1 - Maldini - Standardi U Stambenoj Izgradnji

standardi u stambenoj izgradnji, projektni zadatak
(PRIMER JEDNOG PROJEKTNOG ZADATKA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENE ZGRADE)

SLOBODAN MALDINI:
PROJ EKTNI ZADATAK
ZA IZRADU IDEJ NOG REENJ A
STAMBENOG OBJ EKTA
PROJ EKTNI ZADATAK ZA IZRADU IDEJ NOG REENJ A STAMBENOG OBJ EKTA
LOKACIJA: 1.
BLOK: 2.
BROJ OBJEKTA: 3. Objekat 1
LAMELA: 4.
TIPARHITEKTONSKOG OBJEKTA: 5. Stambeni arhitektonski objekat, sa poslovnim
funkcijama u prizemlju objekta
INVESTITOR: 6.
PROJECT MANAGEMENT: 7.
IZRADIO PROJEKTNI ZADATAK: 8.
DATUM IZRADE PROJEKTNOG
ZADATKA:
9.
URBANISTIKE KARAKTERISTIKE
OBJEKTA:
10. Objekat je tipa kolektivnog stanovanja,
sa funkcijama optegradskog linijskog
centra u prizemlju.
lokacija objekta: naselje
objekat 1,
lamela 1,
u produetku ulice
URBANISTIKO ARHITEKTONSKE
KARAKTERISTIKE OBJEKTA:
11. Stambeni objekat sa jednim ulazom
Spratnost objekta: P+4+Pk
Predvidjene dimenzije u odnosu na
regulacionu, odnosno gradjevinsku liniju:
standardi u stambenoj izgradnji, projektni zadatak - m a l d i n i http://maldini.wetpaint.com/page/standardi+u+stambenoj+izgradnji,+pr...
1 of 23 1/27/2010 8:47 AM
URBANISTIKO ARHITEKTONSKA
OGRANIENJA
12. Predvidjeno je projektovanje stambenog
objekta sa sledeom dispozicijom:
U Planu detaljne regulacije definisane su
regulacione linije na osnovu kojih je
izvrena urbanistika regulacija
Gradjevinske linije se poklapaju sa
regulacionim linijama, tako da je mogue
u gradjevinskom pogledu dispoziciju
objekata izvriti prema gradjevinskim i
regulacionim linijama
Objekti se postavljaju na osnovu
postojee ili planirane regulacione linije,
koja je istovremeno i gradjevinska linija
Konanim definisanjem gabarita mogua
su odstupanja do maksimalno 10%
Visina objekta je definisana brojem
nadzemnih etaa
- Obzirom da se
regulaciona i
gradjevinska linija
poklapaju, mogue je
projektovanje objekta po
osnovu obe linije
- Obzirom da je visina
objekta definisana
brojem nadzemnih etaa,
mogue je prilikom
projektovanja odrediti
visinu etaa po osnovu
potreba i funkcionalnih
zahteva prostora
SADRAJ STAMBENE ZGRADE
ZAJEDNIKE PROSTORIJE:
13. Stambena zgrada sadri sledee
zajednike prostorije:
Vertikalne komunikacije
Horizontalne komunikacije
Toplotne podstanice (toplotnu
podstanicu)
Ostavu pribora za ienje zgrade
Uredjaj za poveanje pritiska vode
(pumpe)
Gasnu podstanicu
Prostore ili prostorije za vodomere
Prostor za glavni razvodni ormar (GRO)
Prostor za potanske sanduie i sl.
Prostorije i prostori koji nisu obavezni su:
Stanarske ostave
Ostave za bicikle i kolica
Zajednike lodje i terase se ne
preporuuju
Stanarske ostave za potrebe stanara
nisu obavezne, a lociraju se van stana i
grupiu se u najnioj etai ili na
podestima, ali nikako u tavanu
Prostorije za smetaj pribora za ienje
zgrade ostava za spremaice je
obavezna. Ove prostorije imaju najmanju
povrinu 2,0m2, a najmanju irinu 1,20m.
U prostoriji treba predvideti jedno toee
mesto i slivnik u podu
2 of 23 1/27/2010 8:47 AM
VERTIKALNE KOMUNIKACIJE: 14. Stepenini prostor mora imati prirodno
provetravanje i osvetljavanje preko
prozora zenitalnim putem ili preko
prodora na fasadi.
Zenitalno osvetljenje treba predvideti
samo do P+4 sprata bez potkrovlja.
Minimalna svetla irina stepeninog
kraka iznosi 110cm, a minimalna svetla
irina podesta 120cm, odnosno 140cm
ako se sa podesta ulazi u stanove ili lift
Svetla visina izmedju dva stepenina
kraka ne sme da bude manja od 220cm
Veliina stepenika u okviru formule 2
visine+irina gazita = 60 65cm, s tim
to je min. irina gazita stepenika 28cm,
a max. visina 18cm
Osobne liftove moraju da imaju stambene
zgrade od P+4 etae i vie i to u
saglasnosti sa potrebnim kapacitetom i
odgovarajuim karakteristikama zgrade
Kod stambenih zgrada do najvie P+6
treba predvideti jedan osobni lift za 7
osoba nosivosti 630kg sa automatskim
vratima i min. unutranjim dim. kabine
110/140cm u koji moe da stane invalid
sa kolicima. Mogu se koristiti evropske
norme EN-1,2
Obezbediti nesmetan prilaz
hendikepiranim osobama u kolicima sa
kote prilaza zgrade do nivoa prizemlja,
odnosno, glavne najnie stanice lifta,
putem rampe max. nagiba 1:12, u svemu
prema vaeim propisima .
