesima. Nekada ste, zbog svojih zlih dela, i vi bili otueni od Boga i neprijateljski
raspoloeni. Ali, sada vas je smru Hristovog ljudskog tela Bog pomirio sa sobom da vas pred sebe
postavi (predstavi, prikae eng. prevod) svete, bez mane (bez krivice) i besprekorne. (SSP)
Prvo, On nas je stvorio sa tom svrhom. Zbog greha smo tu svrhu potpuno zanemarili, cela
svrha je osujeena, ali On je pretrpeo krst. Bilo je Bogu ugodno da to uini i bilo je ugodno Hristu
da to uini, da bi se Njegov prvobitni cilj mogao ostvariti. injenica je da nas je pomirio svojim
krstom, da bi se u nama mogao ostvariti ovaj prvobitni cilj namera koju je imao od postanka sveta,
da budemo sveti i bez krivice pred Njim u ljubavi. Hristova krv, pomirenje koje je zahvaljujui Isusu
Hristu doneseno svetu, tu je zato da bi nas On mogao prikazati (predstaviti) svetima da bi mogao
da ostvari upravo ono to je nameravao pre postanka sveta da vas i mene predstavi pred sebe ...
svete, bez mane (bez krivice) i besprekorne.
Put do hrianskog savrenstva je put krsta. Drugog puta nema. Za vas i za mene nema drugog
puta. Jedini put koji nas dovodi do hrianskog savrenstva je put krsta. On je proao tim putem i
doneo ga, i jedini nain da vi i ja zadobijemo savrenstvo je preko krsta. On se sam pobrinuo da to
ostvari. Mi u tom ostvarenju nemamo nikakvu ulogu.
A sada zapazite (Efe. 4,7-13) ta je u tome stvarno ostvareno i kako je potpuno zadovoljio nau
potrebu.
A svakome od nas data je blagodat po meri Hristovoga dara (Efe. 4,7 arni). Razmislite! U
naem dosadanjem prouavanju, ta je uinio Hristov dar? On je doneo mir Njegovom krvlju na
krstu (Kol. 1,20 arni), i pomirio je sve sa Bogom. On je odluio da nas pred sebe postavi svete,
bez mane i besprekorne (22. stih SSP). U ovome je mera Hristovog dara. I ona je ostvarila cilj za
sve tako to je otvorila put za sve. I svakome od nas je u ovom trenutku data blagodat u istoj meri.
Dakle, ono to nam je krst doneo i stavio na dohvat ruke, to nam Boja blagodat daje i ostvaruje u
nama.
Nastavimo da itamo i videete da je to sve tako, sve do samog savrenstva: A svakome od nas
dana je blagodat po meri Hristovoga dara. Zato kae: Pope se na visinu i zarobi roblje, dade darove
ljudima. A re pope se ta drugo znai, nego da je siao u donje delove zemlje? Taj to je siao, to je
isti onaj koji se i popeo vie svih nebesa - da sve ispuni. I on je sam dao jedne za apostole, a druge za
proroke, jedne za evaneliste, a druge za pastire i uitelje (Efe. 4,7-11 arni). Sa kojim ciljem?
Da se sveti priprave za delo slube (12. stih). Brao, ako su svi ovi darovi dati sa tom svrhom, ta
radimo ako ne prihvatamo ovu injenicu i ne teimo za tim darovima i ne molimo za njih i ne
primamo darove koji e da ostvare ovaj cilj? ta mi to u protivnom radimo?
Da se sveti priprave za delo slube, za izgradnju Hristova tela; DOK dati su s nekim ciljem.
Doneseni su nam sa svrhom, odreenom, jasnom svrhom, DOK se ona ne ostvari. Oni su dati da se
sveti priprave za delo slube, dok svi ne doemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Bojeg, do
savrenog oveka, do pune mere Hristovoga rasta. (13. stih)
Prema tome, jedini cilj je savrenstvo. Boje merilo je samo jedno. Budite vi dakle savreni, kao
to je savren Otac va nebeski. Mi to savrenstvo ne bismo mogli meriti niti dostii da nam nije
dato. Ono je svrha naeg stvaranja. A kada je greh taj cilj poremetio, On je krvlju svog krsta omoguio
njegovo ostvarenje, i darovima Svetog Duha uinio sigurnim (izvesnim) svakom verniku.
Zato ponovno pitam: Zato se ne bismo neprestano suoavali sa hrianskim savrenstvom i za
80
sebe prihvatali nita drugo osim toga?

