BILTEN GK 1897 - A. T. Jones

A. T. JONES www.hristovkrst.
com
PORUKA TREEG ANELA

BILTEN GENERALNE KONFERENCIJE 1897
BOJI NAIN JE DA OVEKA UINI NEIM TO ON NIJE.
Ono to treba da uinimo jeste da traimo Boga svim srcem tako da Bog uini sve to treba
da se uini. I On e to uiniti ako Mu dopustimo. Dajte Bogu priliku.
Predavanje #1
Spasenje nije samo nauka, nije jednostavno neka nauka. Ono je glavna nauka, klju, centar
svih nauka.
Re nauka doslovno znai znanje (poznavanje)... Proizvod razmiljanja. ...Astronomija
je proizvod razmiljanja sveta o predmetu astronomije... Spasenje je poznavanje Boga: ...Ali, ovo
poznavanje (znanje) nije proizvod ljudskog razmiljanja. Ono je proizvod Bojeg razmiljanja..
Predavanje #3
Um mora da se preobrazi, obnovi. Moramo da imamo potpuno drugi um. Svaka misao
treba da bude dovedena u poslunost, u pokornost Hristu. To je delo spasenja...
Hristov krst bie nauka i pesma otkupljenih kroz beskrajne vekove venosti.
A ta je ta tajna Boja? Hristos u vama, nada slave (Kol. 1,27). Hristos Boja sila i Boja
mudrost, jevanelje, sila Boja na spasenje to je tajna Boja, to je nauka spasenja. To je nauna
istina, sredite za sve druge nauke. Ovu Boju silu na spasenje mora imati svaki ovek da bi ga
sauvala od zla koje je u njemu. Zlo koje je uroeno u svakom oveku odvee ga u propast
uprkos svoj nauci, svoj knjievnosti, svoj umetnosti, svoj religiji, svemu to svet moe da prui
ili to je ikad mogao da prui, ukoliko se ne uhvati Boje sile na spasenje koju ovek prima
verom u Isusa Hrista.
Bez te sile u srcu (umu), ak i nauka koju je Bog poduavao da ne spominjemo
knjievnost, umetnost, religiju i sve to su neznaboci poduavali ne moe oveka da sauva da
ne sagrei. Bez nje pokazae se svaki trag zla koji ivi u oveku, uprkos svim ovim drugim
stvarima. Zato je Boja sila na spasenje. Ona spasava oveka od svakoga zla.
Tajna Boja, koja je Hristos u vama, nada slave; Hristos sila Boja i mudrost Boja; Hristos i
to raspeti; jedino to, sve u svemu i iznad svega, u svemu i kroz sve, sada i u venosti to je nauka
spasenja, najvanija od svih nauka. Ona prednjai nad svim naukama i vodi ih bilo kojem u
prouavanju. Neka tako bude zauvek.
Predavanje #4
ovek nije stvoren da vlada sobom, nezavisno od Boga. On je stvoren da bude svoj sa
Bogom; a bez Boga ne moe da bude svoj. ovek je stvoren da postoji sa Bogom.
Mi imamo primer ta oveanstvo moe da bude i ta svako ko veruje u Isusa treba da bude.
Boji Sin je doao na ovaj svet da vama i meni pokae ta znai drati zapovesti i kako se to radi.
Sve to se javlja u idolopoklonstvu jednostavno je odraz (izraz) onog to je u srcu (umu). A
Bog mora biti u srcu svim srcem, svom duom, svim umom i svom snagom: U protivnom tamo
je idolopoklonstvo. Sredine nema.
Kada neko voli Boga svim srcem svojim, duom, umom i snagom, nije mu potreban nikakav
drugi zakon ili autoritet da ga odri na ispravnom putu u svetu. Ko je njegov upravitelj? Bog. Da
li je Bog u stanju da upravlja ako Ga volimo iznad svega? Da. Ali, kad ovek napusti Boga i pree
na idolopoklonstvo, da li je u stanju da upravlja sobom? Nije.
Predavanje #5
David je dvadeset godina bio osvedoen da e biti car Izraela. Ali, on uopte nije mario za
vreme kada e postati car Izraela. On nita nije pourivao. I kad je sve bilo u njegovim rukama,
on nije ni prstom mrdnuo da sedne na presto. Imao je osvedoenje koje je bilo tako snano da ga
je dralo dvadeset godina, a kad ga je Gospod iskuao i mogao da se pouzda u njega, On ga je
sam doveo na presto.
Nismo mi ti koji to inimo ve Bog ini kroz nas.
Predavanje #6
Isak je bio obeano seme. Zamislite! Isak nije nikad bio u Egiptu. Seate se toga... Avram je
bio u Egiptu. Sara je bila u Egiptu, Izrael je bio u Egiptu, ali Isak nikad nije bio u Egiptu. On je
od poetka bio dete obeanja, roen od duha Tako vidite da su u Avramovoj porodici bili
egipatsko ropstvo i hrianska sloboda. Ismailo se rodio po telu i predstavljao je egipatsko
ropstvo. Isak se rodio po Duhu i predstavljao je Boju decu verom Isusovom.
Predavanje #8
Odvajanje crkve i drave mora da zapone u srcu pojedinca.
Predavanje #9
Bog poziva sve vreme: Ne oslanjajte se na Asiriju! Ne oslanjajte se na Egipat! Oslanjajte se

samo na Gospoda!
Predavanje #10
Ako uestvujemo u politikim poslovima i raspravama, pojedinci e se opredeliti za razliite
strane, za suprotne politike stranke, oglaavajui suprotna oseanja i iznosei svoja suprotna
miljenja, sve vreme tvrdei da su braa. Koji je poslednji korak u politikom delovanju? Rat,
naravno. ta je onda na poetku? Jednostavno ono ta je na kraju Rat. Upravo taj duh je od
poetka do kraja. Mogu li braa u Hristu, koji su jedno u Hristu, uestvovati u neemu to
dovodi do toga da meu njima vlada duh neprijateljstva? Mogu li? Ne, ne mogu, a da i dalje
ostanu jedno u Hristu. Oni treba da trae jedinstvo, da trae jedinstvo Duha, starajui se da
svezom mira odrite duhovno jedinstvo.
Predavanje #11
SADRAJ
PREDGOVOR ......................................................................................... 4
1. DUH PROROTVA 1. deo ........................................................ 5
2. DUH PROROTVA 2. deo ......................................................10
3. NAUKA O SPASENJU 1. deo..................................................12
4. NAUKA O SPASENJU 2. deo..................................................19
5. PRVA VELIKA ZAPOVEST 1. pouka ....................................26
6. BOJI MISIONARI 2. pouka .................................................34
7. EGIPAT I IZRAEL 3. pouka ....................................................43
8. DUHOVNI EGIPAT 4. pouka ...............................................53
9. IZRAELOV OTPAD 5. pouka .................................................63
10. IZRAELOV OTPAD 6. pouka...............................................75
11. IZLAZAK IZ VAVILONA I EGIPTA 7. pouka ................84
PREDGOVOR
U pismu koje je Elen Vajt (Ellen G. White) napisala stareini Donsu 1908. godine
ona izjavljuje: Dobila sam uputstvo da koristim ova tvoja izlaganja objavljena u
Biltenu Generalne konferencije iz ... 1897. ... Pokazano mi je da e mnogima pomoi
ovi lanci, ovi argumenti, formulisani Svetim Duhom (9MR, str. 278.2; Letter 230,
1908, pisano 25. jula).
S obzirom da je Elen Vajt dobila uputstva da upotrebi ove govore, prosto smo
primorani da ih objavimo za itaoce ovog naeg vremena da i oni mogu imati
blagoslov. A. T. Dons je izneo ova predavanja u periodu od 12. februara do 14. marta
1897. god. Ba u to vreme vazduh je bio ispunjen glasinama o ratu. Zapravo, u aprilu
1898 je zapoeo pansko-ameriki rat. Zapaanja i uvidi koje je Dons ponudio
svojim savremenicima su i za nas neprocenjivi poto se kao i oni susreemo sa
izazovima sveta koji je ponovo u krizi...
Takoe nam je reeno od strane Elen Vajt da:
Delo Boje na zemlji predstavlja, iz razdoblja u razdoblje, upeatljivu
slinost u svakoj velikoj reformaciji ili bilo kom religijskom pokretu. Boji
principi koji se tiu bavljenja ovekom su uvek isti. Sadanji znaajni pokreti
imaju svoju paralelu sa onima koji su se odigravali u prolosti, tako da
iskustvo Crkve iz prolih vremena ima veliki znaaj i za ovo nae vreme.
(Velika borba, str. 343)
Naa je molitva da vas ove poruke pripreme i za ono to se upravo odigrava kao i
za ono to e uskoro doi na ovaj svet.
Izdavai
1. DUH PROROTVA 1. deo

(Utorak pre podne, 9. februar 1897)
Pretpostavljam da ovde nema nikoga ko ne samo da pretpostavlja, nego i istinski veruje u Duh
prorotva, u ovu poruku kao to je objavljena preko sestre Vajt, kao i da Duh prorotva pripada
Crkvi; da veruje u ove stvari, bar javno, poto sama ideja pa i Pismo dokazuju da su takve stvari deo
ovog Dela. Ali nije u tome problem, jer mi smo sada u problemu. Ako to ne znamo, onda smo u
goroj situaciji nego da smo u problemu, a da smo toga svesni. Osim toga, Boje Delo, kao i vi i ja,
nalazimo se u takvom problemu da smo iz dana u dan u opasnosti da emo navui Boji gnev zato
to smo tu gde jesmo. Gospod nam je to rekao vie puta i On nam sada kae kako smo doli u taj
problem i kako da iz njega izaemo. A jedini nain koji znam kako da vam to kaem, jeste da
prouimo Duh prorotva i iz njega dobijemo ono to nam je potrebno.
Ovo je samo jedna od objavljenih izjava. Poznavajui ove izjave, i to ve neko vreme, rado bih
ostao kod kue i tamo nastavio delo, jer puno toga treba da se uradi, a i ukljueno je puno toga. Bog
poziva da se izvre mnoge promene kod onih koji su organizovali odbore, komisije, savete i drugo, a
oni koji pripadaju ovim odborima, komisijama i savetima su upravo oni koji su se ovde okupili i
koji e morati da izvre te promene. Meutim, kako e ovi ljudi da izvre promene u koje su sami
ukljueni, ako prvo oni sami ne budu promenjeni? Jedini nain da doe do ovih promena je da se
ljudi promene. Bog e delovati kroz sve koji tako uine, a ta e biti sa onima koji nee da to uine? I
zato kaem da smo danas u problemu. Kad nam Gospod kae u kakvom smo problemu, On nam
kae i kako smo dospeli u njega i kako iz njega moemo da izaemo. A sve je to rezultat
zanemarivanja Svedoanstava. Prema tome, kad upadnemo u problem zbog zanemarivanja
Svedoanstava, ona nam govore kako moemo da izaemo iz tog problema; a ako smo otvoreni za
Svedoanstva, ona e nas izvesti iz problema.
Nemam nita to bih mogao da vam prebacim, jer i ja sam u tome zajedno sa vama. Gospod
kae da je Delo u problemu, a ja sam deo tog Dela. Ja mu pripadam, moj ivot je zaokupljen njime,
kao i va. Delo je nama sve. Prema tome, kad je Delo u problemu, onda smo i vi i ja u problemu.
Moe biti da vi lino nemate veze s koracima koji su Delo doveli u problem. Ali i mi smo u
problemu poto je Delo u problemu, jer smo deo Dela i jer je Delo na ivot. Ali Bog nam kae ta
treba da uradimo da izaemo iz problema.
Ne elim da vam dajem ljudske, ve Gospodnje savete. Moe biti da emo videti neka imena, i
ako se to dogodi ja to neu izbegavati. Ako neko ime bude izostavljeno i ne bude proitano, a mi
znamo o kome se radi, to ne znai da se time taj brat napada. Pretpostavimo da uinim neto
pogreno i Gospod me o tome opomene u svedoanstvu; pa kad ono doe do mene, a ja prestanem
da to inim, vi ga moete koristiti kako god elite; ali ono nee svedoiti protiv mene, jer nisam
istrajao u tome, nego sam priznao svedoanstvo i postupio u skladu sa njim.
Sutinsko pitanje je, da li iko u dubini svoga srca nalazi da veruje u Svedoanstva, nakon to
dobije jedan, dva ili tri ukora? Pa kada ih sve prihvati, onda bude zadovoljan to veruje u
Svedoanstva; i nita dok se ne stekne takvo iskustvo. Poeu i zavriu sa Rei. Ovde nalazimo
neto to nam kae ta treba da uinimo kad doemo u ovakvu situaciju: Ako je Gospod usred
vaih skuptina, i gleda va red, ljubav i strah, i ako drhtite na Njegovu re, onda ste spremni da
nesebino obavljate Njegovo delo.
BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com
Mi smo ovde na skuptini. I iako se razlikujemo po karakteru, ali ako smo oblikovani istim
Hristovim duhom, onda smo jedno. Onda Crkva moe da izae ista kao sunce i strana kao vojska
sa zastavama.
Bog je bio iskljuen iz svog Dela, od upravljanja svojim delom u celini, u radu saveznih drava,
skuptina, u odborima, u crkvama, i tako dalje. Imali smo lane bogove, jer su ljudi postavili ljude, a
ovi su dopustili da se postave izmeu Boga i Dela. Bog e uprkos tome delovati u svom Delu, i ako
neko nee da Mu se skloni sa puta i pusti Ga da radi na svoj nain, Boji gnev e pasti na takve.
Ljudi doputaju sebi da ostanu na mestima sa kojih je odavno trebalo da se sklone. Ako Mu se
budemo sklonili sa puta i pustili Ga da radi, On e delovati blagom rukom. Mi ne elimo bi od
uzica. Bolje da se sada malo iznenadimo, nego da se malo kasnije vrlo iznenadimo. I bolje je da
budemo sa ljubavlju ukoreni, nego da nastavljamo u istom smeru ne znajui sve to, pa da budemo
isterani iz hrama kao oni u ona vremena, ili da se potpuno iznenadimo kada ne budemo mogli da
pomognemo sebi.
Prema tome, ako je Gospod usred vaih skuptina, posmatrajui va red, vau ljubav, va strah i
vae drhtanje na Njegovu re, onda ste pripremljeni da obavljate Njegovo delo. Jer On nee da
uestvujete ni u jednom nepotenom poslu.
Ponovo itam: Ljudski je smiljati i planirati. A Bog usauje princip. I tamo gde je Bog usadio
princip, na ivot i postupci su jednostavno izraz tog principa. Ako tu nema Bojeg principa, onda je
tu avolji princip. Okolnosti ne mogu da izvre reforme. Hrianstvo predlae reformu srca. Ono
to Hristos uini u oveku, bie uinjeno pod diktatom obraenog uma. Plan da se neto pone
spolja i pokua delovati prema unutra, uvek je propao i uvek e propasti.
Svedoanstvo ne mogu da primenim ni na koga osim na sebe, jer treba da ga primenim u srcu,
da deluje iznutra. A onda e ga Bog primeniti svuda gde god odem. I to vredi za sve nas u
svedoanstvu koje je upueno bilo kome, na bilo kom sastanku ili skuptini ili zasedanju Generalne
konferencije. Predsednik ne moe da primeni svedoanstvo koje je njemu upueno na celo polje. On
mora da ga prihvati u svojoj dui, i da mu preda telo, duu i duh. A onda e Isus Hristos to
svedoanstvo primeniti svuda gde on, predsednik, bude iao. Za njega je ono ivot, i kad on ide
dalje, to svedoanstvo Gospod primenjuje gde god on bio. Ali, ljudi su pokuali da primene
Svedoanstva na druge, a da ih ne primene na sebe tj. da ona ne ive u njima samima. Ovo je uvek
iznova pokuavano, i u tome i jeste problem. Ako on ne prihvati to svedoanstvo telom, duom i
duhom, tako da princip koji je u svedoanstvu ivi u njemu, onda nije vano koliko puta ga je itao i
primenjivao na druge. Njegov uticaj protivie se svedoanstvu koje primenjuje. Jer ono ne deluje u
njegovom ivotu, i sve to kae i uini uniteno je njegovim postupcima. I upravo to je dovelo do
situacije koja sada postoji. Boji nain je dati oveku neto to nema. Mi moramo uzeti ono to
nemamo, to nam Bog daje, i to e nas uiniti silom u Gospodu. 2. Korinanima 2,14 (SSP 1): Ali,
hvala Bogu, koji nas uvek ini pobednicima u Hristu i na svakom mestu preko nas iri miris
saznanja o sebi. Kad je to naelo prisutno, kuda god poli, govori Bog. On je taj koji govori (kroz
nas). On preko nas iri saznanje o sebi na svakom mestu. A to moe da bude i neka poslovna
transakcija. I sve to inimo podseae ih na Boga i kada od njih odemo; a na taj nain preko nas iri
miris saznanja o sebi na svakom mestu.
Boji nain je da oveka uini neim to on nije, da mene uini neim to ja nisam. Pa kad mi
je upueno svedoanstvo da nisam u pravu, ono me ini onim to nisam ispravlja me. Ne mogu i
SSP Savremeni srpski prevod
dalje da ostajem pri istom stavu, a da primenjujem svedoanstvo. Ali, kada ga primenim, biu ono
to pre nisam bio i gde god budem iao Bog moe da se ispoljava kroz mene.
ovek bira laki put i preputa se apetitu i sebinoj ambiciji. A Bog eli da deluje svojom
silom. On daje blagodat 2 ako bolesnik shvati da mu je potrebna. ovek se preesto zadovoljava time
da se lei arlatanskim metodama, pa takvo svoje postupanje opravdava kao da je ispravno. Boji
nain je drugaiji. Svi smo mi bolesni i kada bismo to shvatili Bog bi nam dao potreban lek. Ali
ovek vie voli arlatanstvo i misli da je njegov nain postupanja ispravan. Meutim, Boji cilj je da
oisti duu. Jovan 7,38 (SSP): Ko god veruje u mene, kao to kae Pismo, iz njega e potei reke
ive vode. To je Boje carstvo u njemu. Dan za danom ljudi otkrivaju da li je Boje carstvo u
njima. Ako Hristos vlada u njihovim srcima, oni stiu snagu principa, mo, sposobnost da stoje kao
verni straari, pravi reformatori. Jer ne moe biti reformacije ako nema saradnje sa Isusom Hristom.
Kroz Hristovu blagodat ljudi treba da koriste svoje Bogom dane sposobnosti da reformiu sebe.
Ovim postupkom samoodricanja, na koji Gospod gleda sa odobravanjem, oni pobeuju svoje
sopstvene uroene i negovane sklonosti. A onda, kao Danilo, ostavljaju na druge utisak koji se nikad
nee izbrisati. I taj uticaj bie prenesen u sve delove sveta.
To je svedoanstvo koje sam malo pre pomenuo. Kad primite svedoanstvo i kad ga prihvatite u
svoje srce i ivot, ono od vas ini neto to pre niste bili, i onda je ono Boje carstvo u vama i to
svedoanstvo bie preneto u sve krajeve zemlje; pa ak i ako nikad ne napustite svoju dravu. Kako
to uopte moe da bude? Kuda god vi i ja ili, Bog ostavlja utisak na srca koji se nikad nee izbrisati,
pa e se taj uticaj iriti na druge, i dalje. Neko mu se moe odupreti, ali on e i dalje delovati. A kad
vi ostavljate takav utisak na nekoga, taj e znati da je utisak od Gospoda. Sadukeji nisu verovali u
vaskrsenje, ali su za Hristove uenike rekli da znaju da su ovi bili sa Isusom, kao i da su pouavali o
Njemu i nakon Njegove smrti. U svom srcu su znali da je vaskrsao. injenica je postojala, ali ih nije
obratila. To je biblijski princip. itam iz svedoanstva napisanog 1896. Mnogi od onih koji su
delovali kao savetnici na odborskim i skuptinskim sastancima treba da budu uklonjeni. Zapazite
da kae mnogi. A svih zajedno nema mnogo, pa kad se uklone mnogi od njih, nee ih puno ostati.
Drugi treba da zauzmu njihova mesta, jer njihov glas nije glas Boji. Njihovi planovi i zamisli nisu
u skladu sa Bogom. Isti ti ljudi drani su u svojim kancelarijama na poloajima kao direktori odbora
dok pod njihovom upravom i nainima rada nije upotrebljen obian oganj, umesto svetog ognja
kojeg je sam Bog zapalio. OVE LJUDE VIE NE TREBA NAZIVATI IZRAELOM VE
UZURPATORIMA. Uzurpatori umesto Izraela! Moemo li biti u veem problemu?
Ponovo iz svedoanstva napisanog 1894: Odavno je trebalo uiniti promene. Bog bi eleo da se
Crkva oslobodi sramote. Evo tih rei: Isti ljudi ne treba da budu u vaem odboru iz godine u
godinu. Odavno je trebalo uiniti promene. Bog bi eleo da se Crkva oslobodi sramote, ali to se nee
dogoditi dokle god se na poloaju odravaju ljudi koji sebe smatraju kompetentnim da rade u Delu,
a bez prihvatanja Bojih saveta. Ovakvo stanje stvari proima svaku granu Dela, jer ljudi ne oseaju
Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im. Nije pravilna upotreba rei
nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi se mogla izraziti u sledeem: milost
predstavlja Boije kanjavanje u mnogo manjoj meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja jo i dodatne
Boije blagoslove (pored milosti) uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je oslobaanje od osude u odreenoj
meri ili oslobaanje od osude u potpunosti. Blagodat je pruanje dodatne naklonosti prema nedostojnima pored
milosti. Oigledno je da je blagodat iri pojam od milosti koja predstavlja samo jedan njen aspekt.
Na alost, u Savremenom srpskom prevodu i svim poznatijim hrvatskim prevodima prevodioci nisu pravili razliku u
znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i re blagodat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa
2
potrebu za vostvom Svetoga Duha. ta e biti uraeno? Hoe li sada Gospod dobiti priliku da
deluje? Hoe li Mu biti dozvoljeno da sprovede potrebne promene? Ovo svedoanstvo ne treba
primeniti tako da se zaustavi Delo i naglo izvre promene. Moje srce mora biti ispravno pre nego to
uestvujem u bilo kakvoj promeni. Ono to treba da se uradi je predati sebe Bogu i onda pustiti
da On radi kroz nas. I ako je ovde (prisutan) Bog uopte nije vano o kojim se ljudima radi.
Ne bi trebalo da ponemo da gledamo koje kandidate moemo predloiti, koje bismo mogli
isticati i smestiti na poloaje koje sada dre drugi, jer onda, iako bi oni bili uklonjeni, mi bismo bili
tu, a Gospod bi bio daleko kao i pre toga. Problem je u tome to je do sada Gospod bio izostavljen.
Pa ako bismo se ugurali na njihova mesta, Gospod bi i dalje bio izostavljen, i Delo bi bilo u goroj
situaciji nego pre toga. A to ne elimo. Ovde ne sme da bude politike. Meutim, ako je politika u
nama, ona e biti i ovde i to e se pokazati. Ako neko u sebi ima politiku, najbolje za njega je da je
sprovodi u svetu meu onima koji su politiari i nita drugo, jer on je upravo to. Ako je ne sprovodi
tamo, sprovodie je u crkvi i ovde e samo iriti pakost i zlo. Naravno da je bolje da se takav posao
obavlja u svetu nego u crkvi. Mi nismo ovde zbog toga. Ovde smo da naemo Boga i da otvorimo
svoja srca da bi Bog od centra do periferije mogao da zaposedne svaku misao, re i delo. A Bog nije
politiar. On je Bog. Ono to treba da uinimo jeste da traimo Boga svim srcem tako da Bog uini sve
to treba da se uini. I On e to uiniti ako Mu dopustimo. Dajte Bogu priliku. Oni koji su se ispreili
treba da se sklone, a mi ostali treba da ostanemo po strani. Onda e Bog imati mesto koje Mu pripada.
Za nas je objavljen izvetaj o Nikodimu i Hristu. Nikodim je bio izraelski knez i pie da je nou
razgovarao sa Isusom govorei: Ravi! Znamo da si ti uitelj od Boga doao; jer niko ne moe udesa
ovih initi koja ti ini ako nije Bog s njim (Jovan 3,2 Karadi). Sve je to bilo istina, ali ta je Isus
rekao? Isus mu ree: Zaista, zaista ti kaem: ako se ko nanovo (ponovo SSP) ne rodi, ne moe
videti carstvo Boije (Jovan 3,3 Karadi). Ovde je bio ovek na visokom, poverljivom poloaju,
kolovan po jevrejskim obiajima, iji um je bio prepun mudrosti. Imao je darove koji nisu bili
obini. Nije hteo da doe Isusu po danu jer bi se time izloio primedbama (kritikama). Za njega kao
jevrejskog kneza bilo bi poniavajue da prizna kako simpatie prezrenog Nazarianina. Nikodim
misli: Ja u da se sam uverim o misiji i tvrdnjama ovog uitelja, da li je On stvarno svetlost
neznabocima, slava Izraela.
Isus zapravo kae Nikodimu: Prepiranje nee pomoi tvojoj stvari. Raspravljanje nee rasvetliti
duu. Mora imati novo srce, ili nee moi da raspozna Nebesko carstvo. U pravi poloaj te nee
dovesti uzvieniji dokazi, ve novi ciljevi, novi podsticaji na delovanje. Mora se ponovo roditi. Dok ne
doe do takve promene kada sve novo nastaje, i najjai dokazi koji mogu da se iznesu bili bi
beskorisni. Tenja je u tvom sopstvenom srcu. Sve mora da se promeni, ili ne moe da vidi Boje
carstvo.
To je bila vrlo poniavajua izjava za Nikodima i on sa oseanjem povreenosti uzima Hristove
rei i kae: Kako moe ovek da se rodi kad je star? (4. stih). On nije bio dovoljno duhovno
usmeren da bi mogao proniknuti u znaenje Hristovih rei. Meutim, Spasitelj nije na argument
odgovorio argumentom. Podiui svoju ruku u sveanom i tihom dostojanstvu, sa jo veom
sigurnou istakao je istinu: Istinu ti kaem, odgovori mu Isus, ako se ovek ne rodi od vode i
Duha, ne moe da ue u Boije carstvo. Ono to je roeno od tela, telo je; a to je roeno od Duha,
duh je. Ne udi se to sam ti rekao da morate ponovo da se rodite. Vetar duva gde mu je volja; uje
mu huk, ali ne zna ni odakle dolazi ni kuda ide. Tako je sa svakim ko je roen od Duha (Jovan
3,5-8 SSP). Na to mu je Nikodim rekao: Kako to moe biti? (9. stih).
Nekoliko zraka istine delimino je prodrlo u poglavarev um. Hristove rei su ga ispunile
uenjem i podstakle da pita: Kako to moe biti? Velikom ozbiljnou Isus je odgovorio: Ti si
uitelj u Izraelu, a to ne zna! Tim reima Isus je Nikodimu uputio pouku da bi, umesto oseaja
povreenosti izazvane jednostavnim reima istine, trebao da zbog svog duhovnog neznanja ima
skromno miljenje o sebi. Ipak, Hristos je govorio sa tako sveanim dostojanstvom, a pogled i boja
glasa izraavali su tako ozbiljnu ljubav, da se Nikodim nije uvredio kad je shvatio svoje poniavajue
stanje. Svakako da neko kome su povereni verski interesi naroda nije mogao da ne zna tako vanu
istinu za narod, da je razume kao uslov za ulazak u nebesko carstvo. Istinu ti kaem, nastavio je
Isus, govorimo ono to znamo i svedoimo za ono to smo videli, ali vi ne prihvatate nae
svedoanstvo. O zemaljskim stvarima sam vam govorio pa ne verujete. Kako ete verovati ako vam
budem govorio o nebeskim?
Ovu pouku upuenu Nikodimu iznosim kao potpuno primenjivu na one koji su danas na
poloaju kao poglavari Izraela, i iji glasovi se esto uju u odborima, dajui dokaza o istome duhu
koji je imao Nikodim. Ko e posluati i i dopustiti da iste rei danas jednako deluju na njegovo srce i
ivot? A Nikodim je doiveo obraenje kao posledicu toga.
Ove rei bile su izgovorene predsednicima konferencija, crkvenim stareinama i onima koji su
na slubenim poloajima u naim institucijama. Ti zna da li si predsednik konferencije. To se tebe
tie tebi govori: Mora da se ponovo (nanovo Karadi) rodi. Ti zna da li si crkveni stareina.
To se tebe tie tebi govori: Mora da se ponovo rodi. Ti zna da li si na slubenom poloaju u
nekoj od naih ustanova. To se tebe tie tebi govori: Mora da se ponovo rodi. Tebi kae: Mora
da se obrati. Ne kae da nisi nikada bio obraen. Iako si bio obraen, vreme je takvo da Gospod
poziva na temeljnije obraenje, dublje posveenje od onoga koje smo ti i ja ikad poznavali. Ne vredi
ni za tebe ni mene to smo se obratili pre pet, deset ili petnaest godina, ako nismo obraeni sada,
danas. A danas On kae: Ako glas Njegov ujete, ne budite drvenastih srca. Danas, dokle se govori,
On tebi i meni kae: Mora se nanovo roditi. Mora se obratiti. I ako se ko nanovo ne rodi, ne moe
videti carstvo Boje. A tu je i blagosloveno obeanje: Dau ti novo srce. Hvala Gospodu! Potraimo
Gospoda sa takvim srcem, sa takvom ozbiljnou kao nikada pre, da bi nas mogao upotrebiti kao
nikada pre. Onda e On ukloniti sramotu od svoje Crkve i ona e ustati nesputana, lepa kao mesec,
ista kao sunce, strana kao vojska sa zastavama. To Gospod oekuje danas od tebe i mene. Hoemo
li?
2. DUH PROROTVA 2. deo

(Sreda pre podne, 10. februar 1897)
Sledi izvod iz izlaganja stareine Donsa. S obzirom da su mnogi stigli nakon prethodnog
sastanka, trebalo je da utroi dosta vremena ponavljajui take iznesene dan ranije. Osim toga,
govornik je rekao da problem sa nama kao narodom nije bio u formalnom verovanju da su
Svedoanstva od Boga, ve da je potrebno da znamo kako da verujemo u njih. Ako je jedini nain da
izrazimo svoje verovanje u Svedoanstva govorei ljudima da u njih verujemo, nae verovanje nita
ne vredi. Time otvaramo mogunost da ljudi posumnjaju u iskrenost nae vere. Ako stvarno
verujemo u Svedoanstva, nee biti potrebno da to ljudima govorimo. Na ivot bie svedoanstvo
vere koja je u nama.
Postoji odstupanje od Boga i hram treba da se oisti kao nekada u stare dane u Jerusalimu.
Doli smo u ovo stanje zato to smo prezreli Svedoanstva Bojega Duha. Meutim, mnogi koji su
ih prezreli, verovali su u njih, i bilo je trenutaka kad su ta Svedoanstva drali u rukama. Nisu
smatrali da ih preziru. Zbog toga ono to elimo da znamo je kako da se odnosimo prema
Svedoanstvima Duha.
Ne smemo ni za trenutak da pomislimo, kad je neko svedoanstvo dato, i neko pomenut
imenom, da ga Bog napada s namerom da ga uniti. Gospod namerava da ga odvoji od mana koje ga
ranjavaju i koe Boje Delo. Time eli da spase oveka i ukloni manu. Bog nee unititi niti osuditi
oveka ako ne bude nerazdruivo vezan sa grehom. Kad takav ovek okrene lea pogrenom smeru
kojim je iao, prizna svedoanstvo i odlui da sredi odnose sa Bogom, vie nije u situaciji u kojoj ga
je nalo svedoanstvo. To svedoanstvo moe da se koristi kao upozorenje drugima, ali ne smemo
nikad da ga koristimo za osuivanje onoga ko je priznao da je pogreio.
Boji nain delovanja je da oveka uini neim to on nije. Da oveku da neto to nema. Mi ne
moemo primeniti Svedoanstva na druge. Ne, ak ni na sebe same spolja (izvan). Moramo otvoriti
srce Bogu da primimo svedoanstvo, da Gospod moe usaditi boanski princip, da nam da neto to
nemamo, i tako sami uz pomo Njegovog Svetog Duha izvrimo primenu toga svedoanstva. Onda
e se svedoanstvo pojaviti u naem ivotu, onda e na nae postupke delovati ono to je Bog usadio
u nas. To znai prihvatiti Svedoanstva. Sve drugo znai da ih ne prihvatamo.
Sila koju Bog usauje, prihvaena u srce, osposobie oveka da opstane u iskuenju uprkos
svojoj slabosti. Ona e mu dati ono to nema i uinie da bude ono to po prirodi nije.
Kad ovek na poloaju na koji je postavljen pogrei, skloni smo da mislimo da je Bog pogreio
to je dopustio da bude postavljen na to mesto, ali to nije istina. Bog nije pogreio kad je Saula
postavio za kralja Izraelu. Ali, Saul je pogreio to nije postao ono to je Bog eleo da bude. Pogreio
je to je sledio svoje puteve i planove, umesto da slua Boji glas. Tako Bog nije pogreio ni kad je
postavio Jerovoama za kralja nad Izraelom. Iako se Boji cilj u odvajanju deset plemena od Jude nije
ostvario zbog pokvarenosti naroda, Bog je imao plan, ali Jerovoam nije dozvolio da se on sprovede.
Bog moe pozvati mene ili tebe na neki poloaj, i ako imamo neku slabost koja e (ili moe) spreiti
da budemo upotrebljeni i Bog nam poalje poruku, ova poruka treba da nas uini onakvima kakvi
On eli da budemo, da zahvaljujui Njegovoj blagodati moemo stati tamo gde On to eli.
Dan za danom ljudi otkrivaju da li je Boje carstvo u njima. Ako Hristos vlada u njihovim
srcima, oni stiu snagu principa, mo, sposobnost da stoje kao verni straari, pravi reformatori. Jer
reforme ne moe da bude ako nema potpune saradnje sa Isusom Hristom. Hristovom blagodau
10
ljudi mogu da koriste svoje Bogom dane sposobnosti da sebe reformiu [ne da reformiu druge ve
sebe]. Ovim samoodricanjem, na koje Gospod sa neba gleda sa odobravanjem, oni pobeuju svoje
sopstvene nasleene i steene sklonosti. A onda, kao Danilo, oni na druga srca ostavljaju utisak koji
se nikad nee izbrisati. Taj uticaj bie prenesen u sve delove sveta.
Delo reformacije poinje od samog oveka. Na druga srca mogu da ostavim utisak jedino ako
sam sam reformisan. Bog dopire do drugih tako to dopire do nas, a kroz nas dopire do drugih.
Otvorite 2. Korinanima 1,3.4:
Blagosloven Bog i Otac Gospoda naeg Isusa Hrista, Otac milosti i Bog svake utehe.
Koji nas uteava u svakoj nevolji naoj, da bismo mogli uteiti one koji su u svakoj nevolji
utehom kojom nas same Bog uteava. (Karadi)
Bog nas tei da bismo mi teili druge. Bog pomae nama da bismo mi pomagali drugima. On
nas dovodi u situaciji u kojoj nam je potrebna Boja uteha, da bismo mogli da teimo druge. Kada
tei nas, Bog ima na umu druge. Ako li smo, pak, u nevolji, za vau je utehu i spasenje (6. stih).
Ako sam u nevolji, to je za utehu i spasenje nekoga drugog. Moda godinama neu sresti osobu koju
treba da uteim, ali kad tad u je sresti, i ono to sam doiveo pripremilo me je da sednem do nje, ili
da je uzmem za ruku, i budem joj pomo i uteha. Ona prima od mene ono to sam ja primio od
Boga, i ona to prima zato da bi to zauzvrat mogla da prenese drugima, a ovi opet sledeima. I tako se
uticaj Boje blagodati koja nam je data iri po svoj zemlji, iako se nismo pomakli iz drave u kojoj
ivimo. Brao, to Bog eli da uini sa nama i na uticaj e tako biti prenesen u sve delove sveta.
Vratimo se na pitanje: Kako da primimo Svedoanstva? Proitajmo kako su zapravo bila
odbaena onda kada se mislilo da su prihvaena. Onda emo znati kako da izbegnemo tu greku, i
znaemo kako da ih primimo. Evo itam o jednom iji primer je mnogo uinio da poljulja
poverenje u Svedoanstva. Kako je to uradio? On sam je postupao potpuno suprotno svetlosti
koju je Bog dao. Meutim, on nije mislio da postupa potpuno suprotno. Mislio je da ispravno
postupa prema Svedoanstvima. Kako to da je promaio cilj? Evo odgovora: Gospodnji ukori i
upozorenja izbegavani su, tumaeni i poniteni ljudskim sredstvima.
Kako su bili izbegavani? Evo odgovora: Zato smilja slabe izgovore? O kako bi trebalo da
se postide oni koji su se odvratili od Bojeg saveta i pokuali da sakriju utisak koji je Bog planirao da
uini.
Kako su bili tumaeni? Evo odgovora: Oni su im dali svoja tumaenja, govorei da nisu tako
mislili.
I tako su Svedoanstva bila izbegavana i tumaena i ponitena od strane onih koji su mislili da
veruju u njih i mislili da ih prihvataju. Pitanje: Da li ste ih vi izbegavali svojim jadnim izgovorima?
Da li ste ih vi tumaili i ponitavali dajui im svoje konstrukcije, govorei da ona to nisu tako
mislila? Naravno da jeste. Vi znate da jeste. Prestanimo onda odmah sa tim.
Kako ih onda treba primiti? Kako emo znati ta znae? Evo odgovora: Ona znae ono to
kau. ta znae? Ono to kau. Da li moete rei ta kau? Da, to uopte nije teko. Onda ih
prihvatite onako kako kau. Otvorite irom srce Bogu da bi svojim dobrim Duhom mogao da u
njega usadi princip koji je upravo u onome to Svedoanstva kau. Onda e se ovaj princip pojaviti,
zasjae u vaem ivotu. Onda ste vi prihvatili Svedoanstva. Onda znate da verujete u Svedoanstva.
Onda nee biti opasnosti od pogreke to se njih tie. Drugi e to znati, jer ete na srca ostavljati
utisak koji se nikad nee izbrisati, i oni e slaviti Boga u dan pohoenja.
11
3. NAUKA O SPASENJU 1. deo