HORIZONTALNE KOMUNIKACIJE: 15. Vetrobran se mora predvideti na glavnom
ulazu svake stambene zgrade
Vetrobran se mora obezbediti od prodora
vlage spolja
Min. dimenzije vetrobrana su: irina
180cm, duina 200cm, visina 240cm
Rastojanje od vertikalne komunikacije do
najudaljenijeg stana ne moe da bude
vea od 30m
Hodnici dui od 15m moraju da imaju
3 of 23 1/27/2010 8:47 AM
direktno prirodno osvetljenje i
provetravanje
Hodnik koji opsluuje stanove ima min.
svetlu irinu 140cm, a min. svetlu visinu
240cm
U nestambenim etaama min. svetla
irina iznosi 120cm
Kod galerijskog sistema ne dozvoljava se
orijentacija dnevnih i spavaih soba
prema galeriji
Parapeti prozora koji izlaze na galeriju
imaju min. visinu od 170cm
Min. svetla irina galerije je 140cm, a
min. svetla visina 240cm
SERVISNE PROSTORIJE : 16. Deponije smea se lociraju po pravilu
izvan objekta, kao posebni otvoreni i/ili
zatvoreni prostori, a prema UTU
Zatvorena sekundarna veza zgrade sa
zatvorenim prostorom deponije smea
izvan zgrade dozvoljena je samo preko
dobro provetrenog prostora (koridora)
Zatvorena deponija smea mora da ima
pored prirodnog i vetako provetravanje
i prirodno osvetljavanje prostorije
Stanovi moraju da imaju min. 1 rezervni
dimnjak
Mogue je projektovanje dimnjaka, za
potrebe izgradnje kamina u stanovima i
potrebe vetake ventilacije u stanovima
Dimnjak treba tako izvesti da bude na
50cm iznad slemena, a najmanje 200cm
iznad povrine ravnog krova.
Zidani samostalni dimnjak istog preseka
vie od 300cm2 raditi kao troslojni od
prefabrikovanih elemenata sa atestom
DISPOZICIJA STANOVA: 17. Stanovi se koncentriu oko stepenita
oko koridora i uz galerije
Kod galerijskog sistema stambene
prostorije ne smeju biti orijentisane ka
severnoj strani
ORIJENTACIJA STANOVA: 18. Stanovi u objektu mogu da budu
orijentisani na:
Jednu stranu
Dve dodirne strane
Dve naspramne strane
Tri i
etiri strane
Stanovi orijentisani samo na jednu stranu
ne treba da budu okrenuti prema severu,
sem u sluaju izuzetnih urbanistiko
tehnikih uslova
Kod stanova orijentisanih na dve dodirne
strane ne preporuuje se severna
orijentacija stambenih prostora
Kod stanova orijentisanih na dve
naspramne strane, kao i onih koji izlaze
na tri ili etiri strane treba izbegavati
poloaj stambenih prostorija ka severu.
ORGANIZACIJA STANA: 19. Organizacioni sklop stana definiemo
prema funkcionalnim odnosima osnovnih
struktura stana izraenih sistemom
medjusobnih komunikacionih veza
Pod komunikacijama stana podrazumeva
se iskljuivo ulazni deo (predsoblje),
hodnik i degaman preko kojih se moraju
4 of 23 1/27/2010 8:47 AM
ostvariti sve primarne komunikacione
veze unutar stana.
Komunikacione veze takodje mogu da
budu ostvarene kod dupleks stanova
preko unutranjih stepenita za koje je
poeljno da polaze iz ulaznog dela
Pristup prostoriji za obedovanje iz
prostorije za pripremu hrane mora da
bude direktan
Dnevna soba moe da ima direktnu vezu
sa prostorijama za spavanje, ali ona
mora da ima sekundaran karakter
Sobe za spavanje ne mogu da budu
prolazne
Dnevna soba moe da bude prolazna
samo za pristup do prostora za
obedovanje uz postojanje sekundarne
veze do prostora za obedovanje preko
kuhinje
Veza kuhinje i soba sa sanitarnim
prostorijama ostvaruje se iskljuivo preko
komunikacija stana
U stanovima sa zoniranjem (2,5 sobni i
vei) degaman treba da je direktno
vezan sa ulaznim delom a ne da se do
njega dolazi prolaenjem, na primer, kroz
dnevnu sobu.
BROJ SOBA U STANOVIMA I BROJ
POSTELJA:
20. Predvidjen je sledei broj postelja za
razliite tipove stambenih jedinica:
Garsonjere: 1
Jednosobni: 1-2
Jednoiposobni: 2-3
Dvosobni: 3
Dvoiposobni: 4
Trosobni: 4
Troiposobni: 5
etvorosobni: 6
etvoroiposobni: 7
Petosobni: 8
VELIINA STANA: 21. Minimalna irina ulaznog prostora u
stanovima iznosi 120cm, a sekundarnih
komunikacija 90cm
Konstruktivna visina sprata mora da
bude modularna u koraku od 10cm
ista min. visina stambenih prostorija je
260cm
Vee visine se dozvoljavaju ako to
odredjuju urbanistiko tehniki uslovi
(definisana kota venca)
Kod dupleksa se dozvoljava minimalna
visina spavaih soba od 240cm, a
pomonih prostorija od 220cm
Minimalna visina parapeta je 90cm
Minimalna irina dnevne sobe je 360cm
Min. irina spavae sobe sa branim
leajem je 270cm
Min. irina spavae sobe sa dva leaja
(deija soba) je 240cm
Min. irina sobe sa jednom posteljom je
190cm
MINIMALNE POVRINE PROSTORIJA I
STANOVA (m2) - GARSONJERE:
22. Dnevna soba: 16
Prostorija za obedovanje: 4
Prostor za pripremanje hrane: 4,5
Prostorija za pripremu hrane u kojoj se
obeduje: 8,5
5 of 23 1/27/2010 8:47 AM
Kupatilo sa WC-om: 3,3
Neto povrina stana: 24
STANOVA (m2) JEDNOSOBNI STANOVI
23. Dnevna soba: 17
Prostorija za pripremanje hrane: 4,5
obeduje: 8,5
Izdvojena prostorija za hranu ostava: 1
Plakarska ostava: 0,6
Neredukovane povrine balkona, lodja i
terasa: 1,0
Ukupna povrina stana: 34,0