Tekst u Juda 24 je direktno povezan s ovim to smo itali: A onome koji moe da vas sauva od
spoticanja (pada SSP) i da vas postavi neporone u klicanju pred svoju slavu, jedinom Bogu
spasitelju naem posredstvom (kroz SSP) Isusa Hrista Gospoda naega, slava, velianstvo, sila i
vlast pre svakog vremena i sad i u sve vekove.
On nas je izabrao pre postanka sveta da budemo sveti i pravedni (neporoni arni; bez
mane SSP) pred Njim u ljubavi (Efe. 1,4). Krstom je to omoguio svakoj dui, bez obzira to smo
mi zbog greha izgubili svaku mogunost da to ostvarimo. A krstom je kupio pravo da vas pred sebe
postavi svete, bez krivice i besprekorne. Pravo da to uini pripada samo Njemu. Vi i ja to ne bismo
mogli uiniti ak ni kad bi nam bilo dato da to uinimo, a to nam pravo nije dato. Kad smo ga
izgubili, nita osim golgotskog krsta ga nije moglo vratiti. Niko nije mogao da plati tu cenu Golgote,
osim Onoga koji je platio. Prema tome, samo je On, koji je platio ovu cenu, mogao da je plati. I zbog
toga, a s obzirom na golgotski krst, to pravo pripada samo Njemu. I niko ko nije doslovno poneo
drveni golgotski krst nema pravo da prihvati ovaj zadatak i da ga ostvari. Samo je On pretrpeo krst.
Samo Njemu pripada ovaj zadatak. I ovde dolaze rei: On moe On moe da vas postavi
bez krivice pred slavom svojom (Juda 24 eng. prevod). On, koji je mogao da pretrpi krst, moe da
ostvari sve to je taj krst omoguio. Zato moe da vas postavi bez krivice pred slavom svojom u
radosti. Kada? Pitanje je: Kada?
[Glasovi: Sada.]
Tano! On je isti jue i danas i doveka (Jev. 13,8 arni). On to moe sada, kao to je mogao
jue i kao to e uvek moi.
Ali, imajte uvek na umu da to moe biti za vas i mene, sada ili uvek, samo zahvaljujui krstu.
Razmotrimo Boju re kako bismo to mogli videti. Proitajte Rimljanima 5,21 i onda preletite
pogledom esto poglavlje, jer se i ono bavi istom stvari. Poslednja dva stiha u petom poglavlju
Rimljanima poslanice glase ovako: A Zakon je dodat da se umnoe prestupi. Ali, gde se umnoio
greh, blagodat se umnoila jo vie da bi, kao to je greh vladao pomou smrti, tako i blagodat
vladala pomou pravednosti koja vodi u veni ivot kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda. (arniSSP)
Poreenje ili bolje reeno kontrast jer ovde se radi o poreenju koje prikazuje kontrast kao
to i tako i. Kao to je greh vladao. Vi znate kako je greh vladao. Svako ovde zna kako je greh
vladao. Neki znaju i ovog trenutka kako on vlada. Kada je greh vladao, njegova je vlast bila takva da
je bilo lake initi zlo nego ono to je ispravno. Hteli ste da inite to je ispravno, ali ne inim
dobro, koje hou, nego inim zlo, koje neu (Rim 7,19 SSP). To je vladavina greha. Zato, kada je
vladao greh, bilo je lake initi zlo nego ono to je ispravno.
Tako da i blagodat vlada kroz pravednost (Rim. 5,21 eng. prev). Kada blagodat vlada, onda
je lake initi ono to je ispravno nego ono to je zlo. To je ovo poreenje. Zapazite: Kao to je
vladao greh, tako vlada blagodat. Kada je vladao greh, vladao je protiv blagodati. On se odupirao sili
blagodati koju je Bog dao, ali kada je mo greha slomljena i kada je zavladala blagodat, tada blagodat
vlada i odupire se sili greha. Zato je stvarno istina da je pod vladavinom blagodati lake initi ono
to je ispravno nego initi zlo, kao to je tano da je pod vladavinom greha lake initi zlo nego ono
to je ispravno.
Prema tome, put je jasan, zar ne? Krenimo njim! da bi, kao to je greh vladao pomou
smrti, tako i blagodat vladala pomou pravednosti koja vodi u veni ivot kroz Isusa Hrista, naeg
