ljudi oko nas
Na Tašmajdanu je 1830. godine pročitan
Ekspert
za podzemni
Beograd
Da li ste se zapitali šta se sve nalazi ispod vaših nogu dok koračate ulicama Beograda?
Drevne i od pogleda sakrivene lagume, bunare, skladišta hrane i vinske podrume
razotkriva dr Vidoje Golubović, jedan od pisaca knjige „Beograd ispod Beograda“
D
a li ste se ikada zapitali šta se neka-
da nalazilo na mestu gde stanuje-
te? Ko je sve tu živeo, ko je dolazio
u goste u vaš omiljeni deo Beograda, šta
ima ispod Tašmajdana, kakve pećine, la-
gume, bunare „krije“ Zemun... rečju šta se
sve nalazi ispod vaših nogu dok koračate
ulicama Beograda? U „šetnju“ „podze-
mnim Beogradom“ i otkrivanje njegovih
tajni, poveo nas je dr Vidoje Golubović,
gospodin koji je vrstan poznavalac ove
oblasti i koji je zajedno sa novinarom Zo-
ranom Lj. Nikolićem, napisao zanimljivu
knjigu „Beograd ispod Beograda“.
Da li ste znali da je Karađorđe u Pr-
vom srpskom ustanku koristio i rimski
vodovod i druge prolaze da bi došao do
Beogradske tvrđave? Da li vam je poznato
da sa beogradske Železničke stanice
možete da dođete do iznad same zgrade
vlade Srbije – podzemnim putem!? Nemci
su, inače, te prolaze iskoristili prilikom
povlačenja iz Beograda za vreme Drugog
svetskog rata. Verovatno ćete se iznenaditi
ako vam kažemo da u ulici Kneza Miloša
postoje podzemni rezervoari za vodu! Ta-
kođe, postoji i podzemni Bajlonijev kotao
30 magazin
za pivo... Ovo su samo fragmenti iz ove
vrlo zanimljive knjige.
Tajne Tašmajdana
„Tašmajdan je istorijski gledano vrlo
značajan, ali šetajući njime, nigde nećete
naići na obaveštenja šta se tu sve nalazilo.
Prostor ispod Tašmajdana i njegove pećine
su vekovima bili rudnik kamena, odakle
se nabavljao materijal za gradnju rimskog
vodovoda i drugih građevina, a kasnije i za
vađenje šalitre koja se koristila u proizvod-
Ispod Tašmajdana u
Drugom svetskom ratu
boravio je nemački
general Fon Ler,
komandant za
jugoistočnu Evropu
nji baruta. Za vreme Prvog svetskog rata
tu se krilo stanovništvo tokom bombar-
dovanja, a za vreme Drugog ovde je bilo
i komandno mesto nemačkog generala
Fon Lera za celu jugoistočnu Evropu. Tu je
boravio zajedno sa 600 oficira... Podzemne
prolaze je koristio i Karađorđe u Prvom
srpskom ustanku kada je osvajao Beograd,
a mnogo toga se tokom prošlosti događalo
i na površinskom delu Tašmajdana. Ovde
su svojevremeno bile čak četiri crkve, tu je
bila i Batal džamija koja nikada nije služila
svojoj svrsi... Do početka 20. veka tu je
bilo jedno od najvećih varoških grobalja.
Stara Barutana (gore) i ulaz u beogradsku pećinu (dole)
Hatišerif, i tu su, po svemu sudeći, spa-
ljene mošti svetog Save...“, pripoveda naš
sagovornik.
Sa Tašmajdana je poleteo prvi balon koji je
viđen u Beogradu. Tu se vrtela i vetrenja-
ča... Mihailo Obrenović je na tom mestu
napravio trkalište, a godine 1925. je odlu-
čeno da se tu pravi Novinarski dom, ali se
to nikada nije ostvarilo“.