STANOVA (m2) JEDNOIPOSOBNI
STANOVI
24. Dnevna soba: 17
Spavaa soba sa jednim krevetom: 6 - 9
obeduje: 8,5
Izdvojena prostorija za hranu ostava:
1,4
terasa: 2,0
STANOVA (m2) DVOSOBNI STANOVI:
25. Dnevna soba: 18
Spavaa soba: 11
Prostorija za obedovanje: 4,8
obeduje: 9,0
1,4
terasa: 2,0
STANOVA (m2) DVOIPOSOBNI
STANOVI:
26. Dnevna soba: 18
Roditeljska soba: 11
Spavaa soba sa jednim krevetom: min
6,max 9
Prostorija za pripremu hrane: 5,5
obeduje: 9,5
1,6
Kupatilo bez WC-a: 2,4
WC posebna prostorija: 1,2
terasa: 2,0
STANOVA (m2) TROSOBNI STANOVI:
27. Dnevna soba: 18
Spavaa soba sa dva kreveta: 11
mogua varijanta spavaa soba sa
6 of 23 1/27/2010 8:47 AM
jednim krevetom min 6, max 9
obeduje: 9,5
1,6
terasa: 2,0
STANOVA (m2) TROIPOSOBNI
STANOVI:
28. Dnevna soba: 18
Spavaa soba sa dva kreveta: 11
spavaa soba sa jednim krevetom min 6,
max 9
obeduje: 11,0
1,8
terasa: 2,0
STANOVA (m2) ETVOROSOBNI
STANOVI:
29. Dnevna soba: 19
2x spavaa soba sa dva kreveta: 11 ili
2x spavaa soba sa jednim krevetom
min. 6, max 9
1,8
terasa: 2,0
STANOVA (m2) ETVOROIPOSOBNI
STANOVI:
30. Dnevna soba: 20
2x spavaa soba sa dva kreveta: 11 ili
2 x spavaa soba sa dva kreveta 11 i
max 9
1x spavaa soba sa jednim krevetom min
6, max 9
2,0
terasa: 2,0
7 of 23 1/27/2010 8:47 AM
STANOVA (m2) PETOSOBNI STANOVI:
31. Dnevna soba: 21
2x spavaa soba sa dva kreveta: 11
2 x spavaa soba sa dva kreveta 11 i
max 9
2,0
terasa: 2,0
POVRINA STAMBENIH JEDINICA
PREMA PDR-e:
32. Prema Planu detaljne regulacije,
oekovana je prosena povrina stana
52,5kvm;
Ovo je manje od proseka za grad Novi
Sad iz 2004. godine, koji je iznosio 60,6
kvm
Prema PDR-e, predvidjena minimalna
povrina stana je 50kvm
U projektu se tei ostvarenju vee
prosene povrine stana, a predloena
prosena povrina je min. 60 kvm
Minimalna povrina jedne stambene
jedinice je 24 kvm neto. Ispod ove
povrine nije dozvoljeno projektovanje i
izgradnja stanova.
Maksimalna povrina stana u PDR-e nije
definisana i u zavisnosti je od projekta,
potreba i funkcije objekta.
STANDARD I NIVO OPREMLJENOSTI
STAMBENIH JEDINICA:
33. Standard i nivo opremljenosti stambenih
jedinica nisu definisani planom, medjutim,
potrebno je primeniti visok standard pri
projektovanju stambenih jedinica,
materijala za ugradnju i opreme
FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE
OBJEKTA PRIZEMLJE:
34. Prema Planu detaljne regulacije (PDR), u
prizemljima vieporodinih objekata bloka
15/10, du produetaka ulica Bate Brkia
i Brae Dronjak, predvidjeno je
ostvarenje funkcija optegradskog
linijskog centra
Prizemlje objekta moe da sadri javne
namene poslovanja i
sadraje trgovine
uz sadraje trgovine potrebno je
projektovati i magacinske prostore
u svrhu magacinskih prostorija mogue je
koristiti dvonamenski prostor sklonita,
pa je u tom pogledu potrebno prilagoditi
projekat
Prema PDR-e, nije dato ogranienje u
pogledu visine prostora prizemne etae.
- Potrebno je, u skladu
sa UT uslovima, istraiti
mogunost poveanja
spratne visine prizemlja.
- Ukoliko je mogue
dobro je u sklopu
spratne visine prizemlja
predvideti galerijski
prostor.
- Na taj nain mogue je
izdvojiti javne od internih
funkcija poslovnog
prostora.
- Rezultat je poveanje
8 of 23 1/27/2010 8:47 AM
Prizemlje objekta sadri javne funkcije:
ulazni prostor, hol, predliftovski prostor,
kao i eventualne zajednike prostorije
(biciklana, prostor za obezbedjenje
objekta i video nadzor, prostor zimske
ostave (cvee, alat) i dr.
kvaliteta poslovno
trgovakih funkcija
prizemlja objekta
OBJEKTA - SUTEREN
35. Prema PDR-e, nije predvidjena izgradnja
suterenske etae, iz razloga vrlo visokog
nivoa podzemnih voda
Minimalan nivo podzemnih voda za
podruje Bistrice je: 74,00 do 75,85
Maksimalni nivo podzrmnih voda za
podruje Bistrice je: 78,10 do 78,50
Potrebno je fundirati i projektovati
prizemne etae obzirom na uslove
minimalnog i maksimalnog nivoa
podzemnih voda za ovo podruje
TIPSKI SPRAT
36. Tipski sprat ima funkcionalne
karakteristike stambenog objekta, sa
stanovima postavljenim oko vertikalnih
komunikacija osobnog dizala (lifta) i
zajednikog stepenita
Mogue je projektovanje nekoliko
karakteristinih funkcionalnih tipova
sprata, kao to su:
Tipski sprat koji sadri dva, tri, etiri ili
vie stanova na stepenitu
Sprat koji sadri tri ili vie stanova na
dva stepenita
Sprat koji sadri stanove komponovane u
dva nivoa (dupleksi)
Sprat sa terasasto postavljenim
stambenim jedinicama
Sprat sa atrijumskim sistemom
dispozicije stambenih jedinica
Sprat sa koridorom
Sprat bez koridora
Sprat sa galerijski reenim koridorom
Sprat sa individualnim direktnim ulazima u
stanove (mogue je ovo reenje dati na
poslednjoj spratnoj etai)
Bez obzira to se radi o visini stambenog
objekta P+4+Pk, potrebno je projektovati
lift ili osobnu dizalicu.
Pri tom, posebnu panju treba posvetiti
dovoljnom dimenzionisanju lifta, koji treba
da bude vienamenski: osobni i laki
teretni.