(Petak vee, 12. februar 1897)
Svako zna da je ovo doba nauke, bar po imenu, reima i tenjama. Bog eli da Njegov narod
uvek ide u korak sa vremenom. tavie, On eli da Njegov narod ide ispred svog vremena. Posebno
eli za svoj narod da uvek budu reformatori; a da bi neko bio reformator, mora da bude ispred svog
vremena. Prema tome, u ovo posebno doba nauke, u reima i na svaki drugi nain, Boje Delo,
Njegov narod, mora da prati nauku da bi mogao da zadovolji zahteve vremena. To je izjava o
predlogu za prouavanje na koje vas veeras pozivam. Gospod eli da vi i ja prihvatimo ovaj
predlog, da ga prouimo, da na njemu gradimo, dok se u nama pred svetom ne pokae da je nauno
ispravan. Ako to vi i ja, i svi koji ispovedaju Hristovo ime, uinimo, onda e to biti uraeno i od
strane Gospoda. Svet e to videti; videe da li vi i ja uestvujemo u tome ili ne. Ako vi i ja ne
uestvujemo, uestvovae u njemu oni koji budu dopustili Gospodu da to pokae preko njih. I
ako mu vi i ja ne dopustimo da to uini, promaili smo.
Vi kaete da je spasavanje delo Bojeg naroda. Ali, jedino je Gospod uzrok spasenja. To su
govorila ova druga braa. To smo imali u predavanju ovog posle podneva i sve ono to smo imali u
poukama iz poslanice Jevrejima. A Pismo kae da ne treba da znamo nita osim Isusa Hrista i to
raspetog. To vi kaete, da, i ja takoe. Kaem da je delo Bojeg naroda, i to sve ono to Gospod
prouzrokuje u svetu, delo spasavanja. A to se savreno slae sa onim ta smo ve rekli. Zato je
spasenje nauka.
tavie, spasenje nije samo nauka, nije jednostavno neka nauka. Ono je glavna nauka, klju,
centar svih nauka. Ono je nauno vie od svega drugog ime se bave umovi ljudi na ovom svetu.
Prema tome, kad Boji narod shvati Boje spasenje kakvo jeste u Bogu; kada Njegovo delo
spasenja bude u svetu predstavljalo Njegove ideje spasenja, onda e se svetu otkriti nauka koja
nadilazi sve ostale nauke. Onda Boji narod moe da izae pred velikane nauke i da se ne stidi u
ovom naunom dobu.
to se mene tie, ja sam se potpuno opredelio za ovu istinu. A elim da i vi vidite kako je ona
stvarno istina. Vi i ja smo se opredelili za spasenje od Boga. I ja elim da iz Svetog pisma knjige
koja sadri svu istinu vidite da je spasenje nauka. Onda ete se sa mnom opredeliti za ovu istinu.
Prvo elim da trezveno razmislite i sami zakljuite da spasenje nije samo nauka, nego je
najuzvienija od svih nauka.
Re nauka doslovno znai znanje (poznavanje prim. izdavaa). Nauka o botanici je
poznavanje (znanje) botanike. Nauka astronomije je poznavanje astronomije. Zato je jedan naunik
definisao nauku kao proizvod razmiljanja. Sve znanje (sva nauka) koje svet ima o astronomiji,
proizvod je razmiljanja sveta o predmetu astronomije.
E sad, spasenje je poznavanje Boga. A ovo je veni ivot: da upoznaju tebe, jedinog istinitog
Boga, i onoga koga si poslao - Isusa Hrista (Jovan 17,3 SSP). Prema tome, to je nauka. Ali, ovo
poznavanje (znanje) nije proizvod ljudskog razmiljanja. Ono je proizvod Bojeg razmiljanja. I
zato ta oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku ne doe, ono ugotovi (pripremi) Bog onima, koji
Ga ljube. A nama je to Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Boije (1. Kor.
2,9.10). Zato, poto je proizvod Bojeg razmiljanja, spasenje nije samo nauka, nego je
najuzvienija od svih nauka.
12
Ponavljam: Ono to svet priznaje za nauku prirodne nauke proizvod je ljudskog

razmiljanja. Ljudi razmiljaju umom. Prema tome, ljudi se umom bave svim ovim naukama. Ali,
spasenje se bavi samim umom. Koja je onda via nauka? ta je vie ono to se bavi svim drugim
stvarima, ili ono to se bavi sa onim to razmatra sve druge stvari? Naravno, ovo drugo. Budui da se
um ljudi bavi sa svim drugim naukama, a spasenje se bavi sa samim umom, onda je savreno jasno
da je spasenje ne samo nauka kao svaka druga, ve da je uzvienija nauka od svih drugih nauka. Ono
je najvia nauka koju ljudski um moe da poznaje.
I opet ponavljam: Spasenje se bavi umom. Ali, iji um se bavi pitanjem spasenja i
spasavanjem? Boji. Poto je Bog taj koji ostvaruje i objavljuje ovu nauku, i poto je ova nauka
proizvod Bojeg razmiljanja, iz toga sledi da je nauka spasenja najvia, najdublja i najira
poznata nauka, ne samo za ovekov um ve i za celu vasionu.
Proitajmo nekoliko biblijskih tekstova: I ne vladajte se (ne usklaujte se eng. prevod) prema
ovome veku, nego se promenite (preobraavajte arni) obnovljenjem uma svog (Rim 12,2).
Tako, dakle, ja sam umom svojim sluim zakonu Bojem (Rim 7,25). A znamo da Sin Boji
doe, i dao nam je razum (1. Jov. 5,20). A mi um Hristov imamo (1. Kor. 2,16). Jedini nain na
koji Bog moe da dopre do nas je preko uma. On se bavi nama samo preko uma. On nama
upravlja samo preko naih umova. Pogledajte: Tako, dakle, ja sam umom svojim sluim zakonu
Boijem a telom zakonu grehovnom (svojim telom zakonu greha SSP). A prva od svih zapovesti
je ova: uj, Izrailju: Gospod na Bog, Gospod je jedan. Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca
svog i iz sve due svoje i iz svega uma svoga (Marko 12,29 eng. prevod). Jer telesni um
neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Boijem niti moe (Rim. 8,7 eng. prevod).
Telesni um ne moe da se pokorava Bojem zakonu ne moe jer mora da se promeni, mora
da se zameni drugim umom koji se uvek pokorava Bojem zakonu. Ova promena uma je
spasenje. Ovaj promenjeni um stvorio je Bog svojim delom spasenja i niko drugi to ne moe da
uini. Zato je spasenje najuzvienija od svih nauka najvea poznata ljudskom umu, najvia
poznata u vasioni.
Poinjete li da uviate zato Svedoanstva govore o nauci spasenja? elim da vidite da i drugi
tako misle. elim da vidite kako u tome nisam usamljen. elim da vidite da za ovaj stav imamo
potvrdu naunu potvrdu odnosno potvrdu osoba koje se razumeju u nauku.
Ako bih mogao da vam veeras dokaem da oni, koji se razumeju u sve nauke bolje od ikoga na
ovom svetu, posvedoe da su vie zainteresovani za ovu nauku nego za sve ostale nauke zajedno, da
je smatraju mnogo vrednijom razmatranja nego sve ostale nauke zajedno, zar ne biste rekli da
slobodno iznosim ono to kaem sa naunog gledita? Moram vam rei da imam takvo drutvo
drutvo koje razume sve druge nauke, i imam jasan dokaz da su mnogo vie zainteresovani za ovu
nego za sve druge nauke zajedno.
U 1. Petrovoj 1,10-12 apostol govori o spasenju i tamo itamo:
Ovo spasenje istraivali su i ispitivali proroci koji su prorokovali o blagodati koja vam
je namenjena; oni su ispitivali na koje ili kakvo vreme ukazuje Hristov Duh koji je u njima,
koji je unapred svedoio za stradanja koja oekuju Hrista i za slave posle toga. Njima je
otkriveno da nisu sluili sebi nego vama, ovim to vam se sad objavilo posredstvom onih
koji su vam propovedali evanelje u Duhu Svetom, poslanom s neba, u ta ANELI ELE
DA ZAVIRE. (arni)
13
U ta to aneli ele da zavire? U Boje spasenje koje je propovedano Svetim Duhom poslanim
sa neba. Grka re za ele ovde znai da je priraslo za srce, a grka re za zaviriti znai
sagnuti se do neke stvari da je bolje vidimo; pogledati sa napred nagnutom glavom; pogledati sa
savijenim telom; paljivo razmotriti, znatieljno proveriti onoga koji bi se sa neim upoznao.
Takav je odnos anela prema predmetu spasenja.
Uostalom, da li aneli razumeju druge nauke biologiju, geologiju, astronomiju sve druge
nauke? Svi znamo da aneli temeljno razumeju sve druge nauke. Svako zna da je savreno ispravno
rei da svi aneli razumeju sve druge nauke beskonano temeljnije nego to ih bilo koji ovek
razume ili e ikada razumeti bilo koju pojedinanu nauku. Meutim, aneli su vie zainteresovani
za predmet spasenja nego za sve druge nauke. Oni koji znaju najvie o svim drugim naukama,
najvie su zainteresovani za ovu. Da, sloili ste se malopre sa mnom, ako mogu citirati autoritet kao
to je ovaj, rei ete da slobodno zauzememo takav stav. Prema tome, mi to moemo. Nalazimo se u
najboljem drutvu da, najboljem naunom drutvu. Tu je konaan autoritet po tom pitanju,
nauni autoritet.
Veeras se neu igrati sa reju nauka. Koristim rei nauka i nauni kad o spasenju govorim
kao apsolutno istinitoj rei. Boje spasenje je stvarno nauno, nije lano tako nazvano, ve istinski,
vrhunski nauno. Prema tome, nemojte uopte da pomislite da se igram reima nauka ili
nauno. Koristim ih kao istinu, jer su sa ovim u vezi ispravne.
Ali to nije sve: ne samo da aneli ele da zavire u to kao oni koji e se upoznati sa neim, ve
kao oni koji su se upoznali sa neim. Oni ue posmatranjem i prouavanjem ovoga. Otvorimo
Efescima 3,8-11 i videete izraenu ovu misao:
Meni, najmanjem od svih svetih, dana je ova blagodat da mnogobocima kao
radosnu vest objavim neistraljivo bogatstvo Hristovo, i da svima rasvetlim u emu se
sastoji tajna koja je od venosti bila skrivena u Bogu, tvorcu svega, da bi se sada
poglavarstvima i vlastima na nebesima posredstvom Crkve obznanila mnogorazlina
(mnogostruka SSP) mudrost Boija, po venoj odluci, koju je ostvario u Hristu Isusu,
Gospodu naem. (arni)
Sa kakvom namerom je to objavljeno ljudima? Da bi poglavarstva i vlasti na nebesima mogli
da upoznaje mnogostruku mudrost Boju. Aneli, poglavarstva i vlasti ozbiljno ele da zavire u ovo
jevanelje spasenja, koje se propoveda Svetim Duhom poslanim sa neba. Oni posmatraju i
prouavaju. I dok prouavaju, upoznaju nova otkria Boje mudrosti mnogostruke Boje
mudrosti po venoj odluci koju je ostvario u Hristu Isusu, Gospodu naem. Vama je iz drugih
tekstova Svetog pisma poznato da je ova Boja tajna, ova vena odluka, otkrivena u jevanelju. Kao
to znate, poglavarstva i vlasti na nebu nisu veni u jednom smeru nisu od venosti do venosti.
Ona postoje od jedne take u venosti, kao vi i ja. Gavrilo je u venosti samo od trenutka kad je
stvoren. On nije od venosti do venosti.
Ali, Bog je od venosti do venosti. Meutim od venosti do venosti postojao je cilj Njegova
vena odluka koja se ostvarila u Hristu Isusu Gospodu naemu. Koliko e vremena trebati anelima
da prodru u dubinu, da iscrpe prouavanje te vene odluke? itava venost. To je potpuno jasno.
Kad je ova odluka otkrivena u jevanelju, objavljena kroz Boju tajnu koja je Hristos u vama, nada
slave (Kol. 1,27) onda je dovoljno jasno da je aneli prouavaju. I dok je razmatraju, oni u njoj
14
vide mnogostruku (mnogorazlinu) mudrost Boju, u skladu s Njegovom venom odlukom. ele da
zavire u nju. Dok to ine, oni ue.
Prema tome, ako ve razumeju sve druge nauke vie nego to bilo ko od ljudi razume bilo koju
od njih, i kada su za ovu zainteresovaniji vie nego za sve druge, i kada iz toga ue, zar to nije
injenica u koju se vi i ja moemo potpuno pouzdati? Zar to onda nije predmet mnogo vredniji za
nae razmiljanje, za nae najuzvienije razmiljanje, nego za sve druge zajedno? Zar tome ne
moemo da se potpuno posvetimo svim srcem i duom, a da ne ispadne da ne marimo za nauku? O,
moemo, moemo! Pa uinimo to!
Molim vas, nemojte me pogreno razumeti. Ne napadam druge nauke. Ne kaem da druge
nauke treba zanemariti, smatrati varljivima i nedostojnim nae panje. Ne! Kaem samo da je nauka
spasenja uzvianija od svih njih i da ta god prouavali o ostalim naukama, to moramo da
prouavamo pokoravajui ih ovoj najuzvienijoj nauci. Kaem samo to da sve druge nauke moraju
doi na drugo mesto, u najmanju ruku, u odnosu na ovu, ako elimo da budemo nauno
orijentisani.
Razmislite! Uzmimo nae prirodne umove sa kojima razmatramo druge nauke. Da li bih ja, ili
bilo ko drugi, bili strogo nauni kad bismo svoje najbolje i najuzvienije razmiljanje usmerili na
neku nauku, kad bismo, iako imamo najvei mogui autoritet, znali da postoji jo vei autoritet? Da
li bi to bilo nauno? Ne bi. Dakle, sad vidimo da je tek to nauka; da je to najuzvienija nauka. Prema
tome, ko god ne ulae najuzvienije razmiljanje, svoje najbolje razmiljanje i sve svoje snage, u ovu
nauku, a daje prednost svim drugim naukama, on po prirodi stvari ne postupa nauno.
A nije ni mudar. Jer ta je ta nauka? Spasenje. Odlino. Ona je veni ivot. Pretpostavimo da sav
svoj ivot, sve svoje snage uloim u druge nauke, a zanemarim ovu, ili je smatram inferiornijom 1, da
li u ga dobiti? Ne. Koliko mi vremena treba da prouim one druge nauke? Najvie samo onoliko
godina koliko budem iveo. I onda sam to zauvek obavio i vie nikada neu imati prilike da ih jo
prouavam.
Ali, ako ovoj najvanijoj nauci dam prednost nad svima, a drugima dam inferiornije mesto, dok
ovu jednu ne osiguram, da li u imati priliku da i druge prouavam? Da, imau. Koliko dugo?
itavu venost. Zar to onda nije pametniji nain? Zar to nije jedini mudar nain? Zar to nije stvarno
nauno i razumno? Svakako jeste. Hajde da onda postupamo nauno, strogo nauno.
Pogledajmo malo bolje! Onaj prvi tekst u kom smo pomenuli anele, poeo je sa prorocima:
Ovo spasenje istraivali su i ispitivali proroci koji su prorokovali o blagodati koja vam je
namenjena kad su unapred svedoili za stradanja koja oekuju Hrista i za slave posle toga.
Dakle, proroci su napismeno, kao to to ovde imamo, izneli ovu nauku spasenja, ovaj proizvod
Bojeg razmiljanja o predmetu spasenja. Ova nauna knjiga, ova nauka o spasenju, dola je
zahvaljujui prorocima. Jesu li oni ita znali o drugim naukama? Jesu.
To moemo nai iz niza mesta vie nego to bismo imali vremena da veeras razmatramo. Ali,
pogledaemo dva ili tri teksta da bismo shvatili injenicu da su oni poznavali druge nauke.
U petnaestom poglavlju Prve poslanice Korinanima nalazimo naunu injenicu koja je
iznesena hiljadu sedamsto godina pre nego ta ju je otkrila nauka. Ona je postojala kroz sve ove
vekove, ali naunici, ije je to podruje istraivanja bilo, nisu je svojim razmiljanjem upoznali. To je
tvrdnja istine u astronomiji. Ko god je verovao ovoj tvrdnji u Bibliji, znao ju je sve vreme, iako
nikada nije uo za re astronomija. Ljudska nauka je nije znala, a otkrila je ne tako davno.
Inferioran podreen, nii, gori od
15
Druga misao: Kad je biblijski pisac izneo ovu naunu injenicu, za koju su naunici hiljadu
sedam stotina godina kasnije utvrdili da je tana, zar nije ona sve vreme bila isto tako nauna
injenica, kao to je to postala posle njenog otkria? Svakako. Prema tome, zar nije bila nauna i
onda kad ju je pisac napisao? Bila je. Ovaj tekst se nalazi u 1. Korinanima 15,41:
Druga je slava (sjaj arni) suncu, a druga slava mesecu, i druga slava zvezdama; jer
se zvezda od zvezde razlikuje u slavi.
Ovo nije bilo poznato pre sto godina, jer je nekako u to vreme ovek, koji se smatrao
astronomom, bio ubeen da je ova tvrdnja neispravna, i da je dokaz neznanja biblijskih pisaca; a isto
su smatrale i njegove kolege. A ta je to biblijski pisac mislio? Da se zvezda od zvezde razlikuje po
slavi i sjaju, a ne po udaljenosti. Tako je izjavio ovaj kritiar. Njegova je ideja bila, a on je govorio u
ime astronomije kao nauke, da je jedini razlog zato nam se neka zvezda ini sjajnijom i lepom od
druge, to to je blia nama od druge, tako da dobijamo vie njenog svetla. Ali, danas je u svim
naunim podrujima poznata istina da meu zvezdama postoji velika razlika, u njihovoj veliini,
lepoti i nijansama, kao i u zemaljskom cveu. Prema tome, kad bismo mogli videti sve cvee na
zemlji izloeno pred nama na velikom polju, u svoj njegovoj lepoti i raznolikim nijansama, a onda
mogli videti zvezde na nebu isto tako jasno kao cvee, videli bismo da su isto tako razliite i
predivne. To se sada zna, ali se nije znalo kad je u poslanici Korinanima napisan ovaj tekst.
Zato pitam, zar to nije bila nauna tvrdnja, istinita nauna izjava onoga dana kad ju je Pavle
napisao i poslao u Korint, kao to je ona danas? Otkrie nauke da je to istina nije je uinilo istinom,
niti je dodalo i deli teini istine. Njihovo otkrie samo je pokazalo da su nali neto to je bilo
tano, ali to pre nisu znali jer nisu verovali Svetom pismu. Da su itali Sveto pismo, verovali i to
prihvatili, ova nauna injenica bila bi poznata davno pre nego to su je naunici otkrili.
Postoji jo jedna nauka. Isak Njutn je jednog dana sedeo ispod drveta jabuke. Jedna jabuka je
pala blizu njega. Ranije su mnogo puta jabuke padale sa drveta. On je i ranije video da jabuke padaju
sa drveta. Ali, tog dana je bio sklon razmiljanju, pa je poeo da promilja. Zato je ta jabuka pala?
Mora biti zato to Zemlja nekako utie na nju pa je privlai ka sebi. Poto je Zemlja vea od jabuke,
ona e je privui sebi kad se odvoji od drveta. Prema tome, ako je uticaj Zemlje bio tako snaan da ju
je privukao na ovoj maloj udaljenost, pa ako je bacim u vis koliko god mogu i ona se vrati, to je
dokaz da uticaj Zemlje see daleko od Zemlje, privlai je i vraa je nazad. Ako bi mogao da je bacim
kilometar visoko i ona se vrati, bilo bi jasno da ima uticaj i na kilometarskom odstojanju. A onda,
rekao je, ako je to tano, taj uticaj bi trebao da see do Meseca. Pitam se da li see do Meseca? Idem
da to vidim. Otiao je u kuu i seo, uzeo astronomske kalkulacije o orbiti Meseca i ispisao itav niz
brojeva. Ali, oni se nisu uklapali. Stalno je iznova pokuavao, ali se nisu uklapali. Nije mogao da
odredi da li taj uticaj see do Meseca.
Odloio je tu stvar, ako se dobro seam, oko deset godina pre nego to se njom opet pozabavio.
Jednog dana objavljen je novi proraun orbite Meseca, u kom su ispravljene neke netanosti iz
ranijih prorauna. Kad je to objavljeno, Njutn je rekao: Pitam se hoe li to doneti eljeni rezultat.
Uzeo je te brojeve, dao se na posao i izradio dugi niz prorauna kojima bismo se vi i ja svakako
udili. Na kraju je doao do dva-tri broja i video da se uklapaju. Bio je toliko obuzet ovom
predivnom injenicom da nije mogao zavriti proraun. Ostavio je pero i zamolio jednog prijatelja
da dovri proraun. Prijatelj je to uinio i Isak Njutn je potvrdio naunu injenicu, ili bolje reeno,
novu nauku. Nazvao je gravitacija. Otad je proglaen besmrtnim.
16
Bila je to zaista velika stvar. Ali, ona se nalazila u Bibliji dve i po hiljade godine pre nego to ju je
ser Isak Njutn otkrio u prirodi. Gravitacija je jednostavno uravnoteenost u vasioni. Ona je princip,
zakon rekli bi naunici, kojim se odrava ravnotea u vasioni. A on kae da na svako telo u vasioni
utie svako drugo telo, radi odravanja ravnotee. Ne samo svako telo, ve svaki deli materije u
vasioni privlai i utie na svaki drugi deli materije u vasioni.
U fizikom svetu to jednostavno odgovara injenici onog to smo ovo posle podne imali u
biblijskom prouavanju po pitanju ivota. Ustanovili smo da nikog ili nita ne moemo dotaknuti, a
da to ne bude poznato u vasioni. Vrabac ne pada bez znanja vaega Oca, i on ne pada a da se njegov
pad ne oseti irom vasione. To je jednostavna injenica koja se sa tim slae.
Postoji i duhovna injenica koja odgovara ovima dvema.
Kuda bih otiao od duha Tvog, i od lica Tvog kuda bih pobegao? Da izaem na nebo,
Ti si onde. Da siem u pakao, onde si. Da se dignem na krilima od zore, i preselim se na
kraj mora: i onde e me ruka Tvoja voditi, i drati me desnica Tvoja. (Psalam 139,7-10)
Kad vi i ja imamo ispravnu misao, da li se ona jo negde prepoznaje? Mi imamo i pogrenu
misao. A ta je pogrena misao? Greh. Gde onda poinje greh? U mislima, u umu. Da li se moj greh
prepoznaje bilo gde u vasioni osim kod mene? Ko ga prepoznaje? Bog tj. Njegov Duh. Prema tome,
da li postoji u naem svemiru neka duhovna injenica koja se ne prepoznaje; koja se ne osea?
Postoji li dobra ili loa misao koja se ne osea? Da li smatrate gravitaciju naukom? Isak Njutn je
otkrio u vasioni istinu, koja odgovara drugim istinama u vasioni.
Zakon koji je Njutn otkrio je, kao to sam rekao, zakon kojim se odrava ravnotea u vasioni.
Proitau tekst koji pokazuje da je to bilo poznato dve i po hiljade godina pre nego to je to Njutn
otkrio. Isaija 40,12:
Ko je izmerio vodu prstima svojim i nebesa premerio pedljom? Ko je merom izmerio
prah zemaljski, i gore izmerio na merila i bregove na poteg? (Glas Crkve)
Kad su gore i bregovi postavljeni, bili su u ravnotei jedni s drugima. Da li je Bog uredio stvari
tako da ostanu u ravnotei? Kako glasi nauno ime za zakon kojim se stvari odravaju u ravnotei?
Gravitacija. O emu je onda Isaija govorio? O gravitaciji. U to nema sumnje.
Jedan naunik ilustruje ovu injenicu pomou cveta visibabe. Prisetite se dve vrste cvea koje se
razmoavaju pomou semena. Jedna vrsta ima uspravan, a druga pognut cvet. Primetili ste da cvet
ima mala vretena koja okruuju sredinje vee vreteno. Kod uspravnog cveta, koji se razmnoava
semenom, sredinje vreteno je uvek krae od okolnih. Kad se radi o pognutom cvetu, sredinje
vreteno je uvek due od okolnih. Razlog tome je to cvetni prah polen sa okolnih vretena mora
da padne na sredinje; u protivnom nee biti reprodukcije.
Kod uspravnog cveta, koji se razmnoava semenom, ovo sredinje vreteno mora biti krae od
ostalih da bi polen drugih mogao da padne na njega. Kad bi bilo due, a ovo vreteno bi bilo krae od
drugih, prah bi otpao i opet ne bi bilo semena. Prema tome, u svakom uspravnom cvetu koji nastaje
iz semena, sredinje vreteno je krae od okolnih. Kod svakog pognutog cveta koji nastaje iz semena,
sredinje vreteno je due.
Visibaba se razmnoava pomou semena. Iako ima uspravan cvet, sredinje vreteno je due od
okolnih. Kako to moe biti? Ponoviu to da vam ova injenica bude jasnija:
17
Visibaba ima uspravan cvet i razmnoava se semenom. Sredinje vreteno bi trebalo da bude
krae od ostalih. Ali nije. Kako se onda moe razmnoavati semenom? Gospod se pobrinuo za to.
On je to uredio tako da, iako je cvet uspravan, on e se saviti i pognuti. Zato je, u ovom uspravnom
cvetu, sredinje vreteno nainjeno due od ostalih. Cvet raste i stoji uspravno dok ne procveta i sazri
tako da je spreman za razmnoavanje. Upravo onda sputa glavicu i kad polen padne gde treba, mali
cvet opet die glavicu i ostaje upravan.
Ovo je samo po sebi lepo, ali tu sada dolazi ilustracija zakona gravitacije. Ovaj naunik mi kae
da je ono ta uzrokuje da cvet saginje glavicu privlanost Zemlje. I to je tano. ta ini da jabuka
pada? Teina. Ali, teina je jednostavno gravitacija od latinskog gravus, ta oznaava teinu. ta
ini da uspravan cvet saginje svoju glavicu? Sila Zemljine tee. A zato sila tee ne ini da ranije ne
sputa glavicu? Kada je Bog stvorio taj cveti, on je uskladio Zemlju, pa i vasionu, njihovim
potrebama. Kad je Bog stvorio skromnu visibabu, drao je vasionu u ravnotei i uskladio je sa
potrebama tog malog cveta. Ako je mislio na ovaj mali cvet, zar nee mnogo vie misliti na vas, o
maloverni?
Ovaj naunik mi kae da kada bi Zemlja a naravno i vasiona bila tea samo pola kile, ili ak i
pedesetak grama nego to je u stvari, visibaba bi spustila glavicu pre odreenog vremena; poto bi
Zemlja bila tea, snanije bi uticala na cvet. U tom sluaju prva visibaba bila bi i poslednja. Ali, da bi
mala visibaba mogla iveti i donositi radost oveanstvu do kraja sveta, Bog je uredio vasionu tano
prema potrebi tog cveta tako da kad doe tano vreme njegove potrebe, sila tea bude savreno
dovoljna da ga savije. Onda tako visi da moe doi do reprodukcije, ostala snaga dolazi iz njenog
korena, stabljika postaje malo vra i cvet nadvlauje gravitaciju pa opet stoji uspravno kao ranije.
Ko je izmerio vodu prstima svojim i nebesa premerio pedljom? Ko je merom izmerio
prah zemaljski, i gore izmerio na merila i bregove na poteg?
Ko je uskladio vasionu? Bog. Isaija je to rekao gotovo dve i po hiljade godina pre nego to je to
otkrio Isak Njutn. Zar to nije bila nauna injenica kada ju je Isaija napisao? Bila je. Zar ovaj izvetaj
nije postojao sve ove vekove? Postojao je. Da li je sve to vreme bio nauna istina? Bio je. Da li je to
bila nauna injenica jo vie kada je Njutn otkrio? Nije. Naunici su saznali neto to ranije nisu
znali, ali se sve vreme nalazilo u Svetom pismu.
Razmislite o ovim stvarima. Bog eli da razmiljamo. On eli da vi i ja vidimo da spasenje, Re
koju nam je dao, i koja zahteva nae najuzvienije razmiljanje, nije neka sporedna stvar, nego
najvea koju svet moe ikad da spozna (upozna). To je najvanija nauka koju svet moe ikad da
spozna.
Ali, mi ne treba da je prouavamo da bi to bilo nauno. Treba da je prouavamo da budemo
spaseni. Anauno je i biti spasen.
18
4. NAUKA O SPASENJU 2. deo

