1.

ELEKTROSTATIKA

KULONOV ZAKON

ta je Kulonov zakon?

Zakon koji govori o elektrostatikim silama izmeu takastih naelektrisanja.

ta je takasto naelektrisanje? To je naelektrisanje koje ima odreenu koliinu elektrinog optereenja i nema dimenzije. U praksi se za takasta naelektrisanja smatraju pozitivno i negativno naelektrisane estice i sva naelektrisana tela ije su dimenzije zanemarljive u odnosu na rastojanje izmeu njih.

Kako glasi Kulonov zakon?

F 12

Q1 Q2 r = r 012 2 4 0 r 12
1
Q1
r 12

Q2

Intenzitet sile kojom naelektrisanje Q1 deluje na naelektrisanje Q2 direktno je srazmeran proizvodu ta dva takasta naelektrisanja, a obrnuto srazmeran kvadratu rastojanja izmeu njih.

U izrazu za Kulonov zakon konstanta srazmernosti je

k =

1 4 0

Nm = 9 10 2 C
9

0 je dielektrina konstanta vakuuma i vazduha i iznosi

0 =

1 4k

1 Nm2 4 9 10 9 C2

C2 10 9 C 2 = = 8 ,85 10 12 36 Nm2 Nm2

Sila je vektorska veliina to znai da je odreena intenzitetom, pravcem i smerom. Intenzitet sile je odreen brojnim vrednostima. Pravac Kulonove sile definisan je jedininim r vektorom r 012 Smer Kulonove sile definisan je jedininim r vektorom r 012 i algebarskim intenzitetom sile.

ta je jedinini vektor

r 012

Jedinini vektor r 012 je vektor koji ima:

iz Kulonovog zakona

- intenzitet = 1 - pravac linije koja spaja Q1 i Q2 - smer od Q1 ka Q2

Primer 1:

Q1

r 012 r 12

Q2

F12

Ako je Q1> 0 i Q2> 0 , onda je sila F 12 odbojna. Znai: Q1 deluje na Q2 i gura ga od sebe (napadna taka sile je u taki u kojoj se nalazi Q2).

Primer 2:

Q1

r 012 r 12

F12

Q2
r

Ako je Q1> 0 i Q2< 0 , onda je sila F 12 privlana. Znai: Q1 deluje na Q2 i privlai ga ka sebi.

Jedinini vektor

r 021 = r 012

to znai da mu je intenzitet jednak 1 pravac je isti kao pravac jedininog vektora a smer je od Q2 ka Q1 (suprotan od smera

r 012
r
).

r 012

Zato je i sila F 21 kojom Q2 deluje na Q1 suprotnog smera od sile

F 12

F 21

Q1 Q2 r = r 021 2 4 0 r 12
1

Primer 3:

F21

Q1
r 12

r 021 Q2

Ako je Q1> 0 i Q2> 0 onda je sila

F 21 odbojna.

Znai: Q2 deluje na Q1 i gura ga od sebe (napadna taka sile je u Q1).

Primer 4:

Q1

F21 r 12

r 021

Q2
r

Ako je Q1> 0 i Q2< 0 onda je sila F 21

privlana.

Znai: Q2 deluje na Q1 i privlai ga ka sebi.

Koja je jedinica za silu?

Njutn [N].

Koja je jedinica za koliinu naelektrisanja?

Kulon [C].

ZADACI: 1.1 Dva takasta tela naelektrisanja Q1 i Q2 nalaze se u vazduhu na rastojanju r12 = 0.2 m. Odrediti vektor Kulonove sile kojim telo naelektrisanja Q1 deluje na telo naelektrisanja Q2, ako je: a) Q1 = 410-11 C i Q2 = 610-11 C b) Q1 = - 410-11 C i Q2 = - 610-11 C c) Q1 = 410-11 C i Q2 = - 610-11 C

1.2 Dve kuglice poluprenika a = 2 mm naelektrisane su istim koliinama naelektrisanja Q. Intenzitet sile koja deluje izmeu njih je 910-7 N. Kuglice su na rastojaju r = 2 dm. Odrediti koliinu naelekrisanja Q kojom su naelektrisane kuglice.

1.3 Tri takasta naelektrisanja, Q1 = 1 pC, Q2 = 2 pC i Q3 = 3 pC, nalaze se u vazduhu na istom pravcu, pri emu se naelektrisanje Q2 nalazi izmeu naelektrisanja Q1 i Q3 . Rastojanje izmeu naelektrisanja Q1 i Q2 je r12 = 2 cm, a rastojanje izmeu naelektrisanja Q2 i Q3 je r13 = 3 cm. a) Odrediti elektrostatiku silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja deluje na naelektrisanje Q2. b) Odrediti elektrostatiku silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja deluje na naelektrisanje Q3.

1.4 Tri takasta tela naelektrisanja Q1 = 8x10-11 C, nepoznatog naelektrisanja Q2 i Q3=2x10-11C, zauzimaju u vazduhu poloaj kako je prikazano na slici. Rastojanje izmeu taaka oznaenih sa 1 i 3 je r13 = 5 cm. Odrediti poloaj i naelektrisanje Q2 tako da se sva tela, pod dejstvom Kulonovih sila, nalaze u mirovanju.

1.5 U temenima pravougaonika duine stranica a = 3 cm i b, u vazduhu, nalaze se etiri kuglice jednakih naelektrisanja Q. U preseku dijagonala pravougaonika nalazi se kuglica naelektrisanja Q1 = 0,955x10-12 C. Kolika treba da bude duina stranice b i naelektrisanje kuglica da bi, pod dejstvom Kulonovih sila, sve kuglice bile u ravnotei?

ELEKTROSTATIKO POLJE

ta je elektrostatiko polje?

Fiziko stanje u okolini naelektrisanih tela koje se manifestuje silom koja deluje na probno optereenje u mirovanju, uneto u polje, naziva se elektrostatiko polje ukoliko ta naelektrisana tela miruju. Ukoliko se naelektrisana tela kreu, to polje se naziva elektrino. Priroda ovih polja je ista.

ta je vektor jaine elektrostatikog polja?

Vektorska veliina koja kvantitativno odreuje elektrino polje. Ima isti pravac i smer kao elektrostatika sila: r r F E =

Qp

ta je probno optereenje Qp?

