Jevandjelje U Knjizi Proroka Danila - Robert J. Wieland

Robert D.
Vilend
Jevanelje u Knjizi proroka Danila
www.najvaznijevesti.com
Robert D. Vilend
JEVANELJE U KNJIZI PROROKA DANILA
Ko ita, da razume
Naslov originala:
THE GOSPEL IN DANIEL
Whoso readeth, let him understand

By Robert J. Wieland
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad
Prevod sa engleskog:
grupa prevodilaca
Dizajn korica:
Marko Stevi
tampa:
Planeta print doo, Beograd; tira 50 primeraka
Prvo izdanje
Novi Sad, 2016.
Elektronska verzija knjige Jevanelje u Knjizi proroka Danila
besplatno je dostupna na Internetu, za linu upotrebu. Ukoliko elite
da nabavite ovu knjigu u tampanom obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs
(+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com
(+381) 064/40-29-428
Robert D. Vilend
JEVANELJE U
KNJIZI PROROKA
DANILA
Ko ita, da razume
Novi Sad, 2016
NAPOMENA: Ako nije drugaije naznaeno, navedeni tekstovi Svetog pisma preuzeti su iz prevoda ure Daniia i Savremenog srpskog
prevoda.
SADRAJ
Od autora itaocu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1. U carskoj palati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2. ta Navuhodonosorov san govori nama danas . . 18
3. Verni i kroz oganj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
4. On je vei od najveeg oveka na Zemlji . . . . . . . . 43
5. Slova koja car nije mogao da proita . . . . . . . . . 51
6. Zato su gladni lavovi odbili da jedu . . . . . . . . . 59
7. Svet konano bira svog novog vladara . . . . . . . . 66
8. Najbitnije biblijsko poglavlje . . . . . . . . . . . . . . . 80
9. Jevanelje u aritmetici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
10. Zato esto izgleda da nema odgovora na molitvu . . 107
11. ta se deava neposredno pred kraj . . . . . . . . . . 112
12. Danilo vidi kraj sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
OD AUTORA ITAOCU . . .
Desert obino ostavljate za kraj, ali hajde da prvo ponemo od dobre vesti: vi moete razumeti Knjigu proroka Danila! Isus nam je rekao
da je itamo, a On nam ne bi obeao da emo je razumeti ukoliko to
zaista ne bismo mogli. (Matej 24,15)
Istina, Danilu je reeno da zatvori ove rei i zapeati ovu knjigu.
Ali, ona je trebalo da bude zatvorena i zapeaena samo do poslednjeg vremena. Tada e nastupiti promena znanje e se umnoiti (Danilo 12,4). Mi sada ivimo u tom poslednjem vremenu.
Ono to je Isus rekao znai da Bog i svi Njegovi sveti aneli ele da
vi razumete poruku te dragocene knjige. U ovom trenutku, milioni je
itaju irom sveta. Sveto pismo (ili Biblija) je, kao nikada ranije u istoriji, postala iak nozi [naoj], i videlo stazi [naoj]. (Psalam 119,105)
Iz ljubavi prema vama Bog ju je dao pre mnogo vremena. Naueni od svetoga Duha govorie sveti Boiji ljudi (2. Petrova 1,21). Drugi
su je uvali tokom vekova po cenu stradanja, pa ak i muenike smrti.
Upravo preko Biblije Bog se danas obraa ljudskom srcu.
Knjiga proroka Danila preivela je napade onih koji su sumnjali u
njeno nadahnue. Savremena otkria prastarih izvetaja u iskopinama
na Bliskom i Srednjem istoku potvruju da je tu knjigu pisao prorok
koji je iveo u drevnom Iraku. Isus, Sin Boji i Spasitelj sveta, imao je
da kae neto posebno o njoj. U vezi sa onim o emu je pisao prorok
Danilo, rekao je: Koji ita da razume (Matej 24,15). Nijednu drugu
knjigu u Svetom pismu On nije izdvojio na takav nain.
Pre nego to otvorite tu knjigu, uinite neto naroito: ponizite
svoje srce pred Bogom i zatraite da Njegov Sveti Duh bude va Uitelj.
Evo, izasuu vam duh svoj, poruuje On, kazau vam rei svoje
(Prie Solomunove 1,23). Sveti Duh e vas nauiti svemu i uputie vas na svaku istinu (Jovan 14,26; 16,13). Molite i dae vam se;
traite i nai ete (Matej 7,7 Karadi). Ova obeanja se moraju
primeniti posebno na Knjigu proroka Danila.
Ali, budimo paljivi. Neki su nenaueni i neutvreni, pa [ih] izvru, kao i ostala pisma, na svoju pogibao (2. Petrova 3,16 Karadi).
Nijedno prorotvo iz Pisma ne moe da se tumai proizvoljno (2.

Petrova 1,20), tj. niko ne moe da iznosi neko svoje lino objanjenje
proroanstava. Uporeujemo duhovne stvari sa onim to je duhovno
to je pravi nain (1. Korinanima 2,13 eng. prev.), a pomagae nam
isti aneo kome je Bog zapovedio: Gavrilo, kai ovome (Danilu) utvaru (Danilo 8,16). Ako je Bog toliko eleo da Danilo razume, sigurno
e i nama pomoi da razumemo.
Ima naunika koji veruju da je autor Knjige proroka Danila neki
romanopisac, a ne pravi prorok. Njihovo stanovite je da se uda ne
deavaju. Navodno, nijedan prorok u 6. veku pre Hrista nije mogao
da predvidi budue dogaaje kao to to ini Danilo. Prema tome, insistiraju oni, ta knjiga je falsifikat nastao otprilike sredinom drugog
veka pre Hrista. Taj nepoznati romanopisac je, po njima, izmislio prie
o nekom oveku kome je dao ime Danilo, a zatim pokuao da uveri
ljude kako je re o proroanstvima.
Meutim, postoje injenice: (1) Jezik koji se koristi u Knjizi proroka Danila nije onaj koji bi neki kasniji pisac upotrebio; on je bio ispravan jedino u vreme pravog Danila u 7. i 6. veku pre Hrista. (2) Precizni
istorijski detalji, kao to je injenica da je Valtazar bio poslednji vavilonski car, nisu nikako mogli biti poznati nekom piscu iz 2. veka pre
Hrista. To dokazuje da je autor Knjige proroka Danila zaista iveo u
vreme pada Vavilona i osnivanja Medo-Persijskog carstva. (3) Ako je
Knjiga proroka Danila falsifikat, njen autor je odgovoran za ozbiljan
prestup jer je tvrdio da objavljuje viziju koju mu je sam Gospod dao.
Prorok koji bi se usudio govoriti to u moje ime to mu ja ne zapovedim da govori... takav prorok da se pogubi (5. Mojsijeva 18,20). Da li je
Isus Hristos, Sin Boji, Spasitelj sveta, mogao biti prevaren da poveruje
kako je Danilo bio pravi prorok ako ovaj to zapravo nije bio? On o njemu govori kao o proroku Danilu. (Matej 24,15)
Mi u ovoj knjizi prihvatamo Knjigu proroka Danila kao istinski
nadahnuto proroanstvo.
Budui da veina italaca poseduje Bibliju u prevodu ure Daniia i
Vuka Stefanovia Karadia, to emo je i mi koristiti u svom prouavanju,
ali emo se sluiti i drugim prevodima ako je tamo to bolje prevedeno.
Od autora itaocu . . .
Kratka napomena: Mi ne pokuavamo da utremo put nekom novom otkriu u istoriji ili teologiji. Na cilj je da pronaemo jevanelje u
Knjizi proroka Danila i rasvetlimo ga u toj meri da ono bude razumljivo obinom itaocu. elja nam je da vam nai napori donesu mnogo
radosnih i korisnih trenutaka.
Robert D. Vilend,
Medou Vista, Kalifornija
1. U CARSKOJ PALATI
DANILO 1,1.2: Godine tree carovanja Joakima cara Judina doe Navuhodonosor car Vavilonski na Jerusalim i opkoli ga. I Gospod mu dade u ruku Joakima cara Judina i deo
sudova doma Bojega, i odnese ih u zemlju Senar u dom boga
svojega, i metnu sudove u riznicu boga svojega.
Ovde smo odmah uvedeni u samo sredite uzbudljivih zbivanja,
u vreme propasti jednog naroda. Bio je to Boji zavetni narod koji je
upravo poraen u ratu, i mnogi su kao zarobljenici odvedeni u Vavilon!
Bog ih je izabrao da budu Njegovo posebno blago na Zemlji, da zrae
posebnom svetlou kako bi narodi sveta mogli da saznaju za slavnu
vest o spasenju svih ljudi. Ali, sada dolazi do te tragedije.
Kakva teta! Taj narod jedinog istinitog Boga nije trebalo nikad
da bude osvojen i odveden u Vavilon! Kako mora da su se zabavljali ti
paganski vojnici dok su se smejali i rugali religiji Bojeg naroda! Iako
je Jerusalim pokuao da se odbrani, njegov sluaj je bio beznadean jer
je sam Gospod predao cara Joakima i njegov narod u ruke Navuhodonosoru. Ako nee Gospod uvati grada, uzalud ne spava straar
(Psalam 127,1). Meutim, taj narod nije eleo da Gospod uva njihov grad, ve se pouzdao u svoju vojnu silu.
Ponovljene poruke proroka koje je Bog slao svom narodu upozoravale su na to. Sam Mojsije je rekao da e oni, ukoliko okrenu lea
Bojim zapovestima, biti odvedeni u ropstvo u neznaboake zemlje
(videti 3. Mojsijeva 26,33-35; 5. Mojsijeva 28,64). Jeremija, jedan kasniji prorok, podsetio je Judejce da e, ukoliko oni ostanu verni Bogu i
ouvaju Subotu svetom, Jerusalim zauvek stajati kao slavni, nepobedivi
grad (videti Jeremija 17,24-27; 2. Dnevnika 36,20.21). Ahija je u vreme
cara Jerovoama ponovio proroko upozorenje (1. O carevima 14,15),
kao i prorok Amos (Amos 5,27). Isaija je sto dvadeset godina pre nego
to se to dogodilo jasno rekao da e Jerusalim zauzeti Vavilonjani. Bio
je to isti onaj narod kome je nepromiljeni car Jezekija ponosno pokazao svoje carske riznice (Isaija 39,6.7). Budui da Njegov narod nije
11
posluao opomene proroka, Bog nije mogao nita drugo osim da se

povue i prepusti ih razaranju i besu paganskih naroda.
Roditelji moraju uzeti u obzir da je upravo zbog pokvarenosti cara
Manasije, Jezekijinog loe vaspitanog i neobraenog sina, sve to zlo
zadesilo Judeju. Manasija je ceo narod poveo u tako duboko idolopoklonstvo i paganizam da nisu bili u stanju da se od toga oporave sve do
povratka iz vavilonskog ropstva nakon sedamdeset godina (videti Jeremija 15,4). Deca postaju blagoslov ili prokletstvo za ovaj svet zavisno
od toga kako ih roditelji vaspitaju.
Stihovi 3-5: I ree car Asfenazu stareini svojih dvorana
da dovede izmeu sinova Izrailjevijeh, i od carskoga semena
i od knezova mladie na kojima nema mane, i koji su lepa
lica i naueni svakoj mudrosti i veti u znanju i razumni i
koji mogu stajati u carskom dvoru, pa da ih ui knjigu i jezik
Haldejski. I odredi im car obrok na dan od jela carskoga i od
vina koje on pie, da se hrane tri godine a posle da stoje pred
carem.
Navuhodonosorov plan bio je da vlast u Vavilonu ojaa talentima
tih mladih ljudi, kao i da ih postepeno preobrati u pagansku religiju
Haldejaca. Bio je ubeen da je njegova religija ona prava, jer nisu li
njegovi bogovi upravo pobedili velikog izraelskog Boga?
Ovi mladii, u to vreme verovatno u svojim kasnim tinejderskim
godinama, ve su bili naueni svakoj mudrosti i veti u znanju i razumni. Moete ih smatrati kompjuterskim guruima tog vremena.
Stihovi 6 i 7: A meu njima behu od sinova Judinijeh
Danilo, Ananija, Misailo i Azarija. A stareina nad dvoranima dade im imena, i Danilu nade ime Valtazar, a Ananiji Sedrah, a Misailu Misah, a Azariji Avdenago.
Jevrejsko ime Danilo znai Bog je sudija, Ananija dar od Gospoda, Misailo ko je kao Bog i Azarija kome Gospod pomae.
12
U carskoj palati
Ali, umesto tih, data su im haldejska imena u ast raznim paganskim

boanstvima. Haldejci su se nadali da e time navesti jevrejske mladie
da zaborave ranije pouke o ljubavi i sluenju Jahvi i prihvate da oboavaju neznaboake idole.
Sreom, usred pokvarenosti i otpada u Judeji i Jerusalimu, postojao je izvestan broj domova u kojima se Bog potovao! Iako ne znamo
njeno ime, Danilova majka zasluuje svaku pohvalu. Njen sin, daleko od svog doma, okruen iskvarenou i razvratom dvorskog ivota,
ipak je ostao veran ispravnim uenjima svoje majke. Njegova smelost i
vrsto zauzimanje za istinu dale su i trojici njegovih drugova hrabrost
da ostanu verni. Naem svetu je potrebno vie roditelja kao to je bila
Danilova majka! A hvala Bogu, i danas ima nekih nalik njoj.
Stih 8: Ali Danilo naumi da se ne skvrni obrokom jela
careva i vinom koje on pijae, i zamoli se stareini nad dvoranima da se ne skvrni.
Danilo je uviao ono to je apostol Pavle mnogo godina kasnije nauavao da je ljudsko telo hram Svetog Duha. Bio je svestan da oskvrniti ga neodgovarajuom hranom i piem znai zgreiti protiv sebe samog
i protiv svog Stvoritelja (videti 1. Korinanima 3,16.17; 10,31). Snaga
njegovog karaktera bila je rezultat odlune namere srca. On je znao da
kae ne grehu, i to tako nedvosmisleno da je kua morao da pobegne
od njega. Danilova izuzetna bistrina uma i telesna snaga poticale su od
toga to se on vrsto drao onog to je ispravno kada je re o hrani i
piu. I mi moemo uivati u istim blagoslovima ako vladamo svojim
apetitom i strastima, umesto da im dopustimo da oni vladaju nama.
Stihovi 9 i 10: I dade Bog Danilu te nae milost i ljubav
u stareine nad dvoranima. I ree stareina nad dvoranima
Danilu: bojim se gospodara svojega cara, koji vam je odredio
jelo i pie; jer kad car vidi lica vaa loija nego u ostalih mladia, vaih vrnjaka, zato da mi uinite da budem glavom
kriv caru?
13
Ovaj mali detalj daje nam uvid u drutveni kontekst. U toj istoj
grupi bilo je i drugih izmeu sinova Judinih koji se oigledno nisu
drali principa umerenosti kojima je Boji narod bio nauen. Oni su
se moda ak i podsmevali Danilu i proganjali ga zbog njegove elje da
bude veran i u stranoj zemlji. ak i danas, najogorenije progonstvo
koje hrianin moe da doivi esto potie od njegove sopstvene brae i sestara sa kojima bi trebalo da ga povezuje hriansko zajednitvo.
Podsmeh je smrtonosno oruje progonstva.
Stihovi 11-16: A Danilo ree Amelsaru, kojega stareina
nad dvoranima postavi nad Danilom, Ananijom, Misailom i
Azarijom: Ogledaj sluge svoje za deset dana, neka nam se daje
varivo da jedemo i vode da pijemo. Pa onda neka nam se vide
lica pred tobom i lica mladiima koji jedu carsko jelo, pa kako vidi, onako ini sa slugama svojim. I poslua ih u tom, i ogleda ih
za deset dana. A posle deset dana lica im dooe lepa i mesnatija nego u svih mladia koji jeahu carsko jelo. I Amelsar uzimae
jelo njihovo i vino koje njima trebae piti, i davae im variva.
Jevrejska re koja je ovde prevedena kao variva ista je kao re
seme u 1. Mojsijevoj 1,29. To seme predstavljalo je Tvorev prvobitni plan za ljudsku ishranu. Evo, dao sam vam sve bilje to nosi
seme... i sva drveta rodna koja nose seme; to e vam biti za hranu. Danilov nain ishrane je, prema tome, obuhvatao vie od jedne monotone
namirnice. Ti momci su zaista bili neprekidno na pikniku.
Kao to je Danilo i oekivao, nakon deset dana te jednostavne ishrane, bogate hranljivim sastojcima, njegovo zdravlje je bilo odlino, kao i
zdravlje njegovih prijatelja. Bili su u stanju da ue sa lakoom. I danas je
isto tako istina da zdrava ishrana i dobre fizike navike doprinose umnoj
i moralnoj snazi. aci i studenti ne moraju da se povode za gomilom.
Oni mogu da uivaju u svojoj razliitosti i slede primer mladog Danila.
Stihovi 17-21: I dade Bog svoj etvorici mladia znanje
i razum u svakoj knjizi i mudrosti; a Danilu dade da razu-
14
U carskoj palati
me svaku utvaru i sne. I kad proe vreme po kom car bee

rekao da ih izvedu, izvede ih stareina nad dvoranima pred
Navuhodonosora. I govori car s njima, i ne nae se meu svima njima nijedan kao Danilo, Ananija, Misailo i Azarija; i
stajahu pred carem. I u svemu emu treba mudrost i razum,
zato ih car zapita, nae da su deset puta bolji od svih vraa
i zvezdara to ih bee u svemu carstvu njegovu. I osta Danilo
do prve godine cara Kira.
Danilov karakter pominje prorok Jezekilj kao primer karaktera
kakav e imati oni koji budu sluili Bogu u poslednjim danima svetske
istorije (Jezekilj 14,20). Veliki dogaaji e se odigrati na Nebu i Zemlji,
koje e oni morati ispravno da razumeju kako bi bili spremni za ono
to Bog bude radio na Zemlji. Iz tog razloga, Njegov narod danas treba
da ivi u skladu sa principima zdravlja i umerenosti, kao to je iveo
Danilo u carskoj palati.
Udovoljavanje apetitu bio je prvi veliki greh ljudskog roda (videti
1. Mojsijeva 3,6). Hristova blagodat1 je mnogo obilnija od svega onog
to mami nau grenu prirodu koju smo roenjem nasledili od palog
Adama. Kada je postio etrdeset dana, Isus je bio kuan vie nego to
mi ikada moemo biti. Njegova sila za pobedu data je besplatno svima,
i zato, primimo taj dar. Na prijatelj i brat, apostol Pavle kae: to je
ostrag zaboravljam, a za onim to je napred seem se, i trim k biljezi,
1 Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im.
Nije pravilna upotreba rei nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost
da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi
se mogla izraziti u sledeem: milost predstavlja Boije kanjavanje u mnogo manjoj
meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja jo i dodatne Boije blagoslove (pored milosti) uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je oslobaanje od
osude u odreenoj meri ili oslobaanje od osude u potpunosti. Blagodat je pruanje
dodatne naklonosti prema nedostojnima pored milosti. Oigledno je da je blagodat
iri pojam od milosti koja predstavlja samo jedan njen aspekt.
Na alost, u Savremenom srpskom prevodu i svim poznatijim hrvatskim prevodima
prevodioci nisu pravili razliku u znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i re blagodat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa
15
k daru gornjega zvanja Bojega u Hristu Isusu... Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi mo daje. (Filibljanima 3,13.14; 4,13 Karadi).
Nemogue je proceniti razmere patnje do koje dolazi zbog neobuzdanog apetita. Gde god se okrenete vidite gojaznost, srane bolesti,
rak plua uzrokovan puenjem, cirozu jetre izazvanu piem, alkoholizam jednom reju muke su nebrojene. Isus jeste Spasitelj sveta
(Jovan 4,42), ali je nemoan da spase ljude koji odbijaju i odbacuju
spasenje koje im On daje. Mogli bismo da vas zamaramo beskrajnim
statistikama o preuranjenoj smrti i patnjama do kojih, u mnogim sluajevima, nije moralo da doe. A Isus Hristos je prinuen da sve to
gleda, da posmatra nepotrebne suze, da saosea sa bolom do koga nije
moralo doi, da deli alost kod groba, koja se esto mogla izbei. Isaija
kae: U svakoj tuzi njihovoj on bee tuan... Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi on ih izbavi zato to je postao jedan od nas (Isaija 63,9).
Kao pripadnik ljudskog roda, On je preuzeo na sebe nau palu, grenu
prirodu. Vreme je da i mi nauimo da saoseamo s Njim u mukama
koje trpi zbog oveanstva.
Evo jednog teksta koji govori o svem tom nepotrebnom grehu koji
postoji na svetu, a moe se primeniti i na sve nepotrebne bolesti i patnje: Eda li je meni milo da pogine bezbonik? govori Gospod, a ne da
se odvrati od putova svojih i bude iv? (Jezekilj 18,23). Prosto moete
uti prizvuk plaa u Bojem glasu. On voli te ljude koji ubijaju sebe!
Zato da mrete, dome Izrailjev? (Jezekilj 33,11)
Gledajte kakva je nagrada za umerenost i samokontrolu, o kojoj se
govori u Danilovoj knjizi. Na kraju svog trogodinjeg univerzitetskog
obrazovanja, Danilo i njegovi drugovi uveliko su nadmaili sve druge
studente. Da li ste zainteresovani za dalje obrazovanje? Evo neega na
ta treba da obratite panju.
Bog je pripremao te mladie da budu svedoci za Njega, jer e preko njih On objaviti jevanelje itavom svetu tog vremena. To je neto
fantastino priekajte, ta pria e doi kasnije u naoj knjizi.
Gde su dananji mladi koji e slediti primer Danila i njegovih drugova, koje Bog moe da osposobi da budu blagoslov svetu?
16
U carskoj palati
Moemo li pronai jevanelje u Knjizi proroka Danila?

Ili se ona svodi samo na priu o zverima
i svetskim carstvima?
Ovo prvo poglavlje nosi snanu jevaneosku poruku: tu su etvorica mladia na univerzitetskoj obuci kojima njihova stipendija omoguava pristup najelitnijim trpezama i kafeterijama prestonice carstva.
Njima e biti posluene poslastice sa jelovnika iz istih kuhinja koje kuvaju za carsku porodicu.
Specijaliteti za njihovim stolom su takvi da bude zavist bogatih
Vavilonjana. Meso dolazi sa uvenih carskih poseda, a od poslastica
vam polazi voda na usta. Ali, Dobra vest ih je u vreme krize sauvala
od naruenog zdravlja i pomuenog uma.
Njih etvorica su zamolili nadreene za jednostavnu vegetarijansku ishranu siromanu mastima i sa niskim sadrajem eera. I pored
zdravog apetita kakav svi tinejderi imaju, njih etvorica naumie u
svom srcu da se odreknu prirodnih udnji za bogatom hranom i izaberu jednostavan nain ishrane. Oni nee podlei Mekdonaldsima,
Burger kingovima, palainkarnicama i evabdinicama svog vremena.
Njihov cilj nije samo da ive sedam godina due i nastave da poseuju
Diznijev svet. Oni ele da ouvaju bistar um kako bi razumeli uenja
Svetog Duha u eri od posebnog znaaja.
Mi danas, na nivou celog sveta, ivimo u jednoj takvoj eri. Dobra
vest glasi da e isti Spasitelj koji je blagoslovio Danila, Sedraha, Misaha
i Avdenaga dati (a ne samo ponuditi) vama i meni pobedu nad apetitom koji se oteo kontroli. Sveti Duh e biti va Uitelj iz dana u dan.
Neete moi da pogreite, a da vas On prvo ne osvedoi i ne podseti
na istinu. Ne utiavajte Njegov glas, ne odbacujte podseanje na svetu
dunost koje vam On upuuje s puno ljubavi. Naumite u svom srcu
da sledite Spasitelja u ovom Njegovom velikom Danu pomirenja.
17
2. TA NAVUHODONOSOROV
SAN GOVORI NAMA DANAS
DANILO 2,1: A druge godine carovanja Navuhodonosorova usni Navuhodonosor san, i uznemiri mu se duh i san ga proe.
Danilo je bio zavrio svoje specijalno trogodinje univerzitetsko
obrazovanje. Sada je Gospod pred njim otvarao put da pomogne onim
ljudima u Vavilonu koji nisu poznavali Njegovu istinu, niti razumevali
Njegov karakter ljubavi. On je izabrao svoj narod Izrael da bude misionar i objavljuje jevanelje u mranom svetu, ali su Ga oni izneverili.
I On e upravo pokuati da ih nadmudri u njihovom neverovanju na
jedan fantastian nain.
Stihovi 2-4: I ree car da dozovu vrae i zvezdare i gatare
i Haldeje da kau caru san njegov. I dooe i stae pred carem.
I ree im car: usnih san, i uznemiri mi se duh kako bih doznao
to sam snio. A Haldeji rekoe caru sirski: care, da si iv doveka! Pripovedi san slugama svojim, pa emo ti kazati ta znai.
Car je bio ponosan na svoju imperiju, i predivnu prestonicu Vavilon. Nadao se da e to tako ostati zauvek. Ipak, on je dobro znao, kao
to to svi ljudi znaju, da e jedog dana morati da umre. ta e se onda
dogoditi s njegovim carstvom?
On je bio neznaboaki car i nita nije znao o pravom nebeskom
Bogu. Njegov jedini kontakt s tim Bogom bio je Boji neverni narod
Jevreji, koje je Navuhodnosor uspeo da pobedi i odvede u ropstvo. S
obzirom da je savladao Jevreje, ko bi mogao da ga okrivi to je mislio
da je vei od njihovog Boga?
Izraelski narod voleo je sebe vie nego druge i smatrao da se samo
on moe spasti. Jadni Navuhodonosor! Kao neznaboac nije znao nita
bolje do da ini mnoge pogrene stvari. Meutim, Bog je video da je on
u svom srcu bio iskren.
18
ta Navuhodonosorov san govori nama danas
Iako je bio izuzetno obrazovan to se tie svetovne mudorsti, car

nije poznavao nebesku mudrost. Taj udni san ostavio je dubok utisak
na njegovo srce. Nije ak mogao da se seti njegovih detalja, ali Bog je
delovao kako bi pripremio put da ponizi vavilonske filozofe koji su tvrdili da poznaju istinsku nauku. On je Danilu pruio priliku da njihov
um otvori za stvarnost. Zapazite metod koji je Bog upotrebio.
Ono to su Vavilonci nazivali viim obrazovanjem bila je ludost.
Neki od mudraca tvrdili su da razgovaraju sa umrlima. Neki su bili
astrolozi i tvrdili da mogu itati budunost posmatrajui kretanje
zvezda. Imali su obiaj da caru, kad od njih zatrai da pokau mudrost,
postave mnogo veto smiljenih pitanja da iz njega izvuku ta u stvari
misli. Onda bi izmislili neki odgovor, nadajui se da e ga zadovoljiti.
To su pokuali da uine i sada.
Stihovi 5-13: A car odgovori i ree Haldejima: zaboravio
sam; ako mi ne kaete ta sam snio i ta znai, biete iseeni
i kue e vae biti bunita. Ako li mi kaete ta sam snio i ta
znai, dobiete od mene dare i poklone i veliku ast; kaite
mi dakle ta sam snio i ta znai. Odgovorie opet i rekoe:
neka car pripovedi san slugama svojim, pa emo kazati to
znai. Car odgovori i ree: doista vidim da hoete vremena
da dobijete; jer vidite da sam zaboravio. Ali ako mi ne kaete
ta sam snio i ta znai, jedan vam je sud; jer ste se dogovorili
da kaete preda mnom la i prevaru dok se promeni vreme;
zato kaite mi san, pa u videti da mi moete kazati ta znai. Odgovorie Haldejci caru i rekoe: nema oveka na zemlji
koji bi mogao kazati caru to to ite; nijedan car ni knez ni
vlastelin nije nikada iskao tako neto od vraa ili zvezdara ili
Haldejaca. I to car ite vrlo je teko; niti ima drugoga koji bi
mogao kazati caru osim bogova, koji ne ive meu ljudima.
Zato se car razljuti i razgnevi vrlo, i zapovedi da se pogube svi
mudarci Vavilonski. I kad izide zapovest, te ubijahu mudarce,
traahu i Danila i drugove njegove da ih ubiju.
19
Najzad je Navuhodonosor poeo da shvata njihove trikove. Sa

oseanjem da neko natprirodno bie pokuava da mu saopti neto
znaajno, posle vie dana i noi bez spokoja, biva savladan umorom.
Brine ga taj san. On ne moe da vlada sobom pred svojim mudracima.
Zar ti mudraci nisu tvrdili da razgovaraju sa bogovima koji ne
ive meu ljudima? A sada priznaju caru da svi oni poseduju samo
obino neznanje svojstveno ljudskim biima!
Dakle, dolazi do sukoba izmeu obrazovanja ovog sveta i onog
koje dolazi jedino od Boga. Tu su najmudruji ljudi ovog sveta u vavilonskom carstvu, obueni u svim moguim oblastima znanja toga doba.
S druge strane stoji Danilo, prezreni mladi, poreklom iz porobljenog
naroda. Meutim, Danilo je dobio obrazovanje i znanje od Boga.
Ne moemo odobriti bes i svirepost koje je Navuhodonosor ispoljio prema svojim mudracima. Ali, moramo imati na umu da je to
gnev jednog autokrate koga su obmanuli oni kojima je verovao. A ipak
je sve to vreme on u sutini iskren ovek.
Meutim, ta uasna svirepost je dokaz o verodostojnosti Danilove
knjige. Drevni istoriari kakav je Herodot govore o istonim vladarima
uvenim po varvarstvu u kanjavanju, posebno asirskim i persijskim.
Odsecanje udova, komadanje tela oslikani su na asirskim reljefima u
kamenu, a takoe i opisani u zakonicima Vavilona i Asirije. Slika koju
nam Danilo daje potkrepljena je istorijom.
Zapazite da su to bili paganski mudraci koji su verovali da Bog
ne ivi meu ljudima. Na kraju vremena postojae samo dve osnovne
religije u svetu: (1) Ona vera Isusova koja govori (kako Pismo kae)
da je prilikom svog utelovljenja Sin Boji postao kao i drugi ljudi
(prevod V. Karadia) i da je Bog poslao svoga Sina u obliju grenog
tela, kao rtvu za greh. Tako je osudio greh u telu, da je On u svemu
bio iskuavan kao i mi, samo nije zgreio, da je On osudio greh u
telu odriui se sebe u celom svom ivotu, sve do krsta.1 I (2) ovo
verovanje neznaboakih mudraca u Vavilonu u boga koji ne ivi
meu ljudima, da Boji sin nije uzeo nae palo, greno telo na sebe,
nego je bio odvojen od ljudskog roda dogmom o bezgrenom zaeu,
1 Filibljanima 2,5-8; Rimljanima 8,3.4; Jevrejima 4,14; Jovan 5,30; 6,38; Matej 26,39.
20
tako da nije mogao biti u svemu iskuavan kao i mi, udaljujui tako
od oveanstva naeg Spasitelja od greha i zamenjujui Ga nekakvim
spasiteljem koji nas spaava u grehu.
Stihovi 14-18: Tada Danilo odgovori mudro i razumno
Ariohu zapovedniku straarskom, koji bee izaao da ubija
mudrace Vavilonske; odgovori i ree Ariohu vlastelinu carevu: zato je tako nagla zapovest od cara? Tada Arioh kaza stvar
Danilu. A Danilo otide i zamoli cara da mu ostavi vremena, pa
e kazati caru ta san znai. Potom otide Danilo kui svojoj, i
kaza stvar Ananiji, Misailu i Azariji, drugovima svojim, da se
mole za milost Bogu nebeskomu radi te tajne, da ne bi poginuli Danilo i drugovi mu s ostalim mudracima Vavilonskim.
Ne zaboravite da je Danilo prilikom ispitivanja po zavretku trogodinjeg univerzitetskog obrazovanja dobio najviu ocenu, summa
cum laude. Sa oduevljenjem je oznaen kao deset puta mudriji od
ostalih; a ipak je ponizno traio od Boga mudrost i zamolio svoje prijatelje da se mole s njim i za njega. Istinsko obrazovanje nikom ne doputa da bude ohol.
Dobro je to je car naizgled zaboravio na Danila kad je pozvao
svoje mudrace da mu kau ta je sanjao. Da je najpre pozvao Danila,
ne bi bilo prilike da se obelodani prazno hvalisanje tih mudraca. Danilo se verovatno seao obeanja iz Davidovog Psalma 25,12-14: Tajna
je Gospodnja u onih koji ga se boje, i zavet svoj javlja im. Moda je
imao na umu i obeanje iz Pria Solomunovih 3,25.26: Nee se plaiti od nagle strahote ni od pogibli bezbonike kad doe. Jer e ti Gospod biti uzdanica i uvae ti nogu da se ne uhvati. U ozbiljnoj krizi,
on je odluio da veruje u Dobru vest sadranu u Bojim obeanjima.
On je jedan od heroja pobrojanih u Jevrejima 11. glavi koji su ugodili
Bogu verujui u ono to je On rekao (stih 6).
Stihovi 19-23: I objavi se tajna Danilu u nonoj utvari;
tada Danilo blagoslovi Boga nebeskoga. Progovori Danilo i
21
ree: da je blagosloveno ime Gospodnje od veka do veka; jer

je njegova mudrost i sila; i on menja vremena i ase; smee
careve, i postavlja careve; daje mudrost mudrima i razum razumnima. On otkriva to je duboko i sakriveno, zna to je u
mraku, i svetlost kod njega stanuje. Tebe, Boe otaca mojih,
hvalim i slavim, to si mi dao mudrost i silu, i to si mi objavio
za to te molismo objaviv nam stvar carevu.
Zapazite (1) Danilovo poverenje da mu je Gospod zaista otkrio
carev san. On nije bojaljivo upitao cara da li je to moda njegov san ili
nije. Umesto toga, on je hvalio Gospoda to mu ga je otkrio. Verujui
u to, on rizikuje sve. (2) Bivamo podseani da bi u svojim molitvama
Bogu trebalo da Ga hvalimo za ispunjenje Njegove dobrote i milosti
nad nama. (3) Vidimo kako je Danilo shvatio da je to otkrivenje dolo
kao odgovor na molitve njegovih prijatelja kao i njegovih sopstvenih.
On nije ast pripisivao samo sebi. Pravi hrianin nee druge liiti zahvalnosti koja im pripada.
Primetite takoe kako Danilo priznaje da istinska mudrost dolazi
jedino od nebeskog Boga. Magija i aranje nisu njeni izvori. Astrologija zasluuje da bude svrstana u nauke koje su lano nazvane tim
imenom [eng. prev.] (1. Timotiju 6,20). Ta trenutno popularna praznoverja su moderni primeri drevnog neznanja Vavilonaca u Danilovo
vreme. Danilo je sasvim savremena knjiga!
Stihovi 24-25: Tada otide Danilo k Ariohu, kojega car
bee odredio da pogubi mudrace Vavilonske; i doav ovako
mu ree: ne gubi mudraca Vavilonskih; izvedi me pred cara
da kaem caru to san znai. Tada Arioh bre izvede Danila
pred cara, i ovako mu ree: naoh ovjeka izmeu roblja Judina, koji e kazati caru to san znai.
Hvala Bogu to je Danilo bio dovoljno velikoduan da zamoli da
se sauva ivot bezumnih mudraca, premda oni nisu zasluivali milost. Danilo se nadao da se meu njima moe nai neko voljan da uje
22
istinu i pronae spasenje zahvaljujui prii o carevom snu. Njihov ivot

je poteen zbog Danila, sluge Bojeg: na isti nain, Bog danas uva u
ivotu mnoge zle ljude zbog ono malo pravednika meu njima. (Videti
1. Mojsijeva 18,26-32 kao primer kako Bog deluje ak i danas.)
Stihovi 26-30: A car progovori i ree Danilu, koji se zvae
Valtasar: moe li mi kazati san koji sam snio i ta znai? Odgovori Danilo caru i ree: tajne koju car ite ne mogu kazati
caru mudraci ni zvezdari ni vrai ni gatari. Nego ima Bog na
nebu koji otkriva tajne i javlja caru Navuhodonosoru to e biti
do posletka. San tvoj i to ti je videla glava na postelji tvojoj ovo
je: tebi, care, dooe misli na postelji ta e biti posle, i onaj koji
objavljuje tajne pokaza ti ta e biti. A meni se ova tajna nije
objavila mudrou koja bi u mene bila mimo sve ive, nego
zato da se javi caru ta san znai i da dozna misli srca svojega.
San dat Navuhodonosoru otkriva ta e biti do posletka. To se
protee i na nae vreme. Danilova knjiga nije stara istorija. Ona je savremenija od sutranjeg asopisa TIME.
Kao Boji sluga, Danilo ne pripisuje sebi zaslugu za to to je razumeo san. On je pripisuje Bogu. Njegov motiv: da bi i car mogao nauiti
da veruje Bogu koji je istina. On je na samom poetku svog izlaganja,
pred verovatno brojnim sluaocima, nastojao da misli svih tih ljudi
usmeri ne na sebe nego na Boga nebeskog. Najzad je Bog imao mladog
oveka u koga se moe pouzdati!
Zatim je Danilo nastavio da govori o snu i da ga potom tumai,
dok je car uznemiren ali pun poverenja, sluao oigledno bez daha,
veoma zainteresovan.
Stihovi 31-35: Ti, care, vide a to lik velik; velik bee lik i
svetlost mu silna, i stajae prema tebi, i straan bee na oima.
Glava tome liku bee od istoga zlata, prsi i miice od srebra,
trbuh i bedra od medi2, goleni mu od gvoa, a stopala koje od
2 Od medi od bronze, mesinga prim. izdavaa
23
gvoa koje od zemlje. Ti gledae dokle se odvali kamen bez

ruku, i udari lik u stopala gvozdena i zemljana, i satr ih. Tada
se satr i gvoe i zemlja i bronza i srebro i zlato, i posta kao
pleva na gumnu u leto, te odnese vetar, i ne nae mu se mesto;
a kamen koji udari u lik, posta gora velika i ispuni svu zemlju.
Kao idolopokloniku, Navuhodonosoru je najpre bilo drago da posmatra taj lik. Ali, kada je video kako se lomi u paramparad i kako ga
odnosi uragan, ostao je okiran. Zar je sve njegovo oboavanje likova
bezvredno?
Poto su stopala lika od gline, tako je i osnova svetskog bogatstva i
svetske veliine samo prah. Njihov kraj je da e biti oduvani.
Moemo zamisliti koliko je car bio fasciniran sluajui tog pouzdanog mladia kako briljivo objanjava tajanstveni san koji je Navuhodonosor bio zaboravio. Skoro da ga moemo uti kako sa uzbuenjem uzvikuje: Da, to je moj san! Hvala ti! Molim te nastavi i reci mi
ta on znai.
Stihovi 36-38: To je san, a sada emo kazati caru ta
znai. Ti si care, car nad carevima, jer ti Bog nebeski dade
carstvo, silu i krepost i slavu; i gde god ive sinovi ljudski,
zveri poljske i ptice nebeske, dao ti je u ruke, i postavio te
gospodarem nad svim tim. Ti si ona glava zlatna. A nakon
tebe nastae drugo carstvo, manje od tvojega, a potom tree
carstvo, bronzano, koje e vladati po svoj zemlji. A etvrto e
carstvo biti tvrdo kao gvoe, jer gvoe satire i troi sve, i
kao gvoe to sve lomi, tako e satrti i polomiti.
Car je kao patriota bio ponosan shvatajui da je njegovo carstvo,
slava carstava, predstavljen zlatnom glavom. No, Danilo ga je brzo
podsetio: sve njegovo bogatstvo i autoritet i ast u kojima je uivao, nisu
posledica njegove hrabrosti ni vetog rukovanja orujem. To mu je dao
veliki Car, Bog nebeski, da se stara za dobro ljudskog roda. Prvi put u
svom ivotu car je poeo da shvata da postoji Spasitelj sveta, plan spa-
24
senja za ovaj svet; a on je pozvan da slui tom Spasitelju kao Njegovo orue za dobro sveta. Uzviene misli su poele da rasvetljavaju njegov um.
Prvo veliko svetsko carstvo

Vavilonsko carstvo osnovao je Nevrod koji je vrlo brzo otpao od
Boga (1. Mojsijeva 10,8-10). U vreme Navuhodonosora, carstvo je postalo veoma slavno, velesila u pogledu bogatstva i moi. Gradei Vavilon, prestonicu, Navuhodonosor je podigao najveu metropolu za koju
je svet znao u to doba.
Kao udo starog sveta, Vavilon je bio vei od obinih gradova tog
vremena, imajui u obimu oko 16 kilometara. Kroz njega je proticala reka Eufrat. Masivni zidovi opasivali su grad. Ogromne mesingane
kapije uvale su ulaz putem reke. Robovi su odravali vrtove i velianstvene palate u savrenom stanju. Dve palate su bile podignute jedna
na jednoj, a druga na drugoj strani reke, i bile su spojene tunelom ispod reke da bi ljudi mogli da idu tamo-amo. Sadam Husein je verovatno ideje za brojne palate u modernom Iraku dobio na osnovu Navuhodonosorovih arhitektonskih podviga. Vavilon je govorio: Doveka u
biti gospoa... Neu biti udovica niti u znati ta znai izgubiti decu
(Isaija 47,7.8 eng. prevod). To Vavilonsko carstvo je bilo zaista glava
zlatna najbogatije na svetu. Nemojmo potcenjivati spiritualnu snagu
savremenih Iraana; oni uvaju seanja na svoju istoriju.
Stih 39: A nakon tebe nastae drugo carstvo, manje od
tvojega, a potom tree carstvo, bronzano, koje e vladati po
svoj zemlji. A etvrto e carstvo biti tvrdo kao gvoe, jer
gvoe satire i troi sve, i kao gvoe to sve lomi, tako e
satrti i polomiti.
Posle Navuhodonosorove etrdesettrogodinje vladavine, doli
su carevi koji su carstvo doveli do sunovrata. Poslednji je bio Valtasar
(videti 5. poglavlje). On je bio suvladar one noi kada su Miani i Persijanci opkolili grad, pronali prolaz kroz reku i osvojili carstvo. Danilo
je jo bio iv u to vreme, ali veoma star.
25
Prorok Isaija je jasno predskazao pad Vavilona skoro dve stotine

godina ranije. On je bio tako precizan u svom prorokom predznanju
da je pomenuo i ime drugog svetskog carstva, Miani i Persijanci (Isaija 13, 17-19). Dalje, u svom proroanstvu pomenuo je ime cara Kira,
koji e poniziti ovo oholo carstvo (Isaija 44,28; 45,1-3).3
Vavilonu mora doi kraj. Kir i njegova vojska opkolili su zidove
grada da bi ga zauzeli silom. Vavilonski vojnici i narod su u gradu slavili neki praznik, neto poput dananjeg Boia. Hrana uskladitena
unutar grada bila je, po njihovom miljenju, dovoljna za dvadeset godina, a bilo je i prostranih vrtova za dodatno uzgajanje. Nema vojske
koja moe sruiti tako debele zidove, niti unititi takve mesingane kapije. Ali, proroanstvo kae da e Vavilon biti uniten. Na nain koji
branitelji grada nikada ne bi mogli pojmiti, Gospodnja re se potpuno
ispunila. Kir, mudar i brilijantan vojskovoa, poto je dobio vest da e
se odreenog dana grad odati pijanstvu i prejedanju, namerava da ih
osvoji dok budu imali tu veliku zabavu.
On skree reku Eufrat ka niem terenu, da bi napravio jezero
izvan grada. Kako je voda lagano i tiho opadala, on i njegovi vojnici
kradom su puzali ispod mesinganih kapija da bi uli u grad u pono,
hodajui renim koritom. I gle, ustanovili su da su pijani straari ostavili nezatiene otvore, koji su od reke vodili u grad, ba kao to je Gospod obeao da e biti (Isaija 45,1). Isukavi svoje maeve i uz ogromnu
viku, vojnici su nasrnuli na pijane vavilonske rtve. Te noi vavilonski
car Valtazar ubijen je na svom prestolu zajedno sa glavarima carstva.
Druga imperija, od srebra, carstvo Miana i Persijanaca, poinje tada
da vlada svetom.
Drugo veliko svetsko carstvo

Ono je predstavljeno prsima i rukama od srebra. I ba kao to je
srebro manje vredno od zlata, tako je i carstvo Miana i Persijanaca
3 Biblijski naunici koji odbijaju da veruju da Biblija moe predskazati dogaaje koji
su jo stvar budunosti, tvrde da je Isaiju 44 napisao drugi Isaija koji je iveo vekovima posle prvog te je, prema tome, mogao da govori o dogaajima koji su se ve
bili desili. Meutim, paljiv biblijski naunik dokazuje da je Isaija jedna knjiga koju je
napisao jedan autor u 8. veku pre Hrista.
26
bilo manje bogato od Vavilona. Meutim, njegov prvi car, Kir, osvojio
je tada poznati svet od Egejskog mora do granica Indije.
Vladali su oko dve stotine godina, poev od 538. pre Hrista. No,
seme unitenja je ve klijalo unutar samog njihovog carstva. Njihov
ponos i svirepost, udrueni sa pijanstvom, odneli su pobedu nad njihovom sopstvenom vladavinom. Biblijska Knjiga o Jestiri daje pojedinosti o moralnoj umalosti imperije. Sada su oni na redu da budu pobeeni od jednog malog naroda sa zapada, hrabrog i snanog naroda
kojim je vladao car, koji bee jo mladi. Mada su Miani i Persijanci
bili bogati i mogli sebi da priute ogromne vojne snage, i mada su imali
mnogo vojnika, bili su nadvladani brojno slabijim Grcima pod Aleksandrom Velikim. Pad njihovog carstva se desio 331. pre Hrista.
Aleksandrovi vojnici proveli su itav mesec dana skupljajui plen
posle bitke. Sada je tree svetsko carstvo, grko, poelo da vlada celom
zemljom. Istorija je sada prela, sa grudi i ruku od srebra, na mesingana
bedra lika. Osim u Danilu, ni u jednoj drugoj knjizi ikada objavljenoj,
svetska istorija nije tako jasno i tako saeto oslikana.
Tree veliko svetsko carstvo