(Nedelja vee, 14. februar 1897)
Jo koju re-dve objanjenja pre nego to ponemo sa veeranjim prouavanjem: Nema
sumnje da su se mnogi pitali da li je mogue proveriti sve to je reeno pre neko vee. Mogue je.
Nisam govori proizvoljno. Istina je, nisam izneo sve detalje, ali ako budete razmislili o onome to
sam rekao kad to dobijete odtampano, videete da je istina. Kada sam rekao da je visibaba
usklaena sa Zemljom, a Zemlja usklaena sa visibabom, kad bi neki meteor od nekoliko tona pao
na Zemlju, ne bi li gravitacija bila jaa nego ranije? I ne bi li poremetila ravnoteu cveta i Zemlje? Ne
bi, jer nije samo Zemlja usklaena za ovaj svet, nego i vasiona. Seate li se da je u prouavanju
zakona gravitacije nauna tvrdnja bila: Svaki deli materije u vasioni izloen je privlaenju svakog
drugog delia, tako da nije samo Zemlja, ve je i vasiona, usklaena sa potrebama cvea; zato
padanje meteorita ne bi povealo gravitaciju vasione.
Samo nekoliko rei objanjenja na poetku: Da sam u prethodnom predavanju govorio o
predmetu Nauka u Bibliji ili Nauka i Biblija, onda bih opirnije govorio o tome ta je gravitacija,
a ta nije, u skladu sa naunom idejom ovog sveta. Ali, ja nisam govorio o tome; sve to sam
nameravao da uinim bilo je da iznesem injenicu o otkriu zakona gravitacije i njegovu teoriju kao
zakon. Od Njutnovog vremena dolo je do promene gledita u vezi sa teorijom tog zakona, ali to na
njega ne utie.
Zapravo, gravitacija nije uopte zakon ve jednostavno Boja sila. U stvari nema prirodnih
zakona. Prirodni zakoni su samo Boje navike. Sve to zakon gravitacije jeste je Boji ivot,
ispoljavanje Boje sile. Poto nisam raspravljao o tome ta je stvarnost, koristio sam izraze koji se
obino koriste i to samo zato da kaem da u vasioni vlada ravnotea.
Veeras u proitati jo jednu naunu definiciju. I ona dolazi od jednog priznatog vodeeg
naunika u svetu: Nauka je najegzaktnije 1 znanje koje posedujemo o nekom predmetu. Re
nauka doslovno oznaava znanje (poznavanje neeg, nekog prim. izdavaa). Definicija koju smo
izneli prole veeri je tana. Ona je proizvod razmiljanja. Takoe je u redu da je definiemo kao
najegzaktnije znanje koje imamo o predmetu.
Vratimo se na one dve take o kojima je bilo rei u prolom prouavanju. Gde moemo da
naemo najegzaktnije znanje o razlici sjaja zvezda, hiljadu sedamsto godina pre nego to je to otkrila
nauka? U Bibliji. Gde se moglo nai najtanije znanje o ravnotei u vasioni dve i po hiljade godina
pre nego to je otkrivena? U Bibliji. ta je onda bila najvea nauna knjiga na svetu o tom predmetu
nauke? Biblija (Sveto pismo). Imajte na umu da ne govorim o nauci i Bibliji. Govorim o nauci
spasenja. Iako moemo da pomenemo i druge nauke, to moemo uiniti samo nerazdvojno vezano
sa ovom glavnom naukom. Tako po svim dokazima koje moemo sakupiti u ova dva sata
prouavanja, vi i ja moemo znati da je spasenje nauka, da je najuzvienija od svih nauka u vasioni,
da je najdostojnija naeg prouavanja i da postupamo nauno kad joj u prouavanju posvetimo svu
svoju panju.
Sveto pismo nije rasprava ni o kakvoj nauci osim o nauci spasenja. Ona je odreena rasprava
prvenstveno o tom predmetu. Sveto pismo pominje druge nauke, ali u njemu nema rasprava ni o
jednoj drugoj nauci. Druge nauke se pominju, kao ona koju smo primetili u poslanici Korinanima i
1
Najegzaktanije najpreciznije, najtanije; egzaktan precizan, taan.
19
knjizi proroka Isaije. Zato su pomenute na tim mestima da utvrde neku naunu istinu? Ne, ve
zato da budu ilustracija da bolje razumemo nauku spasenja. Zato je astronomska injenica unesena
u 1. Korinanima 15,41? Kakva je svrha rei: Jer se zvezda od zvezde razlikuje u slavi (sjajnosti)?
Zato da se moe rei: Tako je i sa vaskrsenjem mrtvih: seje se u raspadljivosti, vaskrsava u
neraspadljivosti; seje se u sramoti, vaskrsava u slavi; seje se u slabosti, vaskrsava u sili (1. Kor.
15,41.42 SSP). Kao to se zvezda od zvezde razlikuje u slavi, tako je i sa vaskrsenjem. Tako vidite
da je cilj izlaganja ove naune injenice da ilustruje jednu taku nauke spasenja, da pomogne
drugima da bolje vide istinu u nauci spasenja.
Zato je Isaija u svoju raspravu uneo izjavu o injenici gravitacije? Pogledajmo malo bolje ovo
poglavlje i videemo. Ponovo u da itam ovaj stih i onda jo jedan na kraju misli koju sledi: Ko je
izmerio vodu prstima svojim? S kim ete me dakle izjednaiti da bih bio kao on, veli Sveti?
Podignite gore oi svoje i vidite; ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po
imenu, i velike radi sile Njegove i jake moi ne izostaje nijedno? (Isa. 40,25.26)
Nita ne promie Njegovoj panji i sve je usklaeno prema potrebama svakog malog cveta koji
raste u polju. Ali zato On nau panju usmerava na to, zato to unosi u svoje razmatranje? Ne zato
da utvrdi naunu injenicu, ve da panju svih ljudi usmeri na nauku spasenja. Zato to ini? Treba
da sve to razmotrimo i da vidimo sa kojim ciljem je sve to uinjeno. A onda itamo dalje: Zato
govori Jakove, i kae Izrailju: Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga
mog? (Isa. 40,27)
Kad se Bog toliko brine oko cveta koji raste pod naim nogama, to znai da on nije ni sakriven ni
zaboravljen. Kako onda moete da kaete da ste sakriveni od Gospoda i da zanemaruje vau stvar i
vie se uopte ne brine za vas? Kao to vidite, u svakom sluaju iznesena je nauna injenica zato da
vama i meni ilustruje nauku spasenja.
Jo jedna misao: Ovi pisci su to shvatili otkrivenjem. Naravno, oni ove stvari nisu dobili putem
neke naune studije ovoga sveta. Gospod je objavio svoju glavnu nauku, nauku spasenja. I radi
ilustracije pozvao se na druge nauke. Koja je onda od svih nauka najvanija Gospodu? Svakako
nauka spasenja. Kad je Gospod upotrebio druge nauke samo da bi to ilustrovao, savreno je jasno da
ovu nauku smatra vanijom od ostalih.
Ali, to nije sve. Jedan ovek pomenut u Svetom pismu bio je toliko upuen u optu nauku u
sve prirodne nauke ovog sveta. elim da vidite da je postojao ovek koji je bio temeljno upuen u
nauke koje danas toliko znae u svetu. elim da vidite ta on kae o svemu tome. Evo biblijskog
teksta:
I Bog dade mudrost Solomunu i razum vrlo velik i srce prostrano kao pesak na bregu
morskom. Jer mudrost Solomunova bee vea od mudrosti svih istonih naroda i od sve
mudrosti misirske. Mudriji bee od svakog oveka, i od Etana Ezraita i od Emana i od
Halkola i od Darde, sinova Maolovih; i razglasi se ime njegovo po svim narodima unaokolo
i izgovori tri hiljade pria, i bee pesama njegovih hiljadu i pet. Govorio je i o drveu, od
kedra na Livanu (Libanu) do isopa koji nie iz zida; govorio je i o stoci i o pticama i o
bubinama i o ribama. (1. Car 4.29-33)
Govorio je o drveu, od kedra na Libanu do isopa koji nie iz zida. Kako se zove ova nauka?
Botanika. On je razumeo botaniku bolje od ikoga na svetu.
20
Takoe je govorio o ivotinjama. Kako bi danas glasila nauna re za to? Zoologija. Solomun je
razumeo zoologiju bolje od ikoga ko danas ivi na zemlji. On je pouavao (nauavao), jer pie da je
govorio o svemu tome. On je nauavao prirodne nauke.
I o pticama. Kako se zove ta nauka? Ornitologija. Prema tome, Solomun je pouavao nauke
kao to su botanika, zoologija, ornitologija.
A zatim? O bubinama. Koja je to nauka? Entomologija.
I o ribama. Koja je to nauka? Ihtiologija.
Ljudi koji itaju ovaj biblijski tekst, obino ne misle da je Solomun bio univerzalni naunik. Ali,
da je reeno da je Solomun govorio o botanici, zoologiji, ornitologiji, entomologiji i ihtiologiji, bili
bi spremni da kau: Kakav je neobian ovek bio Solomun. I to ne bi ni deli bilo udesnije nego to
jeste, jer obuhvata sve to.
Proitao sam ovo da biste videli da je Solomon znao neto o nauci, i ne samo neto o nauci, ve
o svim tim naukama vie nego to je bilo ko drugi ikada znao o njima.
Ali iako je tako temeljno razumeo sve ove nauke, i poduavao druge o njima, evo ta kae:
Glavno je svemu to si uo: Boga se boj, i zapovesti Njegove dri, jer to je sve oveku.
Jer e svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla. (Propovednik 12,13.14)
Prema njegovoj proceni, ta je imalo prednost nad svim drugim naukama zajedno? Boje
spasenje.
Aneli razumeju sve nauke, ali smatraju spasenje vrednijim za svoje prouavanje nego sve druge
nauke zajedno. I proroci su ga smatrali vrednijim, i koristili druge nauke radi boljeg razumevanja
spasenja. A ovde je ovek koji razume druge nauke i kae da ih nauka spasenja sve nadilazi. elim da
vidite da sam Bog, sa svoje strane, odvojeno od svih njih, smatra to isto.
Gledajte! Upravo smo proitali da je Solomun pouavao sve ove nauke. Koliko od tih uenja
imamo napisano za nae prouavanje? Nijedno. Bog nam nije dao nijedan zapis ni izvetaj o
Solomunovom prouavanju botanike. Nije nam dao, niti nas izvestio o jednoj jedinoj pouci koju je
Solomun prouavao o zoologiji ili bilo kojoj od ovih drugih nauka. Ali nam je uvek iznovao davao
pouke od Solomuna, kao i svih drugih, o nauci spasenja. Prema tome, raunajui da aneli izraavaju
samo aneosko miljenje; raunajui da proroci izraavaju samo proroko miljenje, a Solomun
izraava samo uopteno nauno miljenje, ta je Boje miljenje? Da je spasenje za vas i mene
mnogo vrednije, da je mnogo vrednije naeg prouavanja od svih ovih drugih nauka, od sveg
drugog znanja koje je sam On dao.
Ova nauka koju je Solomun razumeo i pouavao nije bila nauka Hakslija, Darvina i drugih
naunika ovog vremena. Telesnim umom ovek moe da uroni u prirodne nauke i naini mnoga
otkria. Iako nisu uvek u pravu, ipak mogu da otkriju neke take koje su istinite. Ali, Solomun nije
tako postupao. Bog je Solomunu dao mudrost tako da je sve to video u Bojoj svetlosti. O svemu tome
govorio je sa Bojom mudrou. Prema tome, nauka koju je Solomun poduavao bila je Boja nauka.
Botanika koju je poduavao bila je prava, boanska botanika. Zoologija koju je poduavao bila je
boanska zoologija. To su bila Boja gledita, Boja istina, Boja nauka u svemu tome. To nije bilo
lano znanje.
Poto se radi o Bojoj nauci i poto je boanska, zato je Gospod nije dao svima nama? Zato nije
svetu dao Solomunovu raspravu o botanici i svim drugim predmetima? Postoji razlog tome, a on je da
to nije ono to je svetu prvenstveno potrebno.
21
Neki ovek moe da to sve ima, moe da sve to razume, kao Solomun. Ali, ta bi mu to koristilo
ako na prvom mestu ne bi imao nauku spasenja? Solomun je imao sve to, ali kad se srcem odvratio od
Boga, od nauke spasenja i od njenog prouavanja svim svojim srcem, ta mu je vredelo njegovo
poznavanje svih drugih nauka? Koliko je ono moglo da ga sauva od greha? Koliko snage je bilo u
tome da bi ga sauvalo od prirodne sebinosti, od avolstva i pokvarenosti u njemu?
Dobro znate, kad se srcem odvratio od Boje nauke, od nauke spasenja, iako je poznavao sve
ostale, bio je isto tako lo, isto tako zao, tako ogrezao u idolopoklonstvo i svaku opoganjenost, kao da
od svega toga nije znao ni najosnovnije.
Tako moemo videti zato Gospod za oveka nije sauvao sve to je u nauci. Pretpostavimo da su
sve znali kao Solomun i da su mogli poduavati kao on. ta bi im koristilo sve to sadri nauka, ako
srce ne bi predali Bogu, ako ne bi spasili duu? To ih ne bi moglo sauvati od svake vrste zla i
pokvarenosti ljudskoga srca.
Ove nauke nisu ono to je danas na prvom mestu potrebno svetu. Srce treba da bude
oieno, dua spasena, ceo karakter obnovljen, um preobraen u Boju sliku i slavu, tako da
ivot moe da odraava Njegovu pravednost, da celome svetu pokae poznanje o Bogu
(poznavanje Boga prim. izdavaa). Iako imamo sve to nauka moe dati, od toga nee biti
koristi bez spasenja, jer uskoro od svega toga neemo imati nita. Vredi da o tome danas
razmiljamo u svim naim prouavanjima, propovedima i istraivanjima.
Ima jo neto: Bog eli da vi i ja, svi ljudi, ispravno razmiljamo o svakom predmetu koji je sa
time povezan. Ima danas onih koji razmiljaju o svim ovim naunim granama, ali njihovo
razmiljanje nije ispravno. Oni idu tako daleko da uopte ne nalaze mesta za Boga. A ovek bez
Boga, bez usmeravanja misli, bez Bojeg uma, nije u stanju da pravilno razmilja o ovim ostalim
predmetima. Um nije ispravan dok se ne obnovi u sliku Onoga koji ga je stvorio. Um mora da se
preobrazi, obnovi. Moramo da imamo potpuno drugi um. Svaka misao treba da bude dovedena
u poslunost, u pokornost Hristu.
To je delo spasenja. Cilj mu je da u dui obnovi Boji lik. Da dovede um u stanje u kom e
biti samo odraz, odsjaj pravednosti, misli ivoga Boga. Kad se to ostvari i kad se dovri Boje
delo na ovome svetu tako da svima bude objavljeno pozna(va)nje Boga, Gospod e nam otvoriti
vrata vasione i venosti. Onda e svi ovi drugi predmeti biti otvoreni za prouavanje, i Gospod
nam moe rei: Idi gde eli; imam poverenja u tebe. Vasiona ti je irom otvorena. Nema niega
to bi trebao da ti uskratim. Sve je tvoje. Idi gde eli, ostani gde eli, ini ta eli. Mogu da ti
verujem. Razmiljaj o kom god predmetu eli, udubi se u njega koliko god eli, znam da e
ispravno postupiti.
Ne kaem da ljudi treba da potpuno zanemare sve druge nauke dok ne stignemo u bolji svet.
Jednostavno kaem da nauka spasenja treba da predvodi u prouavanju svih drugih. Zar nam
Gospod nije ostavio primer koliko panje treba da posvetimo ovim stvarima i kako moemo da ih
koristimo? ta je cilj itanja i prouavanja ovih drugih udbenika? Da nam pomognu da bolje
razumemo i pouavamo ono to je vezano za nauku spasenja, ukoliko nemamo to pozn(va)anje.
Tako ih Biblija koristi. On nas alje da propovedamo jevanelje sa kojim su povezane ove druge
nauke i On nam je pokazao primerom kako da ih koristimo. Na taj nain Gospod nam pokazuje da
nauka spasenja mora preuzeti vostvo nad svim drugim poznatim naukama u vasioni.
Ona mora da preuzme vostvo nad svima drugim naukama na ovome svetu i kad budemo doli
na onaj drugi svet, ona e i dalje biti na elu. Kad se pred nama otvori venost i kad budemo ili
kuda god elimo, i razmiljali o kojem god predmetu elimo, treba li da onda okrenemo lea
22
spasenju i kaemo: Ja sam u toj stvari diplomirao? Ne. Znamo da je pisano: Hristov krst bie nauka
i pesma otkupljenih kroz beskrajne vekove venosti. A onda, kad zavrimo nae studije ovde, kad
diplomiramo, i doe vreme za sveanu predaju diploma, i kad krenemo na vene studije, moi emo
ovu najveu od svih nauka da razumemo bolje nego to je to bio sluaj dok smo bili na ovom svetu.
U onom drugom (prethodnom) predavanju utvrdili smo da ne zloupotrebljavamo rei nauka
i nauno kad ih primenimo na spasenje. Spasenje je nauka; ono je nauno. Delovanje Bojeg
Duha na um, preobraavajui um i ceo ivot od greha u pravednost u sliku Isusa Hrista, to je
nauno. Kada to prouavate, znajte da niste nimalo nenauni inei to sve vreme glavnim i
najvanijim u svakom predmetu. Navodni naunici nisu nauni kada zanemaruju ovu njavaniju od
svih nauka.
Prikazano je jo neto i to u tri naroda koji su primeri uenosti sveta. Izvetaj o biblijskom
narodu, jevrejskom narodu, Bojem narodu iz Svetog pisma, nesumnjivo je primer i izvor
prouavanja za sve koji tvrde da slue Bogu. A Grka i Rim, sa svojom filozofijom, svojom
knjievnou i svojim zakonima, primeri su za mnoge, koji tvrde da slede Bibliju, kao i za sve druge.
Ve smo videli da je meu Bojim narodom bio ovek koji je bio univerzalan po svojim
poslovicama kao i pesmama i bio je univerzalni naunik. Napisao je hiljadu i pet pesama kao i tri
hiljade poslovica. To je bio vrhunski inteligentan um, pa ipak je ovek sa takvim shvatanjem,
takvom mudrou u svemu ovome, svojim ivotom pokazao da je sve to znanje bilo nesposobno
da u oveku i za oveka razvije neko dobro, ako nauka spasenja ne vodi kontrolu i u svemu ne
odrava ravnoteu u pravednosti.
Malopre sam usmerio vau panju na injenicu da Bog nije izneo pred nas nita od tog naunog
znanja. Sada usmeravam vau panju na injenicu da nam je dao izvetaj o ivotu tog oveka kada
se on odvratio od Boga. Dao nam je izvetaj o velikom promaaju koji je Solomun uinio uprkos svem
tom znanju, kad je zaboravio na nauku spasenja. Zato je Bog smatrao vanijim za vas i mene da nas
izvesti o ivotu ovog oveka kad se on odvratio od Boga, nego da nas izvesti o svim naunim
uputstvima koje je Solomun dao? Prema ljudskom razmiljanju, ta je korisnije za oveanstvo?
Izvetaj o promaaju, o tom velikom Solomunovom promaaju korisniji je za oveanstvo od svih
naunih podataka koje je Solomun ikada izneo, sauvanih u nekoj knjizi za dananje oveanstvo.
Zato to je tim promaajem pokazano celom svetu kako je beskorisno i nitavno sve postojee znanje
bez poznavanja Bojeg spasenja.
Drugi veliki primer imamo kod Grka. Telesni um nikad ne moe dostii uzvienije, jasnije i
savrenije razmiljanje od grkog uma. U njemu je prikazano savrenstvo ljudske filozofije bez
Boga.
Ali, ta im je to koristilo? Pitanje je sad. ta im je koristila njihova knjievnost? Njihova
filozofija? ta im je koristila njihova umetnost? ta im je koristila njihova religija? Filozofija philo
sophia ljubav prema mudrosti. Kakva je bila ta mudrost? Potpuna ludost. Tako Bog kae. Kakva je
bila njihova religija? Samo mitologija. Kakva je bila njihova umetnost? Bog kae da je bila idolatrija.
Seate se tog izvetaja?
Boja Re ne kae da se Pavle, dok je prolazio pored tih kipova i video njihovu umetnost, divio
toj umetnosti. Ne, ona kae: Razdrai se (bio je ogoren SSP) duh njegov u njemu gledajui grad
pun idola (Dela 17,16). Prema tome ta je ona bila? Idolopoklonstvo.
Pa ipak, jo i danas mukarci, ene i deca uzimaju ostatke toga to je bila idolatrija, i to potuju,
nazivaju to umetnou i to oponaaju. Njihov um se bavi time, pripremaju knjige o tome i to
poduavaju i prouavaju u kolama. Ali, ta moe da proizae iz svega toga? ta je to donelo samim
23
Grcima? Vi znate koliko im je sve to koristilo; ne moram ponavljati knjievnost, umetnost, zakon,
filozofija sve to. Rim je svoju filozofiju preuzeo od Grke, malo je toga bilo od njega samog osim
knjievnosti. I ta je to koristilo Rimljanima? Isto to i drugima, samo to ih je uinilo gorima nego
to su oni prvi bili. U celoj Grkoj, koliko sam uspeo da primetim, svuda sam video da su Grci
potovali ene pa su svaki enski kip koji bi isklesali odenuli. Mukarac je, naravno, uvek go. Ali,
kad odemo u Italiju, nema vie potovanja; svi su bez odee. U veini sluajeva odee uopte nema.
Uostalom, savrena umetnost koju danas potuju oni koji odlaze u Rim i prouavaju njegovu
umetnost, samo su neodeveni enski kipovi, a to onda uopte nije umetnost. Pa ipak ljudi to
smatraju savrenom umetnou i svuda je oponaaju; i svaki put se oponaa njeno nesavrenstvo.
Postaviu vam pitanje: Ko je od vas ikada video par ljudskih nogu od kolena nadole? Dok ovde
stojim, teina moga tela oslanja se na levu nogu. Tako je moje telo u ravnotei. Desna noga poiva s
prstima na podu. Hoe li miii moje desne noge biti oblikovani tano kao oni na levoj? Ne. Ali, to
je prekrasno umetniko delo. Eto, u tome je razlika. Obe noge su potpuno jednake i mi ne moemo
da otkrijemo nikakvu razliku. Tako vidimo da to nije nikakva umetnost. O tome bi se dalo puno
govoriti, ali veeras ne drim predavanje o umetnosti. Govorim o vrednosti spasenja i kakva je korist
od svega ostaloga bez njega. Kakvu je korist Rim imao bez spasenja? Njegovo bezakonje ga je unitilo.
Kakvu je korist Grka imala bez spasenja? Njena bezakonja su je unitila.
Dakle, pred svetom je trostruko potvrena potpuna nemo svakog nastojanja ljudskog uma,
koliko god bio savren, da neto postigne, onda kada se srce odvrati od Boga. ta Gospod moe
da uini za svet ako ljudi nee da naue ove tri svetovne pouke? ta moe da uini za ljude ako
nee da slede ovaj put, uprkos ova tri primera sveanih upozorenja? Bog je dao da se zapiu ova
tri sluaja da bi nas pouio da i najvei napor uma u svim granama nauke, umetnosti i
knjievnosti ljudima ne moe biti od koristi da ih sauva od greha, da ih vodi prema bilo
kakvom dobru, ako zanemare Boje spasenje i nauku spasenja koju je dao ljudima u srce.
Zato pitam: Da li emo oponaati ludost Grka i Rimljana? Da li e nas oarati njihovo
idolopoklonstvo, i da li emo to smatrati umetnou? Treba li da se interesujemo za njihovu
religiju, s obzirom da je toliko pokvarena? Nije dovoljno rei da je mitoloka; ona je pokvarena.
Ali, neki e rei: Zar njihova knjievnost nije neprocenjiva? Da vidimo koliko je Bog smatra
vrednom. U vreme kad je svetu preko grkog jezika predstavljao nauku spasenja, Gospod je imao
pred sobom svu grku knjievnost, pa i rimsku. No, u celom tom podruju naao je samo tri kratke
reenice vredne pomena i unoenja u ovu raspravu o nauci spasenja. Citirau ih. Jednu od njih
nalazimo u sedamnaestom poglavlju Dela apostolskih. Taj citat dolazi od grkog pisca koji se zvao
Aratus i glasi ovako. itam iz dvadeset osmog stiha. Pavle kae:
Neki od vaih pesnika rekoe: Jer smo i rod Njegov (Dela 17,28). Jedan grki pisac kae da je
ovek Boji potomak. Gospod je uzeo tu reenicu i rekao: To je istina.
Drugi citat nalazimo u petnaestom poglavlju Prve poslanice Korinanima, u trideset treem
stihu. Prvi deo stiha glasi: Ne varajte se! To su Gospodnje rei. Ostatak ovog stiha uzet je od
grkog pisca koji se zvao Menander: Zli razgovori (rava drutva arni) kvare dobre obiaje.
Trei citat je u Poslanici Titu, prvom poglavlju, dvanaestom stihu i potie od Epimenida, a glasi:
Kriani su uvek laovi, opake zveri, lenji prodrljivci (SSP).
Ova tri teksta bili su sve to je Gospod mogao da nae u celom opusu grke knjievnosti, a koji su
bili vredni da ih uzme i podupre.
Uostalom, ne kaem da je to sve to neko moe da upotrebi na dobro. Na grkom jeziku imamo
korisne istorijske injenice. Ali, Bog poduava samo ono to je od najvee vrednosti za celo
24
oveanstvo. On poduava principe pravednosti i istine. Ne iznosi pred svet samo niz injenica. Ali sve
to je mogao da nae u celoj grkoj knjievnosti, to je mogao da upotrebi u interesu istine ili
pravednosti kao principa koji treba da vode oveka, bile su samo ove tri tvrdnje: Jer smo i rod
Njegov, Zli razgovori (rava drutva) kvare dobre obiaje i Kriani su uvek laovi. Ko moe
nai neto vie od toga, a da mu na bilo koji nain koristi u pravednosti i istini, istoti i potenju?
Ne zaboravite! Grci i Rimljani nisu bili prezreni, poniavani, neuredni neznaboci koji nita ne
znaju. Bili su aristokrate, kulturni i visoko obrazovani. Kako bi i moglo da bude drugaije kada je
ono to su znali i poduavali vrhunac kome dananji uitelji tee? Julije Cezar je bio jedan od
najsposobnijih ljudi koji je ikada iveo po utivosti, lepom ponaanju, estetici i optem ophoenju.
Ali, kakav je bio njegov karakter? Sramota je izneti i najsuzdraniji izraz koji bi bio potpun i iskren.
Kad je Gospod pokazao da je sva nauka, sve mogue znanje bez Njegovog spasenja isprazno,
onda opet kaem: ta koristi ljudima ako ih sve to je stavio pred svet ne poui da to nije nain
na koji se spasenje usvaja? Ako ljudi ovim ne budu poueni da krenu pravim putem, da shvate
da je Boja nauka najvanija, i da je ono to On zna najbolje, kako se onda oveanstvo moe
nadati da e izbei zlo koje je snalo sve koji su u prolosti iveli?
Boja nauka spasenja je nauka koju ljudi treba da znaju pre svega. I da nas ona vodi,
usmerava, uravnoteuje, da nas odrava svuda u svemu i protiv svakoga zla. A ona e sve to i
uiniti. To je blaena istina. Sino sam itao i ponoviu:
Meni, najmanjem od svih svetih, dana je ova blagodat - da mnogobocima kao
radosnu vest objavim neistraivo (neiskazano) bogatstvo Hristovo, i da svima rasvetlim u
emu se sastoji tajna koja je od venosti bila skrivena u Bogu, tvorcu svega, koji je sazdao
sve kroz Isusa Hrista. (Efe. 3,8.9 kombinacija prevoda arni-Karadi)
A ta je ta tajna Boja? Hristos u vama, nada slave (Kol. 1,27). Hristos Boja sila i Boja
mudrost, jevanelje, sila Boja na spasenje to je tajna Boja, to je nauka spasenja. To je nauna
istina, sredite za sve druge nauke. Ovu Boju silu na spasenje mora imati svaki ovek da bi ga
sauvala od zla koje je u njemu. Zlo koje je uroeno u svakom oveku odvee ga u propast
uprkos svoj nauci, svoj knjievnosti, svoj umetnosti, svoj religiji, svemu to svet moe da prui
ili to je ikad mogao da prui, ukoliko se ne uhvati Boje sile na spasenje koju ovek prima
verom u Isusa Hrista.
Bez te sile u srcu (umu), ak i nauka koju je Bog poduavao da ne spominjemo
knjievnost, umetnost, religiju i sve to su neznaboci poduavali ne moe oveka da sauva da
ne sagrei. Bez nje pokazae se svaki trag zla koji ivi u oveku, uprkos svim ovim drugim
stvarima. Zato je Boja sila na spasenje. Ona spasava oveka od svakoga zla.
Tajna Boja, koja je Hristos u vama, nada slave; Hristos sila Boja i mudrost Boja; Hristos i
to raspeti; jedino to, sve u svemu i iznad svega, u svemu i kroz sve, sada i u venosti to je nauka
spasenja, najvanija od svih nauka. Ona prednjai nad svim naukama i vodi ih bilo kojem u
prouavanju. Neka tako bude zauvek.
Dopustimo Gospodu da nas svojim Duhom privue sebi. Neka srce (um) bude tako
otvoreno toj sili, zajednitvu te tajne, Bojem Duhu, da moe usaditi Isusa Hrista, Njegovu
milost i vrlinu. I ako svoja srca budemo uvek drali otvorenim Njemu, i nikom osim Njemu, kao
cvet suncu, u punini emo stei Njegovu pravednost, Njegovu silu, Njegovo spasenje, Njegovu
milost, Njegovu istinu, Njegovu radost, Njegovo zadovoljstvo, Njegov mir i Njegov veni ivot.
25
5. PRVA VELIKA ZAPOVEST 1. pouka