To je takasto naelektrisanje koje koristimo u eksperimentima, a tako je osmiljeno da ne utie na rezultate eksperimenta. Znai: uvek je pozitivno i barem dva reda veliine (barem 100 puta) manjeg naelektrisanja od ostalih naelektrisanja u okolini.

ta je x komponenta vektora polja, a ta je y komponenta vektora polja? To su projekcije vektora polja na x i y ose koordinatnog sistema u ravni.
y j

Ey
0
i

Ex

E x = E x i = E cos i
r r r r

E y = E y j = E sin j

gde su :

i
j
E

- jedinini vektor x-ose (on definie pravac i smer x-ose) - jedinini vektor y-ose (on definie pravac i smer y-ose) - intenzitet vektora
,

Ex
Ey
r

- intenzitet projekcije vektora na x -osu

- intenzitet projekcije vektora E na y - osu

Kakvo je polje u okolini takastog naelektrisanja? Radijalno i opada sa kvadratom rastojanja u svim pravcima.
E

4 0 F r E = = Qp Qp

Q Qp r 2 r0

4 0 r

Qp r 2 r0

r2

linije elektrostatikog polja uvek su usmerene od pozitivnog naelektrisanja

linije elektrostatikog polja uvek su usmerene ka negativnom naelektrisanju

ta su to linije elektrostatikog polja?

Linije na koje je vektor elektrostatikog polja tangentan u svakoj taki.

Koliko je elektrostatiko polje u taki A u okolini nekoliko takastih naelektrisanja? Elektrostatiko polje u taki A jednako je vektorskom zbiru elektrostatikih polja koja stvaraju pojedina naelektrisanja u taki A (princip superpozicije). Na primer: u taki A u okolini tri takasta naelektrisanja elektrostatiko polje je:

E A = E1 + E2 + E3

Koja je jedinica za jainu elektrostatikog polja?

N C
.

ili

V m

ZADACI: 2.1 a) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja na rastojanju r = 0.2 m od takastog naelektrisanja Q1 = 410-11 C. b) Ako se u taku na rastojanju r = 0.2 m od takastog naelektrisanja Q1 postavi takasto naelektrisanje Q2 = 610-11 C odrediti silu (njen intenzitet, pravac i smer) koja deluje na naelektrisanje Q2? c) Odrediti silu koja bi delovala na takasto naelektrisanje Q3 = - 610-11 C postavljeno u istu taku. d) Uraditi isti zadatak pod a), b) i c) ako je Q1 = - 410-11C.

2.2 Koliki je intenzitet sile koja deluje na takasto naelektrisanje Q = 10 pC koje se nalazi u taki u

N kojoj je jaina elektrostatikog polja E = 3 C

2.3 Dva takasta naelektrisanja Q1 = 1 pC i Q3 = 3 pC nalaze se na rastojanju r13 = 5 cm u vazduhu. a) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja u taki A koja se nalazi na pravoj izmeu ova dva naelektrisanja, a udaljena je od naelektrisanja Q1 za r12 = 2 cm. b) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja deluje na naelektrisanje Q2 = 2 pC koje je postavljeno u taku A.

2.4 Poloaj dva takasta tela naelektrisanja Q1 = 4x10-11 C i Q2 = - 6x10-11 C, koja se nalaze u vazduhu, odreen je takama P1 ( -1 cm, 0 ) i P2 (2 cm, 0 ). Kada se tela dodirnu, a zatim vrate u prvobitne poloaje, vektor jaine elektrinog polja u taki P (0, 1r cm) ima samo komponentu u r pravcu y ose ( E = E y j ). Odrediti naelektrisanja tela posle dodira.

ELEKTROSTATIKI POTENCIJAL

ta je elektrostatiki potencijal neke take? Kolinik elektrostatike potencijalne energije probnog naelektrisanja u toj taki i njegove koliine naelektrisanja

We V = Qp

Kako se izraunava u optem sluaju? Kao linijski integral vektora elektrostatikog polja du bilo koje putanje, raunato od take iji potencijal traimo pa do referentne take.
R

V A = E dl
A

ta je referentna taka? To je taka u odnosu na koju se elektrostatiki potencijal odreuje. Ona se moe proizvoljno izabrati, ali se najee za referentnu taku uzima taka u beskonanosti. esto se ta taka zove i taka nultog potencijala.

A zato? Zato to je elektrostatiki potencijal referentne take 0V.

Kako se izraunava elektrostatiki potencijal neke take A na rastojanju rA takastog naelektrisanja Q?

Q VA = 4 0 r A
1

Koja je jedinica za elektrostatiki potencijal? Volt [V].

ta je razlika elektrostatikih potencijala? Napon.

U AB = V A V B

Zato je uopte uvedena razlika potencijala kao potpuno nova fizika veliina? Zato to elektrostatiki potencijal zavisi od izbora referentne take, a napon ne.

B r r R r r B r r B r r V A V B = E dl E dl = E dl E dl = E dl + E dl = E dl = U AB A B A R A A R
R

Koja je jedinica za napon?

Volt [V].

UAB = - UBA Zato?

U AB

A r r B r r = E dl = E dl = E dl = U BA A B A B

Na primer: ako je napon

U 12 = 10 V

onda je napon

U 21 = 10 V

Ako je napon
.

U MN = 50 V

onda je napon

U NM = 50 V

ta je ekvipotencijalna povrina? Povrina ije su sve take na istom potencijalu. Primer:

Q VA = 4 0 r 1 Q VB = 4 0 r 1 Q VC = 4 0 r
1

C
r

V
r

V A =V B =V C

Poto su sve take ove sfere na istom rastojanju od naelektrisanja Q, onda je i njihov elektrostatiki potencijal isti. Zato ova sfera predstavlja ekvipotencijalnu povrinu.

ZADACI:

3.1 Odrediti potencijal take koja se nalazi na rastojanju r1 = 0,2 m od takastog naelektrisanja Q1 = 410-11 C u odnosu na referentnu taku u beskonanosti.

3.2 Odrediti potencijal take koja se nalazi na rastojanju r2 = 0.4 m od takastog naelektrisanja Q2 = - 610-11 C u odnosu na referentnu taku u beskonanosti.

3.3 Odrediti potencijal take koja se nalazi na rastojanju r2 = 0.2 m od takastog naelektrisanja Q1 = 410-11 C i na rastojanju r2 = 0.4 m od takastog naelektrisanja Q2 = - 610-11 C u odnosu na referentnu taku u beskonanosti.

3.4 Tri takasta naelektrisanja QA = 10 pC, QB = -10 pC i QC = 10 pC nalaze se u vakuumu u temenima jednakostraninog trougla stranice a = 3 m. Odrediti potencijal u centru (teitu) trougla.

3.5 Odrediti napon izmeu take koja se nalazi na rastojanju r1 = 0.1 m od takastog naelektrisanja Q = 3 nC i take koja se nalazi na rastojanju r2 = 0.2 m.

