Elektronsko poslovanje

E-bankarstvo

E-bankarstvo
U uslovima vrlo jake konkurencije gde postepeno nestaju razlike izmeu banaka, investicionih banaka, brokerskih firmi i osiguravajuih kompanija, finansijske organizacije su pod stalnim pritiskom i koriste tehnologiju kao izvor konkurentske prednosti. E-bankarstvo predstavlja primenu principa i tehnologija e-poslovanja (pre svega Interneta i pametnih kartica) u oblasti bankarstva, a ire posmatrano i u oblasti finansijskih organizacija.
2

E-bankarstvo
E-bankarstvo omoguava pruanje bankarskih usluga 24 sata dnevno. Najvee tehnoloko dostignue u razvoju bankarstva je pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronskog bankarstva. Elektronski novac se definie kao monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi izmeu transaktora koji obavljaju plaanja. Elektronski novac omoguava kupovinu roba i usluga pomou raunara i odgovarajuih 3 raunarskih mrea.

E-bankarstvo
Tipovi raunarskih mrea: - Javne raunarske mree (Internet), - Poslovne (privatne) raunarske mree (npr. SWIFT).

E-bankarstvo
Primeri primene elektronskog novca: - Elektronski transfer sredstava (plaanje) u taki prodaje pomou terminala u trgovakoj i uslunoj mrei (ETF/POS terminali), - Korienje bankomata u cilju podizanja gotovine, polaganja depozita, pregleda stanja na raunu, - Raspolaganje sredstvima na bankovnim raunima korienjem veb aplikacija ili specijalnih softvera za bankarsko poslovanje (homebanking, officeBanking)
5

Kuno bankarstvo
Kuno bankarstvo (homebanking) se definie kao sistem za direktno korienje bankarskih usluga od kue, poto omoguava neposredan transfer sredstava, informacija i naloga putem mree. Cilj ovim sistema je pribliiti uslugu klijentima i omoguiti im realizaciju finansijskih aktivnosti bez odlaska u banku. Ukljuuje on-line i Internet bankarstvo, ali i korienje servisa u obliku digitalnih govornih tehnologija i sistema telefonskih govornih 6 automata, kao i mobilno bankarstvo.

Kuno bankarstvo
Ovo je jedna od najee korienih finansijskih usluga. Iako je bilo pokuaja da se razviju i isto virtuelne banke (NetBank, ING Direct, VirtualBank), veina od njih je propala, ostavljajui brick-and-click banke kao najuspeniji model

On-line bankarstvo
On-line bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom klijenta i banke uz pomo specijalizovanog softvera, koji se instalira na raunaru klijenta i sa koga se jedino i mogu obavljati transakcije i na kome e se nalaziti podaci o izvrenim promenama.

On-line bankarstvo
Osobine: Potreban je poseban softver koji se instalira na raunar korisnika, Klijent je ogranien na obavljanje transakcija samo sa sopstvenog raunara, Klijentovi podaci o bankarskim transakcijama ostaju na hard disku i nisu otporni na eventualne napade iz okruenja (mogunost pljake, ubacivanje raunarskih virusa, itd.),
9

On-line bankarstvo
Potreban je novac za kupovinu softvera (mada se u mnogim situacijama moe od banke dobiti i besplatno), Potrebno je vreme za instaliranje softvera, kao i vreme za ovladavanje njegovim korienjem, Priprema naloga i pregled predhodnih plaanja i priliva se moe vriti i u off-line reimu.

10

On-line bankarstvo
Prednosti on-line bankarstva: Pristup stanju na tekuem raunu i kreditnim karticama, On-line plaanje rauna, Planirano i zakazano plaanje za odreeni termin koji e se izvriti automatski, Prenos novca sa rauna na raun, Usluge voenja finansija, itd.

11

On-line bankarstvo
Nedostaci on-line bankarstva: Ogranienje da se obavljanje transakcija moe izvriti samo sa onog raunara na kom je instaliran softver, Potrebno je vreme za obuku za rad, Nesigurnost podataka u vidu hardverskih otkaza ili fizikog upada i neovlaenog korienja.

12

Internet bankarstvo
Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (Cyber Banking) predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja iz kue, posredstvom Interneta, najee na zatvorenom delu veb sajta banke (INTESA). Internet bankarstvo se smatra praktinijim, ekonominijim i bezbednijim nainom obavljanja bankarskog poslovanja od kue u odnosu na on-line bankarstvo. 13 .

