Vreme 680 - Podsecanje - radikali na vlasti: Oni se nisu promenili

Page 1

Kada je 1996. upitan o mogunosti koalicije svoje stranke sa socijalistima, Vojislav eelj samouvereno je izjavio: "Ako vam ja unapred kaem da ne postoji nikakva varijanta da SRS ue u koaliciju sa SPS-om i Slobodanom Miloeviem, to ostaje. Ako je neko ovek od rei, onda su to ljudi koji su na elu SRS-a." Doli su, meutim, izbori 21. septembra 1997. i ovek od rei pristao je da se pospe pepelom. Na tim izborima, koje je bojkotovalo 12 opozicionih stranaka, SRS osvaja 82 poslanika mesta, a 24. marta 1998. pristaje da ue u tzv. vladu narodnog jedinstva: uz 16 lanova iz SPS-a i pet iz JUL-a, u vladi kojom e predsedavati Mirko Marjanovi radikalima je pripalo 15 mesta, od ega dva potpredsednika. Prva istorijski vana tekovina ove "crveno-crne" vlade bila je jednoglasna odluka da se prihvati predlog Slobodana Miloevia i republikom parlamentu naloi da raspie referendum na kojem bi se graani izjasnili o tome da li prihvataju uee stranih predstavnika u reavanju problema na Kosovu. Na sednici odranoj 6. i 7. aprila 1998. Skuptina e najpre usvojiti Zakon o skraenju potrebnog vremena izmeu zakazivanja i odravanja referenduma, da bi ve za 23. arpil zakazala i referendum. Od ukupnog broja izalih biraa, tog dana je ak 94,7 zaokruilo negativan odgovor: zvanina reakcija bila je da su se graani izjasnili "patriotski", dok se Kontakt grupa pokazala mnogo konkretnijom i odmah posle referenduma uvela drastine sankcije Srbiji. Kosovska kriza potom e se drastino zaotravati, a konstantne pretnje iz inostranstva na neki nain e radikalima i socijalistima dati alibi da na domaoj politikoj sceni urade sve to je "u interesu otadbine". Za poetak, samo mesec dana posle referenduma, Skuptina Srbije usvojila je Zakon o Univerzitetu odbijajui pritom sve amandmane opozicionih partija i samog Univerziteta produkt je bio zakon koji je ograniavao autonomiju Univerziteta, a profesore i saradnike, kako je ocenjeno, "pretvorio u poslunike vlasti". okantan ak i samo na papiru, zakon usvojen 26. maja bio je jo okantniji u praksi. Na elo nekih fakulteta, naime, imenovani su stranaki kadrovi, a ampioni bezonosti su po optem miljenju bili upravo dekani radikali. Novoimenovani dekan Vladan Teodosi je na fakultet doveo obezbeenje koje je spreavalo profesore da se vrate u kabinete iz kojih su prethodno izbaeni, preko svojih emisara pretio profesorima da e ih "srediti im bude usvojen zakon o terorizmu", spreavao predavae da odlaze na unapred zakazane kongrese, zabranio ulazak onima koji su negodovali zbog novog reima na fakultetu, nalagao obezbeenju da iz zgrade iznosi one koji bi se ogluili na nareenje,... uopte uinio niz stvari koje su i danas mrlja na istoriji ETF-a. Pored Teodosia, u ovom periodu posebno se istakao i dekan Filolokog fakulteta Radmilo Marojevi, takoe radikalski kadar: nasilnom penzionisanju profesora (ak i lingviste svetskog glasa Ranka Bugarskog), imenovanjem novih efova odseka, angaovanjem famoznog Danijela ifera za predavaa i slinim merama Marojevi se nije zadovoljio, pa je predloio i da se na njegovom fakultetu ukine grupa za svetsku knjievnost, a da postdiplomci pod obavezno moraju da ue i poloe ruski jezik. Kako su se zbog svega toga studenti pobunili i otpoeli trajk, Marojevi se prisetio kolege Teodosia, pa je 4. februara 1999. na fakultet upala grupa maskiranih batinaa prebijajui sve koji su im se nali na putu. Epilog svih ovih dogaaja bile su ostavke, svae, protesti, stvaranje Otpora i brojne nuspojave ije se posledice i danas oseaju. Skuptina Udruenja (reimskih) novinara Srbije odrana 13. juna 1998. na Zlatiboru pokazae, meutim, da je crveno-crna koalicija pronala drugu metu: obraajui se prisutnima, ministar informisanja Aleksandar Vui istakao je da su se "neki mediji javno stavili u slubu nekih svetskih monika u voenju specijalnog rata protiv Srbije". Stalna pretnja bombardovanjem i pogoranje situacije na Kosovu uinili su ipak da mogunost konkretnijih mera protiv slobode medija ne bude shvaena ozbiljno u veem delu javnosti. No, ak i da se javnost neto pitala, "vlada nacionalnog jedinstva" teko da bi se zabrinula zbog toga: ve 20. oktobra, opet po hitnom postupku, usvojen je Zakon o informisanju koji je beskrupolozno krio svaku naznaku Ustavom zagarantovanog prava na slobodu miljenja, govora i javne rei. Prva rtva sudije za prekraje bio je "Evropljanin", koji je po odluci obznanjenoj u noi izmeu 23. i 24. oktobra (tri dana posle usvajanja Zakona!!!), a na osnovu tube udesne organizacije poznate pod imenom Patriotski savez Srbije, morao da plati 2.400.000 dinara. To je, naravno, bila samo jedna od mnogih rtava, a suenja medijima, zaplena njihove imovine i tiraa postali su redovna pojava. U tom smislu, najtee su proli "Evropljanin" i "Dnevni telegraf" iji e vlasnik Slavko uruvija, posle bukvalnog ubistva svojih novina, i sam biti ubijen 11. aprila 1999. godine. Daleko manje znaajan, ali isto tako apsurdan zakon, "vlada narodnog jedinstva" poslala je Skuptini 6. decembra 1998, uz predlog da takoe bude usvojen po hitnom postupku. Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica predviao je, izmeu ostalog, da predsednici Republike, Skuptine i Vlade imaju ogromne privilegije i plate za vreme mandata, a da im pravo na veliku apanau, obezbeenje za njih i porodicu, automobil, vozaa, administrativno osoblje i kuvare pripada doivotno. Ovog puta, pritisak javnosti (itaj: graana na ivici egzistencije) ipak je bio dovoljan da se ve usvojeni zakon ubrzo nae van snage. Istina, ideja e biti rehabilitovana u novembru 1999, ali e se odnositi samo na prava i obaveze predsednika Republike. BEMBANjE I VARljIVO LETO: Ve i sam poetak 1999. godine nagovestio je potvrdu one narodne da i od zla uvek moe gore. Na spektakularnoj (kasnije mnogo puta u razliitim varijantama i s razliitim akterima ponavljanoj) konferenciji za novinare, tri potpredsednika Vlade su 12. januara javnosti otkrila "supertajni" dokument CIA s podacima o iznosima kojima Amerikanci finansiraju nezavisne medije, sindikate, studentske organizacije i sve druge "izdajnike". Samo dva sata poto su Ratko Markovi, Milovan Boji i Vojislav eelj obznanili svoje otkrie, domai hakeri su isti tekst, s falsifikovanim zaglavljem amerike obavetajne agencije, nali na internetu, u formi dostupnoj svima. Otkrie je ipak delovalo kod patriotski osveenog (a internetu nevinog) graanstva i prostor za borbu protiv politikih neistomiljenika bio je otvoren. Sve to je sledilo dobro je poznato: pregovori po francuskim dvorcima, eeljeve pretnje da Albanaca na Kosovu nee biti ukoliko neko bude bombardovao Srbiju i, konano, bombardovanje. ta je bilo, bilo je, ali nakon potpisivanja mirovnog sporazuma Vojislav eelj pokuae da odri makar jedno svoje obeanje ono koje se baziralo na upozorenju da e u sluaju ulaska NATO trupa na Kosovo radikali izai iz Vlade. No, oveku od rei ni ovog puta se "nije dalo": tek to je Centralna otadbinska uprava SRS-a aminovala izlazak iz vladajue koalicije, premijer Mirko Marjanovi uveo je "radnu obavezu" za radikale zbog "neophodnosti kontinuiteta sastava i rada vlade". U prevodu, radikali su hteli, ali nije im dozvoljeno da se okanu vlasti. U svakom sluaju, sledile su obnova i izgradnja, pa je radi toga Vlada odluila da od svih zaposlenih i penzionera uzme po jednu dnevnicu meseno pitanja o loem kvalitetu od tih para obnovljenih objekata, kao i o neisplaenim graevinarima tada jo nisu postavljana. Jo jedna matovita vladina uredba, doneta 25. avgusta 1999, takoe je bila u "optem interesu": umesto penzija za maj, jun i jul, penzioneri su na osnovu te uredbe dobili bonove za plaanje elektrine energije, uglja i drva za ogrev. ta se zapravo dogaalo s tako uparanim sredstvima, nikada nije zvanino utvreno, ali su Slobodan Miloevi i socijalisti oigledno bili zadovoljni kako socijalnim tako i ostalim merama sprovedenim tokom saradnje s radikalima. Poto se, dakle, dobro pokazao, SRS e 12. avgusta 1999. zauzeti i (zaslueno) mesto u saveznoj vladi dobivi pet ministarskih mesta. Nabrajanje matovitih koraka preduzetih na tom nivou ini se, meutim, suvinim. Ne zbog toga to nisu bili dovoljno matoviti, ve zbog toga to ih je jedna od mera "u startu" prevazila: savezni ministar pravde Petar Joji, vredan kao to ve radikalu pristaje, 25. maja 2000. je na neverovatnih 25 stranica napisao pismo glavnom tuiocu Karli del Ponte. Nita neobino da pismo nije bilo naslovljeno reima "Karli del Ponte, kurvi koja se prodala Amerikancima"; da Haki tribunal nije nazvan "tamnicom" i "kriminalnom organizacijom sastavljenom od plaenika, pijuna, hohtaplera, sluga Amerike i NATO-a, osoba bez morala koje se u svom radu slue najprljavijim metodama". Da bi glavnoj tuiteljici Tribunala sve bilo potpuno jasno, Joji joj je u pismu poruio da sa svojom prethodnicom Luiz Arbur "moe da bude simbol prostitucije, jer uzimaju novac od muterija i trude se da urade ono to im narede, ma kako to odvratno i nemoralno bilo". Dok je ministar Joji na saveznom nivou pisao i poruivao, republiki nivo radio je punom parom: kraj 1999. i skoro itava 2000. bili su period nezapamene represije nad svim to je slobodno mislilo i govorilo u zemlji Srbiji. Premlaivanja, hapenja, zatvaranje medija, maskirani specijalci koji usred noi upadaju u radio i TV stanice, uniformisani i batinai u civilu bili su veliko finale i verovatno najrealnija slika dvogodinje vladavine crveno-crne koalicije. Sledili opera:10 9.3.2011 13:34:08