3.6 Dva mala naelektrisana tela naelektrisanja Q1 = 4 pC i Q2 = 2 pC, nalaze se u vazduhu na rastojanju r = 30 cm, kao na slici. a) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja u taki A koja se nalazi na pravoj izmeu ova dva naelektrisanja, a udaljena je od naelektrisanja Q1 za r1 = 20 cm. b) Odrediti vektor jaine elektrostatikog polja u taki B koja se nalazi na pravoj koju odreuju ova dva naelektrisanja, sa strane naelektrisanja Q2, a udaljena je od njega za r2 = 10cm. c) Odrediti potencijale taaka A i B.

d) Odrediti napon UAB. Koliki je napon UBA? e) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja bi delovala na naelektrisanje QpA = 1 pC kada bi se postavilo u taku A. f) Odrediti silu (njen pravac, smer i intenzitet) koja bi delovala na naelektrisanje QpB = -1 pC kada bi se postavilo u taku B.
Q1
r1 r

A
x

Q2
r2

B
x

3.7 Uraditi prethodni zadatak za vrednosti naelektrisanja Q1 = - 4 pC i Q2 = 2 pC.

3.8. Tri takasta naelektrisanja Q1 = 2 nC, Q2 = 5 nC i Q3 = 10 nC nalaze se u vakuumu u temenima kvadrata stranice a = 10 cm. a) Odrediti potencijal etvrtog temena kvadrata. b) Odrediti razliku potencijala izmeu etvrtog temena kvadrata i centra kvadrata. c) Nacrtati i izraunati komponente elektrostatikog polja u taki D koje potiu od pojedinih naelektrisanja.

3.9. Ako je napon izmeu taaka A i B, UAB = 10 V, a napon izmeu taaka B i C, UBC = 3 V, koliki je napon UAC?

3.10 Tri takasta naelektrisanja QA =10pC, QB i QC nalaze se u vakuumu u temenima jednakostraninog trougla stranice a = 3m. a) Odrediti naelektrisanja QB i QC tako da elektrino polje u teitu trougla bude jednako nuli (taka 0 na sl.). b) Za vrednosti naelektrisanja odreene pod a) izraunati rad koji se izvri pri prebacivanju takastog naelektrisanja Q = 1 pC iz beskonanosti u taku O. Teite trougla nalazi se u preseku teinih linija koje se kod jednakostraninog trougla poklapaju sa visinama:

AO = BO = CO =

h,

h=

a 3 2

3.11 Odrediti vrednosti takastih naelektrisanja Q1 > 0, Q2 i Q3 rasporeenih kao na slici, tako da elektrino polje u taki A bude jednako nuli, a da potencijal u taki B, raunat prema referentnoj taki u beskonanosti ima vrednost VB = 200V. Poznato je: a = 10 cm. Sistem se nalazi u vakuumu.

3.12 U temenima pravougaonika, duine stranica a = 20 cm i b = 10 cm, smetena su takasta naelektrisanja QA, QB = 20 pC, QC = -102 pC i QD. Sistem se nalazi u vakuumu. Odrediti naelektrisanja QA i QD tako da elektrino polje u taki M, iji je poloaj prikazan na slici, bude jednako nuli. Za ovaj sluaj odrediti potencijal take M, uzimajui referentnu taku u beskonanosti.

3.13 Oko metalne lopte poluprenika a = 1 cm, naelektrisanja Q1 = 2x10-10C , u vazduhu, nalazi se koncentrina metalna ljuska unutranjeg poluprenika b = 3cm, spoljanjeg poluprenika c = 4cm i naelektrisanja Q2 = 4x10-10C. Odrediti kako se menja vektor jaine elektrinog polja, potencijal ovog sistema i napon izmeu ljuske i lopte. Grafiki predstaviti promene jaine elektrinog polja i potencijala i izraunati vrednosti ovih veliina za r = a, r = b, r = c. (Referentnu taku potencijala uzeti u beskonanosti).

GAUSOV ZAKON

Kako glasi Gausov zakon? Izlazni fluks vektora jaine elektrostatikog polja kroz bilo koju zamiljenu zatvorenu povrinu jednak je koliniku ukupnog slobodnog naelektrisanja obuhvaenog tom povrinom i dielektrine konstante vakuuma 0:

Q E ds = 0 S
r

ta se izraunava Gausovim zakonom? Vektor elektrostatikog polja

E
r

U kojoj sredini vai Gausov zakon? U vakuumu. Priblino vai i u vazduhu.

A u drugim dielektrinim sredinama?

U drugim dielektrinim sredinama vai uopteni Gausov zakon.

Pa u emu je razlika? Zato dva zakona?

Uopteni Gausov zakon vai za sve dielektrine sredine pa i za vazduh i vakuum. On ukljuuje i polarizaciju dielektrika.

Kako glasi? Izlazni fluks vektora r elektrine indukcije (dielektrinog pomeraja) D kroz bilo koju zatvorenu zamiljenu povrinu jednak je ukupnom slobodnom naelektrisanju obuhvaenom tom povrinom.

D ds S

=Q

Koja su naelektrisanja slobodna?

Na primer: elektroni u provodniku.

Da li to znai da postoje i vezana naelektrisanja?

Da. To su ona naelektrisanja koja se izdvajaju uz samu ivicu dielektrika unetog u polje. Vezana naelektrisanja su posledica polarizacije dielektrika.

ta je polarizacija dielektrika? Pojava pri kojoj dolazi do razdvajanja centara pozitivnih i negativnih naelektrisanja u atomu dielektrika. Od neutralnih atoma stvaraju se elektrini dipoli i orijentiu se u smeru polja u koje smo uneli dielektrik, kao to je prikazano na slici. Spolja gledano pozitivni i negativni krajevi susednih dipola u dielektriku se ponitavaju. Ostaju neponitena samo vezana naelektrisanja u sloju dielektrika neposredno uz povrinu. Negativna su u onom sloju koji je najblii pozitivnom izvoru polja, a pozitivna naelektrisanja su na suprotnom kraju dielektrika (koji je najblii negativnom izvoru elektrostatikog polja).

Q
+ + + + + + + + - + - + - + - + - + - + - + - + - + - + - + - + + + + +

-Q
- + - + - + - + - + - + -

- + - +

-Qv

Qv

ta je vektor elektrine indukcije?

Vektorska veliina koja objedinjuje vektor polja i polarizaciju dielektrika unetog u polje.

U linearnim homogenim dielektricima vektor elektrine indukcije

linearno zavisi od vektora jaine polja

a linearnost je izraena preko apsolutne dielektrine konstante .

D = E

 = 0 r

gde je:

apsolutna dielektrina konstanta, 0 dielektrina konstanta vakuuma i vazduha, r relativna dielektrina konstanta.

Koje su jedinice za ove tri dielektrine konstante? Jedinica za dielektrinu konstantu vakuuma 0 je:
C2 2. Nm

ili

F m

Relativna dielektrina konstanta r je neimenovan broj. Znai nema jedinicu. Samim tim se iz formule vidi da je jedinica za apsolutnu dielektrinu konstantu ista kao za 0, dakle
.