Internet bankarstvo
Osnovne osobine: Nije potreban poseban softver (dovoljan je postojei veb pretraiva) i ne postoje podaci uskladiteni na klijentovom hard disku, pa je vea sigurnost pri obavljanju transakcija, Pristup banci i raunu mogu je sa bilo kog mesta u svetu, pod uslovom da na tom mestu postoji raunar prikljuen na Internet, Banka je zaduena za mehanizme sigurnosti tj. ona brine o odravanju sopstvenog hadrverskog i softverskog sistema zatite, 14 Obavljanje on-line transakcija.

Internet bankarstvo
Vrste usluga Internet bankarstva: - Provera stanja na raunima klijenata, - Plaanje rauna elektronskim putem, - Korienje sistema kreditnih kartica, - Menjaki poslovi, - Pregled transakcija iz prethodnog perioda, - Elektronski transferi izmeu rauna, - Evidencija kredita, - E-mail korespondencija (elektronski izvodi ...), - Trgovina hartijama od vrednosti, itd. 15

Internet bankarstvo
Prednosti Internet bankarstva: - Radno vreme neogranieno 24/7, - Prostorna neogranienost mogue je obavljati transakcije sa bilo kog mesta u svetu, dovoljan je samo raunar sa internet pristupom, - Brzina obavljanja transakcija tedi se vreme (nema odlaska u banku, ekanja u redu, popunjavanja obrazaca, itd.) - Cena obavljanja bankarskih transakcija znatno nie nego na alteru (Banca Intesa - 20 din. bez obzira na iznos, na alterima % od 16 iznosa + fiksni deo)

Internet bankarstvo
Nedostaci Internet bankarstva: - Sigurnost pri obavljanju transakcija neophodni su jo bolji sistemi zatite. Banke u meusobnoj komunikaciji koriste zatvorene mree, koje su bezbednije. U cilju zatite podataka na Internetu, poruke i podaci se ifriraju (kriptuju), ime se obezbeuju sigurnost poruke i autorizovani pristup sistemu (vie o aspektima sigurnosti e biti rei kasnije),
17

Internet bankarstvo
- Nepostojanje zakonske regulative zakonska regulativa se razlikuje od zemlje do zemlje. Postoje dva scenarija za reenje zakonske regulative u poslovanju na Internetu: Prvi scenario, za koji se zalae Evropska unija, je liberalnog tipa i zasniva se na potpunoj anonimnosti i privatnosti poslovanja (korienjem sistema enkripcije) mane: omoguava izbegavanje plaanja poreza, carinskih obaveza, pranje novca i prebacivanje kapitala u druge zemlje.
18

Internet bankarstvo
Drugi scenario, za koji se zalae SAD, koji se zasnovan na kompletnoj kontroli poslovanja, transakcija i podataka od strane dravnih organa, uz mogue krenje slobode i privatnosti pojedinaca, kao i osnovnih pravila bankarskog i poslovnog ponaanja. Oba pokazana sistema imaju svoje dobre i loe strane, treba nai optimalno reenje kombinovanjem njihovih najboljih elemenata. Takoe, nedostatak meudravne zakonske regulative omoguava primenu irokog spektra 19 nezakonitih aktivnosti u poslovanju.

Internet bankarstvo
- Odbojnost prema inovacijama inovacije i nove proizvode veina ljudi prihvata sa izvesnom dozom nepoverenja i nezainteresovanosti. - Zloupotreba Internet bankarstva u kriminalne svrhe.

20

Sistemi plaanja u e-poslovanju

Razvoj e-poslovanja uslovio je pojavu novih finansijskih zahteva koji se u nekim sluajevima ne mogu efikasno ispuniti tradicionalnim sistemima plaanja. Na primer, nove kupoprodajne relacije, kao to su on-line aukcije izmeu individualnih korisnika, uslovile su potrebu za novim metodama plaanja koje e omoguiti da pojedinci jednostavno e-mailom vre plaanja drugima. Takoe, veina postojeih sistema plaanja je 21 prilagoena novom on-line okruenju.