(Utorak vee, 2. mart 1897)
Poznato vam je da je Gospod, za ovo vreme i za narod koji e iveti u ovo vreme, rekao: Ovde
je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boije i veru Isusovu (Otk. 14,12). Vi i ja sa pravom tvrdimo
da smo taj narod pa se nalazimo u poloaju da Gospod i vasiona mogu za nas da kau: Ovde je
trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boije i veru Isusovu. I bie to injenica, ne samo zato to to On
kae, ve e On to rei zato to je injenica.
Ovaj tekst se u potpunosti odnosi na vas i mene koji smo ovde u ovom domu. Gospod eli da to
sada postane injenica i da tako ostane zauvek, tako da On celom svetu i vasioni moe stalno da
objavljuje: Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boije i veru Isusovu.
I sada emo prouavati o tome. Prouavaemo to u ovim predavanjima, da bismo znali drimo
li Boje zapovesti ili ne, i to tako da Gospod za nas moe da kae: Ovde je trpljenje svetih, koji dre
zapovesti Boije i veru Isusovu.
Tu je naravno i prva od Bojih zapovesti koju svakako treba da drimo. A evo Njegovih rei:
Prva je: Sluaj Izrailju, Gospod Bog na je jedini Gospod; i ljubi Gospoda Boga svog svim srcem
svojim i svom duom svojom i svom milju svojom i svom snagom svojom (Marko 12,29.30
arni).
to se ove zapovesti tie, da li Gospod moe da za vas i mene kae: Ovde su oni koji je dre?
Da li celo vae srce pripada Gospodu tako da ono ne postoji ni za ta drugo osim za Njega i za ono
to je Njegovo?
Da li cela vaa dua pripada Gospodu, puna posveene ljubavi, tako da u vaem biu postoje
samo Njegova oseanja?
Da li ceo va um pripada Gospodu tako da Njemu pripada svaka misao, svako delovanje vaega
uma, da je svaki deo Njegov posveen Njegovoj slubi? Jer mi umom sluimo naemu Gospodu Bogu.
Ne samo delom njega, ne samo deliem njega, ve svim svojim umom.
Da li sva vaa snaga pripada Njemu, tako da nemate snage koju biste uloili u neto drugo osim
za Njegovu slubu iza ono to je Boje?
Ako je sve to tako kod vas, onda se za vas stvarno moe rei: Ovde je trpljenje svetih, koji dre
zapovesti Boije i veru Isusovu.
I druga je kao i ova: Ljubi blinjeg svog kao samog sebe (Marko 12,31). Kad u naim srcima
vlada Boja ljubav, kao u prvoj zapovesti, bie lako da ljubimo blinje kao same sebe.
To je pre neki dan istakao brat Kelog kad je priao o deaku u ikagu koji je otiao nekom
oveku, potpunom strancu, i rekao mu: Da li znate da ste najvei grenik na svetu? A kad je ovek
iznenaeno pitao kako to moe da bude, kad nikad nikoga nije ubio, kad nikad nije uinio neki
veliki zloin, deak mu je rekao: Najvea zapovest je: ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i
svom duom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Da li tako inite? ovek je
odgovorio: Ne, ne inim. Ne mogu rei da sve to inim. Eto, rekao je malian, to je najvea od
svih zapovesti. Vi krite najveu zapovest; onda ste najvei grenik. ovek je to priznao i tako bio
doveden Bogu i potpunom spasenju. Ovo je dovoljno jasno. Poto je to najvea zapovest, onaj ko je
kri je najvei grenik. Jeste li to vi?
Vi i ja tvrdimo da drimo Boje zapovesti i da imamo Isusovu veru. A da li krimo prvu od svih
Bojih zapovesti? Ako ne drimo tu najveu, prvu od svih zapovesti, onda je krimo. Ako krimo
26
ovu jednu, onda ne drimo zapovesti; to je jasno. Vi i ja moramo da odluimo, moramo da odluimo
jednom zauvek, hoemo li sluiti Bogu svim srcem, svom duom i umom, i svom snagom.
Pisano je: Carstvo je Boje unutra u vama (Luka 17,21). Podruje u nama pripada Bogu. Tako
je bilo kad je ovek stvoren, ali je neprijatelj uzurpirao Boje mesto. Meutim, Gospod je ponovo
oslobodio oveka da bi odluio hoe li mu dati Njegovo mesto u svom podruju, ili e uzurpator
imati Boje mesto u Bojem carstvu. Carstvo koje je u nama pripada Gospodu. Na vama je da kaete
hoe li u njemu carovati Gospod ili vladati neprijatelj. Ako ne odluite da Gospod u njemu vlada,
odluili ste da tamo vlada neprijatelj. Od ovekove odluke zavisi ko e tu vladati.
Neko mora da vlada. ovek nije stvoren da vlada sobom, nezavisno od Boga. On je stvoren
da bude svoj sa Bogom; a bez Boga ne moe da bude svoj. ovek je stvoren da postoji sa Bogom.
U njemu je bilo Boje carstvo. Bog je vladao u njemu. Kad je ovek poeo slediti sotonu poeo je da
postupa na svoju ruku. Meutim, ovek moe ispravno da postupa jedino ako sledi Boga. Boje
carstvo je u vama. Mi moramo odluiti da Bog ima svoje mesto u nama, u svom carstvu u naem
srcu. On e zauzeti to mesto i On e tamo da vlada ako moe da ima svoje mesto u tom svom
carstvu.
to se tie Bojeg carstva na zemlji, poznato vam je da e se ono prostirati od mora do mora i
od reke do krajeva zemlje. Boje carstvo, to carstvo koje e doi kada Gospod doe, treba da pokrije
svaki centimetar, svaki deli tla koje je na ovome svetu. Dakle, Boje carstvo je u vama. Da li to
carstvo u vama, u kome Bog vlada da li Njegova vladavina pokriva svaki deo, svaki deli vaega
srca (uma prim. izdavaa)? Pokriva li? Pitanje je sad, i ova pitanja za nas imaju vie od samo
jednog smisla.
Jednostavno itam zapovest i usmeravam vau panju na ono to ona kae. I to zato da bi vi i ja
mogli da uvek imamo svoj um i srce otvoreno za ovo pitanje: Vai li i za nas: Ovde je trpljenje
svetih, koji dre zapovesti Boije i veru Isusovu svim srcem, duom, umom i snagom?
Na ta je usmeren va um, ta prouava, ime se bavi da li je Bog u tome? Da li je na slavu
Bogu? Vae istraivanje, vae studije, sve razmiljanje vaega uma da li je takvo da se u njega moe
utisnuti Boje oblije? Da li e time Bog imati vee mesto u umu? Hoe li time biti vie proslavljen? Da
li je On prvi i sve u svemu u vaim intelektualnim naporima? Volite li Ga i sluite li Mu celim umom?
I svom snagom svojom. Njivu koju orete, orete li za Boga? Dasku koju rendiete da bi bila
glatka, inite li to za Boga, tako da je Boje, a ne vae, ta god dobili? Da li je vaa snaga tako
potpuno posveena Bogu da radite u Bojem Delu za ta god se prihvatili?
Preovlauje ideja da ovek treba da napusti svoje zvanje i ono u emu je god zaposlen kao
fiziki radnik, pre nego to moe da bude radnik u Delu Bojem. Mnogi kau: Hou da se toga
oslobodim. Voleo bih da znam kako. Voleo bih da radim u Delu. Ako nisi radnik u poslu koji
(sada) obavlja, nee biti radnik ni u poslu koji eli da obavlja. Ako nisi radnik dok ore njivu,
nee biti radnik ni dok bude pokuavao da propoveda za propovedaonicom. Ako si kova, i iz
dana u dan si za nakovnjem ako na tom poslu nisi temeljan, sran, i svim srcem kao ja za
propovedaonicom, onda nee biti ni radnik dok bude negde delio traktate.
Mi imamo primer ta oveanstvo moe da bude i ta svako ko veruje u Isusa treba da bude.
Boji Sin je doao na ovaj svet da vama i meni pokae ta znai drati zapovesti i kako se to radi.
On je oko est puta due obavljao zanatski posao nego to je propovedao. Poeo je sa dvanaest
godina, kad je mogao da pone da radi sa Josifom kao stolarom (drvodeljom) a deak od dvanaest
godina moe u mnogo emu da pomogne stolaru. Prema tome, poeo je u dobu od dvanaest godina,
a krstio se i poeo da propoveda kad je imao oko trideset godina. To je osamnaest godina. Sve te
27
godine radio je kao stolar. Vreme od svoje tridesete do trideset tri i po godine proveo je u javnoj
slubi, propovedajui. Kao to vidite, kao stolar radio je skoro est puta due nego to je bio u
propovednikoj slubi.
Da li je On bio Sin Boji tih osamnaest godina za vreme kojih je radio kao stolar, kao to je bio
one tri i po godine koje je proveo u propovedanju? I sami znate da je bio. Da li je On bio moj i va
Spasitelj dok je obraivao daske, dok je izraivao klupu i na nju privrivao noge da li je i tada
bio va i moj Spasitelj kao onda kad se nalazio na krstu? I sami znate da je bio. Jer smo mi spaseni
Njegovom ivotom (Rim. 5,10 eng. prevod KJV).
Ne zaboravite da je negde pri kraju tih osamnaest godina, kada je doao da se krsti, i kada se
krstio, na poetku svoje slube, a zavretku svoje stolarske slube Bog rekao: Ovo je Sin moj
ljubljeni, koji je po mojoj volji (Mat. 17,5 Sinod SPC). Zar nije tih osamnaest godina bio isto tako
radnik u Bojem Delu, kao to je to bio kasnije one tri i po godine? I sami znate da je bio. Pa ako si
stolar i tvrdi da veruje u Isusa Hrista, zar ga onda ne moe slediti? Zar ne bi trebalo da bude
Njegov sledbenik i radnik u poslu koji obavlja, kao da se nalazi za propovedaonicom? Ne kaem da
si obavezan da zauvek ostane stolar. On nije ostao. Ne kaem da si obavezan da zauvek ostane
kova ili zemljoradnik, ve kaem i ponavljam, dok si stolar, dok si kova, dok si zemljoradnik, treba
da bude radnik u Delu, kao da si stalno u njemu, gde god bio.
Tako je Isus svakom od nas pokazao ta znai biti hrianin i kakav treba da bude na ivot, bez
obzira ime su zaposleni nai umovi, naa srca ili nae ruke. On je voleo Boga svim svojim srcem,
svom svojom duom, svim svojim umom i svom svojom snagom dok je bio stolar. Kad je obraivao
daske, pravio stolove, kad je izraivao vrata i postavljao ih, sve je to bilo na slavu Bogu. Bog je Njemu
bio sve u svemu. Kad bi neki ovek doao Njemu kao stolaru, videi u Njemu samo stolara, a ne
videi Spasitelja sveta kad bi neki ovek doao ka Njemu kao stolaru, seo pored Njega i rekao:
Hou da mi napravi sto. Hoe li? On bi odgovorio: Kakav sto eli? a ovaj bi ga onda opisao i
Isus bi rekao: Dobro napraviu ga za tebe. Kad bi Isus uradio taj sto i odneo ga oveku u kuu,
stavio ga pred oveka da moe da ga koristi u svom tom poslu Isus je bio sa Bogom. Bog je bio u
svim Njegovim postupcima. Ni u jednom spoju na tom stolu nije bilo pukotine, nijedna nije bila
pokrivena prainom, nijedna sakrivena sto je bio poteno izraen. Sto je u svemu bio takav da ga je
i Bog mogao odobriti.
I kad je pristao da napravi taj sto, On je poteno dogovorio cenu, tako da bi i Bog mogao da to
vidi i kae: Ovo je poteno dogovoreno. Nije traio od oveka vie nego to je bilo potrebno za takav
posao. ovek ga je pitao: Hoe li da mi napravi takav i takav sto? Hou. Koliko e da
naplati, koliko e kotati? On bi onda raunao i rekao oveku: Drvo e kotati toliko, meni e
trebati toliko vremena da ga uradim, a moj posao vredi toliko. Slae li se? Zar ne misli da e mi za
taj posao trebati toliko vremena i da e to toliko kotati? A ovek bi rekao: Da, slaem se. Mislim
da je u redu. To je poteno. Dogovorili smo se. I kad bi On taj sto uzeo na lea i odneo ga oveku i
stavio pred njega, ovek bi mu platio kao to su se dogovorili, a Bog bi na ceo posao gledao i rekao:
Ovo je poteno. I to tako moe svako da uradi.
Da li si i ti takav stolar? Tvrdi da si hrianin. Da li si i takav kao radnik bez obzira ta radi?
Da li voli Boga svim srcem svojim, svom duom svojom, svim umom svojim i svom snagom
svojom? ta god radio, ili si pozvan da radi, kakav god posao obavljao sa svojim blinjim, bio on
neznaboac ili hrianin, da li je to obavljeno na takav nain da Bog moe pogledati i rei: Ovo je
dovoljno dobro za Boje carstvo, jer je u tom poslu celo vae srce, cela vaa dua, ceo va um i sva
vaa snaga na slavu Bogu?
28
Da li drimo zapovesti ili ne, pitanje je sad? A vreme je da u to budemo ubeeni tako da to
Gospod moe da potvrdi u poruci koju objavljuje: Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti
Boije i veru Isusovu.
Kao to moete da vidite, ova zapovest pokriva sve i mi ne moemo da pomenemo ni jednu jedinu
misao u svem skupu misli koja se ne bi uklopila u ovaj tekst sa kojim smo poeli. Prema tome,
moramo razmotriti sve u svom razmiljanju, moramo razmotriti sve na ta usmeravamo svoje misli, u
svetlosti ovog biblijskog teksta, prve od svih zapovesti.
Sve ega smo pozvani da se prihvatimo treba da gledamo u svetlosti ove najvee od svih zapovesti.
Da li je to neto to u Bojem strahu mogu da prihvatim svim svojim srcem, duom, umom i snagom?
Ako nije, da li elim da se uopte uputam u to? Ne. Ako je to neto u ta ne mogu da se uputam svim
svojim srcem, duom, umom i snagom, a sve to sa Bogom, onda krim zapovesti. Ne posveujem sve
Njemu. Sva moja snaga ne vredi nita ako je ukljuena u neto u to On ne moe da se ukljui ili to
On ne moe da dotakne ili odobri, ili to On ne moe da prihvati.
Znam da je to otro reeno, ali to je hrianstvo. To je hrianstvo i vi i ja ne smemo da se
zadovoljimo ni deliem iega to nije tano tako. Ne smemo se zadovoljiti ni senkom neega to inimo
na ovom svetu, a to bi umanjilo mogunost da u tome to inimo Bog bude sa nama, i tek onda da
uemo u to svim srcem, svom duom, svim umom i svom snagom. I moram vam rei, kad do toga
doemo, svi mi, ako se svi u ovom domu sada predamo Njemu, i na tome vrsto ostanemo, ne
moemo ni zamisliti kakva e se Boja sila ispoljiti u svetu.
Veliki problem od poetka je bio to ljudi nisu dozvolili Bogu da u njihovom srcu ima mesto
koje Mu pripada. Bog je tako poeo sa ovekom, a on se okrenuo svemu drugom i potpuno
iskljuio Boga. Bog ga je oslobodio od ove tame, oslobodio ga da moe slobodno da bira, i pozvao ga
da odlui da li e voleti Boga svim srcem, svom duom, svim umom i svom snagom. Dobio je
slobodu da ponovo odlui da da Bogu mesto koje Mu pripada. Meutim, mnogi su odluili da
Gospod ne treba da ima svoje mesto, pa ih je potop zbrisao sa lica Zemlje.
Onda je Gospod sa ljudima krenuo ispoetka. I jedino to je traio od svakog bilo je da voli
Gospoda Boga svim srcem, svom duom, svim umom i svom snagom, a blinjeg kao samog sebe. To
je bilo sve to je traio od njih osmoro koji su uli u lau, i iz nje izali. Da je prvi ovek voleo Boga
svim svojim srcem, svom svojom duom, svim svojim umom i svom svojom snagom, greh nikad ne
bi mogao da ue.
Nakon to je ovek sagreio, te ga je Gospod oslobodio tog ropstva, da su Adam i sva njegova
deca volela Boga svim srcem, duom, umom i snagom, kakvo bi bilo stanje u svetu? Oni bi drali Boje
zapovesti i veru Isusovu i pravednost bi pokrivala Zemlju kao to voda pokriva more. Da li je mogue
da se to ostvari u oveku koji je pod prokletstvom tj. u ropstvu grenom telu? Da li Bog moe da
izbavi grenika od sile greha u telu, da moe da voli Boga svim srcem, duom, umom i snagom?
Da! Greh ne bi mogao da donese prokletstvo na Zemlju, takvu kakva je, ak i sa ljudima koji
robuju grenom telu, da su verovali u Boga i drali Boje zapovesti i veru Isusovu. To je istina,
jer je to hrianstvo. Kao to vidite, sve to je Gospod ikada traio od nas, sve to je ikad eleo od
oveka otkad je Adam sagreio, bilo je, i danas je, da dri Boje zapovesti i veru Isusovu. A prva od
svih zapovesti je: Ljubi (voli SSP) Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom duom svojom i
svim umom svojim i svom snagom svojom.
U Rimljanima 1,21 (SSP) pie da su u poetku upoznali Boga (poznavali Boga eng. prevod).
Razmislite o ovome: ovek je na poetku svog ivota poznavao Boga. Adam je na poetku
poznavao Boga, ali to pozna(va)nje nije zadrao tj. sauvao. Kad je sagreio, i ponovo poeo
29
ispoetka, poznavao je Boga. Kad je ljudski rod posle potopa poeo ispoetka, poznavao je Boga.
oveanstvo je stalno odstupalo od Boga. Svet je bio tako grean, i sada je tako grean i bie tako
grean, jer je poznavao Boga i odbacio Ga, a ne zato to nije poznavao Boga. Svet nije iskvaren i
bezboan zbog tame, nego je svet u tami zbog bezbonosti i iskvarenosti.
Svet je poeo sa svetlom. Onda je dola ova tama zbog odluke koju su ljudi doneli; Jer, iako su
upoznali Boga, nisu ga kao Boga slavili (proslavili arni) ni zahvaljivali mu (niti zahvalnost
pokazali arni), nego su im misli postale jalove, a nerazumno srce im se pomrailo. Pravei se
mudri, postali su ludi pa su slavu besmrtnoga Boga zamenili slikom i oblijem smrtnoga oveka,
ptica, etvoronoaca i gmizavaca (Rim, 1,21-23 SSP).
Kako je to ilo od poetka? Poznavali su Boga, ali ga nisu proslavili kao Boga. Nisu mu dali u sebi
mesto koje Mu pripada. Nisu proslavili Boga nisu Ga objavili oveku, nisu Ga pokazali na zemlji, jer
Isus je rekao: Proslavio sam te na zemlji (Jovan 17,4), a On je bio Bog koji se pokazao u telu (1. Tim.
3,16 Karadi). Oni koji su poznavali Boga, nisu dopustili da se Bog pokae u telu; niti su Mu
zahvalili. Postali su besplodni (nerazumni) u svojim mislima, te potamne njihovo nerazumno srce. U
toj pomraenosti tvrdili su da su mudri. Ta mudrost je bila ludost i onda su nainili likove.
Kao to vidite, likovi koje su u svom idolopoklonstvu stavili pred ljude bili su samo spoljanje
ispoljavanje idolopoklonstva, njegov spoljnji prikaz. Idolopoklonstvo se ve nalazilo u njihovom
srcu (umu) i ispoljavalo se na vie naina. Razmislite! Gde poinje idolopoklonstvo? U srcu (umu).
Gde u ovom prouavanju poinje idolopoklonstvo? Kad su upoznali Boga, nisu ga proslavili kao
Boga. Svi tako poinju. Prema tome, postoji li bilo kakva zajednika taka izmeu poznavanja Boga i
idolopoklonstva?
Dobro razmislite! Poznavali su Boga. A ovo je veni ivot: da upoznaju Tebe (Jov. 17,3
SSP). Poznavanje Boga je veni ivot to je jasno. Oni su poznavali Boga, i imali su veni ivot u
poznavanju Boga. Tako pie. Ali, oni su se priklonili idolopoklonstvu. Koliko je koraka trebalo da
uine od poznavanja Boga da bi uli u idolatriju? Samo jedan. Prema tome, koliko koraka treba
uiniti da bi se od ljubavi prema Bogu svim srcem, duom, umom i snagom prelo na
idolopoklonstvo? Samo jedan. I ako ne volim Boga svim svojim srcem, svom duom, svim umom i
svom snagom, ta sam onda? Idolopoklonik.
Moda se ja ne klanjam nikakvom kipu, ni ikoni. Ni ti ljudi nisu u poetku. Ali, oni su imali
lik, koncept, oblikovan u umu, i kad su nainili svoje idole, oni su jednostavno bili prikaz onoga
to im je bilo pred oima, onoga to su ve imali u umu. Prvi ovek koji je nainio ikonu (ili kip),
imao je njenu sliku u svom umu pre nego to ju (ga) je nainio. Prvi ovek koji je nainio ikonu
ili kip imao je u glavi misao da to treba da bude njegov bog. Ta misao je postojala pre nego to ih
je nainio od drveta ili kamena. Zato je taj kameni kip, koga je stavio ispred sebe, bio samo
spoljnji oblik koji je nainio da mu prikae kakav je bog koga je ve imao u svom umu. Prema
tome, zar nije imao boga pre nego to je nainio ovaj kip ili ikonu? Imao ga je. Gde? U svome
srcu.
Postae besplodni tj. zaludee u svojim mislima. ijim mislima? Njihovim sopstvenim. Tu je
ovek koji neto zamilja. Onda izrauje kip ili ikonu prema svojoj zamisli i postavlja ga pred sebe,
izvan sebe. Zamiljati neto znai stvoriti sliku o tome. A slika u kamenu je samo opipljiv oblik onoga
to je zamiljeno u srcu. Gde je nainjena ta prva slika? U njegovom umu. U njegovoj mati, u
njegovom razmiljanju. A ko je bio tamo kad se odvojio od Boga? Niko drugi nego sotona i on sam.
Odakle onda mogu doi njegove misli? Samo od njega samoga i sotone.
30
Prema tome, dovoljno jasno vidite da se idolopoklonstvo nalazi u srcu (umu). Koncept ili
slika je ve tamo, pre nego to moe da se i spolja pojavi. Bilo da je njegov bog sunce, mesec ili
zvezde, njegovo shvatanje, njegova ideja, njegova zamisao je tu pre nego to je pretvara u spoljanji
oblik sunca, meseca i zvezda.
Sve to se javlja u idolopoklonstvu jednostavno je odraz (izraz) onog to je u srcu (umu). A
Bog mora biti u srcu svim srcem, svom duom, svim umom i svom snagom: U protivnom tamo
je idolopoklonstvo. Sredine nema.
U stvari, posle potopa, kad su ljudi prvi put napustili pravoga Boga i otili i imali svoje bogove
oni su dozvolili ovim bogovima da zauzmu Boje mesto. Time su pokazali, da kad su upoznali
Boga, nisu Ga priznali za svog jedinog vladara. Ako volim Boga svim srcem svojim, svom duom
svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom, ko e biti moj jedini Bog? Bog. Ko e biti moj
jedini gospodar? Bog. Ko e jedini imati vlast nada mnom? Bog. Ko e jedini imati pravo da
odluuje? Bog. Da li je On u stanju da se slui tom vlau? Jeste. Kada neko voli Boga svim srcem
svojim, duom, umom i snagom, nije mu potreban nikakav drugi zakon ili autoritet da ga odri
na ispravnom putu u svetu. Ko je njegov upravitelj? Bog. Da li je Bog u stanju da upravlja ako
Ga volimo iznad svega? Da. Ali, kad ovek napusti Boga i pree na idolopoklonstvo, da li je u
stanju da upravlja sobom? Nije.
Posle potopa, dok su jo poznavali Boga, priznali su Ga kao svog jedinog Cara i Upravitelja.
Nisu imali drugog vladara. Kad su prvi put odstupili od Boga i na Njegovo mesto stavili druge
bogove mislim, na poetku, kad su otili od Boga i stavili druge bogove na Boje mesto dopustili
su ovim drugim bogovima da zavladaju njima. Priznali su da su ti bogovi njihovi vladari. Oni nisu
imali careve. Ljudi tada jo nisu sebe postavljali da budu vladari. Ljudi su tvrdili da su ovi bogovi u
stvari carevi. A i ljudi koji su imali vlast bili su samo predstavnici tih bogova, dok su ti bogovi bili
pravi carevi.
Dokaze o tome nai ete u knjizi Carstva Biblije (Empires of the Bible), strana 50. Tu
nalazimo prve izvetaje naene u Vavilonu, gde je dolo do pometnje jezika gde je ljudski rod
zaboravio na Boga. itam:
Ninridu, svom Caru, za ouvanje Idadua, namesnika Ridua, sluge, zadovoljstva
Ninridua.
Ovde Idadu, u zapisu upuenom svome bogu, priznaje da je samo namesnik tog svog boga. On
ne tvrdi da je on sam car. Tako vidite da je bog bio car tog oveka. Taj bog je smatran carem naroda,
a ovek koji je imao vlast, bio je samo boji namesnik.
To pokazuje da je poznavanje Boga kao pravog Vladara bilo tako svee da se niko nije usuivao
da postavi sebe za cara. Vidite li to? Dobro razmislite! Kada je Bog bio jedini vladar, On je, naravno,
bio njihov jedini car. Ali, kad su se odvratili od Njega i uzeli druge bogove, ipak je njihovo poznavanje
Boga bilo toliko svee, a takoe i njihov odnos s Njim, da kad su stavili druge bogove na Boje mesto, i
ove lane bogove postavili kao svoje careve ovek koji je meu njima imao vlast nije imao hrabrosti
da preuzme titulu cara, ve je odluio da ga poznaju samo kao bojeg namesnika, dok je bog trebao da
bude pravi car. Ponavljam. Poznavanje Boga kao jedinog Cara bilo je tako svee u umovima tih ljudi
da niko nije imao hrabrosti da preuzme ovu titulu. Njihovo seanje na Boga kao jedinog Cara i
Vladara bilo je jo uvek tako jasno da bi svako ko bi preuzeo titulu cara, bio shvaen kao neko ko
pokuava da svrgne Boga.
31
Proitau jo jedan natpis iz iste zemlje, iz istog vremena:

Ninipu caru, svom Caru,
Gudea namesnik Zirgulla, kuu njegovu sagradio.
Nani Gospoi, Gospoi velelepnoj,
svojoj Gospoi, Gudea, namesnik Zirgulla podigao ju je.
Evo oveka koji je sagradio kuu u ast svoga boga. On kae da je namesnik svoga boga, koji je
pravi car. Ovaj Gudea ne izjavljuje da je on car. On ima vlast, ali ne tvrdi da je car. Ko je car? Njegov
bog. To vam ponovo pokazuje da je poznavanje pravoga Boga kao jedinog Cara bilo tako svee u
njihovim mislima, da nisu tako potpuno otili od Boga i ideje Boga kao jedinog Cara i Vladara, da bi
bili voljni da odbace ideju Boje carske vlasti i dopustili oveku da uzme titulu cara.
A. F. Ballenger: Dakle ovek na vlasti je tvrdio da je namesnik svoga boga, a ne car?
Da, tada jo nije bilo careva. Jo se nije govorilo o oveku kao caru. Jo meu ljudima nije bilo
careva. Bilo je ljudi koji su imali vlast. Jedan ovek je vladao nad drugima. Imao je vlast, ali se nije
nazivao carem. Nije bio poznat kao car, i jo nije doputao sebi da uzme tu titulu. Zato? Jer se jo nije
tako daleko odvojio od ideje o pravom Bogu kao jedinom pravom Caru, da bi se toliko odvaio, da
ima dovoljno pokvarene hrabrosti, da ukloni svaku misao o boanskom Caru, te da sebe samoga
postavi za cara.
Ovo su najraniji zapisi naeni u toj zemlji. Kao to vidite, oni su meu najranijima. To su
izvetaji iz vremena pre nego to su ljudi uopte uzeli titulu cara, i dok su znali da je Bog pravi i
jedini Car.
Ali, postoji jo jedan raniji izvetaj koji govori o pometnji jezika kod vavilonske kule. Na
etvrtoj strani Carstava Biblije imate biblijski izvetaj o pometnji jezika. To je izvetaj koji su
napisali ljudi koji su doiveli pometnju jezika. U Bibliji imate izvetaj Gospoda o tome. U ovom
natpisu na ciglama koje su bile zakopane u ruevinama Vavilona, a otkrivene su, imate njihov
izvetaj o svemu tome. Moete ga uporediti sa izvetajem u Bibliji iz jedanaestog poglavlja Prve
Mojsijeve, i videete da su oba potpuno ista. Evo ta su oni kazali o tome:
Vavilon iskvaren grehom otiao i
malo i veliko se kretalo po breuljku.
..........................................................
Svoj su posao ceo dan radili,
a njihovom utvrenju u noi
potpuni je kraj uinio.
U svome gnevu tajnu odluku je doneo
da raspri na sve strane, odluio je,
zapovest je dao da stranim njihov govor uini.
.....................................................
Nasilno su se usprotivili njemu.
Video ih je i na zemlju je siao,
i nije se zaustavio.
32
........................................................
Grevito su plakali za Vavilonom
vrlo mnogo su plakali.
Ovo je jedan od najranijih izvetaja koji postoji. Drugi samo slede ovaj. Ali, ovi drugi pokazuju
da je bilo vreme kad meu ljudima nije bilo cara, kad ovek na vlasti nije uzimao tu titulu, kada je
njegov bog bio njegov car. A ideja o pravom Bogu kao Caru bila je tako svea da niko nije imao
dovoljno smelosti da kae da je on car. Meutim, ipak je uzurpirao preveliku vlast s obzirom na
svoju ideju o pravom Bogu.
To je bilo pre Nimroda. Nimrod je bio prvi ovek koji se odvaio da preuzme titulu cara,
uprkos ideji da je samo Bog bio Car. Tako itam na pedesetoj strani Carstva Biblije:
Nevrod (Nimrod) je bio taj odvaan ovek. Njegovo ime oznaava pobunu, drski
prezir; i prema Geseniju, jednak je izuzetno bezbonom buntovniku. I on prvi bi silan na
zemlji. Ili kako kae jedan drugi prevod: On je bio prvi vladar na zemlji.
Nevrod je bio prvi ovek koji je uzeo titulu cara, prvi koji je imao carsku vlast i otvoreno nosio
tu titulu. I njegovo ime oznaava tano ono to je i znailo meu ljudima nad kojima se postavio.
A sada, ovo nije moja izjava, ve izjava jednog autoriteta o ovome predmetu, i ona glasi ovako:
Uspostavom Nimrodovog carstva itav drevni svet je uao u novu istorijsku fazu.
Orijentalna tradicija, koja ovog ratnika proglaava prvim ovekom koji je nosio carsku
krunu, ukazuje na mnogo znaajniju injenicu od preuzimanja novog ukrasa na odei, ili
ak osvajanja neke provincije. Njegova vladavina uvela je u svet novi sistem odnosa izmeu
onoga ko vlada i onih nad kojima se vlada. Autoritet ranijih vladara poivao je na oseanju
srodstva, a vlast poglavice bila je slika roditeljske kontrole.
Nimrod je, nasuprot tome, bio vladar nad teritorijom kao i nad ljudima koji su je
nastanjivali, bez obzira na line veze. Do tada su postojala plemena velike porodice
Drutvo. Sada je postojala nacija, politiko drutvo Drava. Politika i drutvena istorija
sveta se od sada razlikuju, ako ne i razilaze. (Carstva Biblije, str. 51)
Prema tome, kako je nastala Drava?
33
6. BOJI MISIONARI 2. pouka

(Sreda vee, 3. mart 1897)
Nae sinono prouavanje zavrili smo sa osnivanjem prve drave u istoriji, zapravo sa
poreklom drave. Pismo za Nimrodovo carstvo kae:
A poetak carstvu njegovom bee Vavilon i Oreh i Arhad i Halani u zemlji Senaru. Iz
te zemlje izae Asur, i sazida Nineviju.
Na prevod glasi: Iz te zemlje izae Asur, i sazida Nineviju. Ali, prava ideja je kao to stoji na
margini: On [Asur] izie u Asiriju i sazida Ninivu i druge tamo pomenute gradove. Prema tome,
poetak njegovog carstva bio je u Senaru, a njegov produetak je bila Asirija.
Nimrod (Nevrod) nije bio samo moni lovac ivotinja ve i progonitelj ljudi. Mo koju je
stekao, a koju je dobio uspostavljanjem i irenjem svog carstva, koristio je za to da prisili ljude
da priznaju njegovu vlast i boga kome je sluio. Tako je bilo od prve drave na svetu do
poslednje koja e postojati na svetu, svaka od njih je silu koju je imala koristila protiv Boga.
Ponoviu to: svaka drava, od prve koje je bila osnovana, odnosno od Nimrodove, do
poslednje koja e biti, odnosno do ove, koristila je svoju mo protiv Boga, protiv istine, protiv
Njegovog naroda, da prisili ljude da se odvoje od Boga. Od poetka do kraja to e biti izvetaj o
carstvima i dravama na svetu.
Evo teksta iz lanka sa prve stranice Pregleda i glasnika (Review & Herald), od 14. aprila 1896:
Arhi-varalica je zaveo ljude da se klanjaju idolima i tako uspeo da zavlada zemaljskim carstvima.
Smatrao je da biti bog ovoga sveta je gotovo isto tako dobro kao zauzeti Boji presto na nebu. U
istoriji iznesenoj u prethodnom prouavanju moete videti da je sprovoenje ovog plana otkriveno
u Duhu prorotva. Prvo su ljudi prihvatili idolopoklonstvo, a zatim monarhiju. I prvi koji je to
uinio osnovao je dravu, i sam je bio progonitelj ljudi silom koju je na taj nain stekao. To je
istorija. U nastavku prouavanja videete kako se to dogaa u drugim dravama.
Nije trebalo da proe mnogo vremena posle Nevroda dok Bog u celoj toj zemlji nije zaboravljen
od svih osim od Avrama. Samo je Avram traio i naao Boga. I sa Avramom Bog je jo jednom
ljudski rod poveo Gospodnjim putem. Zapazite ta je rekao Avramu. S obzirom na ono to smo
prouavali, s obzirom na ono ime smo se bavili u prethodnom prouavanju i s obzirom na ono na
ta sam upravo sada usmerio vau panju, pogledajte ta je Bog rekao Avramu kad je sa njim
zapoeo nov narod, odnosno Boji narod. Prva Mojsijeva 12,1 kae ta mu je Bog prvo rekao. I ree
Gospod Avramu: Idi iz zemlje svoje. ta je prvo trebalo da uini?
[Vernitvo] Da ide iz svoje zemlje.
i od roda svog i iz doma oca svog u zemlju koju u ti ja pokazati. Bog je Avramu rekao tri
stvari koje mora da napusti. Prvo je morao da ode iz ? Svoje zemlje. Onda? Od svoga roda. A
zatim? Iz doma oca svoga. Dom njegovog oca se klanjao idolima. Njegova drava je prisiljavala ljude
na idolopoklonstvo. Ona je bila protiv Boga. Njegova zemlja, njegov rod i dom njegovog oca bili su
idolopoklonici i on je sve morao da ih napusti. Gospod mu je pokazao zemlju, ali mu je nije dao u
vlasnitvo (posed). Ne dade mu u njoj ni stope. Kad ga je Bog pozvao da izae iz te zemlje, da li ga
je odveo u drugu? Ne, ali obea mu je dati u dranje i semenu (potomstvu) njegovom posle njega.
Kada ga je Bog pozvao iz njegove zemlje, a nije ga odveo u drugu, ta je onda postao?
34
[Vernitvo] Putnik i doljak.