Stepenite se dimenzionie na taj nain
da je mogua njegova upotreba prilikom
noenja kabastih gabaritnih predmeta i
stvari
- Potrebno je teiti
organizaciji sprata sa
manjim brojem
stambenih jedinica
- Idealno je ostvarenje 2
do tri stambene jedinice
po jednoj spratnoj etai
- Takodje, potrebno je
izbegavati vei broj
manjih stambenih
jedinica na jednom
spratu
POTKROVNA I KROVNA ETAA
37. Prema PDR-e, predvidjena je izrada
potkrovne etae koja je zavrena kosom
krovnom konstrukcijom sa vertikalnim
nadzitkom, ili
Kao puna etaa manjeg horizontalnog
gabarita, koja je povuena u odnosu na
9 of 23 1/27/2010 8:47 AM
obodne gradjevinske linije i pokrivena
kosim krovom
U potkrovnoj etai moe da postoji samo
jedna etaa, odnosno, nije dozvoljeno
formiranje dve ili vie potkrovnih etaa
Ovo ne ograniava mogunost formiranja
dupleks stambenih jedinica na poslednjoj
spratnoj etai, pri emu potkrovna etaa
moe da pripadne povrini stana ispod
Mogue je formirati i tripleks stambene
jedinice
Postoji mogunost formiranja stambenih
jedinica sa galerijom ili galerijama iznad
Mogua je kompozicija odvojenih
stambenih jedinica po vertikalnim
ravnima, umesto po horizontalnim
Takodje, mogua je kompozicija
odvojenih stambenih jedinica u
kombinovanim vertikalno-horizontalnim
kompozicijama
Objekte je potrebno projektovati sa kosim
krovom nagiba do 30 stepeni
Nisu dozvoljeni ravni krovovi na
stambenim zgradama
Nisu dozvoljeni mansardni krovovi na
stambenim zgradama
Nije definisana vrsta krovnog pokrivaa,
pa je mogue upotrebiti sve vrste krovnih
pokrivaa koji odgovaraju standardima
Takodje, nije definisana vrsta tip
krovne konstrukcije, pa je mogue
primeniti razliite tipove krovnih
konstrukcija i konstruktivnih sistema
Predlaem primenu savremenih
konstruktivnih sistema konvencionalnih
ali i nekonvencionalnih konstruktivnih
sistema
- U sluaju kada se radi
o punoj etai manjeg
horizontalnog gabarita
koja je povuena,
logino je da je tada
mogue u povuenom
delu formirati krovnu
terasu.
- formiranje dupleks
jedinica nije definisano
Planom detaljne
regulacije. Mogue je
formirati dupleks
stambene jedinice, kako
na spratnim etaama,
tako i u okviru poslednje
spratne etae, s tim da
je potkrovna etaa
gornja spratna etaa
dupleksa
STANOVA - GARSONJERE
38. Garsonjera je stan minimalne povrine
funkcionalno organizovan za ivot jedne
do dve osobe
Sadri jedinstven prostor za boravak:
dnevni i noni, kuhinjsku niu i kupatilo
Kupatilo sadri WC, tu kadu veliine
min. 80/80cm, a dubine 30cm, umivaonik,
mainu za pranje rublja i slivnik
Prema PDR-e, nije dozvoljeno
projektovanje stanova povrine manje od
24 kvm
STANOVA- JEDNOSOBNI STANOVI,
JEDNOIPOSOBNI STANOVI:
39. Jednosobni stan ima izdvojene funkcije
obedovanja i pripremanja hrane, dok
jednoiposobni ima mogunost izdvajanja
nonih od dnevnih funkcija.
Ovi stanovi sadre:
prostorije za komuniciranje u stanu
(predsoblje, hodnik),
prostoriju za pripremanje hrane (kuhinju),
prostor za obedovanje,
sobe,
kupatilo sa WC-om, tu kadom (min.
80/80cm, dubine 30cm) ili kadu min.
duine 140cm, umivaonik, mainu za
pranje rublja i slivnik
ostavu za hranu koja moe da bude
hladna (na lodji) ili u okviru stana, ili kao
plakarska ostava za namirnice
Broj jednosobnih stanova po PDR-e nije
10 of 23 1/27/2010 8:47 AM
definisan, medjutim, postavljena je
preporuka o ostvarenju minimalne
prosene neto povrine od 60 kvm.
STANOVA DVOSOBNI STANOVI
40. Osnovni sadraji dvosobnih stanova su
isti kao kod jednosobnih i jednoiposobnih
stanova (prethodna taka).
Ovaj tip stambenih jedinica ima
jednostavnu i loginu shemu
komunikacija, preko ulaznog prostora.
Obzirom na postojanje dve odvojene
sobe, mogue je projektom izdvojiti
dnevne i none funkcije u stanu.
To ujedno podrazumeva i izdvajanje,
zoniranje tihih i bunih funkcija u stanu.
Tako ovaj tip stana dobija izdvojen
spavai deo u mirnoj, nonoj zoni.
Kupatilo se u funkcionalnom pogledu
vezuje za noni boravak.
Kod luksuznijih varijanti dvosobnih
stanova mogue je projektovati i dva
odvojena mokra vora: WC i kupatilo sa
WC-om. U tom sluaju poeljno je
projektovati WC uz javni deo stana ulaz
i dnevni boravak.
Prostor za pripremanje hrane sa ostavom
i prostorom za obedovanje moe biti
projektovan kao izdvojena celina ili
prostorija za obedovanje moe da se
prisajedini dnevnom boravku i sa njim da
ini funkcionalnu celinu ili
prostorija za obedovanje projektom moe
da bude izdvojena kako od kuhinje tako i
od dnevnog boravka
STANOVA DVOIPOSOBAN, TROSOBAN
STAN
41. U funkcionalno organizacionom smislu
kod trosobnih i veih stanova projektom
se formira jasna segregacija dnevnog i
nonog boravka, javnog i intimnog,
bunog i tihog.
Osnovne funkcionalne celine su:
Prostorije za komunikaciju u stanu koje
usmeravaju i izdvajaju zone dnevnog i
nonog boravka.
Prostorije dnevnog, javnog, bunog
boravka koje obuhvataju: dnevnu sobu,
kuhinju i trpezariju, i koje projektom mogu
da se medjusobno povezuju ili razdvajaju
u raznim prostornim kombinacijama. Uz
ovaj blok prostorija moe da se projektuje
i boravak na otvorenom: lodja, balkon ili
terasa.
Prostorije nonog, intimnog, tihog
boravka koje obuhvataju blok spavaih
soba sa prateim (servisnim) sadrajima
i, mogue, prostorom za boravak na
otvorenom.