Sistemi plaanja u e-poslovanju

U SAD, osnovni oblik on-line plaanja su i dalje platne kartice (kreditne kartice 44% i debitne kartice 28%) Najpopularnija alternativa korienju platnih kartica u on-line transakcijama je PayPal.

22

Sistemi plaanja u e-poslovanju

Other; 5% Prepaid (Gift) cards; 7% Bill Me Later; 2% Google Checkout; 1,5%

PayPal; 12,5%

Credit card; 44%

Debit card; 28%

23

Sistemi plaanja u e-poslovanju

Principi sistema plaanja: Poverenje U osnovi, kupac bi trebalo da veruje da e mu prodavac zaista isporuiti robu. Takoe, prodavac bi trebalo da veruje da e obeanje po pitanju plaanja biti ispunjeno. Prilikom plaanja karticom vri se on-line autorizacija tj. provera korisnika. Bezbednost Transakcija mora da se obavlja na siguran nain. Kupac ne eli da detalji o njegovoj platnoj kartici budu ukradeni. Prodavac eli da bude siguran da e plaanje 24 biti izvreno bez smetnje (kriptografske tehn.)

Sistemi plaanja u e-poslovanju

Preduslovi koje sistemi plaanja moraju da ispunjavaju za primenu u e-poslovanju: Moraju da budu pogodni za kupovinu na vebu, Prenosivi kro mreu, Imuni na elektronske smetnje, i Isplativi za male vrednosti transakcija.

25

Sistemi plaanja u e-poslovanju

U najvanije sisteme plaanja u e-poslovanju spadaju: Platne kartice Digitalni novanici Digitalna gotovina (ke) Sistemi plaanja na bazi uskladitene vrednosti Sistemi na bazi akumulacije trokova Sistemi plaanja na bazi digitalnog eka Mobilni sistemi plaanja

26

Platne kartice
Platne kartice danas predstavljaju najee korieni oblik elektronskog novca odnosno elektronskih sistema plaanja. Mogu se koristiti za plaanje roba i usluga, podizanje gotovine sa bankomata kao i plaanje elektronskim putem. Pruaju niz prednosti za sve uesnike u procesu trgovine: korisnike, primaoce (trgovce) i banke-izdavaoce kartica.

27

Platne kartice
Prednosti za korisnika: Na osnovu kartice plaanje se obavlja do iznosa raspoloivih sredstava na raunu, Jednostavnije rukovanje u odnosu na ek, U sluaju gubljenja kartice postoji vea zatita nego kod eka, Podizanje novca na bankomatima 24 asa dnevno, itd.

28

Platne kartice
Prednosti za primaoca kartice: Smanjenje rizika poslovanja, Poveanje prometa, Poveanje sigurnosti naplate, itd.

Prednosti za banku: Banka proiruje asortiman usluga, Uveavaju se prihodi banke, Smanjuju se trokovi poslovanja, Knjigovodstvo je jednostavnije, itd.

29

Platne kartice
Platne kartice se mogu podeliti na vie naina: 1. Sa aspekta izmirenja obaveza nastalih korienjem kartice: Plaanje unapred pre-paid kartice (razmatra se u okviru Sistema plaanja na bazi memorisane vrednosti). Plaanje u trenutku nastajanja zaduenja debitne kartice. Vezuju se za tekui raun u banci, koji se zaduuje u trenutku kupovine. Mogue je potroiti samo koliko na raunu ima novca (+ eventualni dozvoljeni minus).
30

Platne kartice
Odloeno plaanje kreditne kartice. Bankaizdavalac kartice odobrava korisniku kredit do odreenog limita. Potronja na kartici se obraunava na mesenom nivou, a izmirenje se vri ili jednokratno (najee do 15-tog u mesecu) ili putem mesenih rata (nalik na klasian kredit). - Asocijacije kao to su Visa i MasterCard su neprofitne organizacije koje postavljaju standarde bankame koje zapravo izdaju kreditne kartice obino veina komercijalnih 31 banaka na tritu i procesiraju transakcije.

Platne kartice
Procesni centri (klirinke kue) vre verifikaciju rauna i stanja, u komunikaciji sa bankamaizdavaocima.