Gospoda. ta emo dakle rei? Hoemo li ostati u grehu da bi se blagodat umnoila? (arni-SSP-
81
eng. prevod)
[Glasovi: Boe sauvaj!]
Kaete: Boe sauvaj! U pravu ste. Bog je protiv toga da greimo da bi se blagodat umnoila, a
vi ste to poduprli. Da li to onda Bog postavlja zabranu da se vie uopte ne grei? Slaete li se?
Podupirete li Boju zabranu da se pod vladavinom blagodati ini greh?
[Glasovi: Da.]
Zar On ne eli da se vi i ja uvamo da ne greimo? A kada znamo da On to eli, onda to sa
pouzdanjem moemo da oekujemo. Ako ne oekujemo, to se nikad nee ni dogoditi.
Prema tome, prvi stih u estom poglavlju Rimljanima poslanice pokazuje da Bog eli da se
uvamo da ne greimo.
ta kae drugi stih? Kako emo mi, koji smo umrli grehu, i dalje u njemu iveti? (arni). Da,
kako emo i dalje u njemu iveti? ta ovaj stih eli da kae? Da ne nastavljamo vie da ivimo u
grehu. Poto smo mrtvi sledi sahrana. Pogrebeni (sahranjeni) smo s Njim krtenjem u smrt i vaskrsli
tako da u novom ivotu hodimo (ivimo). Ovo znamo: na stari ovek je raspet sa Hristom da se
obesnai (uniti Sinod SPC) greno telo, da vie ne robujemo (sluimo) grehu (Rim. 6,6 SSParni). Ovo je put kojim treba da idemo, i to je put krsta.
Zapazite sada ovde tri stvari: Ovo znamo: na stari ovek je raspet sa Hristom. S kojim
razlogom? Da se uniti greno telo. A s kojim ciljem? Da vie ne sluimo grehu. Dokle god
greno telo nije uniteno, sluiemo grehu. A dokle god stari ovek nije razapet, nije ni greno telo
uniteno. Zbog toga, da bismo se sauvali da ne greimo moramo da idemo putem raspea i
unitenja.
Prema tome, jedino pitanje za svakoga od nas je: Da li bih radije da budem razapet i uniten ili
da greim? Ako ste jednom zauvek reili da biste ovog trenutka radije bili razapeti i uniteni nego da
greite, onda vie nikad neete greiti. raspeti sa Hristom da se uniti greno telo, da vie ne
robujemo grehu. Dakle, osloboenje od sluenja grehu mogue je samo raspeem i unitenjem. Da
li birate greh ili raspee i unitenje? Hoete li da izaberete unitenje i tako izbegnete greh? Ili ete
izabrati greh, ali takoe i unitenje? To je pitanje. Nema alternative. Onaj koji misli da zaobie
unitenje tj. da ga izbegne, bie uniten. A onaj koji bira unitenje izbei e unitenje.
Prema tome, put unitenja Hristovim krstom je put spasenja. Isus Hristos je pristao da bude
uniten na krstu da bi vama i meni doneo spasenje. Boji Sin je prihvatio unitenje na krstu da bi
vama i meni doneo spasenje. Hoemo li prihvatiti unitenje za spasenje? Hoete li? Spasenje nikad
nee nedostajati onome ko u svakom trenutku svog ivota dri u svojoj ruci kao venu ponudu, da
zameni unitenje za spasenje. (Mar. 8,35)
Ali, upravo tu poinju tekoe. Unitenje nije prijatno. To unitenje starog oveka nije lako. Po
prirodnom izboru nije lako odluiti se za unitenje, ali za onoga ko to uini, lako je. Lako je kada je
uinjeno, i kada se to desi lako je zauvek nastaviti sa tim.
Kada treba da to uradimo? Kada to On eli da nas pokae (predstavi) bez mane pred svojom
slavom? Sada. A jedini put je put unitenja. Sada je vreme da se izabere unitenje. Sada je vreme da
se predate u nepovrat unitenju. Ali, ako se povlaim, ako ustuknem pred unitenjem, pred ime
sam onda ustuknuo? Pred spasenjem. Jer na stari ovek je raspet sa Hristom da se uniti greno
telo, da vie ne robujemo grehu.
Zato, ako se dogodi neto to me izlae pritisku koji lii na unitenje, to je u redu. Jer sam
izabrao unitenje da ne bih sluio grehu. Takvo predanje unosi radost u hrianski ivot, trajni mir i
zadovoljstvo to sam sauvan da ne greim. A to vredi vie od sveg unitenja kome vi i ja moemo
82