C2 2 Nm

ili

F m

ZADACI:

4.1 Odrediti vektor jaine elektrinog polja u okolini beskonane tanke ravnomerno naelektrisane ploe u vazduhu.

4.2 Poluprenik unutranje elektrode sfernog kondenzatora je a, a naelektrisanje Q (Q>0). Izmeu elektroda ovog kondenzatora su dva koncentrina sloja dielektrika relativnih permitivnosti r1 i r2 . Poluprenik razdvojne povrine dielektrika je b, a unutranji poluprenik spoljanje elektrode je c. Odrediti: r a) vektore elektrine indukcije P b) povrinske gustine vezanih naelektrisanja; c) izraz za potencijal taaka izmeu elektroda kondenzatora, smatrajui da se spoljanja elektroda nalazi na nultom potencijalu; d) kapacitivnost ovog kondenzatora.

4.3 Poluprenik unutranje elektrode sfernog kondenzatora je a = 2mm, a unutranji poluprenik spoljanje elektrode je b = 12mm. Dielektrik se sastoji iz dva koncentrina sloja, kao na sl., relativnih permitivnosti r1 = 16 i r2 = 4. a) Polazei od Gausovog zakona odrediti kako se menja elektrino polje ovog kondenzatora u funkciji rastojanja take od centra kondenzatora. b) Odrediti debljine d1 i d2 slojeva dielektrika, tako da najvee jaine elektrinog polja u dielektricima budu jednake.

PROVODNICI

ta su provodnici?

Vrsta materijala u kojima i na sobnoj temperaturi postoji veliki broj slobodnih nosilaca naelektrisanja

Postoje provodnici prve i druge vrste. Provodnici prve vrste su metali, naelektrisanja u njima su elektroni. Provodnici druge vrste su elektroliti. Elektroliti su rastvori kiselina, baza i soli. Nosioci naelektrisanja u njima su joni (pozitivni i negativni). a nosioci

ta se deava kada se metalna ipka unese u elektrostatiko polje? U provodniku dolazi do razdvajanja pozitivnog i negativnog naelektrisanja uz samu povrinu provodnika (negativna naelektrisanja se izdvajaju prema pozitivnom izvoru elektrostatikog polja). Ova pojava zove se elektrostatika indukcija. Stvara se unutranje polje izmeu tih naelektrisanja. To polje se ponitava sa spoljanjim poljem tako da u provodniku nema elektrostatikog polja. Linije elektrostatikog polja menjaju pravac tako da ulaze u provodnik i izlaze iz njega pod pravim uglom.

E
+

E=0

+ +

elektrostatiko polje pre unoenja metalne ploe

elektrostatiko polje nakon unoenja metalne ploe

ta je Faradejev kavez? Metalni kavez zatvoren sa svih strana u kome kada ga unesemo u spoljanje elektrino polje nema polja. To je posledica injenice da se u provodniku koji unesemo u spoljanje elektrostatiko polje unutranje elektrostatiko polje ponitava. Faradejev kavez slui za zatitu ljudi i opreme od uticaja elektrinog polja (groma i slino). Automobil je primer Faradejevog kaveza. E

E=0

KONDENZATORI

ta je kondenzator?

Kondenzator je sistem od dve provodne elektrode izmeu kojih je ubaen dielektrik.

Kondenzatori se razlikuju: - po obliku - po vrsti dielektrika izmeu elektroda - po vrsti metala od kog su napravljene elektrode.

Koja je najvanija karakteristika kondenzatora?

Kapacitivnost

Od ega zavisi kapacitivnost?

Od oblika, dimenzija kondenzatora i vrste dielektrika u njemu.

Kada se elektrode kondenzatora prikljue na razliku elektrostatikog potencijala doi e do procesa njihovog naelektrisavanja. Ona elektroda koja je prikljuena na vii elektrostatiki potencijal naelektrisae se pozitivno, a ona druga koja je prikljuena na nii potencijal, naelektrisae se negativno. Taj prelazni proces naelektrisavanja kondenzatora trajae sve dok se elektrode ne naelektriu tolikom koliinom naelektrisanja da je zadovoljena relacija:

Q C = U
Ova relacija vai uvek i za sve tipove kondenzatora.

Q1 V1

Q2 V2

V1 > V 2 Q1 > 0 Q2 < 0

Naelektrisanja na elektrodama kondenzatora su uvek jednakog intenziteta, a suprotnog znaka.

Q 1 = Q 2
nezavisno od oblika kondenzatora.

Kada se kondenzator naelektrie i odvoji od izvora napajanja na njegovim elektrodama ostaje konstantan napon.

Mi prouavamo samo ploast kondenzator. U njemu je elektrostatiko polje homogeno to znai da je vrednost polja ista u svakoj taki. Linije takvog polja su paralelne.

VAZDUNI PLOAST KONDENZATOR

-Q S
2

Q
1 E0

-Q
2

Q Elektrostatiko polje u kondenzatoru je: E 0 = 0S

Napon na krajevima kondenzatora je:

Q U = E d = d 0S

Kapacitivnost kondenzatora je:

Q 0S C = = U d

gde je :

S povrina elektrode d rastojanje izmeu elektroda 0 dielektrina konstanta vakuuma

PLOAST KONDENZATOR SA DIELEKTRIKOM

S
2

Q
1 E

-Q
2

-Q

Elektrostatiko polje u kondenzatoru je:

Q Q E = = S 0 r S

Napon na krajevima kondenzatora je:

Q Q U = E d = d = d S 0 0 S

Kapacitivnost kondenzatora je:

Q S 0 r S = = C = U d d

gde je :

S d r

povrina elektrode rastojanje izmeu elektroda apsolutna dielektrina konstanta relativna dielektrina konstanta

Kapacitivnost kondenzatora moe se poveati ako se: - povea povrina elektroda - smanji rastojanje izmeu elektroda - upotrebi dielektrik sa to veom dielektrinom konstantom.

Postoje kondenzatori sa: - vrstim dielektrikom (papir, liskun, polimeri, keramike, staklo) - tenim dielektrikom (prirodna i sintetika ulja) - gasovitim dielektrikom (vazduh).

Koja je jedinica za kapacitivnost?

Farad (F)

Ponekad se kondenzatori povezuju u grupu.

ta znai transfigurisati grupu kondenzatora?

To znai nai ekvivalentnu kapacitivnost kondenzatora koja bi zamenila celu grupu.

REDNA VEZA
A

C1

C2

1 1 1 = + C AB C1 C 2

C AB =

C 1C 2 C1 + C 2

Karakteristika redne veze je da su elementi vezani u istoj grani, to znai da kondenzatori imaju istu koliinu naelektrisanja na elektrodama, pod uslovom da nisu bili optereeni pre nego to su vezani u kolo.
A

C1 C2

C3

1 1 1 1 = + + C AB C1 C 2 C 3 C AB

C 1C 2 C 3 = C 1C 2 + C 2 C 3 + C 1C 3

PARALELNA VEZA
C1
A B

C2

C AB = C 1 + C 2

Karakteristika paralelne veze je da su elementi vezani izmeu dve iste take, to znai da je napon na njima isti.