Prostorije za linu higijenu: kupatilo sa
WC-om, tu kadom min. dimenzija
90/90cm i dubine 30cm ili kadom min.
duine 160cm, umivaonikom, (mainom
za pranje rublja) i slivnikom, koje se
projektuje uz zonu spavaih soba i
izdvojeni WC sa umivaonikom, (mainom
za pranje rublja i slivnikom) u zoni ulaza u
stambenu jedinicu.
U trosobnim i veim stanovima poeljan
je i bide u kupatilu.
11 of 23 1/27/2010 8:47 AM
Servisni prostori u stanu.
Izdvojen servisni prostor za mainu za
pranje rublja sa slivnikom. Ovaj prostor
moe da ima i druge servisne sadraje, a
moe da se projektuje i u okviru
prostorije izdvojenog WC-a ili u okviru
kupatila.
Garderoba - garderober
Plakar za ostavljanje kunog pribora
Ostava za hranu je obavezna, a moe da
bude hladna (na lodji) ili u okviru stana
Postoje razliite mogunosti dispozicije
ovog tipa stanova.
Prema orjentaciji: jednostrano, dvostrano
i viestrano orjentisan stan
Prema dispoziciji prostorija:
stan sa centralnim dnevnim boravkom i
spavaim sobama grupisanim okolo
njega
stan sa centralnim dnevnim boravkom i
spavaim sobana koncentrisanim u zoni
izvan dnevnog boravka
stan sa izdvojenim dnevnim boravkom u
odnosu na ostali deo stana
stan sa dnevnim i nonim boravkom
postavljenim oko centralnog koridora
stana
stan sa dnevnim/javnim funkcijama
(kuhinja, trpezarija i dnevni boravak, te
servisne funkcije) na jednom nivou,
nonim/intimnim funkcijama (spavae
sobe sa blokom za higijenu) na drugom
nivou
stan sa dnevnim boravkom i kuhinjom u
istom nivou, dok su spavae sobe
koncentrisane oko galerije iznad dnevne
sobe
Prema dispoziciji ulazne partije, mogue
je formirati sledee kompozicije
trosobnog stana:
Sa ulaznom partijom u centralnoj
stambenoj zoni
Sa ulaznom partijom postavljenom u vezi
sa koridorom hodnikom koji povezuje
stambene prostore
Sa ulaznom partijom u nivou dnevnog
boravka i kuhinje, na niem (donjem)
nivou ili
Sa ulaznom partijom postavljenom na
gornjem nivou stana
STANOVA TROIPOSOBNI STAN
42. U funkcionalno organizacionom smislu
projektuje se isto kao i standardan
trosoban stan, kojem je dodata soba
male kvadrature (6-10kvm)
Sve ostale karakteristike su iste kao i
kod trosobnog stana
Kod troiposobnog stana obavezna je
upotreba dva odvojena mokra vora:
WC-a i kupatila, a bolje je reenje
projektovanje dva odvojena kupatila.
Jedno od dva kupatila ujedno moe da
ima i servisnu funkciju sa mainom za
pranje rublja.
STANOVA ETVOROSOBAN,
ETVOROIPOSOBAN, PETOSOBAN I
43. Standard etvorosobnog stana
podrazumeva:
Potpuno odvojene funkcionalne celine
12 of 23 1/27/2010 8:47 AM
VEI STAN dnevnog i nonog boravka, nonog
boravka roditelja od nonog boravka
dece, nonog boravka, dnevnog boravka
i sobe za rad
Odvojene funkcionalne celine kuhinje i
trpezarije, kuhinje i ostave, servisa
Odvojene funkcionalne celine ulaza za
posetioce i servisnog ulaza u stan
Odvojene celine kupatila za roditelje
(master kupatilo) i kupatila za decu,
poseban WC koji je vezan za dnevni
boravak ili ulaznu partiju u stan
Odvojene celine dnevnog i radnog
prostora
Ovaj tip stana podrazumeva minimalno
dve lodje ili veliku terasu koja moe da
primi stambene funkcije
STANOVA PENTHAUS
44. Predstavlja stan na poslednjoj etai
stambene zgrade, u prvobitnom znaenju
to je stan na krovnoj terasi, naslonjen na
stranu susedne vie zgrade. U
savremenom znaenju, to je stan,
najee jedini stan na zavrnoj etai, u
jednom ili dva nivoa, okruen terasama,
visokog kvaliteta stanovanja i sa
izuzetno atraktivnim vizurama.
Mogue je formiranje penthausa kao
jedinog stana na etai ili kao jednog od
dva stana na etai.
Mogue je formiranje penthaus stana u
jednom ili vie nivoa.
Ukoliko je penthaus formiran na dva
nivoa, prema PDR-e, donja etaa nije
potkrovna etaa.
Takodje, prema PDR-e, mogue je
formirati ovaj tip stana putem povlaenja
zavrne etae u odnosu na fasadu
objekta. U tom sluaju, mogue je
formirati i krovnu terasu na delu krova.
Pentahus moe da ima lift koji se
zavrava unutar prostora samog stana,
odnosno, predstavlja privatan lift na toj
etai. U tom sluaju, lift se nalazi u holu
stana ili ak u delu stana koji je namenjen
dnevnom boravku. Ostali korisnici ne
mogu da koriste lift na etai penthausa,
osim ukoliko ne poseduju klju.
Funkcionalna dispozicija prostora kod
penthausa je slobodna i
nekonvencionalna.
est je sluaj da se penthaus formira
okolo sredinjeg prostora dnevnog
boravka ili ateljea, koji ima izuzetno
veliku visinu i dobro je prosvetljen, jer je,
po pravilu, jedan ceo zid projektovan da
bude u staklu, ili je zenitalno osvetljen.
Mogue je formiranje penthausa u
jednom, dva ili vie nivoa.
Mogue je formiranje krovne bate,
staklenika, pa ak i atrijuma na krovu.
Nije redak sluaj projektovanja bazena za
plivanje na krovnoj etai ili krovnoj terasi.
Takodje, nije redak sluaj formiranja
unutranjeg bazena za plivanje u ovom
tipu stana.
Penthaus moe da bude projektovan i u
formi ateljea. U tom sluaju, projekat i
13 of 23 1/27/2010 8:47 AM
dispozicija funkcionalnih celina je
nekonvencionalan i razliit od projekta do
projekta.