Posle samo nekoliko kratkih godina, okonana je Aleksandrova
meteorska karijera. Mada je osvojio svet, on nije mogao da vlada sobom.
Kao to je to sluaj sa nama kad smo odvojeni od Spasitelja, i Aleksandar se drao obiaja ovoga sveta i poglavara demona, duha koji deluje
u nepokornima. I svi mi smo nekada iveli meu njima, udovoljavajui
poudama svoga tela i sledei telesne elje i nagone, pa smo, kao i ostali,
po prirodi bili podloni Bojem gnevu (Efescima 2,1-3). Aleksandar je
znameniti primer oveka koji je imao svet bogatstva i zadovoljstava pred
svojim nogama, ali je izabrao da ostane rob svojih strasti.
Bolji je spor na gnjev nego junak, i gospodar od svoga srca bolji je nego onaj koji uzme grad (Prie Solomunove 16,32). Neprijatelj
Aleksandara Velikog bilo je njegovo sopstveno ja; slabost mu je bila
to to ga je obuzela strast. Ponekad je u pijanstvu i orgijama ubijao sopstvene prijatelje. Jednoga dana podstakao je dvadesetak svojih vojnika
da se napiju na mrtvo. Istorija izvetava da se posle jedne pijanke raz27
boleo i umro 13. juna 323. pre Hrista; sa samo 32 godine. On je razorio
ono to je sam podigao. Sada nailazi najvee od svih svetskih carstava.
Stih 40: A etvrto e carstvo biti tvrdo kao gvoe, jer
gvoe satire i troi sve, i kao gvoe to sve lomi, tako e
satrti i polomiti.
Godine 168. pre Hrista, Grke je pobedio drugi narod, isto tako
mali i hrabar, koji je doao sa udaljenijeg zapada. To je bilo carstvo Rimljana. Tako je carstvo prelo sa mesinganih bedara na noge od gvodja,
na Rimljane.
etvrto veliko svetsko carstvo

Svaki metal koji sledi manje je vredan, ali ima veu snagu. Sotona
sa svakim sledeim carstvom u svetskoj istoriji ui kako da jo bolje
okuje svojim lancima due ljudi. Rim je bio jae carstvo od svih onih
koja su postojala pre njega. Iako engleski istoriar Edvard Gibon nije
verovao u Sveto pismo, on je i nehotice, sledeim reima, potvrdio ono
to je Danilo iskazao o Rimu:
Oruje Rimske republike, ponekad pobeeno u bici, ali
uvek pobedonosno u ratu, napredovalo je brzim koracima ka
Eufratu, Dunavu, Rajni i okeanu; i slike zlata, ili srebra, ili
bronze, koje su moda sluile da predstave narode i njihove
careve, uzastopno su bile slamane gvozdenom monarhijom
Rima.4
Rim je vladao veim delom Zemlje nego bilo koje prethodno carstvo, osvojivi delove Afrike, Azije, Male Azije i Evrope.
Stihovi 41-42: A to si vidio stopala i prste koje od kala
(gline) lonarskoga koje od gvoa, bie carstvo razdeljeno,
4 Edward Gibbon, The Decline and Fall of the Roman Empire [Opadanje i pad Rimske imperije], vol. III, chap. 38, p. 634.
28
ali e biti u njemu tvre od gvoa, jer si vidio gvoe pomeano s kalom lonarskim. I to prsti u nogu behu koje od
gvoa koje od kala, carstvo e biti neto jako a neto trono.
Ni sam Rim, mada najsnaniji od carstava, nije mogao veito da
traje. Godine 476. n.e. razbijen je na razliite delove, prikazane kao deset nonih prstiju lika, a koji su bili od gvoa pomeanog sa glinom.
Neki od tih delova ostali su do danas; kao to su Engleska, Francuska,
panija, Portugalija, Nemaka, vajcarska i Italija. (O njima e vie biti
rei u sedmom poglavlju).
Stih 43: A to si vidio gvoe pomeano s kalom lonarskim, to e se oni pomeati semenom oveijim, ali nee
prionuti jedan za drugoga kao to se gvoe ne moe smeati
s kalom.
Rim e biti poslednje carstvo koje e vladati celim svetom. Ljudi
su u vie navrata pokuavali da ujedine te delove starog Rimskog carstva u jednu celinu. Mislili su da bi i oni mogli osvojiti ceo svet, ako je
Aleksandar to mogao. Ali, svi njihovi napori su bili uzaludni. Izjava
nee prionuti jedan za drugoga dokazuje nam da je Danilova knjiga
napisana pod nadahnuem Bojeg Duha.
U Evropi su injeni svi mogui napori da se to proroanstvo obezvredi. S vremena na vreme, podizala su se carstva zadravajui neto
od snage starog Rimskog carstva (gvoe je jo pomeano sa glinom), ali oni jaki nikada nisu bili u stanju da trajno potine one slabe.
Karlo Veliki je pokuao da vaskrsne Rimsko carstvo, pa ga je ak
rimski papa krunisao za cara na dan Boia 800. n.e. Meutim, njegovo
carstvo se ubrzo raspalo. U vreme Lutera, to je pokuao Karlo V; ni on
nije uspeo, jer su ga muslimani, lupajui na vrata Bea, stalno ometali.
U vreme procvata Francuske, Luj XIV oholo je pokuavao da Evropu
sjedini u jednu imperiju; ni on nije uspeo. Napoleon je skoro uspeo
poto je zapretio celoj Evropi pa ak i Engleskoj, ali je na kraju leei na
samrtnoj postelji uzviknuo: O Boe, bio si suvie jak za mene! Ono
29
malo rei Svetog pisma bilo je jae ak i od engleskog oruja: Nee

prionuti jedan za drugoga.
U nae vreme, razni evropski vladari pokuali su da ujedine Evropu pod jednom vladom. Kraljica Viktorija povezivala je brakom svoju
decu i unuke sa raznim kraljevskim porodicama u Evropi, nadajui
se da e, ukoliko sve vladajue porodice budu povezane, to biti jedna
velika srena porodica i nikada nee pomiljati na rat. Ali, njen plan
iznedrio je jedno tuno iznenaenje: Prvi svetski rat, 1914-1918. Nemaki Kajzer (car) takoe je bio poraen.
Potom je smiljena Liga naroda radi ujedinjenja svih evropskih
naroda u jednu mirovnu organizaciju. Taj plan je sramno propao; ubrzo posle toga usledio je Drugi svetski rat. Hitler i njegova vojska arili
su, palili i unitavali u svim delovima Evrope. U jednom trenutku je
zapretio i Engleskoj, koja nikada ranije nije bila osvojena. Srca mnogih
hrabrih ljudi su zadrhtala. Neki koji su itali Bibliju poeli su da strahuju da e se, na kraju krajeva, to proroanstvo pokazati kao netano.
Ali, uz ogromne rtve, nemaka vojska je potisnuta, i Danilovo proroanstvo je jo jednom potvreno.
Konano, u naim danima, dok ispisujemo ove rei, svet gleda u
Ujedinjene nacije kao na svoju poslednju nadu, ili na novo Rimsko
carstvo Sjedinjene Drave. Pod mranim senkama terorizma i nuklearnog rata, razne svetske vlade shvataju da e budui ratovi potpuno
zbrisati celokupnu civilizaciju; otuda je njihova najusrdnija elja da se
ujedine. No, rei proroka Danila jo govore: Nee prionuti jedan za
drugoga.
I ne samo to narodi Evrope nalaze da je ujedinjenje nemogue,
nego je to tano i za narode Bliskog i Srednjeg istoka, Dalekog istoka i
Afrike. ak i muslimanski narodi koji tvrde da su ujedinjeni u verskom
bratstvu nisu sloni i bore se meu sobom. Ni san Kvejma Nkrumaha o
Sjedinjenim Dravama Afrike nije se nikada obistinio.
Mnogi su verovali da e Sovjetski Savez uspeti ono to Hitleru nije
polo za rukom, i da e ujediniti svet pod komunizmom. Papa i ameriki predsednik Regan uinili su kraj tom snu. Re Boja ne moe
izneveriti. Poput stene koja se uzdie usred ogromnih talasa okeana,
30
ta re uspeno odoleva napadima ljudi i raznih vojski ve vie od dve

hiljade godina. Iako e sva carstva i sve vojske sveta pokuavati da dokau da je Boja re lana, oni e jednostavno doiveti krah; nee
prionuti jedan za drugoga.
Ta jednostavna slika o gvou i glini data je pod nadahnuem
Svetog Duha. I ne samo to taj stalni proces razjedinjavanja neprestano tee u vojnom ili politikom smislu, nego je to tano i kad je re o
pokuajima ujedinjenja religije i drave. U mranim vekovima, pape
su pokuavale da evropska carstva pripoje svojoj crkvi; i posledica tog
mranog dela tih vekova jeste uasno progonstvo.
Bog je tvorac slobode; On ne blagosilja pokuaje za sjedinjenje
crkve i drave, bilo da to nastoji otpalo hrianstvo, ili pak islam. Kako
se pribliavamo kraju, Bog eli da svaka osoba bude slobodna da odlui po sopstvenom srcu da li e on/ona svesno izabrati da se ujedini sa
Gospodom i sluiti Mu u Njegovom carstvu.
Sledee je Boje carstvo

Sva carstva ovoga sveta moraju doi svome kraju, bez ruku. Drugi dolazak punopravnog Vladara sveta uvodi u Boje veno carstvo. To
je On... ije je to pravo [eng. prev.] (Jezekilj 21,32).
Niko drugi ne moe sesti na presto svetske imperije. Bog je dao taj
san caru Navuhodonosoru u jednom cilju: da nau panju skrene sa
zaludnih nada i saveta ljudi, kao i da bi nau veru utvrdio na sigurnoj i
izvesnoj nadi koju nudi Boja re.
Dolazi vladavina mira donosei sreu i pravednost za sve koji postanu njeni podanici (Isaija 9,6.7).
Stihovi 44-45: A u vreme tih careva Bog e nebeski podignuti carstvo koje se doveka nee rasuti, i to se carstvo nee
ostaviti drugom narodu; ono e satrti i ukinuti sva ta carstva,
a samo e stajati doveka; kako si video gde se od gore odvali kamen bez ruku i satr gvoe, bronzu, kao, srebro i zlato.
Bog veliki javi caru ta e biti posle; san je istinit, i tumaenje
verno.
31
Uspostavljanje tog venog carstva donee kraj grehu. Znak za njegovo nastajanje je Hristova uspenost da povede narod da pobeuje
kao to je On pobedio [eng. prev.] (Otkrivenje 3,20). Svekolika ljudska istorija u svim prolim vekovima kretala se i kree se prema tom
danu. Svi koji ive na Zemlji videe uspostavljanje tog carstva. I nee
samo ostaci Rimske imperije biti uniteni kamenom bez ruku. Svi
narodi na licu Zemlje bie tu ukljueni. Na kraju, nita nee ostati, osim
tog velikog kamena odvaljenog od planine, bez ruku. To e biti veno
Boje carstvo.
Kad e i kako to carstvo biti osnovano? To carstvo slave nije uspostavljeno dok je Hristos bio na Zemlji, jer je On rekao da e ono doi
kasnje (Matej 26,29; Dela apostolska 1,6). Telo i krv nee ga naslediti
(1. Korinanima 15,50). Ono e biti uspostavljeno u vreme kad Isus
bude sudio i ivima i mrtvima kad se pojavi [eng. prev.] tj. kad bude
doao drugi put (2. Timotiju 4,1). Tada e On doi u svojoj sopstvenoj
slavi i slavi svojih anela (Matej 25,31-34).
Prema tome, vidimo da taj kamen odvaljen bez ruku, koji udara
u stopala lika, predstavlja drugi dolazak Isusa Hrista u sili i slavi. Potom dolazi kraj, kad On bude predao carstvo Bogu Ocu, poto uniti
svako poglavarstvo, svaku vlast i silu. On, naime, treba da vlada sve dok
sve neprijatelje ne podloi pod svoje noge (1. Korinanima 15,24.25).
Kad je Isus visio razapet na krstu, jedan od razbojnika raspetih
s Njim molio ga je: Gospode, seti me se kad doe u carstvo svoje.
itaoe, hoe li se i ti pridruiti toj molitvi?
Upravo sada Hristos priprema podanike svog dolazeeg carstva.
Upravo sada On alje svog Svetog Duha ljudima i enama po svoj Zemlji, pozivajui ih da Mu se svi posvete, da bi On mogao vladati njima
kao car Ljubavi. Isus je jedini Car u itavoj svetskoj istoriji koji je izvojevao pobedu ne silom oruja, nego silom ljubavi. Milioni bi i danas
umrli za Njega.
Stihovi 46-49: Tada car Navuhodonosor pade na lice
svoje, i pokloni se Danilu, i zapovedi da mu prinesu prinos i
kad. Car progovori Danilu i ree; zaista, va je Bog Bog nad
32
bogovima i Gospodar nad carevima, koji objavljuje tajne, kad

si mogao otkriti ovu tajnu. Tada car uzvisi Danila, i dade mu
mnoge velike darove i uini ga gospodarem svoj zemlji Vavilonskoj i poglavarem nad svim mudracima Vavilonskim. I
Danilo izmoli u cara, te postavi nad poslovima zemlje Vavilonske Sedraha, Misaha i Avdenaga, a Danilo osta na dvoru
carevu.
Drago nam je to znamo da se Danilo nije uzoholio posle takve
poasti. Njegovo rano domae vaspitanje dok je bio dete, pouavanje
o samokontroli i poniznosti koje je dobio od svoje majke, i njegovo
obrazovanje u koli znanja nebeskog Cara, sve ga je to sauvalo da ne
postane sujetan kad je uzdignut na poloaj asti i odgovornosti, toliko
iznad svojih drugova. Kakve li Dobre vesti da i danas, dok Sveti Duh
deluje u celom svetu, On obuava mlade koji e, kao i Danilo, u poniznosti izdrati teret asti.
Danilova knjiga i dalje ivi! I nastavlja da donosi bogat rod u srcu
i ivotu onih koji bivaju promenjeni jo izobilnijom blagodau Hristovom.
33
3. VERNI I KROZ OGANJ

DANILO 3,1: Car Navuhodonosor naini zlatan lik, kojemu visina bee ezdeset lakata, a irina est lakata; i namesti
ga u polju Duri u zemlji Vavilonskoj.
Car je bio toliko zadivljen kad mu je Danilo objasnio njegov prvi
san, to itamo u 2. poglavlju, pa je poeo duboko da potuje Boga. Ali
naalost, ponovo je zapao u greh, kako mi to obino kaemo. Njegovo
srce jo nije bilo istinski obraeno. Ponos ga je ponovo obuzeo, i on je
stao da se ak revnosnije klanja idolima.
Car je dakle namerio da pokua da pobolja lik koji mu je Bog
pokazao u snu. Nije bio zadovoljan time da bude samo zlatna glava.
Nije mu se dopadala ideja da e bilo koje drugo carstvo naslediti njegovo. Stoga je odluio da napravi lik potpuno od zlata kako bi izrazio
ideju da e njegovo carstvo, Vavilon, trajati zauvek. Na taj nain, ponos
je naveo Navuhodonosora da ustane protiv Boga.
Carevi savetnici sloili su se s njim. Kakvog li velikog patriotizma!
Oni su eleli da narod zaboravi Danilovo tumaenje sna. Pouku koju je
Bog uputio narodu trebalo je izokrenuti kako bi pouavala la. Bilo je
to jo jedno poglavlje u velikoj borbi izmeu Hrista i sotone. No, Danilo je jo bio iv, zajedno sa svoja tri verna druga. Oni su se verovatno
esto sastajali radi molitve. Moemo biti sigurni da su se oni molili da
Bog sie i nadvlada, za dobro jevanelja. Gospod nee ostaviti carstvo
sve dok se oni neprestano mole!
Narod Vavilona nikad nije video neto tako velianstveno kao taj
novi lik sav prekriven zlatom. Nije neophodno ustvrditi da je on bio
od istog zlata da je bio krajnje skup (mada je u vavilonsko doba
zlata bilo u izobilju). Lik je jednostavno mogao biti pozlaen. Ne moramo ni pretpostavljati da je sam lik bio visok ezdeset lakata (oko
30 metara). Moda je postojao visok pijedestal na kome je kip stajao.
Arheolozi smatraju da je polje Dura (Tulul Dura) danas u modernom Iraku nekih desetak kilometara od mesta gde se nalazio drevni
Vavilon.
34
Verni i kroz oganj
Stihovi 2-7: I posla car Navuhodonosor da saberu knezove, upravitelje i vojvode, stareine, rizniare, sudije, nastojnike i sve vlastelje zemaljske, da dou da se osveti lik to ga
postavi car Navuhodonosor. Tada se skupie knezovi, upravitelji i vojvode, stareine, rizniari, sudije, nastojnici, i svi
vlastelji zemaljski, da se osveti lik to ga postavi car Navuhodonosor; i stadoe pred likom to ga postavi Navuhodonosor.
A glasnik povika iza glasa; narodi, plemena i jezici, vama se
govori. Kad ujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire, pevanje i
svakojake svirke, popadajte i poklonite se zlatnome liku, koji
postavi car Navuhodonosor. A ko ne bi pao i poklonio se,
onaj as bie baen u pe ognjenu uarenu. Zato svi narodi
kako ue rog, svirale, kitare, gusle, psaltire i svakojake svirke, popadae svi narodi, plemena i jezici, i poklonie se zlatnome liku koji postavi car Navuhodonosor.
Pe ognjena uarena poput ove nije bila neuobiajena kazna za
zloince u doba Vavilona. Jeremija govori o dva lana proroka, Ahavu i
Sedekiji, koje ispee car Vavilonski na ognju (Jeremija 29,22). Hamurabijev zakonik takoe propisuje tu kaznu. Jo 1671-77 god. francuski
putnik arden video je dve ognjene pei u Persiji, koje su neprestano
gorele radi kanjavanja prodavaca zato to su preskupo prodavali hranu.
Moemo biti sigurni da su nebeski aneli posmatrali taj sukob.
Preko cara Navuhodonosora, sotona je pokuavao da srui istinu. Ista
borba vodi se i u dananjem svetu. U Svetom pismu, Vavilon je simbol pometnje u verskom svetu ovih poslednjih dana, organizovan da
se suprotstavi istini, pokuavajui da vri pritisak na savest ljudi. Ti
dogaaji e se na razne naine ponavljati u budunosti, pre nego to
Bog uspostavi svoje veno carstvo. Mi se svi pripremamo da odigramo
izvesnu ulogu u toj velikoj bici.
Zapazite kako je car Navuhodonosor pokuao da osnai klanjanje
idolima zakonom svoje zemlje. To je ponovo bilo meanje gvoa sa
blatnjavom glinom, sjedinjenje religije i drave. Meutim, zemaljski
35
zakon ne moe da namee nain sluenja Bogu. Svaki pojedinac mora

biti slobodan da se klanja Bogu prema onome to mu nalae sopstvena
savest.
Dalje, niko ko iskreno slui Bogu ne moe nakoditi svom blinjem. Svaka vrsta bogosluenja nametnuta zakonom neizbeno postaje neto zlo, jer Bog ne moe da prihvati iznuenu slubu. Vlast uvek
preti kaznom onima koji odbijaju da posluaju. Na taj nain se odmah
ukida sloboda izbora. Bog e prihvatiti bogosluenje svojih stvorenja
jedino ako je zasnovano na slobodnoj volji. Otuda svako prisilno bogosluenje postaje neka vrsta idolopoklonstva.
U tom velikom mnotvu, izgleda da su samo tri jevrejska mladia jasno shvatila taj princip. (Danilo, odsutan iz nekog razloga, verovatno radei neki dravni posao.) Od te trojice se zahtevalo da dou,
budui da ih je car pozvao. Oni su posluali onoliko koliko su mogli.
Meutim, oni su znali da bi klanjanje liku i oboavanje tog lika znailo
porei svoju odanost Hristu. Oni to nisu mogli, niti su to hteli. (Kako
znamo da bi posluati cara znailo biti neveran Hristu? Da li je On bio
u blizini? Samo saekajte ubrzo ete Ga sresti u prii.)
im bi vavilonski filharmonijski simfonijski orkestar odsvirao
prve taktove dravne himne, trebalo je da se svi poklone pred zlatnim
likom. Carev plan trebalo je da glatko funkcionie. Ali, tri mladia su
unapred isplanirala svoj odgovor. Zahvaljujui zrelom poimanju principa opravdanja kroz veru, oni su znali da e ovo sueljavanje staviti na
probu naela Boje vladavine. Ma koliko to udno izgledalo, ti mladi
ljudi imali su zrelije shvatanje jevanelja od mnogih u dananje vreme.
Njihova briga ili motivacija nije bila njihova sopstvena bezbednost.
Oni su prevazili egocentrini razred Hrianskog iskustva, gde se
nae molitve upuuju za sopstveno spasenje; oni su bili zaokupljeni
Hristovom au i integritetom! Za njih bi bilo nemogue da glume
navodno povinovanje dok njihovo srce nije u tome, samo da bi zadovoljili bolesnu mlaku ili laodikejsku savest.1 Oni se ni na koji nain
ne bi sagnuli da bi, na primer, izgledalo kao da vezuju pertle na cipe1 Uporediti Otkrivenje 3,14-21. Opravdanje kroz veru bilo je dobro poznato u Starom zavetu ba kao u Novom.
36
Verni i kroz oganj
lama. Njihova srca bila su pomirena sa Bogom Hristovom krvlju. Njihovo iskustvo bilo je iskustvo verom, to ih je i uvrstilo u onaj blistavi
spisak u Jevrejima poslanici 11. poglavlju.
Stihovi 8-12: A neki Haldeji taj as dooe i tuie Jevreje, i progovorie i rekoe caru Navuhodonosoru: care, da
si iv do veka! Ti si, care, zapovedio, svaki ko uje rog, svirale,
kitare, gusle, psaltire, i pevanje i svakojake svirke, da padne
i pokloni se zlatnome liku; a ko ne bi pao i poklonio se, da
se baci u pe ognjenu uarenu. A imaju ljudi Jevreji, koje si
postavio nad poslovima zemlje Vavilonske, Sedrah, Misah i
Avdenago; ti ljudi, care, ne haju za te, ne potuju tvojih bogova, i ne klanjaju se zlatnom liku, koji si postavio.
Ponieni boanskom istinom, kada je Danilo otkrio carev san, ti
haldejski uitelji sada su bili ljubomorni na ove Jevreje. Mogli su videti da je nemogue opovrgnuti istinitost njihove vere u pravog Boga.
A kako su bili neasni i kukavice, podstakli su cara da donese jedan
netolerantan zakon, kako bi takvim sredstvima oslobodili Vavilonsko
carstvo od onih koji su se razlikovali po svojoj veri.
Svaka religija koja se oslanja na svetovne zakone da bi je ljudi podravali, pokazuje da je slaba i lana. Zemaljski vladari moraju svojim
podanicima da daju slobodu po pitanju religioznih stvari.
Stihovi 13-18: Tada Navuhodonosor u gnjevu i ljutini
zapovedi da dovedu Sedraha, Misaha i Avdenaga. I dovedoe
te ljude pred cara. Navuhodonosor progovori i ree im: je li
istina, Sedrae, Misae i Avdenago, da vi ne sluite mojim bogovima i da se ne klanjate zlatnome liku koji postavih? Jeste
li dakle gotovi, kad ujete rog, svirale, kitare, gusle, psaltire
i pevanje i svakojake svirke, da padnete i poklonite se liku
koji nainih? Ako li se ne poklonite, onaj as biete baeni
u pe ognjenu uarenu; a koji je bog koji e vas izbaviti iz
mojih ruku? Odgovorie Sedrah, Misah i Avdenago, i rekoe
37
caru Navuhodonosoru; nije potrebno da ti odgovorimo na

to. Evo Bog na, kojemu mi sluimo, moe nas izbaviti iz pei
ognjene uarene; i izbavie nas iz tvojih ruku care. A i da ne
bi, znaj, care, da bogovima tvojim neemo sluiti niti emo se
pokloniti zlatnom liku, koji si postavio.
Izvesno, neophodna je hrabrost da sami stojite pred jednom takvom gomilom ljudi! Sada su se trojica mladia nala oi u oi sa smru. Da li e oni kompromitovati svoju veru? Hoe li se uplaiti ognjene
pei? Da li e se uplaiti carevog gneva? Premda se oni u srcu ne mogu
stvarno pokloniti pred likom, zar ne bi mogli tako postupiti da drugima izgleda kao da su se povinovali?
Ne. Ovi ljudi nisu kukavice. Oni znaju ta je ispravno i ne boje se
da za to i umru. Oni su ve razmotrili ta im valja initi, i ve su se za
to molili. Oni znaju da Bog, ukoliko je Bog, mora biti oboavan celim
srcem (Matej 6,24). Oni imaju na umu obeanje koje je Bog dao proroku Isaiji pre mnogo godina: Kad poe kroz oganj, nee izgoreti i
nee te plamen opaliti (Isaija 43,2). Oni ne drhte. Iako su utivi i puni
potovanja, oni vrsto odgovaraju caru da se ne mogu i nee pokloniti
njegovom liku.
Posebno uoimo dobar primer ove trojice mladia kad su ispoljili
potovanje i ukazali ast vlastima koje postoje. Boja Re nam kae
da bi trebalo da budemo pokorni pretpostavljenim vlastima, jer nema
vlasti koja nije od Boga one koje postoje, Bog je postavio (Rimljanima 13,1). Trebalo bi da se potinjavamo poglavarima i vlastima, da
budemo posluni, spremni za svako dobro delo (Titu 3,1).
Ali, kad ljudski zakoni dou u sukob sa Bojim zakonom, onda
je naa dunost da posluamo Boga. Kada je jevrejsko vee zapovedilo
Petru da ne propoveda u Isusovo ime, on je odgovorio: Sami prosudite da li je pred Bogom pravo da vas sluamo pre nego Boga? Treba se
pokoravati Bogu pre nego ljudima(Dela apostolska 4,19; 5,29). Takav
su stav zauzela trojica mladia u polju Duri. Sedrah, Misah i Avdenago
doli su na taj sastanak zato to su bili pozvani. Oni mogu pokazati
svoju voljnost da posluaju cara koliko god je to bilo mogue. Ali, saviti
38
Verni i kroz oganj
se i pokloniti se liku, porei ono to su smatrali istinom, okaljati svoju

savest pred Bogom, prestupiti jasnu zapovest Boju, kako bi spasli svoj
posao, bogatstvo, svetsku ast i sopstveni ivot, pridruiti se Judi Iskariotskom u izdaji Sina Bojeg e to oni nee uiniti.
Kazali su caru na lep nain: Nema potrebe da nas izlae jo jednoj probi. Mi znamo ta je ispravno!
Stihovi 19-23: Tada se Navuhodonosor napuni gneva, i
lice mu se promeni na Sedraha, Misaha i Avdenaga, i odgovarajui zapovedi da se uari pe sedam puta vema nego to
bee obiaj. I zapovedi najjaim ljudima to behu u vojsci njegovoj da sveu Sedraha, Misaha i Avdenaga, i da ih bace u pe
ognjenu uarenu. Tada svezae ove ljude u platima njihovim
i u obui i pod kapama i u svemu odelu njihovu, i bacie ih u
pe ognjenu uarenu. Kako zapovest careva bee hitna i pe
vrlo uarena, plamen ognjeni ubi one ljude koji bacahu Sedraha, Misaha i Avdenaga. A ta tri oveka, Sedrah, Misah i
Avdenago, padoe usred pei ognjene uarene.
Moda e savremeni itaoci biti iznenaeni to je vladar imperije
mogao biti tako detinjasto nezreo i u besu izgubiti vlast nad sobom.
Ali, ne zaboravite: bilo je to doba paganskih tirana. Sama injenica da
se Navuhodonosor toliko razbesneo predstavlja dokaz da je radio pogrenu stvar. Mada je celi svet pokorio svojim maem, on nije mogao
da vlada sopstvenim duhom. ak mu se i lice promenilo, izobliilo
prema demonskom. Bilo je suludo da pe zagreje vie nego obino, jer
je to samo posluilo da uini jo oiglednijom veliku Gospodnju mo
da oslobodi trojicu svojih slugu. I Gospod je nadvladao; On zapaa sve
ta se dogaa na ovoj Zemlji!
Stihovi 24, 25: Tada se prepade car Navuhodonosor, i
bre ustade da progovori i ree svojim dvoranima; ne bacismo li tri oveka svezana u oganj? Odgovorie i rekoe caru:
da, care. Odgovori i ree: eno, vidim etiri oveka odreena
39
gde hode posred ognja i nije im nita; i etvrti kao da je Sin

Boji.
Pogledajte kako se ljudski gnev pretvorio u slavljenje Gospoda!
(Videti Psalam 76,10). Neko jai od cara sad vlada situacijom. Boje
obeanje Njegovim slugama doslovno se ispunilo.
Na osnovu ega je neznaboaki car znao kako izgleda Sin Boji?
Boji narod u Starom zavetu oekivao je Hristov dolazak, dok mi gledamo unazad na Njegov prvi dolazak. Isto tako, svi Ga mi vidimo verom. Niko nikada nije bio spasen na neki drugi nain sem Hristovom
silom. Jevreji su u Vavilonu propovedali o Hristu, Otkupitelju koji e
doi. Car se setio njihovog uenja, i na osnovu njihove vesti prepoznao
Sina Bojeg kada Ga je ugledao.
Uzgred budi reeno, oni kao da nisu urili da izau iz ognjene
pei. Bog obezbeuje klima ureaj gde god i kad god je to potrebno.
Oni bi bili sreni da tu i ostanu, samo kad bi mogli da hodaju i priaju
sa Hristom. Biti sa Njim dovoljna je nagrada za sva zemaljska iskuenja! Ako danas stradamo Njega radi, mi emo na isti nain moi i da
uivamo u Njegovom prisustvu (videti Jovan 15,18; Isaija 63,9; Jakov
1,2). Moda mislite da je to teko za poverovati. Ali, saznaete to sledei put kad budete bili baeni u svoju ognjenu pe zbog vae vere u
Hrista; On e vam se tada izuzetno pribliiti, jer u vremenu mira vi Ga
verovatno ni ne biste poznali.
Stihovi 26-30: Tada pristupi Navuhodonosor na vrata
ognjenoj pei uarenoj, i progovori i ree: Sedrae, Misae i
Avdenago, sluge Boga vinjega, iziite i hodite. Tada Sedrah,
Misah i Avdenago izioe isred ognja. I sabrae se knezovi
i upravitelji i vojvode i venici carevi, i videe te ljude gde
im telu oganj nita ne moe, niti im se kosa na glavi upali,
niti im se plati to promenie, niti zadah od ognja prionu
za njih. Progovori Navuhodonosor i ree: da je blagosloven
Bog Sedrahov, Misahov i Avdenagov, koji posla anela svojega i izbavi sluge svoje, koje se u Nj pouzdae i ne posluae
40
Verni i kroz oganj
zapovesti careve i dadoe telesa svoja da ne bi sluili niti se

poklonili drugom bogu osim svojega Boga. Zato zapovedam
da se svaki kojega mu drago naroda i plemena i jezika, koji
bi pohulio na Boga Sedrahova, Misahova i Avdenagova, da se
isee i kua da mu bude bunjite, jer nema drugoga boga koji
moe tako izbaviti. Tada car uzvisi Sedraha, Misaha i Avdenaga u zemlji Vavilonskoj.
I sada se deava upravo ono to je Navuhodonosor pokuao da
sprei! Svi narodi, plemena i jezici brzo su uli priu o Bojoj sili. Ono
to su haldejski uitelji pokuali, ne bi li spreili propovedanje istine,
samo je obezbedilo istini vei publicitet. Mnogi ljudi su toga dana odluili da slue nebeskom Bogu.
Ali, Navuhodonosor jo to zapravo ne razume. On je dete u nebeskom zabavitu. Premda je bio u pravu kada je javno priznao greku i
uzdigao nebeskog Boga iznad svih ostalih paganskih bogova, on nije
imao pravo da pokua da ljude prisili da se na takav nain klanjaju
nebeskom Bogu.
Nisu li vera i hrabrost ove trojice jevrejskih mladia podsticajni?
Njihova tajna ogleda se u ovome: kada su dovedeni u Vavilon, oni su
odmah odbili da kompromituju svoju veru u najmanjoj pojedinosti (videti poglavlje 1). Znali su da jedan kompromis sa zlom vodi jo jednom
koraku nadole. Zahvaljujui svojoj vernosti u malim probama, oni su se
pripremali da izdre i onu najveu probu. Neka bi nam Bog pomogao
da ni na prvom koraku ne napravimo komromis sa grehom i sa zlom!
Knjiga Otkrivenje obelodanjuje nam priu o slinoj probi koju e
podneti neki. Pojavie se ikona zveri koja e biti uspostavljena na
Zemlji, kada e svim ivima na Zemlji biti zapoveeno da joj se voljno
ili nevoljno poklone, i to tako to e se pokoriti religioznim zakonima
koje je ovek propisao. Kao u danima Sedraha, Misaha i Avdenaga,
dekretom e biti predviena smrtna kazna za sve one koji odbiju da
posluaju zahteve lane religije. I kao to je bilo u polju Duri, ogromna
veina priklonie se sotoninim naredbama. Probi emo biti izloeni i
vi i ja i celi svet.
41
Ko e izabrati radije da zajedno s Bojim narodom bude zlostavljan nego da nakratko uiva u grehu? (Jevrejima 11,25.26). Gde
su danas ljudi poput Sedraha, Misaha i Avdenaga koji su celim srcem
posluni istini? Gde su oni koji su posluni Bogu u manjim probama
u porodinom ivotu, koli i u poslu? Ko e biti u stanju da opstane u
tom odluujuem danu, koji tek treba da doe?
Za one koji istinski priklanjaju svoja kolena pred velikim nebeskim Bogom, nee biti teko da uine pravi izbor. Oni se ne mogu i
nee uplaiti bilo kakve ljudske pretnje. Zajednica sa Hristom u Njegovim mukama, za njih je neto daleko bolje od bilo kakve zemaljske nagrade. Najdragocenija vest o Hristovoj pravednosti jo sada priprema
mnotvo ljudi da vrsto stanu uz Isusa.
Onaj isti Bog koji je oslobodio Sedraha, Misaha i Avdenaga, mono e raditi za svoj narod koji zastupa ono to je ispravno. Onaj koji je
hodao sa Jevrejima u ognjenoj pei bie i sa vama ma gde ili, ako ste
u Njegovoj slubi. Njegovo prisustvo e vas krepiti i podravati. Sotona sa milion zlih anela ne moe da nakodi ni onom najslabijem od
Bojih svetih.
42
4. ON JE VEI OD
NAJVEEG OVEKA NA ZEMLJI
DANILO 4,1-3: Car Navuhodonosor svim narodima,
plemenima i jezicima to su po svoj zemlji, mir da vam se
umnoi. Svide mi se da objavim znake i udesa to mi uini
Bog vinji. Znaci Njegovi kako su veliki! I udesa Njegova
kako su silna! Carstvo je Njegovo carstvo veno, i vlast Njegova od kolena do kolena.
Zamislite, jedan neznaboaki car ispisuje deo Svetog pisma! On
obznanjuje celom svetu mona dela nebeskog Boga!
Bilo je to neto to je Izrael trebalo da uini mnogo ranije, ali je
propustio da to uradi. Taj otvoreni, poteni izvetaj o Navuhodnosorovom iskustvu mora da je mnoge doveo Gospodu. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za udesa Njegova radi sinova ljudskih! (Psalam 107,8).
Ne moe biti nikakve sumnje da se ono o emu ovo poglavlje govori zaista dogodilo. Drevni ljudi verovali su da svaki narod ili pleme
ima svog sopstvenog boga; i nije bilo neuobiajeno da se neka osoba
preobrati i pone da oboava nekog drugog boga. Navuhodnosor se
najzad utvrdio u svojoj veri. Priznao je da je Bog Jevreja iznad svih
bogova. On je najuzvieniji Bog.
Stihovi 4-7: Ja Navuhodonosor bejah miran u kui svojoj i napredovah u dvoru svom. Usnih san, koji me uplai, i
misli na postelji mojoj i utvare glave moje uznemirie me. I
zapovedih da se dovedu preda me svi mudraci Vavilonski da
mi kau ta znai san. Tada dooe vraari, zvezdari, Haldeji i
gatari, i pripovedih im san, ali mi ne mogoe kazati ta znai.
U drugom poglavlju, mudraci i astrolozi kazali su da bi oni, ukoliko bi im car otkrio svoj san, uspeli da ga nekako protumae. Sada je
43
car obznanio svoj san, a oni ipak nisu bili u stanju da proniknu u tajne
neba!
injenica da su bili pozvani pre Danila ukazuje da je car dotada ve dopustio sebi da zaboravi ono emu je bio pouen o istinskom
Bogu u 2. i 3. poglavlju. Dodue, ovek je bio pod snanim pritiskom
kao poglavar velike zemaljske imperije. Premda je bio poten u srcu,
mono delovanje bogatstva, svetske vlasti i asti vukli su ga nazad u
otpadnitvo. Bog je bio milostiv i strpljiv uvek iznova nastojei da Navuhodonosora vrati razumevanju istine. Tako On radi i sa svima nama
danas. to bolje shvatite sebe, to ete se oseati blie Navuhodonosoru
u slabostima. Neete gajiti onaj duh svetiji sam od tebe.
Stihovi 8-12: Najposle doe preda me Danilo, koji se
zove Valtasar po imenu boga mojega, i u kom je duh svetih
bogova, i pripovedih mu san: Valtasare, poglavare vraarima,
znam da je duh svetih bogova u tebi i nikakva tajna nije ti teka; kai san moj to sam snio i ta znai. A utvara glave moje
na postelji mojoj bee: videh, gle, drvo usred zemlje, i visina
mu velika. Drvo bee veliko i jako, i visina mu dosezae do
neba, i viae se do kraja sve zemlje. Lie mu bee lepo i rod
oblilat, i na njemu bee hrane svemu; zverje poljsko odmarae se u hladu njegovu, i na granama njegovim stanovahu ptice
nebeske, i od njega se hranjae svako telo.
Mora da je Navuhodonosoru bilo poznato simboliko znaenje
takvog drveta. U stvari, on je verovatno imao neku nejasnu ideju o
stvarnom znaenju sna, na ta ukazuje njegov stav u stihu 19. Pria o
Drvetu ivota prenoena je u drevnom Vavilonu u vidu legende, ba
kao i pria o drvetu poznanja dobra i zla. Jezekilj je prorekao veliki pad
egipatskog cara, a Navuhodonosor, car Vavilona, bie orue koje e
Gospod upotrebiti da bi ga posekao do kraja da se ne ponosi visinom
svojom nijedno drvo [ukljuujui i Navuhodonosora] (Jezekilj 31,14).
Navuhodonosor je trebalo da izvue pouku iz tog poniavajueg iskustva drugog drveta pre njega egipatskog faraona. Ali, ba kao i vi
44
On je vei od najveeg oveka na Zemlji
i ja, car je sporo uio svoje osnovne lekcije u koli vere. Meutim, vi
nikada u koli niste imali strpljivijeg uitelja nego to je to Gospod u
svojoj koli.
Stihovi 13-18: Videh u utvarama glave svoje na postelji
svojoj, i gle, straar i svetac sie s neba. Povika jako i ree
ovako: posecite drvo, i okreite mu grane, pokidajte mu lie
i razmetnite mu rod; neka pobegnu zveri ispod njega i ptice s grana njegovih. Ali panj sa ilama ostavite mu u zemlji,
u okovima gvozdenim i bronzanim u travi poljskoj, neka ga
kvasi rosa nebeska i deo da mu je sa zverjem od trave zemaljske. Srce oveije neka mu se promeni, i srce ivotinjsko
neka mu se da, i sedam vremena neka proe preko njega. To
su odredili straari i izrekli sveti da bi poznali ivi da Vinji
vlada carstvom ljudskim, i daje ga kome hoe, i postavlja nad
njim najniega izmeu ljudi. Taj san snih ja car Navuhodonosor; a ti, Valtasare, kai ta znai, jer nijedan mudrac u carstvu mom ne moe da mi kae ta znai; a ti moe, jer je u
tebi duh svetih bogova.
Navuhodnosor je trebalo da ima na umu da njegovo carstvo nee
trajati veno. Uprkos otkrivenju u drugom poglavlju, on je nastavio
da ulepava Vavilon, gradei za sebe ogromnu palatu da bi udovoljio
svom ponosu. Ratove je okonao i sada je celi svet leao pred njegovim
nogama. Uivao je u svakom zadovoljstvu koje bi poeleo. Nije oseao
nikakvo ogranienje koje bi sputavalo njegove ambicije. Ali, oholost
dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast (Prie Solomunove
16,18). Vi moda ne gradite palate kao Navuhodnosor, ali imate sopstvene ambicije kojih se, po vaoj zamisli, moete drati bez Gospodnjeg vostva.
Straari ili sveci ovde pomenuti predstavljaju anele koji su
sluiteljski duhovi, poslani da slue onima koji e naslediti spasenje
(to ste vi! Jevrejima 1,13.14). Oni se ivo interesuju za sve to se deava na ovoj Zemlji. Vae novine ili TV dnevnik ne sadre nita o nji-
45
ma. Oni neprestano slue duhovnim potrebama onih koji odluuju da

slede Hrista. Aneli su primetili Navuhodonosorov sve vei ponos i
otvrdnulost srca, i mora da su se zbog toga zabrinuli. Ukoliko se neto ne uini, on e biti u potpunosti izgubljen. Znali su da je dospeo
do take gde bi mu jedino nevolja i ponienje pomogli da se povrati.
Dobro mi je to stradam, rekla je jedna osoba (videti Psalam 119,71).
Prema tome, Bog je dozvolio da na car doivi to tuno iskustvo.
Stihovi 19-27: Tada Danilo, koji se zvae Valtasar, osta u
udu1 na jedan sat, i misli ga uznemiravahu. A car progovori
i ree: Valtasare, san i znaenje mu da te ne uznemiruje. A
Valtasar odgovori i ree: gospodaru moj, san da bude tvojim nenavidnicima, i znaenje njegovo neprijateljima tvojim.
Drvo to si video, veliko i jako, kojemu visina dosezae do
neba i koje se vidi po svoj zemlji, kojem lie bee lepo i rod
obilan, i na kom bee hrane za sve, pod kojim stanovae zverje poljsko i na granama mu seahu ptice nebeske, to si ti, care,
koji si velik i silan, i veliina je tvoja visoka i dosee do neba
i vlast tvoja do krajeva zemaljskih. A to car vide straara i
sveca gde silaae s neba i govorae: posecite drvo i potrite ga,
ali mu panj sa ilama ostavite u zemlji u okovima gvozdenim
i bronzanim u travi poljskoj, da ga kvasi rosa nebeska, i sa
zverjem poljskim neka mu je deo dokle sedam vremena proe preko njega, ovo znai care, i ovo je naredba Vinjega koja
e se izvriti na mom gospodaru caru: Bie prognan izmeu
ljudi, i sa zverima e poljskim iveti, i hranie te travom kao
goveda, i rosa e te nebeska kvasiti, i sedam e vremena prei
preko tebe dokle pozna da Vinji vlada carstvom ljudskim i
daje ga kome hoe. A to se ree da se ostavi panj sa ilama
od drveta, carstvo e ti ostati, kad pozna da nebesa vladaju.
Zato care, da ti je ugodan moj savet, oprosti se greha svojih
pravdom, i bezakonja svojih milou prema nevoljnima, e da
bi ti se produio mir.
1 Zapanjen (u engleskom astonished)
46
Kad je car ispriao svoj san, Danilo je odmah razumeo znaenje.