MEOVITA VEZA
C2
A

C1 C3

C AB =

(C 2 + C 3 )C 1
C1 + C 2 + C 3

ZADACI:

6.1 Odrediti kapacitivnost ploastog vazdunog kondenzatora povrine elektroda S = 20 cm2, koje se nalaze na rastojanju d = 1 cm.

6.2 Rastojanje izmeu elektroda ploastog vazdunog kondenzatora je d = 3 mm, a povrina elektroda je S = 9 cm2. a) Odrediti kapacitivnost kondenzatora C0 b) Odrediti kapacitivnost kondenzatora C posle ubacivanja metalne ploe debljine d1 = 1 mm izmeu elektroda paralelno sa njima (povrina ploe je jednaka povrini elektroda).

6.3 Naelektrisanja elektroda sfernog vazdunog kondenzatora su Q1 = - Q2 = 4x10 -10 C, a njihovi poluprenici su a = 1 cm i b = 2 cm. Kada se koncentrino sa elektrodama ubaci metalna sferina nenaelektrisana ljuska, unutranjeg poluprenika c = 1.5 cm i debljine d, prirataj napona kondenzatora iznosi U = -15V. Odrediti: a) debljinu ljuske d b) prirataj kapacitivnosti kondenzatora.

6.4 Poluprenik unutranjeg provodnika koaksijalnog vazdunog kondenzatora je a = 4 mm, a poduna gustina naelektrisanja Q'. a) Odrediti kako se menja elektrostatiko polje ovog kondenzatora u funkciji odstojanja take od ose kondenzatora, polazei od Gausovog zakona. b) Ako je, pri naponu izmeu elektroda Uab = 8 kV, najvea jaina elektrostatikog polja u kondenzatoru Emax= 2106 V/m, odrediti unutranji poluprenik spoljanjeg provodnika b ovog kondenzatora.

6.5 a) Izvesti izraz za kapacitivnost vazdunog koaksijalnog kabla. b) Ako je unutranji provodnik ovog kabla ica poluprenika a=1 mm, naelektrisanja Q1 = 2.6x10-10 C na duini h = 36cm, a kapacitivnost dela kabla na toj duini je C = 20 pF, odrediti unutranji poluprenik b spoljanjeg provodnika kabla i povrinsku gustinu naelektrisanja spoljanjeg provodnika.

6.6 Poluprenici elektroda vazdunog koaksijalnog kondenzatora su: a = 1 cm i b = 3 cm. Ako se, koncentrino sa elektrodama, izmeu elektroda ovog kondenzatora ubaci metalna nenaelektrisana cev, unutranjeg poluprenika c = 1.5 cm i debljine d = 0.5 cm, odrediti odnos kapacitivnosti koaksijalnog kondenzatora pre i posle ubacivanja cevi C/C1.

6.7 a) Polazei od uoptenog Gausovog zakona odrediti kako se menja intenzitet vektora jaine elektrostatikog polja koaksijalnog kabla ispunjenog dielektrikom permitivnosti u funkciji odstojanja take od ose kabla. Poluprenik unutranjeg provodnika kabla je a, unutranji poluprenik spoljanjeg provodnika je b, a poduna gustina naelektrisanja unutranjeg provodnika Q'. b) Kako treba da se menja relativna permitivnost u ovom kablu u funkciji odstojanja take od ose kabla, da bi u svim takama jaina elektrinog polja u kablu bila ista? Relativna permitivnost dielektrika uz unutranji provodnik je r (a). c) Odrediti podunu kapacitivnost ovog kabla (kada je ispunjen uslov pod b).

6.8 Koaksijalni kabl ima dva sloja dielektrika relativnih permitivnosti r1 = 2 i r2 = 4. Poluprenik unutranjeg provodnika je a = 3 mm, a unutranji poluprenik spoljanjeg provodnika je b = 15 mm. Odrediti: a) kako treba staviti slojeve, kao i poluprenik razdvojne povrine dielektrika da bi maksimalna jaina elektrinog polja u oba dielektrika bila ista b) podunu kapacitivnost kabla c) najvei napon na koji kabl moe da se prikljui ako je dielektrina vrstina oba dielektika 200 kV/cm

6.9 Sferni kondenzator ima dva sloja dielektrika relativnih permitivnosti r1 = 2 i r2 = 8. Poluprenik unutranje elektrode je a = 4 mm, a unutranji poluprenik spoljanje elektrode je b = 16 mm. Odrediti: a) kako treba staviti slojeve, kao i poluprenik razdvojne povrine dielektrika da bi maksimalna jaina elekrinog polja u oba dielektrika bila ista b) kapacitivnost ovog kondenzatora c) najvei napon na koji kondenzator moe da se prikljui ako je dielektrina vrstina oba dielektrika 200 kV/cm

6.10 Za ravan vazduni kondenzator, ije je rastojanje izmeu elektroda d, probojni napon (napon pri kome je polje u dielektriku jednako masimalno dozvoljenom polju za taj dielektrik) iznosi Uc = 15kV. Izmeu elektroda kondenzatora ubaci se dielektrina ploa debljine d1 = 2/3 d i relativne dielektrine konstante r=2, koja ima mnogo vee maksimalno dozvoljeno polje od vazduha. a) Izraunati elektrino polje u vazduhu i dielektrinoj ploici za sluaj da je kondenzator prikljuen na napon Uc . b) Odrediti probojni napon Uc ' ovog kondenzatora .

6.11 Koaksijalni kabl ima dva sloja dielektrika postavljena kao na slici. Poluprenici elektroda i razdvojne povrine su: a = 3 mm, b = 12 mm i c = 6 mm. Ako su permitivnosti dielektrika r1 = 80 i r2 = 40, a dielektrina vrstina unutranjeg sloja E1 = 300 kV/cm, odrediti kolika bi trebalo da bude dielektrina vrstina spoljanjeg sloja, pa da proboj nastupi u oba dielektrika pod istim uslovima. Koliki je u tom sluaju probojni napon?

6.12 Sferni kondenzator, prikazan na slici poluprenika elektroda a i b ispunjen je do polovine uljem nepoznate relativne permitivnosti r. Po izvrenom optereivanju kondenzator se iskljui od izvora napajanja, a napon izmeu njegovih elektroda je U. Kada se kroz mali otvor na vrhu nalije ulje iste vrste, tako da ispuni ceo meuelektrodni prostor kondenzatora, napon izmeu elektroda se 2 smanji na

U = U 3

Odrediti relativnu permitivnost ulja.

6.13 Sferni kondenzator, poluprenika elektroda a = 5mm i b, ima dva sloja dielektrika, postavljenih kao na slici, ije su dielektrine vrstine E1 = 180 kV/cm i E2 = 250 kV/cm. Merenjem je utvreno da do proboja u dielektiku dolazi kada se kondenzator prikljui na napon Up = 36 kV. Kada se prikljui na napon U = 3 kV, kondenzator se optereti naelektrisanjem Q = 15 nC. Pemitivnost donjeg sloja je 2 = 2, 4 0 . Odrediti poluprenik spoljanje elektrode b i permitivnost gornjeg sloja 1 .