Vreme 680 - Podsecanje - radikali na vlasti: Oni se nisu promenili

Page 2

su izbori, pobeda DOS-a, otkrivanje bar dela onog to je poinjeno za radikalskog vakta, poetak suenja Slobodanu Miloeviu, odlazak Vojislava eelja u Hag,... sve ono to je veini graana Srbije ulivalo nadu da e normalan ivot jednom biti mogu ak i na mestu na kojem su osueni da ive. No, kako to ve u ivotu biva, tranzicione muke i konstantne afere novih vladara uinile su da birai postepeno zaborave sve to je nekad bilo. Grobovi, pretnje zaralim kaikama, dobrovoljci na ratitima, premlaivanja, finansijske zloupotrebe, radikalni nacionalizam (za koji postoji i drugo ime, ali neemo sad...), potezanje pitolja na taksiste i studente, guenje slobode Univerziteta, unitavanje medija, bezobzirni cinizam vladara, verbalni i fiziki obrauni u obe skuptine, devastacija kulturne batine i sve ostalo to su radikali inili, izgleda da su zaboravili i "razoarani birai" i neki sastavljai nove vlade. Oni kojima pamenje ipak nije tako kratko setie se, meutim, predizbornog slogana SRS-a iz 1993: "Mi se nismo promenili".

opera:10

9.3.2011 13:34:08