Drveni krovovi u zgradarstvu

Osnove za dimenzionisanje:
spoljna opteredenja koja deluju na konstrukciju usvojeni krovni pokriva (crep, ter papir, lim, staklo, plastine mase,...)

 Konstrukcija krova moe biti razliita, a u zavisnosti od:

definisanog broja slivnih ravni (jednovodni, dvovodni, etvorovodni i sloeni krovovi), budude namene prostora u krovitu, nagiba krovnih ravni, razmaka spoljnih i unutranjih nosedih zidova, poloaja nosedih zidova i sl.

 Prema konstruktivnom sklopu drveni krovovi mogu biti:

prosti krov koji se sastoji samo od rogova meusobno povezanih u slemenu, i koji se koristi za raspone do 6,5 m. krov sa raspinjaama je vrlo slian prethodnom, samo su mu rogovi dui (do 8,0 m pojedinane duine roga), pa ih je neophodno na nekoj visini (1,8 do 2,7 m iznad kote poda) prihvatiti horizontalnom gredom raspinjaom.

 krov sa slemenjaom, koji je slian prostom krovu, ali se koristi kada su rasponi dui (7,5-8,0 m) i kada ispod meuspratne konstrukcije postoji nosivi zid na priblino pola raspona. Tada se iznad tog unutranjeg nosivog zida ili jako blizu njega (maksimalno udaljenje je 90 cm) postavljaju drveni stubovi na odreenom raspojanju u podunom pravcu (3,0 - 4,5 m), a preko njih greda slemenjaa, a na koju se oslanjaju rogovi. Ova greda vezu sa stubom ostvaruje uz pomod kosnika, kljeta i/ili pajanti.

 krov sa ronjaama na pravim i kosim stolicama, se primenjuje za vede raspone i za najmanje dva unutranja nosiva zida koji nose opteredenje od drvenih vertikalnih ili kosih stubova. Ovi stubovi povezani sa dve poprene grede (kljeta) ine stolicu. Na njih se oslanjaju podune grede ronjae, koje primaju opteredenje od rogova. Osim na njih, rogovi se na koti poda oslanjaju na druge podune grede venanice. Ronjae vezu sa stubom najede ostvaruju uz pomod kosnika i pajanti.

 prosta vealjka, je vrlo slina prostom krovu, samo u uvom sluaju ne postoji meuspratna konstrukcija na koju bi se oslonili rogovi. Oni su na toj koti povezani horizontalnom gredom zategom. dvojna i sloena vealjka. Konstrukcija je ista kao kod krovova sa slemenjaom ili ronjaama, ali je u koti poda postavljena zatega, jer nema meuspratne konstrukcije koja bi sluila za oslanjanje elemenata krova. mansaradni krov atorasti krov krstasti krov tornjevi kupole reetkasti krov sloeni krovovi...

Dimenzije i dispozicija krovne grae, iskustveni pokazatelji, osnove za dimenzionisanje

slobodna duina rogova merena po nagibu crep, kriljac, lim duplo poloen crep, deramida

rogovi b/h (cm)

min. razmak rogova (cm)

rogovi b/h (cm)

min. razmak rogova (cm)

3,0

6/12 8/12

70 90

8/12 10/12

73 91

3,5

10/12
8/14

85
92 71 90 74 93

8/14
10/14 8/16 10/16 10/16 12/16

74
93 75 93 74 88

4,0

8/14 10/14

4,5

8/16 10/16

raspon krajnjih zidnih ivica razmak krovnih nosaa 3,5 ronjae 4,0 4,5 3,5 4,0 4,5 3,5 4,0 4,5 3,5

prosta stolica 7,0 m

dvojna stolica 7,0-8,5 m 8,5-9,5 m

trojna stolica 9,5-10,5 m 10,5-12,0 m

14/18 14/18 14/20 14/22 14/20 14/22 14/22 16/22 16/24 16/22 16/22 16/24 18/24 20/24 18/24 14/14 14/14 14/14 14/14 14/14 14/14 14/14 14/16 14/16 14/16 14/16 14/16 14/18 14/20 14/18 12/20 14/20 14/20 14/22 16/22 16/24 12/12 14/14 10/14 10/16 10/16 10/10