STANOVA KROVNI ATELJEI
45. Projektuju se na nekonvencionalan
nain, uz primenu principa za
projektovanje penthausa
FUNKCIJE SPORTA I REKREACIJE U
SKLOPU STAMBENE ZGRADE
46. U prostore za sport i aktivnu i pasivnu
rekreaciju spadaju:
Sale za fiziko vebanje: fitnes dvorane,
trim sale, teretane i dr.
Prostori za fiziki oporavak i pasivnu
rekreaciju: prostorije za masau, saune
(sa pripadajuim prostorijama), prostorije
za fiziki odmor i dr.
Prostori za sportove u vodi: bazeni,
individualni i zajedniki bazeni
Bazeni za masau
FUNKCIJE ZA ODRAVANJE I KUNE
SERVISE U SKLOPU STAMBENE
ZGRADE
47. U ove prostore spadaju :
Prostorije za pranje i suenje rublja
Prostorije za peglanje rublja
Ostali kuni servisni prostori
Prostori za bavljenje hobijem i okupljanje
stanara
ZAJEDNIKE PROSTORIJE ZA DRANJE
BICIKALA, MOPEDA I DR.
48. Potrebno je obezbediti:
Zajedniku prostoriju ili vie zajednikih
prostorija za dranje bicikala, mopeda i
drugih malih saobraajnih sredstava i
sportskih rekvizita
ULAZNI HOL: 49. Ulazni hol u zgradu treba da bude
projektovan kao reprezentativan prostor
Posebnu panju treba posvetiti
enterijerskoj obradi hola i upotrebljenim
materijalima, koji treba da budu atraktivni
i kvalitetni
Ulazni hol treba da sadri: vetrobran,
denivelaciju za sluaj vremenskih
nepogoda i snenih padavina, dupla
ulazna vrata sa tampon zonom, prostor
za potanske sanduie, reklamni
materijal.
U sklopu ulaznog hola mogue je
projektovati prostoriju za osobu fiziko-
tehnike zatite objekta i video nadzora
objekta
Takodje, u sklopu hola je mogue
projektovati prostoriju za smetaj
bicikala, mopeda i drugih mikroprevoznih
sredstava
Hol treba da sadri opremu namenjenu
hendikepiranim i starim osobama, koja im
olakava kretanje
Osvetljenje hola treba da bude kvalitetno
i dovoljne jaine
Ulazni hol treba da bude oplemenjen
ukrasnim zelenilom
ZAJEDNIKI HODNICI: 50. Zajedniki hodnici i koridori, kao i
liftovski predprostori na spratovima,
treba da budu dimenzionisani u skladu sa
potrebama prenoenja kabastih
predmeta i prolaz hendikepiranih osoba.
Bitna je prirodna osvetljenost zajednikih
hodnika i njihova prirodna provetrenost.
Svi pravci kretanja treba da budu jasni i
14 of 23 1/27/2010 8:47 AM
logini.
Ispred ulaznih vrata svakog stana
takodje je potrebno je predvideti prostor
optimalnih dimenzija koji je namenjen
manipulaciji korisnika
TERASE: 51. U projektnoj dokumentaciji je potrebno
posebnu panju posvetiti projektima
terasa, lodja i krovnih terasa.
Terase, odnosno lodje, treba projektovati
uz sve tipove stambenih jedinica, ukoliko
za to postoje uslovi.
Prema standardima, balkone, lodje i
terase treba da imaju svi stanovi izuzev
garsonjera.
Minimalna povrina ovih prostora,
zavisno od sobnosti stana, treba da se
kree od min. 2,0 do 4,0m2
Minimalna dubina je 140cm
Najbolji poloaj ovih prostora je ispred
dnevne sobe ili prostorije za obedovanje.
Terase, odnosno lodje, treba projektovati
kao: terase za boravak i kao servisne
lodje.
Servisne lodje treba postaviti
neposredno uz kuhinjski odnosno
trpezarijski blok.
Boravine lodje treba postaviti
neposredno uz prostor za dnevni boravak
ili uz spavae sobe.
Za tipove trosobnih i veih stanova treba
predvideti najmanje dve lodje.
Na zavrnoj potkrovnoj etai mogue je
predvideti krovnu terasu u onom delu u
kojem je zavrna etaa povuena u
odnosu na fasadu objekta.
Lodje i terase treba snabdeti opremom,
kao to su: nadstrenice, vetrobrani,
tranzene, brisoleji, tende i dr.
Potrebno je terase i lodje opremiti
plakarima, po potrebi.
Ograde na terasama treba projektovati u
skladu sa standardima, na visini i uz
upotrebu standardnih materijala.
FASADE: 52. Potrebno je posebnu panju posvetiti
projektu fasade.
PDR nije definisao projekte fasada,
medjutim, dao je naznake da arhitektura
stambenih blokova u naselju Bistrica
treba da bude modernog izraza
Predlaem da arhitektura fasada,kako u
estetskom oblikovanju, tako i u
materijalizaciji, bude u skladu sa
savremenim tokovima u arhitekturi
Fasade treba projektovati na taj nain da
u potpunosti zadovolje funkcionalne
karakteristike: zatitu od prekomernog
sunevog zraenja, zatitu od
atmosferskih nepogoda, zadovoljenje
15 of 23 1/27/2010 8:47 AM
konstruktivnih potreba, zadovoljenje
estetskih potreba, omoguenje dobre
insolacije stanova, omoguenje dobre
provetrenosti stanova i dr.
Prilikom projektovanja fasada, mogue je
koristiti savremena sredstva
arhitektonskog izraza: kompoziciju masa,
kompoziciju punih i praznih povrina,
boja, tekstura, predvideti upotrebu
savremenih materijala...