biti izloeni. Ono vredi. Prema tome, ne radi se o nekom tekom izboru. To je najlepi izbor koji je
ponuen oveku.
Raspee i unitenje, da bi zatim prestali da sluimo grehu to je put hrianskog savrenstva.
Zato? Jer ko je umro - oprostio se greha (Rim. 6,7 arni). Hvala Gospodu to se onaj ko je
umro oslobodio greha. Zato je najvanije pitanje u mom ili vaem ivotu: Jesam li mrtav? I ako
nisam, pa se dogodi neto to izazove smrt, a jedina posledica toga je osloboenje od greha, tu cenu
vredi platiti.
Pogledajte i sledei stih: Ako smo pak umrli s Hristom, verujemo da emo i iveti s njim
(arni). Prvi stih izraava nameru da emo biti osloboeni od greha. esti stih kae da od sada vie
ne sluimo grehu. Sedmi kae da je onaj ko je mrtav osloboen greha. A osmi: ako smo umrli s
Hristom, mi emo iveti s Njim. A da li On ivi u pravednosti ili u grehu?
[Glasovi: U pravednosti.]
Odlino! Onda je jasno da prvi, drugi, est, sedmi i osmi stih u estom poglavlju poslanice
Rimljanima svi oni svedoe da treba da se uvamo da ne greimo.
A ta rei za deveti stih? Znajui da Hristos, vaskrsnut iz mrtvih, vie ne umire - smrt vie
nema vlast nad njim (SSP). Zbog ega je smrt uopte ovladala Njime? Zbog greha ne svojih ve
naih, Onoga koji nije znao greha Bog je uinio grehom za (radi) nas (arni). Tada smrt vie nije
imala vlast nad Njim. On je zauvek pobedio greh i sve njegove posledice. ta onda ovaj stih govori
vama i meni? Mi smo vaskrsli s Njim. to je, naime, umro - umro je grehu jednom za svagda, a to
ivi - Bogu ivi (10. stih arni). A zatim, deveti i deseti stih takoe kazuju da ne treba da
greimo.
Jedanaesti stih. Tako i vi sebe smatrajte mrtvima grehu, a ivima Bogu u Hristu Isusu. Neka,
dakle, greh ne vlada u vaem smrtnom telu pa da se pokoravate njegovim poudama (SSP). I ovde
ponavlja da ne treba da greimo.
Ne dajte svoje udove grehu za orue nepravednosti; nego, dajte sebe Bogu kao oiveli iz mrtvih
i svoje udove dajte Bogu za orue pravednosti. Jer, greh nee imati vlast nad vama, poto niste pod
Zakonom, nego pod blagodau (stihovi 13 i 14 SSP-arni). Vladavina blagodati uzdie duu
iznad greha, dri je na tom mestu, vlada nasuprot sile greha i izbavlja duu da ne grei.
ta dakle? Hoemo li greiti kad nismo pod zakonom nego pod blagodau? Boe sauvaj! (15.
stih). I tako se u estom poglavlju Rimljanima poslanice, od prvog do etrnaestog stiha stalno govori
i ponavlja o izbavljenju od greha i greenja. To je predivno. Ali, ima jo neto to sledi. Obratimo se
savrenstvu. (Jev. 6,1 arni)
Sluajte: Zar ne znate da ste sluge onoga kome se pokoravate, onoga kome se kao sluge
predajete da mu budete pokorni - bilo greha, to vodi u smrt, bilo poslunosti, to vodi u
pravednost? (stih 16 SSP). Osloboeni od sile greha, kome se sada pokoravate? Bogu. Onda ste
Njegove sluge, osloboeni za slubu pravednosti. Bog ne eli da nam ivot bude prazan time to nas
spreava da greimo. Njegova je namera da aktivno, razumno sluimo i da posledica bude samo
pravednost. Divno je to smo slobodni od greha i sauvani da vie ne greimo. A predivna je stvar to
to smo pozvani da budemo sluge pravednosti, kako bi i naa sluba bila sluba pravednosti.
Neka svaka dua zato kae: Hvala Bogu to, iako ste bili sluge greha, od srca ste posluali
primer nauke, kome ste predani; poto ste osloboeni greha, postali ste sluge pravednosti (stihovi
17 i 18 arni-SSP). Zahvalite za to Bogu! On kae da ste to postali i kad to On kae, onda je tako!
Zahvalite Mu za to! Zahvalite Mu to vas je izbavio od greha i zahvalite Gospodu to ste sluge
pravednosti. On vas je uinio takvima, jer On to kae!
