Savremeni stilovi liderstva Prema savremenim shvatanjima, faktori koji utiu na efikasnost liderstva su: Karakteristike i zahtevi zadataka

a Osobine, oekivanja i ponaanja zaposlenih Organizaciona kultura i organizacione politike S tim u vezi razlikuju se 4 modela liderstva i u okviru njih stilovi vodjenja: Fidlerov model je izgraen na bazi odnosa izmeu stila vostva i povoljnosti situacije, odnosno stepena u kojem lider moe da kontrolie i predvia posledice odreenog ponaanja.Fidler je smatrao da lideri mogu primeniti dva razliita stila u voenju svojih saradnika. Jedan stil se karakterie naklonou i popustljivim odnosom prema saradnicima, dok se drugi karakterite nepovoljnim, odnosno nalogodavnim odnosom prema saradnicima. Hersi - Blanarov model posmatra 3 varijable: zadatak, odnos voa - sledbenici i zrelost sledbenika. On zrelost sledbenika definie kao sposobnost i spremnost zaposlenih za preuzimanje odgovornosti. Nivo zrelosti odreuje se na osnovu tri kriterijuma: stepen motivacije za postignua spremnost da se preuzme odgovornost stepen obrazovanja i iskustva Na osnovu ova tri kriterijuma definiu se etiri liderska stila: Priajui stil vostva je najbolji za sledbenike niskog nivoa zrelosti, koji nisu spremni da preuzmu odgovornost, te se njihove uloge u izvravanju zadataka obezbeuju naredbama. Prodajni stil vostva je najbolje primeniti u sluaju niske ili umerene zrelosti sledbenika. Ovaj stil u isto vreme obezbeuje i usmerenost na zadatke i podrku ljudima koji nisu sposobni, ali su spremni za preuzimanje odgovornosti. Participativni stil vostva se primenjuje u situaciji kada sledbenici pokazuju zrelost i sposobnost, ali i nespremnost da prihvate odgovornost, zbog ega im je potrebna podrka da bi poveali svoju motivaciju. Delegirajui stil vostva je najbolji za sledbenike visokog stepena zrelosti. Ovaj stil vostva doputa sledbenicima visok stepen slobode i mogunost da preuzmu potpunu odgovornost. Hausov model, ili model "put - cilj", u fokus stavlja oekivanja i motivaciju zaposlenih. Polazi se od toga da zaposleni oekuju da postignu visoke rezultate, i po tom osnovu visoke nagrade, a zadatak lidera je da im pomognu i objasne kojim putem da postignu cilj. Ovaj model razlikuje stilove lidera prema njihovoj sposobnost da uoe razlike meu zaposlenima i da na tim razlikama grade razliite sisteme nagraivanja prema pojedinanim doprinosima. Na osnovu ovih kriterijuma razlikuju se etiri oblika ponaanja lidera: Direktivno ponaanje, koje ostvaruje pozitivan uticaj na podreene kada je zadatak od velikog znaaja, negativan uticaj u situaciji kada je zadatak jasan. Podraavajue ponaanje, koje doprinosi veem zadovoljstvu zaposlenih koji rade na poslovima koji izazivaju monotoniju, frustraciju i stres. Ponaanje orijentisano ka dostignuima, koje ima za cilj da inspirie zaposlene na vee zalaganje i prihvatanje izazova. Lider e, pored visokog vrednovanja rezultata, kreirati i mogunosti za razvoj i napredovanje podreenih. Participativno ponaanje, koje podrazumeva visok stepen ukljuenosti podreenih u proces odluivanja, razvijenu komunikaciju, informisanost i poverenje.

Vrum - Jetonov model ili normativni model razlikuje 5 stilova vodjstva. Prva dva podrazumevaju autokratsko odluivanje, naredna dva imaju obeleje konsultativnog odluivanja, a poslednji stil ima odlike grupnog odluivanja. Autokratski stil I. Oznaava situaciju kada lider sam reava problem i sam donosi odluku, oslanjajui se na raspoloive informacije u datom trenutku. Autokratski stil II. Lider obezbeuje neophodne informacije od svojih podreenih, a zatim sam reava problem i donosi odluku. Uloga podreenih se ogleda iskljuivo u prikupljanju informacija. Konsultativni stil I. Oznaava ukljuenost podreenih putem konsultovanja. Lider konsultuje podreene ali sam donosi odluku, koja moe, ali ne mora odraziti stavove i miljenje podreenih. Konsultativni stil II. Lider okuplja podreene u grupu koja raspravlja o problemu i formira miljenje grupe, koje predoava lideru. Nakon konsultovanja, lider donosi odluku. Grupni stil. Re je o nainu odluivanja u kojem lider i grupa zajedno diskutuju problem i donose odluku. Zajedniki kreiraju i ocenjuju alternative i primenjuju konsenzus u izboru reenja.