Fasada treba da oblikuje i jasno izrazi
arhitektonski izraz jednog objekta i svaki
aspekt njegove funkcije
JAVNO SKLONITE 53. Potrebno je predvideti prostor objekat
javnog sklonita
Prema uslovima koje daje PDR Bistrica,
u okviru svakog stambenog objekta
predvidjeno je sklonite
Takodje, prema istom PDR, predvidjena
je izgradnja sklonita u sastavu objekata
koji se nalaze u produetku ulice Bate
Brkia, u okviru svakog stambenog
objekta
Sklonite se dimenzionie za korienje
50% stanovnika objekta (ili bloka)
Sklonite treba projektovati sa
otpornou 100kPa
Sklonite treba da sadri minimalno 3
sklonina mesta
Sklonite se projektuje kao dvonamensko
sklonite
Drugu namenu sklonita treba prilagoditi
potrebama korisnika stambenog bloka
stambene zgrade
- mogue je
projektovanje objekta
sklonita sa drugom
namenom kao:
- zajednika prostorija,
- magacin lokala koji se
nalazi u prizemlju
- neka druga poslovna
16 of 23 1/27/2010 8:47 AM
namena
JAVNE GARAE U STAMBENIM
BLOKOVIMA:
54. Prema PDR-e, predvidjena je izgradnja
garaa unutar povrina stambenih
blokova
Garae su predvidjene kao privatne
garae
Garae se grade u okviru pojedinih
vieporodinih objekata
Prema PDR-e, predvidjeno je da na jednu
stambenu jedinicu bude obezbedjeno
jedno parking mesto, s tim da najmanje
50% vozila treba da bude smeteno u
garaama
Takodje, prema PDR-e, predvidjena je
izgradnja parking prostora na dve etae
Izgradnjom dvoetanih parkiralita,
prizemna etaa moe da ima funkciju
individualnih garaa
ELEMENTI KONSTRUKCIJA, MATERIJALI
I OBRADA ZGRADE:
55. Stambena zgrada mora da bude trajnog
karaktera
Prema Generalnom planu, ne mogu se
graditi objekti vii od P+6, odnosno,
sedam nadzemnih etaa
Prizemljem sa stanovima se smatra
etaa ija je kota poda min. 60cm, a max.
150cm u odnosu na kotu zatitnog
trotoara
Materijali koji se upotrebljavaju za gradnju
u stambenoj izgradnji moraju da imaju
dovoljan stepen otpornosti prema svim
uticajima kojima mogu da budu izloeni
U gradnji mogu da budu korieni svi
provereni i atestirani materijali.
U izboru materijala prednost imaju po
pravilu lokalni materijali i to prvenstveno
glineni
Kod projektovanja konstrukcije treba se
pridravati svih vaeih propisa,
pravilnika i standarda
KONSTRUKCIJA STEPENITA: 56. U konstruktivnom pogledu stepenita
moraju da budu izvedena u skladu sa
vaeim tehnikim propisima
Stepenite treba da vodi od najnie do
najvie etae u zgradi
Stepenini prostor od prostorije podruma
i tavana mora da bude odvojen vratima
sigurnosnim od poara
Kod objekata viim od jednog sprata
stepenite mora da bude izgradjeno u
masivnim zidovima u zasebnom prostoru,
sa podestima i tavanicom od armiranog
betona ili nekog drugog negorivog
materijala
Izmedju spratova mora da bude
odmorite ako je spratna visina vea od
3,00m
Konstruktivni deo ograde stepenita
mora da bude izradjen od metala
Materijali koji se upotrebljavaju za
17 of 23 1/27/2010 8:47 AM
stepenice moraju da budu otporni na
poar
KROVOVI: 57. Krovovi treba da budu kosi, konstruktivno
stabilni, izvedeni od trajnih materijala
Ravan krov se moe primeniti samo u
izuzetnim sluajevima u skladu sa
urbanistiko-tehnikim uslovima
DIMNJACI: 58. Dimnjaci se izvode za prikljuenje loita
za centralno grejanje objekta, etano
centralno grejanje stanova, lokalno
grejanje peima ili kao sigurnosni
dimnjaci
Dimnjaci treba da ispunjavaju zahteve
vaeih propisa u vezi zatite od poara,
buke, zdravlja, higijene, bezbednosti,
zatite okoline, kao i zahteve mehanike
otpornosti i stabilnosti, zatite od toplote
i dimnih gasova
Dimnjaci poinju od najnie etae i
moraju da budu troslojni i vertikalni
Dozvoljava se eventualno skretanje, ali
najvie 300 u odnosu na vertikalu
Kod krovova sa nagibom do 200 ili
ravnih, visina dimnjaka treba da iznosi
1m iznad krovne ravni
Ukoliko je ugao nagiba krova vei od
200, visina dimnjaka od krovne ravni
odredjuje se u zavisnosti od udaljenosti
dimnjaka od slemena, prema podacima iz
tehnike literature
Na jedan kanal mogu se prikljuiti dve
pei na istoj etai, a max. do tri pei
Pri tome visinska razlika na istom kanalu
mora da bude min 30cm
Dimnjaci ne mogu da slue kao nosei
elementi
SPOLJNI PROZORI I VRATA: 59. Svi prozori i vrata na objektu moraju u
svemu da odgovaraju zahtevima vaeih
standarda
Dimenzije prozora, balkonskih i drugih
spoljanjih vrata u stanovima moraju da
budu uskladjene sa modularnom
koordinacijom mera i konstruktivnim
sistemom gradjenja
Prozori se izradjuju od kvalitetnih
materijala, a mogu da budu drveni, PVC,
aluminijumski ili u kombinaciji
drvo-aluminijum i sl.
Prozori i balkonska vrata moraju da
zadovolje vaee standarde za zatitu od
buke, vode i gasova, a naroito zatitu
od gubitaka toplote
Ulazna vrata u stambenu zgradu moraju
da budu izradjena od kvalitetnog
materijala i da zadovolje sve zakonom
propisane standarde
Ulazna vrata u zgradu moraju da se
otvaraju u polje (van zgrade)
Najmanja irina ulaznih vrata je 1,20m
UNUTRANJA VRATA: 60. Unutranja vrata u stanovima moraju da
odgovaraju vaeim standardima
U industrijalizovanoj gradnji obavezna je
upotreba serijskih proizvoda
Dovratnici mogu da budu metalni ili
drveni
18 of 23 1/27/2010 8:47 AM
PROJEKTNI ZADATAK SA UKLJUENIM FUNKCIONALNIM CELINAMA I NJIHOVOM OKVIRNOM POVRINOM
LAMELA 1
REKAPITULACIJA POVRINA PREDVIDJENIH PROJEKTNIM ZADATKOM:
BRUTO POVRINA TIPSKE ETAE
DEFINISANA REGULACIONOM
GRADJEVINSKOM LINIJOM: 693,00 m2
PREDVIDJENA NETO POVRINA TIPSKE ETAE: 623,70 m2
PREDVIDJENA NETO POVRINA PRIZEMLJA: 623,70 m2
PREDVIDJENA NETO POVRINA POTKROVLJA: 580,00 m2
PREDVIDJENA NETO POVRINA LAMELE 1
(BEZ GARAE I SKLONITA): 3.698,50 m2
NETO POVRINA GARAE: 300,00 m2
NETO POVRINA SKLONITA: 200,00 m2
UKUPNA PREDVIDJENA NETO POVRINA OBJEKTA: 4.198,50 m2
Napomena:
Date povrine su okvirne i mogu se promeniti u odnosu na tip i vrstu projektovane konstrukcije, debljine zidova i drugih
elemenata koje obuhvata arhitektonski projekat.