To je ostavilo Boje predstavnike na ovom svetu potpuno bez zemlje na njemu.
Jesu li potpuno bili bez zemlje? Ne, on je teio za boljom to jest nebeskom (Jev. 11,16).
Otvorimo poslanicu Jevrejima i pogledajmo to. Poinjemo sa osmim stihom:
Verom Avraam poslua kad bi pozvan da izie na mesto koje je imao da primi u
nasledstvo, i izie ne znajui kuda ide. (arni)
Odakle je izaao? Iz svoje zemlje, ne znajui kuda ide. Verom se naseli u obeanoj zemlji kao u
tuoj zemlji i nastani se u atorima sa Isaakom i Jakovom, sunaslednicima istog obeanja. Bog mu
nije dao nasledstvo, ni jednu jedinu stopu. Ali, obeao mu je da e ovu zemlju dati njemu i
njegovom potomstvu (semenu) posle njega. Izveo ga je iz njegove zemlje, a ni u jednoj drugoj zemlji
na svetu nije mu dao ni stopu. Tako ga je ostavio potpuno bez mesta na zemlji. To dobro znamo,
meutim setite se ta je Bog rekao. Ko je bio Avram u to vreme? Bio je prijatelj Boji, otac svih
koji veruju u Boga. Da li je On va Otac? A imate li zemlju na ovome svetu?
Jer je iekivao Grad sa vrstim temeljima, iji je graditelj i tvorac Bog. Verom je
dobio i mo da zane potomstvo, iako je ve bio zaao u godine - a i sama Sara je bila
nerotkinja - jer je vernim smatrao Onoga koji je obeao.
Tako je od jednog oveka, bezmalo mrtvog, poteklo potomaka koliko i zvezda na nebu,
neizbrojivih kao pesak na morskoj obali. Svi su oni iveli u veri sve do svoje smrti, ne
primivi obeano. (stihovi 10-13 SSP)
ta mu je Bog obeao kada ga je izveo iz njegove zemlje? Da li mu je obeao zemlju? Da. Ali, on
nije dobio zemlju na ovom svetu, Samo su ga izdaleka videli i pozdravili, priznajui da su stranci i
doljaci na zemlji. A oni koji tako govore, pokazuju da trae otadbinu (stihovi 13 i 14 SSP).
Moe li ovek da trai zemlju kad ve ima jednu? Ne, jer ovek ne moe da ima dve zemlje, kao to
ne moe da slui ni dva gospodara.
Neko kae: Avram je otiao iz svoje zemlje. Da, ali on je mogao da se vratio ako je hteo. Da je
jo raunao na svoju zemlju, da mu je prirasla srcu, da je eznuo za njom dok je bio udaljen osamsto
ili hiljadu milja, i da je u zemlji zavladala glad i da je shvatio da to nije bila ekskurzija kao to je
mislio da e biti, mogao je rei: Voleo bih da samo jo jednom vidim svoj narod tamo, stare drage
ravnice i poznato drvee. Ako bih to mogao, onda bih bio voljan da se vratim i ostanem ovde neko
vreme. Da je tako razmiljao, imao bi priliku da se vrati, jer je pisano: Da su pri tom mislili na onu
(zemlju) iz koje su doli, imali su jo priliku da se u nju vrate. (stih 15)
Da su bili zaokupljeni zemljom iz koje su izali, mogli su da imaju mogunost da se vrate. I
imali bi je, jer bi se onda mogli vratiti.
Ali, oni su eznuli za boljom, to jest nebeskom otadbinom. Zato [iz tog razloga] se
Bog ne stidi da se zove njihov Bog, jer im je pripremio Grad. (stih 16)
Jeste li vi izali iz svoje zemlje? Otvorimo Rimljanima 4,1-12:
35
ta emo dakle rei da je otkrio Avraam, na praotac po telu? Jer, ako je Avraam
opravdan na osnovu svojih dela, ima ime da se hvali, ali ne pred Bogom. ta kau Pisma?
Avraam poverova Bogu i to mu se urauna u pravednost. Onom koji radi, plata se ne
rauna kao dar, nego kao ono to mu se duguje. A onom koji ne radi, ali veruje u Onoga
koji opravdava bezbonika, vera se rauna u pravednost. Tako i David govori o blaenstvu
oveka kome Bog rauna pravednost bez dela: Blago onima iji su prestupi oproteni i
gresi pokriveni. Blago oveku kome Gospod ne rauna greh. Da li je, dakle, ovo blaenstvo
samo za obrezane, ili i za neobrezane? Jer, rekli smo da je vera Avraamu uraunata u
pravednost. A kada mu je to uraunata? Dok je bio obrezan ili neobrezan? Ne dok je bio
obrezan, nego dok je bio neobrezan! A obrezanje je primio kao znak, peat pravednosti
koju je stekao verom dok je jo bio neobrezan. Tako je on otac svih koji veruju a
neobrezani su, da se i njima urauna u pravednost. On je i otac obrezanih, onih koji nisu
samo obrezani nego i idu stopama vere naeg oca Avraama, koju je imao dok je jo bio
neobrezan.
Ova vera naega oca Avrama, dok je jo bio neobrezan, bila je vera koju je imao kada ga je Bog
pozvao da izae iz svoje zemlje, svoga roda, iz doma svoga oca, i dok je ostao da visi u Bojim
rukama bez zemlje na svetu. On je otac svih koji veruju, iako nisu bili obrezani, i svih drugih takoe,
ukoliko svi idemo stopama te vere koju je Avraam imao kad je bio neobrezan. A ako ste Hristovi,
onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po obeanju. (Gal. 3,29 SSP)
Znaj zacelo da e seme tvoje biti doljaci u zemlji tuoj. Jeste li vi njegovo seme? Da li ste
seme Avramovo zato to verujete u Isusa Hrista? Jeste li stranac u zemlji u kojoj se nalazite? Ako ste
njegovo seme (potomstvo), onda jeste. Zato? Zato to to nije vaa zemlja. To vie nije vaa zemlja.
Ovo nije teorija. Ovo se danas svodi na praktinu svakodnevnu religiju. Brat Den Dons (Dan
Jones) je jue, seate se, govorio o misionarima koji idu u Meksiko. eleo je da misionari koji tamo
idu sa sobom ponesu i svoje srce. On ne eli one koji bi ostavili svoje srce u Sjedinjenim Dravama,
ili u bilo kojoj drugoj dravi, ako su ve otili da rade dole kao misionari, jer onda ni ne mogu da
rade kao misionari.
Gospod je eleo da Avram bude misionar svim narodima koje bi sreo na zemlji, i on je to bio.
Ali Bog je znao, i svako ko vidi kao to to Gospod vidi zna da niko ne moe biti misionar na ovom
svetu, ko na njemu ima zemlju. Vi i ja ne moemo da budemo misionari ni u jednoj drugoj zemlji,
ako je naa zemlja Amerika. Ne moemo biti misionari u Americi dokle god je Amerika naa zemlja.
Ne moete biti misionar ni u sopstvenom domu, ako niste prvo izali iz svoje zemlje. To je tako.
Tako je po prirodi stvari.
[Pitanje:] Iz ega to izvodi?
Mi to ne moemo izvesti. Ja i ne preporuujem da to izvedemo. Gospod mora da to izvede, a
vi i ja treba da to prihvatimo i verujemo.
Zbog ega smo misionari na svetu? Razmotrimo to! Zato smo poslani da budemo misionari?
Misionari ega? ta je na misionarski posao? ta je njegov cilj? Jesmo li misionari za Ameriku ili za
Boga? Da li je Amerika Boja zemlja, nezavisna od svih drugih na zemlji? Ona nije dovoljno dobra
da bi bila Boja zemlja. A nije dovoljno dobra ni za Boji narod, koliko god bila dobra.
Vi i ja treba da budemo misionari za Boga, da ljude pozivamo Bogu. Da ih pozovemo odande
gde jesu Bogu, iz greha u pravednost, iz tame u svetlo, iz zemlje u kojoj se nalaze u bolju zemlju koju
je Bog pripremio.
36
Ako je Nemaka, na primer, moja zemlja i ako je moje srce tamo, to je moja zemlja kako
mogu da pozovem ljude u zemlju kojoj ne pripadam, koja nije moja? Ako je Amerika moja zemlja,
kako mogu da misioniram za neku drugu zemlju? Ne mogu. Kad je Bog eleo da Avram bude
misionar za Boga, misionar za zemlju u koju Bog poziva sve ljude, stavio ga je tamo gde je mogao da
bude misionar svim ljudima. Bog ga je pozvao da bude misionar i time je svima koji e posle njega
doi dao primer ta zapravo znai zapoeti misionarski rad. Prvo je da izaete iz svoje zemlje. Prema
tome, ako ste odluili da budete misionar u Nebraski, izaite iz svoje zemlje. Ako ste odluili da
budete misionar u Meksiku, prvo izaite iz svoje zemlje. Ako uopte mislite da budete misionar na
zemlji, Gospod vam govori: Idi iz zemlje svoje, a onda dodaje i kae: I od roda svog i iz doma oca
svog. Sve to koi misionarski rad, dok se ne sklonite od njih i iz njih. A kad ste izali iz svoje zemlje
i roda svog i iz doma oca svog, onda bez obzira gde se nalazili na zemlji, vi ste misionar. Vi ne treba
da to postanete; vi to ve jeste. Tako, dakle, nijedan od vas koji se ne odrekne svega to ima, ne
moe da bude moj uenik (Luka 14,33 SSP). I Ko oca ili majku voli vie nego mene, nije me
dostojan. Ko sina ili ker voli vie nego mene, nije me dostojan (Mat. 10,37 SSP). Idi iz zemlje
svoje i od roda svog i iz doma oca svog u zemlju koju u ti ja pokazati.
Pre koji trenutak sam rekao, a sada ponavljam, ovo je praktino hrianstvo svakog dana, kao
ta je uvek bilo kod onih koji veruju Bogu.
[Glas] Kako neko moe da ostane u Nebraski, a izaao je iz svoje zemlje?
Time to se ponovo (nanovo Jovan 3,3) rodio. Ako se rodio u Nebraski, treba da se ponovo
rodi. Ako se rodio u Americi, neka se ponovo rodi i izai e iz svoje zemlje. Ako se rodio u
Nemakoj, neka se ponovo rodi i izai e iz svoje zemlje.
Dakle brao, u ovome ima puno toga. Nita nije toliko omelo na misionarski rad na ovom
svetu kao ovo ponavljanje odlaska u strano polje rada i pripremanje za gotovo direktan povratak.
Svaki od adventistikih misionara koji je bio u stranoj zemlji, zna da je to injenica. I ne mora da
ode iz Sjedinjenih Drava da to otkrije. Zapravo je bilo predloeno da bi bilo razumno imati drugi
brod koji bi kui vratio misionare koje je Pitkern odvezao. Kad ih Pitkern odveze, neka ga ubrzo
sledi drugi brod, kad se zaele doma, i vrati ih kui. To treba da se prekine ili nikad na ovoj zemlji
neemo biti misionari. Gospod ne eli tako neto.
Ako je vae srce u ovoj zemlji, ili ako je vae srce ovde sa vaim rodom, ako je vae srce ovde u
domu vaeg oca onda svoje due radi, i zbog Bojeg dela, ne odlazite dok svoje srce niste odvojili
od svega toga. Jer gde je srce vae, tamo e biti i blago vae i vi ete hteti da se vratite to je bre
mogue.
Ako odete u drugu zemlju, a vae srce nije tamo, ne moete da uinite nikakvo dobro dok ste
tamo. Biete smetnja samom sebi i svima oko vas. Nemojte mislili da neete biti. Biete.
Ono to treba da uinimo je da znamo gde je na dom na istinski dom i da on nije nigde na
ovoj zemlji. On je na nebu i tamo emo uskoro otii. A onda, gde god bili pozvani na ovoj zemlji,
imajte na umu da idete kui. Pa ako su to ostrva u Junom moru, ako je to Meksiko, biete kod kue.
I vi to znate i ostajete tamo kod kue i radite za Boga gde se nalazite dok vas ne pozove u neko drugo
polje. I kad doete tamo, i dalje ete biti kod kue. Na ovaj nain nikad neete biti u stranom mestu i
taj narod vam nee biti tu.
Dakle, ova misao da je svaka zemlja na ovome svetu naa, upravo tako funkcionie. to se tie
zemalja, vaa zemlja vam je stalno u mislima. I ako odete u drugu zemlju, stalno ete tu zemlju
uporeivati sa svojom. Predavanja koja odravate, propovedi koje propovedate, sam uticaj koji vas
37
prati bie obojen njom, nesvesno za vas, ali narod e to sve vreme prepoznavati. Tako se izmeu vas
i njih podie prepreka koju nikad ne moete da uklonite dokle god ne izaete iz svoje zemlje.
Dokle god je to u vama, postoji prepreka izmeu vas i njih. Va posao ne moe da bude
delotvoran dok ta prepreka izmeu vas i naroda nije sruena, da bi oni videli da ste se odvojili od
svoje zemlje, od svoga roda i od doma svog oca. Meutim, kada izaete iz svoje zemlje, kad ste se
ponovo rodili, vi ste se rodili u toj nebeskoj zemlji, tamo je va dom i to je jedina zemlja kojoj tei
vae srce. Onda nee biti prepreka izmeu vas i bilo koga na ovoj zemlji pa moete da odnesete
jevanelje svakom koga sretnete na ovome svetu. Sreete prijatelja u svakome koga sretnete na
Zemlji. Oni vam nee biti stranci.
injenica je, da moete da odete meu ljude u drugim zemljama i ustanoviete da su jednako
dobri kao narod u ovoj. Pre godinu dana, prolog leta, posetio sam nekoliko tih drugih zemalja. Bio
sam u Danskoj, Norvekoj, vedskoj, Nemakoj, vajcarskoj, ekoj, Austriji, Maarskoj,
Bugarskoj, Turskoj, Grkoj, Italiji, Holandiji, Engleskoj, Irskoj, kotskoj u esnaest razliitih
zemalja. Svaka od njih, svaka u svome kraju, za mene je bila podjednako dobra kao ova.
U mnogo emu su potpuno jednake. Voda tamo je kao i voda u ovoj zemlji. Trava raste isto kao
i u ovoj zemlji. Drvee tamo raste potpuno isto kao u i ovoj zemlji i izgleda kao drvee ovde. Svako
ljudsko bie ima oblik i opti izgled kao i u ovoj zemlji. Dakle, ako su breuljci, stene, voda, drvee,
trava i ljudi tamo potpuno isti kao i u ovoj zemlji, zar nisu isto tako dobri kao i ovde? Ne vidim
razlike.
Stareina Ballenger: Da li bi bio isto tako slobodan da o ovim stvarima govori u svim ovim
zemljama koje si posetio kao i ovde?
Svakako. Upravo sam o ovome propovedao u tim zemljama. Jevanelje moete da propovedate
svuda. Brao, na svakom koraku naao sam dobre ljude i nita osim dobrih ljudi. Nisam naao
nikakvu drugu vrstu. Iskreno, nisam. Ljudi koji su bili potpuni stranci koje nikad ranije nisam
video, iji jezik nisam mogao da razumem i koji nisu mogli da razumeju moj jezik uinili bi sve to
je mogue da mi pomognu na putu i pokau, da mi pomognu na svaki nain na koji su mogli. Tamo
gde sam bio, novac u mojim depovima bio je njihova vrsta novca (valuta). Kada je trebalo da
platim kartu u tramvaju, da kupim kartu za voz ili neto tako sve to sam mogao da uinim bilo je
da pruim koliko sam mislio da je dovoljno, i pustim ih da uzmu koliko je trebalo da se plati i oni bi
uzeli, ne bi uzeli vie od toga, i vratili bi mi koliko je bilo potrebno.
Kaem vam, brao, ljudski rod je svuda isti. Jedina razlika je to su u nekim mestima malo bolji
nego u drugim. To je sva razlika na koju sam naiao. A jevanelje jevanelje je isto, mi to znamo,
svuda u svetu. U to ne treba sumnjati. Poto je jevanelje svuda isto, ono je predvieno za celo
oveanstvo. I poto je celo oveanstvo isto ba kao to je i jevanelje isto, kad iznesete jevanelje
na Gospodnji nain, i poete ljudima na Gospodnji nain, ustanoviete da deluje isto sve vreme i
svuda.
Dok sam bio u Danskoj, koja je za mene bila stvarno najbolja zemlja na svetu, uivao sam sa
ljudima koji su me okruivali. Dok sam bio u Norvekoj, ona je za mene bila najbolja zemlja na
svetu. Dok sam bio u Turskoj, ona je za mene bila najbolja zemlja na svetu. I kad bih traio neko
misionarsko polje, otiao bih pravo u Tursku. Turci su kao i drugi ljudi bistri i utivi kad vas
sretnu na ulici, a i irom zemlje kad vas sretnu na putu.
Brat Holser i ja trebalo je da ekamo kad se brod usidrio u Smirni, u Aziji, pa smo otili da
posetimo ruevine Efesa. On je otiao dalje od mene, ali smo zajedno otili sami desetak kilometara
daleko u unutranjost. Otili smo kao to vi odlazite ovde u polja. Sreli smo ljude na putu kao to ih
38
ovde sreete. Nisam oseao da sam bio u nekoj opasnosti i ne verujem da se ni on tako oseao.
Nismo nali nita ega bi se plaili. Hodali smo okolo kao to bismo ovde hodali. Bili smo u
Nikomediji kad su Jermeni rekli da ba nije sigurno izai iz kue, a jo manje kad bi neko hodao po
brdima. Ali, ekajui na kola izali smo iz grada i hodali po brdima. Na putu smo sreli Turke sa
njihovim kolima i volovima. Odmarali su se pored puta. Nismo se bojali. Oni za nas nisu
predstavljali opasnost. Svuda smo se oseali sigurno.
Kaem vam, u svakoj od ovih zemalja narod je dobar, pametan, ljubazan i usluan. Ostavie
svoj posao da vam uine neku uslugu, da vam pokau put, da sa vama prou ulicom, da vas prate
blok ili dva da vam pokau put, iako vas nikad ranije nisu videli i ne oekuju da vas ikada ponovo
vide. Srce mi je bilo puno saoseanja prema ovim dobrim ljudima oko nas i voleo bih kad bi mogli
da pou sa nama u onu bolju zemlju gde bismo sve vreme bili zajedno i ljubazni jedni prema
drugima. Kao to sam malopre rekao, a brat Den Dons vam je jue rekao, to je u korenu
misionarskoga rada. To je to. Bilo je onih koji su poslani, voljni, radosni da idu u stranu misiju.
Tako su poeli, to su bile njihove tenje. Otili su tamo uz veliki troak. I ubrzo nakon toga dolazi
pismo, molba da se vrate. O, pustite me da se vratim. Ne traim da mi platite put za povratak, samo
me pustite da se vratim.
[Glas] Zar Odbor za misiju u stranim zemljama daje takvima priliku da se vrate?
Svakako. Kako bi i postupili drugaije? To nije idealna pria ve injenica, brao. Ali, to nije
misionarski rad. Naravno, Odbor za misiju u stranim zemljama ne bi elio da takve osobe ostanu
tamo. Najbolje to su mogli da uine bilo je da ih puste da se vrate, jer jedino mesto gde su mogli da
neto uine bilo je kod kue. Njihovo srce bilo je u njihovom domu u Americi.
U stvari neki su se toliko bojali da e umreti ako tamo ostanu, da su doli kui i umrli. To je
injenica. Nisam to rekao tek tako ili prikazao to sa namerom da utiem na vaa oseanja. Neki su
toliko alili za domom da su se bojali da nee moi da ive tamo, pa su na svoj zahtev doli kui i
nedugo zatim umrli. Nisu mogli da uine nita manje i da su ostali u inostranstvu.
Znam, a i vi znate da su mnogi otili kao misionari vie sa idejom da idu na ekskurziju nego na
teak misionarski rad. A kad su na kraju putovanja otkrili da to nije ekskurzija ve teak rad koji je
podrazumevao samoodricanje, bolest i groznicu, to je ubrzo uklonilo svaku pomisao na ekskurziju.
To nisu imali na umu kada su krenuli.
Znam, a i vi znate da na poetku sama ideja misionarskog rada ima nekakav oreol. Ali, mi
moramo dobiti jasne injenice da uklonimo ovaj oreol i da imamo na umu da se radi o napornom
poslu. Ima nekakav oreol u tome da se ukrcavamo u voz ili na brod, a prati nas mnotvo ljudi, uz
itavu paradu, dok poaeni kreemo u misiju. Naravno, to je sasvim u redu, ali oni koji idu
moraju da budu sigurni da su im misli i srce utvreni na neem sigurnijem od toga. Treba da imaju
na umu da, dok su braa spremna da ih isprate na voz ili brod i proliju suze na rastanku ako treba,
iza svega toga svaki od ovih misionara ne sme da zaboravi da e se suoiti sa tekoama, nevoljama,
opasnostima i bolestima.
I neka ne zaboravi da ne samo da e se moda suoiti sa svim tim, ve da se dok bude prolazio
kroz sve to ne boji ni smrti. Neka svako bude potpuno savestan da je mrtav pre nego to krene, pa se
nee bojati da e umreti kad doe tamo. Ali, ako niste umrli pre nego to ste krenuli, onda ne kreite
dok niste umrli. U protivnom neete uiniti nikakvo dobro ni sebi ni Delu. Biete samo teret onima
koji su tamo ako tamo ima onih koji su otili pre vas, a koji su verni.
To je istina i vi znate da je istina. Zato bismo onda dopustili da to izgubimo iz vida? Tako neto
bilo je potrebno u naem radu sve ove godine. Velike svote novca mogle su da se utede da se na
39
tome insistiralo pre nego to ste krenuli. Bile bi izbegnute velike greke i velika beda da se insistiralo
na toj stvari pre nego to su trudbenici (radnici) otili.
Kao to sam malopre rekao, ako ste zaista umrli pre nego to krenete, dok ste tamo ne
uznemiruje vas mnogo mogunost i da umrete. Ne znai da ete umreti ako se razbolite, vrlo
razbolite da gorite od groznice. Ne znai da ete umreti i da morate misliti da treba da se pokupite
i krenete kui im ozdravite ili vam bude dovoljno dobro da krenete.
Znam za misionare, moda i vi znate, jednog posebno i njegovu suprugu, o kome razmiljam,
koji je otiao u inostranstvo. Oboje su bili mladi ljudi. Mislim da niko od njih nije imao vie od
dvadeset dve godine. Mu je verovatno imao najvie dvadeset tri. Otili su u svoje polje i dali se na
posao. Posle nekog vremena dola je bolest. Supruga je prva obolela od domorodake groznice.
Teko se razbolela kako to ve biva, pretpostavljam, i ostala iva. Ali, niko od njih nije sa tom
groznicom postao i nostalgian. Hrabro su se borili. Suprug je negovao suprugu za vreme njene
bolesti i upravo kad se toliko oporavila da je jedva mogla sedeti i hodati, on sam se razboleo od iste
groznice podjednako teko kao i ona. I ona ga je sve vreme negovala, iako i sama slaba. Oni su sve to
proli kao hrabri hriani, hvala Gospodu. Jo uvek su u tom polju. Uspeni su u tom polju, a bili su
to od onog dana kad su se tamo iskrcali. To treba da bude na ideal.
Ne mislim da kaem da niko od onih koji su otili nikad vie ne treba da se vrati. Ne kaem da
niko od njih ne treba da se vrati ak odmah nakon to je stigao u polje. Ali kaem, brao, trebalo je
pre nego to su otili da znaju da li e se odmah vraati ili nee.
To to Odbor za misije misli da biste bili dobar misionar nije dovoljan dokaz da trebate odluiti
da odete u misiju u inostranstvo. Vi lino treba da znate da vas Bog poziva da tamo odete. I da idete
tamo zato to Bog eli da budete na tome mestu. I onda kad odete bie to zato to vas je Bog pozvao
i vi ete znati da je On sa vama. Znaete da je On sa vama i kad tamo stignete. I nee vas uplaiti
nikakve tekoe, niti obeshrabriti nikakve nevolje, niti vas neka bolest vratiti, pa ak ni mogunost
da umrete.
Ako stvarno doe dotle da biste mogli da umrete telesnom smru, vi ne znate koliko tetite
Delu ako pobegnete da je izbegnete. Vi i ja, i svaki hrianin, a posebno svaki adventistiki
hrianin, zato to je to hriansko iskustvo, mora da se dri ivog principa da posao hrianina nije
zavren kad umre telesnom smru. Ako je veran u svom poslu dok je iv, pa umre na toj svojoj
dunosti, njegovo delo ide dalje i posle njegove smrti.
To je injenica. Ako poete na Boji poziv i ako idete tako da je Bog sa vama, pa ako umrete pre
nego i odete, ako ste misionar koga Bog poziva takav kakav je bio Avram vi sami treba da znate
za sebe, pred Bogom, pod Bogom i sa Bogom, da je to Njegova volja za vas.
To to ste danas uvereni da treba da poete u polje kao misionar, nije dokaz da treba sa ove
konferencije da krenete u to polje. Ako je to uverenje ispravno i dobro, ono e ostati. Ako to nije
pravo uverenje, ono ne treba da se odri. Ono treba da nestane to je pre mogue. I ako ga imate
neko vreme, pa onda ono nestane, bolje je da nestane ovde nego nakon to ste u polju.
Ako je vae uverenje od Gospoda, ono je dobro i ostae. David je dvadeset godina bio
osvedoen da e biti car Izraela. Ali, on uopte nije mario za vreme kada e postati car Izraela.
On nita nije pourivao. I kad je sve bilo u njegovim rukama, on nije ni prstom mrdnuo da
sedne na presto. Imao je osvedoenje koje je bilo tako snano da ga je dralo dvadeset godina, a
kad ga je Gospod iskuao i mogao da se pouzda u njega, On ga je sam doveo na presto.
Tako i ti moe da bude osvedoen u vezi sa odreenim poljem. To moe da bude od Boga. Ali,
ne pokuavaj da sprovede svoju ideju, verovao u nju Misionski odbor ili ne, ili verovala
40
konferencija ili ne. ekaj na Boga i pusti ga da On kae drugima da je tako. Kada tako ekamo Boga
i onda krenemo, Gospod ide sa nama i mi to znamo. I On sam je sa nama dok smo tamo, i mi to
znamo. To je nae mesto i mi emo tu stojati dok nas sam Bog ne pozove da odemo. I ako vas je
tamo delotvorno upotrebio koliko god dugo je mogao, dok ste ivi, pa moe va uticaj da jo bolje
upotrebi ako biste umrli, onda vi treba da umrete kao srean hrianin, svesni da e Bog nastaviti
va posao i posle vae smrti. Uverenje da je Bog preko vas delovao na srca dok ste bili ivi i govorili
im, produbie se, ojaati i oiveti vaim dobrim primerom posle vae smrti. Tako e ljudi biti
dovedeni Isusu Hristu.
Da li ste onda voljni da Bog propoveda jevanelje vaom smru kao i vaim ivotom? Da li ste
spremni da On propoveda jevanelje kroz vas, mrtvog, fiziki mrtvog i u grobu, onako kako ste
voljni da On propoveda jevanelje kroz vas dok ste ivi i hodate zemljom? Ako niste, onda niste
spremni da idete u misiju.
Sada u to da proitam iz Pisma. Otvorimo prvo poglavlje poslanice Filibljanima. Tu je primer
misionara koga je Bog pozvao, kao uzora vama i kao primera svima koji e posle verovati u Isusa
Hrista za veni ivot. Seate se nevolja koje je Pavle prolazio. Seate se njegovih obrta sree, njegovih
iskuenja, njegovih progonstava, bievanja, opasnosti kojima je bio izloen. Vi znate da nije
pokleknuo ni na jednom mestu na kome se nalazio.
A hou da znate, brao, da je ovo, to se sa mnom dogaa, uinilo da evanelje
napreduje, tako da je svoj carskoj strai i svima ostalima postalo jasno da ja nosim okove za
Hrista. (Stihovi 12 i 13 arni)
Kad je ovo pisao nije znao kog dana e biti sproveden carev dekret tako to e ga pogubiti. On je
to oekivao. Setite se svega to je proiveo. Bievanja, nevolje, progonstva, opasnosti, razbojnitva,
jednom kamenovan, izvuen iz grada i ostavljen mrtav. A sada kae: Hteo bih da razumete da se ovo
meni dogaalo za napredovanje jevanelja. ta je Bog radio kroz svaku od ovih nevolja, muka i
opasnosti? Koristio je ovog oveka da preko njega propoveda jevanelje tako da, kada su ga oni ljudi
kamenovali i izvukli iz grada i ostavili mrtvog, Boji Sveti Duh je na njihova srca utisnuo peat svoje
istine da je ovaj ovek bio od Boga, da je poruka koju im je doneo bila od Boga. I ako se pobune
protiv nje, njihova propast je zapeaena. Ali, ako joj se predaju, spaeni su.
To je ono to e Bog uiniti i preko nas. Sve zbog ega smo na svetu jeste da Bog moe preko
nas da propoveda jevanelje. Nismo mi ti koji to inimo ve Bog ini kroz nas, bilo reju ili
uticajem, a Bog moe delovati uticajem kao i reju. Bog e staviti jevanelje u na uticaj kao i u nae
rei. Mi uvek propovedamo svojim uticajem kao i svojim reima.
te veina brae u Gospodu dobivi pouzdanje od mojih okova sve vie se usuuje
da bez straha govori re Boiju. Jedni, dodue, propovedaju Hrista iz zavisti i nadmetanja, a
drugi od dobre volje, jedni iz ljubavi znajui da leim u okovima za odbranu evanelja, a
drugi objavljuju Hrista iz neasnog astoljublja, ne s istom namerom, mislei da e naneti
nevolju mojim okovima. ta onda? Samo kad se na svaki nain, bilo pod izgovorom bilo
uistinu, Hristos objavljuje. I za to se radujem. A i radovau se, jer znam da e mi ovo vaom
molitvom i pomou Duha Isusa Hrista ispasti na spasenje, shodno mom vrstom
oekivanju i nadanju da se ni u emu neu postideti, nego da e se kao svagda tako i sad
41
Hristos sasvim slobodno proslaviti na mom telu bilo ivotom, bilo smru. (Fil. 1,14-20
arni)
Zar onda nije zapisano da e Bog upotrebiti i mrtvog oveka da velia jevanelje i slavu Isusa
Hrista? Da li ste spremni da to uini kroz vas, ako to moe da bolje uini sa vama mrtvima nego sa
vama ivima? Mrtvi, ali ivi u Njemu. Zar ne vidite onda da u tom smislu hrianin nikad ne umire.
Jer su Njemu svi ivi (Luka 20,38). Stoga, bilo da ivimo, bilo da umiremo, mi pripadamo
Gospodu (Rim. 14,8 arni). Vai li to i za vas? Ako ste Gospodnji dok ivite, onda ste Gospodnji
i kad ste mrtvi. I kao to vas Bog koristi za propovedanje jevanelja dok ste ivi, On e vas koristiti
za propovedanje jevanelja dok ste mrtvi. Vae delo nee prestati dok ste mrtvi. Kao to je vae delo
Hristovo dok ste ivi, tako e se ono nastaviti i kad umrete. Va uticaj e govoriti i Bog e kroz vas,
posle vae smrti, initi dela koja nije mogao da uini tako dobro dok ste bili ivi.
Pretpostavimo da je Pavle umro. On je to oekivao. Pogledajte sedamanesti stih u sledeem
poglavlju. S obzirom na to, usput reeno, ta on radi sve vreme? Tako i vi radujte se i budite sa
mnom radosni. (Fil. 2,18)
No ako i rtvovan budem na rtvu i slubu vere vae, radujem se, i radujem se s vama svima
(Fil. 2,17). Na ta je mislio kad je rekao: No ako i rtvovan budem na rtvu i slubu vere vae? On
je svakodnevno oekivao da bude prinesen kao rtva vere Isusa Hrista. I kako se zbog toga ponaao?
Radujem se, i radujem se s vama svima. A ta su oni trebali da uine? Tako i vi radujte se i budite
sa mnom radosni.
Da li je od Filibljana oekivao da se raduju sa njim kad mu odseku glavu? Da, tako on kae.
Brao, kad shvatimo injenicu da delo hrianina ne prestaje njegovom smru, nee biti toliko
odluivanja i slanja saoseajnih izjava ljudima zato to je neko umro. Hvala Gospodu to se njegovo
delo, iako je mrtav, nastavlja. Radujte se tome ne to je mrtav, ve zato to se njegovo delo
nastavlja. to ga Bog na taj nain koristi bolje nego da je iv.
Neka zato Bog ue i zauzme svoje mesto tako da volimo Boga svim srcem, i svom duom, i svim
umom, i svom snagom. To znai biti misionar.
I pre svega, da bi ovek bio takav misionar, treba da ide iz zemlje svoje.
42
7. EGIPAT I IZRAEL 3. pouka