Prorok se godinama molio za cara, jo od dogaaja u drugom poglavlju. Danilo je shvatao da car ima mnogo dobrih karakternih crta, i da
je u svom srcu bio poten i eleo da odgovori na Boju ljubav. Danilo i
car bili su verovatno vrlo dobri prijatelji.
Danilo je dakle video da Bog odgovara na njegove molitve. Ali
mu je bilo veoma teko da caru saopti vest o toj stranoj kazni. Car
kao da je imao predoseaj da neto nije u redu, te je shvatao Danilovo
ustezanje. Sveti Duh mu se ve obraao. Stoga je podsticao Danila da
sve kae, ne plaei se niega.
Danilo je stoga uputio jedan lini poziv caru. Uveravao ga je u
Boju spremnost da oprosti, ukoliko bi se pokajao za svoje grehe nastale usled oholosti, i za sve ostale grehe svojstvene tiraninu Srednjeg
istoka.
Izvesno vreme ta opomena je snano uticala na Navuhodonosora;
ali srce koje nije preobraeno Bojom blagodau brzo gubi oseaj za
delovanje Svetoga Duha. I dalje je udovoljavao sebi i gajio astoljublje.
Uprkos savetima koji su mu milostivo bili dati i upozorenjima sadranim u prolom iskustvu, Navuhodonosor je opet dozvolio sebi da se
ispuni ljubomorom u odnosu na carstva koja e uslediti. Poeo je da
vlada grubo i tlaiteljski. Otvrdnuvi u srcu, koristio je Bogom dane
talente da bi proslavio sebe i uznosio se iznad Boga koji mu je dao ivot
i vlast. Moda se i neko od italaca ove knjige upravo tvrdoglavo opire
Spasiteljevoj blagodati.
Mesecima se ekalo na izvrenje kazne. Sunce je blistalo kao i
uvek, narod mu je uobiajeno laskao, sve je izgledalo u redu. Ali, umesto da ga Boja dobrota navede na pokajanje, car se jo vie uzoholio,
sve dok nije izgubio poverenje u tumaenje sna, i stao da se smeje svojim ranijim strahovima.
Stihovi 28-33: Sve ovo doe na cara Navuhodonosora.
Posle dvanaest meseci hoae po carskom dvoru u Vavilonu.
I progovori car i ree: nije li to Vavilon veliki to ga ja sazidah
jakom silom svojom da je stolica carska i slava velianstvu
47
mojemu? Te rei jo behu u ustima caru, a glas doe s neba:

tebi se govori, care Navuhodonosore; carstvo se uze od tebe.
I bie prognan izmeu ljudi, i ivee sa zverjem poljskim,
hranie te travom kao goveda, i sedam e vremena proi preko tebe dokle pozna da Vinji vlada carstvom ljudskim i daje
ga kome hoe. U taj as ispuni se ta re na Navuhodonosoru;
i bi prognan izmeu ljudi i jede travu kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo da mu narastoe dlake kao pera u orla i
nokti kao u ptica.
Arheolozi su pronali Navuhodonosorove hvalisave zapise u ruevinama Vavilona: Tada sam sagradio palatu koja je sedite moga
carstva, spona ljudskog roda, boravite radosti i veselja (Grotefendov
cilindar). ak je i na opekama, iskopanim iz peska, bilo ispisano Navuhodonosorovo ime.
David je rekao: Videh bezbonika strana koji se rairivae kao
granato drvo; ali proe, i evo nema ga; traim ga i ne nalazim (Psalam
37,35.36). Bog nam u svojoj milosti alje nesreu kad nam je to potrebno, ba kao to nam alje i sreu. Upravo nesrea esto odvraa naa
srca od zemaljskih tatih stvari koje e brzo proi, i usmerava ih da
cene vrednost onog to je trajno i nebesko.
Sedam vremena mogu se poistovetiti sa sedam godina (uporediti Danilo 7,25 sa Otkrivenjem 12,14 i 13,5). Tokom tog perioda Navuhodonosor je bio pogoen udnom boleu, poznatom u medicinskoj
nauci kao Lycantrophy (likantropija). Jedan od prvih koji je uoio tu
bolest bio je jedan grki medicinski pisac iz 4. veka n.e. Bolesnik zamilja sebe kao da se pretvorio u ivotinju i ponaa se kao ivotinja. Ipak,
taj krajnji vid ludila kao da ne utie na unutranju ljudsku svest. E. B.
Pjuzi [Pusey] (Daniel the Prophet, New York, 1891) govori o sluaju
Oca Sarina [Pere Surin], koji je savremeni primer te bolesti.2
Sveukupna mo rezonovanja, ast i snaga dati su nam od Boga.
Kad je Bog uklonio te darove, car je ostao potpuno preputen sopstvenoj mudrosti i asti, koje su se pokazale kao nitavne (videti Galatima
2 Videti izvetaj u Dodatku.
48
6,3)! ovek u asti, ako nije razuman, izjednaie se sa stokom, koju

kolju, kazao je car David (Psalam 49,20). David je slobodno i ponizno priznao da je bez prosvetljenja Svetog Duha zaista bio bezumani
neznalica. Kao ivine bijah pred tobom (Psalam 73,22). Kakve li suprotnosti izmeu njegovog poniznog stava i oholosti i samodovoljnosti Navuhodonosora!
Za vreme tih sedam godina, Navuhodonosorova porodica i savetnici vladali su umesto njega. Danilovo tumaenje sna verovatno je bilo
poznato svima u palati, jer se oekivalo da Navuhodonosor povrati razum, i vrati se na presto. Presto mu je sigurno ostavljen, kao to se panj
drveta ostavlja u zemlji da bi ponovo mogao da izraste.
Stihovi 34-37: Ali posle toga vremena ja Navuhodonosor podigoh oi svoje k nebu, i um moj vrati mi se, i blagoslovih Vinjega, i hvalih i slavih Onoga koji ivi doveka,
ija je vlast vena i ije je carstvo od kolena do kolena; i svi
stanovnici zemaljski nita nisu prema Njemu, i radi ta hoe
s vojskom nebeskom i sa stanovnicima zemaljskim, i nema
nikoga da bi Mu ruku ustavio i rekao Mu: ta radi? U to vreme um moj vrati mi se, i na slavu carstva mojega vrati mi
se velianstvo moje i svetlost moja; i dvorani moji i knezovi
moji potraie me, i utvrdih se u carstvu svom, i doda mi se
vie velianstva. Sada ja Navuhodonosor hvalim, uzviujem i
slavim cara nebeskoga, ija su sva dela istina i iji su putovi
pravedni; i koji moe oboriti one koji hode ponosito.
Ja Navuhodonosor podigoh oi svoje k nebu. Da je car to uinio
pre nego to je izgubio razum, strogi ukor ne bi mu bio neophodan.
Tek kad je nauio da u duhu poslua savet apostola Pavla iz Rimljanima 12,3, mogao je ispravno da razume: Na osnovu blagodati koja
mi je data, svakom meu vama kaem: ne mislite o sebi bolje nego
to treba da mislite, nego mislite o sebi trezveno, u skladu sa merom
vere koju je Bog odredio svakom od vas. Tako je i s nama. Mi smo od
zemlje, zemaljski, kako to Pavle kae (1. Korinanima 15,47). Nae oi
49
su upravljene nadole, obuzete stvarima ovoga sveta, njegovom au,

bogatstvom, moi i zadovoljstvima. Tek kad svoje duhovne oi podignemo gore, ka nebu, poinjemo stvarno da ivimo. Tada prelazimo
iz smrti u ivot (Jovan 5,24). Mi se ne usredsreujemo na vidljivo,
nego na nevidljivo, jer vidljivo je privremeno, a nevidljivo veno (2.
Korinanima 4,18).
Ogromno drvo koje je Navuhodonosor video ne predstavlja samo
cara lino, nego i Vavilonsko carstvo. Kad je ono palo, kako emo videti u sledeem poglavlju, korenu je doputeno da ostane u zemlji. (Ali,
ta to moe da znai?)
Danas, velike politike imperije Vavilona vie nema; nije ostao ni
kamen na kamenu. Ipak, veliki duhovni Vavilon, istaknuto prikazan u
proroanstvima Otkrivenja, ostaje kao izdanak korena ostavljenog u
zemlji. Svi narodi na Zemlji opijeni su vinom njegovih lanih doktrina (Otkrivenje 14,8). Tajne neznaboakog bogosluenja starog Vavilona uporno traju u nekim savremenim hrianskim crkvama i danas.
Hiljade poklonika, u svakoj zemlji i ne znajui odaju poast bogovima
drevnog Vavilona, kad potuju religijske obrede i ceremonije koje nisu
utemljene na onom tako govori Gosod iz Svetog pisma, Biblije. Uzalud me potuju, kazao je Isus, uei naukama i zapovestima ljudskim
(Matej 15,9). Te zle i prevarne doktrine predstavljaju izdanak onog panja koji je ostavljen u zemlji pre tako mnogo vremena. Potrebno je da
paljivo istraujemo kako bismo bili sigurni da je naa vera ukorenjena
samo u Bibliji, a ne zasnovana na pukim ljudskim zapovestima.
50
5. SLOVA KOJA CAR

NIJE MOGAO DA PROITA
DANILO 5,1: Car Valtasar uini veliku gozbu tisui
knezova svojih, i pijae vino pred tisuom njih.
Proteklo je otprilike 25 godina izmeu naeg poslednjeg poglavlja
i ovog. Valtazar je stupio na presto otprilike 541. godine pre Hrista.
Samo dve godine kasnije vojske Miana i Persijanaca sukobile su
se s vavilonskom izvan zidina grada. Vavilonci su bili poraeni i lagano
su se povukli u sigurnost gradskih zidova. Kapije su bile zatvorene, i
poela je opsada. Vavilonci su se jo smejali svojim neprijateljima. Zar
njihovi zidovi nisu bili najjai na svetu? Zar oni nisu posedovali zalihe
dovoljne za dvadeset godina?
Ali dola je poslednja no za to oholo carstvo, a da vladari i narod
nisu bili toga svesni. Svi su bili obuzeti udnjom za zadovoljstvima, neki
su igrali, mnogi pili. Nije im bilo poznato da nebeski straari mere i narod
i cara na merilima Bojeg suda i pronalaze ih lakim. Nad njima se izrie
osuda vene propasti. Kad je te veeri posmatrao kako sunce tone iza zapadnih zidova Vavilona, Valtazar nije ni pomiljao da ga vie nee videti
kako se jutrom ponovo raa. Zato nas Spasitelj danas podsea: Pazite da
vam srca ne otupe od banenja, opijanja... i da vas taj dan ne iznenadi kao
zamka, jer e doi na sve koji ive na licu cele zemlje (Luka 21,34.35).
Iskopavanjem starog Vavilona otkrivena je banketna sala vrlo
slina ovoj, duga 173 stope, a 57 iroka. U sreditu jednog zida nalazi
se nia, gde je verovatno stajao carev sto. Zidovi su jo pokriveni belim malterom. Drevni izvetaji govore da su carevi odravali ogromna
slavlja, pri emu je jedan persijski car ugostio za svojim stolom 15.000
ljudi, a Aleksandar Veliki 10.000. Knjiga o Jestiri govori o velikoj Kserksovoj gozbi (1. poglavlje). Valtazarova gozba pruala je divlji, nemoralan prizor pijanstva. Stari istoriar Ksenofon pominje kako su Vavilonci imali neki dravni praznik kada se od svakog oekivalo da pije i
orgija celu no. Verovatno je tako bilo i ovom prilikom.
51
Stihovi 2 i 3: Napiv se vina Valtasar zapovedi da se donesu sudovi zlatni i srebrni, koje bee odnio Navuhodonosor
otac mu iz crkve Jerusalimske, da iz njih piju car i knezovi
mu, i ene njegove i inoe njegove. I donesoe zlatne sudove
koje behu odnijeli iz doma Gospodnjega u Jerusalimu, i pijahu iz njih car i knezovi njegovi, ene njegove i inoe njegove.
Bez sumnje, ta gozba odravala se u ast pobede neznaboakih
bogova, koju su Vavilonci odneli nad Bogom nebeskim (tako su bar
mislili), kad je Juda (najvee Izraelovo pleme) bio osvojen godinama
ranije. Poto se napio, car je zlurado zatraio da se donesu sveti sudovi
koji su bili namenjeni za slubu svetom nebeskom Bogu (videti 2. Mojsijeva 31,1-11). On je znao za Njega, ali je eleo da Ga izvrea.
Bilo je u Vavilonu i misaonih ljudi koji su Ga duboko potovali, ba kao to ima ljudi u naoj dananjoj kulturi koji ne odobravaju
razvratno ponaanje mnotva koje udi za uivanjima. Takav prkos i
takvo svetogre te noi u Vavilonu nee na kraju ostati nekanjeni,
iako se mnogo puta ranije preko toga oigledno prelazilo. Ali pre nego
to je car uspeo da sveti sud prinese svojim usnama, ugledao je neto
usled ega je prebledeo. I tu, pred gostima, izgubio je normalnu fiziku
samokontrolu:
Stihovi 4-9: Pijahu vino, i hvaljahu bogove zlatne i srebrne i bronzane i drvene i kamene. U taj as izidoe prsti ruke
ovjeije, i pisahu prema svenjaku na okreenom zidu od
carskog dvora, i car vide ruku koja pisae. Tada se promeni
lice caru, i misli ga njegove uznemirie, i pojas se oko njega
raspasa i koljena mu udarahu jedno o drugo. Povika car iza
glasa; te dovedoe zvezdare, Haldeje i gatare; i progovori car i
ree mudracima Vavilonskim; ko proita ovo pismo i kae mi
to znai, onaj e se obui u skerlet, i nosie zlatnu veriicu o
vratu, i bie trei gospodar u carstvu. Tada pristupie svi mudraci carevi; ali ne mogoe proitati pisma niti kazati caru to
52
Slova koja car nije mogao da proita
znai. Tada se car Valtasar vrlo uznemiri i lice mu se sasvim

izmeni; i knezovi se njegovi prepadoe.1
Glasni smeh je utihnuo. Ljudi i ene drhte od straha za koji nikada
pre toga nisu znali. Oni posmatraju ruku koja lagano ispisuje tajanstvena slova na zidu, kao da je on ogromno bioskopsko platno. Svi se
priseaju zala koja su inili u sopstvenom ivotu. Kao da su bili postrojeni pred sudijskom stolicom venog Boga, ijoj su svetosti i pravednosti prkosili. Do pre par trenutaka vladalo je burno veselje uz bogohulne
dosetke, a sada su noge drhtale i uli se uplaeni povici. Kad Bog pusti
strah na ljude, oni ne mogu da sakriju koliko su se prestraili.
Car je bio najvie uplaen. Vie od svih ostalih, on je bio odgovoran za pobunu protiv neba, koja je te noi u Vavilonu dostigla svoj vrhunac. U prisustvu nevidljivog Straara iju su silu izazivali i ije je ime
skrnavljeno, car se prosto paralizovao od uasa. To je predslika, koju
imamo preimustvo da vidimo, onoga to e naii na na svet, moda
daleko bre nego to smo zamiljali.
Stihovi 10-12: Doe carica radi toga to se dogodi caru
i knezovima njegovim u kuu gde bee gozba, i progovori carica i ree: care, da si iv doveka! Da te ne uznemiruju misli
tvoje i da ti se lice ne menja. Ima ovjek u tvom carstvu, u
kom je duh svetih bogova; i u vreme oca tvojega nae se u
njega vidjelo i razum i mudrost, kakva je u bogova, i car Navuhodonosor otac tvoj, care, postavi ga glavarem vraarima,
zvezdarima, Haldejima i gatarima; jer velik duh i znanje i razum za kazivanje sanova i pogaanje zagonetaka i razmrivanje zamrenih stvari nae se u Danila, kojemu car nade ime
Valtasar; neka sada dozovu Danila, i on e kazati to znai.
Ovde pomenuta kraljica je kraljica-majka, moda Navuhodonosorova erka. Drevni istoriari dali su joj ime Nikotris. Ona se sea
starog proroka koga je mlaa generacija uklonila s poloaja, verovatno
1 Zapanjie (u eng. prevodu)
53
s podsmehom (nee njih voditi tako sulud i praznoveran starac!). Oni

su odve mudri da bi odravali verovanje u nekog nevidljivog Boga
nebeskog. Meutim, stari Danilo je hitno pozvan, kao u onoj prilici
sa snom, jer on nije uestvovao u slavlju, pijanenju i zadovoljstvima.
Miran, trezven, pribran, tiho je uao kod uzdrhtalog cara i suoio se sa
blistavo odevenim, pijanim plemiima.
Stih 13: Tada Danilo bi doveden kod cara. Car progovori
Danilu i ree: jesi li ti Danilo izmeu roblja Judina koje dovede iz Judejske car otac moj?
Car se, uprkos uzdrhtalosti i strahu, pravio kao da prezire ostarelog Danila, ne elei da pred svojim gostima deluje tako zabrinuto
zbog tajanstvene poruke na zidu. Mada je Danilo nekada bio prvi ministar carstva, glavar mudraca, nadmeni mladi car obratio mu se s
visine kao jednom od jevrejskih robova. Stari prorok (ne odgovorivi
ni rei) gleda pravo u oi suludog i prestraenog vladara, nemirnog
pogleda. Valtazar ipak mora neto da kae povodom toga zato je pozvao Danila:
Stihovi 14-16: uh za tebe da je duh svetih bogova u
tebi, i videlo i razum i mudrost velika da se nae u tebe. A
sada su dovedeni preda me mudraci, zvezdari, da proitaju
pismo i kau mi to znai; ali ne mogu da kau to to znai.
A za tebe ja uh da moe protumaiti, i zamrene stvari razmrsiti. Ako dakle moe proitati ovo pismo i kazati mi to
znai, obui e se u skerlet, i zlatnu veriicu nosie o vratu,
i bie trei gospodar u carstvu.
Sada car menja svoj govor, i poinje da hvali Danila. On shvata da
pred njim stoji Boji ovek, a ne prezreni rob. Danilo eli da car jasno
shvati da njemu nimalo nije stalo da nagrada koje car nudi, jer njega ne
pokreu sebine pobude paganskih mudraca. On ne upuuje nijednu
laskavu re, nijednu praznu elju da car ivi veno, jer dobro zna da e
54
kroz nekoliko sati oholi vaviloski monarh biti mrtav, zajedno sa svojim
carstvom:
Stihovi 17-24: Tada odgovori Danilo i ree pred carem:
darovi tvoji neka tebi, i podaj drugomu poklone svoje; a pismo u ja proitati caru i kazati to znai. Care, Bog vinji
dade carstvo i veliinu i slavu i ast Navuhodonosoru ocu
tvojemu. I od veliine koju mu dade svi narodi, plemena i
jezici drktahu pred njim i bojahu ga se; ubijae koga hoae, i
ostavljae u ivotu koga hoae, uzviivae koga hoae i poniavae koga hoae. Ali kada mu se podie srce i duh mu
se posili u oholosti, bi smetnut s carskoga prestola svojega,
i uzee mu slavu. I bi prognan izmeu ljudi i srce mu posta
kao u zveri, i stan mu bee s divljim magarcima, hranie ga
travom kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo, dokle pozna
da Bog vinji vlada carstvom ljudskim i koga hoe postavlja
nad njim. A ti, Valtasare, sine njegov, nisi ponizio srca svojega premda si znao sve ovo. Nego si se podigao na Gospoda
nebeskoga, i sudove doma njegova donesoe preda te, i piste
iz njih vino ti i knezovi tvoji, ene tvoje i inoe tvoje, i ti hvali
bogove srebrne i zlatne, bronzane, gvozdene, drvene i kamene, koji ne vide niti uju niti razumiju, a ne slavi Boga, u ijoj
je ruci dua tvoja i svi putovi tvoji. Zato od njega bi poslana
ruka i ovo pismo bi napisano.
Otvorene su i smele Danilove rei. Pria koju on pria o Navuhodonosoru, Valtazarovom dedi, nije neto novo za dvor. Savest poinje
da ukorava Valtazara dok se prisea dobro poznatih dogaanja o kojima se govorilo u Vavilonskoj imperiji. Velika svetlost i mnoge prilike
ponuene su s neba vavilonskim carevima, i mladi Valtazar nije mogao
da se pravda neznanjem. Kao ovek pun sebe i hvalisavac, on je odbacio svetlost s neba. Leismo Vavilon, ali se ne isceli, rekao je Gospod
Jeremiji (51,9). Sada je Bog svojim prstom takao u ponos Vavilonskog
zlatnog carstva, i ono e ubrzo pasti.
55
Stihovi 25-29: A ovo je pismo napisano: MENE, MENE,

TEKEL, UFARSIN. A ovo znae te rei: MENE, brojio je Bog
tvoje carstvo, i do kraja ga izbrojio. TEKEL, izmeren si na
merila, i naao si se lak. FERES, razdeljeno je carstvo tvoje,
i dano Midijanima i Persijanima. Tada zapovedi Valtasar, te
obukoe Danila u skerlet, i metnue mu zlatnu veriicu oko
vrata, i proglasie za nj da je trei gospodar u carstvu.
Danilo, ve odavno naviknut da bude posluan Bojem glasu,
nema problema da proita jezik neba. Bezboni car je zbunjen, ali mu
slika merenja na sudu nije strana. Njegovo pagansko verovanje bilo je
nalik hinduistikoj karmi po ideji da bogovi odmeravaju dobra i loa
dela ljudi. oveku se potom sudi prema onome to pretegne.2
Dok je Danilo jo govorio, Kirovi vojnici (videti beleke o poglavlju 2, stih 39) tiho ulaze u grad po suvom renom koritu. Niko nije
primetio da vode Eufrata opadaju, doputajui nadiranje vojske koja je
opsedala grad. Car sedi, drhti, oekujui svoju uasnu propast.
Danilo naputa banketnu dvoranu dostojanstveno i uz poast. Sve
je sada tiho, samo se uju jecaji i jeanje uplakanih ljudi. Odjednom se
prolomi vika osvajaa, i surovi persijski vojnici, s maem u ruci, upadaju da pre svega ubiju cara. Deluju tako mnogobrojno, kao skakavci
(Jeremija 51,14). Sukobi izbijaju irom grada. Straari jure od jednog
straarskog mesta do drugog, javljajui da je grad uzet (Jeremija 51,31).
Pale se vatre. Nebo je crveno kao uareno. Vavilonci se oajniki bore
prsa u prsa za svoju propalu imperiju. Ali, umorni od nespavanja i pijanenja odustaju od borbe i mnogi ginu od medopersijskog maa.
2 Ista ideja preovlauje i danas u pogrenom uenju. Mnogi misle da mogu nakupiti
zasluge ivei ivotom dobrih dela uinjenih ljudskom snagom. Mesto na nebu, ili
osloboenje iz istilita, postaje tada nagrada zasnovana na ljudskom trudu. Ali ako
moramo da se za spasenje oslonimo na sopstvena dela, biemo izmereni na merilima
i zaista biti pronaeni lakim. Naa je jedina nada da se pouzdamo u Isusa, Sina Bojeg,
kao svog potpunog Spasitelja, kako bi Njegova pravednost mogla da bude pripisana
nama. I onda, kad On stane na boansku vagu umesto nas, mi u Njemu neemo biti
pronaeni lakim.
56
Kad se sunce ponovo podiglo iznad istonih zidova grada, veliki

Vavilon nije vie bio carica carstvima. Zlatna glava iz Navuhodonosorovog sna promenila se u prsa i miice od srebra.
Stihovi 30 i 31: Istu no bi ubijen Valtasar car Haldejski.
A Darije Midijanin preuze carstvo, i bee mu oko ezdeset i
dve godine.
Danilo se verovatno lino poznavao s Darijem, jer mu je ivot
bio poteen. On je prihvatio Valtazarove darove, poto je bio postavljen za treeg vladara u carstvu, kako bi vie bio u stanju da pomogne
sopstvenom narodu kada Persijanci preuzmu carstvo. (Postati trei u
carstvu verovatno je znailo da je Nabonid bio prvi, Valtazar njegov
sin drugi, i Danilo poslednji. Oigledno, Miani i Persijanci kao pobednici zadrali su Danila na visokom poloaju u novoj vladi.)
Narodi danas ponavljaju, naalost, greke koje su dovele do pada
drevnog Vavilona. Sledei veliki pad carstava dovee do pojave venog Bojeg carstva. Danas sa neba dolazi poziv Bojem narodu koji je
jo u savremenom duhovnom Vavilonu: Beite iz Vavilona i izbavite
svaki duu svoju da se ne istrebite u bezakonju njegovu, jer je vreme
osvete Gospodnje (Jeremija 51,6; Otkrivenje 18,14).3
Mesto utoita nalazi se tamo gde ivimo u zaklonu Vinjega... u
senci Svemoguega (Psalam 91,1). iva vera u Sina Bojeg koji je Spasitelj sveta dovee oveka do punog pomirenja sa Bojom pravednou, i
do poslunosti Njegovim zapovestima (Galatima 5,6; Otkrivenje 14,6-12).
To je iskustvo pomirenja, postajanja jedno sa Bogom u karakteru kroz
veru koja predstavlja zahvalnost iz sveg srca za Hristovu rtvu na krstu.
Svet neprestano gravitira prema divljem duhu drevnog Vavilona,
ljubitelja zadovoljstava; ali kao to emo videti u kasnijim poglavljima,
3 Mnogo godina kritiari Svetog pisma sumnjali su u Danilovu knjigu zato to nisu
mogli da pronau ime Valtazar u pouzdanim istorijskim izvorima. Nedavna arheoloka otkria dokazala su da zbilja postoji jedan vavilonski car sa tim imenom. Godine
1924. Sidni Smit objavio je prevod jednog starog vavilonskog teksta gde se kae da
je Nabonid poverio carstvo svom najstarijem sinu Valtazaru. Jo jednom, Biblija je
potvrena istorijom!
57
na period svetske istorije je ono to Bog naziva vremenom posletka,

danom pomirenja. Trebalo je da Vavilonci svoju poslednju no provedu u molitvi i postu!
58
6. ZATO SU GLADNI
LAVOVI ODBILI DA JEDU
DANILO 6,1-5: Svide se Dariju te postavi nad carstvom
sto i dvadeset upravitelja da budu nad svim carstvom; a nad
njima tri stareine, od kojih jedan bjee Danilo, kojima e
upravitelji davati raune da ne bi caru bilo tete. A taj Danilo
nadviivae stareine i upravitelje, jer u njemu bjee velik duh
i car miljae da ga postavi nad svim carstvom svojim. Tada
stareine i upravitelji gledahu kako bi nali to da zabave Danilu radi carstva; ali ne mogahu nai zabave ni pogreke, jer
bee veran, i ne nalaae se u njega pogreke ni mane. Tada
rekoe oni ljudi: neemo nai na toga Danila nita, ako ne
naemo to na nj radi zakona Boga njegova.
Darije je vladao samo dve godine poto je osvojio Vavilon 538.
godine pre Hrista. Prema tome, ono to se desilo u ovom poglavlju
usledilo je kratko posle pada Vavilona u ruke Miana i Persijanaca.
Danilo se sprijateljio sa Persijancima dok je izvesno vreme pre
toga iveo u Susamu. Oni su prepoznali njegovu sposobnost i vernost,
i bilo im je drago zbog njegovog velikog duha. Novi car, Darije, oigledno nije eleo da suvie brine o poslovima. On je preneo vlast na
druge. S obzirom da je imao puno poverenje u Danila, uinio ga je
glavnim stareinom, ili prvim ministrom carstva.
Vrlo je verovatno da su podmiivanje i pljakanje bili obeleje sto
dvadeset upravitelja i ostale dve stareine. elei da zadre za sopstvenu upotrebu izvestan procenat od poreza koje su ubirali, morali su da
odgovaraju na pitanja asnog i vernog Danila kada bi dolazili kod njega sa svojim izvetajima. On ne bi dozvolio pljaku ni iznuivanje. On
je verovao u istinu koju e kasnije izgovoriti Hristos: Dajte caru carevo. Znajui da Danilo verno vraa Bogu ono to je Njegovo, Darije se
nije plaio da Danilo nee isto tako verno zahtevati poteno plaanje
poreza caru (to jest, vladi).
59
Versko proganjanje je mrska i neasna stvar. Upravitelji i stareine

traili su neku priliku da optue Danila u vezi sa zakonom njegovog
Boga, zato to su bili ljubomorni na njega. Oni su primenili metod
laganja kako bi ostvarili svoje zle ciljeve.
Stihovi 6-9: Tada dooe stareine i upravitelji k caru, i
rekoe mu ovako: Darije, care, da si iv dovijeka! Sve stareine
u carstvu, poglavari i upravitelji, venici i vojvode dogovorie
se da se postavi carska naredba i otra zabrana da ko bi se
god zamolio za to kome god bogu ili oveku za trideset dana
osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku. Zato, care, postavi tu zabranu i napii da se ne moe promijeniti, po zakonu
Midskom i Persijskom, koji je nepromenljiv. A car Darije napisa knjigu i zabranu.
Jezik originala daje ideju da su knezovi brzo doli zajedno kod
cara da ga uhvate na prepad, pre nego to bi on zaista razumeo podmukli cilj koji su skrivali pod maskom novog zakona.
Kad imamo na umu da Vavilon tek to je bio osvojen i da je vrlo
verovatno bilo mnogo nemira i pobunjenikih oseanja u odnosu na
novu medopersijsku vlast, moemo bolje shvatiti izgovore koje su Danilovi neprijatelji izneli caru. Taj novi dekret, insistirali su oni, ispitae
odanost ponosnih, mada pobeenih, Haldejaca. Car je bio obmanut.
Mislei da je Danilov pristanak ve dobijen, brzo je potpisao dekret.
Ovde smo ponovo ubaeni u samo sredite velike borbe izmeu Hrista i sotone. To je bilo mnogo dublje od isto lokalne politike. Ti ljudi
koji su mrzeli Danila bili su sotonina orua, jer je upravo on mrzeo
potenje Bojeg sluge Danila. Oni su bili odluni da on bude ubijen, i
mislili da je to bio dobro isplaniran trik da se to sprovede. Kako samo
osveavajue deluje otvorena neustraivost koju je Danilo pokazao. itajte dalje:
Stih 10: A Danilo kad dozna da je knjiga napisana, otide
svojoj kui, gde behu otvoreni prozori u njegovoj sobi prema
60
Zato su gladni lavovi odbili da jedu
Jerusalimu, i padae na kolena svoja tri puta na dan i moljae

se i hvalu davae Bogu svojemu kao to injae pre.
Zato da sada prestane da se moli, kada mu je najvie bila potrebna Boja zatita? Danilo e radije umreti nego da pokua da ivi
otuen od Boga. Ovaj ovek je unapred zauzeo stav onih koji e hiljade
godina kasnije doneti Ustav Sjedinjenih Drava da se nikakva sila na
Zemlji ne moe postaviti izmeu oveka i njegovog privatnog odnosa
sa Bogom. Danilo nije ni znao ta je uinio da je podigao baklju istine dovoljno visoko tako da e ona bacati svoju svetlost sve do nas koji
ivimo u 21. veku!
Bez sumnje, njegov obiaj da se moli tri puta na dan bio je zasnovan na Psalmu 55,17: Veerom i jutrom i u podne tuim i uzdiem, i
ue glas moj. Budui da je obiavao da se moli glasno, on nee s tim
prestati sada kad je propisan zakon protiv toga. (Glasno se moliti to
je dobra ideja!)
Stihovi 11-13: Tada se sabrae oni ljudi, i naoe Danila
gde se moli i pripada Bogu svojemu. I otidoe te rekoe caru
za carsku zabranu: nisi li napisao zapovest, da ko bi se god
zamolio kome god bogu ili oveku za trideset dana, osim tebi,
care, da se baci u jamu lavovsku? Car odgovori i ree: tako je
po zakonu Midskom i Persijskom, koji je nepromenljiv. Tada
odgovorie i rekoe caru: Danilo, koji je izmeu roblja Judina,
ne haje za te, care, ni za zabranu koju si napisao, nego se moli
tri puta na dan svojom molitvom.
Ne treba pretpostaviti da su svih 120 ili vie vodeih vladinih ljudi
doli da posmatraju Danila kako se moli, ili da su se svi skupa pojavili
pred carem da ga optue. Nekolicina je bila dovoljna da zastupa ostale.
Svi koji ele da ive pobono u Hristu Isusu, bie proganjani
(2. Timotiju 3,12). Tuitelji, umesto da s potovanjem govore o Danilu
kao o prvom ministru, glavnom stareini, prezrivo su kazali: [Onaj]
Danilo koji je izmeu roblja Judina.
61
Rei da Danilo ne potuje cara bila je ista la, i car je to znao.

Iznenada je shvatio zlu nameru u dekretu koji mu je tako urno bio
donet na potpis. Kako je samo eleo da to nije potpisao!
Stihovi 14-17: Tada car uvi to oalosti se vrlo, i naumi da izbavi Danila, i truae se do zahoda sunanoga da ga
izbavi. Tada oni ljudi sabrae se kod cara i rekoe caru: znaj,
care, da je zakon u Midijana i Persijana da se nikaka zabrana
i naredba, koju postavi car, ne menja. Tada car ree te dovedoe Danila i bacie ga u jamu lavovsku; i car progovori i ree
Danilu: Bog tvoj, kojemu bez prestanka slui, neka te izbavi.
I donesoe kamen i metnue jami na vrata, i car ga zapeati
svojim prstenom i prstenom svojih knezova da se nita ne
promeni za Danila.
Jedan kasniji car, Darije III, oigledno je u besu osudio nekog Karidemosa na smrt. Darije kae da se odmah pokajao i krivio sebe to
je tako silno pogreio: ali nije bilo mogue ponititi ono to je uinjeno
carskim autoritetom. Taj izvetaj u Danilu je dakle taan u odnosu na
istorijsku stvarnost. Stari izvetaji govore da su carevi drali lavove i
svirepo muili nesrene rtve, posebno persijski carevi.
Car se plaio da oslobodi Danila jer bi u tom sluaju morao da se
odrekne sopstvenog poloaja kao cara, ba kao to se Pilat bojao da
oslobodi Hrista i tako izgubi svoj poloaj guvernera. I tako, da bi sauvao ast i presto, koje mu je smrt oduzela kratko vreme posle toga, car
je bio spreman da preda na smrt pravednog i nevinog oveka. Prema
Danilu, milom Bojem oveku, postupalo se kao prema Njegovom
Gospodaru, Isusu Hristu.
Zapazite kako je Gospod radio na razreenju ovog problema: On
nije spreio te zle ljude da idu svojim putem, ali im je dozvolio da u
tome odu do kraja samo da bi jasnije dokazao svoj pravedni sud. Kad
ste u iskuenju da posmislite kako neto ide protiv vas, setite se ove
prie. I gnev ljudski obraa se u slavu tebi, kae se u Psalmu 76,10.
Zapazite kako bi Gospod bio nemoan da ostvari mono izbavljenje da
62
nije imao oveka koji Mu je tako neogranieno verovao da je njegova

vernost pruila Bogu priliku da deluje!
Persijski car nije poznavao Danilovog Boga. Samo je sluao o Njemu. Sada je trebalo da iz prve ruke upozna silu i ljubav nebeskog Boga.
Stihovi 18-24: Tada otide car u svoj dvor, i prenoi ne
jedavi niti dopustivi da mu se donese to im bi se razveselio, i ne moe zaspati. Potom car usta ujutru rano i otide bre
k jami lavovskoj. I kad doe k jami, viknu Danila alosnim
glasom; i progovori car i ree Danilu: Danilo, slugo Boga ivoga, Bog tvoj, kojemu slui bez prestanka moe li te izbaviti
od lavova? Tada Danilo ree caru: care, da si iv doveka! Bog
moj posla anela svojega i zatvori usta lavovima, te mi ne naudie; jer se naoh ist pred njim, a ni tebi, care, ne uinih
zla. Tada se car veoma obradova tomu, i zapovedi da izvade
Danila iz jame, i ne nae se rane na njemu, jer verova Bogu
svojemu. Potom zapovedi car, te dovedoe ljude koji behu optuili Danila, i bacie u jamu lavovsku njih, i decu njihovu i
ene njihove; i jo ne dooe na dno jami, a lavovi ih zgrabie
i sve im kosti potre.
Da ste bili na Danilovom mestu, da li biste prekorevali cara po
izlasku iz jame? Danilo nije zamerao caru to je dozvolio da ga bace
u lavovsku jamu, ali je odluno podsetio cara na svoju nevinost, i na
nepravdu koju mu je car uinio. Bilo je sasvim primereno da tako postupi.
Aneo Gospodnji doao je u jamu i ukrotio lavove, tako da su bili
pitomi kao u poetku pre pojave greha na ovom svetu, a takvi e biti
i na obnovljenoj Zemlji kad greh bude konano uniten (videti Isaija
11,6-9 i Jov 5,22-27). Ta no je verovatno bila jedna od najradosnijih
koje je Danilo proveo u svom ivotu. Druio se sa anelom Gospodnjim koji je bio prisutan. I zaista, Danilo je tu bio sreniji sa anelom i
Duhom Hristovim koji je sa nama u svim naim progonstvima i nevoljama Njega radi, nego car u svojoj carskoj palati! Nikada ne treba da
63
strahujemo od onoga to nam ljudi mogu uiniti ako smo odani Bogu.
Ovo izvanredno iskustvo pominje se u Jevrejima 11,33, gde se kae da
je verom prorok zatvorio usta lavovima.
Kad su Danilovi neprijatelji videli kako je Danilo velianstveno
izbavljen, verovatno su pokuali da objasne to udo govorei da lavovi
nisu bili gladni. Da bi proverio takvu teoriju, car je naredio da njih bace
u jamu!
Stihovi 25-28: Tada car Darije pisa svim narodima i plemenima i jezicima to ivljahu u svoj zemlji: mir da vam se
umnoi. Od mene je zapovest da se u svoj dravi carstva mojega svak boji i strai Boga Danilova, jer je on Bog ivi, koji
ostaje doveka, i carstvo se njegovo nee rasuti, i vlast e njegova biti do kraja; on izbavlja i spasava, i ini znake i udesa
na nebu i na zemlji, on je izbavio Danila od sile lavovske. I taj
Danilo bee srean za carovanja Darijeva i za carovanja Kira
Persijanca.
Danilo je bio star kad je doiveo ovo iskustvo 85 godina. Izbavljenje ga je ohrabrilo, i veina njegovih vizija napisana je posle toga.
(Kao autor, bio je plodniji u poznijim godinama!)
itaoe, ti si Boji sluga kao to je to bio Danilo. Kad izgleda da ti
ide naopako, zato bi odustao? Kad su bezboni vojnici uhvatili Danila
da bi ga bacili u lavovsku jamu, on je verovatno bio u iskuenju da pomisli kako ga se Bog odrekao. Ali ne, Bog to nikada nee uiniti. Ako
vae srce ostane u Bogu u asu iskuenja, moete biti isto tako smireni
i radosni kad vas prati srea.
Danilo nas ui da dravnik ili politiar moe biti astan, ispravan
ovek, koji se na svakom koraku dri Bojih uputstava. Isto tako, ako se
neki poslovni ovek obrati i posveti, on moe biti onakav kakav je bio
Danilo. Danilo je bio uspean kuda god bi iao. Bio je taktian, utiv,
dobrog srca i veran naelima. ak su i njegovi neprijatelji bili primorani da priznaju da nisu mogli nai ni razloga ni greke, zato to je bio
veran (eng. prevod).
64
Meutim, da li je Danilo jednostavno bio dobar po svojoj prirodi? Ako je tako, onda nema mnogo nade za nas koji nismo prirodno
dobri. Ono to sigurno znamo jeste da je Danilo roen sa grenom
prirodom otuenom od Boga, ba kao i mi. Ali njegova majka (a moda i otac) uila ga je principima jevanelja. Pavle kae da je Bog propovedao jevanelje (eng. prev.) Avramu (Galatima 3,8); Sveti Duh je
takoe propovedao jevanelje Danilu. Danilo je bio ovek nalik Hristu
jednostavno zato to je po prirodi bio grenik koji je verovao u Hrista,
ispoljavajui [veru] koja je delotvorna kroz ljubav (Galatima 5,6).
Naem savremenom svetu potrebne su politike voe, vladini
zvaninici i poslovni ljudi poteni i nesebini poput Danila. Mi imamo Spasitelja, velikog Prvosvetenika koji moe sasvim da spase one
koji njegovim posredstvom prilaze Bogu (Jevrejima 7,25). Odluite
da Mu predate svoje srce, i On e vam dati blagodat da savladate svako
iskuenje koje naie, bez obzira da li ste na visokom ili nekom niem
poloaju.
Neka bi nam Bog darovao hrabrosti da budemo na pravoj strani,
zajedno sa Danilom! Blago oveku koji strpljivo podnosi iskuenje.
Jer, kad postane prekaljen, primie venac ivota, koji je Bog obeao
onima koji ga vole (Jakov 1,12).
65
7. SVET KONANO BIRA

SVOG NOVOG VLADARA
DANILO 7,1: Prve godine cara Vavilonskoga usni Danilo san i vide utvaru glave svoje na postelji; tada napisa san
i pripovedi ukratko.
Sada stiemo do samog sredita Danilove fascinantne knjige.
Obraanje prorocima u snovima i nonim vizijama predstavlja odreeni Boji nain da svoj narod poui istini. Prorok kad je meu vama,
ja u mu se Gospod javljati u utvari i govoriu s njim u snu (4. Mojsijeva 12,6). Danilo zaista zadovoljava sve uslove u tom smislu!
Stihovi 2 i 3: Danilo progovori i ree: videh u utvari svojoj nou, a to etiri vetra nebeska udarie se na velikom moru.
I etiri velike zveri izioe iz mora, svaka drugaija.
Poglavlje 7 pokriva celokupnu svetsku istoriju ba kao i proroka
slika u drugom poglavlju. Meutim, ima razlika izmeu ta dva proroastva: (1) Poglavlje 2 trebalo je da razume jedan neznaboaki car, pa
je otuda veoma jednostavno. (2) Poglavlje 7 trebalo je da shvate prorok
i crkva: stoga ono otkriva daleko vie detalja i ima dublje znaenje.
(3) Proroka slika u drugom poglavlju pokazuje nam etiri carstva u
njihovom isto politikom smislu. (4) Poglavlje 7 pokazuje nam etiri
carstva u duhovnom smislu, to jest u kakvom su odnosu prema Bojem
delu i Njegovom narodu. Ono je namenjeno ljudima naeg sadanjeg
sveta.
Aneo u stihovima 17 i 23 govori nam da su etiri zveri simboli
etiri cara, ili carstva. U svojoj mudrosti, Bog prikazuje slavu ljudskih
carstava kao potpuno zemaljsku, kao ivotinje koje se ne bave nebeskim stvarima. I Sveto pismo nam je upravo dato da uzdigne ljudski
rod, kako bi svoje misli sa samo zemaljskih stvari upravio na ono to je
veno i duhovno. Danilova knjiga je pogodno tivo za svakoga ko poi-
66
Svet konano bira svog novog vladara
nje da ita Bibliju. To je jedina knjiga koju je Isus izdvojio kao posebno
znaajnu za nas, da je itamo i razumemo (Matej 24,15).
Stotinu godina ranije, prorok Osija upotrebio je iste simbole lava,
leoparda [risa], i divljih zveri da opie carstva koja e vladati nad Bojim narodom zbog toga to su postali pobunjenici i zaboravili na istinu
(videti Osija 13,5-8). Da je Izrael ostao veran svom Gospodu, ta etiri
svirepa carstva ne bi se ni pojavila. Koliko mnogo toga zavisi od vernosti Bojeg naroda! Oni su svetlost sveta, i ako te svetlosti nestane,
kako e velika biti tama (Matej 6,23)! Bog je obeao da e zadravati
etiri vetra sukoba i ratova ako Njegov narod bude verno objavljivao
Njegovu vest o zapeaenju (Otkrivenje 7,1-4). U toj svetlosti, misaoni
ljudi priznali su da su Prvi i Drugi svetski rat bili nuni; Boji narod je
esto zanemarivao svoju dunost.
Stih 4: Prva bee kao lav, i imae krila orlova; gledah dokle joj se krila poskuboe1 i podie se sa zemlje i stade na noge
kao ovek, i srce ljudsko dade joj se.
Prvo carstvo, lav, odgovara zlatnoj glavi lika u drugom poglavlju, Vavilonskom carstvu. Jeremija poistoveuje vavilonsku vojsku sa
lavom koji zatire (Jeremija 4,7; 21,7). Orlova krila oznaavaju brzinu
njihovih osvajanja. Avakum govori da e haldejski konji... biti bri od
risova... Doletee kao orao kad hiti na lov (Avakum 1,6-8). Poev od
Navuhodonosorove mentalne bolesti u poglavlju 4, vavilonsko carstvo
gubi svoj duh i snagu. Prilikom njegovog pada, moni ratnici ak nisu
mogli ni da se bore. Postae kao ene (Jeremija 51,30). Ta slabost je
simbolino predstavljena lavom koji je nateran da stoji uspravno; sada
je carstvo dobilo slabo, straljivo srce, kao to lav prisiljen da stoji na
dve noge gubi svoju lavlju hrabrost.
Stih 5: Potom, gle, druga zver bee kao medved, i stade s
jedne strane, i imae tri rebra u ustima meu zubima svojim,
i govorae joj se; ustani, jedi mnogo mesa.
1 Poskuboe isupae, istrgoe.
67
Medved predstavlja isto carstvo kao i prsa i miice od srebra u liku