Ali, ni to jo nije sve. Ljudskim jezikom govorim zbog slabosti vaeg tela. Kao to ste svoje
83
udove davali da slue neistoti i sve veem bezakonju, tako sada dajte svoje udove da slue
pravednosti, to vodi posveenju. Kad ste bili sluge greha, bili ste slobodni od pravednosti (stihovi
19 i 20 SSP). Gospod ovde govori o vaem i mom iskustvu. Kad ste bili sluge greha, bili ste
slobodni od pravednosti. Vi znate da je to istina. Uzmite sada dopunu ovome: I kakav ste plod
tada donosili? Ono ega se sada stidite, jer je konani ishod toga smrt! Ali, sada kad ste osloboeni
greha i kad ste postali Boje sluge, plod koji donosite vodi posveenju, a konani ishod toga je veni
ivot. (stihovi 21 i 22 SSP)
Mi nismo robovi grehu, slobodni od pravednosti, ve smo sluge pravednosti osloboeni od
greha. Dok sam razmiljao o tome i dok mi je Gospod hranio duu svim ovim, setio bih se s
vremena na vreme jedne Miltonove reenice, gde govori o pesmama anela kao tonovima odavno
izvedenih umilnih melodija. Ovo esto poglavlje Rimljanima poslanice je jedna od odavno
izvedenih umilnih melodija.
Ono poinje sa osloboenjem od greha. to je neto velianstveno. Zatim nastavlja sa
osloboenjem od greenja. to je isto velika stvar. Nakon toga se govori o slugama pravednosti. I to
je velika stvar. Iza toga sledi svetost, a to je svakako velika stvar. I nakon svega toga veni ivot, to je
stvarno velianstveno. Zar to nije onda Gospodnja odavno izvedena umilna melodija? O, prihvatite
je, bavite se njom, prepoznajte ove svete zvuke i dozvolite da vas proimaju dan i no. A to je neto
to ini dobro dui.
I to je put ka hrianskom savrenstvu. To je put raspea, unitenja grenog tela, slobode od
greenja, slube pravednosti, svetosti, savrenstva u Isusu Hristu kroz Duha Svetog na veni ivot.
Pogledajmo ponovo tekst koji govori da su darovi predvieni za usavravanje svetih, dok svi
ne doemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Bojeg, do savrenog oveka, do pune mere
Hristovoga rasta. To je uzor. Put kojim je Hristos doao na ovaj svet greha, u grenom telu vaem
i mojem, optereen gresima sveta, taj put kojim je iao u savrenstvu i za savrenstvo je put koji je
stavljen i pred nas.
On se rodio od Duha Svetoga. Drugim reima, Isus Hristos se nanovo rodio 1. Prvoroeni od
Boga je doao sa neba na zemlju, rodivi se ponovo. Ali, sve u Hristovom delu je bilo suprotno od
naeg: On, koji je bezgrean, uinjen je grehom, da bismo mi u Njemu postali pravednost Boja. On,
ivi, Knez i Zaetnik ivota, umro je da bismo mi mogli da ivimo. On, kome su izlasci od poetka,
od venih vremena, prvoroeni od Boga, ponovo se rodio, da bismo se i mi mogli ponovo roditi.
Da se Isus Hristos nikad nije nanovo rodio, da li bismo vi i ja mogli da se ikada nanovo rodimo?
Ne. Ali, On se nanovo rodio, iz sveta pravednosti u svet greha, da bismo se mi mogli nanovo roditi
iz sveta greha u svet pravednosti. On se ponovo rodio i uzeo uee u ljudskoj prirodi da bismo se
mi mogli ponovo roditi i imati uee u boanskoj prirodi. On se ponovo rodio za zemlju, za greh i
za oveka, da bismo se mi mogli ponovo roditi za nebo, za pravednost i za Boga.
Brat Kovert (Covert) kae da nas ba to ini braom. Nema sumnje da nas to ini braom. I On
se ne stidi nazvati nas braom (vidi Jev. 2,11)
A onda se nanovo rodio, Svetim Duhom, jer je pisano i reeno Mariji: Duh Sveti doi e na
tebe i sila Svevinjega osenie te; zato e se to sveto dete zvati Sin Boji. (Luka 1,35 arni)
Isus, roen od Duha Svetoga, napredovao je u mudrosti i rastu (Luka 2,52) do punine ivota i
karaktera na ovome svetu, tako da je mogao rei Bogu: Ja Tebe proslavih na zemlji; posao svrih