32

Platne kartice
Procesiranje on-line transakcija platnim karticama se vri na isti nain kao i pri kupovini u prodavnici, sa znaajnom razlikom to on-line prodavci ne mogu da vide karticu, da uzmu njen otisak, niti imaju potpisan iseak tj. nemaju vrst dokaz transakcije, pa postoji rizik od negiranja kupovine i odbijanja plaanja, ak i ako je roba poslata.

33

Platne kartice

34

Platne kartice
2. Sa aspekta korienja u zemlji/inostranstvu: Nacionalne (DINA, YUBA), Internacionalne (Visa, MasterCard, Diners, American Express)

35

Platne kartice
3. Prema tehnologiji izrade: Kartice sa magnetnom trakom, Kartice sa ipom pametne kartice (sa ipom, pouzdanije, uvaju znatno veu koliinu podataka, imaju procesor i memoriju, koriste se i za identifikaciju, digitalne sertifikate, line karte, itd.).

36

Platne kartice
4. Prema tehnologiji oitavanja: Kontaktne, Beskontaktne - bazirane na RFID tehnologiji, u kartici se nalazi antena koja omoguava beskontaktno oitavanje podataka kada se kartica prinese na par cm od itaa (PayPass)

37

Platne kartice
Ogranienja primene platnih kartica: Sigurnost ni prodavac ni kupac se ne mogu u potpunosti i sa sigurnou identifikovati, Rizik prodavca mogunost negiranja kupovine, iako je roba ve poslata, Trokovi banke naplauju 2-5% od iznosa plaanja + 20-30 centi po transakciji, Socijalna nejednakost nemaju svi mogunosti da poseduju kreditne kartice (mladi, siromani, nezaposleni, itd.)
38

Digitalni novanici
Digitalni novanik (digital wallet) treba da zameni funkcionalnost pravog novanika koji nosite sa sobom, u e-poslovanju i sistemima plaanja. Najvanije funkcije digitalnog novanika su: Autorizacija korisnika, putem digitalnog sertifikata ili drugih metoda enkripcije, Skladitenje i transfer vrednosti, Osiguranje procesa plaanja od korisnika ka prodavcu.
39

Digitalni novanici
Nalog se otvara na veb sajtu kompanije koja obezbeuje ovu uslugu i na njega se smetaju svi potrebni podaci, koji se zatim uvaju u bazi podataka i koriste pri plaanjima. Obino se uvaju lini podaci korisnika (ime, prezime, adresa, itd.) kao i podaci o kreditnim i debitnim karticama i bankovnim raunima, a radi breg i sigurnijeg korienja na Internetu. Na taj nain kupac ne mora da unosi osetljive informacije svaki put kad kupuje.
40

Digitalni novanici
Raniji primeri: Microsoft Passport i MSN Wallet, Google Checkout (uglavnom su naputeni ili zamenjeni) Danas se koncept pomera ka mobilnim telefonima (vie u Mobilnim sistemima plaanja)

41

Digitalna gotovina
Digitalna ili e-gotovina (digital cash, e-cash) je bila jedna od prvih formi alternativnih sistema plaanja, razvijenih za e-poslovanje. Osnovna ideja svih sistema digitalne gotovine je plaanje putem Interneta korienjem jedistvenih, autorizovanih etona koji predstavljaju gotovinsku vrednost (digitalni novac) od strane kupca ka prodavcu. Banke bi izdavale digitalne tokene (jedinstvene, ifrirane brojeve) u razliitim denominacijama gotovine, a korisnici bi mogli 42 da troe ovaj novac na sajtovima prodavaca

Digitalna gotovina
Prodavci bi zatim deponovali prikupljene tokene u svojoj banci i za uzvrat dobijali pravi novac. Raniji primeri: DigiCash, First Virtual, Milicent svi su naputeni, zbog toga to su protokoli i primena u realnoj implementaciji digitalne gotovine bili previe kompleksni. Primer: QVoucher GoldMoney plaanja plemenitim metalima
43

Sistemi na bazi usk. vrednosti

Sistemi plaanja na bazi uskladitene vrednosti (on-line stored value payment systems) omoguavaju korisnicima da vre brza, on-line plaanja trgovcima i drugim pojedincima na osnovu vrednosti uskladitene (memorisane) na on-line nalogu. PayPal (od 2002. god. u vlasnitvu eBay-a) omoguava pojedincima i kompanijama koji poseduju e-mail naloge da vre i primaju uplate do odreenog limita. PayPal svoj rad zasniva na postojeoj 44 finansijskoj infrastrukturi drave u kojoj posluje