Medopersiju. Njegovo podizanje na jednu stranu pokazuje kako su
Miani pod Darijem bili moniji od Persijanaca; meutim, za vreme
Kira, Persijanci su ih nadjaali. Kad su doli na vlast, Miani i Persijanci su najsvirepije postupali prema tri osvojene zemlje: prema Vavilonu,
Lidiji i Egiptu. Verovatno su te zemlje simbolino predstavljene sa tri
rebra izmeu njegovih zuba.
Nijedna ivotinja ne moe biti svirepija od medveda ednog krvi.
Svirepost je bila istaknuta osobina Persijskog carstva. Kao to to vidimo u poglavlju 6, stih 24, nevine ene i deca osuenih ljudi bili su
kanjeni zajedno s njima. To je svirepost kakvu ne ispoljavaju dananje
ljudske vlade.
Stih 6: Potom videh, i gle, druga, kao ris, imae na leima
etiri krila kao ptica, i etiri glave imae zver, i dade joj se vlast.
To je, poput bedara od mesinga u liku, bilo Grko carstvo uspostavljeno munjevitim osvajanjima Aleksandra Velikog. Leopard [ris] je
manja ivotinja u poreenju sa medvedom. itamo da je samo 47.000
ljudi u Aleksandrovoj vojsci pobedilo ogromnu persijsku vojsku od skoro milion ratnika. etiri krila pokazuju kako su brzo Grci putovali da
bi iznenadili zemlje koje su osvajali. Aleksandar je bio uven po organizacionim sposobnostima i brzom napredovanju. etiri glave prikazuju
podelu njegove imperije na etiri odvojena carstva posle njegove smrti.
Stih 7: Potom videh u utvarama nonim, i gle, etvrta
zver, koje se trebae bojati, strana i vrla jaka, i imae velike
zube gvozdene, jeae i satirae, i gaae nogama ostatak, i
razlikovae se od svih zveri preanjih, i imae deset rogova.
Nijedna stvorena ivotinja nije dovoljno strana da bi se uporedila
sa ovom! U drugom poglavlju Rim je simbolino predstavljen nogama
od gvoa. Deset rogova su isto to i deset nonih prstiju lika deset
carstava koja se uzdiu na ruevinama paganskog rimskog carstva. U
68
doba neznaboakog Rima vladala je strahovita tiranija. Nikada nije

postojalo carstvo tako bezduno i svemono. Rim je napunio svoju
au bezakonja uestvujui u raspeu Sina Bojeg, i ubijajui mnoge
rane hriane. Bog e ga smatrati odgovornim za to na sudu.
Stih 8: Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste meu
onima, i tri prva roga iupae se pred njim; i gle, oi kao oi
oveije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari.
Taj mali rog je glavna tema ovog poglavlja. I sasvim sigurno,
Boja re nee skrivati od nas njegov identitet. Sve pojedinosti prethodno date su poput korena koji nosi drvo ostalog dela poglavlja.
Mali rog je predmet mnogih proroanstava u Svetom pismu, dokaz
da Bog eli da razumemo ko je on. On ima veoma istaknutu ulogu u
svetskoj istoriji i u naem sopstvenom svakodnevnom ivotu. Mi smo
ili u potpunosti s Hristom, ili e naa odanost gravitirati prema sili
simbolizovanoj malim rogom.
Danilo nije vie zapeaena knjiga, jer mi smo stigli do vremena
posletka kad e je Bog otvoriti (Danilo 12,4). Nastavljajui dalje, videemo kako je jednostavno razumeti ta proroanstva.
Stihovi 9 i 10: Gledah dokle se postavie prestoli, i starac
sede, na kom bee odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao ista vuna, presto mu bee kao plamen ognjeni, tokovi mu kao
oganj razgorio. Reka ognjena izlaae i tecijae ispred njega,
tisua tisua sluae mu, i deset tisua po deset tisua stajahu
pred njim; sud sede, i knjige se otvorie.
U Otkrivenju 14,6.7 itamo kako se svetu objavljuje da je vreme
suda ovde opisano ve dolo. U Danilovo doba, to je bila budunost; u
nae vreme, to je sadanja istina.
Koji to misaoni ovek ne bi zadrhtao pred beskrajno linim Sudijom? Strano je to vreme, kada se aneli budu okupili pred Njim i kada
knjige koje belee svaku tajnu u naem ivotu budu otvorene za boan-
69
ski ispitujui pogled. Upravo nas na to vreme suda, kada e naa imena
biti prozvana radi suenja, Isus upozorava: Pazite... da vas taj dan ne
iznenadi ... Uvek se molite da se naete dostojnim (eng. prevod)... da
stanete pred Sina ovejega (Luka 21,34-36). Ali, molim vas, imajte
na umu: postoje dve vrste suda. Jedan osuuje; drugi brani. Ono sa
ime se Boji narod suoava na sudu jeste odbrana, zato to je Hristos
primio na sebe njihovu osudu i umro za njih njihovom drugom smru.
Knjige su izvetaji koji se vode o svima koji su na Zemlji bili
pravedni ili greni. Oni sadre nae suze usled agonije i tuge i pokajanja (Psalam 56,8), imena onih koji se odazivaju Bojoj ljubavi (Psalam
69,28; 2. Mojsijeva 32,32.33), i izvetaj o naem ivotu (Psalam 139,16;
Malahija 3,16). Imena onih koji posveuju svoj ivot Bojoj slubi zapisana su u knjizi ivota (Filibljanima 4,3).
Prema tome, ne plaite se suda! Va Spasitelj je umro da bi vas
iskupio. On ne pokuava da vam sprei pristup u svoje carstvo, nego
nastoji da vas pripremi da tamo uete kao pobednici i budete sreni.
On e poastvovati i odbraniti na tom sudu one koji odgovore na pozive Njegovog Svetog Duha. Poverite Njemu svoj sluaj (1. Jovanova
2,1.2). Neu odbaciti onoga ko mi doe, kae Isus (Jovan 6,37). Drite se tog obeanja kao neeg najdraeg u ivotu!
Stihovi 11-14: Tada gledah radi glasa velikih rei koje
govorae onaj rog; i gledah dokle ne bi ubijena zver i telo joj
se raini i dade se da izgori ognjem. I ostalim zverima uze
se vlast, jer duina ivotu bee im odreena do vremena i do
roka. Videh u utvarama nonim, i gle, kao sin oveiji iae s
oblacima nebeskim, i doe do starca i stade pred njim. I dade
mu se vlast i slava i carstvo da mu slue svi narodi i plemena
i jezici; vlast je njegova vlast vena, koja nee proi, i carstvo
se njegovo nee rasuti.
Sada moemo videti da mali rog nije prevashodno politika sila
jer njegove velike rei razmatra duhovni sud na nebu. Mali rog je,
dakle, religiozna sila. Ona se pojavila u svetu kao grana izrasla iz starog
70
Rimskog carstva. To je velika Crkva u dananjem svetu, potovana zato

to je ispoljavala politiku mo.
Danilo je zapazio neto zanimljivo: iako je trima prethodnim zverima (svetskim imperijama) oduzeta vlast, njihov ivot se produava
do vremena konanog suda. Bogatstvo Vavilona, svirepost Medopersije, i lukavost Grke sve je to smeano u velikoj i stranoj Rimskoj
imperiji; a sila malog roga nauila se svojoj izuzetno zadivljujuoj
mudrosti od etiri zveri, ija mudrost i sila nastavljaju da ive u njemu.2
Onaj kao sin ovjeiji ne moe biti niko drugi do Isus, Sin Boji,
koji je voleo da naziva sebe sinom oveijim. On je postao jedno sa
nama kao na Stariji brat. Isusovi tragovi mogu se pratiti kroz celi Stari
zavet, jer On je Onaj kojemu su izlasci od poetka, od venih vremena (Mihej 5,2). Njegov trag danas vodi do onog mesta u nebeskoj
svetinji koji se naziva svetinja nad svetinjama. Tamo On radi za nas
kao na veliki Prvosvetenik u prisustvu Boga da bi dovrio svoje
delo otkupljenja. Kad se sud opisan u stihovima 9 i 10 dovri, Hristos
e zadobiti veno carstvo pravednosti.
Narodi i jezici koji slue Hristu u Njegovom dolazeem carstvu
nisu svetska carstva, ve vojska otkupljenih na novoj zemlji od svakog jezika i naroda (videti Otkrivenje 21,24).
Stihovi 15 i 16: Meni Danilu prenemoe duh moj u telu
mom, i utvare glave moje uznemirie me. Pristupih k jednome od onih koji stajahu onde, i zamolih za istinu od svega
toga. I progovori mi i kaza mi ta to znai:
Ako je sam Danilo bio toliko zaokupljen eljom da razume ovo
proroanstvo, svakako da bismo i mi koji ivimo danas trebalo umno2 Ta ista istina ilustrovana je u etvrtom poglavlju, gde zapaamo da, iako je veliko
drvo, Vavilon, bilo poseeno, koren je ostavljen u zemlji (videti beleke, stih 23). Ponovo vidimo istu istinu naznaenu u Otkrivenju, poglavlje 13, stihovi 1 i 2, gde ivotinja leopard [ris] (ista sila kao mali rog) kombinuje karakteristike lava, medveda
i leoparda. Tako vidimo da savremeni duhovni Vavilon, koji se protivi Bojoj istini,
sadri iste zle elemente drevnih svetskih carstava.
71
gome da budemo time obuzeti. Isus je kazao: Koji ita, da razume

(Matej 24,15 Karadi). Sam aneo saoptio je Danilu znaenje prorotva. Sledstveno tome, mi ne treba da nagaamo povodom toga na
osnovu sopstvenih linih tumaenja.
Stihovi 17-22: Ove etiri velike zveri jesu etiri cara, koji
e nastati na zemlji. Ali e sveci vinjega preuzeti carstvo, i
drae carstvo navek i doveka. Tada zaeleh znati istinu o etvrtoj zveri, koja se razlikovae od svih i bee vrlo strana, i
imae zube gvozdene i nokte bronzane, i jeae i satirae, a
ostatak nogama gaae, i o deset rogova to joj behu na glavi,
i o drugom koji izraste i tri otpadoe pred njim, o rogu koji
imae oi i usta koja govorahu velike stvari i bee po vienju
vei od drugih. Gledah, i taj rog vojevae sa svecima i nadvlaivae ih, dokle doe starac, i dade se sud svecima vinjega, i
prispe vreme da sveci preuzmu carstvo.
Danilo je razumeo ono to je reeno o prva tri carstva; ali ga je
etvrto, mono i svirepo, silno uzemirilo. Ono to ga je posebno brinulo bila je udna promena kod deset rogova na etvrtoj zveri. Mali
rog, razliit od ostalih, uzdigao se do svetske moi. On je iskorenio tri
carstva koja su mu stajala na putu. Danilo je u toj sili video stvarnog
neprijatelja Bojih svetih, jer ih je tako surovo progonio. Starac je konano seo da sudi i rekao: Dosta je.
Ali nijedno od tih stradanja nije bilo uzaludno. Sud e se dati
svima koji su bili odani Hristu. Premda su na Zemlji patili, za te odane, verne ljude bilo je preimustvo da uestuju u zajednici Njegovih
muka. Na poseban nain, oni zauvek ulaze u radost svog Gospoda
(Filibljanima 3,10; Matej 25,21). Mi ili sluimo na ast ili na sramotu
naem Gospodu! Danilo nam daje uvid u nae stradanje, osvetljavajui
ga novom, ohrabrujuom svetlou.
Stihovi 23-25: Ovako ree: etvrta zver bie etvrto carstvo na zemlji, koje e se razlikovati od svih carstava, i izjee
72
svu zemlju i pogaziti i satrti. I deset rogova jesu deset careva,

koji e nastati iz toga carstva, a posle njih nastae drugi, i on
e se razlikovati od preanjih, i pokorie tri cara. I govorie rei na vinjega, i potirae svece vinjega, i pomiljae da
promeni vremena, i zakone; i dae mu se u ruke za vreme i za
vremena i za po vremena.
Ve smo videli da je etvrto carstvo (gvozdene noge lika) bio neznaboaki Rim. Izmeu 351. i 476. godine n.e. paganska plemena sa
severa upadala su u Rimsku imperiju. Deset manjih carstava poniklo
je na njegovim ruevinama. Istoriari se uglavnom slau da je re o
sledeim: Engleska, Francuska, panija, Portugal, Nemaka, vajcarska, Italija. Tih sedam ostala su do danas. Preostala tri vie ne postoje,
poto su bila iupana iz korena: Heruli, Vandali i Ostrogoti.
U Junoj Americi, neki ljudi koji nisu umeli da itaju i piu zamolili su misionara da im poalje uitelja. On se sloio da to uini. Ali,
pitali su oni, kako emo znati da si tog uitelja stvarno ti poslao?
Mudri misionar je uzeo jedan kamen, prelomio ga na dva dela, dao
jednu polovinu poglavici, a drugu zadrao za sebe. Kad uitelj bude
doao, donee drugu polovinu ovog slomljenog kamena, i vi ete znati
da nijedan drugi uitelj na celom svetu ne moe imati takav slomljeni
kamen koji e odgovarati vaoj polovini!
Tako je i Danilovo proroanstvo jedna polovina slomljenog kamena; istorija je druga polovina koja se tako savreno uklapa da ak i dete
moe videti da se Re Boja tano ispunila.
Sedam obeleja za prepoznavanje nalaze se u reima anela: (1)
Mali rog e nastati od deset carstava Rimske imperije, ali e se po
svojoj prirodi razlikovati od njih. (2) Kao religijska sila, on e teiti da
svetom vlada politiki. (3) Da bi se dokopao vlasti, on e potiniti tri
carstva koja e se suprotstaviti njegovoj ambiciji. (4) Govorie velike
rei (hule videti Otkrivenje 13,5) protiv Vinjeg Boga. (5) On e
potirati, ili progoniti svece Vinjega. (6) Pokuae da promeni vremena i zakon Boji. (7) On e trajati vreme, vremena i po vremena, ili
tri i po godine, proroko vreme. Ispitajmo sada sedam taaka da bismo
73
videli da li istorija ispunjava proroanstva, poput dva dela slomljenog

kamena:
(1) Mali rog e se pojaviti iz deset carstava Rimske imperije, ali drugaiji po svojoj prirodi. Kako je Rim bio prestonica sveta, pastor tamonje
crkve poeo je da se smatra vodeim biskupom svih crkava. Kako se otpad koji je predskazao apostol Pavle, razvijao (videti 2. Solunjanima 2,312; Dela apostolska 20,29.39), ta Crkva je postajala svetovnija i monija.
Lane doktrine uvukle su se iz paganizma, a meu njima i tradicija da je
Petar dao iskljuivo pravo vladanja nad crkvom rimskom biskupu, a ovaj
kasnijim papama svojim naslednicima.3 Oni su gradili svoju ambiciju na
ideji da je Hristovo carstvo zapravo carstvo ovoga sveta. Zaboravili su
Njegove rei: Moje carstvo nije od ovoga sveta (Jovan 18,36).
(2) Pape su odluile da silom srue svaki otpor na njihovo polaganje
prava na zemaljsku vlast i da vladaju nad narodima. Tako mali rog
nije samo politiko carstvo kao ostalih deset, nego i religijska sila koja
nastaje od tih politikih sila.
Postojalo je pet koraka pomou kojih je papstvo sve vie isticalo
svoje zahteve: (a) rimski biskup bio je najpre brat ostalima; (b) zatim
ih je savetovao kao stariji brat; (c) kako su godine prolazile, njegove
rei su sve vie primane kao da dolaze od oca; (d) kad je rimska vladavina oslabila, rimski biskup postao je papa (re koja znai otac) i
smatran je gospodarem; konano, on je ustvrdio da je Bog na Zemlji.
Jedan istaknuti istoriar kae:
Mona Katolika crkva bila je neto malo vie od pokrtene Rimske imperije. Rim se preobrazio i preobratio. Sama
prestonica stare imperije postala je prestonica hrianske imperije. Poloaj Pontifeksa Maksimusa pretvorio se u poloaj
pape... ak je i rimski jezik [latinski] postao zvanini jezik
Rimokatolike crkve tokom vekova... Nije samo hrianstvo
osvojilo Rim, nego je i Rim osvojio hrianstvo.4
3 Videti Matej 16,18-20; 18,17.18; i Psalam 149,5-9, gde se vidi da su kljuevi carstva i
mo da se neto svee ili razvee dati celoj Crkvi, a ne samo jednom bilo kom oveku.
4 Alexander Claarence Flick, The Rise of the Mediaeval Church (reprint, New York:
Burt Franklin, 1959), pp. 148.149.
74
(3) Mali rog e u svojoj borbi za vlast potiniti tri carstva koja se
suprote njegovoj ambiciji. ta kae istorija?
Odoakar, kralj Herula, suprotstavio se zahtevima i doktrinama
papstva. Odoakar i njegovi vojnici Heruli savladani su 493. god. n.e.
To je prirodno izazvalo radost meu prijateljima papstva. Ali oni su sa
aljenjem otkrili da se novi kralj Ostrogota, Teodorik, koji je pobedio
Herule, takoe suprotstavlja papstvu. Papstvo je onda postalo odluni
neprijatelj Teodorika i Ostrogota.
U isto vreme, tree neprijateljski nastrojeno carstvo iz severne
Afrike zapretilo je papstvu. Bilo je to carstvo Vandala.
Valjalo je neto uiniti!
Godine 533. n.e. imperator Justinijan na istoku izdao je dekret kojim uzdie papu kao poglavara svih crkava. Da bi sproveo taj dekret,
poslao je svog generala Belisarija [Velizara] sa vojskom u Afriku da
slomi otpor Vandala. Naredne godine uspeo je u tome. Isti general se
zatim borio protiv Ostrogota, isteravi ih najzad iz Italije 538. godine
n.e. Tako je te godine tri carstva iskorenjeno pred malim rogom.
(4) Mali rog govorie velike rei protiv Vinjega. Neke od oholih
i bogohulnih tvrdnji papstva navode se ovde iz Ferarisovog Eklezijastikog5 renika:
Papa poseduje tako veliko dostojanstvo i tako je uzvien
da on nije samo ovek, ve kao da je Bog, i zamenik Boji...
Papa je krunisan trostrukom krunom, kao car neba i Zemlje
i donjih oblasti... Vlast rimskog pontifa nipoto ne dosee
samo do nebeskih stvari, zemaljskih stvari i onoga to je ispod zemlje, nego se odnosi i na anele od kojih je on vei...
Jer on poseduje tako veliko dostojanstvo i mo da obrazuje
jedan i isti sud sa Hristom... Papa kao da je Bog na Zemlji.6
Jo je 1894. papa Lav XIII govorio: Mi na ovoj Zemlji zauzimamo
mesto Svemonog Boga... Eto sile koja ispunjava volju Lucifera, ke5 Eklezijastiki (gr.) crkveni, sveteniki, duhovni.
6 Lucius Ferraris, Papa in his Prompta Bibliotheca II (Handy Library), Vol. VI, pp.
26-29 (Venice, 1772).
75
ri zorine, koji je rekao: Vie zvezda Boijih podignuu presto svoj...

Izjednaiu se s vinjim (Isaija 14,13.14). Upravo je zbog takvog ponosa i bogohuljenja taj Lucifer, sada znan kao sotona, bio zbaen s neba.
(5) Mali rog e potirati svece Vinjega. Tokom mranih vekova,
koji su otpoeli 538. n.e., papstvo je mnoge hriane koji su odluili
da slede Sveto pismo progonilo do smrti. Ovaj uasan izvetaj je jedan
od najmranijih pria o ljudskoj istoriji. Navodimo iz dela nekoliko
istoriara.
injenicu da je Rimska crkva prolila vie nevine krvi
nego bilo koja institucija koja je ikada postojala u ljudskom
rodu, nijedan protestant koji poseduje kompetentno znanje
iz istorije nee dovoditi u pitanje.7
(6) Mali rog e pokuati da promeni vremena i zakon Boji. Ponovo citiramo iz Rimokatolike Prompta Bibliotheca od Ferarisa:
Papa ima tako veliki autoritet i mo da moe izmeniti
[menjati], objanjavati, ili tumaiti boanske zakone.8
U Rimokatolikom katehizisu koji se koristi kao udbenik za obian narod, zakon Boji je tako izmenjen da je druga zapovest koja zabranjuje oboavanje likova i slika izbrisana. etvrta je skraena tako
da podrava svetkovanje prvog dana u sedmici [nedelje] umesto sedmog dana, istinskog dana odmora, Subote. Deseta je podeljena na dve
zapovesti. U pogledu promene etvrte zapovesti, oni kau u jednom
zvanino odobrenom katehizisu:
Pitanje: Imate li nekog drugog naina da dokaete kako
Crkva ima mo da ustanovi praznike kao pravilo?
Odgovor: Da nema takvu mo, ona ne bi mogla da ini
ono u emu se svi savremeni religionisti slau s njom ona
7 W. E. H. Lecky, History of Rationalism in Europe, Vol. II, (reprint: New York: Braziller, 1955), p. 32.
8 Op.cit., p. 29
76
ne bi mogla da umesto potovanja Subote kao sedmog dana

uvede svetkovanje nedelje, prvog dana sedmice, to predstavlja promenu koju ne odobrava autoritet Pisma.9
Jo jedna zanimljiva skoranja izjava:
Nita nije reeno u Bibliji o promeni Gospodnjeg dana
sa Subote na nedelju. Mi znamo za tu promenu jedino na
osnovu tradicije [Katolike] crkve to je injenica koja nam
je preneta iz najranijih vremena ivim glasom [Katolike]
crkve. Otuda smatramo neloginim stav mnogih nekatolika,
koji kau da e verovati samo ono to mogu nai u Bibliji, a
ipak nastavljaju da dre nedelju kao dan Gospodnji zato to
tako kae Katolika crkva.10
Pokuaj da se promeni zakon Boji je neto to, po reima samog
Boga, ni On sam ne moe i nee da ini (Psalam 89,34). Ne treba da se
udimo to je Danilo bio zauen kad je uo rei malog roga.
(7) Mali rog nastavie da vlada za vreme, vremena i po vremena.
Vreme je jo jedan izraz za godinu. Vremena bi dakle bile dve godine, a pola vremena pola godine. Tako e, sve u svemu, sila malog
roga nastaviti da vlada tokom tri i po godine, proroko vreme, a tokom
tog perioda sveti e mu biti predati u ruke. Meutim, proroko vreme
nije doslovno vreme.
Razni simboli koji se nalaze u Danilovim proroanstvima lako
se daju objasniti pomou Biblije. U biblijskom prorotvu jedan dan je
simbol koji oznaava jednu godinu doslovnog vremena (videti Jezekilj
4,6; 4. Mojsijeva 14,34; 3. Mojsijeva 25,8; 1. Mojsijeva 29,27).
Isti vremenski period pominje se u Otkrivenju 12,14. U Otkrivenju 13,5 ponovo imate 42 meseca, raunajui 12 meseci u godini (12 x
3 = 42). Opet nalazimo isti period u Otkrivenju 12,6 kao 1260 dana,
raunajui 30 dana u mesecu za 42 meseca (42 x 30 = 1260). Mali rog,
9 Stephen Keenan, A Doctrinal Catechism, (3rd American ed., rev.; New York: T.W.
Strong, late Edward Dunigan and Bro., 1876), p. 174.
10 Leo J. Trese, The Faith Explained (Notre Dame: Fides Publishers, 1971), p. 243.
77
papstvo, imae vrhovnu vlast u Evropi, progonei svece Boje, tokom

1260 doslovnih godina.
Justinijan je izdao dekret 533. godine n.e. dajui papstvu neogranienu vlast nad crkvama. Taj dekret stupio je na snagu 538. godine
n.e. kada je poslednje od tri carstva koja su se suprotstavila papstvu
iupano iz korena. Prema tome, vreme poetka papske vladavine od
1260 godine je 538. godina n. e.; videti taku broj (4).
Tano 1260 godina kasnije, papstvo je izgubilo svoju ovozemaljsku vlast. Dvadesetog februara 1798. godine, Bertije, general francuske vojske pod Napoleonom, zarobio je papu u Rimu, i tako zaista
uinio kraj papskoj svetovnoj vlasti u Evropi. Posle tog vremena nije
bilo stvarnih progona svetih u Evropi. Oni su mogli slobodno da slue
Bogu.
Poput slomljenog kamena, ije se dve polovine jedine savreno
uklapaju, Danilovo proroanstvo i svedoanstvo istorije slau se u jasnom ukazivanju na silu malog roga.
Uviamo da je razvoj papstva u istoriji predstavljao primenu
principa samouzdizanja (gadal, videti poglavlje 8), svojstvenog svakom ljudskom srcu. Nama je svima potreban Spasitelj od greha; i, hvala Bogu, imamo Ga! I mada poniznog duha treba da prepoznamo te
injenice u istoriji, moramo isto tako priznati istinu da su se Danilova
proroanstva ispunila.
Stihovi 26-28: Potom e sesti sud, i uzee mu se vlast, te
e se istrijebiti i zatrti sasvim. A carstvo i vlast i velianstvo
carsko pod svim nebom dae se narodu svetaca Vinjega; njegovo e carstvo biti veno carstvo, i sve e vlasti njemu sluiti
i sluati ga. Ovde je kraj ovoj rei. A mene Danila vrlo uznemirie misli moje, i lice mi se sve promeni; ali re sauvah u
srcu svom.
Danilu je dozvoljeno da vidi sve do kraja vremena, kada e mali
rog zajedno sa zveri koja ga nosi biti uniten na kraju istorije greha i
grenika. Ba pred kraj, smrtna rana papstva bie isceljena (videti Ot-
78
krivenje 13,3.14), i jedno kratko vreme ceo svet e se uditi povodom toga [eng. prevod]. Meutim, nebeski sud mu je presudio. Iako
e moda napredovati izvesno vreme, njegov konani kraj je izvestan.
Danilova vizija, koja je za njega bila izvor velike zabrinutosti, brine i nas u ovim poslednjim danima, da se ne desi da i ne znajui sluimo malom rogu, i na taj nain uestvujemo u protivljenju Hristu.
Ve sada se oduzima vlast malom rogu, da bi na kraju bio potpuno
uniten. Ovde i sada mi moemo znati da je ta sila izgubila svoju mo
nad nama. Ne samo u svetu oko nas, nego i u svom sopstvenom srcu
vidimo da ta vlast slabi kad mi verom sledimo Hrista u Njegovom radu
Prvosvetenika u nebeskoj svetinji.
Kako je ohrabrujue za Boji narod to zna da e carstvo biti dato
onima za koga je bilo pripremljeno od postanja sveta. U svim svojim
iskuenjima i mukama, Boji pravi poklonici mogu se seati tog obeanja.
I oni e odluiti da izaberu Isusa i kruniu Ga kao svog CARA
NAD CAREVIMA I GOSPODARA NAD GOSPODARIMA zato to
su ovde na Zemlji u svom svakodnevnom ivotu ve to inili (Otkrivenje 19,16). Posveenost Njemu uklonie svaki strah iz njihovog srca
(1. Jovanova 4,18).
79
8. NAJBITNIJE BIBLIJSKO POGLAVLJE

DANILO 8,1.2: Tree godine carovanja Valtasarova pokaza se meni Danilu utvara posle one koja mi se pokazala
pre. I videh u utvari; a bejah u Susanu u gradu koji je u zemlji
Elamu, kad videh, i videh u utvari i bejah na vodi Ulaju.
Drugo poglavlje Danilove knjige prikazuje svetsku istoriju paganskom caru u veoma jednostavnom obliku. Sedmo poglavlje otkriva
svetsku istoriju u njenim duhovnim aspektima. Osmo poglavlje ide
u vie pojedinosti, otkrivajui istinu o velikom sudu, koji smo kratko
sagledali u sedmom poglavlju. Upravo tu nebo dotie zemlju. ta se
deava iza scene?
Setimo se da je Danilova knjiga napisana za nas koji ivimo u vreme posletka (poglavlje 12,4.9.10), i da se proroanstvo u tom poglavlju,
dakle, odnosi na nas koji ivimo danas, pre nego na ljude koji su iveli
hiljade godina ranije. Celokupna biblijska pria potpuno se zasniva na
dogaajima iz ovog poglavlja.
Stihovi 3 i 4: I podigoh oi svoje i videh, i gle, stajae kraj
vode ovan, koji imae dva roga, a rogovi behu visoki, ali jedan
vii od drugoga, i vii naraste posle. Videh ovna gde bode na
zapad i na sever i na jug, i nijedna zver ne mogae mu odoleti, i ne bee nikoga ko bi izbavio od njega, nego injae to
hoae, i osili.
Nije bilo teko razumeti ko je ovan, jer je Danilo ve saznao da
Medopersija treba da pobedi Vavilon i zavlada svetom. U stihu 20 aneo kae Danilu: Ovan to si ga vidio, koji ima dva roga, to su carevi
Midski i Persijski. Jedan rog koji je izrastao vie od drugog pokazuje
da su Persijanci nadjaali Miane (videti komentar na 7,5). Na vrhuncu svoje moi, Miani i Persijanci vladali su nad sto dvadeset sedam
provincija, od Indije do Etiopije, to je bio celi tada poznati svet (videti
Jestira 1,1).
80
Najbitinije biblijsko poglavlje
Stih 5: A kad ja motrah, gle iae jarac od zapada povrh

zemlje a ne doticae se zemlje; i taj jarac imae rog znamenit
meu oima svojim.
Ko je to? Opet je odgovor jasan: A runjavi je jarac car Grki; i
veliki rog to mu bee meu oima, to je prvi car (stih 21). Sa samo
dvadeset godina, Aleksandar Veliki postao je naslednik grkog prestola. Brzo je naterao rasute gradove da obrazuju carstvo, obuio disciplinovanu vojsku, i krenuo u ratna osvajanja. Iako mu je vojska bila mala,
on je nauio svoje vojnike da mariraju brzo i neumorno, da mudro
manevriu i da se oajniki bore. Poto je osvojio celu Makedoniju,
ambicioznom mladom kralju nije ostalo nita drugo do da napadne
dinovsku Medopersiju, ovna sa dva roga. To bi bilo kao kada bi
Kuba ili Haiti osvojili cele Sjedinjene Drave i Kanadu!
Stihovi 6 i 7: I doe do ovna koji imae dva roga, kojega
videh gde stoji kraj vode, i potra na nj gnevno silom svojom.
I videh ga gde doe do ovna i razgneviv se na nj udari ovna,
te mu slomi oba roga i ne bee sile u ovnu da mu odoli, nego
ga obori na zemlju i pogazi ga, i ne bee nikoga da izbavi ovna
od njega.
Aleksandar se sudario sa persijskom vojskom u krvavoj bici kod
Arbele 331. pre Hrista, i potpuno je porazio. Bilo je pravo udo da je
malobrojna grka vojska do nogu potukla ogromnu persijsku vojsku,
poput leoparda koji ubija umornog slona. Persijanci nisu mogli da se
bore jednostavno su izgubili volju.
Stih 8: I jarac posta vrlo velik; a kad osili, slomi se veliki
rog, i mesto njega narastoe znamenita etiri roga prema etiri vetra nebeska.
Tek to je osvojio svet sa samo 32 godine, sam Aleksandar, veliki
rog, bio je slomljen. Iako osvaja sveta, on nije mogao da vlada sobom.
Pria se da je umro posle jedne pijanke, proaputavi da svoju novoo-
81
svojenu imperiju ostavlja najjaem. Njegovi generali su zato stali da

se bore izmeu sebe.
Konano iscrpljeni, sloili su se da izdele carstvo na etiri dela:
Lizimah je uzeo severni deo, ili Malu Aziju: Kasandar je uzeo zapadni,
ili Grku; Seleuk je uzeo istoni , ili Siriju; a Ptolemej je uzeo juni, ili
Egipat. Ta etiri nova carstva su isto to i etiri glave leoparda [risa] u
poglavlju 7, stih 6.
Stih 9: I iz jednoga njih izie jedan rog malen i naraste
vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji.
Jezik originala daje ideju da je upravo od jednog od etiri vetra nebeska nastala ta nova sila sa severa, istoka, juga ili zapada. Prethodne
stihove lako je razumeti. Kao to koren nosi drvo, tako jednostavna istorija podrava istinu koja se nauava u preostalom delu ovog poglavlja.
Persija je nazivana velikom, Grka veoma velikom, ali ova sila
koja ih sve prevazilazi nazvana je izuzetno velikom. Rim se uzdigao do
svetske nadmoi iz pravca jednog od etiri vetra sa zapada. Pobedio
je Makedoniju, nadvladavi na taj nain jedan od etiri roga Grke.
Zatim je, doivljavajui sudbinski rast, krenuo u osvajanje sveta. Posle
168. godine pre Hrista, Rim je prepoznat kao nova svetska imperija.
Nijedan makedonski kralj nije mogao biti nazvan mali rog, jer
nijedan od njih nije bio izuzetno velik. Najjai od njih, Antioh Epifan, bio je prisiljen da napusti Egipat na grubu zapovest Rimljana. Zar
jai ne isteruje slabijeg? Rimljani su, dakle, bili izuzetno velika sila.1
Svako naredno carstvo bilo je jos sklonije samouzdizanju od prethodnog. Medopersija je bila velika (ona koja se uzdie); Grka veoma
uzdignuta; rog ili Rim preterano uzdignut. Taj princip samouzdizanja je karakteristika svojstvena narodima i uopte ljudima.
Prema krasnoj [slavnoj eng. prev.] zemlji moe se jedino odnositi na zemlju Bojeg naroda, Jevreja. Rimljani su preuzeli vlast u
Palestini uz pristanak Jevreja godine 161. pre Hrista.
1 Bitno je ovo shvatiti, zato to se neki ljudi protive ovom proroanstvu govorei da
je Antioh Epifan mali rog, i tako stvaraju pometnju i zabunu u pogledu Danilove
knjige (a mnogi i misle da je knjiga zbunjujua).
82
Stihovi 10-12: I naraste dori do vojske nebeske, i obori

na zemlju neke od vojske i od zvezda, i pogazi ih. I naraste
dori do poglavara toj vojsci, i uze mu svagdanju [rtvu], i
sveti stan njegov obori. I vojska bi dana u otpad od [rtve]
svagdanje, i obori istinu na zemlju, i to injae napredovae
mu.
Prorok je video rimsku silu kako vlada Bojim narodom i njegovim voama zvezdama. Jevreji su se najzad odrekli Hrista, svog
istinskog i punopravnog Cara, viui prilikom Njegovog raspea; Mi
nemamo cara osim cezara. Oni su izabrali da zauvek ostanu pod Rimljanima. Poglavar vojsci predstavlja Hrista, ili kneza nad knezovima, kako to aneo govori o Njemu u stihu 25. Isus je nazvan Car nad
carevima i Gospodar nad gospodarima (Otkrivenje 19,16). Tako je
paganski Rim ne samo pobedio Jevreje i njihove vladare, nego je usmrtio njihovog istinskog i punopravnog Cara, Gospoda Isusa Hrista.
to se tie znaenja izraza svagdanja rtva, rei rtva paljenica ili rtva ne pojavljuju se u jevrejskom originalnom tekstu. Kad su
raeni engleski prevodi, re rtva dodali su prevodioci koji su sasvim
bezazleno mislili da to iziskuje smisao. Da bi pokazali da rtva nije
deo nadahnutog teksta, oni su je u nekim prevodima tampali italikom
(ili stavljali u zagradu)2. Da bismo shvatili znaenje teksta, trebalo bi da
ga itamo u jevrejskom originalu:
Od njega [malog roga] uklonjeno je [uzeto, podignuto] ono stalno i mesto njegove svetinje je oboreno. I vojska mu je data protiv stalnog u prestupu, i on je oborio istinu na zemlju.
Znaenje ovog teksta lako je razumeti kad imamo na umu da je
Rim postojao u dva razliita oblika. Do pada imperije, negde 476. godine n.e. on je imao paganski aspekt (Danilo 7,8). Posle toga, ponovo
se pojavio u duhovnom obliku kao Crkva, kao rimokatoliko papstvo.
Prema tome, mali rog u Danilu 8 predstavlja dve faze Rima koje slede
2 Prevod Kralja Dejmsa, na primer. Takvo potenje kod prevodilaca zasluuje svaku
pohvalu. Oni nisu znali ta znai jevrejski izraz ha tamid; stoga su rekli itaocu da e
dodati re koja bi, po njihovom miljenju, mogla tu da stoji, doputajui da e istina
biti dostupna kasnije, u skladu sa vostvom Svetog Duha.
83
jedna za drugom. Paganski Rim potekao je od jednog od etiri vetra

nebeska. Zatim se papski Rim razvio iz paganskog Rima, i izvesno vreme su uporedo postojali sve dok papski Rim nije nadvladao paganski
(koji je tada nestao sa istorijske pozornice). Bog prikazuje papstvo kao
samo jo jednu fazu Rima, etvrtog carstva. To je od sutinske vanosti
da bi se shvatio svet u odnosu na Boga.
S obzirom na princip samouzdizanja, svagdanji predstavlja
princip samouzdizanja (gadal), svojstven drevnim neznaboakim narodima i, da, itavom oveanstvu.
Ako sada uporedimo na prethodni tekst sa izrazom svagdanji
kod Danila 11,31 i 12,11 gde se svagdanji takoe nalazi, videemo
kako je paganski oblik Rima i njegov karakter samouzdizanja predstavljen izrazom svagdanji ili stalan u prestupu; a drugi, samouzdizanje papskog oblika, predstavljen je izrazom otpad pustoni (stih 13).
I paganizam i papstvo su sile koje pustoe. Samouzdizanje svojstveno
prirodi paganstva opisano je kao stalnost u prestupu, ali je samouzdizanje kao priroda papstva posluilo kao smrtno neprijateljstvo u jo
veem stepenu u ratu protiv Boga, kao gnusoba pustona (12,11).
Paganstvo, premda je obmanulo milione, ipak ostavlja prazninu u
ljudskim srcima, to je mnoge pripremilo da eznu za Reju Bojom i
da je toplo pozdrave. Doktrine papskog Rima pustoe ak i prirodnu
glad ljudskog srca za Bogom, nudei lanu nadu koja oveka ini tako
zadovoljnim da ne osea nikakvu potrebu za Reju Bojom.
Hrianska vera apostola bila je tako privlana i tako zadovoljavajua za ljude starog Rima da je paganstvo zadrhtalo pred njom i nestalo. Sotona je uvideo da je jedini nain kojim bi mogao da zadri svet u
obmani bio da izmisli religiju koja tvrdi da je hrianska i time koristi
prednost nekih ideja hrianstva, a ipak u duhovnom pogledu ostaje
ista kao drevni paganizam. Taj princip kojim su zaraeni i paganizam i
papstvo potekao je od Lucifera na nebu i zarazio ceo ljudski rod posle
Adamovog pada. Svi su zgreili (Rimljanima 3,23).
Sotonin plan bio je da ranu crkvu odvede daleko od istote i jednostavnosti jevanelja uvoenjem paganske filozofije i praznoverica koje
e pomeati sa jevaneljem. Rezultat je bio veliki otpad o kome govori
84
apostol Pavle u 2. Solunjanima 2,3.4. To e na kraju postati tako ozbiljno da e sam ovek bezakonja... zasesti i u Boijem hramu, uzurpirajui Hristovo mesto, tvrdei za sebe da je Bog. Doktrine pozajmljene
od drevnog Vavilona i pomeane sa hrianskim uenjem, pripremile
su put za svetovno uzdizanje rimskog biskupa na poloaj pape.
Zapazite ta jedan skoranji istoriar pie o preivljavanju paganstva u okviru Crkve koja tvrdi da je hrianska:
Malo njih osporava da je pismenost bila prezirana za
vreme mranih vekova; meutim, postoji jo jedna karakteristika tog perioda koja se ponekad previa a moda i zanemaruje. Dok su protestanti tradicionalno drali do ideje o crkvenom sinkretizmu da bi opravdali svoje postojanje, skoranji
biblijski naunici dokazali su da paganstvo poznog antikog
doba nije umrlo posle etvrtog veka, ve da se pre pripojilo
Crkvi, preoblikujui je. Cilj ovog poglavlja jeste da ispita razloge u pozadini asimilacije paganskih formi od strane crkve,
i kasnije utapanje Evrope u tamu... Stari sistem bio je ugraen
u novi... Paganizam je zadrao svoj prvobitni karakter [samouzdizanje], ali je stavljen pod novu upravu.3
Kad je dolo do opadanja Rimske imperije, sedite njene vladavine premeteno je iz grada Rima u Konstantinopolj. Tako je sveti
stan, ili mesto bogosluenja oboreno. (To isto premetanje izneto
je u Otkrivenju 13,2, gde se kae da je adaja, paganski Rim, dao zveri,
papskom Rimu, svoj presto, to jest, grad Rim.)
Vojska... data (malom rogu ili papstvu) protiv svagdanjeg (ili
stalnog punog samouzdizanja, paganskog Rima) bile su dakle horde
paganskih plemena iz Evrope koje su upale u Italiju i Rim, razbivi u
paramparad imperiju paganskog Rima. Ta neznaboaka plemena su
ubrzo spolja prihvatila doktrine papstva, jer su ih ubedili da svoju nekadanju pagansku religiju zamene za nominalno ispovedanje rimoka3 Arthur W. Hunt III: The Vanishing Word, the Veneration of Visual Imagery in the
Postmodern World (Wheaton, 111.: Crossway Books, 2003), pp. 57.60.
85
tolicizma, ba kao to to ine danas mnogi ljudi koji veruju da su te dve

religije u osnovi iste. Kad su se ti narodi vratili svojim domovima u centralnu Evropu, borili su se maem da uspostave religiju papskog Rima.
Ali njihova vera nije bila istinska vera Isusova. Oni su prihvatili samo spoljnu ljusku, ali su iznutra, u srcu, jo bili svetovni. Osnovni
princip paganizma uvek je bio ono to se u jevrejskom naziva gadal, to
jest, duh samouzdizanja. Tako je prestupom [eng. prev.] mali rog ili
papski Rim unitio evropski paganizam politiki, oborio istinu jednostavnog biblijskog hrianstva na zemlju, i to injae napredovae
mu. Usledio je duh gadal dok nije najzad pokuao da preotme mesto
poglavara vojsci, poloaj samog Hrista.
Tako je papski Rim upio ili preuzeo doktrinu i duh paganstva, dok
je vojna sila koja je radila za njega oduzela paganstvu njegovu politiku
mo. Jednostavna istina Biblije bila je oborena na zemlju. Hristovo
mesto kao Poglavara Crkve bilo je uzurpirano od strane malog roga
koji otada injaei napredovae. Za Danila je sve to bila zapanjujua vizija!
Sada dolazimo do onog dela Danilove vizije koji je od najveeg
znaaja za nas danas: koliko e ta sila koja pustoi nastaviti da gazi
Boju istinu i dri svet u obmani? Koliko e jo trajati prestup koji
pustoi, progoni i ubija Boji narod? Da li e mu ikada doi kraj?
Najgore od svega, izgledalo je u vreme Danila da je i sam Bog
Izraelov bio pobeen od strane paganstva. Za drevne narode bilo je
prirodno da pretpostave da je pobeda jednog naroda u ratu znaila
da su njegovi bogovi vrhunski bogovi. Jeremija govori kako je Val,
vavilonski bog, progutao ili prodro Izrael i napunio trbuh Bojim narodom, kao da jede neku poslasticu (51,34.44). Pitanje koje je
Boji narod postavljao glasilo je: Koliko dugo e taj stalni prestup
trijumfovati? Pojedini, poput Danila, vie su brinuli za ast Boju nego
za sopstvenu sigurnost. (Ta vrsta promene paradigme u motivaciji sve
vie e postajati obeleje Bojeg naroda kako se bliimo kraju.)
Danilo dobija odgovor dok slua razgovor izmeu dvojice anela.
Oni usmeravaju njegovu panju na simboline slube u jevrejskoj svetinji,
koje otkrivaju smisao svetske istorije i objanjavaju Boji plan spasenja:
86
Stihovi 13 i 14: Tada uh jednoga sveca gde govorae;

i jedan svetac ree nekome koji govorae; dokle e trajati ta
utvara za svagdanju rtvu i za otpad pustoni da se gazi svetinja i vojska? I ree mi: do dve tisue i tri stotine dana i noi;
onda e se svetinja oistiti.
Dobra vest bie i kraj vladavini greha! Ono to je tako dugo bilo
pogaeno bie odbranjeno. Bog je odredio vreme kada e Njegova
istina biti opravdana pred anelima i pred svetom. Tada e pravednima
biti dat sud, i stvar istine e trijumfovati.
Sve je to ukljueno u ienje svetinje, to je i poruka zapanjujue Dobre vesti. Kad se to pravedno suenje okona, sotona i sav otpad
pustoni doi e svome kraju.
Pre nego to budemo razmatrali vreme (dve hiljade i trista dana),
moramo razmotriti ta znai svetinja, a onda i ta znai njeno ienje.
ta je svetinja?
Kad je Danilo uo anele kako govore o svetinji, misli su mu
odmah odletele ka voljenoj jevrejskoj svetinji u Jerusalimu, koja je u
to vreme bila sruena, opustoena i oskvrnjena. Istinska sluba Bogu
odvijala se tamo u vidu simbola i senki, kao kad deca koriste igrake da
bi bila pouena ivotu odraslih. Svetenik izabran izmeu ljudi rukovodio je slubama. On je bio simbol Isusa Hrista, naeg pravog Prvosvetenika. Sve to je on inio u svetinji u vidu ceremonija i simbola
trebalo je da poui Izrael znaenju Bojeg plana spasenja. Sin Boji
mora doi na Zemlju, postati jedno sa ljudskom porodicom, pobediti
greh u obliju grenog tela(Rimljanima 8,3), preuzeti od palog Adama voenje ljudskog roda, i spasti oveanstvo.
Naravno, ta zemaljska svetinja bila je samo za kratko. Ceremonijalni zakon Mojsijev okonan je na krstu kada je Jagnje Boje, kao
ostvarenje simbola, bilo rtvovano. Zemaljska svetinja bila je praktian
primer ili slika rada Isusa kao Spasitelja sveta, senka buduih dobara
(Jevrejima 10,1). Njene slube, kojima je rukovodio zemaljski prvosve87
tenik i njegovi pomoni svetenici, bile su samo slika i senka onoga

to je na nebu (Jevrejima 8,5).
Slika voljene osobe izuzetno vam je vana kad voljena osoba nije
prisutna. Ali kad voljeni/voljena najzad doe, vie ne gledate u sliku,
jer voljenu osobu moete videti licem k licu. I tako, kad je Isus veliki
Prvosvetenik doao i lino umro za nas, slika ili simboli jevrejske
svetinje vie nisu bili potrebni. Kao to senke nestaje kad ugledamo
sunevu svetlost koja je napravila senku, tako je i senka zemaljske
svetinje nala svoje ispunjenje na krstu. Zavesa u hramu pocepala se
na dva dela od vrha do dna, te je i sluba u zemaljskoj svetinji izgubila
svoj smisao (Matej 27,51). Upravo zato nema vie zemaljskog hrama
ili svetinje kakva je bila ona u danima Mojsija i Danila. Mi imamo
neto bolje stvarnost na nebu.
Kad se Isus uzneo posle svog vaskrsenja, On je otpoeo delo Prvosvetenika u boljoj svetinji od one stare. Njegovi sledbenici se vie
nisu osvrtali na staru svetinju u Jerusalimu, nego su verom sledili Hrista kad je On uao u nebesku. Lako moemo razumeti da je, ukoliko je
Isus kao na Prvosvetenik proao kroz nebesa, onda je stvarna, vena svetinja isto tako na nebu (Jevrejima 4,14). I nita nikada ne moe
ukinuti njegovu slubu tamo jer On zauvek ivi i Njegova sluba je
neprolazna (Jevrejima 7,25.24).
Novi zavet to ovako pojanjava: Imamo takvog prvosvetenika
koji je seo zdesna prestolu Velianstva na nebesima, koji slui u svetilitu, u pravom atoru koji je podigao Gospod, a ne ovek (Jevrejima
8,1). Nae misli su usmerene na onu istinsku svetinju na nebu, iji je
zemaljska bila samo obrazac. Prvi deo atora [bio je]... slika za sadanje vreme, koja pokazuje da prineti darovi i rtve nisu mogli da uine
savrenom savest onoga koji tako slui... A kad je Hristos doao kao
Prvosvetenik buduih dobara, proao je kroz vei i savreniji ator,
koji nije nainjen rukom, to jest nije od ovog, stvorenog sveta (Jevrejima 9,8-11).
Sledstveno tome, poto je vizija data Danilu bila za vreme posletka, svetinja koju valja oistiti mora biti nebeska, a ne zemaljska (stihovi 17 i 19).
88
Ali ta predstavlja ienje svetinje?