koji si mi dao da radim (Jov. 17,4). Boji plan i Boji um su u Njemu dostigli savrenstvo.
Born again nanovo, ponovo, iznova roen, roen odozgo (videti Jovan 3,3); (fig) osoba obraena do line vere u
Isusa Hrista prim. izdavaa
1
84
Isus, ponovno roen Svetim Duhom, roen s telom i krvlju kao mi. On koji je zaetnik naeg
spasenja je uinjen savrenim kroz stradanje (Jev. 2,10 SSP). Iako je bio Sin, nauio se
poslunosti iz onoga to je pretrpeo. I poto je bio uinjen savrenim, postao je izvor venog
spasenja svima koji su Mu posluni (koji Ga posluae Karadi) (Jev. 5,8.9 SSP). I tako je Isus u
ljudskom telu postao savren zahvaljujui stradanju, jer i mi u ovom svetu stradanja moramo da
ostvarimo savrenstvo u ljudskom telu.
I dok je sve vreme napredovao, bio je stalno savren. Vidite li to? U ovome mnogi pogreno
shvataju misao o hrianskom savrenstvu. Oni misle da je jedina mera krajnji cilj ili konanost 2.
No, to jeste u Bojem planu, ali se taj krajnji cilj ne ostvaruje na samom poetku. Pogledajte ponovo
etvrto poglavlje Efescima poslanice. To je predlog upuen vama i meni kako moemo da
dostignemo ovo savrenstvo, do pune mere Hristovoga rasta. itamo trinaesti stih; poveite ga
sada sa stihovima 14. do 16: dok svi ne doemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Bojeg, do
savrenog oveka, do pune mere Hristovoga rasta. Da ne budemo vie nejaki (mala deca Karadi)
koje ljulja i nosi svaki vetar nauke koja ljudskom prevarom i lukavstvom dovodi do zabludnog
lukavstva. Nego drei se istine mi treba u ljubavi da uzrastemo u svemu - do Onoga koji je glava,
Hristos.
Ovo se u vama i u meni ostvaruje rastenjem. Tamo gde nema ivota ne moe biti ni rasta. To je
rastenje u Bojem pozna(va)nju, rastenje u Bojoj mudrosti, rastenje u Bojem karakteru, rastenje u
Bogu. Zato sve ovo moe biti jedino zahvaljujui Bojem ivotu. A ovaj ivot je novoroenjem
usaen u oveka. On je nanovo roen Svetim Duhom i Boji ivot je usaen u njega, da u Njemu
moemo da uzrastemo u emu? u svemu.
Vi se seate: Carstvo je nebesko kao ovek koji poseja dobro seme u polju svom (Mat. 13,24).
Seme je re Boja (Luka 8,11). Seme je posejano. ovek zna da ono raste nou i danju, ali ne zna
kako. Ali kakvo je to seme? Ono je savreno, jer ga je stvorio Bog. Ono nie. A ta moemo rei za tu
klicu?
[Vernitvo: I ona je savrena.]
Stvarno?
[Glasovi: Da. ]
Ali, ona nije klas. Ona nije uspravna i snana stabljika. Ona je samo klica koja izviruje iz tla. Ali
kakva je ona? Zar nije savrena?
[Vernitvo: Da.]
Ona je u fazama svoga napredovanja u svim tim trenutcima savrena, kao to e biti i na kraju
kad dostigne zrelost. Da li to vidite? Neka u tome vie ne bude pogrenog shvatanja. Odbacite ga!
Kada se ova klica pojavi iz tla, stanite i pogledajte je. ovek mora da joj se divi. Predivna je zato
to je savrena. Ona je vlat koja na zemlji ne moe da bude savrenija. Ali ona je samo vretenastog
izgleda i jedva viri iz tla. To je sve to se nje tie, ali je savrena. Savrena je zato to ju je Bog stvorio.
Bog je jedini koji je imao bilo kakve veze sa tim. Zar to ne vidite? Ona je potpuno u redu. Tako i vi i
ja ponovo roeni od tog dobrog semena Boje rei roeni Bojom reju i Svetim Duhom, roeni
od savrenog semena i kada to seme proklija, raste i poinje da se pojavljuje meu ljudima, oni
vide Hristove osobine. A kakav je On? Savren. Kakav je onda hrianin?
Ultimate (eng) krajnje, konano savrenstvo, najbolje uopte.
Savreno bi znailo krajnje, konano, najbolje u tom trenutku napredovanja (da neto ili neko ne moe bolje u tom