Sistemi na bazi usk. vrednosti

Prvi korak u korienju ovog servisa je otvaranje naloga i davanje detalja o debitnoj ili kreditnoj kartici ili bankovnom raunu sa kojih e biti vreno plaanje ili na koje e biti prosleivani prilivi. Novac se prilikom plaanja prenosi preko rauna PayPal-a. Prilikom plaanja, korisnik pristupa servisu pomou korisnikog imena i lozinke, a zatim upie e-mail osobe/kompanije koja prima novac i iznos koji eli da poalje.
45

Sistemi na bazi usk. vrednosti

Servis zatim poalje e-mail u kome se nalazi link ka sajtu PayPal-a onom ko prima novac. Kada primalac klikne na link, pristupa usluzi. Novac se prebacuje na njegov PayPal raun, sa koga on onda moe da ga prebaci na svoju platnu karticu ili bankovni raun. U sluaju kupovine, kupac obino ne plaa uslugu plaanja, ve prodavac, koji prima novac U sluaju slanja novca, uslugu obino plaa poiljalac. DEMO 46

Sistemi na bazi usk. vrednosti

Prednosti: Nema razmene linih i podataka o platnoj kartici izmeu korisnika, Uslugu mogu da koriste i pojednici, za meusobna plaanja ak i malih iznosa (on-line aukcije, eBay) Nedostaci: Visoki trokovi, Nepostojanje zatite korisnika ukoliko doe do prevare (vri se samo prenos novca, ne prati se prenos robe). 47

Sistemi na bazi usk. vrednosti

Pametne kartice (smart cards) su druga vrsta platnih sistema baziranih na memorisanoj vrednosti. Imaju ip na kojem se uvaju line informacije koje se mogu koristiti za e-plaanja. Mogu uvati mnogo vie podataka nego kartice sa magnetnom trakom. Takoe, mogu biti kontaktne ili beskontaktne. Mogu biti zatiene tj. zahtevati ifru. Primer: poklon kartice
48

Sistemi na bazi usk. vrednosti

Octopus kartica je dopunjiva beskontaktna kartica koja se od 1997. godine koristi u Hong Kongu Moe se koristiti za plaanje javnog prevoza, u manjim prodavnicama i restoranima brze hrane, za parking, gorivo ili automate sa razliitim proizvodima. 95% odraslih graana Hong Konga koristi ovu karticu (ukupno je izdato 20 miliona kartica, proseno 11 miliona transakcija dnevno)
49

Sistemi na bazi usk. vrednosti

Kartica se moe dopunjavati on-line, na alterima i na posebnim automatima. Budunost pametnih kartica lei u integraciji sa pametnim telefonima odnosno u mobilnim sistemima plaanja.

50

Sistemi na bazi akumulacije tro.

Sistemi na bazi akumulacije trokova (digital accumulating balance systems) omoguavaju korisnicima mikro-plaanja (0,0110$) i kupovinu na vebu, akumulirajui sve trokove tokom jednog meseca na jednom raunu koji se plaa na kraju meseca (kao npr. rauni za telefon ili struju), korienjem npr. platne kartice ili bankovnog rauna. Idealni su za sva plaanja za koje nije ekonomino koristiti platne kartice, kao to su kupovina muzikih numera, poglavlja knjiga, lanaka u asopisima (este kupovine, malih51 vrednosti)

Sistemi na bazi akumulacije tro.

Bill Me Later (u vlasnitvu PayPal-a) omoguava svojim korisnicima korienje naloga sa otvorenim kreditom; prilikom plaanja kod kupovine na Internetu, korisnik izabere opciju Bill Me Later i unese zatraeni podatak (npr. svoj datum roenja i poslednje etiri cifre matinog broja); obino na svakih dve nedelje korisnici dobijaju raune za sve kupovine u prethodnom periodu.

52

Sistemi na bazi digitalnog eka

Sistemi plaanja na bazi digitalnog ili e-eka pokuavaju da proire funkcionalnost postojeih ekovnih naloga i na on-line plaanja. Osnovne pogodnosti: - Uklapa se u postojeu bankarsku praksu, - Funkcionie na isti nain kao i papirni ek, samo u elektronskoj formi i sa manje potrebnih koraka, - Mogu da ga koriste svi koji imaju otvoren tekui raun, - Napravljen da odgovori potrebama banaka i 53 korisnika njihovih usluga, sa veom sigurnou.