Postojala je godinja sluba ienja koja je predstavljala senku ili
simbol oienja nebeske svetinje. Nije to bio samo posao domara da
se ukloni praina, blato ili krv, kao kad se isti kua. Bilo je to duhovno
ienje ili oienje od greha Bojeg naroda. A po zakonu se gotovo
sve isti krvlju i bez prolivanja krvi nema oprotenja [greha]. Bilo je, dakle, neophodno da se slike nebeskih stvari [zemaljska svetinja] iste ovakvim rtvama, a same nebeske stvari boljim rtvama od ovih. Jer, Hristos
nije uao u rukotvoreno svetilite sliku onog pravog nego u samo
nebo, da se sada za nas pojavi pred Boijim licem (Jevrejima 9,22-24).
Upravo je zbog smea i prljavtine neophodno istiti obinu
kuu. Tako je i zbog greha i sebinosti Izraela bilo potrebno svake godine oistiti svetinju od tih greha. Bog pun ljubavi nastojao je da poui
Izraelce o tome koliko je greh uasan i samounitavajui. U stvari, sluba u svetinji uila ih je da mrze greh, a da vole pravednost.
Shvatili su da nita nije moglo da opere mrlju greha iz srca sem
prolivene krvi nevine rtve koja je morala da umre. Grenik je sam
morao da uzme no i zakolje malo jagnje. Kad bi krv iknula, grenik
bi se podsetio da je njegov greh kotao ivota istinsko Boje Jagnje.
Suze su mu navirale pri pomisli na patnje i agoniju koje je navukao na
nevinog Bojeg Sina. Poeo je da shvata ta je to greh. Video je sliku
ili simbol Golgote.
Svetenik bi uneo neto krvi u svetinju i poprskao pred zavesom
kao svedoanstvo da je Neko svet i nevin morao da umre za grenika.
Svetenik bi takoe pojeo malo mesa od rtve za greh, to je simbolizovalo da on nosi greh u svom telu, kao to je Hristos poneo nae
grehe u svom telu (1. Petrova 2,24). Tako se zapis o grehu prenosio
sa grenika na svetinju. Grenik bi video Hristov krst u slubi svetinje
i odlazio kui sa novim srcem. On je zaista bio novi ovek. Tako mu je
greh bio oproten to jest, bio uklonjen s njega.4
Ali ta se deavalo sa zapisom njegovog greha? Mada je greniku
lino bilo oproteno, poprskana krv jo je stajala kao svedoanstvo o
4 Videti 3. Mojsijeva 4,4-35 i 10,16-18 za opis grenikovog pomirenja sa Bogom ili
pratanja.
89
grehu. I taj runi zapis sada je prljao svetinju. Simbolino, Bog je uzimao krivicu na sebe. Greniku je bilo oproteno, ali svetinja nije bila
oiena od njegovog greha. Morala je postojati jo jedna sluba da bi
se svetinja oistila od svih greha Izraela. Boje ime mora se osloboditi
odgovornosti za to uasno zlo.
Isto tako, grenikovo srce mora dokazati da je potpuno pomireno
sa Bogom. Boja namera nije da dopusti da se sa gresima nastavi zauvek. Ovo poglavlje je dakle najbitnije za razumevanje Svetog pisma.
Boji veliki problem uvek je bio ta da uradi sa grehom. Kad se mi grenici pomirimo s Njim posredstvom krvi sa krsta, i mi delimo Njegovu
elju da vidimo kraj grehu. Na motiv u toj novoj promeni paradigme
jeste Njegova odbrana, a ne samo naa sigurnost.
Jednom godinje, na takozvani dan pomirenja, Izraelci su uzimali
uea u slubi koja ih je uila o konanom sudu, koja isti svetinju i predstavlja odbranu Bojeg imena. Prvosvetenik bi izabrao jarca za Gospoda,
zaklao ga, i odneo neto njegove krvi u drugo odeljenje svetinje, koje se
nazivalo svetinja nad svetinjama. Tamo ispred prestola milosti, koji je
predstavljao presto Boji, prvosvetenik bi pokropio (poprskao) krvlju
u znak konanog pomirenja zbog svih greha Izraela, koji su se u svetinji
nagomilali tokom cele godine. Krivica i zapis o tim gresima mora se odneti odatle, da bi svetinja mogla biti oiena. Mora doi do konanog
kraja greha i greenja, a ne samo do povrnog pratanja greha koje se
neprekidno nastavlja, stvarajui u svemiru veni haos. Da ponovimo, ovo
poglavlje je veoma duboko u pogledu implikacija za spasenje sveta.
Prvosvetenik bi sam nosio te grehe izlazei iz svetinje nad svetinjama. Zatim, odabravi drugog jarca Azazela, ili sotoninog jarca,
poloio bi ruku na njegovu glavu, prenosei tako odgovornost za sve te
grehe na rtvenog jarca, to je znailo da je sotona bio prvobitan izvor
svih oduvek poinjenih greha. Neki snaan ovek bi onda odveo tog
rtvenog jarca u pustinju, da ugine daleko od logora, to je simbolizovalo veni kraj greha. (Hvala Bogu!)
Bilo je to kao bacanje njihovih greha koliko je istok daleko od
zapada, u dubinu mora (Psalam 103,12; Mihej 7,19): Tako se istila
zemaljska svetinja.
90
Meutim, to je bio samo simbol.

Naravno krv junija i jarija nikada nije mogla stvarno da ukloni ni jedan greh. Prema tome, cela ta sluba, ponavljana svake godine,
bila je za ljude praktian primer uzvienijeg dela na oienju nebeske
svetinje od greha Bojeg naroda na kraju vremena.
Koliko smo se esto svi mi borili, i pokuavali da pobedimo, ali
smo stalno padali! I tako se prema nebu svakodnevno diu izvetaji
o jo vie padova, vie greha i prljaju nebesku svetinju. Sotona izgleda
trijumfuje, a mi, kao Danilo, vapimo skoro u oajanju: Koliko dugo,
koliko dugo!
Ali evo dobre vesti: u poslednjim danima, onda e se svetinja oistiti. Kad se to delo dovri, sotona e zauvek biti pobeen, zato to e
greh izgubiti vlast na poslednjem mestu gde je pronaao svoj dom u
srcu Bojeg naroda. I kad se greh odatle izagna, to e biti njegov kraj
zauvek, jer nema nijednog drugog mesta u Bojem svemiru gde otrov
greha moe nai prebivalite.
U to delo oienja nebeske svetinje ukljueno je i delo suenja. U
starom Izraelu, oni koji ne bi muili due svoj na dan pomirenja trebalo
je da budu istrebljeni iz naroda svojega (3. Mojsijeva 23,29.30). Isto
tako, kad doe kraj ovom svetu, oni koji ne napuste greh i ne poloe ga
na Jagnje Boje da bi primili Njegov oprotaj, ne mogu uestvovati u
blagoslovima oienja nebeske svetinje. To je veoma ozbiljna misao!
Aneo nije kazao Danilu kad 2300 dana treba da otponu. Ali
u poglavlju 9 on e se vratiti da objasni taj deo vizije. Kao to smo
videli u prethodnom poglavlju, u biblijskom prorotvu jedan dan simbolizuje jednu doslovnu godinu (4. Mojsijeva 14,34; Jezekilj 4,6), to je
shvatanje biblijskih naunika ve mnogo stotina godina. Danilo dakle
govori o 2300 doslovnih godina. To nas dovodi u neposrednu blizinu
zavretka vremena.
Stihovi 15 i 16: A kad videh ja Danilo ovu utvaru, i zaiskah da razumem, gle, stade preda me kao ovek. I uh glas
oveji nasred Ulaja, koji povika i ree: Gavrilo, kai ovome
utvaru.
91
Ba kao to je prorok Danilo nastojao da sazna znaenje onoga

to mu je otkriveno, tako i mi koji ivimo u poslednjim danima treba
to da razumemo. Budite gladni i edni toga, i Gospod e vam dati da
razumete.
Ime Gavrilo na jevrejskom znai Boja snaga, ili Boji ovek.
Taj moni aneo pojavio se devici Mariji, i Zahariji (Luka 1,19.26).
ovek iji je glas naloio Gavrilu da prui Danilu objanjenje verovatno nije niko drugi do Arhanel Mihailo, ili Hristos (Juda 9). O
Njemu se u Danilu 7,13 govori kao o nekom ko je kao sin oveiji.
Stihovi 17-19: I doe gde ja stajah; i kad doe uplaih
se, i padoh na lice svoje; a on mi ree: pazi, sine oveji, jer
je ova utvara za poslednje vreme. A dok mi on govorae, ja
bejah izvan sebe leei niice na zemlji; a on me se dotae, i
ispravi me, te stadoh. I ree: evo, ja u ti kazati ta e biti na
kraju gneva; jer e u odreeno vreme biti kraj.
Zapovest, razumi, sine oveiji [eng. prev.], dopire do svakog itaoca ove knjige kao to je doprla do Danila. Ta zapovest je i obeanje.
ta znai gnev? Danilo je ve shvatio da je Izraelovo robovanje
u Vavilonu tokom sedamdeset godina poetak Bojeg gneva. Nevernost je Izrael dovela do potinjenosti svirepim, bezbonim, paganskim
carstvima. Oni su bili tako tvrdoglavi da nije postojao drugi nain da
se neemu naue. ak je i Boji duhovni Izrael danas esto izloen tom
istom gnevu. Kad se Isus Hristos koji jedini ima pravo na presto bude
vratio, Bog e mu dati dijademu i krunu, i jedino e On vladati nad
svojim narodom. Tada e prestati gnev (videti Jezekilj 21,25-27.21).
Stihovi 20-23: Ovan to si ga video, koja ima dva roga,
to su carevi Midski i Persijski. A runjavi je jarac car Grki; i
veliki rog to mu bee meu oima, to je prvi car. A to se on
slomi, i mesto njega narastoe etiri, to su etiri carstva, koja
e nastati iz toga naroda, ali ne s njegovom silom. A na posledak carovanja njihova, kad bezakonici navre meru, nastae
92
car bestidan i lukav [eng. prevod car silovit, koji razume

nejasne rei].
Videli smo da je carstvo koje je nasledilo Grku bio paganski Rim.
Izraz nejasne rei verovatno se odnosi na jezik Rimljana, latinski,
koji ini osnovu mnogih dananjih evropskih jezika.5
Stihovi 24 i 25: Sila e mu biti jaka, ali ne od njegove
jaine, i udesno e pustoiti, i bie srean i svrivae, i gubie silne i narod sveti. I lukavstvom njegovim napredovae
prevara u njegovoj ruci, i podignue se u srcu svom, i u miru
e pogubiti mnoge, i ustae na kneza nad knezovima, ali e
se potrti bez ruke.
Ima neeg udnog u tome kako je Rim rastao i zadobio nadmo
nad svetom. Rimljani su tako lako odnosili pobede da je izgledalo da
im pomae neka sila iznad ljudske.
Ali e se potrti bez ruke odnosi se na konano unitenje Rima
velikim kamenom koji je odvaljen bez ruku (Danilo 2,34) i koji e
uiniti kraj svim zemaljskim carstvima.
Stihovi 26 i 27: A reena utvara o danu i noi istina je;
zato ti zapeati utvaru, jer je za mnogo vremena. Tada ja Danilo zanemogoh, i bolovah neko vreme; posle ustah i vrih
poslove careve; i udih se utvari, ali niko ne dozna.
Utvara o danu i noi odnosi se na 2300 dana. Poto je objasnio
u viziji sve osim dela o vremenskom proroanstvu, aneo sada ostavlja
Danila za izvesno vreme. Danilo je zapanjen , ili utuen zbog vizije.
5 Napomenu o silovitosti Rima i nejasnim reima nalazimo u Mojsijevom proroanstvu o robovanju Izraela ako budu neverni (5. Mojsijeva 28,49.50). Govorei o
latinskom, Mojsije je rekao: ...kojemu jezik nee razumeti. Oni su razumeli vavilonski, persijski, ak i grki. Ali latinski im je bio nepoznat. Tako imamo jo jedan
detalj koji otkriva da je ta sila paganski i papski Rim. Sve do danas, latinski ostaje
zvanini jezik rimokatolike crkve, naslednika paganske Rimske imperije.
93
No Gavrilu je bilo zapoveeno da pomogne ovom oveku da razume viziju. Danilo je izgubio svest, i sada vie ne moe da shvata. Oekujemo da se Gavrilo vrati kako bi dovrio ono to mu je ostalo, to jest
da da objanjenje o 2300 dana.
U poglavlju 9 on se zaista vraa. Tamo emo nai objanjenje o
zbunjujuih 2300 dana.
94
9. JEVANELJE U ARITMETICI
DANILO 9,1-3: Prve godine Darija sina Asvirova od
plemena Midskoga, koji se zacari nad carstvom Haldejskim,
prve godine njegova carovanja ja Danilo razumeh iz knjiga
broj godina, koje bee rekao Gospod Jeremiji proroku da e
se navriti razvalinama Jerusalimskim, sedamdeset godina. I
okretoh lice svoje ka Gospodu Bogu traei ga molitvom i
molbama s postom i s kostreti i pepelom.
Medopersija sada vlada svetom. Danilo veruje da se pribliilo vreme da se Jevrejima da sloboda da se vrate u Jerusalim. Mada je i sam
prorok Boji, on ponizno prouava Jeremijina proroanstva kako bi
saznao ta je kazao Gospod (Jeremija 25,11.12; 29,1.10). Proroki duhovi se potinjavaju prorocima (1. Korinanima 14,32). Nijedan prorok ne sme biti toliko ohol da misli kako mu prouavanje Svetog pisma
nije potrebno!
Vreme za konano osloboenje Bojeg naroda iz ovog sveta greha
upravo je pred nama! Gde su u naim danima ljudi poput Danila koji
svim srcem pretrauju Pismo uz post i ponizna duha, traei od Boga
svetlost i vostvo? Oni koji slede Danilov primer bie naueni od Boga
kroz Njegovu Re, i Njegovim Duhom. Vi ste pozvani da budete meu
njima.
Stihovi 4 i 5: I pomolih se Gospodu Bogu svojemu i
ispovedajui se rekoh: o Gospode, Boe veliki i strani, koji
dri zavet i milost onima koji te ljube i dre zapovesti tvoje;
zgreismo i zlo inismo i bismo bezboni, i odmetnusmo se i
odstupismo od zapovesti tvojih i od zakona tvojih.
Mi takoe ivimo u jednom vremenu kada izgleda da Hristovu Crkvu sputavaju i osujeuju sa svake strane, kao to su Jevreji bili uznemiravani za vreme svog robovanja u Vavilonu. Nee nam biti od pomoi
ako ponemo da optuujemo jedan drugog, da tuemo svoje blinje
95
koji isto tako slue Bogu (Matej 24,48-50) iznalaanjem greaka. Bolje bi bilo da postupimo kao Danilo: iako je bio ovek na kome ak ni
njegovi neprijatelji nisu mogli nai mane, on je uzeo Izraelove grehe
na sebe, da tako kaemo, i priznao ih kao svoje. Mi smo zgreili,
veli on. Mi smo uinili nepravdu; mi smo bili buntovni.
Nama je reeno: Nosite bremena jedan drugoga i tako ete ispuniti Hristov zakon (Galatima 6,2). Uzimajui grehe svog naroda
na sebe, Danilo je doivljavao pokajanje za grehe drugih, kao da su
to bili njegovi gresi (ali on se nije pridruio njihovom otpadu!). To
je ona vrsta pokajanja koje je Isus iskusio umesto nas. Kad je On doao Jovanu Krstitelju traei da se krsti, Jovan je najpre odbio, zato
to je znao da je Isus bezgrean. Ali Isus je morao da mu objasni
da je On doao kao Jagnje Boje uzimajui na sebe grehe itavog
ljudskog roda. Njega, koji nije uinio greh, Bog je radi nas uinio
grehom (2. Korinanima 5,21). Jovanu je bilo dozvoljeno da krsti
samo za pokajanje. To pokajanje koje je Isus iskusio umesto nas
bilo je korporativno pokajanje kajanje zbog greha drugih, tako
to se On stavio u na poloaj. im ponemo da ispovedamo na,
greh kao to je to Danilo uinio, shvatamo da bi greh drugih bio i
na greh da nije Boje blagodati, oivljavanja i osveenja od strane
Svetog Duha koji e delovati u Bojem narodu. U stihu 23 ovog
poglavlja, zapaamo da je u poetku njegove molitve bio poslat
jedan aneo da mu pomogne. Isto tako, na poetku nae skruene
molitve i smernog priznanja, i nama e biti upuena pomo.
Stihovi 6-10: I ne sluasmo sluga tvojih proroka, koji
govorahu u tvoje ime carevima naim, knezovima naim i
ocima naim i svemu narodu zemaljskom. U tebe je, Gospode, pravda a u nas sram na licu, kako je danas, u Judejaca i u Jerusalimljana i u svih Izrailjaca, koji su blizu i koji
su daleko po svim zemljama kuda si ih razagnao za grehe
njihove, kojima ti greie. Gospode, u nas je sram na licu,
u careva naih, u knezova naih i u otaca naih, jer ti zgreismo. A u Gospoda je Boga naega milost i pratanje, jer
96
Jevanelje u aritmetici
se odmetnusmo od njega, I ne sluasmo glasa Gospoda Boga

svojega da hodimo po zakonima njegovim, koje nam je dao
preko sluga svojih proroka.
Gospod nije zadovoljan priznanjem greha koje ne podrazumeva ono najbitnije. Nije dovoljno da neko samo kae: Pogreio sam.
Grenik mora biti sasvim odreen, priznati da je kriv za tu i tu stvar (3.
Mojsijeva 5,5). Tek onda moe razumeti potpunu prirodu svog greha
ili pobune, i istinski se pokajati.
Danilo shvata svu dubinu greha pobune koji je unitio njegov narod. On posebno priznaje kako su oni odbijali da sluaju proroke koji
su ih opominjali u ime Gospodnje.
Duh prorotva je Isusovo svedoanstvo (Otkrivenje 19,10).
Odbijati, ili zanemarivati, da sluamo proroke znai prezirati re Isusovu. Propast koja se sruila na drevni Izrael u Danilovo doba predstavlja
ognjeni stub koji jo plamti na nebu. To je vena opomena za svakog
od nas, podstiui nas danas da pazimo na poruke Bojih pravih proroka i da posluamo. Verujte Gospodu Bogu svojemu i biete jaki, verujte prorocima njegovim i biete sreni (2. Dnevnika 20,20).
Stihovi 11-14: I sav Izrailj prestupi zakon tvoj, i odstupi da ne slua glasa tvojega; zato se izli na nas prokletstvo
i zakletva napisana u zakonu Mojsija sluge Boijega, jer mu
zgreismo. I on potvrdi rei svoje koje je govorio za nas i za
sudije nae, koje su nam sudile, pustivi na nas zlo veliko, da
tako ne bi pod svim nebom kako bi u Jerusalimu. Kako je
pisano u zakonu Mojsijevu, sve to zlo doe na nas, i opet se
ne molismo Gospodu Bogu svojemu da bismo se vratili od
bezakonja svojega i pazili na istinu tvoju. I Gospod nasta oko
zla i navede ga na nas; jer je pravedan Gospod Bog na u svim
delima svojim koja ini, jer ne sluasmo glasa njegova.
Koliko samo esto, kada nas snae nesrea ili doivimo neuspeh,
bivamo navedeni da posumnjamo u Boju ljubav i staranje, ili Njegovu
97
vernost. Oni koji su uvek spremni da okrive druge ljude za sopstvene

nevolje obino e pokuati da krive i Boga!
Kad je neko preao iz smrti u ivot (1. Jovanova 3,14), on poinje da
ispituje svoje srce i shvata sopstveni greh, umesto da krivi nekog drugog.
Upravo oni koji su duhovno slepi ne mogu da vide sopstvenu slabost i greh.
A slep e obavezno pasti u jamu (Matej 15,14). Kako nam je samo blagosloven dar dat u liku Svetog Duha, iji je prvi zadatak da nam otvori oi
za nae sopstvene mane i grehe, da bismo mogli biti isceljeni (Jovan 16,8).
Izraelove nesree nisu navele Danila do posumnja u Boju vernost, nego su ojaale njegovu veru u Boga. On je primetio kako Gospod gleda zlo i navodi ga na nas [eng. prevod]. Ako je Gospod veran
i doputa da Njegov narod snau prokletstva koja je obeao za njihovu
nevernost (itajte 5. Mojsijeva 28,15-68 da biste shvatili proroanstvo
na koje se Danilo poziva), On e biti nita manje veran u obasipanju
blagoslovima koje im je obeao za njihovu vernost! Ima vie blagoslova
u Bojim prokletstvima nego u oveijem blagosiljanju.
Stihovi 15-19: Ali sada, Boe na, koji si izveo narod svoj
iz zemlje Misirske rukom krepkom, i stekao si sebi ime, kako
je danas, zgreismo, bezboni bismo. Gospode, po svoj pravdi
tvojoj neka se odvrati gnev tvoj i jarost tvoja od grada tvojega
Jerusalima, svete gore tvoje; jer sa greha naih i s bezakonja
otaca naih Jerusalim i tvoj narod posta rug u svih koji su oko
nas. Sada dakle posluaj, Boe na, molitvu sluge svojega i
molbe njegove, i obasjaj licem svojim opustelu svetinju svoju,
Gospoda radi. Boe moj, prigni uho svoje, i uj; otvori oi
svoje, i vidi pusto nau i grad, na koji je prizvano ime tvoje,
jer ne pravde svoje radi nego radi velike milosti tvoje padamo pred tobom molei se. Gospode, uslii, Gospode, oprosti,
Gospode, pazi i uini, ne asi, sebe radi, Boe moj, jer je tvoje
ime prizvano na ovaj grad i na tvoj narod.
Danilo ukazuje na razlog koji trenutno pokree samo nekolicinu
iz Bojeg naroda da se mole. Ne radi njihove sopstvene line ili sebine
98
koristi, nego da bi se Gospodnje ime proslavilo i bilo poastvovano

pred svetom, Danilo se moli da se Gospod smiluje Jerusalimu. Mojsije koristi isti argument molei se za Izrael (4. Mojsijeva 14,11-19).
Kako se bliimo kraju, ova promena paradigme u motivaciji sve e
vie uticati na Boji narod.
Danilo oigledno misli da se vizija o svetinji (poglavlje 8,14)
odnosi na obnovu stare slube u svetinji u Jerusalimu na kraju doslovnih 2300 dana. Sada aneo dolazi da ga jasno poui da je vizija
za poslednje dane, a ne za njegovo vreme.
Zapazite Danilovu zabrinutost to je Gospodnja svetinja opustela. Jedini deo vizije iz poglavlja 8 koji aneo nije objasnio je
premet o 2300 dana kada svetinja treba da bude oiena. Moe li
Gospod odbiti da odgovori na tako usrdnu, poniznu molitvu kakva
je ova? Naravno da ne! Pomo je ve na putu. Danilova pitanja e
ubrzo dobiti odgovor. I ne zaboravite, Gospod voli vas koliko i Danila. On takoe uje vae molitve. Aneo je podjednako spreman
da i vama to objasni.
Stihovi 20-23: A dok ja jo govorah i moljah se i ispovedah greh svoj i greh naroda svojega Izrailja, i padah
molei se pred Gospodom Bogom svojim za svetu goru
Boga svojega, dok jo govorah molei se, onaj ovek Gavrilo, kojega videh pre u utvari, dolete brzo i dotae me se
o veernjoj rtvi. I naui me i govori sa mnom i ree: Danilo, sada izioh da te urazumim. U poetku molitve tvoje
izie re, i ja dooh da ti kaem, jer si mio; zato sluaj re,
i razumi utvaru.
Moemo li sada sumnjati da Gospod uje molitvu? Da li On
primeuje potrebe svog poniznog deteta? im je Danilova molitva
poela da se uzdie ka nebu, monom anelu je naloeno da brzo
doleti proroku u pomo. Nema ekanja ni usporenosti u slubama Neba. Bri od e-maila, odgovor dolazi kao munja (Jezekilj
1,14). O ti, uzdrhtalo dete, imaj poverenja u Boga!
99
ta je Danila uinilo milim? Da li Bog ima neke miljenike koje

voli vie od drugih? Ne, jer Hristos je dao svoju krv za sve nas podjednako. On je uinio neto za celi ljudski rod. On nas je sve otkupio. Ako
je umro da spase svet, onda je On i dar spasenja dao svetu ali taj dar
treba da bude primljen verom. Svojom rtvom na krstu, Sin Boji dao
je dar opravdanja svakom oveku. Ali vi moete postupiti kao Isav
koji je imao prvenatvo tj. roenjem steeno pravo (na spasenje
prim. izdavaa), ali ga je prezreo i prodao (1. Mojsijeva 25,33.34;
Jevrejima 12,16.17). Pavle pojanjava da ono to je Hristos uinio za
oveanstvo nije bila samo ponuda. Pet puta u jednom kratkom odlomku on izjavljuje da nam je Hristos dao blagodatni dar opravdanja
(Rimljanima 5,14-18).
Danilo je verovao u tu Dobru vest i odluio da na nju odgovori.
Za njega je Hristovo zakonsko opravdanje postalo iskustvo opravdanja
verom. I upravo ga je to uinilo poslunim. Ono to je aneo rekao Danilu, govori i vama. Sem toga, kad izgovarate: Bog je toliko voleo svet
da je dao svog jedinorodnog Sina, recite: Bog je toliko voleo mene...
Koji predmet, koju viziju je aneo trebalo da objasni Danilu?
To je vizija koju je Danilo ve dobio, jer mu aneo zapoveda: Razumi
predmet, i razmotri viziju (eng. prevod).1 Ta vizija moe biti samo
vizija iz poglavlja 8, koju aneo nije bio u stanju da Danilu objasni
1 U engleskom, imamo samo jednu re za viziju [u Daniievom prevodu utvara]
u ovom poglavlju. Ali u jevrejskom, Danilovom jeziku, postoje dve rei: chazon znai
samo proroka vizija, gde prorok vidi radnju koja ima simboliki smisao, kao to su
zveri i rogovi. Druga re za viziju je mareh, koja doslovno znai pojava i odnosi
se na ono to obino vide ljudi ili aneli. U Danilu 8,1.2.15, chazon se upotrebljava za
proroku radnju, iji je Danilo svedok, za delovanje ovna, jarca, a zatim malog roga
koji je narastao izuzetno velik. Druga re, mareh, koristi se za razgovor dva nebeska
bia koje je uo i video (stihovi 13.14) kada su pitali koliko e trajati svagdanji i
otpad pustoni. Usledio je odgovor: Do dve tisue tri stotine dana... U Danilu 8,26
aneo se poziva na to kad kae: A reena utvara [mareh] o danu i noi istina je.
Danilo dodaje u stihu 27: Bio sam zapanjen vizijom [mareh], ali je niko nije razumeo [eng. prevod]. Drugaije reeno, Gavrilo je objasnio znaenje vizije chazon, ali
nije objasnio viziju mareh o 2300 dana. Kad se vratio, u poglavlju 9, on kae Danilu:
Razumi predmet i razmotri mareh. Zatim poinje da govori o sedamdeset sedmica.
Tako postaje jasno da su sedamdeset sedmica objanjenje o 2300 dana, i pripadaju
tom periodu.
100
do kraja jer se ovaj onesvestio (Danilo 8,27). Sve je tom prilikom bilo
zadovoljavajue objanjeno, izuzev udnih rei o dve tisue i tri stotine dana, i ienju svetinje. Aneo sada nastavlja tamo gde je stao u
poglavlju 8, stih 26.2
Stih 24: Sedamdeset je nedelja (sedmica) odreeno
tvome narodu i tvome gradu svetom da se svri prestup i da
nestane greha i da se oisti bezakonje i da se dovede vena
pravda, i da se zapeati utvara i prorotvo, i da se pomae
sveti nad svetima.
Re odreeno u biblijskom jevrejskom jeziku znai biti odseeno. Sedamdeset nedelja je prema tome odseeno od 2300 dana, i
dato Jevrejima kao njihova poslednja prilika, da se kao narod pokaju.
Svaka sedmica sadri sedam dana; a 70 puta 7 jednako je 490. Svaki dan u biblijskom prorotvu simbolizuje godinu (videti Jezekilj 4,6; 4.
Mojsijeva 14,34); tako imamo 490 godina odseenih od 2300 godina
kao posebnu priliku za Danilov narod. (Na jevrejskom se jasno kae
sedmica i veina biblijskih naunika vidi ovde doslovne godine, potvrujui na taj nain primenu dan za godinu).
Za vreme tih 490 godina, dogodile su se neke divne stvari: (1) da
se svri prestup; (2) da nestane greha; i (3) da se oisti bezakonje.
Bog e dati priliku svom narodu da napuni au bezakonja, a vrhunac e, posle hiljade godina buntovnitva, biti ubistvo Bojeg Sina.
Njegova smrt nee samo upotpuniti njihovu meru prestupa nego e
uiniti kraj grehu, oistiti bezakonje i dovesti venu pravdu. I nebeska
svetinja, ukljuujui svetinju nad svetinjama, treba da bude pomazana
ili posveena inauguracijom istinskog Prvosvetenika, samog Hrista.
enja svake prave Jevrejke bila je da postane majka tog Mesije.
Kad god bi se rodio neki deak, roaci bi se okupili u nadi da e on
2 Originalni jevrejski jezik Starog zaveta nije bio podeljen na odlomke pa ak ni na
stihove kao u naim savremenim Biblijama. Obeleavanje stihova i odlomaka vrili su
prevodioci kako bi sami nali za shodno. Prevodioci nisu uvek razumeli znaenje tih
proroanstava.
101
moda postati Spasitelj. I sada, napokon, trebalo je da On doe, kad

se navri vreme [Karadiev prevod].
Kao to mesec odraava svetlost velianstvenog sunca, tako su i
rtvene slube u jevrejskom hramu odraavale slavu otkupiteljskog
Hristovog dela. Ali prinoenje ivotinja na rtvu bilo je samo simbol,
tip. Samo Jagnje Boje mora doi na kraju tih 490 godina. Njegova krv
je rtva pomirnica za nae grehe, i ne samo za nae nego i za grehe
celog sveta (1. Jovanova 2,2). Njegov dolazak kao Spasitelja zaista dovodi venu pravdu svima koji veruju i primaju Ga u svoje srce.
Kako je morao biti srean Danilo uvi te blaene rei nade! Jevanelje je najzad dolo k svojima. Posle tako mnogo vekova mraka i
odvratnog greha, nesrenom oveku e biti pruena mona Ruka da ga
podigne iz jame propasti. Razlog zato je Isus traio od nas da posebno itamo Danila (ko ovo ita, neka shvati, Matej 25,14) je upravo
taj to su u Danilovoj knjizi ugraeni posebni uvidi za razumevanje
jevanelja.
Stih 25: Zato znaj i razumi: od kad izie re da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode bie sedam nedelja,
i ezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to
u teko vreme.
Sada vidimo dogaaj koji obeleava poetak i 490 godina i 2300
godina: Od kad izae naredba da se Jerusalim opet sazida na kraju robovanja Jevreja u Vavilonu. Kad je izdat taj dekret? Sreom, taj
stvarni dekret sauvan je za nas po mudrosti Bojoj. Nalazi se u Jezdri
7,11-26. Taj dekret daje punu i kompletnu dozvolu za obnovljenje grada i slubu u hramu. To je jedini dekret koji predstavlja ispunjenje proroanstva. Datum kada je dekret izdat jeste 457. godina pre Hrista.
udesno je kako su godine koje je prorokovao aneo tano dokazane u istoriji. Sedam nedelja, ili 49 godina, bile su odreene za zidanje grada i zidova. Tano na vreme, 49 godina kasnije, dolazimo do
dogaaja iz 13. poglavlja Nemijine knjige, kad su grad i zidovi ponovo
sagraeni i narod osvetan. To bi bila 408. godina pre Hrista.
102
Do Pomazanika vojvode, ili Hrista, usledie jo ezdeset dve sedmice, ili ezdeset devet sedmica sve ukupno. ezdeset devet prorokih
sedmica su zapravo 483 doslovne godine. Drugim reima, Hristos bi
trebalo da se pojavi pred Izraelom kao pomazanik prilikom svog krtenja, tano 483 godine poto je izdata zapovest o ponovnom zidanju
i obnovljenju Jerusalima 457. pre Hrista. Eto to je aneo otkrio Danilu.
Te 483 godine zavravaju se 27. god. n.e. Luka nam govori ta se
dogodilo te godine: Kad se krstio sav narod, krstio se i Isus. I dok se
molio, otvori se nebo i na njega se spusti Sveti Duh u obliju goluba. A
sa neba se zau glas: Ti si moj ljubljeni sin! Ti si po mojoj volji! (Luka
3,21.22)
Odmah poto je otpoeo svoju slubu, Isus je stao smelo da propoveda jevanelje o carstvu, i govorio: Ispunilo se vreme (Marko
1,14.15). Svakako, Isus je skretao panju ljudi na divno ispunjenje vremenskog proroanstva iz Danila 9,25! Dugo oekivani Mesija je doao.
Ljudi bi to znali da su ih njihovi pastiri verno tome uili.
Stih 26: A posle te ezdeset i dve nedelje pogubljen e
biti pomazanik, i nita mu nee ostati; narod e vojvodin doi
i razoriti grad i svetinju; i kraj e mu biti s potopom, i odreeno e pustoenje biti do svretka rata.
Jevreji koji su inili tako teke grehe pre nego to su odvedeni u
vavilonsko ropstvo, postupali su mnogo gore od svojih otaca koji su
odbacivali i ubijali proroke u prolosti. Oni su pogubili, usmrtili Mesiju koji je doao da ih spase! Svojima je doao, ali oni ga nisu primili
(Jovan 1,11). Ali On nije bio pogubljen zbog svojih greha. On ih nije
imao. On je umro umesto drugih. On sam nije uinio nikakav greh,
nita ime bi zasluio smrt. ak je i neznaboac Pilat rekao za njega:
Ne nalazim nikakve krivice na njemu. On je bio pogubljen za nae
grehe (Isaija 53,8).
Gavrilo tano predskazuje vreme kada e Mesija biti pogubljen.
Zapazite sledei stih:
103
Stih 27: I utvrdie zavet s mnogima za nedelju dana, a

u polovinu nedelje ukinue rtvu i prinos; i krilima mrskim,
koja pustoe, do svretka odreenoga izlie se na pusto.
Ve smo razmotrili ezdeset devet sedmica od onih sedamdeset.
Tokom poslednje sedmice od sedam godina, sam Mesija i Njegovi apostoli nastojae da i poslednji put spasu jevrejski narod. U sredini te
nedelje od sedam godina, Hristos e biti podignut na krst kao rtva
za grehe, i ukinue rtvu i prinos. Drugaije kazano, sluba u zemaljskoj svetinji bie okonana (Jevrejima 10,4-9).
Polovina od sedam je tri i po. Isusova sluba trajala je tano tri
i po godine, a na kraju tog perioda bio je razapet. U to moemo biti
sigurni ako briljivo prouavamo etiri Jevanelja. Dokaz je jasan da
je krten u jesen 27. godine n.e. a da je razapet u vreme svoje etvrte
Pashe koja uvek pada u prolee. Pouzdan dokaz smeta raspee naeg
Gospoda u prolee 31. godine n.e. Pria se da je rimski konzul, Aurelije
Kasiodor senator, napisao: Za konzulstva Tiberija Cezara Avgusta V
i Elija Sejana (31. n.e.) stradao je na Gospod Isus Hristos na dan 8.
Kalenda aprila (25. mart) kada se dogodilo takvo pomraenje sunca
kakvog nikada nije bilo ni pre ni posle toga.3
U preostalom delu od ovih sedam godina milost e jo potrajati za
jevrejski narod tvrdog srca. Gospod ih nije osudio to su razapeli Sina
Bojeg. Ali su oni konano osudili sami sebe zato to su odbili da se
pokaju za taj greh!
Jo tri i po godine apostoli su propovedali samo Jevrejima. Sam
Isus im je naloio: Ne idite paganima i ni u jedan samarijski grad ne
ulazite, nego radije idite izgubljenim ovcama naroda Izraelovog (Matej 10,5-6). Trebalo je da budu Njegovi svedoci pre svega u Jerusalimu i
u celoj Judeji (Dela apostolska 1,8), a tek kasnije u Samariji i do najudaljenijih delova Zemlje. Tako je On trebalo da utvrdi zavet s mnogima
za nedelju dana, sedam godina.
3 Uriah Smith, Daniel and the Revelation, revised (Washington, D.C.: Southern Publishing, 1944) p. 215.
104
Tri i po godine od raspea (u polovinu nedelje) dovodi nas do

jeseni 34. n.e. Te godine jevrejski narod je konano i potpuno odbacio
milostivi poziv Svetog Duha, pogubljenjem Stefana (Dela apostolska
7). Oni nisu shvatali da to to ine predstavlja ispunjenje Danilovog
proroanstva. Njihovih 490 godina prilike bilo je odseeno. Nebeski
milostivi poziv bio je preziran do kraja. Toliko je straan greh ponosa
i neverstva. Otada apostoli govore Jevrejima: Trebalo je da Gospodnja re bude prvo vama objavljena. Ali, poto je vi odbacujete i sebe
ne smatrate dostojnima venoga ivota, sada se okreemo paganima
(Dela apostolska 13,46).
Od toga dana Sveti Duh je udesno delovao meu neznabocima. Meu svim plemenima, jezicima i narodima, propovedala se
radosna vest o Spasitelju koji je doao da uini kraj grehu i da oisti bezakonje. Meutim, nee zauvek vrata milosti biti tako otvorena.
Ubrzo e poslednja prilika biti ponuena svim stanovnicima Zemlje.
Bie svretak i kraj... s potopom.
Kad je Isus bio razapet, Bog je zauvek odbacio veliki hram. Evo,
kua vam ostade pusta, rekao je Isus, ali Jevreji nisu to razumeli. Neka
nevidljiva ruka pocepala je od vrha do dna zavesu koja je odvajala svetinju nad svetinjama od svetinje (Matej 23,38; 27,51). rtva i prinos
prestali su sa rtvom Jagnjeta Bojeg, prinetom jednom za svagda, kao
pomirnicom za grehe celoga sveta, mada su Jevreji koji nisu u to verovali nastavili sa praznom formom jo nekoliko godina. Najzad, 70
god. n.e., doao je narod vojvodin. Rimski vojnici stigli su i potpuno
unitili i grad Jerusalim i velianstveni Hram, i njegov kraj bio je s
potopom i ... pustoenjem.
Mi ivimo u suton svoje prilike. Uskoro e delo suenja, prikazano
ienjem svetinje, biti zauvek dovreno. Uskoro e Jagnje Boje, koje
je postalo na veliki Prvosvetenik i Posrednik u nebeskoj svetinji, ponuditi svoju krv za oienje i izbavljenje poslednje ljudske due koja
se kaje i veruje. Gospod milostivo i dugo eka, strpljiv prema vama,
poto ne eli da iko propadne, nego da se svi pokaju (2. Petrova 3,9).
Zar neete prii Spasitelju, dok je jo vreme? Evo sada je najpovoljniji as (2. Korinanima 6,2). Poslednja knjiga Svetog pisma naglaava
105
taj poziv: Ko hoe, neka besplatno zagrabi vode ivota (Otkrivenje

22,17).
Nijedan ovek, ak ni aneli na nebu, ne zna dan ili as kada e
Prvosvetenik zavriti svoje delo kao Spasitelj od greha (videti Matej
24,36). Toga dana, ljudi e se i dalje baviti svojim svakodnevnim poslom, kao to su to inili ljudi u Nojevim i Lotovim danima. Ba kao
to su o ono vreme, pre potopa, ljudi jeli i pili, enili se i udavali, sve do
dana kada je Noje uao u koveg, a oni nisu nita slutili dok nije doao
potop i sve ih odneo tako e biti i o dolasku Sina oveijega (Matej
24,38.39). Dok ja ispisujem ove redove, dok ih vi itate, moda e naii
sveani trenutak koji e odrediti nau venu sudbinu. Zar se onda neemo moliti da se naemo dostojnim (Luka 21,36).
Gospode, budi strpljiv prema nama danas! Ti nee da bilo ko
od nas pogine. Vodi nas svojim Svetim Duhom do pokajanja.4 Rei o
kupovanju i prodavanju, jelu i piu, enidbi i udaji, saenju i gradnji
odzvanjaju u naim uima.5 O, uini da ujemo Tvoje tiho kucanje na
vratima naeg srca.6 Usmeri na pogled na Jagnje Boje koje je uzelo
na sebe greh ovog sveta, a to je i na greh, moj greh.7 Ovo Te molimo u
Isusovo ime. Amin.
4
5
6
7
2. Petrova 3,9.
Luka 17,27.28.
Otkrivenje 3,20.
Jovan 1,29.
106
10. ZATO ESTO IZGLEDA