ENERGIJA ELEKTROSTATIKOG POLJA

ta je energija kondenzatora? To je energija koju poseduje kondenzator. Jednaka je radu uloenom za naelektrisavanje elektroda kondenzatora. Energija kondenzatora moe se izraunati prema obrascima:

1 1 1Q 2 We = Q U = C U = 2 2 2 U

Energija elektrostatikog polja moe da se izrazi i preko zapreminske gustine energije we:
W e = w e dV
V

gde je:

1 1 1 D2 2 w e = DE = E = 2 2 2

Koja je jedinica za energiju u elektrostatikom polju?

Dul [J].

ZADACI:

7.1 Odrediti kapacitivnost ploastog vazdunog kondenzatora povrine elektroda S = 20 cm2, koje se nalaze na rastojanju d = 1 cm.

7.2 Dve jednake metalne ploe naelektrisane su jednakim koliinama naelektrisanja suprotnog znaka, Q = 8 pC. Ploe su postavljene paralelno jedna drugoj u vazduhu, na meusobnom rastojanju d = 2 mm. Povrina ploa je S = 20 cm2. a) Nacrtati grafik zavisnosti elektrinog polja u zavisnosti od rastojanja od pozitivne elektrode. b) Odrediti napon izmeu ploa. c) Odrediti kapacitivnost kondenzatora. d) Odrediti energiju kondenzatora.

7.3 Odrediti energiju vazdunog ploastog kondenzatora ija je povrina elektroda S = 10 cm2, a rastojanje izmeu elektroda d = 1 mm, ako je napon izmeu elektroda U = 5 V. Odrediti koliinu naelektrisanja na elektrodama.

7.4 Energija ploastog vazdunog kondenzatora je We = 5 pJ. Kondenzator je prikljuen na napon U = 5 V. Rastojanje izmeu ploa kondenzatora je d = 2 cm. Odrediti: a) jainu elektrostatikog polja u kondenzatoru b) koliinu naelektrisanja na elektrodama c) kapacitivnost kondenztora.

7.5 Energija ploastog kondenzatora je We = 25 pJ. Kondenzator je prikljuen na napon U = 10 V. Povrina ploa kondenzatora je S = 10 cm2. Odrediti jainu elektrostatikog polja u kondenzatoru.

7.6 Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost Ce grupe kondenzatora prikazane na slici, ako je C1 = 20 nF, C2 = 30 nF, C3 = 45 nF, C4 = 15 nF.

C1
A

C2

C3 C4

7.7 Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost Ce grupe kondenzatora prikazane na slici, ako je C = 30 pF.
C
A

C C C C

C
B

7.8 Dva kondenzatora, C1 = 100 nF i C2 = 25 nF, vezana su paralelno i prikljuena na napon UAB = 10 V. a) Odrediti koliine naelektrisanja na pojedinim kondenzatorima, kao i koliinu naelektrisanja na ekvivalentnom kondenzatoru prikljuenom na isti napon. b) Odrediti energije pojedinih kondenzatora, kao i energiju ekvivalentnog kondenzatora prikljuenog na isti napon.

7.9 Dva kondenzatora, C1 = 100 nF i C2 = 25 nF, vezana su redno i prikljuena na napon UAB = 10 V. a) Odrediti koliine naelektrisanja na pojedinim kondenzatorima, kao i koliinu naelektrisanja na ekvivalentnom kondenzatoru prikljuenom na isti napon. b) Odrediti napone na pojedinim kondenzatorima. c) Odrediti energije pojedinih kondenzatora, kao i energiju ekvivalentnog kondenzatora prikljuenog na isti napon.

7.10 Veza kondenzatora prikazana na slici prikljuena je na napon UAB = 80 V. Kapacitivnosti kondenzatora su: C1 = 15 pF, C2 = 30 pF, C3 = 30 pF, C4 = 60 pF, C5 = 10 pF. a) Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce b) Izraunati napon U5 na kondenzatoru C5 c) Izraunati energiju We2 kondenzatora C2

C1 C2
A

C 3 C4
+

C5

UAB

7.11 Veza kondenzatora prikazana na slici prikljuena je na napon UBA = 60 V. Kapacitivnosti kondenzatora su: C1 = 10 pF, C2 = 30 pF, C3 = 12.5 pF, C4 = 10 pF, C5 = 20 pF. a) Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce. b) Izraunati napone, koliine naelektrisanja i energije svih kondenzatora.

C1 C2
A

C4
D

C3

C5
+

UBA

7.12 Veza kondenzatora prikazana na slici prikljuena je na napon UAB = 50 V. Kapacitivnosti kondenzatora su: C1 = 20 pF, C2 = 12 pF, C3 = 40 pF, C4 = 18 pF, C5 = 15 pF. a) Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce. b) Izraunati napon U1 na kondenzatoru C1. c) Izraunati energiju We4 kondenzatora C4.
C2
A

C1

C3 C4

C5
+

U AB

7.13 Za kolo na slici poznato je: C1 = 60 F , C2 = 15

F , C4 = 10 F , C5 = 30 F , C6 = 15 F .

W e4 = 45 10 4 J .

Napon na kondenzatoru C6 je U6 = 5 V, dok je elektrostatika energija kondenzatora C4 .

a) Odrediti kapacitivnost kondenzatora C3 b) Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce c) Izraunati napon UAB

C5 C3 C2 C1
A

C6
+ U6

C4

7.14 Kapacitivnosti kondenzatora vezanih kao na slici su: C1 = 20 F , C2 = 20 F , C3 = 10 F , C4 = 15 F , C5 = 30 F , C6 = 10 F . Napon na kondenzatoru C1 je U1 = 5 V. a) Izraunati ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce. b) Izraunati napon UAB, kao i napone i koliine naelektrisanja svih kondenzatora.

C1
A
+ U1

C2

C3
D

C6

C4

C5

7.15 Kondenzatori kapacitivnosti C1 = 10 pF, C2 = 20 pF i C3 = 50 pF vezani su u grupu kao na slici. Odrediti: a) ekvivalentnu kapacitivnost veze Ce izmeu taaka A i B b) napon UAB ako je naelektrisanje na pozitivnoj elektrodi kondenzatora C1 Q1 = 100 pC. Takoe odrediti koliine naelektrisanja na kondenzatorima C2 i C3.