Sistemi na bazi digitalnog eka

Ipak, primena ovih sistema do sada nije bila vrlo uspena, zbog problema u identifikaciji i autorizaciji korisnika pri on-line transakcijama.

54

Mobilni sistemi plaanja

Procenjuje se da je u upotrebi preko 6 milijardi mobilnih telefona. Korienje mobilnih ureaja kao sredstava za plaanje se ve dobro razvijeno u Japanu i Evropi, a i u SAD se ubrzano razvija. Korienjem obinih mobilnih telefona, korisnici u Japanu mogu da kupuju stvari kao to su vozne karte, dnevne novine, hrana u restoranu, knjige, itd. korienjem e-novca (sistemi sa memorisanom vrednou), mobilnih kreditnih i debitnih kartica.
55

Mobilni sistemi plaanja

Japanski mobilni telefoni se koriste kao digitalni novanici, sa velikim izborom naina plaanja. Plaanje mobilnim telefonom odnosno razmena informacija se obino vri primenom NFC tehnologija (Near Field Communication, skup tehnologija za beini prenos podataka na kraim rastojanjima). Svi vaniji igrai, ukljuujui Google, Apple, RIM (BlackBerry), razvijaju sopstvene sisteme za mobilna NFC plaanja, bazirane na sopstvenim platformama 56

Mobilni sistemi plaanja

Primeri: Platimo, Google Wallet, PayPal Mobile Fortumo Mobilna plaanja i transfer novca (YT): Google Wallet, PayPal Mobile (PPM2)

57

Elektronske berze
Gotovo sve svetske berze su prele na elektronsko trgovanje tj. primenu informacionih sistema koji omoguavaju pristup elektronskoj trgovakoj platformi putem mree. Naime, umesto da se svi brokeri (lica ovlaena za trgovanje na berzi) nalaze u isto vreme i u istoj prostoriji i meusobno trguju, primenjuje se jedinstveni informacioni sistem za trgovanje sa centralnim serverom na kome se obrauju svi prispeli nalozi za trgovanje i umreenim raunarima na kojima brokeri prate trgovanje i ispostavljaju naloge (klijent-server arhitektura). 58

Elektronske berze

59

Elektronske berze
Na ovaj nain brokeri mogu da aktivno i potpuno ravnopravno uestvuju u trgovanju ak i ako su u drugom gradu/zemlji. Elektronski nain trgovanja je jeftiniji i fleksibilniji od tradicionalnog naina trgovanja.

60

Elektronske berze
Osim samog procesa trgovanja, veoma su vana jo dva aspekta rada berzi, a to su: - elektronska distribucija informacija (osnovni preduslov uspene trgovine hartijama od vrednosti je aktuelnost informacija), i - elektronsko dostavljanje naloga klijenata ovlaenim brokerima (individualni klijenti ne mogu da samostalno trguju na berzi, ve naloge ispostavljaju preko brokera).

61

Elektronske berze
Internet je uneo veliki napredak u izmeni poslovnog modela trgovanja akcijama posebno u pristupu informacijama, to je izuzetno vano. Ranije su informacije o akcijama bile dostupne preko javnih medija: novina i televizije i putem brokerskih kua. Ono to je nekad bilo privilegija samo nekima, a koji su to skupo plaali, kao to je na primer praenje cena akcija u realnom vremenu i praenje ili analiza podataka o kompaniji, sada je dostupno svima i to gotovo besplatno.
62

Elektronske berze
Beogradska berza, osim velikog broja informacija o svim listiranim kompanijama i prethodnim trgovanjima, prua i dva servisa za praenje trgovanja u realnom vremenu: BELEXinfo (za prisup putem Interneta, sa raunara ili mobilnog ureaja, 700 din/meseno) i SMS servis (za dobijanje podataka o trenutnoj ceni, ponudi i potranji za eljenoj akciji putem SMS-a, 12 din/poruci). Za on-line praenje cena akcija na Londonskoj berzi treba platiti 5 funti meseno za kanjenje od 15 minuta ili 20 funti meseno za praenje 63 cena u realnom vremenu.