DA NEMA ODGOVORA NA MOLITVU
DANILO 10,1: Tree godina Kira cara Persijskoga objavi se re Danilu, koji se zvae Valtasar; i re bee istinita i o
velikim stvarima; i razabra re i razume utvaru.
Sada dolazimo na Danilovu poslednju viziju. Ona ne lii na ostale
nije data u vidu tajanstvenih simbola, nego je izneta jasnim jezikom.
Gospod eli da je razumemo! Ona pojanjava poglavlja 2,7 i 8.
Stihovi 2 i 3: U to vreme ja Danilo bejah u alosti tri
nedelje dana. Jela ugodna ne jedoh, ni meso ni vino ne ue
u moja usta, niti se namazah uljem dok se ne navrie tri nedelje dana.
Koliko je bila duboka Danilova enja za prosvetljenjem i razumevanjem vidi se na osnovu njegove spremnosti da posti tri pune sedmice. Verovatno bi i due postio da aneo nije doao u odgovor na
njegovu molitvu.
Ovo ne znai da se on potpuno uzdravao od hrane, jer Bog ne
eli da Njegov narod oteuje svoje zdravlje. Post nije neki in kojim bi
se Bog podstakao na akciju, ili privukla Njegova panja, ili probudilo
Njegovo saoseanje. Patnja koju sami sebi nanosimo ne ini nikakvo
dobro. Danilo je tokom te tri sedmice unosio dovoljno hrane da odri svoje zdravlje i ivot. Uzdravajui se od ugodnog jela i mesa i
vina, Danilo je izbegavao bogatu hranu, poslastice i svaku vrstu preterane ishrane koja otupljuje telo, um i nerve.
Ima mnogo takvih koji jedu suvie i tako bogatu svakovrsnu hranu
da njihov um biva blokiran i oamuen. Duhovne istine ne ostavljaju
na njih nikakav uticaj. Isus nas je upozorio na opasnost u poslednjim
danima od prejedanja i pogrene ishrane (Luka 21,34). Svojim postom,
Danilo je doveo sebe u najbolje mogue fiziko stanje kako bi pri bi-
107
strom umu razumeo ono emu je Gospod hteo da ga poui. Odavno

su mudri ljudi govorili da se uzdranost u pogledu hrane nagrauje
mentalnom i moralnom snagom.
Stihovi 4-10: A dvadeset etvrtoga dana prvoga meseca bejah na bregu velike reke Hidekela. I podigoh oi svoje
i videh, a to jedan ovek obuen u platno, i pojas bee oko
njega od istoga zlata iz Ufaza; a telo mu bee kao hrisolit, i
lice mu kao munja i oi mu kao luevi zapaljeni, a ruke i noge
kao bronza uglaena, a glas od rei njegovih kao glas mnogoga ljudstva. I ja Danilo sam videh utvaru, a ljudi to behu sa
mnom ne videe nita, ali ih popade strah velik, te pobegoe
i sakrie se. I ostah sam, i videh tu veliku utvaru, i ne osta
snage u meni, i lepota mi se nagrdi, i ne imah snage. I uh
glas od rei njegovih, i kad uh glas od rei njegovih, izvan
sebe padoh niice licem na zemlju. I gle, ruka me se dotae i
podie me na kolena moja i na dlanove moje.
Ovde je Danilo video slavnu blistavost Sina Bojeg, onog istog Bia
koje je Jovan video u viziji (Otkrivenje 1,14-16). Slava Hristova bila je
neto suvie veliko za ljude oko Danila. Stoga su potrali da se sakriju.
Ono to je bilo smrt za takve koji su u srcu gajili greh, predstavljalo je
ivot za oveka koji je ponizno priznao svoje grehe i zatraio oprotaj.
Onima koji neguju greh u svom srcu, glas Gospodnji je kao grom,
kao to je glas Oca bio grom za Jevreje kad su Grci doli Hristu (Jovan
12,28-30). Onome ko hoe da sledi istinu, Njegov glas je jasan kao
glas mnotva.
Tada je aneo Gavrilo doao i dotakao Danila da bi ga prenuo. U
njegovom dodiru nalazila se snaga. Tako e i oni koji borave u Hristu
osnaiti sve one koje budu dotakli svojim svakodnevnim ivotom.
Stihovi 11 i 12: I ree mi: Danilo, mili ovee! Sluaj rei
koje u ti kazati, i stani pravo, jer sam sada poslan k tebi. I
kad mi ree tu re, ustah drhui. I ree mi: ne boj se, Danilo,
108
Zato esto izgleda da nema odgovora na molitvu
jer prvoga dana kad si upravio srce svoje da razumeva i da

mui sebe pred Bogom svojim, usliene bie rei tvoje, i ja
dooh tvojih rei radi.
Sveto pismo nigde ne ui da bi ljudi trebalo da se klanjaju anelima. Ne postoji mnogo bogova. Kada je apostol Jovan osetio da bi
trebalo da se pokloni pred anelom u znak oboavanja, aneo je to
odluno odbio: Nemoj. I ja sam sluga kao i ti i tvoja braa koja imaju
Isusovo svedoanstvo. Bogu se pokloni (Otkrivenje 19,10).
Nema vee asti koja bi se mogla ukazati ljudima sa ovoga sveta
od ove ukazane Danilu. Zamislite aneo je rekao da ga Bog i stanovnici neba smatraju milim ovekom.
Danilova poniznost, njegovo pokajanje, njegova nesebina ljubav
prema svom narodu, njegova tenja da spozna nebeske stvari, njegova
istrajnost u nastojanju da se pomiri sa Bogom sve je to doprinelo
naklonosti i nenoj ljubavi nebeskih bia prema njemu. Takva ljubav
pripada onima koji najmanje oseaju da su je dostojni.
Aneo je ljubazno rekao Danilu: Ne boj se. Boji aneli nisu
neki zli duhovi koji hoe da nam nakode, niti trae priliku da nas optue. Oni nisu sebini, ne trae od nas mito ili poklone kako bismo ih
naveli da nam neto uine ili da nas zatite, kao to to sujeverrni ljudi
obino misle o duhovima. Nebeski aneli nas vole i ele nam dobrobit i sreu. Zar svi oni nisu sluiteljski duhovi, poslani da slue onima
koji e naslediti spasenje? (Jevrejima 1,14).
Svakom verniku, ak i detetu, koji veruje u Hrista dodeljuje se poseban aneo da bdi nad njim i da ga uva od zla (Matej 18,10.11). Nita
nam ne moe uskratiti neno staranje tih anela u svakom trenutku
dana ili noi, osim nekog greha uz koji namerno izaberemo da prionemo. Nijedna vlas s nae glave nee propasti (Matej 10,30; Luka 21,18).
Zapazite da je jo prvog dana kada je Danilo poeo da se moli i
da posti, njegova molitva bila usliena, a anelu je zapoveeno da mu
pohita u pomo. Zato je onda Danilo morao da eka pune tri sedmice
pre nego to je odgovor stigao? Zar i mi esto nemamo isto iskustvo,
i dugo ekamo na uslienje svojih molitava? Ako je Danilo koji je bio
109
mili ovek morao tako dugo da eka, sigurno je da ni mi ne bi trebalo

da postanemo nestrpljivi. Saznajmo zato je Danilo morao tako dugo
da eka. Ima tu neega to e nam otkriti skrivene tajne koje se nalaze iza naih molitava. Aneo nam dozvoljava da provirimo iza zavese
koja skriva nebo od naih oiju:
Stihovi 13 i 14: Ali knez carstva Persijskoga staja mi na
suprot dvadeset i jedan dan; ali, gle, Mihailo jedan od prvih
knezova doe mi u pomo; tako ja ostah onde kod careva
Persijskih. I dooh da ti kaem ta e biti tvome narodu posle; jer e jo biti utvara za te dane.
Problem nije u anelu koji je odmah poslat da pomogne Danilu.
Problem je u persijskom knezu koji nije bio Boji poklonik. Bog ne
moe da vri prisilu nad njegovom voljom, jer je to suprotno nainu na
koji Bog postupa s ljudima. Stoga u palati persijskog kneza dolazi do
borbe. Sam sotona je verovatno tamo prisutan, borei se protiv napora
anela Gavrila da carevo srce okrene prema Bojem narodu. Prolazi
dan za danom. Ipak, Danilo nastavlja da se moli, mada nita ne zna o
borbi koja se odvija iza zavese. On bi mogao da padne u iskuenje da
pomisli kako Bog ne uje njegove molitve, kao to smo mi esto u iskuenju da mislimo povodom naih naizgled neuslienih molitvi.
Tada Mihailo, neko moniji od anela, dolazi Gavrilu u pomo.
Vojske zla ne mogu da opstanu pred Njim. Car Persije vie se ne suproti
boanskom uticaju. Bitka je zadobijena i Gavrilo sada dolazi da to kae
Danilu. Vi i ja moda ne znamo za tajne bitke koje su pokrenute kao rezultat naih molitava. Ali ne sumnjajmo. Nae molitve dobijaju odgovor!
Aneli su takoe stalni posetioci u vladinim veima savremenih
nacija do onog kobnog dana kada budu potpuno odbacili Boju istinu.
Sveti Straar je stalni svedok u skuptinama vladara. Svaki pravedan
i pravian zakon koji doprinosi veoj slobodi i napretku posledica je
uticaja nebeskih anela.
Mihailo znai On je kao Bog. Juda nam kae da je on arhanel, aneo zapovednik (stih 9). Gavrilo ga naziva jedan od knezova
110
Zato esto izgleda da nema odgovora na molitvu
anela ili prvi aneo. itanjem 1. Solunjanima 4,16 saznajemo da e

umrli biti podignuti iz grobova glasom arhanela. Jovan 5,28 nam
govori da ih upravo glas Sina Bojeg poziva iz njihovih grobova. Dakle,
jasno je da je Mihailo, arhanel, zaista Sin Boji (videti i Danilo 12,1).
Stihovi 15-21: I kad mi govorae tako, oborih oi svoje
na zemlju i zanemeh. I gle, kao ovek dotae se usana mojih,
i otvorih usta svoja i progovorih i rekoh onomu koji stajae
prema meni; gospodaru moj, od ove utvare navalie moji bolovi na mene i nema snage u meni. A kako moe sluga mojega
gospodara govoriti s gospodarem mojim? Jer od ovoga asa u
meni nesta snage i ni dihanje ne osta u meni.
Tada onaj to bee kao ovek opet me se dotae i ohrabri me. I ree: ne boj se, mili ovee; mir da ti je! Ohrabri
se, ohrabri se. I dokle mi govorae, ohrabrih se i rekoh: neka
govori gospodar moj, jer si me ohrabrio. A on ree: zna li
zato sam doao k tebi? A sada u se vratiti da vojujem na
kneza Persijskoga; potom u otii, i gle, doi e knez Grki.
Ali u ti kazati to je napisano u knjizi istinitoj. Nema nikoga
da junaki radi sa mnom u tom osim Mihaila kneza naega.
Ponovo aneo upuuje Danilu one rei koje su uzvienije od statua podignutih svetskim herojima: Mili ovee! Bog vas voli, zato
da se bojite? Ono to nas ini slabim obino je oseaj krivice zbog naih greha. Kad se operemo u Isusovoj krvi i kad nestane naeg straha,
mi takoe bivamo osnaeni.
Poto je Danilu objasnio ono to je ovaj eleo da razume, Gavrilo mora da se vrati i bori sa (ili na strani) knezom persijskim dok
ne doe Grko carstvo. Vest koju on donosi Danilu predstavlja tajnu.
Niko ne zna za nju osim Mihailo knez va Hristos Spasitelj, Bog
Otac, aneo i jadni Danilo. Ali, kakvog li slavnog lanca otkrivenja! Tajna se prenosi od Boga Oca proroku, a preko njega do nas.
111
11. TA SE DEAVA
NEPOSREDNO PRED KRAJ
DANILO 11,1.2: I ja prve godine Darija Midijanina stadoh da mu pomognem, i da ga potkrepim. A sada u ti kazati istinu. Evo, jo e tri cara nastati u Persiji; i etvrti e biti
bogatiji od svih, i kad se ukrepi bogatstvom svojim, sve e
podignuti na Grko carstvo.
U ovom poglavlju, nema simbola ili slika koje bi nas zbunjivali.
Jednostavno, kao to bi ovek opisao oveku, aneo saoptava Danilu
vesti o dogaajima koji nailaze u ljudskoj istoriji.
Aneo Gavrilo pomae caru Dariju u njegovoj vladavini. Srce je
carevo u ruci Gospodu kao potoci vodeni; kuda god hoe, savija ga
(Prie Solomunove 21,1). Gospod alje svoje anele danas da pomognu vladarima ovog sveta koji nastoje da sauvaju mir, kako bi Boje
delo moglo neometano da napreduje.
Tri cara koja su ustala ili vladala u Persiji jesu: Kambiz, Kirov
sin, Smerdis i Darije Histasp. etvrti je bio Kserks, bogatiji od svih
njih. Upravo je on nerazumno otpoeo rat protiv mladog i snanog
Grkog carstva.
U ovom proroanstvu skree nam se panja samo na najvanije dogaaje. esto izmeu stihova proteknu stotine godina. Svetsku istoriju
vidimo poput nekog koji stojei na visokom vrhu posmatra lanac brda i
planina, razaznajui kroz maglu samo vrhove brda uzdignute iznad magle, dok su ravnice skrivene od njegovog pogleda. Sledei stih preskae
devet Kserksovih potomaka i upoznaje nas sa Aleksandrom Velikim:
Stihovi 3 i 4: Potom e nastati silan car, i vladae velikom dravom i radie to hoe. A kako nastane, rasue se
carstvo njegovo i razdelie se u etiri vetra nebeska, ne meu
potomstvo njegovo niti s vlau s kojom je on vladao, jer e se
njegovo carstvo ukinuti i dopasti drugima a ne njima.
112
ta se deava neposredno pred kraj
Aleksandar radie to hoe. ovekova volja uvek ga uvaljuje

u nevolju (videti Isaija 51,17). Aleksandrova volja navela ga je na
alkoholizam. Umro je iznenada 323. godine pre Hrista, ostavljajui
svoje Grko carstvo onima koji e se boriti za carstvo. Njegov sin, ili
potomstvo nije dobilo krunu. Za kratko vreme cela njegova porodica je ubijena. Od kakve su onda vrednosti bili njegovo bogatstvo
i slava?
etiri carstva ponikla su iz ratova i propasti: Kasander, Lizimah, Seleuk i Ptolemej. Dvojica od njih, car severnog dela Palestine
i car junog dela Palestine postali su znaajni carevi koji su glavne
linosti ove drame. Ta geografska oznaka na samom poetku vizije
kao da tokom celog poglavlja odreuje identitet careva severa i
juga, ukoliko imamo na umu zakon prvog pominjanja:
Stihovi 5 i 6: I car juni osilie, i jedan od knezova
njegovih, i bie silniji od njega, i vladae, i drava e njegova biti velika. I posle nekoliko godina oni e se oprijateljiti, i ki junoga cara doi e k caru severnom da uini
pogodbu; ali ona nee sauvati sile miici, niti se se on
odrati s miicom svojom, nego e biti predana i ona i oni
koji je dovedu i sin njen i onaj koji joj bude pomagao u to
vreme.
Kasander i Lizimah su najpre vladali nad zapadom i severom,
ali su pali pred Seleukom, koji je onda postao car severni. U meuvremenu, Ptolemej iz Egipta postaje poznat kao car juni. Ta
dva carstva bore se vekovima, i ponovo se javljaju na kraju poglavlja.
Jedini nain da smisleno shvatimo ovo poglavlje jeste da severnog cara prepoznamo kao onu silu koja vlada ili osvaja teritoriju to je predstavljala severnu oblast Aleksandrovog carstva, a da je
juni car sila koja vlada ili osvaja deo june oblasti. Dinastije i porodice, carevi i vladari mogu se smenjivati; politike sile mogu biti
zamenjene drugim; vekovi mogu proticati, ali teritorija ostaje ista.
113
Ptolemej Filadelf iz Egipta (juni car sklopio je sporazum sa Antiohom Teosom iz Sirije (severni car) da mu da svoju erku Bereniku
za enu, traei od Antioha da ostavi svoju prvu enu Laodiku. Motiv
je bio da se sjedine dve zaraene carske porodice.
Ali izgleda da Bog nikada ne blagosilja preljubu. Ona nee sauvati sile miici. Runi pokuaj da se uvrsti njihovo prijateljstvo se
izjalovio. Laodika je na kraju otrovala svog mua, sama Berenika je
bila ubijena, i oni koji su je doveli bili su ubijeni s njom, ukljuujui i
njenog sina. Da li se preljubniki in esto zavrava propau?
Stihovi 7-9: Potom e od izdanka iz korena njegova nastati jedan na mesto njegovo, koji e doi s vojskom svojom
i udariti na gradove cara severnoga, i bie ih i osvojie ih. I
bogove e njihove i knezove njihove sa zakladama njihovim
dragocenim zlatnim i srebrnim odnijeti u ropstvo u Misir, i
ostae nekoliko godina jai od cara severnoga. I tako e car
juni doi u svoje carstvo, i vratie se u svoju zemlju.
Izdanak iz korena njenoga bio je njen sopstveni brat, Ptolemej
Eurget. Kad je doao na presto, odmah je poveo vojsku na teritoriju
severa da osveti ubistvo svoje sestre, razbio neprijatelje, i pokupio
bogatstvo svojih zarobljenika. Plen je odneo u Egipat. Pominjanje
Egipta potvruje da treba razumeti da je ta zemlja car juni. Po
analogiji, potvruje se i nae shvatanje o severnom caru.
Stihovi 10 i 11: Ali e sinovi njegovi zaratiti, i skupie
veliku vojsku; i jedan e doi iznenada, i poplaviti i proi; i
vrativi se ratovae do grada njegova. Tada e se razljutiti car
juni, i izai e i ratovae s njim, s carem severnim, i podignue veliku vojsku, te e mu biti data u ruke vojska.
Mrnja i osveta dominirali su svetom. Seleukovi sinovi odluili su
da osvete propast oevog carstva, i pripremali se da upadnu u Egipat,
ponovo ga osvajajui na svom putu.
114
Prirodno, Ptolemej Filopater iz Egipta pobesneo je zbog tog novog napada, i krenuo u bitku. I ponovo je Egipat izaao kao pobednik,
u bici kod Rafije 217. pre Hrista.
Stihovi 12 i 13: I kad razbije vojsku, ponee se srce njegovo, i pobie tisue, ali se nee ukrepiti. Jer e car severni
opet dignuti vojsku veu od prve; i posle nekoliko godina
doi e s velikom vojskom i s velikim blagom.
Ptolemej, koji nije poznavao Boga niti je shvatao ponos svog ljudskog srca, pripisivao je sebi slavu pobede. Ko misli da vrsto stoji,
neka pazi da ne padne (1. Korinanima 10,12). On je razbio monu vojsku, ali su ga njegove strasti i pouda na kraju unitile. Zgaeni
zbog sramnog i skarednog ponaanja svog vladara, podanici su se pobunili protiv njega. On je otpoeo s bezdunim proganjanjem Jevreja.
Umro je unitivi sam sebe, ostavljajui na prestolu sina koji je jo bio
dete, Ptolemeja Epifana.
On se pridruio mnogima koji su ustajali protiv Egipta, ukljuujui kralja Filipa Makedonskog koji je predloio da se Egipatsko carstvo razdeli ostalim carevima. Slavno doba Egipta dolo je svome kraju.
Stihovi 14-16: I u to e vreme mnogi ustati na cara junoga; i zlikovci od tvog naroda podignue se da se potvrdi
utvara, i popadae. I doi e car severni, i nainie opkope,
i uzee tvrde gradove, i miice junoga cara nee odoleti ni
izabrani narod njegov, niti e biti sile da se opre. I onaj doavi na njega inie to hoe, i nee biti nikoga da mu se opre; i
zaustavie se u krasnoj zemlji, koju e potrti svojom rukom.
Zlikovci od tvog naroda na jevrejskom su ruitelji ili tlaitelji
tvoga naroda [Jevreja]. Vizija je ovde chazon, upuujui nas nazad
na Danilovu viziju o malom rogu (8,11.12). I zaista su ba u to vreme
Rimljani poeli da se uzdiu da bi najzad postali svetska imperija.
Meutim, aneo hrabri Boji narod, kao da hoe da kae: Ne uznemi-
115
ravajte se, mora doi vreme kada e oni pasti. Gledajte na kraj oni
koji se suprote Bojoj istini nee zauvek napredovati.
U to vreme, Egipat je bio pod zatitom Rimljana. Antioh car severni uz pomo Filipa Makedonskog, bio je odluio da otme itavu
egipatsku teritoriju od cara Ptolemeja koji je jo bio dete. Rimljani su
ga opomenuli da ostavi Egipat na miru, ali je on odbio da poslua.
Zauzeo je Palestinu i poeo da napada egipatske posede u Maloj Aziji.
I drugi i trei put Rimljani su ga opominjali da prestane, ali je on bio
sasvim uronio u svoj osvajaki rat. ak su se i dobro utvreni gradovi
Gaza i Sidon (izuzetno opasani gradskim zidovima) konano predali
pred njegovom moi. Kad je Antioh upao u samu Grku 197. godine
pre Hrista, Rimljani su najzad bili primorani da se bore s njim, i porazili ga kod Magnezije. Antioh je pobegao nazad u Siriju, poput psa
podvijenog repa. Bio je prisiljen da prihvati poniavajue uslove predaje koje su ponudili Rimljani.
Na taj nain Rimljani postaju nova sila predstavljena kao onaj
doavi na njega i onaj koji e initi to hoe. Rimljani su uli u
slavnu [krasnu Daniiev prevod] zemlju Palestinu 161. godine pre
Hrista, osvojivi je 63. pre Hrista.
Iz godine u godinu, Rim je bivao sve silniji. Sada je ve pobedio
Makedoniju i Trakiju, Siriju i Judeju. Od Aleksandrovog oholog carstva u tom trenutku ostao je jedino juni car, Egipat. Rim sada mora
da osvoji i to carstvo.
Stih 17: Potom e se okrenuti da doe sa silom svega
carstva svoga, ali e se pogoditi s njim, i dae mu ker za enu
da bi ga upropastio, ali se ona nee drati, niti e biti s njim.
Jedna veoma lepa ena, Kleopatra, enina ki, odigrala je istaknutu ulogu u predaji Egipta Rimu. Njen otac je bio car Egipta. Pre
svoje smrti 51. godine pre Hrista, on je dekretom naloio da egipatska
kruna i vlast budu ostavljeni njegovom sinu i keri da to zajedniki
dele. On je takoe naloio da njegova deca, dok ne budu dovoljno stara
da vladaju, budu pod starateljstvom Rima.
116
Ali njih dvoje su ubrzo poeli da se svaaju, jer je stariji, Ptolemej,

liio svoju sestru Kleopatru njenih prava. Julije Cezar, rimski konzul,
zahtevao je da se oboje pojave pred njim, kako bi mogao da odlui
kome e se prikloniti na sudu. Kleopatra, sada ve odrasla mlada ena
ula je da je Cezar bio razvratan ovek, i odluila da zadobije njegovu
naklonost izazivajui njegovu poudu.
Zapovedila je da je umotaju u jedan veliki tepih i odnesu u odaju
rimskog konzula kao dar za Cezara. Poiljka koja je sadravala lepu
devojku odnesena je u Cezarove privatne odaje. Kada je odmotao tepih, iz njega je kroila zanosno odevena Kleopatra, spremna da oara
i zavede tog Rimljanina kako bi presudio u njenu korist. Cezaru se
dopalo to to je uradila i popustio joj. U ratu koji je usledio, Ptolemej je
ubijen, tako da je Cezar osvojio Egipat. Meutim ona se nee drati,
niti e biti s njim. Budui da je bila prevrtljiva, Kleopatra se ubrzo pridruila Cezarovom neprijatelju Antoniju, i upotrebila svu svoju mo
protiv Rima.
Stihovi 18 i 19: Potom e se okrenuti na ostrva, i osvojie mnoga; ali e jedan vojvoda prekinuti sramotu koju ini,
i oborie na njega sramotu njegovu. Potom e se okrenuti ka
gradovima svoje zemlje, i spotaknue se i pae, i nee se vie
nai.
Znaajne injenice u ovim stihovima su da e Cezar uzeti uea u
jo jednom ratu, posle ega e se njegova sopstvena sramota okrenuti
protiv njega. On e se vratiti gradovima svoje zemlje, gradu Rimu, i
tamo spotaknue se i pae.
Godine 47. pre Hrista Cezar je trijumfalno uao u Rim, gde je bio
obasipan svakovrsnim nagradama i au, ukljuujui i titulu doivotnog diktatora. Rim je do tada bio republika. Cezarovi neprijatelji su
se sada uplaili da e on postati kralj ili car, i promeniti vekovima star
oblik rimske vladavine. Marta 44. godine pre Hrista, kad je to najmanje oekivao, Cezar se spotakao i pao, budui da su ga u senatu ubili
njegovi nekadanji prijatelji. ta vredi oveku da dobije ceo svet, a
117
svom ivotu naudi? (Marko 8,36). Tako se zavrio ivot jo jednog od

svetskih najuspenijih i najmonijih ratnika.
Nebo je paljivo posmatralo, jer se bliilo roenje Sina Bojeg.
Stih 20: I na njegovo e mesto nastati koji e poslati nastojnika u slavi carskoj; ali e za malo dana poginuti bez gneva i bez boja.
Cezar Avgust, njegov naslednik, bio je ovek mira, nasuprot Juliju
Cezaru, ratniku. Bio je uven kao ubira poreza. Luka govori o tome
da Cezar Avgust izdade naredbu da se popie stanovnitvo celog sveta (Luka 2,1), u vreme kada je Isus roen u Vitlejemu. Avgustovo doba
bilo je slava carstva Rima. Mir je bio sveopti, korupcija suzbijena,
pravda odravana, a obrazovanje unapreeno. Umro je nekoliko godina posle Hristovog roenja, ne od ruke ubice kako se to esto deavalo,
nego mirno u svom krevetu.
Stihovi 21 i 22: A na njegovo e mesto doi neznatan [zao
eng. prevod] ovek, kome nije namenjena ast carska; ali e
doi mirno i osvojie carstvo laskanjem. I miice koje plave on
e poplaviti i polomiti, pa i kneza s kojim je uinio veru.
Avgusta je nasledio zaista zao ovek, Tiberije Cezar. On je carstvo
dobio laskanjem na miran nain. Kad je postao imperator, ispoljio je
neizrecivo uasan karakter, ubijajui nevine ljude, postupajui lepo sa
svojim neprijateljima i laskajui im da bi ih zatim hapsio i ubijao. Seneka kae da je Tiberije neprestano bio u stanju pijanstva, od vremena
kad je poeo da pije pa sve do smrti.
Ali Tiberije je bio odnesen poplavom estokog protivljenja koje
je izazvala njegova zloa. U svojoj sedamdeset osmoj godini ivota, bio
je ubijen. Kao potop, on je poplavio mnoge; sada je poplava odnela
njega i polomila ga.
Meutim, jo je neko bio polomljen za vreme vladavine Tiberija
Cezara Knez zaveta, Hristos, Sin Boji, pomenut kao Pomazanik
118
vojvoda u Danilu 9,25-27. Bio je to najvei dogaaj u celoj svetskoj

istoriji. Uzdiui se iznad uzburkanih talasa izopaene ljudske istorije,
stoji ta vena Stena vekova krst naeg Gospoda Isusa Hrista, odakle
dobijamo veno spasenje.
Molim vas da paljivo uoite kako smrt Hrista, Kneza zaveta
potvruje bez ikakve sumnje tumaenje tih stihova u Danilu 11. glavi.
Hristos je umro samo jednom, pod samo jednom vlau, pod samo
jednim rimskim imperatorom Tiberijem Cezarem. Poput strunjaka
koji ispituje zemljite, mi vidimo to obeleje kao potvrdu naeg dosadanjeg razumevanja istorije u tom proroanstvu.
Ljudi sa sve etiri strane sveta okupili su se oko Hrista u Njegovim
poslednjim asovima. Grci kao predstavnici kulturnog i ponosnog dela
Zemlje, doli su govorei: Hteli bismo da vidimo Isusa (Jovan 12,21).
Razbojnik, kao predstavnik ljudi sa puno padova i promaaja u ivotu,
pokajao se dok je bio razapet sa Isusom. Rimski vojnik, Evropejac, stekao je ubeenje i rekao: Ovaj je zaista bio Sin Boiji (Matej 27,54). Simon iz Kirine iz Severne Afrike nosio je Njegov teki krst do Golgote,
prvi od stotina hiljada Afrikanaca koji e od tada radosno uestvovati
u Hristovim patnjama.
Stihovi 23-26: Jer udruivi se s njim uinie prevaru, i
doavi nadvladae s malo naroda. I doi e mirno u rodna
mesta u zemlji, i uinie to ni ocevi njegovi ni ocevi otaca
njegovih ne inie, razdelie im plen i grabe i blago, i smiljae misli na gradove, za neko vreme. Potom e podignuti
silu svoju i srce svoje na cara junoga s velikom vojskom; i
car e juni doi u boj s velikom i vrlo silnom vojskom; ali
nee odoleti, jer e mu se initi nevera. I koji jedu hleb njegov satre ga; vojska e njegova poplaviti, i mnogi e pasti
pobijeni.
Do sada nas je aneo korak po korak vodio kroz svetsku istoriju
do vremena raspea Isusa Hrista, Kneza zaveta. To nas dovodi blizu
zavretka sedamdeset nedelja ili 490 godina iz poglavlja 9.
119
Stih 23 trebalo bi da bude poetak novog odlomka u naim Biblijama, jer nas aneo sada vodi na jo jedno putovanje, dovodei nas
ovaj put do konane ere Bojeg dela na Zemlji i venog trijumfa Njegove Crkve. Ali on se istim putem vraa do vremena kada je jevrejski
narod sklopio sporazum sa Rimljanima (udruivi se s njim), i pokazuje nam da je od vremena kada je preuzeo protektorat nad Judejom,
Rim poeo da se razvija od male vojske, na mudar nain.
Taj zavet [savez eng. prevod] sa Jevrejima sklopljen je 161.
pre Hrista, pre doba rimske slave. Od tog vremena, uzdizanje Rima
do neospornog svetskog voe, predstavljalo je pravo udo. Dok je veina carstava uspostavljana ratom i osvajanjem, razni carevi ostavljali
su svoje krune Rimljanima u miru i po sopstvenom izboru. Udaljeni
narodi saznali su za mudrost i pravdu Rimljana i zatraili njihovu zatitu. Rim je dalje uinio neto to nijedan narod prethodno nije inio;
podelio je porez i plen sa pobeenim ili potinjenim narodima. Bio
je to pokuaj da se vlada pravedno i dobronamerno radi dobrobiti svih
naroda. (Tek je kasnije Rim postao svirep.)
Uporite je bez sumnje glavni grad Rim, odakle e on napredovati u ratovanju i vetini sve dok to nebo dozvoli. Vreme neki smatraju godinom prorokog vremena u simbolu, to jest, doslovno 360
godina (videti beleke o poglavlju 7,25).
Aneo se jo vraa unazad, na dogaaje posle saveza sklopljenog
sa Jevrejima 161. godine pre Hrista. Dolazimo do rata izmeu Rima i
junog cara ili Egipta. Marko Antonije i Cezar Avgust borili su se za
iskljuivo pravo vladavine nad Rimom. Antonije se uanio u Egiptu,
gde je sam sebe uinio robom strasti prema zanosnoj egipatskoj kraljici Kleopatri. Antonije i Kleopatra zajedno su pripremili flotu ratnih
brodova. Carevi Trakije i Male Azije pridruili su im se protiv Cezara
Avgusta i rimskih vojnika. Bogatstvo, brojana nadmo i sila bili su na
njihovoj strani. Ali nadahnuto prorotvo izjavljuje da juni car nee
odoleti. U najznaajnijem trenutku pomorske bitke kod Akcijuma 2.
septembra 31. godine pre Hrista, Kleopatra se iznenada uplaila i otplovila na svom brodu. Antonije, ludo zaljubljen u nju, takoe je odustao i tako prepustio pobedu Avgustu Cezaru.
120
Oni koji su jeli od Antonijevog hleba, kopnena vojska i generali koji su se borili na njegovoj strani, bili su zgaeni njegovim postupkom, te su se pridruili Cezarovoj vojsci. Na kraju, niko nije ostao
odan suludom Antoniju ak ga je i Kleopatra izdala. U oajanju, on
je oduzeo sebi ivot.
Stih 27: I srce e obojice careva raditi o zlu, i za jednim
e stolom lagati; ali se nee izvriti; jer e kraj jo biti u odreeno vreme.
Ta dvojica, Antonije i Cezar, tvrdili su da su odani prijatelji, ali su
iznutra bili neprijatelji koji su se otimali o presto. Da bi uvrstio njihovo prijateljstvo, Antonije se bio oenio Cezarevom sestrom. Ali nijedan
od njihovih pokuaja da se ujedine nije bio uspean.
Stih 28: I tako e se vratiti u svoju zemlju s velikim blagom; i srce e se njegovo obratiti [biti protiv eng. prevod]
na sveti zavet [savez eng. prevod], i kad izvri, vratie se u
svoju zemlju.
Izbei emo zbrku ako imamo na umu da se car pomenut u tim
stihovima ne odnosi obavezno na pojedinanu osobu, ve na carstvo
ili istaknutu silu u istoriji. Cezar se vratio u Rim sa velikom slavom i
mnogo plena posle svoje pobede, a njegovoj povorci trebalo je tri dana
da proe.
Saznajemo da e njegovo srce [srce Rima] biti protiv svetog saveza (zaveta). Napisan za Jevreje, savez opisuje kako su Rimljani bili
protiv njih, s kojima je on, kako su razumeli, nainio sveti savez.
Rimski general Tit opsedao je grad Jerusalim pet meseci. Glad je bila
tako strana da su neke jevrejske ene jele sopstvenu decu. Time se
ispunila Mojsijeva opomena da e Boji narod, ukoliko odbije da saslua najveeg od svih proroka, samog Isusa kad bude doao, ostati bez
Njegovog vostva i zatite. Te e u teskobi i nevolji svojoj kojom e ti
prituiti neprijatelji tvoji jesti plod utrobe tvoje, meso od sinova svojih
121
i od keri svojih, koje ti da Gospod bog tvoj (5. Mojsijeva 28,49-58).

Kako su samo uasne bile posledice to su zadesile narod koji je odbacio jedinog Spasitelja sveta! Godine 70 n.e. Tit je potpuno unitio grad
Jerusalim i njihov velianstveni Hram.
Stihovi 29 i 30: U odreeno e vreme opet doi na jug;
ali drugi put nee biti kao prvi put. Jer e doi na njega lae
Kitejske, i on e se ojaditi, te e se vratiti; i razljutie se na
sveti zavet (savez), i izvrie; i vrativi se sloie se s onima
koji ostavljaju sveti zavet.
Ali sada dolazimo do vremena kada je Rim oslabljen i iskvaren.
Premetanje glavnog grada u Konstantinopolj prethodilo je konanom
raspadu i osvajanju Rimske imperije od strane varvarskih plemena iz
Afrike i Evrope 476. godine posle Hrista. (Noge od gvoa u prorokom Navuhodonosorovom liku predstavljaju pagansko Rimsko carstvo koje sada ustupa mesto podeljenim carstvima Evrope simbolizovanim stopalama od gvoa i gline.)
Najznaajniji meu varvarskim narodima koji su unitili Rimsku
imperiju bili su Vandali iz severne Afrike. Njihova prestonica bila je
Kartagina na obali Sredozemnog mora. (U jevrejskom jeziku, Chittim odnosilo se na sve obale i ostrva Mediterana.) Vandali su se borili
protiv Imperije i pljakali Rim pomou svojih brodova koji su plovili
iz Kartagine.
Rim je bio uznemiren. Slava paganskog Rimskog carstva se gasila.
Sada je otpoeo drugi oblik delovanja. Sila malog roga s kojom
smo se sreli u 7,21-25, ponovo stupa na scenu. Vandali koji su pobedili
Rim, zajedno sa druga dva plemena, Herulima i Ostrogotima, suprotstavili su se porastu moi papstva. Na ta tri carstva skrenuta nam je panja
u poglavlju 7 kao na tri od deset carstava etvrte zveri, Rima. Trebalo
je da oni budu kao rogovi koje je iz korena iupao mali rog, papstvo.
Justinijan, rimski imperator, eznuo je da odnose pobedu nad
Kartaginom i Vandalima da bi ih kaznio za njihove upade u Rim. Ali
122
bojao se da otpone, zato to rimska vojska nije bila tako jaka kao ranije. Neophodno ohrabrenje dobio je od rimokatolikog biskupa koji
ga je opomenuo da treba da savlada Vandale zato to su oni smatrani
Hristovim neprijateljima.
Tako se rimski imperator sloio sa onima koji ostavljaju svet zavet. Biskup se zaista odrekao istinitog jevanelja Isusa Hrista.
I upravo je u cilju pobede nad Vandalima i njihovim prijateljima,
imperator Justinijan napisao svoj uveni dekret u kome uzdie rimskog
biskupa kao poglavara Crkve i ispravljaa jeretika. Tako je papstvo
roeno 538 . godine n.e., ime se znaajno ispunilo Danilovo proroanstvo. Svet je poeo da ulazi u pononu tamu a pravo podne papstva.
Stih 31: I vojska e stajati uz njega, i oskvrnie svetinju
u gradu, i ukinuti rtvu svagdanju i postavie gnusobu pustonu.
Jeste li ikada posmatrali kako se na pozornici dogaaji odvijaju
nou, a reflektori osvetljavaju razliite igrae ili glumce koji su u tom
trenutku u sreditu panje? Danilo 11 je pozornica tokom 2300 godina iz Danila 8,14 i dalje do vremena posletka. Od stiha do stiha,
reflektor nadahnutog prorotva izdvaja za nas kljunu silu koja u tom
posebnom vremenu predstavlja fokus Bojeg otkrivenja. Klju je njena
posebna povezanost sa Njegovim delom na Zemlji.
Sada prelazimo sa paganskog na papski Rim. Ovaj stih nas vraa u
poglavlje 8,11.12 gde itamo o malom rogu koji uze u sebe svagdanjeg [stalnog]. Taj stih dakle objanjava 8,11-13. Prestonica Rimske
istorije je sada preneta u Konstantinopolj (danas Istanbul), a rimski biskup je ostavljen kao najznaajnija linost na Zapadu. Mi sada vidimo
papstvo osvetljeno reflektorom prorokog interesovanja. Ono upija
neto znaajno, unosei ga u sebe paganizam stalnog u prestupu.
Jevrejska re oruje [vojska, u Daniievom prevodu] oznaava
vojnu mo upotrebljenu da se papstvo ojaa i uini vrhovnom silom.
Svetinja snage [eng. prevod] takoe znai posveeno mesto vojne
moi. (U jevrejskom je upotrebljena re miqdash, drugaija re od qo-
123
desh u Danilu 8,14 koja oznaava samo Boju svetinju. U Isaiji 16,12
i Jezekilju 28,18 nalazimo da miqdash moe da znai sotonina ili paganska svetinja.) Neki biblijski naunici vide tu svetinju snage kao
osnovu ili dom paganizma, to jest, grad Rim koji je bio sredite svetskog
paganstva, uniten poharan, opljakan 410. godine n.e. Jevrejski termin
ovde upotrebljen ne odgovara nijednom opisu Boje svetinje na nebu.
Kao to smo videlu u Danilu 8, re rtva nije deo originalnog
teksta, gde se kae stalan u prestupu (8,12). Prema tome, ona se odnosi na neprestanu poast paganizma koji je predstavljao veliko iskuenje za Boji narod u Vavilonu, i nastavio to da bude i kasnije sve
do doba papstva koje se pokazalo kao neto jo gore. Vizija chazon u
poglavlju 8 prikazuje dva zla blizanca stalnog u prestupu i gnusobu
pustonu, ovo drugo kao jo gore.
U viziji (chazon) u Danilu 8,11-13, prorok je video kako se paganstvo uzdie, ili ugrauje, apsorbuje u mali rog, papstvo. Bio je to
jedinstveni razvoj u svetskoj istoriji. Vie osoba od autoriteta komentariu o tome mudrije nego to su toga i bile svesne:
to je hrianstvo [to jest, rimokatolicizam] vie istiskivalo neznaboako bogosluenje, to je vie upijalo elemente
paganizma.1
Dok su protestanti tradicionalno drali do ideje o crkvenom sinkretizmu da bi opravdali svoje postojanje, skoranji biblijski naunici dokazali su da paganstvo poznog antikog doba
nije umrlo posle etvrtog veka, ve da se pre pripojilo Crkvi,
preoblikujui je [putem] asimilacije paganskih formi od strane crkve, [to je izazvalo] kasnije utapanje Evrope u tamu... 2
Paganizam je trajno pomraenje boanske blagodati.
Mnogi hriani ive u senci tog ubitanog pomraenja.3
1 The History of the World, Word Locke and Co. (London), page 167; quoted by Ernest H.J. Steed in Two Be One (Logos International, 1978), p. 118.
2 Arthur W. Hunt, III, The Vanishing Word, The Veneration of Visual Imagery in the
Postmodern World (Wheaton, 111.: Crossway Books, 2003), p. 57.
3 Alexander Balmain Bruce, The Galilean Gospel (Edinburgh: Macniven and Wallace,
1882), p. 96.
124
Ali ovde u poglavlju 11,31 vidimo da je upotrebljena drugaija jevrejska re. Za pagnastvo se ne kae da je apsorbovano malim rogom
kao u poglavlju 8, nego da je nestalo u politikom i vojnom smislu, tako
da nijedna zemaljska sila nije mogla da ustane protiv papstva. Oni koji
su tvrdili da su Hristovi sledbenici ostavili su sveti zavet [savez hebrejski original] (stih 30) u kome je Bog obeao da e biti njihova sila ili
podrka, i okrenuli se graanskim vlastima da to dobiju, oruju generala i zapovednicima vojski. To je pripremilo put za uspostavljanje gnusobe pustone, neeg to se pokazalo gorim od stalnog u prestupu.
Vizija koju je Bog dao Danilu opisuje religiju papstva kao paganizam odeven u Hristovu odeu. Ko uje moje rei, rekao je Isus, i
veruje Onome koji me je poslao, ima veni ivot i ne dolazi na Sud,
nego je preao iz smrti u ivot (Jovan 5,24). Ta vera Isusova predstavlja suprotnost u odnosu na gnusobu pustonu.
Stih 32: I koji su bezboni prema zavetu, on e ih laskanjem otpaditi; ali narod koji poznaje Boga svog ohrabrie se
i izvrie.
Dobre stvari postaju izopaene kad se pokvare. Vera Isusova
bila je najdivnija i najsnanija istina koju je svet ikada video. U Hristovim danima (kao i u naim) ak ni Njegovi neprijatelji nisu mogli
nai greha na Njemu. Sotona je nauio da ne treba da pokuava da se
Hristu suprotstavlja otvoreno. On mora iskvariti hrianstvo iznutra.
Papstvo je postalo njegovo orue.
Na koji je nain ono bezbono? Postoje koraci u otpadu:
1. Rani crkveni oci poeli su da tumae Sveto pismo prema paganskoj misli. Verovatno je prvo hriansko uenje koje e se iskvariti bila doktrina o ljubavi koja na novozavetnom grkom jeziku glasi
agape. Helenistika ideja o erosu postepeno se uvukla u ideju agape u
umovima ljudi. Ovo je ilo uporedo sa usvajanjem doktrine o uroenoj
besmrtnosti od strane Crkve.
2. Dalje, da bi se pridobilo vie obraenika, uenja Biblije su
izmenjena da bi se prilagodila potovanju idola, to je predstavljalo
125
prekraj druge od deset zapovesti. Da bi nala opravdanje za taj greh,