U datu povrinu nije uao objekat prostora za sport i rekreaciju sa bazenom, koji se nalazi u prizemlju unutarblokovske
povrine.
PRIZEMNA ETAA:
ZAJEDNIKE PROSTORIJE :
19 of 23 1/27/2010 8:47 AM
FUNKCIONALAN TIP PROSTORA PREDVIDJENA
POVRINA PROSTORA U
m2
NAPOMENA
ULAZNI VETROBRAN 1.
ULAZNI HOL U STAMBENI DEO ZGRADE 2. 20
LIFTOVSKI PREDPROSTOR 3. 6
STEPENINI PROSTOR 4.
OSTAVA ZA BICIKLE, KOLICA I DR. 5. 12
SERVISNI PROSTOR PROSTOR ZA
SREDSTVA ODRAVANJA STAMBENE
ZGRADE
6. 6
PROSTORIJA ZA SMETAJ UREDJAJA
ZA POVEANJE PRITISKA VODE I
VODOMERA
7. 6
PROSTORIJA ZA SMETAJ
PRIKLJUAKA: RAZVODNE TABLE
ELEKTROINSTALACIJA, PRIKLJUKA
TELEFONSKE INSTALACIJE,
KOMPJUTERSKE INFORMACIONE
INSTALACIJE, PRIKLJUKA ANTENSKOG
POJAALA KDS INSTALACIJE I RTV
INSTALACIJE
8. 8
PROSTORIJA ZA SMETAJ
OBEZBEDJENJA OBJEKTA,
EVENTUALNO PORTIRA I VRENJE
VIDEO NADZORA
9. 6
PROSTORIJA TOPLOTNE PODSTANICE 10. 6
PROSTORIJA PODSTANICE GASNE
INSTALACIJE
11. 6
SERVISNA PROSTORIJA LIFTA 12. 6 Ukoliko je lift hidraulini, servisna
prostorija je u prizemlju.
Medjutim, za elektromotorni lift, ova
prostorija se nalazi na zavrnoj etai
zgrade
PROSTORIJA ZA SMETAJ APA
UREDJAJA - AKUMULATORSKOG
SISTEMA OSVETLJENJA
13. 6
ZAJEDNIKA PROSTORIJA
PROSTORIJA SKUPTINE STANARA
14. 12-16 Ova prostorija nije obavezujua, ali je
poeljno predvideti je
TRGOVAKE I POSLOVNE PROSTORIJE:
POVRINA PROSTORA U
m2
NAPOMENA
LOKALI ZA NAMENU TRGOVINE 15. 300 Uz lokale projektovati i mokre vorove,
kao i magacinski prostor
Mogue je korienje u funkciji
magacinskog prostora dvonamensko
sklonite
LOKALI ZA NAMENU POSLOVANJA 16. 200
LOKALI ZA OSTALE NAMENE 17. Obraunava se povrina po potrebi
20 of 23 1/27/2010 8:47 AM
PRIVATNE GARAE:
POVRINA PROSTORA U
m2
NAPOMENA
PRIVATNI PROSTOR GARAA 18. 300
KOMUNIKACIJE I PRETPROSTOR
GARAE
19. 100
SKLONITE:
POVRINA PROSTORA U
m2
NAPOMENA
PROSTOR SKLONITA 20. 200
POSEBNI PROSTORI ZA REKREACIJU: ZATVORENI BAZEN SA PRATEIM FUNKCIJAMA I PRATEIM PROSTORIMA:
POVRINA PROSTORA U
m2
NAPOMENA
BAZENSKA SALA 21. 180
ULAZNI HOL U SALU SA BAZENOM 22. 25
GARDEROBE 23. 20
TUEVI 24. 10
BAR 25. 10
SOLARIJUM 26. 20
FITNES SALA 27. 50
TERETANA 28. 50
SAUNA 29. 20
SOBA ZA MASAU 30. 20
TIPSKI SPRAT VARIJANTA 1 :
POVRINA PROSTORA U
m2
NAPOMENA
ETVOROSOBAN STAN 120
TROIPOSOBAN STAN 100
TROSOBAN STAN 80
DVOIPOSOBAN STAN 60
DVOSOBAN STAN 60
21 of 23 1/27/2010 8:47 AM
JEDNOIPOSOBAN STAN 40
POVRINA PROSTORA U
m2
NAPOMENA
TROSOBAN STAN 100
DVOIPOSOBAN STAN 60
DVOIPOSOBAN STAN 60
DVOSOBAN STAN 50
POVRINA PROSTORA U
m2
NAPOMENA
TROSOBAN STAN 100
DVOIPOSOBAN STAN 80
DVOIPOSOBAN STAN 80
JEDNOSOBAN STAN 40
POVRINA PROSTORA U
m2
NAPOMENA
PETOSOBAN STAN 160
TROSOBAN STAN 80
DVOIPOSOBAN STAN 80
DVOIPOSOBAN STAN 80
22 of 23 1/27/2010 8:47 AM
Share this
POTKROVNA ETAA :
POVRINA PROSTORA U
m2
NAPOMENA
PENTHAUS 180+80 krovna terasa
PENTHAUS 160
PENTHAUS 160
tamarch
Latest page update: made by tamarch , Nov 14 2009, 2:17 PM EST (about this update - complete history)
Keyword tags: arhitektonski standardi
Threads for this page
There are no threads for this page. Be the first to start a new thread.

23 of 23 1/27/2010 8:47 AM

1 - Maldini - Standardi U Stambenoj Izgradnji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1 - Maldini - Standardi U Stambenoj Izgradnji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

standardi u stambenoj izgradnji, projektni zadatak

(PRIMER JEDNOG PROJEKTNOG ZADATKA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENE ZGRADE)

You might also like