trenutku), a krajnje, konano bi znailo krajnje i konano savrenstvo uopte posle koga vie nema napredovanja, (tj. da
od toga uopte nije mogue bolje, da je napredak dostigao krajnju, najviu taku) prim. izdavaa
85
[Vernitvo: Savren.]
Ako budemo ponovo roeni silom Isusa Hrista, i sam Bog bude upravljao ovim delom, kakvo
e onda biti ono to e se pojaviti? Bie savreno. I to je u tom trenutku hriansko savrenstvo. U
tom trenutku vas Isus Hristos izvodi pred svoj presto svete, bez mane i bez krivice.
Ova klica raste i die se iznad tla pa se pokazuje druga vlat. Sada su dve i svaka je jednako lepa.
Pojavljuje se i trea. Sada je to stabljika koja nastavlja da raste. Ovo je sada sasvim druga slika od one
prve. Druga slika, ali ne savrenija od one prethodne. Ona je blia konanom (krajnjem,
ultimativnom) savrenstvu, blia ostvarenju Boje (konane) namere. Ali, onakva kakva sada stoji,
iako je blia konanom savrenstvu, nije savrenija nego to je bila u trenutku kad je nikla iz tla.
S vremenom izrasta do pune visine. Oblikuje se glava. Pojavljuje se cvet. I zbog toga je svakako
lepa. Konano se pojavljuje pun klas, savren. I zrna ita, a svako od njih je savreno. Delo, Boje
delo, je zavreno. Savreno je. Ono je dostiglo savrenstvo u skladu s onim to je Bogu bilo na umu
kada ga je zapoeo.
To je hriansko savrenstvo. Do njega dolazi rastenjem. Ali, rast je mogu jedino zahvaljujui
Bojem ivotu. Poto je Boji ivot izvor, ono moe da raste samo u skladu sa Bojim poretkom.
Samo On moe da oblikuje rast. Samo On zna uzor savrenstva. A Hristos je taj uzor. Bog savreno
zna uzor i On moe uiniti da rastemo do savrenstva u skladu s tim uzorom, jer ista sila, isti ivot je
u ovom rastenju kao to je bio u rastenju izvornog uzora, Isusa Hrista.
I kao to je Isus poeo, od svog roenja, kao malo dete u ljudskom telu, i rastao i zavrio delo
koje Mu je Bog poverio da ga izvri, tako emo i vi i ja, nanovo roeni, u Njemu rastui u svemu,
doi do dana kada emo u pravednosti rei, kao to je On rekao: Ja Tebe proslavih na zemlji; posao
svrih koji si mi dao da radim. Jer pisano je: Nego u dane glasa sedmog anela kad zatrubi, onda
e se svriti tajna Boja (Otk. 10,7). Mi smo u tim danima. Nama je predana ova tajna da je
objavimo svetu. Ona treba da bude zavrena za svet, a treba da se zavri i u onima koji je imaju.
Ali, ta je ta tajna Boja? Hristos u vama, nada slave (Kol. 1,27). Bog se javi u telu (1. Tim.
3,16). Dakle, u ove dane treba da se svri ova tajna u sto etrdeset etiri hiljade. Boje delo u
ljudskom telu. Njegovo delo na vama i na meni treba da bude zavreno. Mi treba da budemo
savreni u Isusu Hristu. Duhom Svetim treba da uzrastemo u oveka savrenog, do pune mere
Hristovoga rasta.
Zar to nije vredno imati? Zar Boiji put nije dobar put do savrenstva? Zato ostavivi
poetniku nauku o Hristu, pohitajmo ka savrenstvu; i nemojmo iznova postavljati temelj
pokajanja od mrtvih dela, i vere u Boga, i nauke o krtavanjima, i o polaganju ruku, i o vaskrsenju
mrtvih, i o sudu venome (Jev. 6,2 Sinod SPC). On nas je oslobodio od nesigurnog temelja koga
smo imali dok smo bili u grehu. Neka jedini temelj bude sluba pravednosti za posveenje, sa
venim ivotom na kraju.
U svakoj dui koja e se suoiti sa sudom i zadrati se u blizini (suda), predajui sebe raspeu i
unitenju, to e biti ostvareno na Boji nain i u kratkom periodu u kom je obeao da e nas dovesti
u pravednost. Prema tome, samo je Bog, Boja procena, Njegovo merilo, i Hristov uzor i Njegovo
delo, uvek, u svemu, svuda i zauvek! Ne bojte se! Neka vam Hristos bude na poetku, na kraju i sve
vreme.
RH, 18. i 25. juli, 1. avgust 1899
86