Rimska crkva je izbacila drugu zapovest a desetu podelila na dva dela.
3. Istinski dan odmora, spomenik Bojeg stvaranja, postepeno
je uklonjen, a prvi dan sedmice, kod drevnih pagana posveen oboavanju sunca, uzdignut je na njegovo mesto. Tako je uklonjen peat
autoriteta Boga nebeskog.
4. Biblija je bila skrivana od obinog naroda. Smatrana je tako
tekom da su jedino svetenici mogli da je tumae. Tako je glas Svetog
Duha bio uutkan.
5. Zbog lanog uenja da umrli ive i dalje, otvoren je put za oboavanje device Marije i svetaca, i tako je narod bio naveden da skrene
pogled sa Hrista u kome jedino moemo imati oprotenje, na zasluge
samog grenog oveka. (To je naraslo do savremenih napora da se Mariji pripie uestvovanje u otkupljenju.)
6. Pape i svetenici uzeli su sebi pravo da oprataju grehe, to jedino Hristos moe initi. Ljudi su navedeni da se pouzdaju u sopstvena
dela za spasenje, umesto da se uzdaju samo u pravednost i spasenje
koje daje Sin Boji.
7. Verska sloboda je ukinuta. Ljudi su prisiljavani, pod pretnjom
zatvora, muenja i smrti da ispovedaju veru koju nisu mogli prihvatiti
srcem. Tokom mranih vekova ljudi su mueni jednostavno zato to
su se usudili da priznaju Hrista kao svog jedinog Spasitelja, umesto da
odaju poast tajni bezakonja.
Ali tu i tamo uvek je bilo nekih koji su poznavali svog Boga.
Gospod Isus je uvek u svakoj zemlji i svakom narataju imao ljude koji
su Mu verno sluili. Meu onima to su se snano opirali tim lanim
uenjima bili su Valdenani koji su se krili u Alpima Pijemonta. Zahvaljujui njima sauvana je za nas svetlost poznanja o Bogu. Oni su
bili pretee protestantske reformacije. Oni su ivo verovali u Hristovu
slubu kao naeg Prvosvetenika u nebeskoj svetinji. Oni su krvarili i
umirali da bismo mi danas mogli uivati versku slobodu, i imati celokupnu blistavu svetlost Hristove istine. U naim danima ima hiljada
onih koji Ga istinski poznaju, koji svoju veru u Njega nee prodati ni
po koju cenu. Neka bi Bog dao da i mi budemo meu njima!
126
Stih 33: I razumni u narodu nauie mnoge, i padae od

maa i ognja, ropstva i grabea mnogo vremena.
Mnogo vremena iznosilo je 1260 godina. Verne sluge Hristove
kao to su Valdenani, prerueni u trgovce, putovali su irom Evrope
pouavajui biblijsko znanje i Hristovu slubu kao naeg Prvosvetenika. Oni su to inili tiho, obraajui se onima koji su hteli da sluaju.
Stihovi 34 i 35: Ali padajui dobie malu pomo; i mnogi e pristati s njima dvoliei. I od razumnih e pasti neki da
bi se okuali i oistili i ubelili do roka, jer e jo biti rok.
Ljudi poput Dona Viklifa u Engleskoj, Husa i Jeronima u ekoj, i
Lutera u Nemakoj, obezbeivali su ovde pomenutu pomo. Ljudi su
ueni da ispoljavaju veru jedino u Hrista kao Prvosvetenika. On zauvek ivi da... posreduje za one koji veruju (Jevreji 7,25). Nikakva sila ni
na nebu ni u paklu nikada nije mogla da ukine Njegovu nebesku slubu! Hiljade su bile osloboene okova tame koji su im sputavali duu.
Meutim, sama reformacija se na kraju iskvarila. Umorni od neprestane borbe, reformatori su potraili pomo i podrku od svojih
vlada za pobedu istine, umesto da se oslone samo na Hrista. Veiti
problem bio je sjedinjenje crkve i drave! Jevaneosku vest guili su
sebinost i politika. Protestantska reformacija ponovo je postala zarobljenik vladara ovog sveta. Mnogi e pristati s njima dvoliei, rekao
je aneo.
Reformacija koja je otpoela sa Vikllifom i Luterom danas i dalje
ide napred. Svakako, mi elimo da imamo zajeditvo sa onima koji slede Hristovu svetlost, one koji znaju Boga svojega i... i ine podvige [
engl. prevod]!
Sada smo dovedeni do vremena posletka. U poglavlju 7 saznali
smo da je papstvo trebalo da vlada samo 1260 godina. U 1798. Bertije
je zarobio papu, njegova svetovna vlast je oslabila i mrani vek doao
je kraju. Ovo je dakle poetak vremena posletka. Mi sada ivimo u
tom vremenu!
127
Stihovi 36-39: I taj e car initi to hoe, i podignue se

i uzvisie se iznad svakoga boga, i udno e govoriti na Boga
nad bogovima, i bie srean dokle se ne svri gnev, jer e se
izvriti to je odreeno. Nee mariti ni za bogove svojih otaca
ni za ljubav ensku, niti e za koga boga mariti, nego e se
uzviivati nada sve. I na mesto Boga najsilnijega slavie boga
kog oci njegove ne znae, slavie zlatom i srebrom i dragim
kamenjem i zakladama. I uinie da gradovi Boga najsilnijega budu boga tuega; koje pozna umnoie im slavu i uinie
ih gospodarima nad mnogima i razdelie zemlju mesto plate.
Car je ovde oigledno sila koja e biti u centru panje u tom posebnom istorijskom vremenu, pri kraju 1260 godina papske nadmoi.
Duga no se blii kraju. Protestantizam je oslobodio mnotvo ljudi od
potinjenosti papskoj vlasti. Sada jedno od njegove najvernije dece
ustaje kao buntovnik protiv uenja papstva. Te neistine izazvale su najuasniju pokvarenost medju ljudima jedne od evropskih najprosvetljenijih nacija u carstvu Francuske.4
U ovoj taki naeg prouavanja pogledaemo proroanstvo kao
to su to uinile protestantske crkve poetkom 19. veka. Hiljade meu
njima probudile su se iz dugog sna i shvatile da knjige proroka Danila
i Otkrivenje nisu zapeaene, nego otvorene za prouavanje i razumevanje. Biblijska drutva - Britansko i Strano i Ameriko obrazovana
su neposredno pre isteka 1260 godina. U mnogim denominacijama
dolo je do izuzetnog adventnog probuenja koje je izazvalo silno
uzbuenje kod mnotva hriana. Vreme posletka otpoelo je pri zavretku 1260 godina papske nadmoi. No je ustupila mesto zori.
Isusove rei: Ovaj narataj nee proi dok se sve ovo ne dogodi
(Matej 24,34) oni su razumeli kao da Isus planira da doe za njihovog
ivota.
4 Neki imaju drugaije shvatanje odavde pa nadalje. Neka ih Sveti Duh blagoslovi i
vodi u njihovom prouavanju. Ono to vidimo ovde i dalje jeste ono to su verni hriani verovali mnogo godina. Kada Gospod nae za shodno da nam podari bolje razumevanje, mi treba da budemo spremni da Ga sasluamo. Ali svaka nova svetlost
mora biti utemeljena na vrstom dokazu.
128
Ti hrianski vernici uspeli su da shvate Danila praktino ba kao

to smo izneli u ovoj knjizi. Kao u slagalici iji se elementi na kraju svi
sloe, oni su bili radosni to vide da se proroanstva Danila i Otkrivenja uzajamno dopunjuju i sainjavaju dragocenu sadanju istinu
(prema izrazu iz 2. Petrove 3,1). Dogaaj za dogaajem tadanje istorije potvrivali su njihovo razumevanje Danila.
Sada nailaze neka burna dogaanja u velikoj francuskoj naciji
(koja je neto pre toga tako plemenito pomogla mladim Sjedinjenim
Amerikim Dravama da dobiju nezavisnost). Za te mnogobrojne
pobone hriane, ogromna komeanja u Francuskoj izgledala su kao
tano ispunjenje ovog proroanstva. Detalj za detaljem pristizao je do
neega to se inilo nadahnutim mestom u prorokoj slici.
Sve oi Zapadnog sveta bile su okrenute Francuskoj. I u zakljuku Danila 11, reflektor proroke zainteresovanosti upravljen je na
nju kao na glavnog aktera. Godine 1793. voe Francuske otvoreno su
odbacile hriansku religiju (po njihovom shvatanju to je bilo rimokatolianstvo). Za svaki sluaj oni su bacili i Sveto pismo (ne poznajui
njegova uenja). U ime francuske nacije, oni su zvanino porekli postojanje Boga deklaracija jedinstvena po tome to predstavlja jedan
od dekreta vladajue skuptine Francuske, a ne neka privatna miljenja izreena od strane pojedinaca. Kad je Trinaest kolonija zvanino
izrazilo svoje verovanje da su svi ljudi stvoreni jednaki, Francuska
je zvanino izjavila da Taj Stvoritelj ne postoji! Tako je car, sama vlada, javno inio to hoe, uzdizao sebe iznad svakoga boga i udno
govorio na Boga nad bogovima.
Rimski biskup Pariza pridruio se tim ateistikim koracima! Javno je rekao da je bio obmanut celog svog ivota jer je sledio hriansku religiju, i otvoreno ustvrdio da nema Boga. Mnogi koji su celog
svog ivota tvrdili da su hriani poveli su se za njegovim primerom.
Car nije mario za bogove svojih otaca. Sva hrianska bogosluenja bila su zabranjena. Crkveno zlato i srebro prisvojila je vlada.
Crkvena zvona su razbijena i pretopljena u topove. Sveto pismo je javno spaljeno. Biblijska sedmica od sedam dana je ukinuta, i zamenjena
sedmicom od deset dana za izvesno vreme. Brak je ukinut kao sveta
129
ustanova, uz izjavu da je obavezujui samo u zavisnosti od volje i zadovoljstva obeju strana. Na taj nain nije se marilo za elju ena da ih
muevi vole i brinu o njima tokom celog ivota.
Meutim, ubrzo su te krajnosti revolucije uplaile vladare u Francuskoj. Oni su shvatili da narod mora neto oboavati, ili e ubrzo nestati zakonitosti i reda. Stoga su smislili novog boga za koga nisu znali njihovi oevi. Jedna popularna igraica sumnjive reputacije izabrana
je kao predstavnica razuma i javno uzdignuta pred ljudima kao pravi
predmet njihovog oboavanja i rtve. To je bio taj novi bog koji je
trebalo da zauzme mesto Boga njihovih otaca. Ta ena je odvedena u
katedralu Notr Dam i postavljena za Boginju Razuma nacije. irom
Francuske odravane su sline ceremonije.
Taj bog mogao je biti nazvan bog vojnih snaga, jer je svrha
javnog oboavanja Razuma bila da se obezbedi lojalnost i podrka
naroda vojsci Francuske, koja e ubrzo pokuati da osvoji svet.
Hrianstvo, kada je isto, predstavlja najmonije sredstvo za prosvetljenje, napredak, slobodu i sreu nacije. Izopaeno i otpalo hrianstvo je paganizam u Hristovoj odei. On ostavlja nepotinjenim
ponos grenog ljudskog srca i klanjanje sebi (gadal Danilovog stalnog
u prestupu). On uvek tei da izazove preteranosti, kao to je bila mrnja u Francuskoj revoluciji 1793-1799. Hodiu slobodno, jer traim
zapovesti tvoje, kazao je David (Psalam 119,45). Isusov jaram je blag
i Njegovo breme... lako (Matej 11,28-30).
Voe revolucije i ateizma u Francuskoj bili su uporite, tj. autoritet vlade, do 1799. godine. Jedna od najvrednijih akcija vlade bila je
konfiskacija i preraspodela bogatstva oko dve treine francuske zemlje,
koju su prethodno u vidu ogromnih imanja posedovali Rimska crkva i
nekadanje plemstvo i vladari Francuske. Ta zemlja je zatim bila razdeljena i prodata na aukciji u manjim delovima svakome ko je mogao da
je kupi. Dakle, kako prorotvo izjavljuje, razdelie zemlju.
Iz terora Francuske revolucije izranja jedna od najistaknutijih
figura 19. veka Napoleon Bonaparta. Poetkom 19. veka, mnotvo
protestantskih i rimoktolikih hriana videli su u Danilu 11 opis te
istorije. Da smo iveli u njihovo doba, i mi bismo je videli.
130
Da li bi moglo biti da je ono to je tada predstavljalo sadanju

istinu jo i danas sadanja istina? Ova knjiga zastupa stav da je Isus
zaista nameravao da se vrati na Zemlju po svoj narod jo za ivota onih
koji su prvi poeli da shvataju Danilo i Otkrivenje na poetku vremena posletka. Njihova proroka izlaganja bila su briljivo prouena;
njihovi zakljuci savesni i razumni. Istina je i dalje istina. Boja re
nije izneverila, ali je Boji narod propustio da dalje sledi svetlost
opravdanja verom koja se neprestano razvija. Njihovi neuspesi odloili
su konani pobedonosni kraj velike borbe izmeu Hrista i sotone.
Odlaganje nije bilo posledica pogrenog shvatanja proroanstava, ve
propusta da se pojme otkrivenja venog jevanelja koja doprinose
sopstvenoj poniznosti. Ono tek treba da obasja zemlju slavom kad
poruka etvrtog anela iz Otkrivenja 18 bude jasno objavljena.
Stih 40: A u poslednje vreme juni e se car pobiti s njim;
i car e severni udariti na njega kao vihor s kolima i konjicima i s mnogim laama, i uavi u zemlje poplavie i proi.
Seamo se kako je aneo govorio Danilu mnogo puta na poetku
ovog poglavlja o severnom caru i junom caru. To su dva glavna
aktera u ovom proroanstvu. To su sile koje su vladale u severnim i
junim delovima onoga to je prvobitno bilo carstvo Aleksandra Makedonskog. To je jednostavan obrazac identiteta koji je oigledno izabrao Bog.5
Razlog zato je Gospod tako briljivo iznosio detalje o tim mranim ratovima, porazima i pobedama careva severa i juga, oigledno je da se naa vera utvrdi van svake sumnje u pogledu zavrnog dela
ovog proroanstva. Egipat ostaje juni car tokom itave te istorije, a
5 Ima iskrenih biblijskih naunika koji veruju da je severni car papstvo. Oni zasnivaju svoje verovanje na paralelama izmeu poglavlja 7 i 8, gde papstvo sledi posle zemaljskih svetskih carstava. Prilino je oigledno da biblijski naunici jo nisu postigli
jednodunost. Uz toliko mnogo toga u ovoj blagoslovenoj Danilovoj knjizi koju Isus
eli da itamo i razumemo i koja je sve do sada bila toliko smislena, mi elimo da
smerno hodimo, budemo ponizni i eznemo za svakom svetlou koju Sveti Duh
ima za nas.
131
islamska sila je stotinama godina zauzimala teritoriju koja je prvobitno

pripadala severnom caru.6
Izgleda da proroanstvo ne daje nikakav razlog da pretpostavimo
kako aneo sada eli da Danilo careve sa severa i juga razume na
neki drugaiji nain. Proroanstvo u ovom poglavlju bilo je do sada
veoma otvoreno, nikada simbolino. Uz razumevanje da aneo nastavlja istim jasnim jezikom upotrebljenim u stihovima 1-39, opisuju se
komeanja meu narodima u samom poslednjem vremenu, koje je
prepoznato kao 1798. godina.
Oni koji su s dubokim potovanjem prouavali Bibliju u to vreme
i kratko posle toga kada su mogli da dogaaje sagledaju u retrospektivi,
imali su izvesna ubeenja o tome ta bi to moglo da znai. Takav jedan
rat zaista se dogodio ba te godine. Napoleon je smatrao da su Egipani teko uvredili Francusku i zaratio je protiv njih. Daleko moniji,
pretei da e osvojiti Egipat, izazvao je turskog sultana da se bori na
strani Egipana. Drugog septembra 1798. sultan je objavio rat Francuskoj. Englezi su se pridruili Turcima, i svojom udruenom flotom
od mnogo laa primorali Napoleona da se povue prvi put u svojoj
karijeri. Ta dobro poznata dogaanja u tadanjoj savremenoj istoriji
ojaala su ubeenje prouavalaca Svetog pisma da je poslednje vreme zaista otpoelo.
Znamo da je Bog jedno celo poglavlje u Otkrivenju posvetio istoriji islama u proroanstvu (poglavlje 9). Da li On moda i ovde usmerava nau panju na jedan paralelni odlomak na neki nain? Mi vrlo
dobro znamo da je islam na svetskoj sceni daleko vie i snanije prisutan nego to je iko od nas pomiljao pre jedne generacije.
6 Mi smo uglavnom sledili tumaenje objavljeno u knjigama Uriah Smith, Daniel
and the Revelation i S.N. Haskell,The Story of Daniel the Prophet. Njihovo tumaenje
stihova 36-39 deluje isto tako razumno kao ono koje daju ostali komentatori naeg
doba. Meutim, ne usuujemo se da budemo dogmatini ili preterano uvereni kad
je re o identitetu cara iz stiha 36. Neki u ta etiri stiha vide opis papstva. Vreme e
eventualno pokazati da li je njihovo tumaenje ispravno. Ipak, s obzirom na dosad
raspoloive injenice, autor smatra da je ovde izneto tumaenje najjednostavnije i razumno. Gospod je obeao da e On svako saznanje o proroanstvima, neophodno za
nae spasenje, dati na vreme svom narodu, jer razumni e razumeti (Danilo 12,10).
132
Meutim, razumevanje je daleko od potpunog i zadovoljavajueg.

Ne moemo ii dalje od toga nego da ponovo potvrdimo svoje pouzdanje u injenicu da istorija ispunjava proroanstvo, i saekamo da Sveti
Duh poui dananju Crkvu kako bi stekla jasnije razumevanje. Obilni
dokazi utvrdili su proroku veru misaonih hriana u devetnaestom
veku; nai duhovni neuspesi i to to smo mlaki u svojoj odanosti
Hristu nisu posledica njihovog pogrenog razumevanja proroanstava
u Danilu i Otkrivenju, nego na propust da dokuimo razvojnu svetlost jevanelja o opravdanju verom.
Stih 41: I doi e u krasnu [slavnu eng. prevod] zemlju,
i mnogi e propasti, a ove e se izbaviti od njegovih ruku:
Edomska, Moavska i glavni deo sinova Amonovih.
Slavna zemlja je termin koji kao da se moe primeniti samo
na Danilovu rodnu zemlju Palestinu, dom Bojeg naroda u njegovo
vreme. Islamske snage, potpomognute britanskim, prohujale su Palestinom u svojoj kampanji da Francuze i Egipane vrate nazad na jug
godine 1800-1801. Vredno je zapaziti da su moderni narodi nastanjeni
na drevnoj teritoriji Edomaca, Moavaca i Amonaca izbegli pljakanje
i propast tom prilikom. Prouavaoci Biblije u to vreme gledali si na to
kao na ispunjenje ovog detalja.
Stihovi 42-45: I posegnue rukom svojom na zemlju, i
zemlja Misirska (Egipat) nee umaknuti. I osvojie blago u
zlatu i u srebru i sve zaklade Misirske; i Livijani (Libanci) i
Etiopljani ii e za njim. Ali e ga glasovi s istoka i sa severa
smesti, te e izai s velikim gnevom da pogubi i zatre mnoge. I razapee atore dvora svojega meu morima na krasnoj
svetoj gori; i kad doe k svome kraju, niko mu nee pomoi.
Neki prouavaoci Svetog pisma shvatili su da se glasovi s istoka
i sa severa koji su uznemirili severnog cara odnose na provokacije
potekle od Rusije i Persije, koje su dovele do Krimskog rata 1853-1856
133
i Rusko-turskog rata 1877. Turska, iako slaba, besno je nasrnula i divlje

se borila.7
Ali ona nije bila na visini izuzetno mone Rusije. Izgledalo je kao
da e Turska tada i tamo doi svome kraju. Ali u tom trenutku Engleska i Francuska su joj priskoile u pomo, i Rusiji je naloeno da se
povue.
Od tog vremena, islamska turska nacija smatra se bolesnikom
na istoku, vetaki podravana velikim silama Evrope i Amerike koje
nisu elele da vide kako je Rusija pobeuje. Narodi su shvatili bolje
nego ikada ranije da je klju svetske dominacije Srednji istok. Turska
se i dalje drala uskog pojasa svoje evropske teritorije tokom svih tih
decenija, izbegavi za dlaku unitenje u dva svetska rata kad je bila
izloena ozbiljnim pretnjama. Kao da je neto zadravalo konanu bitku.
Dogaaji na Srednjem istoku mogli bi uveliko da ugroze svetski
mir. Nafte su svi danas gladni, a Srednji istok poseduje ogroman deo
svetskih zaliha. Ono to oni rade sa svojom naftom, i koju joj cenu daju
znatno utie na mnoge zemlje. Islam, naizgled dugo usnuo, prenuo se
i krenuo u novi dihad, ili sveti rat, da sebe uini vrhovnom silom u
religijskom, politikom i ekonomskom smislu. Nafta je sada njegovo
oruje.
7 Oni biblijski naunici koji su smatrali da je sjeverni car sada postao papstvo,
oekuju da e papstvo u bliskoj budunosti premestiti svoj presto koji mu je dala
zver iz Otkrivenja 13,1.2, u grad Jerusalim u Palestini. U jedno moemo biti prilino sigurni: o tim stihovima jo nije izreena poslednja re. Onaj koji voli Bibliju mora
budno paziti, usrdno se moliti, ponizno hodati kako bi uvek bio spreman da razazna
vostvo Svetoga Duha. Ti stihovi, tesno povezani sa ozbiljnim dogaajima iz Danila
12,1-3, od velikog su znaaja za sve koji gledaju prema nebu. Misaoni prouavaoci
Danila, duboko razmiljajui o tim stihovima, citiraju Otkrivenje 13,8 gde se kae:
Klanjae joj se [zveri koja simbolizuje papstvo] svi stanovnici zemlje ija imena od
postanka sveta nisu upisana u knjigau ivota zaklanog Jagnjeta. Oni predlau ono
to Pismo tvrdi, da e na samom kraju ljudske istorije, terorizam navesti papstvo i
islam da se ujedine, jer e u to vreme postojati samo dve religije na Zemlji: (a) ono
to predstavlja zver (papstvo), i (b) jevanelje iz Otkrivenja 14, vest koja priprema
jedan narod za Isusov povratak. (Videti na tom blizanac, Jevanelje u Otkrivenju,
The Gospel in Revelation, pp. 94-100.)
134
Ne bi bilo mudro sada napustiti razumevanje koje su hriani stekli o ovim proroanstvima za vreme velikog adventnog probuenja u
19. veku. Postoji nepogreivi dokaz da je Sveti Duh delovao u tom velikom duhovnom pokretu. Ko je mogao da predvidi da e danas islam
i Srednji istok biti najuticajnije i najbitnije locirane nacije u svetu? Dakle, veliki deo Danila 11. poglavlja bavi se stvarima koje su se dogodile
na Srednjem istoku. Moda e se zaista zavrni deo tamo konano i
ispuniti.
Bez sumnje, sve je bilo spremno tokom druge polovine devetnaestog veka za zavretak zemaljske istorije i slavni drugi dolazak naeg
Gospoda i Spasa Isusa Hrista. Samo je jedna stvar spreavala konano
ispunjenje Danilovog proroanstva: Boji narod nije bio spreman.
Gospod ne odugovlai da ispuni obeanje, kao to neki misle da
odugovlai, nego je strpljiv prema vama, poto ne eli da iko propadne,
nego da se svi pokaju (2 Petrova 3,9).
Od kada aneli zadravaju izbijanje Armagedonske bitke, Sveti
Duh obavlja mono delo u celom svetu. Hiljade koje su nekada bile
u pononoj tami paganizma sada se raduju pozna(va)nju Spasitelja.
Koliko bi trebalo da budemo zahvalni to se stih 45 jo nije ispunio, jer
kad se on ispuni, odmah e uslediti zavrni dogaaji iz poglavlja 12 i
prilike da ljudi odgovore Spasitelju zauvek e nestati.
Kad car severni (ma ko on bio!) doe k svome kraju [i] niko
mu nee pomoi, Hristos na veliki Prvosvetenik, koga aneli nazivaju Mihailo morae da napusti svoje delo Spasitelja i pripremi se da
brzo doe kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima. Tada
e se s neba uti naredba: Neka nepravednik i dalje ini nepravdu,... i
ko je svet, neka se i dalje posveuje (Otkrivenje 22,11).
Do tog sudbonosnog dana, narodi e uznemireno pratiti kako car
severni dolazi svome kraju, dok e sluge Gospodnje paziti na kretanje
svog velikog Prvosvetenika u nebeskoj svetinji. Danas ako mu ujete
glas, neka vam ne otvrdnu srca (Jevrejima 3,7.8).
Gospode, shvatili smo da anelove rei upuene Danilu opisuju
ono to mi vidimo u naem svetu danas. Naa srca bivaju proeta ozbiljnou jer shvatamo da e sve zemaljske stvari uskoro doi svome
135
kraju. Ti sada samo eka da Tvoj narod nae u Isusu svog potpunog i
savrenog Spasitelja od sebinosti i greha.
Gospode, neka Tvoje ekanje ne bude uzalud! Dok sunce tone na
zapadnom delu neba, upii naa imena u svoju knjigu ivota. Ovo Te
molimo u Isusovo ime. Amin.
136
12. DANILO VIDI KRAJ SVETA

DANILO 12,1: A u to e se vreme podignuti Mihailo veliki knez, koji brani tvoj narod; i bie alosno vreme, kakvog
nije bilo od kako je naroda do tada; i u to e se vreme izbaviti
tvoj narod, svaki koji se nae zapisan u knjizi.
Mihailo je sam Hristos.1 U Njegovom sluaju podignuti se
znai da On poinje da vlada kao Car nad carevima i Gospodar nad
gospodarima. To saznajemo razmatranjem upotrebe rei nastati [na
engleskom ustati] u stihu 2 poglavlja 11, gde vidimo da tri persijska
cara tek treba da ustanu, to jest vladaju.
Kad car severni doe svome kraju, Hristos e otpoeti svoju
dugo oekivanu vladavinu. Sve do sada, Hristos vri svoje delo Posrednika i Prvosvetenika u nebeskoj svetinji. U to vreme koje razmatramo u ovom stihu, On e prestati sa svojim delom Spasitelja od greha, i
postati moni Sudija za neprijatelje a Zatitnik svog naroda. ekati da
car severni doe svome kraju pre nego to posluamo Spasitelja znai
ekati dok ne bude suvie kasno. Vrata milosti koja su tako dugo ostala
otvorena, tada e se zauvek zatvoriti.
Kad Hristos prestane da posreduje za grenog oveka, Sveti Duh
e se povui. Oekuje se sada u svetu prava eksplozija duha pobune i
potisnutog gneva da e ljudi biti preko mere zapanjeni kad se obuzdavajui uticaj Bojeg Duha konano povue. Tada e zaista doi alosno vreme, kakvog nije bilo od kako je naroda do tada. Tu i tamo, ak
i danas, moemo bar donekle da sagledamo uase koji e uslediti kad
ljudi budu odbacili Duh Boji. To je samo predukus onoga to e zadesiti itav svet, kad se zatvore vrata. Ljudi koji ne veruju bie preputeni
sopstvenim putevima bez ikakve zadrke.
U to e se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nae zapisan u
knjizi. Danilov narod je Boji narod, ne neko posebno pleme, rasa ili
nacija, kao to su doslovni Jevreji, ve oni iz svakog naroda, plemena,
jezika i narodnosti (Otkrivenje 14,6). Njihova imena su zadrana u
1 To ime znai Ko je kao Bog? To je samo Hristos.
137
knjizi, zato to su odgovorili na Hristovu ljubav koja ezne za njima.

(Galatima 3,29)
Ta znaajna knjiga u kojoj su zapisana imena Bojeg naroda jeste Jagnjetova knjiga ivota (videti Otkrivenje 13,8). Ona se naziva
knjiga ivota zato to e samo oni ija su imena sadrana u njoj primiti dar venog ivota. Jovan nam govori kako je video u svojoj viziji
da ko god nije bio upisan u knjigu ivota, baen je u ognjeno jezero.
(Otkrivenje 20,15)
I mi moramo znati, sem toga, da nae ime nee biti izbrisano iz te
knjige. Isus nas je upozorio da otpoeti hrianski ivot nije dovoljno.
Slediti neprestano, drati veru je ono za ta je Spasitelj zainteresovan. Mogue je i da neije ime bude izbrisano poto se ve upie.
Tako e i pobednik obui belu odeu i neu mu izbrisati ime iz knjige
ivota, nego u mu ime priznati pred svojim Ocem i pred njegovim
anelima (Otkrivenje 3,5; videti 22,19). Mi emo biti najsreniji ljudi
u svemiru kad budemo uli kako On priznaje nae ime.
Neija imena e biti izbrisana iz knjige ivota, premda su nekada
bila zapisana u njoj. Tu je Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice, sa
ijim je sluajem svako upoznat. Umesto da savlada svoju ljubav prema
novcu, on je dozvolio da to savlada njega, da bi na kraju prodao Sina
Bojeg za trideset srebrnika. Tu je i Saul, koji je povremeno u svom
ivotu osetio da Sveti Duh deluje na njegovo srce (videti 1. Samuilova
10,6; 19,23.24). Ali kasnije se predao ljubomori i mrnji, i pobunio se
protiv Gospoda. Izjedala ga je ljubomora u odnosu na Davida sve dok
mu se srce nije ispunilo zlim duhom. Umro je u svom grehu, bez nade.
Tu su i Korej, Datan i Aviron, voe u Izraelu, koji su se pobunili protiv Boga i Njegovog izabranog sluge Mojsija (videti 4. Mojsijeva 16),
i ostali ija su iskustva zapisana za opomenu nama, kojima su stigla
poslednja vremena. (1. Korinanima 10,11)
Pre nego to Hristos prestane sa svojim prvosvetenikim delom u
nebeskoj svetinji, mora se odluiti ije e ime biti zadrano u knjizi ivota, a ije izbrisano. To mora biti, zato to Isus kae: Dolazim uskoro
i moja nagrada sa mnom, da svakom dam po tome kakvo mu je delo.
(Otkrivenje 22,12)
138
Danilo vidi kraj sveta
Kako e se odreivati te nagrade? Moraju se najpre ispitati sluajevi svih onih koji su tvrdili da slue Bogu, tako da su njihova imena
u izvesnom trenutku bila uneta u knjigu ivota. To je istrani sud. Neki
ga nazivaju preadventnim suenjem, zato to se mora dogoditi pre
nego to se Isus vrati na Zemlju. Kad se to dovri, Mihailo (jo jedno
ime za Hrista) podignue se i poeti da vlada kao Car, i nee vie
sluiti kao Prvosvetenik koji daje oprotaj pokajanom greniku. Vrata
milosti koja su tako dugo bila otvorena za grenika, tada e se zatvoriti.
Onda e se zauti ozbiljna zapovest: Neka nepravednik i dalje ini
nepravdu, neka se ukaljani i dalje kalja, neka pravednik i dalje ini dela
pravednosti, i ko je svet, neka se i dalje posveuje (Otkrivenje 22,11).
Ono to smo, biemo takvi zauvek! (Jeste li se uplaili? Onda budite
zahvalni to se stih 1 nije ispunio, bar ne jo).
Neki od umrlih proglaeni su pravednim na tom preadventnom
sudu. Isus za njih kae da su dostojni da budu na onom svetu i vaskrsnu iz mrtvih (Luka 20,35). Neki izmeu ivih bie isto tako proglaeni pravednim; Isus ih pominje kao one ija su imena zapisana u
knjizi ivota, one koji e biti proglaeni dostojnim da... stanu pred
Sina oveijega (Luka 21,36). To znai da e biti preobraeni prilikom
Njegovog dolaska.
To je sud koji je Danilo video u viziji iz poglavlja 7,9.10, kada Starac sede... [i] tisua tisua sluae mu, i deset tisua po deset tisua
stajahu pred njim... i knjige se otvorie. Taj istrani sud se odvija dok
ljudi jo ive na Zemlji, jer nas Isus podstie da budemo na oprezu i
da se molimo dok se to dogaa, kako bismo izbegli sve to e se dogoditi i da stanemo pred Sina oveijeg (Luka 21,36). To se izvodi u
okviru ienja svetinje, koje je (kako smo saznali u poglavlju 8) poelo
1844. po zavretku proroanstva o 2300 godina.
Na tom sudu nee se razmatrati samo knjiga ivota. Ima i drugih
knjiga u kojima se belee sve nae rei, postupci pa ak i tajne misli
(videti Malahija 3,16-18; 1. Korinanima 3,5; Propovednik 12,14). Sve
te tajne stvari bie otkrivene na sudu, otvorene pogledu hiljada hiljada anela (i ljudi), sem ako pokajanjem i priznanjem ne zatraimo
oprotaj i brisanje. Neto se mora izbrisati. Ili naa imena, kao to
139
je Isus rekao da e se uiniti ukoliko odbijemo da savladamo greh, ili

sami nai gresi.
Petar govori o tom vremenu; Pokajte se, dakle, i obratite se, da
vam se izbriu gresi, da od Gospoda dou vremena okrepljenja (Dela
apostolska 3,19). Mudrac kae: Ko krije prestupe svoje, nee biti srean; a ko priznaje i ostavlja, dobie milost (Prie Solomunove 28,13).
Na Hristovom krstu, milost i istina sree se, pravda i mir poljubie se
(Psalam 85,10). Upravo krv raspetog Isusa pere i brie grehe, iz ega
proistiu dve istine: prvo, prekren zakon sreo je u Njemu svoju zakonsku zamenu; i drugo, Njegova ljubav otkrivena u Njegovom rtvovanju
sebe motivie nas na promenu srca (Psalam 51,1.2). Evo Jagnjeta Boijeg, koje odnosi grehe sveta! (Jovan 1,29). To je vie od izbeljivanja
greh se uklanja iz srca.
Da se ukloni greh, da se svri prestup, da se oisti bezakonje
(Danilo 9,24) to je ono to se potpuno ostvaruje ienjem svetinje.
To je posao mogu jedino zahvaljujui Isusovoj rtvi na krstu. On utie
na srca Bojeg naroda na Zemlji, zato to se nebeske knjige nikada ne
mogu oistiti od zapisa naih greha sve dok naa srca ovde na Zemlji ne
budu istinski oiena. Nita drugo ne moe biti smislenije.
Oni izmeu ivih koji e biti proglaeni dostojnim kada On
bude doao, bie oni koji idu za Jagnjetom kud god ono ide, u ijim se
ustima nije nala la, koji su bez mane (Otkrivenje 14,4.5). Hristos
je umro na krstu da bi upravo to ostvario.
Stih 2: I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudie se, jedni na ivot veni a drugi na sramotu i prekor veni.
Doi e do opteg vaskrsenja: prvog vaskrsenja onih koji su umrli
u veri, koji e ustati prilikom drugog Isusovog dolaska (Jovan 5,28.29;
1. Solunjanima 4,16.17); i drugog vaskrsenja, vaskrsenja nevernika koji
e ustati na zavretku hiljade godina iz Otkrivenja 20 (stihovi 5. 7. i 8).
Meutim, vaskrsenje o kome aneo ovde govori je neto posebno.
Ono se deava pre drugog Hristovog dolaska; to je zajedniko vaskrsenje i dobrih i zlih ljudi. O tom posebnom vaskrsenju itamo u Ot-
140
krivenju 1,7, gde saznajemo da e neki ljudi koji su zapravo razapeli

Hrista biti meu onima koji e na Zemlji posmatrati kako On dolazi na
oblacima nebeskim u slavi. Meu njima e biti Kajafa, kome je Hristos
obeao da e Ga videti kako dolazi u slavi (Matej 26,64). To obeanje
se mora odrati! Tim izrazitim buntovnicima bie pruena posebna
prilika da vide slavu Onoga koga su mrzeli i ubili. Otac ih nee muiti fiziki; samo posmatranje Hristove slave bie dovoljno muenje.
A sasvim je na mestu i da neki od umrlih pravednika dobiju posebno
preimustvo da vide dolazak svog Gospoda i Spasitelja.
Stihovi 3 i 4: I razumni e se sjati kao svetlost nebeska, i
koji mnoge privedoe k pravdi, kao zvezde vazda i doveka. A
ti Danilo zatvori ove rei i zapeati ovu knjigu do poslednjega
vremena; mnogi e pretraivati, i znanje e se umnoiti.
Oni koji su razumni esto su patili u ovom svetu zla. iveti ivotom vere ima izvesnu cenu. Odriemo se prijatelja, bogatstva, imanja,
lagodnog ivota i udobnosti; ponekad se roaci odriu nas. Mi nosimo krst sa Isusom, stradamo s Njim, podnosimo prekore, ismevanje i
usamljenost, liavanje, sve sa Njim.
Ali ko moe rei da to suvie kota? Oni koji mnoge privedoe
k pravdi, koji provode svoj ivot u samoportvovanju radi spasavanja
drugih, dobie ogromnu nagradu koja se ne moe izraunati.
Upravo sotona eli da nas smete i zbuni. On govori: Ne moete
sebi priutiti da se rtvujete kako biste drali Subotu! Ne moete se
usuditi da se sami u svojoj porodici borite za Hristov krst! Ali istina je
u stvari da mi beskrajno vie dobijamo kad zastupamo Hrista. Moda
emo izgubiti posao, izgubiti novac, izgubiti prijatelje, eventualno (ne
daj Boe!) izgubiti ak mua ili enu ili decu ili roditelje ili imovinu; ali
postoji naslee veno kao zvezde iji se sjaj vidi samo nou.
Nemojmo oklevati da svoj ivot posvetimo dovravanju Bojeg
dela na Zemlji, bez obzira koliko to bilo i muno. Onaj koji zadobija
due je mudar, i upravo e se mudri sjati zauvek. (Prie Solomunove
11,30 eng. prevod)
141
Danilova knjiga e se otvoriti i biti shvaena u poslednje vreme.

Sada vie nema tajni zapeaenih u njoj. Pretraivanje se moda odnosi na jedinstveno istraivanje Danilove knjige u poslednje vreme, to
e doneti umnoavanje znanja u pogledu njene vesti. Od poetka tog
poslednjeg vremena 1798. godine, interesovanje za Danilovu knjigu
postaje sve vee irom sveta.
Taj izraz se isto tako moe odnositi na ogromni napredak u pogledu transporta i znanja koji se dogaa istovremeno sa veim poznavanjem Svetog pisma. Putem naunih otkria bez presedana, Gospod
je pripremio put za objavljivanje svoje vesti za poslednje vreme. Praktino niko nije ostao nedotaknut onim to ovaj ameriki asopis (U.S.
News and World Report) naziva informacionom eksplozijom. Najobiniji a ipak toliko zapanjujui primer jeste mogunost naeg trenutnog komuniciranja sa skoro svakom osobom na planeti Zemlji preko
mobilnih telefona. Obini ljudi pre jedne ili dve generacije nikada nisu
ni sanjali o tome.
Ako se 6000 godina ljudske istorije uporede sa jednim jedinim
danom od izlaska do zalaska sunca, oveanstvo je spavalo proteklih
vekova mirnim snom od izlaska do nekih dvadeset minuta pred zalazak sunca, kad su se iznenada, u tih nekoliko trenutaka pojavila sva ta
moderna otkria.
Stihovi 5-7: Tada pogledah ja Danilo, i gle, stajahu druga
dvojica, jedan s ove strane na bregu reke, a drugi s one strane
na bregu reke. I jedan ree oveku obuenome u platno, koji
stajae nad vodom u reci; kad e biti kraj tim udesima? I uh
oveka obuenoga u platno, koji stajae nad vodom u reci, i
podie desnicu svoju i levicu svoju k nebu, i zakle se onim
koji ivi uvek da e se sve ovo ispuniti po vremenu, po vremenima i po po vremena, i kad se svri rasap sile svetoga naroda.
Danilo slua taj razgovor izmeu dvojice anela i uje kako pominju isto proroko vreme koje smo videli u 7,25 vreme, vremena i po
vremena, ili tri i po godine prorokog vremena. (Raunajui 360 dana
142
kao biblijsku godinu, imamo ukupno 1260 dana. Ako se svaki dan rauna kao godina videti knjigu proroka Jezekilja 4,6 imamo ukupno
1260 godina.) Tokom tog vremena, unititelj Bojeg naroda napredovao je u svom zlom poslu. Poto nestane njegove nadmoi, protei e
srazmerno kratko vreme da se sve ovo ispuni.
Knjiga Otkrivenje otpeaava i objanjava Danila. ovek obuen
u platno podsea nas na silnog anela iz Otkrivenja koji je stao na
more i kopno i die desnicu prema nebu i zakle se Onim koji je doveka iv... da nema vie odlaganja, nego, onih dana kad se oglasi sedmi
aneo, kad zatrubi, bie dovrena Boija tajna, kao to je on svojim slugama prorocima [ukljujui Danila] i objavio (Danilo 10,1-7). Gospod progovara kroz obe te knjige.
Stihovi 8-10: I ja uh ali ne razumeh; i rekoh: gospodaru moj, kakav e biti kraj tome? A on ree: idi Danilo, jer
su zatvorene i zapeaene ove rei do poslednjega vremena.
Mnogi e se oistiti, ubeliti i okuati; a bezbonici e raditi
bezbono, niti e koji bezbonik razumeti; ali e razumni razumeti.
Proroci su esto pomno istraivali i ispitivali... pokuavajui da
proniknu u vreme i okolnosti na koje je Hristov Duh u njima ukazivao
... Nisu sluili sebi nego vama kada su govorili o ovom (1. Petrova
1,11-12). Mi ivimo u danima koje su oni eznuli da vide.
Duh Boji je odabrao da upotrebi simbole prilikom otkrivanja budunosti razumnima. Niko drugi ne razume, niti ak eli da razume.
Jedino ponizni u srcu, gladni i edni pravednosti koji usrdno tee
za prosvetljenjem Svetog Duha, i tako stiu razumevanje tajni carstva
Bojeg. Zar ne bismo mogli ba sada sagnuti glavu u dubokoj zahvalnosti Gospodu to je naao za shodno da nam otvori ta vrata znanja?
Stih 11: A od vremena kad se ukine rtva vazdanja i
postavi gnusoba pustona, bie tisua i dvesta i devedeset
dana.
143
Na samom kraju, aneo daje Danilu dodatni numeriki dokaz o

tanosti proroanstava. Kao to se nosai i popreni elementi spajaju
da ojaaju teki most, ti vremenski periodi potvruju Danilova najvanija proroanstva. Period od 1290 dana naravno treba razumeti kao
proroki simbol, dan kao godinu, ba kao i 1260 dana u Danilu 7,25 i
Otkrivenju 12,6.
Seamo se da se re rtva ne pominje u jevrejskom tekstu, ve
su je tu dodali prevodioci pretpostavljajui da smisao to iziskuje (videti komentare na poglavlje 8,13.14; 11,31). Svagdanji je termin koji
oznaava stalnost delovanja samouzvienosti u prestupu, jevrejska
re gadal , zlo koje je paganizam predstavljao, i koji je bio uklonjen u
politikom smislu da bi se uspostavilo neto jo gore gnusoba pustona. Mi smatramo da to znai da je poslednji organizovani otpor
paganstva trebalo ukloniti kako ne bi bilo politikog suprotstavljanja
uspostavljanju papske sile koja e vladati svetom 1260 godina.
Nekada je Evropom vladalo paganstvo. Ostaci njegovog sujeverja
obiluju u savremenom ivotu. Na primer, nai dani u sedmici nazvani su po paganskim boanstvima. Nedelja [na engleskom Sunday] je
dan bogosluenja kao ostatak drevnog klanjanja suncu. Verovanje u
besmrtnost due odvojeno od Hrista pozajmljeno je od paganstva. Nekim drugim religijskim obiajima i praznicima, koji nemaju osnove u
Bibliji iako se tvrdi da su hrianski, moe se pripisati isto poreklo.
Taj politiki paganizam nekada je bio veoma jaka sila u Evropi
koja je ometala napredak Rimske crkve. Aneo govori o toj situaciji u
poglavlju 11,31. On sada izjavljuje da bi od vremena uklanjanja paganizma kao politike sile da bi se uspostavila papska vlast, trebalo da
bude 1290 godina oigledno do trenutka kada e period papske nadmoi doi svome kraju. Ako se 1290 godina oduzme od 1798. godine
kada je ukinuta svetovna vlast pape, dobijamo 508. godinu.
U to vreme vidimo da se deavaju dalekosene promene u evropskom ivotu. Godine 496. Klovis, franaki kralj (kraljevstvo koje je
postalo Francuska) bio je preobraen u rimokatoliku veru. On je
odmah stao da silom namee svoju novopronaenu veru drugima.
Mada njegovi paganski vojnici nisu time iskusili promenu srca ili
144
preobraaj karaktera, on je zapovedio da svi preu reku i tako budu

krteni. Takvo povrno ispovedanje hrianske vere bilo je mnogo
ugodnije telesnom ljudskom srcu nego vera u Spasitelja koji je rekao:
Ko hoe da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka svakog
dana uzme svoj krst i ide za mnom (Luka 9,23). Klovis i njegovi vojnici postali su hriani samo po imenu i na reima.
Kralj Franaka je nadalje bio uzdizan kao najvei hrianski
princ Evrope, i najstariji sin papstva. Klovisovo krtenje pripremilo je put dominaciji jednog religijskog sistema u Evropi tokom 1260
godina koji e se prividno... drati poboan a poricae njenu silu
(2. Timotiju 3,5). Do ovog dana, uobiajeno je da mnotvo ljudi vri
tu povrnu razmenu drevnog paganstva za prazno i nemono ispovedanje hrianstva. Ono ne zna za pobedu nad silom greha i ljubavlju
prema sebi u srcu. Isus je rekao: Ovaj narod me usnama potuje, a
srce mu je daleko do mene. Uzalud me slave, jer ljudske zapovesti kao
uenje ire. (Matej 15,8.9)
Dok je paganizam bio stalnost u prestupu, prazno ispovedanje
otpalog hrianstva bilo je jo kobnije gnusoba pustona.
Jedan paganin moe se podstai da oseti potrebu za Spasiteljem
od greha, ali je gotovo nemogue pokrenuti savest i uticati na srce osobe koja smatra da joj pored njenog praznog ispovedanja Hrista nita...
ne treba (Otkrivenje 3,17). Mnotvo ljudi koje je obmanuo mali rog,
gnusoba pustona ostaju slepi kao stari Jevreji, poto nikada nisu nauili da Hrista prime u srce kao jedinu rtvu za greh i Spasitelja od
greha.
Gospod je briljivo uklonio zavesu u Danilovoj knjizi i izloio
pogledu unutranje delovanje tajne bezakonja. Njegov cilj je proet
milou On hoe da nas prosvetli i upozori da pazimo na glas Pravog
Pastira.
Ubrzo posle svog krtenja 496. godine, Klovis je otpoeo niz ratova da bi doveo u pokornost Rimskoj crkvi poslednje ostatke protivljenja meu nekatolikim kraljevima Evrope. Poetkom 497. godine
krenuo je u napad protiv Vizigota, pobedio ih i ubio njihovog kralja.
Godine 508. Teodorik, jedini preostali kralj koji se suprotstavljao rim-
145
skoj veri, ratovao je protiv Klovisa. Iako je izgledalo da je po svojoj