Elektronske berze
Osnovni preduslov za ravnopravno uee u trgovanju geografski dislociranih klijenata je pravovremeni prenos podataka o ceni, obimu, ponudi i potranji hartija od vrednosti na tritu. Ova vrsta prenosa podataka se naziva Real Time Data Feed ili prenos podataka u realnom vremenu.

64

Elektronske berze
U svetu su razvijena tri naina za prenos ove vrste podataka: 1. Putem telefonskih linija (uglavnom u zemljama sa velikim brojem korisnika; svaki korisnik je povezan iznajmljenom linijom sa provajderom informacija; raunar korisnika dobija podatke koje putem posebnog softvera prezentira korisniku, sa malim kanjenjem 3 sec.)
65

Elektronske berze
2. Putem satelita (skupo; retko se koristi; u zemljama sa malim brojem razuenih stanovnika; neto vee kanjenje informacija 10-15 sec.) 3. Putem Interneta (danas najee nain, posebno kod privatnih investitora; niska cena; malo kanjenje, zavisi od optereenosti Internet mree) Osim lokalnih berzi koje pruaju podatke o svojim trgovanjima, postoje i globalni provajderi informacija o trgovanjima na svim znaajnijim tritima HoV kao to su Bloomberg i Reuters. 66

Elektronske berze
Brokerske kue i njihovi sajtovi takoe predstavljaju znaajan izvor informacija na Internetu. Klijenti mogu da na svojim nalozima kod brokera prate stanje svog portfolija (skupa svih hartija od vrednosti koje poseduju), ali i da brokerima ispostavljaju naloge za kupovinu i prodaju akcija. Ovi sajtovi su vrlo zahtevni, jer obim poslovanja na njima moe da dostigne i par stotina hiljada transakcija dnevno.
67

Elektronske berze
Naravno, ovi sajtovi moraju da budu vrlo pouzdani, jer svaki zastoj znai i prekid trgovanja, a to moe naneti velike finansijske gubitke klijentima. Iako se u sluaju brokerskih kua model isto viruelnih brokerskih kua pokazao kao neto uspeniji nego u bankarskom sektoru, i ovde se dominantno koristi brick-and-click model Najpoznatiji primeri: E*Trade (virutelni broker), Charles Schwab , Fidelity.
68

Elektronske berze
Danas svako ko poseduje raunar sa pristupom Internetu moe da se ukljui u trgovanje hartijama od vrednosti, bez obzira gde se nalazi. Zbog toga je znatno proireno trite odnosno znatno vei broj ljudi se ukljuuje u trgovanje (dnevno se na Njujorkoj berzi razmeni 527 miliona akcija, rekord je 1 milijarda akcija u jednom danu, sa trgovcima iz celog sveta), i to iz sopstvenog doma. On-line trgovanje hartijama od vrednosti naroito je popularno u SAD. 69

Elektronske berze
Sve vei broj brokerskih kua na Internetu intenzivirao je konkurenciju, a samim tim su i nie brokerske provizije. Takoe, uvoenjem specijalizovanih standarda i protokola omogueno je elektronsko dostavljanje naloga klijenata brokerima, putem posebnih softvera ili veb sajta, i mree (uz naravno obavezno kriptovanje veze i autorizaciju putem digitalnog sertifikata).

70

Elektronske berze
Brokeri sada, umesto da sami unose nalog u trgovaki sistem berze, samo proveravaju ispravnost dostavljenog elektronskog naloga korisnika i direktno ga prosleuju berzi, to znaajno ubrzava proces trgovanja. Beogradska berza od 2008. godine koristi BELEXFIX, sistem za trgovanje baziran na FIX protokolu, ime je omogueno da i u naoj zemlji klijenti trguju iz svog doma, aljui svoje naloge brokerima elektronskim putem (Kombank, Sinteza Invest, Vojvoanska banka).
71

Elektronske berze
Osim same Beogradske berze i brokera, u proces trgovanja u irem smislu su elektronskim putem ukljuene i druge vane institucije, pre svega Centralni registar hartija od vrednosti (koji vodi rauna o strukturi vlasnitva akcionarskih drutava), komercijalne banke (kod kojih se vode namenski novani rauni za trgovinu hartijama od vrednosti), Komisija za hartije od vrednosti, itd.

72