Lekcije o Veri - A. T. Jones &amp; E. J. Waggoner

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lekcije o Veri - A. T. Jones &amp; E. J. Waggoner

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Lekcije

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 1. IVETI VEROM www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 1. IVETI VEROM www.najvaznijevesti.com

Vera je oekivanje da e Boja re uiniti ono to kae i oslanjanje na tu re da e uiniti to to

SSP Savremeni srpski prevod

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

Vera je oekivanje da e Boja re uiniti ono to ona kae i oslonjanje na tu re da e uiniti to

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

je samoispunjavajua; pouzdati se i osloniti se na nju, to je pokazivanje vere. Imate li vi veru?

The Gospel Herald, July 1, 1898.

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

Vera znai oslanjati se samo na Boju re i oekivati da ta re uini ono to kae.

RH, October 18, 1898.

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

TO JE VERA. A ispunilo se i Pismo koje kae: Avraam poverova Bogu i to mu se urauna u

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

Vera je potpuno oslanjanje samo na Boju re da e ostvariti ono to kae.

Vera, dakle, potie od propovedi, a propoved biva Hristovom reju.

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

Zato je Boja re jedino sredstvo za veru.

Pravednik e od vere iv biti.

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

je poaljem. (Isa. 55,11)

Jer se otkriva pravednost Boija, iz vere u veru. (Rim. 1,17 arni)

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

RH, 18. oktobar 1898.

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 2. LEKCIJE O VERI www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 3. RADI NAS www.najvaznijevesti.com

se i urauna u pravednost. A sada evo razloga za sve to:

od nemonih postadoe jaki Sinod SPC; ojaae od nemoi Karadi

4. Stvaranje ili evolucija

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 4. STVARANJE ILI EVOLUCIJA www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 4. STVARANJE ILI EVOLUCIJA www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 4. STVARANJE ILI EVOLUCIJA www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 4. STVARANJE ILI EVOLUCIJA www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 4. STVARANJE ILI EVOLUCIJA www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 4. STVARANJE ILI EVOLUCIJA www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 4. STVARANJE ILI EVOLUCIJA www.najvaznijevesti.com

A pravednost, koja je od vere, ovako govori: Nemoj da kae u svom srcu: ko e se

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 5. SPASONOSNA VERA www.najvaznijevesti.com

6. Hristos svretak zakona

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 6. HRISTOS SVRETAK ZAKONA www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 7. NEOSVOJIVI IVOT www.najvaznijevesti.com

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 8. VERA www.najvaznijevesti.com

9. Izobilna blagodat za sve

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 9. IZOBILNA BLAGODAT ZA SVE www.najvaznijevesti.com

10. Hoe li biti blagodat ili greh?

jer je rekao: Ja ne mogu nita initi sam od sebe. (Jov. 5,30)

11. Ne primajte uzalud blagodati Boje

greha, kao to su to uinili kada su je primili da bi ih spasila od preanjih greha. A to je takoe

kao oaloeni ali uvek radosni,

12. Greno telo

prilikom drugog Hristovog dolaska (videti 1. Kor. 15,51-54) prim. izdavaa.

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 12. GRENO TELO www.najvaznijevesti.com

13. Mrtvi formalizam - 1

A. T. JONES & E. J. WAGGONER LEKCIJE O VERI 13. MRTVI FORMALIZAM 1 www.najvaznijevesti.com

A Judi je u priblino isto vreme sledeim reima isto rekao:

EGW, RH, 11. septembar 1894.

Lekcije o Veri - A. T. Jones & E. J. Waggoner

Lekcije o Veri - A. T. Jones & E. J. Waggoner