(etvrtak vee, 4. mart 1897)
U naem prvom predavanju prouavali smo o poreklu drave, o uspostavljanje prve drave u
istoriji. Nae drugo predavanje pokazalo nam je prvi primer odvajanje crkve i drave u istoriji. U to
davno vreme Gospod je jasno pokazao da crkva treba da bude potpuno odvojena od drave. Veeras
emo slediti oboje, dok se opet ne sastanu u istoj zemlji.
Nimrod (Nevrod) je bio Husov sin. Hus je nastanjivao Etiopiju. A Hus je bio Hamov sin; Egipat
(Misir) je bila Hamova zemlja. Tako Nimrodov rodoslov pratimo unazad direktno do Egipta. A i
njegov primer moemo da pratimo do Egipta. Iako je Nimrod bio prvi ovek koji je nosio carsku
krunu, prvi koji je nosio ovu titulu i izjavio da vlada kao car, tek je u Egiptu ovaj njegov primer u
svim svojim fazama potpuno sproveden i potpuno utvren.
U Egiptu nije bilo cara. Pojavio se tek posle Nimroda, kada je ovaj prisvojio carsko mesto i
carsku vlast. Kada je to uinio, seate se, to je bilo protiv Boga, protiv ljudskog shvatanja Boga i
protiv njihovog poznavanja Boga. U to vreme narod je znao da je Nimrod time zauzeo Boje mesto,
a njegovo ime ukazuje na gledita koja su tada preovladavala to se tog postupka tie. U Egiptu se
ilo istim putem. Egipatski izvetaji potvruju da su prvi vladari bili bogovi, zatim su sledili
polubogovi. A posle njih doli su carevi, koji su bili ljudi.
Tako vidite da je u toj zemlji procedura bila jednaka onoj u Senaru. U Egiptu je car, namerno i
otvoreno sa svoje strane, stajao pred narodom umesto boga. Takvim su ga ljudi smatrali. Sunce je
bilo bog. A egipatski car je bio sin sunca. On je za narod bio bog. Narod je iveo od njegovog daha.
On je bio dah njihovog ivota. Svoj duh dobijali su od njega. Za njih je on bio davaoc ivota, kao
veno sunce (Vidi Empires of the Bible, poglavlje 76, odseci 27.38.43.44.49.64.71-83.96.102;
poglavlje 14, odseci 15.16.) U Egiptu car nije bio samo predstavnik, namesnik boga. On je bio
utelovljenje boga. Boji ivot prebivao je u caru, i preko njega prenosio se narodu. Tako je car bio
ivot za narod jer je u njemu zastupan sveproimajui bog, sunce. Nije bilo Boje osobine koju car
nije zastupao pred narodom. Takav je bio sistem carstva i vladavine u drevnom Egiptu.
Vratimo se sada u Haldeju kaad je Bog odvojio crkvu od drave, kao to smo itali u ranijem
predavanju, rekavi Avramu: Idi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog u zemlju koju u
ti ja pokazati. Imajte na umu da Gospod Avramu nije pokazao zemlju dokle god se nije odvojio od
poslednjeg u svom rodu. Avram se prvo odvojio od svoje zemlje, zatim se odvojio od doma svoga
oca, i tree, od svoga roda. Tek kada je Lot preao u sodomsku dolinu, Bog je Avramu pokazao
zemlju (1. Mojsijeva 13,14.15.) Kad je Bog pozvao Avrama i on se odvoji od svoje zemlje srcem i
duom, svim i od doma svoga oca i od sveg roda, i otiao tamo gde je Gospod eleo da bude, onda
mu je Gospod rekao: Podigni sada oi svoje, pa pogledaj s mesta gde si na sever i na jug i na istok i
na zapad. Jer svu zemlju to vidi tebi u dati i semenu tvom do veka. Dau ti je u veno nasledstvo.
Evo, pitam vas: Kad je Bog rekao Avramu da podigne oi i pogleda, da li je Avram video vie
nego to bi video da je podigao oi a da mu to Bog nije rekao?
[Vernitvo] Da.
Dakle, video je neto to ne bi mogao da vidi da mu Bog nije rekao da pogleda. I kada mu je Bog
rekao da podigne oi i pogleda, ono ta je video bila je zemlja koju mu je Bog obeao. U tom
trenutku Bog mu je pokazao obeanu zemlju i to je bila zemlja u koju ga je Gospod pozvao. Nije mu
je dao u to vreme: Ali, u njoj mu nije nijednu stopu dao u nasledstvo, nego je obeao da e je dati u
43
posed njemu i njegovim potomcima posle njega (Dela 7,5 SSP). On je stalno oekivao tu nebesku
zemlju, tu zemlju sa gradom koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog. Postojalo je obeanje
Avraamu da e on biti naslednik sveta (Rim. 4,13 arni). Avram ga je primio kroz
pravednost verom(Rim. 4,13 eng. prevod KJV). I kad je Bog rekao Avramu da je pogleda (zemlju)
i da e je njemu i njegovom semenu dati u veni posed, ta je on video? Svet?
[Glasovi] Video je budui svet.
I to je zemlja koja mu je od tog trenutka pripadala. Ako ste pak vi Hristovi, onda ste
Avraamovo potomstvo, naslednici po obeanju (Gal. 3,29 arni). A to je i vaa i moja zemlja. O,
kad pomislimo kako je uskogruda, kako potpuno nedostojna misao onog ko se zadovoljava sa bilo
kojom drugom zemljom, ili ima sklonost prema bilo kojoj drugoj zemlji, ili ima oseanja za bilo
koju drugu zemlju. Kako to moe da bude ako je svoje oi usmerio na zemlju koju mu je Bog
pokazao i u koju ga poziva!
Avram je umro. Isak je iveo i umro. Jakov i njegova porodica su otili u Egipat, kao to je to
Gospod rekao Avramu: Znaj zacelo da e seme tvoje biti doljaci u zemlji tuoj, a to je bio Egipat.
Razmislite paljivo! Ne zaboravimo ovaj izraz koji nam Gospod daje u vezi sa Egiptom, jer emo ga
koristiti u buduim predavanjima. Zemlja u kojoj je trebalo da budu stranci i da slue Gospodu bio
je Egipat. U njemu su iveli stotine godina u zemlji koja nije pripadala njima. Setimo se da se
radilo o Egiptu koji smo opisali, o zemlji u kojoj je car bio na mestu Boga, i on je bio Bog narodu.
Pogledajmo za trenutak malo bolje ovu crkvu i vidimo ta je Bog radio sa njom. Veeras imamo
geografsku kartu da vidimo tu zemlju. Ovde je Haldeja iz koje je Bog pozvao Avrama. I on je odavde
otiao u Mesopotamiju i Haran, gde mu je otac umro. Tu se odvojio od doma svog oca i onda je
doao u ovu zemlju gde se odvojio od Lota.
Dok je Avram bio u toj zemlji, istorija kae, narodi sa istoka su osvajali zemlje na zapadu, sve do
granica Egipta. Ali, u vreme kad je Izrael (Izrailj) otiao u Egipat, ili malo pre tog vremena, egipatska
imperija proirila se preko cele ove istone zemlje. Ona je obuhvatala Egipat, sve do Etiopije, prela
sve june i zapadne granice Male Azije sve do Jermenije, Asirije i Senara. Tako je egipatska imperija
pokrivala celo istono podruje tada poznatog sveta. Egipatska imperija je u ono vreme bila jednako
univerzalna kao rimska u svoje vreme, ili bilo koji drugi narodi koji su sledili.
Dok se istorija raala na istoku i kraljevi iz tih zemalja prolazili osvajajui zapadno podruje,
sve do granica Egipta, Bog je postavio svoju crkvu u hanansku zemlju da odri ivim poznavanje
pravoga Boga meu narodima koji su tu prolazili sa jedne na drugu stranu. I kada se egipatsko
carstvo proirilo po svoj toj zemlji, i prestonica Egipta postala sedite svetske imperije, Bog je doveo
svoj narod u Egipat, tako da su ambasadori i guverneri svih tih naroda, prolazei kroz sve te zemlje
do uprave svoje vlade, a to je bio Egipat, dolazili u kontakt sa Bojim narodom.
U Egiptu je Gospod postavio svoj narod u Gesemu, u prolazu izmeu neznaboakih naroda i
egipatske prestonice, tako da su ljudi, njihovi ambasadori i guverneri prolazili kroz Gesem, zemlju
nastanjenu Bojim narodom, i tako im je panju privlaio pravi Bog.
U Egiptu je Josif bio pored prestola tako da su ambasadori koji su dolazili u Egipat morali da
sretnu Josifa koji im je prenosio znanje o pravom Bogu. Posle Josifove smrti, Josifovo znanje i
njegov uticaj, ostali su u egipatskoj prestonici do Mojsija. Onda je Mojsije bio u palati i pored
prestola. Ali ne samo pored njega kao Josif, nego se Mojsije nalazio na prvoj mestu do prestola, jer je
bio sin faraonove erke. A u ovom sluaju faraonova erka je bila i faraonova ena. A poto je bio
sin faraonove erke, Mojsije je imao dvostruko pravo nasledstva na presto. Ako faraonova ena nije
bila njegova erka, njen usvojeni prvi sin bio bi naslednik prestola. A opet, ako je faraon imao drugu
44
enu, a nije imao druge dece, njegova erka bi bila naslednik prestola. Meutim, kad je faraonova
erka bila i faraonova ena, onda je njen usvojeni sin imao dvostruko pravo na presto. Nije bilo
osporavanja njegovog naslednog prava na egipatski presto, koji je u ono vreme bio presto sveta.
U to vreme je egipatski car imao oko osamdeset godina, tako da je bilo samo malo prostora
izmeu Mojsija i njegovog dvostrukog prava na presto i preuzimanja sve vlasti egipatske imperije
koja je vladala svetom. I u to vreme se pribliilo ispunjenje obeanja kojim se Bog zakleo Avramu, a
u koje je Mojsije verovao. Zato je promiljeno i neopozivo odbio presto i svu silu i slavu Egipta
odbi da se naziva sinom faraonove keri (Jev. 11,24 arni).
Mojsije je verovao da se pribliilo vreme ispunjenja obeanja kojim se Bog zakleo Avramu. A
usput, bilo bi bolje da se preispitamo verujemo li mi u to ispunjenje, jer ako smo sigurni da
verujemo, moi emo da se jo vie pouimo iz te Mojsijeve vere. Otvorimo Dela 7,17 (SSP):
Kako se pribliavalo vreme da se ispuni obeanje koje je Bog dao Avraamu, narod je u
Egiptu rastao i mnoio se.
U vreme Mojsijevog roenja faraon je nameravao da uniti ovaj narod da se ne bi namnoio i
postao toliko jak da napusti zemlju. Stvar je u tome to Egipat kao strance nije imao samo Jevreje
ve mnotvo drugih stranih naroda zarobljenika koje su doveli iz drugih zemalja u Egipat. U to
vreme oko jedne treine stanovnitva u Egiptu bili su stranci. Jevrejska fraza da se narod umnoio
znai rojiti se kao pele. Kad je faraon video da se narod tako mnoi, a osim toga zemlja je bila
puna stranaca, uplaio se da bi se Jevreji (a i ostali stranci) mogli pobuniti, savladati Egipane i
napustiti tu zemlju. Jo neto je dovelo do toga dok se Izrael nalazio u Egiptu. Poto je egipatska
imperija pokrivala ceo istok, dolo je do pokuaja da drava prisili sve u imperiji da se klanjaju samo
suncu. U toj imperiji bilo je razliitih oblika oboavanja sunca, ali su sve sile imperije pokuale da
onemogue svaki oblik klanjanja suncu osim golom disku sunca na nebu ili slici tog diska pred
njima. Naravno, Izrael nije posluao ovaj nalog. Oni se nee klanjati suncu. Zastupali su Boju
istinu, pa je njihov postupak bio jo jedna stvar o kojoj je ovaj car razmiljao. Bio je i jedan drugi car
koji je pokuao da nametne klanjanje suncu. Meutim, kad se ovaj car pojavio, to mu je bilo na umu
i to je bio razlog zbog koga je smatrao da e jevrejski narod, ako dobije priliku, preuzeti vostvo u
izlasku iz zemlje.
O tom vremenu imamo samo izvetaj da je narod rastao i mnoio se, ali i da se pribliavalo
vreme da se ispuni obeanje koje je Bog dao Avraamu. Na koje obeanje se Bog zakleo Avramu?
Kako je glasilo Boje obeanje Avramu? Da e mu dati zemlju koju je gledao. Koja je to zemlja bila?
[Glasovi] Svet.
Koji svet?
Budui.
Tako je rekao Stefan: Kako se pribliavalo vreme da se ispuni obeanje koje je Bog dao
Avraamu. Da li je ono dolo? Verujete li u to? Verujete li da se pribliilo vreme da Bog da Avramu
zemlju koju mu je pokazao? Tu pie: Avraamu. Bie i drugih tamo, ali dato je Avramu. Ne nekom
drugom bez Avrama, ve Avramu i njegovom potomku. Ne kae: i potomcima (semenima
Karadi; eng. prevod), kao mnogima, nego kao jednom: i tvom potomku (semenu), koji je
Hristos. (Gal. 3,16 arni)
Da li se onda pribliilo vreme obeanja kada e Bog dati Avramu i Hristu zemlju koju je
pokazao Avramu? Ne pitam vas da li ste ikada na to pomislili, ili niste. Pitam vas da li verujete u ono
to tu kae? Neu pokuavati da to objasnim. Nije potrebno to objanjavati, kada smo jednom u to
45
poverovali, i to zato to to tu tako kae. Vi dobro znate, bez navoenja stihova, na osnovu vaeg
poznavanja Svetog pisma, da je Bog to obeanje svaki put dao Avramu i njegovom potomku. A ne
samo potomku bez Avrama. Ne ni Avramu bez potomka i to ne potomcima, ve tom
(posebnom) potomku. Prema tome, kad se pribliilo vreme da obeanje bude dato Avramu, kome je
jo obeanje dolo? Hristu. A kako je ono moglo da doe Avramu? Preko Hrista.
S. H. Lane: Kad je to obeanje ponovljeno Isaku i Jakovu, zar nije koriten isti renik?
Da. Uvek isti.
S. H. Lane: Onda bi pitanje glasilo: Da li je bilo nuno da Avram bude tamo da ispuni Stefanovu
izjavu?
Da, jer stalno ponavlja: Tebi i potomku tvom. Pojavie se i drugi stihovi koji e to potvrditi.
Samo jo neto da kaem. Jakov je umro u Egiptu pa su ga preneli u tu zemlju gde je i sahranjen.
Josif je umro u Egiptu, ali je rekao: Nemojte me tu sahraniti; ni tamo u onoj zemlji. Josif nije hteo da
ga prenesu u Palestinu, gde su preneli Jakova, da bi ga tamo sahranili. Rekao je: Bog e vas zacelo
pohoditi. Sauvajte moje telo i kad vas Bog pohodi, ponesite me sa sobom. Ponesite moje kosti sa
sobom. I uinili su tako. A kad je trebalo da uu u zemlju, na koju zemlju je Bog mislio u svom
obeanju Avramu?
[Vernitvo] Na budui svet.
Zar ne vidite da Josif nikad nije oekivao da bude sahranjen na ovom svetu?
Pogledajte to iz drugog ugla. Reeno je da se pribliavalo vreme da se ispuni obeanje koje je
Bog dao (zakleo se Karadi) Avraamu. Bog se zakleo da e Avramu dati zemlju koju mu je
pokazao u venu dravu. Meutim, Avram je sada bio mrtav, i to stotinama godina. Kako je onda
Bog mogao dati Avramu zemlju kada je ovaj bio mrtav? Naravno da nije. Poto se Bog zakleo da e
dati zemlju Avramu, kad se pribliilo vreme za koje se zakleo Avramu, i s obzirom da je Avram sada
bio mrtav, jasno je da Avram nije mogao dobiti tu zemlju poto je bio mrtav. Isto tako je jasno da se
pribliilo vreme kad e Avram ustati iz mrtvih, da bi mu Bog dao zemlju za koju se zakleo da e mu
je dati u venu dravu. Da li vidite zato Josif nije hteo da sahrane njegovo telo ni u Hananu, kao
to je to bio sluaj sa Jakovljevim telom? Istina je da je Josif verovao da se pribliilo vreme za koje se
Bog zakleo Avramu da e mu dati zemlju, a Josif je oekivao da ue u to nasledstvo (zajedno) sa
Avramom.
[Glas] Zar se to obeanje ne odnosi na Boje obeanje dato Avramu, o kome je re u
petnaestom poglavlju Prve knjige Mojsijeve?
Da, upravo tako, hvala Gospodu. Prema tome, Josif je umro, bio je balsamovan u Egiptu,
stavljen u koveg i kad je Izrael napustio Egipat, nosili su Josifove kosti sa sobom etrdeset godina
po pustinji. Sve to vreme sa njima su bili Josifovi ostaci, pred njihovim oima, iz dana u dan, kao
ukor njihovom neverstvu.
Ustanovio sam, itajui ovaj stih u Stefanovom govoru, da ga mnogi objanjavaju na ovaj ili
onaj nain, umesto da veruju ono to kae, umesto da pogledaju obeanje koje je Bog dao Avramu i
na koje se zakleo Avramu da e mu dati zemlju koju mu je pokazao. A vi ste se sloili da je zemlja
koju je Bog pokazao Avramu bila svet, i to ne ovaj svet, ve budui. To je zemlja za koju se sam Bog
zakleo da e mu je dati. To je zemlja kojoj se on nadao. A to je i zemlja koja ima i grad, kome je zidar
i tvorac sam Bog. Tako da on nije ni razmiljao o mogunosti da se vrati u zemlju iz koje je izaao.
Sve vreme vaila je Boja zakletva da e tu zemlju dati Avramu i njegovom semenu (potomku).
Ne stavljajte re semenu u mnoinu, jer Bog nije tako rekao. Ne kae: i potomcima, kao
mnogima, nego kao jednom: i tvom potomku, koji je Hristos (arni); [Ne veli: I potomcima, kao
46
za mnoge, nego kao za jednoga: I potomku tvojemu, koji je Krist (ari)]. Istina je, bilo je mnogo
njih. Tri miliona njih je izalo iz Egipta, ali to nisu oni o kojima je Bog govorio kad je rekao: Tebi i
tvom potomku [jednina prim. izdavaa], nego kao jednom, koji je Hristos. Vidite li to?
Nemojte misliti na izraelsko mnotvo kad itate rei: Tebi i tvom potomku. Kad Bog govori u
jednini mi nemamo pravo da ukljuimo sve. To ne treba da se nae ni u naim mislima. Ko je bio taj
potomak? Hristos. Kad kae: Tebi i tvom potomku, vi i ja ne smemo da to itamo ni na koji drugi
nain nego tebi i Hristu dau je (zemlju) u veno nasledstvo. Mi ovde ne smemo da stavimo nikoga
drugog osim Hrista, izuzev kroz Hrista. Dau je tebi i Hristu.
Stefan kae da se pribliavalo vreme da se ispuni obeanje koje je Bog dao (zakleo se
Karadi) Avraamu. Stefan je to naao u Bibliji. elim da vidite da to nije bilo neko posebno
nadahnue Svetoga Duha koje je Stefan dobio tog trenutka, ve se sve to ranije nalazilo u Svetom
pismu, a Sveti Duh je to dao drugima preko Stefana, podseajui ga na ono to je ranije itao u
Pismu. Otvorite esto poglavlje u Drugoj knjizi Mojsijevoj. To je tako jasno u Pismu da nema
mogunosti za pogreno shvatanje. To je vreme osloboenja Izraela, i Gospod e ga ostvariti. Druga
Mojsijeva 6,1-5:
A Gospod ree Mojsiju: Sad e videti ta u uiniti Faraonu; jer pod rukom krepkom
pustie ih, i isterae ih iz zemlje svoje pod rukom krepkom. Jo govori Bog Mojsiju i ree
mu: Ja sam Gospod. I javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu imenom Bog Svemogui, a
imenom svojim, Gospod, ne bih im poznat. I uinih zavet (savez) svoj s njima da u im dati
zemlju hanansku, zemlju u kojoj behu doljaci, u kojoj ivljahu kao stranci. I uh uzdisanje
sinova Izrailjevih, koje Misirci dre u ropstvu, i opomenuh se zaveta svog.
ta je bio Njegov savez? Da e im dati zemlju. O kojoj se zemlji radilo? Koja je to zemlja bila?
Zemlja, svet, koju je Gospod pokazao Avramu i zakleo se da e mu je dati u veno nasledstvo.
[Glasovi] Budui svet.
Bog kae: Opomenuh (setih) se zaveta svog. ta to znai? Setih se zaveta svog. Da li je On
zaboravio? Ne, ali je sada dolo vreme da uini ono to je obeao. Seate se da u Otkrivenju u
osamnaestom poglavlju pie:
I uh glas drugi s neba koji govori: Iziite iz nje, narode moj, da se ne pomeate u
grehe njene, i da vam ne naude zla njena. Jer gresi njeni dopree tja do neba, i Bog se
opomenu nepravde njene. Platite joj kao to i ona plati vama, i podajte joj dvojinom
onoliko po delima njenim: kojom aom zahvati vama zahvatajte joj po dva put onoliko.
Koliko se proslavi i nasladi toliko joj podajte muka i alosti; jer govori u srcu svom: Sedim
kao kraljica, i nisam udovica, i alosti neu videti. Zato e u jedan dan doi zla njena: smrt i
pla i glad, i saei e se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi. (Otk. 18,4-8)
Kad se Bog setio njenog bezakonja, dolo je vreme da joj sudi. Kad se setio svoga saveza
(zaveta), koje vreme je dolo? Dolo je vreme da ostvari svoju zakletvu. A ta se zakleo Avramu,
Isaku i Jakovu? Da e im tu zemlju dati u veno vlasnitvo, da e je dati njima i njihovom potomku
[jednina]. Ko je bio taj potomak? Hristos.
47
Zato kai sinovima Izrailjevim: Ja sam Gospod, i izveu vas ispod bremena misirskih,
i oprostiu vas ropstva njihovog, i izbaviu (otkupiu KJV) vas miicom podignutom i
sudovima velikim. I uzeu vas da mi budete narod, i ja u vam biti Bog, te ete poznati da
sam ja Gospod Bog va, koji vas izvodim ispod bremena misirskih. (2. Moj. 6,6.7)
Da je Izrael u to poverovao, da li bi bilo potrebno da uspostave onaj savez (zavet) kod Sinaja?
Pre nego to ih je uopte poveo iz Egipta, Bog je rekao: Ja u biti va Bog, a vi ete biti moj narod.
Znaete da sam ja Gospod.
Pak u vas odvesti u svoju zemlju, za koju podigoh ruku svoju zaklinjui se da u je
dati Avramu, Isaku i Jakovu; i dau vam je u nasledstvo, ja Gospod. (stih 8)
Kako se pribliavalo vreme da se ispuni obeanje koje je Bog dao (zakleo se Karadi)
Avraamu. Uveu te u zemlju za koju sam se zakleo da u ti je dati. ta je u stvari obeao? U koju
zemlju je Bog hteo da uvede Izrael? Koja zemlja ih je ekala? Budui svet. Ne pokuavajte da to sve
objasnite. Ni ja nemam objanjenja za to. Tako pie i ja to verujem. Ne treba objanjavati. Treba
samo verovati. Ne, nemojte to ni pokuati sebi da objasnite. Ako je to za vas novo, ako imate neke
druge ideje o tome, ne pokuavajte da ih u to uklopite. Oslobodite ih se i gledajte ta ovo (obeano)
govori.
Ponovo pitam. Za koju zemlju se Bog zakleo da e je dati Avramu, Isaku i Jakovu?
[Vernitvo] Za budui svet.
Hoete li se drati toga? Malopre ste se sloili da je to tano. Vratimo se sada na to radi nae
due.
[Glas] Da li bi im dolo otkupljenje (izbavljenje)?
Da, izbavljenje bi im dolo. Izbavljenje bi dolo na svet. Sve bi to dolo. Ali bi dolo drugaije
nego to je dolo. Svet bi to doiveo na drugi nain od onoga na koji je doiveo. Mi to proputamo
da vidimo kada gledamo na iskustvo koje su imali i mislimo da je to ono na ta ih je Bog pozvao.
Imali su to strano iskustvo, jer nisu hteli da veruju ono na ta ih je Bog pozvao. Brao, ako vi i ja
danas gledamo ono to je bilo izneseno Izraelu u ono vreme, onako kako su to oni videli, uiniemo
isto to je Izrael uinio. Izrael onda nije video ono to Bog ima za njih i zbog toga to nisu dobili. Ako
vi i ja u tim stvarima ne budemo videli vie nego to je Izrael video, ni mi neemo dobiti vie nego
to je Izrael dobio. Ako budemo na te stvari gledali kao to je Izrael gledao, sigurno emo u sadanje
vreme initi isto ono to je Izrael inio u tadanje.
Jer i mi smo uli radosnu vest kao i oni; ali im ne pomoe re koju su uli, zato to
nije bila spojena sa verom kod onih koji su je uli. Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je
jo ostavljeno obeanje da se ue u njegov mir, ne pokae da je zakasnio. (Jev. 4,2.1
arni)
Zar nam ovo nee koristiti ako se pomea sa verom u nama koji to ujemo? Boe sauvaj da se
kod nas ponovi ono to se dogodilo Izraelu. Ovo je izneseno pred nas zato da bismo to mogli da
izbegnemo.
Pogledajmo ta oni nisu videli zato to nisu verovali u Boga. Pogledajmo ta je to Bog imao za
njih, i gledajmo da to dobijemo, umesto da gledamo na ono to su oni gledali i tako propustimo da
to dobijemo, kao to su oni propustili.
48
Otvorimo petnaesto poglavlje Druge knjige Mojsijeve gde to imamo jasno reeno. Kad je Izrael
iziao iz Egipta i preao preko Crvenog mora, u trinaestom stihu itamo:
Vodi milou svojom narod, koji si iskupio, vodi krepou svojom u stan svetosti
svoje.
Ovo poglavlje sadri Mojsijevu pesmu. Oni koje budu stajali na gori Sionu i pobedili zver i
ikonu njenu, kao i broj imena njenog, pevae Mojsijevu pesmu. Nema pesme po uzoru (ugledu) na
ovu. Nema pesme kao to je ova. Oni pevaju Mojsijevu pesmu. To petnaesto poglavlje Druge
Mojsijeve je naa pesma.
Gde je Bog nameravao da ih odvede? U stan svetosti svoje. Gde se nalazio taj sveti stan?
[Vernitvo] U gradu koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog.
I vie od toga. ue narodi, i zadrhtae; muka e spopasti one koji ive u zemlji filistejskoj.
(stih 14)
E. J. Waggoner: Tako je i bilo.
Naravno da je bilo. Kad su doli do te granice, knezovi edomski su se zaprepastili. Tada e se
prepasti stareine edomske, junake moavske spopae drhat, rastopie se svi koji ive u hananskoj
(eng. prevod KJV). ta je trebalo da se dogodi sa stanovnicima?
[Glasovi] Trebalo je da se rastope.
E. J. Waggoner: Ve jesu.
Upravo kad su tamo stigli, Izrael pita: Hoete li nas pustiti da preemo preko vae zemlje? A ta
su oni rekli? Ne. Nisu im dozvolili da stupe na njihovu zemlju. Ali, da su od Crvenog mora ili pravo
do granica Edoma, sav Edom bi stao zauen dok ne bi proli. O, Izrael ak ni danas nije naao ono
to je Izrael (tada) propustio. Brao, kada ustanovimo ta je Izrael propustio, dobiemo nadahnue
koje e doneti Boju silu i mi emo to verovati.
Spopae ih strah i trepet; od veliine ruke Tvoje zamuknue kao kamen, dokle ne
proe narod Tvoj, Gospode, dokle ne proe narod koji si zadobio. (stih 16)
ta e uiniti sa njima? Odvee ih i posadie ih na gori nasledstva svog (stih 17). ijeg
nasledstva? Gospodnjeg. A Bog, koji je od davnine mnogo puta i na mnogo naina govorio naim
oevima preko proroka, u ove poslednje dane progovorio nam je preko Sina, koga je postavio za
naslednika svega (Jev. 1,1.2 arni). Ko je vodio Izrael? Bog. U ta? U svoje nasledstvo, ne nae.
Ako ste pak vi Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po obeanju (Gal. 3,29
arni). Nasledstva svog, Gospode. I to nije sve. Odvee ih i posadie ih na gori nasledstva
svog, na mestu koje si sebi za stan spremio Gospode. A i to nije sve. U svetinji, Gospode, koju su
Tvoje ruke utvrdile (stih 17). Koju svetinju su osnovale Gospodnje ruke?
[Glasovi] Pravu svetinju.
Naravno. Glavno u ovome to je reeno jeste da imamo takvog Prvosvetenika koji je seo
zdesna prestolu Velianstva na nebesima, koji slui u Svetilitu (svetinji Karadi), u pravom
atoru koji je podigao Gospod, a ne ovek (Jev. 8,1 SSP). Ovo je glavno u naem veeranjem
prouavanju, zar ne? Tu je Bog eleo da odvede Izrael. Ali, oni to nisu videli. Da li mi vidimo? Tamo
On eli da nas odvede.
49
Vidite li sada da je tamo Bog eleo da odvede Izrael? Ako vidite, biete spremni da poete na
mesto na koje je Izrael propustio da ode. Ali, ako mislite da je to bilo neko zemaljsko svetite
podignuto oveijom rukom, a to je sve to je Izrael video, onda je to sve to ete i vi videti.
Meutim, Izrael nije uao u tu zemlju, a neete ni vi. Moramo videti vie nego to je Izrael video, ili
nikad neemo otii dalje od Izraela. Zato Izrael nije video vie nego to je video? Nisu verovali. Vi i
ja treba sada da verujemo ono u ta Izrael onda nije verovao u protivnom neemo nikad primiti
ono to je Izrael propustio. Ali, ako verujemo to to Izrael nije verovao, onda emo ui u nasledstvo
u koje Izrael nije uao, u svetinju u koju Izrael nije uao, u sveti stan Boji, u grad koji ima temelje,
kome je zidar i Tvorac Bog.
Osamnaesti stih: Gospod e carovati doveka. On eli da sm caruje nad njima, a ne faraon, ne
Nimrod, ne vie oni idolopoklonici, ne vie taj buntovni narod. Gospod je eleo da povede Izrael u
tu blagoslovenu zemlju i da zauvek vlada nad njima, ali oni to nisu znali. O, ta su sve propustili zato
to nisu verovali Gospodu! O, ta smo mi sve propustili sve ove godine! Jer, kao to u vam i itati
sutra uvee, mi smo odavno mogli da budemo tamo, da smo verovali Gospodu. Tako Bog kae i
tako jeste. Veeras nemamo posla u ovom atoru. Nemamo nikakvog posla ovde jer nemamo
nikakvog posla na svetu. Meutim, poto smo na svetu, ovo je mesto za nas. Ali, mi uopte ne bi
trebalo da budemo na svetu. Trebalo bi da odavno budemo u Bojem carstvu. To je injenica, brao.
Samo o toj misli u Bibliji ima mnogo vie nego to bismo mogli da iznesemo ovde za jo jedan as.
Mojsije je sve to verovao. Verovao je da se pribliilo vreme ispunjenja obeanja. Ali, trebalo je
da uskoro stupi na egipatski presto. Trebalo je da postane car. Trebalo je da vlada. Da ima vlast veu
od vlasti bilo kog gradonaelnika ili inovnika u bilo kom gradu. Trebalo je da vlada ne samo
carstvom, nego i imperijom. Imperijom sveta i to je bilo njegovo pravo. Pripadalo mu je dvostrukim
pravom. Nije trebalo da se takmii za taj poloaj. Pripadao je njemu i nije bilo nikog da mu to pravo
osporava. Samo ga je jedan korak delio od prestola. Samo kad umre ovaj faraon, a on je imao skoro
sto godina. Onda bi taj Mojsije postao car sveta, jer je egipatska imperija podrazumevala ceo svet.
Upravo u to vreme Izrael se naao u nevolji. Izrael su ugnjetavali, progonili i terali da radi u
ciglanama. Mojsije je mogao da kae: Na je narod sada ugnjetavan, progonjen i pati zbog svog
Boga. Ali, to nee dugo potrajati jer faraon ima skoro sto godina i ne moe jo mnogo da poivi. A
onda u ja da sprovedem reformu. Urediu ovu vlast. Vladau kako treba, ne kao ovi zli faraoni. Ja
verujem u Boga. Ja sam hrianin i mnogo sam kvalifikovaniji (osposobljeniji) za vladanje zato to
sam hrianin. I ne samo to je Mojsije mogao da im skine bremena, ve je mogao i da im da
poloaje i da vlada svetom pomou Bojeg naroda. Zar put nije bio otvoren za to? Samo je trebao
korak do prestola i taj korak e uskoro morati da uini. Ali, pogledajmo ta je ovaj hrianin uinio
u takvim okolnostima. Otvorimo jedanaesto poglavlje Jevrejima poslanice. Dobro pogledajte,
paljivo itajte i vidite ta kae. Dvadeset etvrti stih:
Verom Mojsije, kad je odrastao, odbi da se naziva sinom faraonove keri.
ta je znailo to to nije hteo da se naziva sinom faraonove keri? Da odbija da bude car.
Postojao je presto. Bio je samo na korak od njega. Ali, umesto da se popne i sedne na njega, on je
odstupio. Okrenuo je lea egipatskom prestolu i svem egipatskom blagu i uivanjima i okrenuo lice
prema drugoj zemlji, jer je dolo vreme da Bog pozove njegov narod iz te zemlje u onu drugu.
Mojsije je verovao u Isusa Hrista i zato je verovao u odvojenost crkve i drave. Zato se odvojio
od drave i svim srcem priao crkvi. Bog ga je pozvao iz ove zemlje, kao to je nekad pozvao
50
njegovog oca Avrama iz njegove zemlje. Ali, to nije sve. Posluajte: Hteo je radije da strada zajedno
sa narodom Boijim, nego da ima kratkotrajno uivanje Egipta? (kombinacija prevoda Daniiarni)
[Vernitvo]Greha.
Greha? On je bio prestolonaslednik. ta je onda za njega bilo (predstavljalo) da svoje misli
usmeri na egipatski presto, na mo i svetovna uivanja, i vladanje svetom? ta je to bilo? Greh. Zar
ne pie tako?
[Glasovi] Da.
Verujete li u to?
[Glasovi] Da.
Da li je to onda bio greh za Izrael?
[Glasovi] Da.
ta je to danas?
[Glasovi] Greh.
Brao, u Svetom pismu ima stvari o kojima bi trebalo da razmiljamo. I hteo je radije da strada
zajedno sa narodom Boijim, nego da ima kratkotrajno uivanje (zadovoljstvo, milinu) greha? (stih
25 arni). Ne zaboravite da je ovo uivanje o kome je re zadovoljstvo greha u stvari
zadovoljstvo Egipta. Uivanje da bude egipatski kralj, da ima poloaj u zemaljskoj vlasti, da vlada
drugim ljudima. Sve to je mogao da ima zahvaljujui svom poreklu, pravu nasledstva. Nije trebalo
da se prijavljuje kao kandidat ili da se bori za glasove. Ono mu je prirodno pripadalo. Izvetaj kae
da bi, da je prihvatio i uivao sva ova zadovoljstva, znailo da uiva u grehu. Ali, on je to odbio.
Zato? Jer je sramotu (porugu arni) Hristovu drao (smatrao arni) za vee bogatstvo od
(svega Karadi) blaga egipatskog. (stih 26 D. Stefanovi)
Gde je Hristos bio u odnosu na egipatsku vlast i presto? Da li je Hristos bio jedno sa Egiptom?
Ne. Da li je Mojsije mogao da ima oboje, Hrista i egipatski presto?
[Glasovi] Ne.
Ali, egipatski presto mu je pripadao prirodno kao to lie pada sa drveta. Nije morao da se
trudi da dobije taj poloaj. Nije ak trebalo ni da bude nominovan.
A. F. Ballenger: Ili da pokrene neku peticiju.
Ne. Nije ak ni morao nai nekog zastupnika da njegovu peticiju iznese predsedniku.
Pogledajmo jo jednom ovu situaciju. Tu je bio Egipat sa svojim prestolom, svojim uivanjima
(zadovoljstvima) i blagom, njemu dostupan prirodno kao to lie pada sa drveta, bez ikakvog truda
sa njegove strane. Sve to je trebalo bilo je da sedi skrtenih ruku, dok car ne umre od starosti i onda
je sve njegovo. Meutim, on je radije odluio da bude sa Hristom i ponese Njegovu sramotu
(porugu), nego da bude na tom egipatskom prestolu. I imajmo na umu da je biti sa Hristom (za
Mojsija) znailo okrenuti lea prostolu i svem egipatskom blagu i uivanjima.
Nemojte rei da sam to ovde stavio, da sam to izmislio. Zapazite ta kae Re i videete da je sve
ovde. Zar nije?
[Glasovi] Jeste.
Proitajmo ovo jo jednom i onda je vreme da za veeras zavrimo. Sutra uvee emo nastaviti
sa prouavanjem Izraela:
Verom Mojsije, kad je odrastao, odbi da se naziva sinom faraonove keri, i hteo je
radije da strada zajedno sa narodom Boijim, nego da ima kratkotrajno uivanje greha, jer
51
je Hristovu porugu (sramotu) smatrao veim bogatstvom od (sveg Karadi) blaga

egipatskog; imao je, naime, u vidu uzvraanje nagradom. (Jev. 11,24.25 arni)
Pribliavalo se vreme da se ispuni obeanje koje je Bog dao (zakleo se Karadi) Avraamu
da dobije blagoslovenu nagradu. Mojsije je u to verovao pa se odvojio od drave, okrenuo lea
prestolu, birajui radije sramotu Hristovu nego svu mo, uivanja i slavu Egipta. Ne zaboravimo da
je svemu tome morao da okrene lea, da bi mogao biti uesnik u Hristovoj sramoti.
52
8. DUHOVNI EGIPAT 4. pouka