14/22 16/24 18/24 14/14 14/16 14/18 10/14 10/16 10/18 10/10

14/20 16/22 18/24 14/14 14/16 14/18 10/14 10/18 12/18 10/10

14/22 16/24 16/26 14/14 14/16 14/18 10/16 12/16 12/20 10/10

stubovi ispod slemenjae i kosnici

slemenjae

stubovi ispod ronjae i kosnici

4,0
4,5 3,5

14/14 14/14
14/16 14/16 10/10 10/12 10/10 10/12 10/10 10/12

10/10
10/10

10/10
10/10

10/10
12/12

12/12
12/12

ispod slemena

4,0 4,5 3,5

pajante

10/10 10/10 10/10 10/10 10/10 10/10 10/10 10/10 10/12 10/10 10/10 10/12 10/12 10/12 10/12

10/10 10/12 10/12

10/10 10/12 10/12

10/12 10/12 10/12

ispod ronjae

4,0 4,5

Kljeta ispod slemenjaa su 2x6/10 do 2x6/12, kljeta ispod ronjaa su 2x6/12 do 2x8/12

Dimenzionisanje elemenata krovne konstrukcije

1. Rogovi: Rogovi su u slemenu krova meusobno spojeni na vezu: sueljak ili list, koja se smatra zglobnom. Rogovi se na venanicu se oslanjaju vezom na zasek, ili se veza ostvaruje uepljenjem u tavanjau uz osiguranje veze klinom ili ivijom, koje se takoe smatraju zglobom, zbog pojednostavljenja prorauna.

 Kod prostih drvenih krovova, krovova sa slemenjaama i krovova sa prostim vealjkama rogovi se tretiraju kao proste grede u statikom smislu. Za krovove sa raspinjaama, rog se proraunava kao kontinualni nosa sa dva polja, dok se za krovove sa ronjaama rog rauna kao greda sa prepustima, radi statike sigurnosti. Rogovi mogu izmeu oslonaca da se uvek tretiraju kao proste grede, zbog eventualne utede u materijalu i koridenja kratkih elemenata drvne grae, kao i njihove zamene usled dotrajalosti.

a- rastojanje meu rogovima

qx I qx II qy I
II

g g gII

s s sII

a...... kN / m ' w wII a...... kN / m ' a...... kN / m '

Merodavno opteredenje na rog je qxII ako je

II qx I qx II dop I dop

qx l 2 8

qx l 2

Normalne sile moraju da se redukuju, a u zavisnosti od odstupanja ugla nagiba krova od 450. Redukuju se tako to se reakcije u zglobu reakcije sa suprotnog roga mnoe sa cos ugla , ugla pomerljivosti koji je jednak: = 900-2.

NCA

TCB

cos

N AC

NCA

qy l a

 Na osnovu sila u presecima, vri se dimenzionisanje roga. Pri tom treba definisati vrstu i klasu drveta, da bi se utvrdili doputeni naponi, kao i modul elastinosti. Dimenzije roga se pretpostavljaju u skladu sa slededom jednainom:
Nmax b h Mmax b h 6
2

0,85

cIId

 Vrednost 0,85 predstavlja koeficijent redukcije, odnosno koeficijent prelaza sa napona savijanja na napon pritiska. Maksimalna vitkost 175. Ako su naponi prekoraeni, menja se vrsta i klasa drveta ili se menjaju pretpostavljene dimenzije poprenog preseka roga. Nakon dimenzionisanja roga, mora se vriti kontrola ugiba. Za rogove su doputeni naponi u iznosu fdop=l/200.

 Ugib se kontrolie prema formuli:

fx fy 5 q l4 384 EI x 5 qII l 4 384 EI y fdop fdop

2. Ostali elementi krovne konstrukcije

Sa rogova se uticaji dalje prenose na ostale elemente krovne konstrukcije. Kod krova sa raspinjaom, na raspinjau pada ukupno opteredenje u duini od (l1/2 + l2)cos . Reakcije koje se sa roga prenose na raspinjau su sledede: D sin
Dx Dy sin900 D sin ' sin900

 Kada se proraunava slemenjaa, ona se najede takoe rauna kao prosta greda u statikom smislu, s tim da se uticaj vetra iz horizontalnog pravca na slemenjau ne uzima u obzir, jer te uticaje preuzimaju mala kljeta u slemenu i sputaju preko dela stuba na kosnike, pa nema kosog savijanja. Stubovi i kosnici se u praksi retko dimenzioniu, moe im se eventualno vriti kontrola napona za ved utvren popreni presek. Popreni presek pajante se takoe usvaja, mada moe da se dimenzionie kao pritisnut kratki element u kosom poloaju. Dimenzionie se kao aksijalno pritisnut element, koji prima uticaje sa ronjae, a ekscentricitet se zanemaruje. Kada se radi krov sa vealjkom, zatega se rauna prema maksimalnom momentu ispod stubova, ali sa istovremenim uticajima zatezanja.