C1

C2

C3

7.16 Rastojanje izmeu elektroda ploastog vazdunog kondenzatora je d = 5 mm, a povrina elektroda je S. Kapacitivnost kondenzatora je C0 = 100 pF. Izmeu ploa kondenzatora, paralelno sa njima, ubaci se metalna ploa debljine d1 = 2 mm. a) Odrediti promenu energije ako je kondenzator bio prikljuen na napon U0 = 1000V, posle optereivanja iskljuen i zatim ubaena metalna ploa. b) Odrediti promenu energije i promenu koliine naelektrisanja na elektrodama kondenzatora ako je kondenzator sve vreme prikljuen na napon U0 = 1000 V.

7.17 Dva ista ploasta vazduna kondenzatora vezana su redno na napon U = 400 V. Povrina elektroda kondenzatora je S = 27 cm2, a rastojanje izmeu njih je d = 4 mm. Ako se izmeu elektroda jednog od kondenzatora ubaci metalna ploa debljine d /2, odrediti promene koliine naelektrisanja i ukupne energije sadrane u ovim kondenzatorima.

7.18 Odrediti kapacitivnost ploastog kondenzatora ispunjenog dielektrikom relativne dielektrine konstante r = 2 . Povrina elektroda je S = 20 cm2. Elektrode se nalaze na rastojanju d = 1 cm.

7.19 Rastojanje izmeu elektroda ploastog vazdunog kondenzatora je d = 1 cm, a povrina elektroda je S = 72 cm2. Kondenzator se ubaci u ulje relativne dielektrine konstante r = 3 a) Odrediti promenu energije W e i promenu napona na kondenzatoru U ako je kondenzator bio prikljuen na napon U0 = 1000V, posle optereivanja iskljuen i zatim ubaen u ulje. b) Odrediti promenu energije W e i promenu koliine naelektrisanja na elektrodama kondenzatora Q ako je kondenzator sve vreme prikljuen na napon U0 = 1000 V.
.

7.20 Kada se u vazduni ploasti kondenzator, koji je prikljuen na stalni napon U, ubaci dielektrik, energija kondenzatora se povea 5 puta. Kolika je relativna dielektrina konstanta dielektrika?

7.21 Naelektrisanje na ploama vazdunog kondenzatora je Q, a kondenzator je odvojen od izvora napona. Energija kondenzatora se smanji 3 puta po ubacivanju dielektrika. Kolika je relativna dielektrina konstanta dielektrika?

7.22 Kada se u vazduni ploasti kondenzator kapacitivnosti C = 30 pF, koji je prikljuen na stalni napon U = 500 V, ubaci dielektrik, energija kondenzatora se promeni za W e = 7 ,5 J . Kolika je relativna dielektrina konstanta dielektrika?

7.23 Sferni kondenzator, poluprenika elektroda a = 1 cm i b = 2 cm ispunjen je do polovine tenim dielektrikom nepoznate permitivnosti . Kondenzator se optereti, odvoji od izvora, a zatim se kroz mali otvor na spoljanjoj elektrodi, napuni do vrha istim dielektrikom. a) polazei od uoptenog Gausovog zakona odrediti kako se menja jaina elektrinog polja u funkciji odstojanja take od centra kondenzatora, pre i posle nalivanja dielektrika b) odrediti nepoznatu permitivnost dielektrika ako se zna da se najvea jaina polja u kondenzatoru smanji, nakon nalivanja dielektrika, K = 1.5 puta

c) odrediti kapacitivnost kondenzatora u jednom i u drugom sluaju d) odrediti odnos energija kondenzatora nakon i pre nalivanja dielektika.

7.24 Koaksijalni kabl duine L, poluprenika elektroda a i b, ima dva koaksijalno postavljena sloja dielektrika permitivnosti 1 i 2 kao na slici. Poluprenik razdvojne povrine dielektrika je c. Polazei od uoptenog Gausovog zakona odrediti kako se menja jaina elektrinog polja ovog kabla u funkciji odstojanja take od ose kabla; odrediti podunu kapacitivnost ovog kabla; odrediti permitivnost drugog dielektrika ako se zna da je energija sadrana u prvom dielektriku 2 puta vea od energije sadrane u drugom dielektriku. Brojni podaci: a = 3 mm, b = 12 mm i c = 6 mm, r1 = 4.

7.25 Sferni kondenzator, poluprenika elektroda a i b ispunjen je tenim dielektrikom nepoznate permitivnosti. Kondenzator se optereti, odvoji od izvora, a zatim se kroz mali otvor na spoljanjoj elektrodi ispusti polovina dielektrika. Ako se zna da se najvea jaina polja u kondenzatoru povea, po isputanju dielektrika, K = 1.8 puta, odrediti relativnu permitivnost dielektrika. Odrediti, takoe koliko se puta energija kondenzatora smanji ili povea posle isticanja polovine dielektika.

7.26 Sferni kondenzator, poluprenika unutranje elektrode a = 1 cm, nainjen je tako da na unutranju elektrodu nalee ljuska od dielektrika permitivnosti r = 50 , debljine d = 0.5 cm. Kondenzator je prikljuen na napon U = 1 kV. a) Izraunati unutranji poluprenik spoljanje elektrode b, ako se zna da je elektrostatika energija sadrana u dielektriku kondenzatora ista kao elektrostatika energija sadrana u preostalom delu kondenzatora, koji je ispunjen vazduhom. b) Izraunati ukupnu elektrostatiku energiju sadranu u kondenzatoru.

7.27 Cilindrini kondenzator, poluprenika elektroda a i b i duine L, ima dielektrik iz dva dela, kao na slici. Dielektrik permitivnosti 0 ispunjava 3/4 meuelektrodnog prostora, a dielektrik permitivnosti = 0 x r ispunjava 1/4 meuelektrodnog prostora. a) Odrediti kapacitivnost ovog kondenzatora. b) Ako je kondenzator prikljuen na stalni napon U, izraunati njegovu energiju. Brojni podaci: a = 2 cm, b = 6 cm, L = 100 m, r = 4, U = 1000 V. Napomena: efekat krajeva zanemariti.

7.28 Rastojanje izmeu elektroda ploastog vazdunog kondenzatora je d, dok je kapacitivnost kondenzatora C. Odrediti promenu energije kondenzatora kada se izmeu njegovih elektroda, do polovine, ubaci metalna ploa debljine d1 = d/3, kao na slici. Zadatak reiti za sluaj kada je kondenzator: a) prikljuen na stalni napon U b) posle optereivanja iskljuen sa izvora pa zatim ubaena metalna ploa. Napomena: efekat krajeva zanemariti. Brojni podaci: d = 3 mm, C = 100 pF, U = 1000 V.

