ZATITA OBJEKATA OD UDARA GROMA

UVOD
Atmosfersko pranjenje je elektrino pranjenje atmosferskog porekla izmeu oblaka i zemlje Gromobranska instalacija, projektovana prema standardima, ne moe pruiti apsolutne garancije za zatitu objekta Primenom tehnikih propisa znatno se smanjuje rizik od oteenja izazvanim udarom groma u tieni objekat Gromobranska instalacija se deli na spoljanju i unutranju Spoljanja instalacija ima zadatak da prihvati direktna atmosferska pranjenja u objekat i da bez posledica sprovede struju atmosferskog pranjenja u zemlju Unutranja gromobranska instalacija ima zadatak da sprei pojavu velikih razlika potencijala unutar objekta i da zatiti ureaje i instalacije u objektu od prenapona atmosferskog porekla

SPOLJANJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA

Spoljanja gromobranska instalacija obuhvata - prihvatni sistem (tapne hvataljke, tapne hvataljke sa pojaanim dejstvom, mrea provodnika, razapete ice, metalni limovi, olukovi, itd) - spustni provodnici - sistem uzemljenja Zatita od direktnog udara groma podrazumeva da je verovatnoa pranjenja mimo gromobranske zatite manja od neke tehniki prihvatljive vrednosti Zatita objekta od oteenja koja mogu nastati usled induktivnog uticaja atmosferskog pranjenja u gromobransku instalaciju ili u blizinu tienog objekta S obzirom da ne postoji apsolutno sigurna zatita od direktnog udara groma, definie se nivo zatite koji izraava efikasnost gromobranske instalacije

Nivo zatite spoljanje gromobranske instalacije

Pri proceni nivoa zatite gromobranske instalacije polazi se od prosene godinje gustine pranjenja na horizontalnoj povrini zemlje Ng Ako prosena gustina pranjenja Ng nije poznata, moe se proceniti na osnovu broja grmljavinskih dana Td u toku godine iz izokeraunike karte:
N g = 0.04 Td1.25 (broj udara / km 2 god)

Uestanost direktnih udara u objekat Nd se odreuje na osnovu prosene godinje gustine pranjenja Ng i ekvivalentne prihvatne povrine objekta Ae (m2) :
N d = N g Ae 10-6 (broj udara / god)

Ekvivalentna prihvatna povrina objekta predstavlja povrinu horizontalnog tla koji ima istu uestanost direktnih udara gromova kao i postmatrani objekat

Odreivanje ekvivalentne prihvatne povrine objekta: rotacijom nagnute ravni oko objekta u odnosu 1:3 prema visini objekta

Za objekat na slici ekvivalenta prihvatna povrina je:

Ae = ab + 6h(a + b) + 9 h 2

U sluaju neravnog terena, nagib ravni koja rotira oko objekta je isti a ekvivalentna prihvatna povrina objekta se odreuje u odnosu na presek sa povrinom zemlje

Kada objekat nije usamljen, od ekvivalentne prihvatne povrine usamljenog objekta treba oduzeti one delove povrine koje su blie susednim objektima

Za svaki tip objekta usvaja se uestanost udara groma koja predstavlja broj udara groma u objekat u toku jedne godine, koji moe da se tolerie Usvojena uestanost udara groma Nc primenjuje se ili se izraunava pomou obrasca:
3 10-6 Nc = C1 C2 C3 C4

Koeficijenti C1, C2, C3 i C4 se odreuju iz tabela Koeficijent C1 tip konstrukcije objekta

Konstrukcija objekta Metalna Kombinovana Zapaljiva Metalni krov 0.5 1 2 Kombinovani Zapaljiv krov krov 1 1 2.5 2 2.5 3

Koeficijent C2 sadraj objekta

Bez vrednosti i zapaljiv Mala vrednost i uglavnom zapaljiv Vea vrednost i naroito zapaljiv Izvanredno velika vrednost, nenedoknadive tete, vrlo zapaljiv ili eksplozivan 0.5 1 2 3

Koeficijent C3 namena objekta Nezaposednut Uglavnom nezaposednut 0.5 1

Teka evakuacija ili opasnost od panike 3 Koeficijent C4 posledice udara groma u objekat Nije obavezna neprekidnost pogona i bez uticaja (posledica) na okolinu Obaveza neprekidnog pogona, ali bez uticaja (posledica) na okolinu Uticaj (posledice) na okolinu 0.5 1 3

Efikasnost gromobranske zatite se procenjuje na osnovu uestanosti direktnog udara groma u objekat Nd i usvojene uestanosti udara groma Nc Ako je Nd Nc gromobranska instalacija nije potrebna Ako je Nd > Nc gromobranska instalacija je potrebna, raunska efikasnost gromobranske instalacije je:
Er = 1 Nc Nd