(Petak vee, 5. mart 1897)
U prolom prouavanju promaklo mi je da se istorija koju sam ukratko prikazao nalazi u knjizi
Carstva Biblije (Empires of the Bible). Od strane 77 sve do strane 150 imate istoriju Egipta i
osnovu koju sam sino ukratko izneo.
Tekst za veeras nalazimo u Otkrivenju 11,8:
I njihova telesa leae na ulici velikog grada, koji se u duhovnom smislu zove Sodom i
Egipat, gde je i njihov Gospod bio raspet. (arni)
Ovaj stih sam proitao iz jednog jedinog razloga, a to je da vidite da postoji i duhovni Egipat i
da Boja Re otkriva ono to se u duhovnom smislu zove Egipat.
Duhovni Egipat je zapravo doslovni Egipat, jer su duhovne stvari najdoslovnije od svega.
Postoji, i oduvek je postojao, fiziki Egipat tamo u severnoj Africi, kroz koji tee reka Nil. Ali, to nije
doslovni Egipat. Doslovni Egipat je duhovni Egipat.
Vraajui se sada na sinono prouavanje o osloboenju (izbavljenju) Izraela iz Egipta,
slediemo ponovo njihov put od trenutka kad je pevana Mojsijeva pesma. Kada su po suvom preli
Crveno more izmeu zidova od leda i stojei na drugoj obali radovali se unitenju Egipana, a koji
su se udavili sledei njihov put; oni su bili telesno tj. fiziki osloboeni od fizikog Egipta. Meutim,
postojao je i jedan dublji Egipat od ovog, od koga se jo nisu oslobodili.
Poznato vam je korak po korak iz njihovog iskustva da su njihova srca bila u Egiptu. I kad god
bi se dogodilo neto to bi ih razoaralo, uzviknuli bi: Vratimo se u Egipat. Kad su stigli na granice
Hanana, i kad je Gospod hteo da uu, uzviknuli su: Izaberimo sebi vou i vratimo se u Egipat!
Gde su im bila srca? U Egiptu. Prvo to je bilo u njihovim mislima uvek je bio Egipat.
Kad su stajali u podnoju Sinaja, nakon to su uli Gospodnji glas, ekajui da se Mojsije vrati
sa vrha gore sa Bojim zakonom, nainili su sebi idola i klanjali mu se. A kako je izgledao taj idol?
Kao egipatsko tele. A onda, nakon to su uli Gospodnji glas sa vrha Sinaja kako objavljuje rei svog
zakona, i uli trubljenje koje biva sve jae, i videli vrh gore zavijen u dim posle svega toga, jasno
vidite da im je Egipat bio toliko u srcima da su se radije okrenuli egipatskom idolopoklonstvu nego
ekanju da se Mojsije vrati sa vrha Sinaja sa porukom od Boga. I kada su morali da se okrenu nazad
od granica one zemlje i budu prisiljeni da lutaju pustinjom, moete videti da je to bilo zato to su se
jo uvek nalazili u tom egipatskom (duhovnom) ropstvu od koga se nisu oslobodili. Seate se kako
su, kad ih je Gospod svakodnevno hranio hlebom sa neba aneoskom hranom bili tako daleko
od Njega i tako potpuno obuzeti Egiptom, da su rekli: O da smo u Egiptu gde smo imali praziluka i
luka crnog i belog!
Nije potrebno da vam navodim druge sluajeve. Ovo je sasvim dovoljno da vam skrenem
panju na injenicu da Izrael nije potpuno iziao iz Egipta dok je stajao na obali Crvenog mora i
pevao Mojsijevu pesmu. Telom su izili iz Egipta, ali su bili u egipatskom duhovnom ropstvu.
Problem je bio u tome to nikad nisu izili iz egipatskog (duhovnog) ropstva. Umrli su u egipatskom
ropstvu. Kad je Gospod izgovorio svoj zakon na Sinaju, Mojsije im je rekao da je to bilo zato da ne
bi greili.
53
itajmo sada ponovo Jevrejima 11,25 (arni): I hteo je radije da strada zajedno sa narodom
Boijim, nego da ima kratkotrajno uivanje greha. Meutim, videli smo u naem drugom
prouavanju da su grena zadovoljstva (uivanja), o kojima je bilo rei, bila zadovoljstva Egipta.
Poto je Mojsije bio naslednik egipatskog prestola, sve egipatsko bogatstvo, sva slava Egipta i sva
mo Egipta trebalo je da dou u njegove ruke. Samo je trebalo da stupi na presto i da uiva u tome.
To su bila egipatska uivanja, ali izvetaj kae da su to bila uivanja greha. ta je onda egipatsko
duhovno ropstvo? ta je duhovni Egipat? Ropsto greha ili robovanje grehu.
Postoji jo jedan nain da doemo do tog zakljuka, jednim kratkim prikazom. Bog je pozvao
Avrama, seate se, iz Haldeje u zemlju koju e mu pokazati. On mu jo nije dao tu zemlju. U zemlji
u kojoj je bio vladala je glad pa je otiao dole u Egipat. Tu je Sara stekla egipatsku slukinju po
imenu Agara. Bog je Avramu obeao da e njegovog semena (potomstva) biti kao zvezda na nebu.
Zbog neverstva se to obeanje nije ispunilo tako brzo kao to su oekivali, pa je Sara rekla Avramu:
Bog mi nije dao poroda, obeanje se jo nije ispunilo, evo moje egipatske slukinje, uzmi je i na taj
nain Gospod e nam preko nje dati seme (potomstvo). Tako su uradili pa se rodio Ismailo. A onda
je Gospod rekao Avramu da e Sara roditi dete, rodie sina i treba da mu daju ime Isak. A Avram je
na to rekao: Neka iv bude Ismailo pred tobom!
Ova egipatska slukinja je bila robinja. I njen sin je bio sin robinje, dakle rob. Kad je Avram
rekao: Neka iv bude Ismailo pred tobom, molio je da Bog Ismaila moe uraunati (smatrati)
obeanim semenom preko koga e doi izbavljenje i sloboda sinovima ljudskim i svoj Bojoj deci. A
da li je sloboda ikome mogla doi preko roba? Avram je bio slobodan. On mora biti otkupljen preko
obeanog potomka. Ako bi njegov sin, poto je rob, trebao biti prihvaen kao obeano seme, sam
Avram bi bio doveden u ropstvo, umesto da bude osloboen od ropstva. I svi koji bi postali
potinjeni Ismailu, bi isto tako bili dovedeni u ropstvo. Ali, kakvo ropstvo? Ropstvo greha. A
njegova majka je bila egipatska robinja. Poto je Ismailo bio rob, bilo je to egipatsko ropstvo. Zar ne
vidite onda da je u Avramovoj porodici postojalo egipatsko ropstvo duhovni Egipat?
Otvorimo Galatima poslanicu pa emo jasno videti da Gospod istie ovu injenicu. Seate se
odlomka u Galatima 4,22-24 (arni):
Napisano je, naime, da je Avraam imao dva sina: jednoga od robinje, a drugoga od
slobodne. Ali onaj od robinje roen je na telesan nain, a onaj od slobodne - na osnovu
obeanja. Sve je to slikovito reeno: ove dve ene - to su dva saveza (zaveta Karadi);
jedan od Sinajske gore, koji raa za robovanje, i to je Agara.
Ovo, vidite, ukazuje direktno na Avramovu porodicu i na Agaru, Egipanku. Taj savez, kae,
raa za robovanje, a to je Agara. Agara u Avramovoj porodici predstavlja u alegoriji sinajski savez.
Taj savez je raao za robovanje. Agara je bila Egipanka. Kakvo je onda ropstvo predstavljao sinajski
savez? Egipatsko ropstvo. Ali, to je bilo duhovno ropstvo. Prema tome, postojao je duhovni Egipat.
itajmo stihove 25 i 26 (SSP):
A Agara predstavlja Sinajsku goru u Arabiji i odgovara dananjem Jerusalimu jer
robuje zajedno sa svojom decom. Ali, onaj Jerusalim koji je na nebu, slobodan je - on je
naa majka.
54
Prema tome, kada je Avram rekao: Neka iv bude Ismailo pred tobom! on je molio da rob
bude prihvaen kao obeano seme. Molio je da Bog, i sve oveanstvo, i cela vasiona ode u egipatsko
ropstvo, u duhovni Egipat. Egipat je simbol tame i simbol greha, kao to smo videli. Greh je sam po
sebi tama. Prema tome, poto Egipat predstavlja greh i tamu, jasno je da su greh i tama duhovni
Egipat.
Gospod nikad nije mogao da prihvati roba kao obeano seme. Zato je Avramu odgovorio
sledeim reima:
Zaista Sara, ena tvoja rodie ti sina, i nadee mu ime Isak; i postaviu zavet (savez
hebrejski original) svoj s njim da bude zavet (savez) vean semenu njegovom nakon njega.
A i za Ismaila usliio sam te; evo blagoslovio sam ga, i dau mu porodicu veliku, i
umnoiu ga veoma; i rodie dvanaest knezova, i nainiu od njega velik narod. A zavet
(savez) svoj uiniu s Isakom kad ti ga rodi Sara, do godine u ovo doba.
Isak je bio obeano seme. Zamislite! Isak nije nikad bio u Egiptu. Seate se toga. Vladala je glad
u Egiptu i on je krenuo da ode tamo, ali Gospod mu je rekao: Ne idi u Egipat. Avram je bio u Egiptu.
Sara je bila u Egiptu, Izrael je bio u Egiptu, ali Isak nikad nije bio u Egiptu. On je od poetka bio dete
obeanja, roen od duha. itamo ponovo:
Napisano je, naime, da je Avraam imao dva sina: jednoga od robinje, a drugoga od
slobodne. Ali onaj od robinje roen je na telesan nain, a onaj od slobodne - na osnovu
obeanja. Sve je to slikovito reeno: ove dve ene - to su dva saveza; jedan od Sinajske gore,
koji raa za robovanje, i to je Agara. A Agara predstavlja Sinajsku goru u Arabiji i odgovara
dananjem Jerusalimu jer robuje zajedno sa svojom decom. Ali, onaj Jerusalim koji je na
nebu, slobodan je - on je naa majka. Jer, zapisano je: Raduj se, nerotkinjo, ti koja ne raa.
Klii i vii, ti koja ne zna za trudove. Jer, vie dece ima usamljena nego ona koja ima
mua. A vi ste, brao, kao Isaak, deca obeanja. (Gal. 4,22-28 arni-SSP)
Ko smo mi? A ako ste Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po obeanju (stih
29 SSP). Isak je bio Avramovo dete dete obeanja. A kad mi postanemo Avramovo seme
(potomstvo) verom u Hrista, osloboeni ropstva greha od duhovnog Egipta mi smo kao Isak. A
on nikad nije bio u Egiptu.
Kao to vidite, u Avramovoj porodici su bili egipatsko ropstvo i hrianska sloboda. Ismailo se
rodio po telu i predstavljao je egipatsko ropstvo. Isak se rodio po Duhu i predstavljao je Boju decu
verom Isusovom (posredstvom Isusove vere prim. izdavaa).
Josif se rodio i kao mlad je otiao da vidi svoju brau. Onda su se pojavili Ismailci, kupili Josifa i
odveli ga u Egipat i tamo prodali. Posle je dom Jakovljev otiao u Egipat i na kraju je osloboen iz
egipatskog ropstva. To je dovoljno da vidimo ceo njihov put, od poziva upuenog Avramu sve do
vremena kad su stigli na granice obeane zemlje. Kao to vidite postojao je duhovni kao i fiziki
Egipat. I kad je narod bio fiziki osloboen iz Egipta, postojao je dublji Egipat od koga su morali
da budu osloboeni da bi mogli biti Boja deca.
Proitau odlomak koji sam sino pomenuo. Nalazi se u Velikoj borbi, sveska 4, str. 457
veliki format:
55
Istorija starog Izraela je najbolja ilustracija iskustava kroz koja su proli adventisti.
Bog je vodio svoj narod u adventnom pokretu kao to je vodio i Izraelce iz Egipta. U
velikom razoarenju okuana je njihova vera kao to je okuana vera Jevreja kod Crvenog
mora.
Prema tome, u velikom razoarenju adventnog naroda gde su se u istoriji Izraela oni nalazili?
[Glasovi] Kod Crvenog mora.
Bog je eleo da Izrael u to vreme, kao to smo sino itali, ode pravo u zemlju koju je On obeao
Avramu svome svetom prebivalitu, mestu koje je On nainio za sebe da u njemu prebiva, u svoje
nasledstvo, u svetinju koju su Njegove ruke podigle. I bilo je samo jedanaest dana putovanja od
Egipta do te zemlje. Meutim, njima je trebalo etrdeset godina. I samo etvorica od onih koji su
krenuli su uli u nju.
[Glas] etvorica, ili dvojica?
etvorica. Zar niste znali da su bila etvorica? Tu su bili Halev i Isus Navin, i dva svetenika,
sinovi Aronovi Eleazar i Itamar. Naravno, uvek se govorilo o dvojici Halevu i Isusu Navinu ali
ula su i dva svetenika.
[Glas] Moda nisu imali ni dvadeset godina.
Da, imali su trideset, jer su bili pomazani za svetenike. Prema tome, pri velikom razoarenju,
adventni narod se nalazio upravo kod Crvenog mora.
Da su se i dalje uzdali u Ruku koja ih je vodila u njihovom prolom iskustvu, videli bi
Boje spasenje. Da su svi koji su zajedno radili 1844. godine prihvatili poruku treeg anela
i objavljivali je u sili Svetoga Duha, Gospod bi silno delovao sa njihovim naporima. Poplava
svetlosti preplavila bi svet. Stanovnici zemlje bi bili opomenuti pre mnogo godina, delo bi
bilo dovreno, i Hristos bi doao da izbavi svoj narod.
Kada?
[Glasovi] Pre mnogo godina.
Gde je onda ovaj narod bio od vremena razoarenja?
[Glasovi] U pustinji.
Kao Izrael nekada. A zato je stari Izrael ostao u pustinji? Zbog neverstva. Nisu videli ta
Gospod ima za njih. A razlog zato nisu videli bio je taj to nisu verovali Bogu. Da su verovali Bogu,
videli bi ono to (inae) nisu videli. I to je problem sa ovim narodom ovde. Mi nismo verovali ono
to je reeno drevnom Izraelu. To je bilo reeno nama isto kao i njima. Isto jevanelje propovedano
je nama kao to je bilo propovedano i njima.
Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je jo ostavljeno obeanje da se ue u njegov
mir, ne pokae da je zakasnio. Jer i mi smo uli radosnu vest kao i oni; ali im ne pomoe re
koju su uli, zato to nije bila spojena sa verom kod onih koji su je uli. U mir, naime,
ulazimo mi koji smo poverovali. (Jev. 4,1-3 arni)
Prema tome, ono to je njih spreilo da uu u zemlju isto je ono to nas spreava. I kao to sam
sino rekao, mi nemamo pravo da ovde obavljamo poslove jer ne bi trebalo da budemo na svetu.
Kao to ni Izrael uopte nije trebalo da bude u pustinji etrdeset godina, tako i mi ne bi trebalo da
budemo ovde u ovoj pustinji. Posluajte:
56
Boja volja nije bila da Izrael luta etrdeset godina po pustinji; On je hteo da ga
dovede pravo u hanansku zemlju i tamo ga nastani kao svoj sveti i sreni narod. Ali, mi
vidimo da nisu mogli da uu zbog neverovanja (neverstva) [Jev. 3,19 arni]. Zbog svog
neverstva i stalnog otpadanja izginuli su u pustinji, a drugi su podignuti da uu u obeanu
zemlju. Isto tako nije bila Boja volja da se ponovni Hristov dolazak toliko odugovlai i da
njegov narod toliko godina ostane na ovome svetu punom greha i nevolja. Ali, neverstvo
(neverovanje) ga je rastavilo od Boga. Kad su odbili da izvre delo koje im je povereno,
drugi su bili pozvani da propovedaju ovu poruku. Iz milosra prema svetu Hristos odlae
svoj dolazak, da bi grenici imali priliku da uju opomenu i da u Njemu nau utoite pre
nego to se bude izlio Boji gnev.
Nije bila Boja volja da se tako dugo odlae Hristov dolazak i da Njegov narod ostane tako dugo
na ovom svetu greha i jada. Na alost, mi smo za to odgovorni. Zar nije tako? Ko je za to
odgovoran? Zbog ega smo krivi? Zbog neverstva. A ta je u srcima (umovima prim. izdavaa)
Izraela prouzrokovalo neverovanje? Egipat, Egipat, Egipat. ta je onda bilo u srcima ovog (sada)
naroda to je prouzrokovalo to neverstvo i okretanje lea Bogu? Egipat, isto kao to je to Egipat
uinio i u ono vreme. Radi se o duhovnom Egiptu svetu, idolopoklonstvu, tami koji je
neverstvo. Re neverstvo sve obuhvata. Vi znate da je sama re Egipat simbol za tamu.
Pogledajmo ponovo ovaj odlomak:
Da su svi koji su zajedno radili 1844. godine prihvatili poruku treeg anela i
objavljivali je u sili Svetoga Duha, Gospod bi silno delovao sa njihovim naporima.
Poto je Gospod silno delovao sa njihovim naporima na poetku Dela, ta je razlog za (kasniji)
pad? Nedostatak Svetog Duha. Jedini nedostatak je sila Svetog Duha. Jer to je ono to nam daje silu i
to vri silna dela. Da jeS veti Duh bio primljen, poplava svetlosti preplavila bi svet.
Tako je reeno u Otkrivenju, u osamnaestom poglavlju: I posle ovog videh drugog anela gde
silazi sa neba, koji imae oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove. To je isto ono to je i
ovde istaknuto. ta zadrava tu poplavu svetlosti? Zar ova poplava svetlosti nije jo od onog
vremena ekala da se izlije na svet? Da. ta ju je zadralo posle 1844? Neverstvo. Nije li onda vreme
da se oslobodimo iz egipatskog ropstva? Razmislite o tome! Poruka bi se objavila u sili Svetog Duha.
Gospod bi delovao silno sa njihovim naporima. Poplava svetlosti preplavila bi svet. Jo pre mnogo
godina stanovnitvo sveta bilo bi upozoreno, delo bi bilo zavreno i Hristos bi doao da oslobodi
(izbavi) svoj narod! Hajde da onda vie ne odlaemo! Zato se ne bismo oslobodili iz Egipta i svega
to se podrazumeva pod tom rei duhovnog Egipta? Dopustimo Svetom Duhu da bude dat i da
donese tu monu silu koja deluje na grenike, da ta poplava svetlosti rasvetli svet, da bi svet bio
upozoren, da bi Hristos mogao da doe i da se oslobodimo (izbavimo) iz ovoga sveta greha i
jada.
Sada vidite kakva je situacija. Sve te godina nad nama je bila egipatska tama i ropstvo, isto kao
to je bila nad Izraelom nakon to je preao Crveno more i dok se nalazio u pustinji. Bog je odluio
da taj narod hrani i nebeskim hlebom hlebom koji On moe da odobri, hlebom koji im On moe
dati kako bi ih doveo u takvo stanje da ih moe blagosloviti svakim duhovnim blagoslovom. Ali, oni
ak i sada kau: O, naoj dui se ogadio ovaj laki hleb. Vratimo se u Egipat gde moemo da imamo
57
praziluka i luka crnog i belog. Ako je to zdravstvena reforma, onda mi ona nije potrebna. Gde smo
bili? Hoemo li dopustiti Gospodu da nas hrani? Hoemo li prihvatiti hranu koju Bog nudi? Ili
emo teiti za prazilukom i lukom crnim i belim, i za egipatskim loncima mesa, pitanje je sad?
I vi ste se sloili sada da je situacija takva, da je egipatsko ropstvo uzrok svemu tome i da je
neverstvo (neverovanje) uzrok egipatskom ropstvu. Sloili ste se i da ne treba da i dalje ekamo, kao
to ne treba da ekaju ni drugi, na osloboenje od egipatskog ropstva. Sad emo malo prouiti kako
e se to osloboenje ostvariti, a klju osloboenja je u reima: Ovde je trpljenje svetih, koji dre
zapovesti Boije i veru Isusovu. (Otk. 14,12)
Pogledajmo Boje zapovesti, pogledajmo ih za trenutak, u dvadesetom poglavlju Druge knjige
Mojsijeve. Ako je potreban jo neki dokaz da smo sada pod uticajem egipatskog ropstva, ovo e
svakako biti krunski dokaz. Do nedavno ni vi ni ja nikad nismo videli primerak deset zapovesti,
izdanih od strane adventista sedmog dana, u kome bi bilo svih deset zapovesti. Ja nisam, tek do
nedavno. A govorili smo da drimo zapovesti. Propovedali smo drugima o zapovestima. Ukazivali
smo na to kako je Rim promenio zapovesti i izostavio etvrtu, a podelio desetu, dok smo sve vreme
sami, iz naih objavljenih primeraka zapovesti, ili onih koje smo kupili a koje je neko drugi izdao,
sami izostavili deo zapovesti.
Bog je izgovorio svoj zakon sa neba. Da li je rekao vie nego to pripada zapovestima? Da li je
rekao previe? Da li je rekao vie nego ta je trebalo? Ne. Jer je zakon bio savren i kad je prestao da
govori vie nije bilo nita da se doda. Dakle, poto vie nita nije bilo dodato kad je prestao da
govori, da li je poeo (da govori) pre nego to je trebao? Nije bilo niega da se doda nakon to je
prestao da govori; ali, da li je bilo neeg pre nego to je poeo da govori i to direktno nama i za nae
dobro? Drugim reima, da li je rekao re previe ili premalo? Ne, ne, ne!
Da vidimo onda ta je rekao. Evo: Tada ree Bog sve ove rei govorei: Nemoj imati drugih
bogova uza me. Da li tu poinje? Poinje li reima: Nemoj imati drugih bogova uza me? Ne. Jeste
li vi tu poeli? Vi znate da jeste. Dakle, kad tu Bog nije poeo, a vi i ja tu poinjemo, zar ne
izostavljamo neto to je On rekao, a to je bitno i to je za nae dobro? Proitajmo! Tada ree Bog
sve ove rei govorei: Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske (egipatske), iz
doma ropskog. Nemoj imati drugih bogova uza me.
Zar ne vidite da smo izostavili upravo ono to ukazuje na osloboenje (izbavljenje) iz
egipatskog ropstva? A zato smo to izostavili? O, zato to smo smatrali da smo ve osloboeni iz
Egipta i to je to. Smatrali smo da nikad nismo izvedeni iz Egipta i sa naim neverstvom to je
tako. Mislili smo: Nikad nismo nikome robovali (Jovan 8,33). Ali, u sutini jesmo. Bili smo robovi
sebi samima, sili greha duhovnom Egiptu. Meutim, veeras postoji osloboenje iz egipatskog
ropstva i Bog poziva vas i mene na ovo osloboenje iz egipatskog ropstva. On veeras kae vama i
meni, glasom koji grmi kao to je grmeo sa Sinaja, sa spasenjem Isusa Hrista u njemu: Ja sam
Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Hoe li da izae? Hoe li
dopustiti da te On oslobodi (izbavi) iz Egipta? Iz doma ropskog? Ako ne eli, zato ne eli?
Nai neprijatelji nam to prebacuju: O, ove zapovesti nisu za mene. Nikad nisam izveden iz
Egipta. Neprijatelji Bojeg zakona, neprijatelji Bojegs pasenja vam to bacaju u lice. To su rekli meni
svima nama da taj zakon nije obavezan ni za koga osim za Jevreje, jer niko nije izveden iz
egipatskog ropstva osim Jevreja. Oni kau: O, ne treba da mi to propovedate. Ja nikad nisam izveden
iz Egipta. To je stvarno istina, naravno, ali nije za pohvalu. Vi i ja treba da stojimo kao oni koji su
osloboeni iz egipatskog ropstva. Hvala Gospodu, ja sam izveden iz Egipta, a ti, moj jadni, nevoljni
brate, ako ne bude izveden iz Egipta, propae u njegovoj pokvarenosti.
58
Naravno niko ne moe da dri zapovesti Boije dok je u Egiptu. Oni nisu mogli. Bog ih je
oslobodio iz Egipta da bi mogli da dre zakon. Biti u Egiptu znai biti u grehu, a niko ne moe da
dri Boji zakon u grehu. Jer greh je sam po sebi prestup zakona. Naravno, ni vi ne moete da drite
zapovesti dok ste u Egiptu. Vi ne moete, ja ne mogu. Meutim, dopustimo Gospodu da nas
oslobodi (izbavi) i onda moemo drati zapovesti. Ali, ne pre toga. Gospod je to dobro znao. Zato je,
kad je hteo da faraon pusti sinove Izraelove da idu, rekao: Pusti narod moj, da mi poslui.
Naravno, nisu mogli da slue Bogu u Egiptu. On je eleo da ih izbavi, ne samo telesno ve i
duhovno. A onda, kad im je dao svoj zakon da ga dre, prvo ta im je rekao jeste: Ja sam Gospod
Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog da ga moete drati.
Uostalom, kakav je to zakon? To je duhovan zakon. Jer znamo da je zakon duhovan (Rim.
7,14). O kom Egiptu se onda radi u prvom stihu zakona? O duhovnom Egiptu. Zakon je duhovan.
Prema tome, Egipat koji je pomenut u zakonu je duhovni Egipat, i to za tebe i mene znai
osloboenje iz duhovnog Egipta, a to je izbavljenje od robovanja grehu.
S. H. Lane: Misli da kae da su ve neko vreme bili duhovno izali iz Egipta?
Teko je to rei. Naravno, Mojsije je izaao za stalno; Halev je izaao za stalno; Isus Navin je
izaao za stalno.
E. J. Waggoner: Sedamdeset stareina je videlo Boga.
Da, videli su Boga. Ipak, teko je rei da je narod izaao iz Egipta. Mojsije je izaao za stalno.
ak i dok je fiziki bio u Egiptu, duhovno je bio izaao iz njega. Halev i Isus Navin su uvek duhovno
bili izvan Egipta. U pobednikoj pesmi kod Crvenog mora cela zajednica je, mislim, izala
duhovno iz Egipta, samo da su nastavili da se toga vrsto dre. Kao to je Gospod rekao: O da je
moj narod sluao moj glas i hodio po mojim zakonima, ja bih brzo pokorio njihove neprijatelje.
Meutim, kad se njihova vera nala na ispitu, na prvom koraku koji su uinili, kad su bili kod
Merive gde je bila gorka voda, oni su odbacili svoju veru i poeleli da se vrate u Egipat. Kad mi
doivimo neko gorko iskustvo, hoemo li ga uzeti kao dokaz da nas je Gospod zaboravio? Ne.
Hvala Gospodu da je to gorko iskustvo za nae dobro, a Bog je u stanju da gorko pretvori u
slatko.
[Glas] Oprosti, brate Jones, ali evo jednog stiha dvadeset sedmog u jedanaestom poglavlju
Jevrejima poslanice koji pokazuje da se Mojsije odvratio od Egipta dok se nalazi u Egiptu.
Svakako. Dok je telesno bio u Egiptu, duhovno je bio izvan Egipta.
E. J. Waggoner: Gospodnji otkupljeni e doi pevajui na Sion.
Da, i da su nastavili pevati Mojsijevu pesmu, u veri kojom su je onda pevali, oni bi pevajui uli
u zemlju. I Bog to eli da imamo na umu. On eli da svoja srca (um, misli) stavimo u tu dobru
zemlju. A onda, kad su nam srca tamo, tamo e biti i tenja naeg ivota. Onda Gospod moe ubrzo
da ispuni na ivot radou te blagoslovene zemlje. A to je Bog s nama.
Vi i sada dobro znate, umesto da srce bude tamo na onoj zemlji, ono je ovde na ovoj zemlji. Za
neke u naem narodu izgleda kao izdaja traiti da se odvoje od ove zemlje. Traiti od nekih da se
odvoje od ove zemlje, da napuste poloaje i politiku na ovoj zemlji i preu u onu drugu, to im
izgleda kao prevara. Ovaj narod je u Egiptu, ali Bog ga je pozvao da izae iz Egipta, da svoja srca
upravi prema boljoj zemlji, da svoja oseanja usmeri tamo i radi za tu zemlju svom snagom svoga
bia, tako da potoci radosti i slave poteku iz te zemlje u njihova srca. Tako da sav svet i cela vasiona
sazna da je njihov Bog Bog istine. Kad to bude uinjeno, nee dugo trebati da se delo dovri i Gospod
doe.
59
Kad su sinovi Izraelovi bili kod Crvenog mora, Boja sila koja se ispoljila toliko je zapanjila
narode, da kad su uhode ule u tu zemlju, Rava je rekla: Strah od vas doao je na sve u ovoj zemlji,
jer smo uli ta je Gospod uinio za vas, i srce u narodu se rastopilo. I to je bilo tano. Jo jedna
misao u vezi sa duhovnim Egiptom: Za Isusa je napisano: Iz Egipta pozvah sina svoga (Mat. 2,15
arni). Zato je to napisano za Isusa? Zato je Isus otiao u Egipat? Zato su ga odneli u Egipat?
Mogao je da izbegne pokolj dece pobijene u Vitlejemu da je otiao samo malo dalje od tog mesta i
nije morao da ide tako daleko (u Egipat). Nisu sva deca u Palestini pobijena kad je Irod izdao
zapovest. Samo ona u Vitlejemu i njegovoj okolini. Vitlejem je bio samo desetak kilometara udaljen
od Jerusalima, a deca u Jersalimu nisu bila pobijena. Tako je Isus mogao da to izbegne da su ga
odneli dvadeset ili trideset kilometara dalje.
Zato je onda odnesen u Egipat? Da bi se moglo ispuniti to je bila napisano: Iz Misira dozvah
Sina svog. On je bio mi, vi i ja. On je bio mi; i kao to je Bog sreo svoj narod u Egiptu i izveo ga,
tako je na Spasitelj doao ovde gde smo mi, i bio kao mi, i bio pozvan iz Egipta; time je pokazao da
koji god ele da budu nalik Njemu, moraju isto tako da iziu iz Egipta. On je bio Sin Boji, i bio je
pozvan iz Egipta; time je pokazao da svi koji ele da budu sinovi Boji moraju takoe da iziu iz
Egipta, jer je za sve pisano kao za Njega: Iz Egipta pozvah sina svog. Jesi li sin Boji? Iz Egipta
pozvah sina svoga.
Malopre smo videli da moramo izai iz Egipta da bi smo mogli da drimo Boje zapovesti. Sada
vidimo da moramo izai iz Egipta da bi smo mogli da sledimo Isusa. Dranje Bojih zapovesti
zahteva da izaemo iz Egipta. Vera u Isusa takoe zahteva da izaemo iz Egipta. A oboje je iskazano
u Otkrivenju 14,12: Ovde je trpljenje svetih, koji dre zapovesti Boije i veru Isusovu.
Tako od poetka do kraja vidite da postoji duhovni Egipat i da je ceo plan spasenja jednostavno
osloboenje iz egipatskog ropstva Bojom silom. To znai biti pozvan iz Egipta u slavnu slobodu
sinova Bojih. Hoemo li onda izai iz Egipta da moemo sluiti Gospodu? Hoemo li tako uiniti
da moemo istinski drati Boje zapovesti i veru Isusovu? ta emo uiniti? Hoemo li sa ove
konferencije otii u Egipat? Hoemo li ostati na ovoj konferenciji i ostati u Egiptu? Zar ne bi trebalo
da se potpuno oslobodimo od Egipta i svega to ta re podrazumeva?
OSLOBOENJE (izbavljenje) JE ZA NAS BESPLATNO I ONO NAM VE JE DATO. Neka se
onda otvori svako srce i svaka dua okrene Bogu, i trai Ga priznavanjem greha, da se oslobodimo iz
tame. I da se tako pre zavretka ove konferencije izbavimo u slavnu svetlost i slobodu sinova Bojih,
jer: Iz Egipta pozvah sina svoga. On to eka. Hoemo li Ga pustiti da eka? I kad to doe, kad se
ispune ove rei, poruka treeg anela bie objavljena u sili Svetoga Duha. Gospod e silno delovati
sa naim naporima i poplava svetlosti e obasjati ovaj svet. Stanovnici sveta bie uskoro opomenuti,
zavrno delo e se obaviti i Hristos e doi da oslobodi svoj narod. O, mislim da smo blie vremenu
da nas Bog oslobodi vie nego to smo ikada i sanjali. Boje osloboenje (izbavljenje) je tako blizu.
Hoemo li ui u tu zemlju? Izrael je propustio da to uini zato to nije verovao. U tim obeanjima nisu
videli nita udesno. Ova obeanja vae i za nas sada. Ona treba da vama i meni budu tako stvarna
kao to su bila njemu (Mojsiju) kad ih je dao Izraelu, a kojima obeanja nisu bila stvarna.
Znate da je napisano:
I videh kao stakleno more smeano s ognjem, i one to pobedie zver i ikonu njenu, i
ig njen, i broj imena njenog, gde stoje na moru staklenom i imaju gusle Boije; i pevahu
pesmu Mojsija, sluge Boijeg. (Otk. 15,2)
60
O, ta pesma Mojsijeva, sluge Bojeg, bila je pesma osloboenja iz egipatskog ropstva. A oni koji
su pobedili zver i njeno ime i ikonu njenu i broj imena njenog odakle su osloboeni? Osloboeni
su iz egipatskog ropstva kao i Mojsije. Oni pevaju Mojsijevu pesmu, jer su i oni izbavljeni iz
egipatskog ropstva. Biblija je puna toga. Duhovno smo bili u Egiptu. O, neka nas Bog izbavi iz njega!
Onda emo pevati ovu pesmu Gospodu:
Pevau Gospodu, jer se slavno proslavi; konje i konjanike baci u more. Sila je moja i
pesma moja Gospod, koji me izbavi; On je Bog moj, i ja u mu pripremiti prebivalite. (2.
Moj. 15,1 eng. prevod KJV)
Hoe li? Hoe li? Useliu se u njih, i iveu u njima, i biu im Bog, i oni e biti moj narod.
Zato iziite izmeu njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do neistote, i
ja u vas primiti, i biu vam Otac, i vi ete biti moji sinovi i keri, govori Gospod
Svedritelj. (2. Kor. 6,17)
Ali: Iz Egipta pozvah sina svoga.
[On je] Bog oca mog, i uzviavau Ga. Gospod je velik ratnik; ime mu je Gospod.
Kola Faraonova i vojsku njegovu vre u more; izbrane vojvode njegove utopie se u
crvenom moru. Bezdani ih pokrie; padoe u dubinu kao kamen. Desnica Tvoja, Gospode,
proslavi se u sili; desnica Tvoja, Gospode, satre neprijatelja. I mnotvom velianstva svog
oborio si one koji ustae na te; pustio si gnev svoj, i prodre ih kao slamu. Od daha nozdrva
Tvojih sabra se voda; stade u gomilu voda koja tee; stisnue se vali usred mora. Neprijatelj
ree: Terau, stignuu, deliu plen; nasitie ih se dua moja, izvui u ma svoj, istrebie ih
ruka moja. Ti dunu vetrom svojim, i more ih pokri, i utonue kao olovo u dubokoj vodi. Ko
je kao Ti meu silnima. Gospode? Ko je kao Ti slavan u svetosti, straan u hvali, i da ini
udesa? Ti prui desnicu svoju, i prodre ih zemlja. Vodi milou svojom narod, koji si
iskupio. (2. Moj. 15,3-13)
Tako stoji: Vodio si svoj narod koji si iskupio. Je li te oslobodio (izbavio)? Oslobodio od ega?
Oslobodio od greha. A greh je duhovni Egipat.
Vodi krepou svojom u stan svetosti svoje. [Neka to uini!] ue narodi, i
zadrhtae. (stihovi 13 i 14)
Dolo je vreme da pevamo Mojsijevu pesmu. Hoemo li je zapevati? Ali, neemo je pevati u
Egiptu. Ne moete da je pevate ako ste u Egiptu. Moete je pevati tek kad ste osloboeni iz Egipta.
ue narodi, i zadrhtae; muka e spopasti one koji ive u zemlji filistejskoj
(Palestini). Tada e se prepasti stareine edomske, junake moavske spopae drhat, uplaie
se svi koji ive u hananskoj. Spopae ih strah i trepet; od veliine ruke Tvoje zamuknue
kao kamen, dokle ne proe narod Tvoj, Gospode, dokle ne proe narod koji si zadobio.
Odvee ih. (stihovi 14-17)
61
Koga e uvesti? ta kaete? Koga e Gospod uvesti u svoj stan? Vas? Jeste li izali iz Egipta? Iz
Egipta pozvah sina svoga. Posadie ih na gori nasledstva svog, na mestu koje si sebi za stan
spremio, Gospode, u svetinji, Gospode, koju su Tvoje ruke utvrdile (stih 17). Onda emo prebivati
sa Gospodom i tako emo zauvek biti sa Gospodom.
U svetinji, Gospode, koju su Tvoje ruke utvrdile. Gospod e carovati doveka. Jer
uoe konji Faraonovi s kolima njegovim i s konjicima njegovim u more, i Gospod povrati
na njih vodu morsku; a sinovi Izrailjevi preoe suvim posred mora. I Marija proroica,
sestra Aronova, uze bubanj u ruku svoju; a za njom izioe sve ene s bubnjevima i
sviralama. I otpevae im Marija: Pevajte Gospodu, jer se slavno proslavi; konja i konjika
vre u more. (stihovi 17-21)
Iz Egipta dozvah te, rekao je Gospod i iz Egipta smo izali. A sada kae: Ja sam va Bog, a vi
ste moj narod. Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. I:
Iz Egipta pozvah sina svoga. To je ono na ta se danas misli kad pie: Ovde su oni, ovde su oni,
ovde [su oni] koji dre zapovesti Boije i veru Isusovu.
Vernitvo peva:
Otkupljen! Kako to rado objavljujem!
Otkupljen krvlju Jagnjeta;
Otkupljen njegovom beskrajnom milou,
Njegovo dete, zauvek jesam.
62
9. IZRAELOV OTPAD 5. pouka