PITANJA ZA PROVERU ZNANJA

1. ta je Kulonova sila?

elektrostatika sila
magnetna sila gravitaciona sila

2. ta je elektrostatika sila?

sila kojom meusobno deluju naelektrisanja u mirovanju

sila kojom deluju naelektrisanja koja se kreu sila kojom naelektrisanje koje miruje deluje na naelektrisanje koje se kree

3. Koja je jedinica za Kulonovu silu?

N
N C

4. Koja je jedinica za jainu elektrostatikog polja? N

N C
V

5. Koja je jedinica za elektrostatiki potencijal? N

N C

6. Koja je jedinica za razliku elektrostatikog potencijala? N

N C

7. Kakva je veliina Kulonova sila? skalarna

vektorska

8. Kakva je veliina jaina elektrinog polja? skalarna

vektorska

9. Kakva je veliina elektrostatiki potencijal?

skalarna
vektorska

10. Kakva je veliina napon?

skalarna
vektorska

11. Da li elektrostatiki potencijal zavisi od referentne take?

da
ne

12. Da li napon zavisi od referentne take?

da

ne

13. Koliki je napon izmeu neke take A iji je potencijal 5 V i referentne take u odnosu na koju se taj potencijal rauna?

14. Ako je razlika potencijala dve take A i B, VA VB = 5 V, koliki je napon UBA?

15. ta je kolinik potencijalne energije i probnog optereenja unetog u polje? Kulonova sila vektor jaine elektrostatikog polja

elektrostatiki potencijal

16. Od ega zavisi kapacitivnost kondenzatora? od napona na koji je prikljuen i naelektrisanja na elektrodama

od oblika i dimenzija kondenzatora i vrste dielektrika meu elektrodama

samo od vrste dielektrika izmeu elektroda

17. ta je probojni napon kondenzatora? napon pri kome kondenzator ima maksimalnu kapacitivnost

maksimalni napon pri kome kondenzator jo uvek ispravno radi

minimalni napon pri kome kondenzator jo uvek ispravno radi

18. ta je kritino polje u dielektriku kondenzatora?

polje pri kome dolazi do proboja dielektrika

vrednost polja pri kojoj kondenzator ima maksimalnu kapacitivnost minimalno polje koje sme da postoji u kondenzatoru

19. ta je polarizacija dielektrika ? pojava unoenja dielektrika u elektrostatiko polje

pojava razdvajanja centara pozitivnog i negativnog naelektrisanja kada se dielektrik unese u elektrostatiko polje
stvaranje polarnog kondenzatora

20. ta je elektrostatika indukcija? pojava unoenja dielektrika u elektrostatiko polje

izdvajanje naelektrisanja na povrini nenaelektrisanog provodnika unetog u elektrostatiko polje

21. Kako se zovu naelektrisanja koja se izdvajaju na povrini dielektrika unetog u polje? slobodna

vezana

22. Kako se zovu naelektrisanja koja se izdvajaju na povrini provodnika unetog u polje?

slobodna
vezana

23. Kako se promenio napon na ploastom vazdunom kondenzatoru ako se posle odvajanja od napona napajanja u kondenzator ulije tean dielektrik relativne dielektrine konstante r = 5? poveao se 5 puta

smanjio se 5 puta
nije se promenio

24. Kada se u ploast vazduni kondenzator, prikljuen na stalni napon U = 10 V, ulije tean dielektrik relativne dielektrine konstante r = 5 kako se menja koliina naelektrisanja na elektrodama? povea se 5 puta povea se 10 puta

smanji se 5 puta
smanji se 10 puta ne promeni se

25. Kako se promenila kapacitivnost ploastog vazdunog kondenzatora ako se posle odvajanja od napona napajanja ulije tean dielektrik relativne dielektrine konstante r = 5?

poveala se 5 puta
smanjila se 5 puta nije se promenila

26. Kada se u ploast vazduni kondenzator, prikljuen na stalni napon U = 10 V, ulije tean dielektrik relativne dielektrine konstante r = 5, kako se menja kapacitivnost kondenzatora?

povea se 5 puta
povea se 10 puta smanji se 5 puta smanji se 10 puta ne promeni se

27. Koji od obrazaca slui za odreivanje energije kondenzatora?

1 W e = QU 2
W e = CU 2
Q We = 2C

28. Kako se zove konstanta ?

apsolutna dielektrina konstanta

relativna dielektrina konstanta

dielektrina konstanta vakuuma i vazduha

29. Kako se zove konstanta r?

apsolutna dielektrina konstanta

relativna dielektrina konstanta

dielektrina konstanta vakuuma i vazduha

30. Kako se zove konstanta 0? apsolutna dielektrina konstanta relativna dielektrina konstanta

dielektrina konstanta vakuuma i vazduha

31. Koju jedinicu ima dielektrina konstanta 0?

C
Nm2 C2

2 2

Nm

nema jedinicu

32. Koju jedinicu ima dielektrina konstanta r?

C2 Nm2
Nm2 C2

nema jedinicu

33. Koju jedinicu ima dielektrina konstanta ?

C
Nm2 C2

2 2

Nm

nema jedinicu

34. Koju jedinicu ima konstanta k 0 =

C2 Nm2

1 4 0

Nm C
2

nema jedinicu

35. Kako se zove polje ije su linije prikazane na slici?

homogeno
radijalno

aksijalno

36. Kako se zove polje ije su linije prikazane na slici? homogeno

radijalno
aksijalno

37. Na kom telu je povrinska naelektrisanja konstantna?

gustina

A
B na oba tela

+ + + + + + + +
A

+ + + + ++ +++
B

38. Na kom telu je povrinska naelektrisanja nije konstantna? A

gustina

B
na oba tela

+ + + + + + + +
A

+ + + + ++ +++
B

39. Ploasti kondenzator datih dimenzija ima kapacitivnost C. Kolika je kapacitivnost kondenzatora istog oblika ali n puta manjih dimenzija?

40. Ploasti kondenzator datih dimenzija ima kapacitivnost C. Kolika je kapacitivnost kondenzatora istog oblika ali n puta veih dimenzija?

41. Kondenzator sa slike odgovara:

rednoj vezi kondenzatora C1 i C2

paralelnoj vezi kondenzatora C1 i C2 ni jednoj ni drugoj
S
C1 S C2 S

1 2
2d

1
d

2
d

42. Kondenzator sa slike odgovara: rednoj vezi kondenzatora C1 i C2

paralelnoj vezi kondenzatora C1 i C2

1 2
d

ni jednoj ni drugoj
S
C1 S C2 S

1
d

2
d

43. Upii znak naelektrisanja ije su elektrostatikog polja nacrtane na slici.

linije

44. Upii znak naelektrisanja ije su elektrostatikog polja nacrtane na slici.

linije

45. Ucrtaj linije elektrostatikog polja za dato naelektrisanje.

46. Ucrtaj linije elektrostatikog polja za dato naelektrisanje.

47. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese pozitivno naelektrisana kuglica.

Q>0

48. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese pozitivno naelektrisana kuglica.

Q>0

49. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese negativno naelektrisana kuglica.

Q<0

50. Ucrtaj raspodelu naelektrisanja na provodnoj nenaelektrisanoj sferi kada se u nju unese negativno naelektrisana kuglica.

Q<0