oruanoj moi imao prednost nad Klovisom, iz nekog udnog razloga
sklopio je mir sa njim. I tada je politiki paganizam umro. Tako su Klovis i Rimska crkva te godine postali bespogovorni gospodari Evrope.
Raien je put za potpuno uspostavljanje papstva 30 godina kasnije,
538. posle Hrista.
Stihovi 12 i 13: Blago onome koji pretrpi i doeka tisuu
i tri stotine i trideset i pet dana. A ti idi ka kraju; i poivae i
ostae na delu svom do svretka svojih dana.
Razumno je smatrati da 1335 dana poinju u isto vreme kad i
1290 simbolikih dana. Kad se 1335 godina doda na 508, to nas dovodi do 1843. godine. Kako moemo znati da je narod koji je iveo u
to vreme bio posebno blagosloven? Na koji je nain Danilo ostao na
svom delu u to vreme?
Videli smo u poglavlju 8,14 da je as Bojeg suda poeo 1844. godine. Upravo se tada zavrio period od 2300 godina. Tada je otpoelo
objavljivanje vesti o sudu svim narodima, plemenima, jezicima i narodnostima iz Otkrivenja 14,6-12. Oni koji su iveli u to vreme da,
mi koji ivimo danas blagosloveni su iznad svih naroda koji su ikada
iveli. Blago vaim oima to gledaju, i blago vaim uima to sluaju,
rekao je Isus. Mnogi proroci i pravednici udeli su da vide ovo to
vi gledate ali nisu videli; i da uju ono to vi sluate ali nisu uli
(Matej 13,16.17). Ovo je vreme ienja svetinje. Mi vidimo slavno
ispunjenje anelovog nadahnutog proroanstva. Mi vidimo udesno,
iznenadno umnoavanje znanja. Uskoro emo videti i Isusov dolazak na oblacima nebeskim.
Danilo nije otiao na nebo im je umro, iako je izvesno bio svet
ovek po svom ivotu vere. Aneo mu je kazao da e poivati u grobu, do kraja. Tada e on ostati na svom delu na sudu kada e biti
prozvana i razmatrana imena svih onih koji su umrli ispovedajui veru
u Isusa. Jer e svako delo Bog iznijeti na sud i svaku tajnu, bila dobra
ili zla. (Propovednik 12,14)
146
Ali Danilov deo bio je osiguran. On je priznao svoje grehe i odbacio ih. Celog svog ivota boravio je u svetinji Najviega, pod senkom
Svemoguega (Psalam 91,1). Kao loza na okotu, tako je On boravio
u Hristu, ivom okotu, svakodnevnim optenjem sa Bogom, prouavanjem Njegove rei, i stalnim izborom da veruje. Veni ivot poeo
je u njegovom srcu kao izvor vode ivota koji tee da osvei sve oko
sebe. Njegova smrt bila je samo san. On e biti meu onima za koje je
Spasitelj rekao: Oni su dostojni da budu na onom svetu i vaskrsnu iz
mrtvih. (Luka 20,35)
147
DODATAK
Autor je pokuao da pie jasnim stilom koji e lako razumeti bilo
ko ko jo nije upoznat sa Danilovim proroanstvima. Ovaj Dodatak je
namenjen onima koji imaju pitanja u vezi sa nekim posebnim takama.
Visoki kriticizam kae da je Danilova knjiga napisana u drugom
veku pre Hrista, a ne u estom. Razlog je to to visoki kritiari ne
veruju u biblijsko prorotvo. Oni kau da je nemogue da bilo koji prorok vidi ta e se desiti u budunosti. Prema tome, Danilova knjiga je
napisana posle dogaaja opisanih kao proroanstvo, tvrde oni.
Time se knjiga prikazuje kao falsifikat od strane pisca koji je eleo
da obmane svoje itaoce. Argument za kasnije datiranje je taj to je
aramejski jezik u Danilu (2,4 do 7,28) navodno jezik kojim se govorilo
u drugom veku pre Hrista, a ne u estom. Meutim, meu kumranskim svicima, sa Mrtvog mora, Genesis Apocryphon sada prua dokaz
da Danilov aramejski ne pripada kasnijem periodu, ve mnogo starijem!
Knjiga proroka Danila je bila ukljuena u grki prevod Starog
zaveta, Septuagintu (LXX), koji je uraen negde u drugom veku pre
Hrista, to dokazuje da je knjiga bila dugo poznata i prihvatana kao
prorotvo i pre toga.
Sem toga, knjiga nije mogla biti napisana tokom veka Makabejaca, zato to ne odraava tano istorijske dogaaje koji su se tada desili.
Ostaje jedini veliki istorijski detalj u Danilu koji treba da bude
potvren arheologijom: identitet Darija Mianina iz poglavlja 5,31
i 6,1. Budui da su verodostojnost Danilove knjige potvrdila mnoga
arheoloka otkria, zar nije mudro da mu verujemo i kad je re o tom
jednom malom detalju? Semjuel Tejlor Kolrid je dobro rekao:
Kad naiemo na neku navodnu greku kod dobrog autora, treba da pretpostavimo da mi sami ne znamo ono to
on razume, sve dok ne budemo sigurni da razumemo ono to
on ne zna. (citirao Oswald T. Allis, The Five Books of Moses,
p. 125)
148
Dodatak
DANILO 1,1-5
Arheoloki dokaz je jasan da su Jevreji odvedeni u vavilonsko ropstvo kako to kae Danilo:
(1) Grnarija iskopana u Palestini iz perioda pre izgnanstva drugaija je od one pronaene posle izgnanstva, a u meuvremenu nita
nije bilo zakopano (William F. Albright, Archeology of Palestine and the
Bible, p. 171).
(2) Kirov cilindar belei klinastim pismom akciju cara Kira da
se zarobljenom narodu dopusti povratak u domovinu, u skladu sa
Jezdrom 1,2.3.
(3) Sledei tekstovi su izuzetno zanimljivi:
U ruevinama lune graevine u blizini Kapije Itar (u
Vavilonu)... iskopano je iz zemlje nekih 300 ploica ispisanih
klinastim pismom... utvreno da datiraju izmeu 595. i 570.
godine pre Hrista i sadre listu odreenih koliina hrane kao
to su jeam i ulje, plaene zanatlijama i zarobljenicima koji
su u to vreme iveli u Vavilonu ili u njegovoj blizini... Ali najznaajnije ime za nas upravo je Yaukin, car Jude, uz koga je
navedeno i pet carskih prineva. (Jack Finegan, Light from
the Ancient Post, p. 188. Yaukin je isto to i Joahinod Jude,
Joakimov sin. (2. Dnevnika 36,4.8)
Dalje potvrda Joahinovog poloaja u Vavilonu dolazi
od otkria tri upa s ruicama u Palestini, sa peatom koji
sadri rei Pripadaju Eliakimu, upravniku Yaukin-ovom.
(G. E. Wright, The Study of the Bible Today and Tomorow, p.
178)
Navuhodonosorova osvajanja 605, 597. i 587-586. godine pre Hrista izazvala su mnogo tete i razaranja u Judeji
(Judi). Arheoloki dokaz pokazuje da su mnogi Judejski gradovi bili uniteni i nisu ponovo sazidani, injenica posebno
dokazana prilikom iskopavanja u Azekahu, Bet-emeu i Kirjat-seferu (Joseph P. Free, Archaeology and Bible History, p.
227. V. E. Olbrajt kae da iskopavanja pokazuju da gradovi
149
nisu samo bili potpuno uniteni od strane Haldejaca tokom

njihova dva osvajaka pohoda, ve naratajima nisu ponovo
podizani a esto i nikada vie u istoriji.)
DANILO 1,12-16
U zapadnim razvijenim nacijama, preko 50 posto mukaraca
koji sada tamo ive osueni su da umru od bolesti srca ili krvnih sudova, umnogome stoga to jedu meso ili hranu ivotinjskog porekla, koja
uzrokuje visok holesterol i zaepljenje krvnih sudova. Ostali uzroci su
rafinisana hrana, previe masnoa, duvan, alkohol i nedovoljno vebanja. Danilov primer jednostavne vegetarijanske hrane moe za vas
znaiti dui, sreniji ivot.
DANILO 2,38-40
Zlato se mnogo vie koristilo u Vavilonu nego u Medopersiji, Grkoj ili Rimu:
Zidovi Mardukove sobe moraju biti tako uglaani da
blistaju kao sunce, predvorje njegovog hrama obloeni sjajnim zlatom, svetlo plavim dragim kamenom i alabasterom; a
kapelu njegove preuzvienosti, koju je bivi car uradio od srebra, Navuhodonosor je, kako kae, obloio istim zlatom.
Krov El-kua, sobe Mardukove, takoe je obloen istim zlatom. (Charles Boutfiower, In and Around the Book of Daniel,
Kregel Publications, Grand Rapids, MI.: 1977, pp. 25.26)
Medopersija je bila bogata, ali nije tako preterano koristila zlato
kao Vavilon. Grki vojnici su bili poznati po obilnoj upotrebi bronze
u svom oklopu. Jezekilj pominje grke trgovce koji su u svom poslu
koristili sudove od bronze (27,13).
DANILO 3,5.7.10
Nazivi tih muzikih instrumenata pruaju dokaz da je Knjiga proroka Danila zaista napisana u vreme Vavilonskog carstva. Instrumente
150
Dodatak
su jo u njegovo vreme Vavilonci uvozili iz Grke. Na tom spisku ne

nalazi se nijedan jevrejski instrumenat.
Godine 1946. lanak o Knjizi proroka Danila u Britanskoj enciklopediji predlae kasniji datum pisanja knjige delimino i zbog te liste
instrumenata. Ali u kasnijem izdanju, novi lanak o knjizi priznaje, na
osnovu arheologije, da je dokaz o ranijem datumu sve oigledniji.
DANILO 4,33
Neki kritiari su dovodili u pitanje da li je to ludilo zaista dolo
na Navuhodonosora, zato to jo niko nije pronaao bilo kakav zapis u
vavilonskim dokumentima koji to potvruje. Meutim, svako zna da
se neto tako neprijatno ne bi objavljivalo. Ni na jednom nadgrobnom
spomeniku ne stoji da je umrla osoba bila luda! A, sem toga, otkriven
je samo mali deo zvaninih zapisa iz starog Vavilona.
Ipak, imamo jedan sluaj koji je zabeleio Ebiden a preneo Euzebije da je car Navuhodonosor izrekao neko suludo proroanstvo i
smesta nestao, a njegov sin Zli-Marduk nasledio ga je na prestolu.
Berisos, jo jedan istoriar Vavilonjana, nagovetava neto pogreno
kad kae da je Navuhodonosor otpoeo neku gradnju, a onda se razboleo i umro, posle vladavine od etrdeset tri godine. To je vie nego
nagovetaj da je biblijski izvetaj taan.
DANILO 5,1.30
Skoro je zabavno kako je visoki kriticizam bio ukoren i opovrgnut zahvaljujui otkriima da je Valtazar bio stvarna osoba kome je
Nabonid poverio carstvo u poslednjim danima Vavilonske imperije.
Jedan savremeni biblijski naunik kae:
Od svih vanvavilonskih izvetaja koji se tiu situacije pri kraju Neovavilonskog carstva, peto poglavlje Danilove
knjige svrstava se po tanosti uz zapise klinastim pismom...
Moe se smatrati izvrsnim zato to carsku vlast pripisuje Valtazaru i zato to priznaje da je u carstvu postojao dvojni odnos. Vavilonski dokumenti pisani klinastim pismom iz estog
151
veka pre Hrista pruaju jasan dokaz o tanosti ... biblijskog

narativa koji se odnosi na pad Vavilona... Anali na grkom
jeziku od otprilike poetka treeg do prvog veka pre Hrista
apsolutno ute povodom Valtazara... Sveukupne informacije
naene u svim dostupnim dokumentima sa utvrenom hronologijom a kasnijim od tekstova pisanih klinastim pismom
iz estog veka pre Hrista .... nisu mogli da obezbede neophodni materijal za istorijski okvir petog poglavlja Danilove
knjige. (Raymond P. Doughtery, Yale University, Nabonidus
and Belshazzar, 1926, pp. 199.200)
Pria o tome kako je Vavilon zauzet takoe je dokumentovana na
osnovu istorijskih izvora. Sam Kir pria tu priu (Ancient Near Eastern
Texts Relating to the Old Testament, edited by . B. Pritchard, Princeton,
1955, pp. 312-316).
Preko deset hiljada glinenih ploica pronaene su u pesku drevnog Vavilona, dajui izuzetne informacije o gradu. Danilova knjiga je
opstala na testu.
DANILO 7,25
Dalji komentari o drskoj nameri papstva da promeni sveti Boji
zakon:
Ili zakon (deset zapovesti) ostaje potpuno punovaan,
do krajnjih granica svojih doslovnih zahteva, ili je nestao sa
jevrejskim ceremonijama... Ako on ne postoji, napustimo i
svetkovanje nedelje kao zamene [za pravi dan odmora].
Ali, rei e neko, dan odmora je promenjen sa sedmog na prvi dan. Gde? Kada? I ko je to uradio? Niko to ne
moe da kae. Ne, on nikada nije bio promenjen, niti bi mogao biti, sem ukoliko bi ponovo dolo do stvaranja; jer dati
razlog mora biti promenjen pre no to bi se mogla izmeniti
uredba o svetkovanju! To su jednostavno bapske prie da je
dan odmora [sabat] promenjen sa sedmog na prvi dan. A ako
152
Dodatak
je promenjen, onda je to uinila ona slavna linost koja je

promenila vremena i zakonae ex officio mislim da joj je ime
DOKTOR ANTIHRIST. (Alexander Campbell, The Christian Baptist, February 2, 1824)
(Pitanje) Postoji li biblijski autoritet za promenu dana
odmora sa sedmog na prvi dan sedmice?
Ko je papi dao vlast da promeni Boju zapovest?
(Odgovor) Ako je Sveto pismo jedini vodi za hriane, onda su adventisti sedmog dana u pravu to svetkuju...
Subotu... Ali katolici ue ta da veruju i ine od boanskog,
nepogreivog autoriteta koji je uspostavio Isus Hristos, od
Katolike crkve... (Father B.L. Conway, The Question Box, p.
243, 1971 edition; Roman Catholic)
DANILO 7,9-11.22.26
Postoje elementi koji povezuju Danilo 7 i 8. Oba poglavlja govore
o malom rogu koji progoni ili gazi Boji narod, i koji huli na Boga
nebeskog. Oba opisuju sud koji osuuje mali rog a brani Boji narod.
Danilo 7 jasno govori da e sud nastupiti posle 1260 godina papske
moi, ali se odvija pre nego to Sin oveiji primi svoje Carstvo (stih
13). Danilo 7 ne daje vreme suda, ali to ini poglavlje 8,14 (2300 dana
ili godina). Tako Danilo 7 priprema put za razumevanje Danila 8.
Neki biblijski naunici ne razumeju ideju o istranom ili preadventnom sudu. Zapazite sledee komentare jednog naunika koji
podrava tu istinu:
Opte je miljenje... da e svi umrli biti istovremeno vaskrsnuti, a svi ivi istovremeno preobraeni, i da e tek onda
sud odluivati... o venoj sudbini svakog oveka... Ali to nije
u skladu sa jasnom reju Svetog pisma...
U toj popularnoj ideji vreba podmukla i zbunjujua zabluda. Ljudi shvataju vaskrsenje kao isto preliminarnu fazu
suda a sam sud vide kao neto odvojeno od vaskrsenja, koji
dolazi posle njega... Oni smatraju da e umrli biti probueni
153
da bi im se sudilo. Istina je zapravo da su vaskrsenje i preobraenje koje se dogaa u trenuu oka kod ivih, samo plod
i olienje prethodnog suda.
Oni su posledica ve donete presude... Vaskrsenje i preobraenje su proizvod prethodno donetih presuda nad umlima
i ivima. Najpre ustaju mrtvi u Hristu, jer je ve reeno da su
oni u Hristu; a ivi sveti bivaju uzeti zajedno s njima u oblake
(videti 1. Solunjanima 4,16.17) zato to je ve dosueno da
su sveti, i dostojni da uu u taj svet [videti Luka 20,35]. (J.A.
Seiss, The Apocalypse, 12th edition, vol. I, pp. 322-326)
DANILO 8,9-14
Neki komentatori misle da je mali rog sirijski kralj Antioh Epifan. Evo nekih loginih misli kojima se pobija ta zbunjujua tvrdnja:
Tih dve hiljade trista dana ni uz kakvu raunicu ne
mogu se prilagoditi vremenu Antioha Epifana, ak i kad
bi se pomenuti dani raunali kao doslovni dani. (Thomas
Newton, Dissertations on the Prophecies, London: Thomas
Tego, 1846, p. 258)
Rog neke zveri nikada se nije shvatao kao jedna osoba;
on uvek znai novo carstvo, a Antiohovo kraljevstvo je bilo
staro. Antioh je vladao nad jednim od etiri roga, a mali rog
bio je peti, pod sopstvenim kraljevima. Taj rog bio je u poetku mali, ali se uveavao i postao vrlo veliki, ali ne i Antioh...
Njegovo kraljevstvo je naprotiv bilo slabo i plaalo danak Rimljanima; on nije uveao svoje kraljevstvo. Rog je bio kralj
divljeg izgleda, udnovato je unitavao, i napredovao u onom
to je inio (eng. prevod), a Antioh je u strahu napustio Egipat na samu poruku dobijenu od Rimljana, a kasnije su ga
osujetili i porazili Jevreji.... Taj rog je oborio svetinju na zemlju, a Antioh to nije uinio; on ju je sauvao. Svetinja i vojska
bile su gaene nogama dve hiljade i trista dana, a obesveenje
hrama, za Antiohove vlade, nije trajalo tako mnogo doslovnih
154
Dodatak
dana. (Sir Isaac Newton, Observations upon the Prophecies of

Daniel and the Apocalypse, comments on Daniel 8)
DANILO 8,14
Da li su 2300 dana doslovne godine? Biblija Good News ovako
prenosi taj stih: uo sam kako drugi aneo odgovara: On e nastaviti 1150 dana... Neki biblijski naunici koji vide Antioha Epifana kao
mali rog takoe misle da bi 2300 veeri-jutara trebalo razumeti
kao 1150 doslovnih dana, ili 1150 veernjih rtava i 1150 jutarnjih rtava. Meutim, to je inerpretacija, a ne prevoenje. Jevrejski jezik je
jasan, 2300 veeri-jutara, i ne doputa deljenje napola. Kad Stari zavet govori o dnevnim rtvama, on nikad ne kae veeri-jutara, ve
rtve paljenice jutrom i veerom (1. Dnevnika 16,40). A te dve rtve
smatrane su kao celina (4. Mojsijeva 28,4.8) koja se nije mogla deliti
napola.
tavie, jevrejski izraz veeri-jutara u Svetom pismu oznaava
obine dane:
I bilo je vee i bilo je jutro, jedan dan (1. Mojsijeva 1,5
- eng. prevod RSV; videti i 3. Mojsijeva 24,3). C. F. Keil, poznati jevrejski naunik kae o Danilu 8,14: Jevrejski italac
nije mogao da period od 2300 veeri-jutara shvati kao... 2300
polovina dana ili 1150 celih dana, zato to vee i jutro pri stvaranju nisu predstavljali pola nego ceo dan... Mi, prema tome,
moramo uzeti rei onako kako stoje, to jest, shvatiti ih kao
2300 celih dana. (Biblical Commentary on the Book of Daniel,
1949, p. 304; veina prevoda prepoznaje ih kao 2300 dana)
Nijedan biblijski naunik nikada nije bio u stanju da 2300 ili 1150
doslovnih dana uklopi u istoriju Antioha Epifana. Vrlo je oigledno
da Sveti Duh nikada nije nameravao da se to proroanstvo primeni na
njega. Simbolino prorotvo u Svetom pismu zahteva da je svaki dan
jednak doslovnoj godini. Taj klju otkljuava proroanstva iz Danila i
Otkrivenja i daje smisao vremenskim periodima.
155
Evo nekih biblijskih razloga za princip dan=godina:

(1) Princip dan=godina u skladu je sa tumaenjem da zveri predstavljaju carstva, rogovi sile, okeani narode, itd. Bilo bi nerazumno pokuavati da se u okviru tih simbolinih proroanstava prave izuzeci, i
vremenske periode shvatati doslovno.
(2) Kao to je reeno u naem tekstu, Sveto pismo istie taj princip
(4. Mojsijeva 14,34 i Jezekilj 4,6). Sam Gospod kae: Po jedan dan
dajem ti za godinu. On govori u oba ta teksta.
(3) Period od 2300 dana u Danilu 8,14 pokriva istoriju Medopersijskog, Grkog i Rimskog carstva, jer aneo kae u stihovima 1926: Jer je ova utvara za poslednje vreme... za mnogo dana. Ta carstva
su trajala mnogo puta manje od 2300 doslovnih dana. Nita se dakle ne
uklapa izuzev principa dan za godinu.
(4) Jevrejska re za dan (yom) nalazi se jo u dva povezana duga
vremenska proroanstva u Danilovoj knjizi, 1290 i 1335 dana u poglavlju 12,11.12. To ukazuje da bi period u 8,14 valjalo razumeti kao
dan=godina.
(5) Danilo 11 oigledno predstavlja proirenje proroanstva u Danilu 8, s obzirom da pokriva isti vremenski period. Ipak, poglavlje 11
nije simboliko; jezik je sasvim bukvalan. Tri puta se govori o godinama (stihovi 6.8.13) kao paralelnim sa danima u Danilu 8,14. Tako su
Danilo 8 i 11 tesno povezani i podravaju princip dan za godinu.
(6) Aneo je u vie navrata kazao Danilu da se ta proroanstva
tiu poslednjeg vremena (poglavlje 8,19.26; 10.13.14). Kad bi dani
bili doslovni, to ne bi imalo smisla; to bi znailo da se Danilova knjiga
ispunila pre Hristovog vremena i da bi Njegova zapovest ko ita, da
razume bila bez ikakvog smisla.
(7) Kad govori o doslovnom vremenu, Stari zavet jasno kae godine. Na primer, David je vladao u Hevronu sedam godina i est meseci (2. Samuilova 2,11). I on je bio u filistejskom logoru godinu i est
meseci (1. Samuilova 27,7). Ali u Danilu 7,25 imamo neobian izraz,
vreme, vremena i po vremena. Knjiga Otkrivenje daj nam klju u
tom pogledu, naime da je taj period jo prisutan pojam u Jovanovim
danima (Videti Otkrivenje 12,14.6; 13,5). Dakle, postoji samo jedan
156
Dodatak
nain da se on razume: proroko vreme, dan za godinu. Kad bi to bio

doslovni period, on bi se ispunio mnogo pre Jovanovog vremena, i Jovan ne bi imao razloga da to ponavlja ili da o tome raspravlja.
(8) Dalje, kad Sveto pismo govori o obinom vremenu, ono nikada
ne pominje vie od godinu i toliko i toliko dana, na primer doslovni
izraz: tri godine i est meseci. Ali u proroanstvima se nikada ne
kae tako. Tamo uvek stoji 1260 dana ili 42 meseca, itd. Tako biva
jasno da se misli na simboliko vreme, a ne na doslovno.
(9) Zveri koje simbolizuju carstva su ivotinje kratkog veka, ali
one predstavljaju carstva koja su trajala stotinama godina. Tumaenje
dan za godinu je otuda sasvim prikladno.
(10)
Zemlja se obrne oko svoje ose jednom dnevno; ali
se oko sunca okrene jednom godinje. Izgleda sasvim prirodno da u
prorokim simbolima, jedno bude simbol drugog (videti 1. Mojsijeva
1,14).
(11)
Bog u svojoj mudrosti govori svom narodu u njihovo
vreme o dogaajima daleke budunosti na takav nain da se njihova
prava duina moda ne moe razumeti; ali, kako se blii kraj, oni e
shvatiti. Hristos kao Sin Boji znao je i razumeo koliko vremena treba da protekne izmeu Njegovog prvog i drugog dolaska; ipak, On je
preputao svom narodu iz veka u vek do to otkrivaju na osnovu ovih
proroanstava.
Postoje znaci da je Njegov drugi dolazak blizu, i da je ovo zaista
vreme posletka. Ta proroanstva, kad se itaju sama za sebe, deluju
kao suv, bezvredan skelet. Ali kad se prouavaju u svetlosti istorije i
istina jevaneoske vesti, i kad sagledamo sveukupnu Boju nameru,
tada se ona ispunjavaju mesom, i postaju divna kao kompletna iva
osoba koja stoji pred nama. A upravo nam boanski nadahnut princip
dan za godinu omoguuje da ih razumemo.
Poslednji test Danilovih vremenskih proroanstava glasi: da li se
uklapaju u istoriju? Shvatiti 2300 dana kao doslovne nema smisla ni u
istoriji Antioha Epifana, niti bilo koje druge sile. Sedamdeset sedmica
iz Danila 9,24 savreno odgovaraju doslovnim 490 godina od 457. pre
Hrista do 34. godine posle Hrista, a tri i po vremena iz Danila 7,25 su
157
1260 doslovnih godina. Poricati princip dan za godinu znai liiti smisla knjigu proroka Danila i knjigu Otkrivenje za nae vreme danas, pa
ak i dovesti u sumnju Hristovo proroanstvu u Mateju 24.
Koju svetinju treba oistiti? To ne moe biti jevrejski hram u Jerusalimu, jer je on razoren 70. godine n.e. i nema vie nikakvog znaaja posle Hristove smrti. To ne moe biti ni zemlja Palestina ili Judina zemlja,
jer ienje ili odbrana nema nikakvog smisla u vezi sa zemljom.
Biblija jasno kae ta znai svetinja u Danilu 8,14:
1) Danilo 7,9.10 govori o nebeskoj sudnici gde se postavie prestoli i sud sede, i knjige se otvorie. Budui da Danilo 8 dalje razvija
istinu iz Danila 7, jasno je da je svetinja ta ista sudska dvorana.
2) Boji presto je u sreditu Njegove svetinje na nebu (2. Dnevnika 18,18; Psalam 11,4).
3) Prirodan odgovor na nae pitanje nalazi se u novozavetnoj
knjizi Jevrejima. Tu itamo da je starozavetna svetinja iz Mojsijevog
vremena (i kasnije hram u Jerusalimu) bila samo senka ili tip prave
nebeske svetinje, gde Hristos slui kao veliki Prvosvetenik (Jevrejima
8,1.2.5; 9,1-24, itd.). Tako je nebeska svetinja zapravo prestona dvorana
neba, sredite Boje vlasti u vezi sa graanskim ratom koji je sotona
otpoeo izmislivi greh. Svetinja je sedite Hristove slube u korist svih
onih koji veruju u Njega, kontrolni centar velike borbe izmeu Hrista i
sotone. Ono to se deava u toj svetinji bitnije je od svake zemaljske politike, vojne ili ekonomske vesti. Carstva se podiu i padaju, civilizacije smenjuju jedna drugu, ali ono to je zaista od znaaja za sigurnost
zemlje i neba jeste Boja pobeda nad sotoninom pobunom. Nebeska
svetinja je ina taka te bitke. Otuda e svi koji veruju u Hrista slediti Hrista verom u Njegovom zavrnom delu u nebeskoj svetinji.
ta je to ienje svetinje? Da li je oistiti taan prevod stiha 14?
Jevrejska re je nisdaq. Njena temeljna ideja je opravdati, odbraniti
ili obnoviti. Ali se i oistiti moe uvrstiti u njena znaenja. Raniji
prevodi (grki LXX, latinski, sirijski i etiopski koptski) svi imaju re
oistiti. Jevrejska re sadaq (povezana sa nisdaq) upotrebljava se u
Starom zavetu u istom znaenju kao istiti ili biti ist (Jov 4,17;
17,9; 15,14; 25,4). Godine 1948. Jevrejsko ameriko drutvo objavilo
158
Dodatak
je jedan esej dr. H. Luisa Ginsberga, gde on kae da su delovi knjige

proroka Danila na jevrejskom prvobitno bili napisani na aramejskom,
i da u tom originalu u 8,14 stoji oistiti.
Pored toga, postoje rei koje povezuju Danila 8,14 sa 3. Mojsijevom 16, poglavljem koje opisuje ienje zemaljske svetinje na Dan pomirenja. Re za svetinju u Danilu 8,14 (quodesh) koristi se nekoliko
puta u 3. Mojsijevoj 16 (stihovi 2.3.16.17.20.23.27) i svaki put se odnosi
na ienje svetinje nad svetinjama. Ista re quodesh povezana je sa ienjem u 1. Dnevnika 23,28. I anelovo pitanje u Danilu 8,13: Dokle
e trajati vizija... o prestupu [eng. prevod] sadri istu re za prestupe
u 3. Mojsijevoj 16,16.21, to znai da gresi izraelskog naroda koji su
uprljali svetinju i moraju biti oieni na Dan pomirenja. Te karike
u lancu povezuju Danilo 8,14 sa 3. Mojsijevom 16 i pruaju dokaz da je
ono o emu aneo govori stvarno ienje prave nebeske svetinje, gde
Hristos slui kao Prvosvetenik. (Uporediti Jevrejima 9,23)
DANILO 9,24-27
Teorija o vremenskom jazu pri tumaenju ovog odlomka postala
je iroko popularna. Treba da je razmotrimo. Glavne take su sledee:
(1) Sedamdeseta sedmica u Danilovom proroanstvu mora biti
odvojena u vremenu od 69 sedmica tako to e biti potisnuta u budunost neposredno pred drugi Hristov dolazak.
(2) On iz Danila 9,27 koji e utvrditi zavet sa mnogima za nedelju dana je antihrist, a ne pravi Hristos. Antihrist nije sistem papstva
koje se ve pojavilo u istoriji, ve neki tajanstveni budui pojedinac.
(Tu teoriju izmislili su jezuitski teolozi).
(3) Izrael i Jevreji su i dalje pravi izabrani narod Boji, a hrianska crkva pri takvom shvatanju Danila 9,24.27 tu ne pripada, niti u bilo
kom od proroanstava.
(4) Sve primene biblijskog prorotva zaustavljaju se sa Hristovom
smru na krstu, i ceo svet je otada u stanju obustave. Proroki sat je
prestao da kuca u to vreme i nee ponovo poeti dok sedamdeseta
sedmica ponovo ne otpone onim to oni nazivaju doba crkve i obnove doslovnih Jevreja kao Bojeg izabranog naroda.
159
Evo nekih razloga zato je ova Teorija o vremenskom jazu u tumaenju suprotna Svetom pismu:
1) Nema nagovetaja u proroanstvu da bi sedamdeseta sedmica
trebalo da bude odvojena od tanog redosleda prethodnih 69 sedmica.
Pokuaj da se stvori jaz izmeu njih je ista proizvoljnost. To je isto
tako nerazumno kao kad bi se pokualo sa stvaranjem jaza u okviru
Jeremijinih sedamdeset godina ropstva. Dalje, ne postoji vremenski jaz
izmeu sedam sedmica i ezdeset dve sedmice; zato bi onda postojao izmeu ezdeset devete i sedamdesete?
2) Teorija vremenskog jaza je dete papstva. To je jedan od njihovih pokuaja da skrenu uperen prst prorotva sa sebe kao malog roga iz
Danila 7 i 8, oveka bezakonja iz 2. Solunjanima 2, i zveri iz Otkrivenja 13. Protestantska reformacija iz 16. veka jasno je prepoznala papstvo
kao ispunjenje pomenutih proroanstava. Mnotvo hriana bilo je podstaknuto da u papstvu sagleda pravo olienje antihrista iz proroanstva.
Papstvo je sazvalo koncil u Trentu radi iznalaenja naina da se izvrda
ova optuba, jer je to bila vrlo uznemirujua i ubedljiva identifikacija.
Luis Alkazar, panski jezuita, pojavio se sa idejom da je ne samo
mali rog iz Danilove knjige Antioh Epifan nego je i zver iz Otkrivenja 13 pagansko Rimsko carstvo koje je progonilo ranu hriansku
crkvu. Drugim reima, antihrist je doao mnogo pre uzdizanja papstva. Bio je to jedan od naina da se prst prorotva skrene sa papstva.
Jeziuta Alkazar bio je odani sluga Katolike crkve. Njegovo gledite danas je poznato kao preterizam.
S druge strane, Francisko Ribera, takoe panski jezuita, imao je
sasvim suprotno miljenje. On je shvatio da ima ozbiljnih potekoa za
prihvatanje preteristikih stavova. Antihrist je, govorio je on, pojedinac
u dalekoj budunosti koji e vladati tokom doslovne tri i po godine, ponovo sazidati Hram u Jerusalimu, porei Hrista, ukinuti hrianstvo,
biti prihvaen od Jevreja, tvrditi da je Bog, itd., i tako ispuniti proroanstva iz Danila i Otkrivenja. Njegovo stanovite naziva se futurizam.
Obe te teorije praktino obezvreuju proroanstva, zato to Danilovu knjigu i Otkrivenje prikazuju kao da nemaju znaaja za nas danas.
Oni izvlae Danilo 9,24-27 iz pravog konteksta. Ta teorija je spekula-
160
Dodatak
tivna i samo jedno privatno tumaenje koje se ne moe potkrepiti

Svetim pismom, kao to emo ve videti.
Nigde u Bibliji ne itamo da antihrist treba da uini savez (zavet)
sa bilo kim u poslednjim danima, ili u bilo koje vreme. Isus je naveo te
Danilove rei tvrdei da ukazuju na Njegovo sopstveno delo, kada je
svojim uenicima na Poslednjoj veeri rekao: Ovo je krv saveza (zaveta veina srpskih prevoda), koja se proliva za mnoge radi oprotenja
greha [eng. prevod] (Matej 26,28). Za nas je mnogo bezbednije da se
drimo Isusove primene ovog prorotva nego jezuitske. Protestanti su,
a da toga nisu ni bili svesni, prihvatili ovu jezuitsku doktrinu poznatu
kao futurizam. Oni ne shvataju njeno pravo poreklo.
3) Jasna namera Danila 9,24-27 jeste da pokae da, ukoliko se ne
pokaju, 70 sedmica (490 godina) bie za Jevreje poslednja prilika da
kao narod ispune svoju obavezu izabranog naroda Bojeg. Ako budu
odbacili i razapeli svog Mesiju i nastave da odbacuju i Njegove apostole, zapeatie svoju sudbinu Bojeg Izraela. Prema Svetom pismu, oni
koji veruju u Hrista su istinski Jevreji (Rimljanima 2,28.29; Galatima
3,28.29). Prema tome, verna hrianska crkva je danas Boji Izrael.
Jevreji se pojedinano mogu pokajati i poverovati u Isusa kao svaki
drugi narod, a Pavle jasno kae da Bog i dalje voli Jevreje (Rimljanima
11,1-5). I bie meu njima jedan ostatak koji e na kraju vremena
prihvatiti jevanelje. Bog je dozvolio jevrejskom narodu da nastavi kao
svedok Njegovog starog zaveta; ali je aneo ukazao Danilu da e njihovo konano odbacivanje Mesije biti i kraj njihove posebne asti kao
Bojeg izabranog naroda.
4) Ideja da je proroki sat prestao da kuca sa Hristovom smru
ini besmislenim proroanstva iz Danila poglavlja 2, 7, 8, 9, 11 i 12. To
je jednostavno lukavo sredstvo da se Boji reflektor skrene sa papstva
kao malog roga ili antihrista.
DANILO 11,36-45
Moramo poteno priznati da postoje razliita i suprotna tumaenja ovog odlomka. Usled kontroverzi i pometnje, naem razumevanju moe izmai veoma dragocena istina. A neki se mogu obeshrabriti
161
zbog tih neslaganja i zakljuiti da je celokupna Danilova knjiga isto

tako neizvesna to se tie njenog znaenja.
Meutim, mi smo videli da su proroanstva iz poglavlja 2, 7, 8 i
9 tako jasna i neposredna da je nemogue izbei ubeenje da Biblija
zaista samu sebe objanjava i da je od znaaja i za nas danas. Ta proroanstva su dragocena u svojoj jasnosti. Da li emo zato to zavrni deo
jednog proroanstva ne razumeju svi na isti nain, napustiti svoju veru
u ostala koja su toliko jasna?
Mi se radujemo to je tako mnogo toga kristalno jasno u tom pogledu. Nadamo se i molimo da uskoro svi sagledamo licem k licu taj
preostali deo Danila 11.
Nijedno prorotvo iz Pisma ne moe se privatno tumaiti (eng. prev.
2. Pet. 1,20). Stoga, mora postojati istinsko razumevanje proroanstava.
Ova knjiga nije napisana kako bi se izmislilo neko novo tumaenje
ili da se omalovai ono to su iskreni, poboni naunici pisali u prolosti
(ili u sadanjosti). Ona je napisana s molitvom da svi dou do jedinstva u veri i poznanja Sina Boijega, do savrenog oveka, do pune mere
Hristovog rasta sada u ovo vreme, da ne budemo vie neja kojom se
poigravaju talasi i koju nosi svaki vetar uenja (Efescima 4,13.14).
To je razlog zato je autor izneo gledita koja se nalaze u ovoj knjizi. Dok su mnogi glasovi iznosili takozvanu novu svetlost o ovom
odlomku tokom poslednjih 80 godina, autor jo nije uo bilo ta to
bi ukljuivalo manje problema od glasova koji su govorili najdue i
najdoslednije kad je re o razumevanju Danila i Otkrivenja.
Autoru su bile od pomoi mnoge knjige i komentari prilikom pisanja knjige i ovog Dodatka. Meu njima su:
Andrews, J. N., The Three Messages of Revelation. Nashville: Southern Publishing Association.
Bunch, Taylor G., The Book of Daniel, Mimeographed, 1950.
Charles, Robert Henry, The book of Daniel , Edinburgh, T.C. 85
E.C. Jack, nd.
Ford, Desmond, Daniel. Nashville: Southern Publishing Association, 1978.
162
Dodatak
Grotheer, William H.,Watchman, What of the Night? Lamar,

AR.: Adventist Laymens Foundation.
Haskell, Stephen N., The Story of Daniel the Prophet. Battle Creek:
Review and Herald, 1901.
Holbrook, Frank B., Editor, Symposium on Daniel. Hagerstown
MD: Review and Herald.
Keil, C.F., Biblical Commentary on the Book of Daniel. Grand Rapids, Eerdmans, 1975.
Leupold, H. C., Exposition of Daniel. Grand Rapids; Baker Book
House, 1975.
Maxwell, Mervin, God Cares, Pacific Press, 1981.
Montgomery, J.A., A Critical and Exegetical on the Book of Daniel.
Edinburgh: T. And T. Clark, 1964.
Newton, Thomas, Dissertations on the Prophecies. London: Dove, 1838.
Nichol, F. D., ed., The Seventh-day Adventist Bible Commentary,
Washington: Review and Herald, 1953-57.
Price, George McCready, The Greatest of the Prophets. Mountain
View: Pacific Press, 1955.
Shea, William H., Daniel and the Judgment, unpublished manuscript. Berrien Springs, Michigan, 1980; Time Prophecies of Daniel
12 and Revelation 12-13, Symposium on Revelation Book 1, Hagerstown, MD: Review and Herald.
Smith, Uriah, Thoughts on Daniel and the Revelation. Washington:
Review and Herald, 1945.
Spangler, Robert, ed. Christ and His High Priestly Ministry, Ministry Magazine, October, 1980. Washington: Review and Herald.
Wallenkampf, Arnold V., ed., The Sanctuary and the Atonement.
Vol. I. Washinton: Review and Herald, 1980.
Walvoord, John F., Daniel: The Key to Prophetic Revelation. Chicago: Moody, 1971.
Wright, Charles H. H., Daniel and His Prophecies. London: William and Norgate, 1906.
Young, Edward J., The Prophecies of Daniel, Grand Rapids:
Eerdmans, 1949
163
DA LI ELITE DA SE JO BOLJE UPOZNATE

SA NAJDRAGOCENIJOM VEU?
elite li da je podelite sa svojim prijateljima? Pored knjige koju upravo
itate u ponudi su i sledee knjige i broure Dobre Vesti koje sadre
samu sutinu ove jedinstvene poruke.
Sve knjige i broure su besplatno dostupne na internetu u e-obliku.
DOBRA VEST JE BOLJA NEGO TO MISLITE,
Robert J. Wieland
Milioni ljudi veruju loim vestima. Evaneoska poruka je tako dobra vest, da je to ponekad teko i poverovati. Boja milost je...beskrajno bolja nego to ste mislili.
Prvi put odtampana 1985, ova knjiga nastavlja da izaziva
panju.
ZLATO PREIENO U OGNJU,
Robert J. Wieland
Knjiga koja je imperativ za svakog ko eli bolje da
razume znaenje Isusove vere i Hristove prirode.
MONA DOBRA VEST, Robert J. Wieland

Knjiga sadri pregled modernih koncepcija jednostavne poruke koje bi trebalo da budu sila Boja na spasenje
(Rimljanima 1,16), a koje su postale alostan izvor zbunjenosti. Nasuprot tome, ovo delo baca sasvim novo svetlo na svu tu frustraciju, bezvoljnost, opadanje i mlakost
koji se ogledaju na duhovnom planu. Da li smo propustili
da sagledamo koliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo
poverovali u to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bibliji i predstavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srca desetina hiljada ljudi irom
sveta. Ova knjiga posebno se obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj
svoje nade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.
Svaka od sledeih broura tampana je u formatu 95x140 mm. Njihov

sadraj predstavlja poruku opravdanja verom, slobodnu od svakog legalizma.
BLIZINA VAEG SPASITELJA
Jeste li umorni od oseaja krivice? Oseate li se odbaenim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE VESTI.
Hristos je preuzeo inicijativu da vas povede putem ka srei
ovde i sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.
OBRNUTA MOLITVA
Voda ne tee uzbrdo, a i ljudi obino ne izgovaraju molitve poput one zapanjujue u Jevanelju po Jovanu 4, koja
je obrnutog smera.
Jesmo li spremni za tektonsku promenu u svom pristupanju Bojem prestolu?
RE KOJA JE PREOKRENULA SVET

Kako je jedna jedina re mogla da milione preobrazi u
ljude spremne da umru za svoja ubeenja, a ostale milione
u njihove progonitelje edne krvi?
Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?
DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i ene mogu da kroz
Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na svoje
probleme. Mera vere enja za Bogom usaena je u
svakom ljudskom srcu. Bog svakako zna kako e odgovoriti na ovu enju.
ENA KOJA JE REKLA DA BOGU

Tokom mnogih vekova, razvilo se mnotvo mitova o
Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog
hrianima evangelistikog usmerenja, ova brourapredstavlja pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina
koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.
KAKO SPASITI BRAK
Kako iveti s loim branim partnerom. Bog ima lekovite Dobre vesti koje e doneti blagosloveno olakanje u
svaki nesrean dom, i dodatno ohrabrenje za sve one koji
su sreni u svom braku. Lek je u onom to verujemo, a ne
u onom to inimo!
PREPORUUJEMO I SLEDEE KNJIGE:

MARIJA MAGDALENA:
Biblijska pria, Robert J. Wieland
Marija Magdalena pleni panju i inspirie matu gotovo svake osobe koja je sluala o njenom tajanstvenom
i raskonom inu pomazanja skupocenim mirom koje je
izlila naIsusova stopala, opravi ih zatim svojim suzama.
Robert J. Wieland istrauje ivotnu priu ove udesne
ene koja zauzima visoko mesto meu linostima o kojima govori Sveto pismo.
U POTRAZI ZA KRSTOM, Robert J. Wieland
Autor istrauje putovanja onih osoba koje su se uputile prema krstu, meu kojima su, pored njega samog,
Isus, Marija Magdalena i Pavle. On nam otkriva kako
moemo stei svoje lino iskustvo na tom istom putovanju, i naglaava da krst nesumnjivo ima snagu da protera
svaki strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo
napisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.
Radosne Vesti:
OD ISUSA SA LJUBAVLJU
Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obradovati Vae srce. Podeljene na tri odseka: Dobra Vest koja
uzdie um (srce), Dobra Vest o budunosti i Pronalaenje Bojeg mesta sigurnosti.
BEKSTVO KA BOGU, Jim Hohneberger

Bekstvo ka Bogu je knjiga koja govori o oajnikoj potrebi i traganju za Bojim prisustvom.
Autor Dim Honberger, u elji da pronae autentino
hrianstvo, seli se sa svojom porodicom u divljinu, nadomak Nacionalnog parka Glejer, na granici SAD i Kanade. Tu, u netaknutoj prirodi, oni dobijaju jasniju spoznaju
Boje ljubavi i navikavaju se da oslukuju Njegov glas u
svakodnevnim situacijama u kojima se svako od nas nalazi.
POBEDITI KROZ HRISTA, Bill Liversidge
Da li se borite sa iskuenjem i grehom? Pitate li se hoete li ikada
doiveti pobedu? Da li se odajete obeshrabrenju, mislei da ste izgubljen
sluaj? Da li vam je vera na niskom nivou? Da li ak pomiljate da ete
biti zadovoljniji ivotom ako se prepustite grehu? Oseate li da je Hristov karakter za vas previsok i nedostian standard? Ljubav, radost, mir,
strpljenje, ljubaznost, dobrota, vernost, samokontrola ne otkrivaju se
dosledno u vaem ivotu.
Ako je bilo ta od ovog istina, ne oajavajte! Jevanelje
nudi reenje ono je zaista dobra vest za vas! Autor ove
knjige propoveda i pouava o Jevanelju s jasnoom i silom, pojednostavljujui ono to nam izgleda sloeno. Kad
proitate ovaj praktini vodi do pobede, zakljuite sami
u kojoj meri je u tome uspeo.
CIP -
,
27-244.27
, , 1916-2011
Jevanelje u Knjizi proroka Danila : ko ita, da razume / Robert
D. Vilend ; [prevod sa engleskog grupa prevodilaca]. - 1. izd. - Novi
Sad : Eden kua knjige, 2016 (Beograd : Planeta print). - 163 str. ; 15 cm
Prevod dela: The Gospel in Daniel / Robert J. Wieland. - Tira 50. Bibliografija.
ISBN 978-86-85197-47-5
I. . -
a) . -
COBISS.SR-ID 305403143

Jevandjelje U Knjizi Proroka Danila - Robert J. Wieland

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jevandjelje U Knjizi Proroka Danila - Robert J. Wieland

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Robert D.

JEVANELJE U KNJIZI PROROKA DANILA

THE GOSPEL IN DANIEL

Whoso readeth, let him understand

Novi Sad, 2016

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

Nijedno prorotvo iz Pisma ne moe da se tumai proizvoljno (2.

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

posluao opomene proroka, Bog nije mogao nita drugo osim da se

Ali, umesto tih, data su im haldejska imena u ast raznim paganskim

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

me svaku utvaru i sne. I kad proe vreme po kom car bee

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

Moemo li pronai jevanelje u Knjizi proroka Danila?

ta Navuhodonosorov san govori nama danas

Iako je bio izuzetno obrazovan to se tie svetovne mudorsti, car

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

Najzad je Navuhodonosor poeo da shvata njihove trikove. Sa

ta Navuhodonosorov san govori nama danas

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

ree: da je blagosloveno ime Gospodnje od veka do veka; jer

ta Navuhodonosorov san govori nama danas

istinu i pronae spasenje zahvaljujui prii o carevom snu. Njihov ivot

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

gvoa koje od zemlje. Ti gledae dokle se odvali kamen bez

ta Navuhodonosorov san govori nama danas

Prvo veliko svetsko carstvo

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

Prorok Isaija je jasno predskazao pad Vavilona skoro dve stotine

Drugo veliko svetsko carstvo

ta Navuhodonosorov san govori nama danas

Tree veliko svetsko carstvo

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

etvrto veliko svetsko carstvo

ta Navuhodonosorov san govori nama danas

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

malo rei Svetog pisma bilo je jae ak i od engleskog oruja: Nee

ta Navuhodonosorov san govori nama danas

ta re uspeno odoleva napadima ljudi i raznih vojski ve vie od dve

Sledee je Boje carstvo

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

ta Navuhodonosorov san govori nama danas

bogovima i Gospodar nad carevima, koji objavljuje tajne, kad

3. VERNI I KROZ OGANJ

Verni i kroz oganj

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

zakon ne moe da namee nain sluenja Bogu. Svaki pojedinac mora

Verni i kroz oganj

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

caru Navuhodonosoru; nije potrebno da ti odgovorimo na

Verni i kroz oganj

se i pokloniti se liku, porei ono to su smatrali istinom, okaljati svoju

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

gde hode posred ognja i nije im nita; i etvrti kao da je Sin

Verni i kroz oganj

zapovesti careve i dadoe telesa svoja da ne bi sluili niti se

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

On je vei od najveeg oveka na Zemlji

Jevanelje u Knjizi proroka Danila

ma. Oni neprestano slue duhovnim potrebama onih koji odluuju da

On je vei od najveeg oveka na Zemlji

Kad je car ispriao svoj san, Danilo je odmah razumeo znaenje.