U zavisnosti od ugroenosti objekta od atmosferskog pranjenja, svi objekti se dele na 5 nivoa zatite
Amplituda struje groma I(kA) 2.8 5.2 9.5 14.7 Udarno rastojanje (m) Rud = 10 I 0.67 20 30 45 60 Raunska efikasnost Er Er>0.98 0.98Er>0.95 0.95Er>0.90 0.90Er>0.80 0.80Er>0 Nivo zatite Nivo I Nivo II Nivo III Nivo III Nivo IV

Zatitne zone prihvatnog sistema

Pod zatitnom zonom prihvatnog sistema podrazumeva se zona u kojoj se sa malom verovatnoom moe dogoditi direktno atmosfersko pranjenje Zatitna zona prihvatnog sistema zavisi od vrste prihvatnog sistema, koriste se kombinacije sledeih elemenata: - tapnih hvataljki ili tapnih hvataljki sa pojaanim dejstvom - razapetih ica - mree provodnika Zatitne zone vertikalne tapne hvataljke prema vie autora

Danas se koriste dva pristupa u odreivanju zatitne zone prihvatnog sistema - zatitni ugao - kotrljajua sfera poluprenika koji je jednak udarnom rastojanju za odreenu struju groma U sluaju primene mree provodnika kao prihvatnog sistema, definie se veliana okaca mree

Zatitni ugao , poluprenik kotrljajue sfere R i irina okaca mree u zavisnosti od nivoa zatite

Zona zatite tapnog gromobrana visine h

Spustni provodnici
Imaju zadatak da najkraim putem sprovedu struju atmosferskog pranjenja udo zemlje Na spusnom provodniku se pri proticanju struje atmosferskog pranjenja pojavljuje poveanje potencijala usled: - pada napona na uzemljivau - indukvnog pada napona na spusnom provodniku Visoko potencijal spustnog provodnika moe da bude opasan ako se u njegovoj blizini nalazi druga instalacija (instalacija niskog napona, telefonska linija, vodovodna instalacija, itd) Mere za smanjenje potencijala spustnog provodnika - postavlja se vie paralelenih spustnih provodnika ravnomerno rasporeenih oko objekta - tei se pravolinijskim voenjem spusnih provodnika, sa to je mogue manjim petljama

Gromobranski uzemljivai
Mogu biti prstenasti (mreasti), vertikalni, radijalni, temeljni Minimalna ukupna duina uzemljivaa l1 u funkciji specifinog otpora tla i nivoa zatite

Primeri izvoenja spoljanje gromobranske instalacije

Zatita manjeg objekta pomou dva tapna gromobrana ili pomou horizontalne trake

Zatita viespratnog objekta

UNUTRANJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA

Unutranja gromobranska instalacija ima zadatak da sprei pojavu velikih razlika potencijala unutar objekta i da zatiti ureaje i instalacije u objektu od prenapona atmosferskog porekla Unutar objekta koji je efikasno zatien od direktnog udara groma se mogu pojaviti prenaponi na sledee naine: - poveanjem potencijala uzemljivaa usled proticanja struje atmosferskog pranjenja - prodorom atmosferskog prenapona putem nadzemnog elektrinog prikljuka - elektromagnetskom spregom provodnog puta sruje atmosferskog pranjenja i posmatranog objekta ili ureaja Unutranja gromobranska instalacija obuhvata mere u cilju - izjednaavanja potencijala unutar objekta, - ograniavanja od prenapona unutar objekta - oklapanje objekata ili ureaja

Izjednaavanje potencijala unutar objekta

Izjednaavanje potencijala izmeu gromobranske instalacije i vodovodne instalacije

Izjednaavanje potencijala izmeu gromobranske instalacije i elektroenergetske instalacije

Ograniavanje prenapona unutar objekta

Da bi se spreila pojava velikih prenapona unutar objekta usled povienja potencijala uzemljivakog sistema, neophodno je ugraditi odvodnike prenapona izmeu faznih provodnika i ine za izjednaavanje potencijala Odvodnici prenapona izmeu faznih provodnika i ine za izjednaavanje potencijala tite i od prenapona koji dolaze po elektroenergetskoj instalaciji u objekat

Za zatitu osetljivih elektronskih ureaja koriste se: - poluprovodnike (Cener) diode - varistori - gasni odvodnici - elektrini filtri bazirani na kombinaciji induktivnih kalemova, otpornika i kondenzatora Kombinacija gasnog odvodnika, varistora i induktivnog kalema u kompleksnoj zatiti simetrine telefonske linije:

Odziv varistora na standardni naponski talas amplitude 4 kV

Odziv gasnog odvodnika na standardni naponski talas amplitude 4 kV

Odziv kombinacije gasnog odvodnika, varistora i induktivnog kalema u kompleksnoj zatiti na standardni naponski talas amplitude 4 kV