„Posebno je zanimljiva Karađorđeva uli-
Kafana „Sedam švaba“
Današnja kafana „Vidin kapija“, koja
se nekada zvala „Kod kočijaša“, bila
je daleko poznatija pod nazivom
„Kafana sedam švaba“. Tom imenu je
kumovao Đura Jakšić, koji je jednom
prilikom naslikao istoimenu sliku, kojom
je inače, platio svoj zaostali ceh u
kafani!
ca“, nastavlja naš sagovornik. „Preko puta
luke u koju svakodnevno uplovljavaju i
strani brodovi s turistima koji krstare Du-
navom, nalazi se više od deset laguma koji
su građeni za skladištenje robe. U njima
se, pre svega zbog konstantne temperatu-
re, čuvala hrana koja je u Beograd stizala
brodovima. Tu je i prostor koji je pripadao
Milošu Obrenoviću gde se nalazio vinski
podrum. Svoje lagume ovde su imali Luka
Ćelovič, Krsmanac, čak i Miša Anastasi-
jević. O ovome je svojevremeno pisao i
Branislav Nušić...“
Zemunski lagumi
Zemun je posebna priča. Maltene sav je
potkopan. Gospodin Golubović navodi da
bi se kroz njih moglo šetati danima. Danas
su ovi lagumi zapušteni. Avala je takođe
vrlo neobična. Na ovoj beogradskoj planini
su napušteni rudnici u koje je moguće
ući bez problema. Ni oni nisu iskorišćeni,
kao što niko ne obraća pažnju na izvor
sumporne vode u Višnjičkoj banji, samo
nekoliko metara udaljenog od Dunava.
Gospodin Golubović je svojevremeno
vodio turiste u obilazak Tašmajdana.
Više od 20.000 posetilaca otkrilo je „čari
podzemnog parka“. Pitamo ga, šta bi još
pokazao turistima?
„Osim Tašmajdana - Bajlonijevu piva-
ru, Karađorđevu ulicu, Avalu – njene
Dr Vidoje Golubović: ”Od laguma bih napravio autentičnu turističku atrakciju”
Tašmajdanske pećine (gore i dole)
stare rudnike. To bi za njih svakako bila
atrakcija. Osim toga čitav taj podzemni
prostor je vrlo zahvalan i za razna kultura
dešavanja – predstave, izložbe, koncerte,
za muzejske postavke i eksponate, baš one
iz daleke prošlosti, balove, vinske izložbe,
sajmove, prezentaciju tradicionalnih jela i
pića i starih zanata.“
Poveo bi gospodin Golubović strane turiste
i u srpske kafane, čiju istoriju takođe
proučava.
Boemske kafane
„Kafana je vrlo značajna za srpsku kultu-
ru“, tvrdi naš sagovornik navodeći da su
se značajne stvari za našu zemlju upravo
rešavale u kafanama. „Znale su srpske ka-
fane pre podne da budu škole, a popodne
da služe svojoj nameni... U kafani „Hajduk
Veljko“ je održana prva filmska predsta-
va, recimo... Prva u tekstovima zapisana
boemska kafana bila je „Dardaneli“. Druga
je „Pozorišna kafana“, na mestu današ-
njeg „Jugodrva“, treća je „Velika Srbija“,
odnosno „Moskva“. Onda je primat počela
da dobija Skadarlija. Dosta kafana je bilo
i u današnjoj Makedonskoj ulici, koja je
imala 40-ak kuća i čak 21 kafanu! “
Nesumnjivo je da bi pećine, vinski bunari,
rezervoari, lagumi i druge podzemne odaje
našeg glavnog grada, mogle postati prvo-
razredna turistička atrakcija. Ali, do danas
nijedan od pomenutih prostora nije ospo-
sobljen za redovne turističke posete, iako
procene govore da bi bile prava atrakcija.
Jednostavno, nadležni nemaju sluha za
tako nešto. Nije čak poznato ni ko gazduje
tim prostorima, pomalo rezignirano, kaže
gospodin Golubović.
Beogradski mali pijac
Beogradski mali pijac, koji je kako
kaže pesma „potopila Sava“, zaista je
postojao. Bio je tačno tu gde se danas
nalazi Beogradska zadruga, zgrada
preko puta „Bristola“. Podsećanja radi,
sve do 1900. godine obala Save je
bila u Sarajevskoj ulici, te je sasvim
razumljivo zašto je „Beogradski mali
Tekst: Ljuba Đorđević Foto: Nataša Atanasković, privatna arhiva
pijac potopila Sava“.
Stari restoran Albanija
magazin 31