(Nedelja vee, 7. mart 1897)
U prouavanju prole veeri rekao sam da do nedavno nikad nisam video da su adventisti
sedmog dana izdali deset zapovesti izvan Svetog pisma, onako kako ih je Bog izgovorio. Drago mi je
to je dolo vreme da adventisti sedmog dana imaju primerak Bojeg zakona kao to ga je Bog dao.
Drago mi je da je brat Howe izdao primerke Bojeg zakona kakvog ga je Bog dao. Kad idemo pred
ljude, ne dozvolimo vie da nas optuuju kao druge, da izostavljamo deo Bojeg zakona.
Jasno vidite da je ovek, koji je prvi izdao tampani primerak Bojeg zakona kojim se gotovo svi
slue, bio Egipanin. Zapovest glasi: Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske,
iz doma ropskog. Ali, on je rekao: To se mene ne tie, niti ikoga ko danas ivi, jer mi nikad nismo
bili izvedeni iz Egipta. To je vailo samo za Jevreje. Zato je to izostavio i tampao samo ostatak
zakona. Tako je svetu predstavio osakaeni primerak zakona koji je dao sam Gospod. Na taj nain je
uinio da izgleda da je jedini dokument koji je Gospod izgovorio sa neba poeo bez pominjanja ko
je njegov autor, bez Njegovog predstavljanja, nego samo grubo i neodreeno: Nemoj imati drugih
bogova uz mene. Odmah je moglo da se pojavi pitanje: Ko si ti zapravo? Ko to govori? Ako se
zakon uzme onako kao to je i dat, Bog kae ko govori: Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz
zemlje misirske (egipatske), iz doma ropskog. Eto, to je onaj ko govori: Nemoj imati drugih bogova
uz mene, koji sam jedini sposoban da te izvedem iz egipatskog ropstva.
Druga misao je ovde podjednako vana: Kad su tampali zakon bez uvoda koji je sam Gospod
izgovorio, kao to je obino na plakatima ili kartama, nali su za potrebno da u naslov stave rei
Boji zakon. To pokazuje da su ljudi shvatili potrebu da treba da postoji neka vrsta potvrde o tome
iji je to zakon i ko izgovara ove zapovesti. I kad su videli tu potrebu, ljudi su kao naslov Bojeg
zakona stavili svoju potvrdu da je to Boji zakon.
Meutim, da su samo tampali zakon onakvog kakvog ga je Gospod dao, onda bi imali
Gospodnju potvrdu da je to Boji zakon i da On lino izgovara ove zapovesti. On kae: Ja sam
Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih bogova
uza me i tako dalje. Pa kada ljudi ve mogu da imaju Gospodnju potvrdu da je to Njegov zakon,
onda nema ni potrebe za nekom ljudskom potvrdom da je to Boji zakon.
Zar Boja potvrda da je to Njegov zakon nije bolja od potvrde bilo kog oveka, ili svih ljudi
zajedno? I kad ljudi izostavljaju Gospodnju potvrdu da je to Njegov zakon, i stavljaju tamo svoju
potvrdu, zar to nije najjasniji dokaz da se ljudi stavljaju na Boje mjesto? O, uklonimo ovaj
samovoljni, nespretan posao i prihvatimo sveti zakon onakvog kakvog ga je sveti Autor izgovorio i
napisao. Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Amin. I
neka bude tako.
Imajui sve to je Gospod izgovorio, Boji zakon onda svetu predstavlja Otkupitelja i Stvoritelja.
On govori svim ljudima ko je Autor tog zakona, da je Onaj koji poziva oveka da ga potuje ujedno i
Otkupitelj i Stvoritelj. To se vidi iz samog zakona. A kad izostavljaju deo koji pokazuje Otkupitelja,
nije udo da su voljni i spremni da izostave deo koji otkriva Stvoritelja oveka. Sotona je uvek eleo
da se otarasi tog zakona i da od ljudi sakrije njegovu vanost. Poeo je time to je izostavio
Otkupitelja, a sada zavrava time to je izostavio Stvoritelja. Meutim, Gospod eli da znamo da je
On taj koji nas je oslobodio (izbavio) iz Egipta, tako da budemo u stanju da vidimo i Otkupitelja i
Stvoritelja u zakonu koji je dao oveku.
63
Jo neto. Kada vi i ja moemo da vidimo, i vidimo da Izrael idui u zemlju koju im je Gospod
namenio uopte nije ni uao u nju, ve su svi zajedno to propustili, onda moemo shvatiti koliko je i
za Mojsija bilo razoaravajue da ne ode tamo. Kada nekima izgleda da je Izrael uao u zemlju koju
im je Gospod pripremio, i da je to bilo tano gde je Gospod eleo da ih povede, a zatim vide da je
Mojsije umro i bio uzet na nebo, onda kau da je Mojsije ipak bolje proao i da nije predstavljalo
neko naroito razoaranje to ga je sa zemlje uzeo na nebo.
Ali, kada razumemo da ga je Gospod eleo uzeti u svoj sveti stan, na mesto koje je sebi
pripremio za prebivanje, u svetinju koju su Njegove ruke oblikovale, onda vidimo da je i za Mojsija
bilo veliko razoarenje da umre i ode na nebo, a da ne ue u tu zemlju; jer je mogao videti da je to
bio i njegov greh koji je imao uticaja na to to su Izraelci za odreeno vreme bili uskraeni
blagoslova obeane zemlje; jer je mogao da vidi da je Izrael propustio da dobije ono to mu je
Gospod pripremio; jer je video tu slavnu zemlju sa vrha gore Navav, i bio prisiljen da razmilja o
dugim vekovima lutanja, otpada i nevolja kroz koja e Boje delo i Njegov narod morati da prou,
pa kada je shvatio da je ak i on malo doprineo tom dugom lutanju onda je lako videti koliko je
veliko i bolno bilo njegovo razoarenje to nije mogao da ue u tu zemlju, a da ne umre iako je iz
groba uzet na nebo.
Jo jedan tekst, ako je bilo kome potrebno da shvati injenicu da Izrael nije izaao iz Egipta
dokle god se nalazio u pustinji, nalazimo u knjizi Isusa Navina. Vi se seate tog teksta nakon to su
preli Jordan, trebalo je da se obreu i pie: Danas skidoh s vas sramotu misirsku. Kao to vidite,
ovaj narod koji je otiao iz Egipta, nikad nije napustio Egipat dok nisu preli Jordan: tek tada je sa
njega skinuta sramota egipatska. Tek tada su svi bili obraeni. Ceo narod je verom preao preko
Jordana. To je bio narod koji je verovao Bogu, i nije bilo nijednog glasa protivljenja, nijedne misli
sumnje tek sada su izali iz Egipta. Tako vidite da je savreno jasno da je duhovni Egipat zapravo
doslovni Egipat iz Biblije.
Sada se okreemo tekstu za veeras. Nalazimo ga u 4. Mojsijevoj 23,9. Poinjem da itam od
sedmog stiha. Ovde Valam prorie za Valaka, moavskog cara.
Onda je otvorio svoju priu i rekao: Iz Arama dovede me Valak, car moavski s
planine istone, govorei: Hodi, prokuni mi Jakova, hodi, narui Izraela. Jer svrh stena
vidim ga, i s humova gledam ga. GLE, OVAJ E NAROD NASTAVATI SAM, I S
DRUGIM NARODIMA NEE SE POMEATI.
Ovaj tekst je veeras upuen nama. Ovo je sadanja istina. Ovo je bila Boja volja za Njegov
narod kada se naao na granici zemlje u koju je eleo da ih uvede onda kad ih je pozvao da izau iz
Egipta. Oni su lutali po pustinji etrdeset godina i sada su doli na granicu te zemlje. I to je Njegova
volja za njih, da nastavaju sami i da se ne meaju s drugim narodima.
Osnovni razlog za to, ili bolje reeno jedan od razloga, nai ete ako otvorite sedmo poglavlje
Dela apostolskih. Tog dana govorio je Stefan i rekao da je Gospod izveo narod iz Egipta iz zemlje
ropske udima i znacima, a u 37. i 38. stihu imate ove rei; poseban tekst je u 38. stihu:
To je onaj Mojsije koji je rekao Izraelcima: Bog e vam izmeu vae brae podii
proroka kao to sam ja. To je onaj to bee u crkvi u pustinji. (kombinacija prevoda SSPKaradi)
64
ta je onda bio Izrael u pustinji? Crkva. to je onda trebalo da budu kad su preli reku i uli u
zemlju? Crkva. ta to govori osim da treba da postoji odvojenost crkve i drave? Isto onako kao
to je izveo Avrama iz one zemlje, Gospod je uio svet o razdvajanju crkve i drave. I kao to je
pokazao Avramu, odvajanje crkve i drave mora da zapone u srcu pojedinca.
Ako se u svom srcu nisam odvojio od drave, onda e postojati zajednica crkve i drave gde
god se nalazio. I na taj nain, iako nemam nikakav poloaj u dravi, niti traim bilo kakav
poloaj, biu politiar u crkvi. Nastojau da me u njoj biraju za neki poloaj i tu u povlaiti
konce. Prema tome, ako se neko nije u srcu odvojio od drave, a pripada crkvi, bolje bi bilo da
uestvuje u svetovnoj politici nego da bude politiar ovde i da svoju politiku uvodi u crkvu.
Dakle, kad je Gospod pozvao Avrama, prvo od svega to je rekao je: Idi iz zemlje svoje. A
poto se Avram sada namnoio i postao crkva, i ta crkva treba da preuzme posebnu slubu od
Gospoda pred narodima, On izjavljuje da ta crkva ne treba da se mea s narodima, ve da ivi
sama. Moete videti da je Gospod eleo da se Njegov narod dri toga, jer je znao kakvi su okolni
narodi, i znao je kako su ti narodi doli u takvo stanje. eleo je da Crkva ivi sama, da nema
vladara osim Njega, ni zakona osim Njegovog zakona, ni nikakvo zakonodavstvo osim
Gospodnje rei, nikakve vladavine osim Gospodnje.
Kad ih je uveo u tu zemlju, Bog je nameravao da bude glava Crkvi. Isus Hristos je bio glava
Crkvi, naravno, kao to je to i sada. Poznato vam je iz naih prouavanja kako je narod preao u
carstvo, u monarhiju, i tako dalje. To se dogodilo kada su se odvojili od Njega, kad nisu priznavali
Boga kao svog jedinog Vladara, a Njegov zakon kao jedini zakon. Postali su idolopoklonici i tako
izgubili Boju vladavinu nad sobom i mo Njegovog zakona nad njima. Poto su se odvojili od Boga,
trebala im je vlast da zadovolji ambicije onih koji su hteli da vladaju nad svojim blinjima i da ih
zatiti od njih samih u njihovoj okrutnosti, jer su se odvojili od Boga.
Meutim, Bog je za sebe odvojio Izrael od svih naroda i vlasti. Gospod je poeo sa Izraelom isto
kao to je poeo sa Avramom njihovim odvajanjem od careva i vladara oko njih, odvajanjem od
zemaljskih vlasti svih vrsta. eleo je da Njegov narod ivi sam, i da se ne mea ni sa jednim
narodom, tako da kad ih narodi posmatraju mogu da vide da Izrael ne mogu smatrati samo kao
jednima od njih.
Hteo je da Izrael pred svetom stoji upeatljivo i to bi ih uinilo drugaijim od svih drugih
naroda tako da bi svi narodi gledajui njih rekli: Ovo je neto posebno. To nije vrsta vladavine kao
to je naa. Oni nemaju cara. ini se da svako od njih ivi bez vladara. Onda bi poeli da se zbog
toga raspituju. Rekli bi: Zato je to tako? Kako moete da ivite bez svega toga: bez cara i vojske, i
poreza i svega onoga to mi moramo da trpimo? A odgovor bi bio: Zato to je Bog na car. Nisu ni
blizu potrebni takvi trokovi Njegove vladavine kao to su vai, jer nemamo takvih problema kao vi.
Da, nemamo poreze i On je tako dobar da Mu rado dajemo sve ta imamo, da bismo podrali i irili
blagoslove Njegove vladavine i izvan nae zemlje.
I kad bi to Njegov narod rekao neznabocima, oni bi kazali: Ovaj narod je svakako mudar i
razuman. Koji veliki narod ima pravedne uredbe i zakone kao to je sav ovaj zakon? Jer koji je veliki
narod kome je Gospod blizu kao to je Gospod Bog na kada Ga god prizovemo? To je bila Boja
namera. I On je rekao: Izrael e nastavati sam, i s drugim narodima nee se pomeati. eleo je da
sve poui o odvojenosti crkve i drave, ne samo u crkvi, ve meu narodima, ne samo kad je re o
zemljama nego i o samoj crkvi.
Pogledajte to u Pismu i videete da je tako. Peta Mojsijeva 4. Nekoliko stihova daju celinu
onoga to sam samo kratko opisao. itamo od prvog do osmog stiha:
65
A sada, Izrailju, uj uredbe moje i zakone, koje vas uim da tvorite, da biste poiveli i
uli u zemlju koju vam daje Gospod Bog otaca vaih i da biste je nasledili. Nita ne dodajte
k rei koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje, da biste sauvali zapovesti Gospoda
Boga svog koje vam ja zapovedam. Oi su vae videle ta uini Gospod s Velfegorom; jer
svakog oveka koji poe za Velfegorom istrebi Gospod Bog tvoj izmeu tebe. A vi koji se
draste Gospoda Boga svog, vi ste svi ivi danas. Gle, uio sam vas uredbama i zakonima,
kao to mi zapovedi Gospod Bog moj, da biste tako tvorili u zemlji koju idete da je
nasledite. Drite dakle i izvrujte ih, jer je to mudrost vaa i razum va pred narodima, koji
e kad uju sve ove uredbe rei: Samo je ovaj veliki narod mudar i razuman. Jer koji je
veliki narod kome je Gospod blizu kao to je Gospod Bog na kad Ga god zazovemo
(prizovemo)? I koji je narod veliki koji ima uredbe i zakone pravedne kao to je sav ovaj
zakon koji iznosim danas pred vas?
Da li je onda bilo potrebe za stvaranjem bilo kakvog zakona ili zakonodavstva u Izraelu? Nita
ne dodajte k rei koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje. Upravo tako je trebalo da postupaju.
Njihovo zakonodavstvo je bilo oformljeno i savreno. I dokle god su ga imali, nije im bilo potrebno
drugo. Meutim, im se pojavila potreba za drugim, to je bio dokaz da su napustili Boga.
Dokle god im je bilo potrebno bilo kakvo drugo zakonodavstvo, njima samima, u njihovoj
sredini, to je bio dokaz da su napustili Boga, jer im Njegov zakon kao i Njegova vladavina vie
nisu bili dovoljni. To je potpuno isto kao i kod svih ostalih neznaboaca. Tako je kod svih
naroda. Tako su oni postali neznaboci. I vi znate da je Izrael krenuo istim putem. Napustili su
Boga i preli na idolopoklonstvo, a onda rekli: Moramo imati cara tako da moemo biti kao svi
narodi. Ali, ne zaboravite da su morali da odbace Boga pre nego to su mogli da imaju cara. A u
odbacivanju Boga, da bi mogli da budu kao ostali narodi, kao neznaboci to i jeste doslovna
misao u odbacivanju Boga da bi mogli da budu kao drugi narodi, oni su postali kao narodi koji
su odbacili Boga. Vama je to poznato iz istorije.
Prema tome, savreno je jasno da nije Boja volja, da nije u interesu Njegovog naroda, da budu
kao ostali narodi. Nije Boja volja i nije dobro za narod, da ima neku vrstu vlasti kao narodi oko
njih. Vi znate da se ti narodi nisu pojavili zato to slede Boga, nego zbog otpada. Iz svega toga
savreno je jasno da Bog nije nameravao da Njegov narod postavi svoju vlast (nainjenu) od ljudi
izmeu njih samih.
Nije bila Gospodnja namera da postave vlast kao narodi oko njih. Kad On kae: Nita ne
dodajte k rei koju vam ja zapovedam, niti oduzimajte od nje, onda vidite da ih je time spreio u
stvaranju bilo kog zakona, bilo kog zakonodavstva, i tako im zabranio da ne uspostavljaju nikakvu
vlast u svojoj sredini.
Iz ovoga je savreno jasno da je, kad su osetili potrebu za uspostavljanjem nekakve
vladavine meu sobom, u kojoj mora da imaju druge zakone i pravila osim Bojih, to samo po
sebi bilo dokaz da su napustili Boga; da su otili od Njega; da im Njegova vladavina nije bila
dovoljna; da ih Njegova sila nije odravala pa su morali da stvore i uspostave neki oblik svoje
vlasti kako bi se zatitili od sebe samih.
Iz toga vidite da nije bila Gospodnja volja da Njegov narod, koji je trebalo da ivi sam, ima
svoju vlast koju e izabrati od ljudi izmeu sebe. Nije bila Njegova volja da ive meu narodima i
imaju vlast kao ostali narodi, jer kad krenu da stvaraju vlast od svojih ljudi koji e njima
66
upravljati, ona e biti kao vlasti svih ostalih naroda jer su svi oni bili ljudi, a sve oveanstvo je
isto. Pa kad je Izrael krenuo da postavi one koji e da vladaju nad njima, to je bilo isto kao kod
naroda oko njih, i nije mogla da bude nita drugaije. Bila je to neznaboaka vlast. I uvek e biti
neznaboaka, kad god se tako neto pokua.
Nita ne dodajte k rei koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje, da biste sauvali
zapovesti Gospoda Boga svog koje vam ja zapovedam. Bog eli da Njegove zapovesti, Njegov
zakon, Njegova vladavina budu dovoljni za Njegov narod. I oni jesu dovoljni za Njegov narod.
Tu nema dileme. Oni e uvek biti dovoljni za Njegov narod. Ali, nisu dovoljni za one koji ih
nemaju. Nisu dovoljni za one koji se odvajaju od Boga i Njegovog zakona i vladavine. Njegova
vladavina im nije dovoljna zato to je nemaju. I onda kad stvore svoju, ona je ista kao kod
neznaboaca.
Oi su vae videle ta uini Gospod s Velfegorom; jer svakog oveka koji poe za
Velfegorom istrebi Gospod Bog tvoj izmeu tebe. A vi koji se draste Gospoda Boga svog,
vi ste svi ivi danas. Gle, uio sam vas uredbama i zakonima, kao to mi zapovedi Gospod
Bog moj, da biste tako tvorili u zemlji koju idete da je nasledite. Drite dakle i izvrujte ih,
jer je to mudrost vaa i razum va pred narodima.
Jer je to mudrost vaa i razum va pred narodima. Ne samo u mojim oima, ve ih izvrujte
pa e svi narodi, neznaboci, rei da ste mudri. Narodi, neznaboci, rei e da ste razumni.
Gle, uio sam vas uredbama i zakonima, kao to mi zapovedi Gospod Bog moj, da
biste tako tvorili u zemlji koju idete da je nasledite. Drite dakle i izvrujte ih, jer je to
mudrost vaa i razum va pred narodima, koji e kad uju sve ove uredbe rei: Samo je ovaj
veliki narod mudar i razuman. Jer koji je veliki narod kome je Gospod blizu kao to je
Gospod Bog na kad Ga god zazovemo? I koji je narod veliki koji ima uredbe i zakone
pravedne kao to je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas? Samo pazi na se i dobro
uvaj duu svoju, da ne zaboravi one stvari koje su videle oi tvoje, i da ne iziu iz srca
tvog dokle si god iv; nego da ih obznani sinovima svojim i sinovima sinova svojih. Onaj
dan kad stajaste pred Gospodom Bogom svojim kod Horiva.
Ne zaboravite ta ste videli i uli, a svakako nemojte zaboraviti ni ono to ste uli dok ste tog
dana bili kod Horiva. ta su oni uli? Boji zakon. Tog dana uli su Boje zapovesti i veru Isusovu.
Glas sa neba koji je objavio otkupljenje i stvaranje, da ljudi ne bi greili. Meutim, Izrael je
zaboravio Boga i preao na idolopoklonstvo, i rekao: Daj nam cara, daj nam cara kao kod svih
naroda. Ali u ono vreme, dok se jo nisu opoganili, Gospod im je rekao:
O kad bi narod moj sluao mene, i sinovi Izrailjevi hodili putevima mojim! Brzo bih
pokorio neprijatelje njihove, i na protivnike njihove digao bih ruku svoju; koji mrze na
Gospoda, bili bi im pokorni, i dobri dani njihovi bili bi doveka; najboljom bi penicom
hranio njih, i medom iz kamena sitio bih ih. (Psalam 81,13-16)
Gospod sada kae da nas je oslobodio (izbavio) od sile tame i da nas je preneo u carstvo svog
dragog Sina. Ponovo je uspostavljeno Boje carstvo meu Njegovim narodom i carstvo je Boje u
67
vama (Luka 17,21), i ono je meu vama tako to je u svakome. Prema tome, Boje carstvo je
savreno carstvo jer je zakon tog carstva savren zakon. Da li su onda za vas savren car i savren
zakon i savreno carstvo dovoljni? Jesu li dovoljni? Jesu li dovoljni za oveka? Naravno da jesu. Zar
ne bi trebalo da su dovoljni za oveka?
Ako meutim sve to nije dovoljno za oveka, da li je problem u carstvu ili u oveku? Dobro
znate da problem moe biti samo u oveku. Ali, pretpostavimo da taj ovek tvrdi da je hrianin. Da
li je problem i dalje u oveku ili u carstvu?
[Glasovi] U oveku.
Pretpostavimo da on tvrdi da je adventista sedmog dana i da mu Boje carstvo nije dovoljno.
Pretpostavimo da se okupi mnotvo takvih za koje Boje carstvo nije dovoljno, pa onda moraju da
uspostave svoje carstvo, jedno drugo carstvo. Moraju da postave vlast, moraju da se oporezuju,
moraju da izaberu meu sobom one koji e njima upravljati. Jesu li to Boja deca? Da li je za njih
dovoljno savreno Boje carstvo? Spadaju li oni pod Boju vladavinu? Da li im je Boja vladavina
dovoljna? Da li je u njima Boje carstvo? Da li je u njima? Kako moe da bude kad im savreno
carstvo i savren car i savren zakon nisu dovoljni?
Vidite onda da razdvajanje crkve i drave, ak i meu adventistima sedmog dana, poinje u srcu
(umu). Ono mora tu da pone u svakom oveku. U protivnom, ne moe biti razdvajanja crkve i
drave tamo gde se ovek nalazi. Da u etvrtom veku, u Rimskom carstvu, niko u svom sopstvenom
srcu nije imao zajednicu crkve i drave, u tom veku ne bi ni dolo do formiranja papstva. Da je
svako u svom srcu imao samo Crkvu, jedino Crkvu, a ne dravu, nikakva naela drave, samo Crkvu
Boga, Njegovo carstvo, Njegov zakon, Njegovu pravednost, da jedino On tamo vlada da li bi
ikada bilo papstva?
[Glasovi] Ne bi.
ta je onda bitno da uvek izbegavamo? Ujedinjenje crkve i drave u srcu. Koja je onda jedina
sigurna zatita od papstva? Da ljubimo Boga svim srcem, svom duom, svim umom i svom snagom.
To znai izii iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog. To znai okrenuti lea Egiptu. To
znai nastavati sam, i s drugim narodima ne(e) se pomeati.
itam sada iz Empires of the Bible, strana 152 i dalje. Neke citate sam tu umetnuo iz knjige
Patrijarsi i proroci, zajedno sa biblijskim tekstovima koji su sa tim povezani. Prvo u itati svoje
rei, a rei u vam kad budem itao iz knjige Patrijarsi i proroci:
Gle, ovaj e narod nastavati sam, i s drugim narodima nee se pomeati. Gospodnja
namera nikad nije bila da se Njegov narod oblikuje u carstvo ili dravu ili vlast kao narodi
ovog sveta. Oni nisu trebali da budu kao okolni narodi. Trebalo je da se razlikuju od
svakog naroda na zemlji. S drugim narodima nee se pomeati.
Ako sada smatram da pripadam nemakoj dravi, da li onda sebe ubrajam meu narode? Ako
smatram da pripadam vlastima Engleske, deo sam njih, lojalan i patriotski nastrojen graanin koji
e se boriti za tu zastavu, da li se onda ubrajam meu narode? I ako se borim za tu zastavu, moju
zastavu, moju britansku zastavu, a moj brat adventista sedmog dana ovde pripada Sjedinjenim
Dravama, lojalan je i patriotski nastrojen, i ove dve zemlje zarate, a on mora suzbiti invaziju, pa
dolazi do sukoba, onda sam ja na jednoj strani, a moj brat na drugoj pa se brat bori protiv brata. Da
li je Bog to odredio? Vi znate da nije. Da li je onda On mislio na neto drugo kada je rekao da
Njegov narod treba da nastava sam i da se ne mea sa drugim narodima?
68
itam malo od onoga to sam napisao u Empires of the Bible:

Njihova vladavina trebalo je da bude ista i jednostavna teokratija Bog je bio njihov
jedini Car, njihov jedini Vladar, njihov jedini Zakonodavac. Bila je to crkvena organizacija
koja je poela organizovanjem crkve u pustinji, i ona je bila potpuno odvojena od drave.
Sistem koji je Mojsije organizovao u pustinji, a koji je Isus Navin nastavio u Hananu,
trebalo je da trajno ostane.
itam sada iz knjige Patrijarsi i proroci:
Izraelom se upravljalo u ime i pod autoritetom Bojim. Posao Mojsija, sedamdeset
stareina, upravitelja i sudija, sastojao se od sprovoenja zakona koje je Bog dao. Oni nisu
imali ovlaenja da uvode zakone za narod.
Ko nije imao ovlaenja da uvodi zakone za narod?
[Glasovi] Crkva.
Koliko njih je predstavljalo Crkvu? Da li su se u nju ubrajali jedan, ili dvojica, ili desetorica, ili
dvanaestorica ili pedesetorica? Svakako. Da li su oni, ili bilo ko od njih, imali ovlaenja da uvode
zakone za ostale ili ak za sebe same? Ne, nisu.
A sada, Izrailju, uj uredbe moje i zakone, koje vas uim da tvorite, da biste poiveli i
uli u zemlju koju vam daje Gospod Bog otaca vaih i da biste je nasledili. Nita ne dodajte
k rei koju vam ja zapovedam, niti oduzmite od nje.
Ponovo citiram iz knjige Patrijarsi i proroci:
To je bio i dalje ostao uslov postojanja Izraela kao naroda.
Prema tome, kad je Izrael odstupio od toga i uinio taj korak izgubio je pravo na postojanje.
Nemojmo to zaboraviti!
Jo jedan odlomak koji sam napisao, a elim da ga sada ponovim:
Principi izraelske vlasti bili su iskljuivo principi iste teokratije. U bilo kojoj vlasti
samo odanost graana principima te vlasti moe je uiniti uspenom.
To je svuda prihvaeno. O kojoj vlasti je ovde re? O Bojoj vlasti. Pod ijom vlau su oni bili
graani? Pod Bojom vlau. Prema tome, odanost principima te vlasti bilo je jedino to je tu vlast i
tu vladavinu moglo da uini uspenim, ak i kada se radi o Bogu.
Samo je stalnom Bojom prisutnou u Izraelu, tako postavljena vlast mogla biti
uspena. Prema tome, odanost naroda principima te vlasti zahtevala je da svako od naroda
treba stalno da nastoji da Bog bude u njemu prisutan kao jedini Car, Vladar i Zakonodavac,
u celokupnom njegovom svakodnevnom ivotu. Ali, bez vere nije mogue ugoditi Bogu
69
(Jev. 11,6). Upravo verom Bog prebiva u srcu i upravlja ivotom. Zato je osnovno naelo,
samo postojanje vlasti u Izraelu zavisilo od te ive, trajne vere izraelskog naroda.
I upravo tu je Izrael pao. U stvar, i to je jedino mesto gde su mogli da padnu. Nisu
prebivali (opstajali) u veri. Nisu ostali verni svom Caru i vladi. Narod koji je uao u zemlju,
koji je verom preao po suvom preko nabujalog Jordana, ijom verom su se sruili zidovi
Jerihona nakon to je sedam dana obilazio oko njega i povikao pobednikim pokliem taj
narod je verovao Gospodu i On je bio sa njima u sili. Ali, dolo je do promene. Taj narod je
izgubio istotu vere i pao u formalizam. Cela ta pria iznesena nam je u nekoliko kratkih
stihova u Pismu. I slui narod Gospodu svega veka Isusovog i svega veka stareina koji
ivee dugo iza Isusa koje behu videle sva velika dela Gospodnja to uini Izrailju. Ali umre
Isus sin Navin sluga Gospodnji, kad mu bee sto i deset godina. I sav onaj narataj
pribra se k ocima svojim, i nasta drugi narataj iza njih, koji ne poznavae Gospoda ni dela
koja je uinio Izrailju. I sinovi Izrailjevi, inie to je zlo pred Gospodom, i sluie Valima. I
ostavie Gospoda Boga otaca svojih, koji ih je izveo iz zemlje misirske, i pooe za drugim
bogovima izmeu bogova onih naroda koji behu oko njih, i klanjae im se, i razgnevie
Gospoda. I ostavie Gospoda, i sluie Valu i Astarotama. (Empires of the Bible, str. 153,
154)
Upravo to su inili i u Nimrodovo vreme. A ta je bila posledica toga u Nimrodovo vreme?
Postavili su sebi cara, kada su odbacili Boga kao kralja. Trebamo li se onda uditi to e posledice
biti iste i kod Izraela u ovo nae vreme?
Poto u njihovom srcu nije bilo Boga da ih odvoji ak i od njih samih, i tako ih uini
drugaijim od ostalih naroda, oni su postali toliko nalik narodima iz okruenja da je bilo
sasvim prirodno da se udrue sa njima u klanjanju njihovim bogovima. I kad bi kao
posledica njihovog otpada, teret njihovih sopstvenih postupaka i ugnjetavanje neznaboaca
postali tako teki da vie nisu mogli da ih podnesu, oni bi se okrenuli Gospodu svim srcem,
pouzdali bi se samo u Njega i tako bi u Njemu nali slavno osloboenje od svojih greha i od
svih svojih ugnjetavaa. Meutim, kad bi se na taj nain oslobodili (izbavili), propustili
bi da neguju i trae prisutnost svoga Gospoda i Izbavitelja, i zato bi njihova religija opet
postala formalna i ubrzo bi opet usvojili puteve neznaboaca i klanjali se njihovim
bogovima.
Da su svoja srca usmerili ka Gospodu i sve vreme se uzdali u Njega, kao kad su to
inili u nastupima reformacije, ustanovili bi da je On sve vreme bio uz njih kao to je
bio i u tim prilikama. Onda bi ceo smer njihovog ivota bio onakav kakav je Bog uvek
eleo da bude stalno napredovanje prema napred i prema gore, rastui u blagodati i u
poznavanju naega Gospoda i Spasitelja. Onda bi oni bili sjajno i bletavo svetlo svim
narodima.
Umesto da su ih ova ponavljana iskustva dovela do toga da konano i zauvek
nemaju poverenja u sebe i da se uzdaju samo u Gospoda, oni su zapravo doli u stanje
da na kraju ukau nepoverenje Gospodu i odlue da se uzdaju u sebe. U svom neverstvu
i otpadu, a kroz stalne napade neznaboaca kojima je zemlja bila pljakana i narod
ugnjetavan, oni su mogli da vide samo dokaz da je u svim praktinim ciljevima Boja
vlast doivela neuspeh. (Empires of the Bible, str. 154 i155)
70
A sada opet citiram iz knjige Patrijarsi i proroci:

Onda su sva zla, koja su bila posledica njihovog greha i ludosti, pripisali Bojoj
vladavini.
Moete onda videti da, kada bilo koji narod koji tvrdi da pripada Gospodu, a potrebna mu
je bilo koja druga vlast osim Njegove, oni stvaraju problem. Oni su se odvojili od Boga. Preli su
na zlo. Podnosili su (zbog toga) mnoga zla i onda za to optuivali Boju vladavinu. Boja
vladavina za njih nije bila dovoljno dobra, nije uinila dovoljno za njih. Zato? Jer je nisu imali.
Nastavljam iz knjige Patrijarsi i proroci:
Oni su postepeno izgubili potovanje prema Bogu i prestali vrednovati ast to su bili
Njegov izabrani narod. Privueni sjajem i raskoi bezbonih monarha, umarala ih je
njihova sopstvena jednostavnost. Meu (izraelskim) plemenima se pojavila ljubomora i
zavist. Oslabili su ih unutranji razdori i neprekidno su bili izloeni napadima bezbonih
neprijatelja, i narod je poeo verovati da se, ako ele zadrati svoj poloaj meu narodima,
plemena moraju ujediniti pod snanom centralnom upravom. Kada su postali neposluni
Bojem zakonu, eleli su da se oslobode vladavine boanskog Suverena. Tako se irom
Izraela proirio zahtev za monarhijom.
Sada itam ta sam napisao u Empires of the Bible:
Bila je to iznova ista pria o Vavilonu kao i Egiptu. Arhi-varalica ih je naveo na
idolopoklonstvo, a od idolopoklonstva na monarhiju, kako bi mogao da zavlada njima, i da
ih pomou zemaljskih uticaja podstie, ili im silom zabrani, da ne slue Bogu.
I vi znate da je Izrael progonio proroke i zabranjivao propovedanje Boje rei, isto kao to su i
svi ostali neznaboaki narodi na zemlji to inili od Nevrodovog (Nimrodovog) vremena pa sve do
veeras, i isto kao to e i svaki drugi neznaboaki narod to initi, pa makar ga uspostavili i
adventisti sedmog dana.
Sada ponovo itam iz knjige Patrijarsi i proroci:
Bog je eleo da njegov narod samo Njega smatra autorom zakona i Izvorom njihove
snage. Oseajui se zavisnim od Boga oni bi se neprestano pribliavali Njemu. Oni bi bili
uzvieni i oplemenjeni, osposobljeni za uzvieni poziv na koji ih je On pozvao kao svoj
izabrani narod. Ali, ako bi na presto postavili oveka, to bi odvraalo umove naroda od
Boga.
I nije me briga ako je to adventista sedmog dana. To bi odvraalo umove naroda od Boga.
itam dalje iz Patrijarsi i proroci:
Oni bi se vie uzdali (imali poverenja) u ljudsku snagu, a manje u boansku silu.
71
Da li im je bila potrebna zatita od neznaboaca? Jeste. Zar ih neznaboci nisu napadali i

pljakali? Jesu. Da li im je bila potrebna zatita? Da. Zato su uspostavili vlast? Radi zatite radi
zatite od pljakakih pohoda neznaboaca.
ta im je Gospod rekao ako Mu budu posluni i budu posluni Njegovom zakonu? U vreme
odravanja odreenih sveanosti svi mukarci mogli su napustiti svoje domove i otii u Jerusalim, i
niko im ne bi naneo nikakvu tetu, niti poeleo njihovu zemlju. Meutim, kad su otili od Boga i
nisu imali Njegovu zatitu, nisu mogli da napuste svoje kue, jer bi neznaboci doli. I ak dok su svi
bili kod kue, neznaboci bi ih napali. Kad im je penica bila zrela i spremna za etvu, neznaboci bi
doli i sve pokupili, ak i kad su ljudi bili kod kue. I kad je groe bilo zrelo i spremno za berbu,
neznaboci bi doli i sve pokupili. Zato? Zato to se narod odvojio od Boga i On nije mogao da ih
blagoslovi u tom odvajanju, kao to je mogao da ih blagosloviti da su bili sa Njim, jer tako bi ih
samo ohrabrio u njihovom odvajanju tj. otpadu.
Zato:
Ako bi na presto postavili oveka, to bi odvraalo umove naroda od Boga. Oni bi se
vie uzdali u ljudsku snagu, a manje u boansku silu, zablude njihovih careva navodile bi ih
na greh i odvajale narod od Boga.
U skladu sa tim oni su rekli (proroku) Samuilu: Postavi nam cara da nam sudi, kao to je u
svih naroda.
Ponovo citiram iz knjige Patrijarsi i proroci, jedan odsek koji see sve do sadanjosti:
Tenja da se prilagodimo [Gde nas ovo vodi? U sadanjost] svetovnom ponaanju i
obiajima i danas postoji medu onima koji sebe nazivaju Bojim narodom. Kad se odvoje
od Gospoda, oni poinju da tee za dobicima i astima ovog sveta. Hriani neprekidno
nastoje da oponaaju obiaje onih koji oboavaju boga ovoga sveta. Mnogi tvrde da se
udruivanjem s ljudima ovog sveta i prilagoavanjem njihovim obiajima moe izvriti
snaniji uticaj na neznaboce.
Tako je rekao Izrael.
Ali svi koji idu ovim putem odvajaju se od Izvora sve snage. Postavi prijatelji sveta,
oni su neprijatelji Boji. Zbog zemaljske razliitosti oni rtvuju neopisivu ast na koju ih je
Bog pozvao, da objave hvalu Njemu koji nas je pozvao iz tame u svoje udesno svetlo.
(Patrijarsi i proroci, 59. poglavlje)
Nastavljam da itam o starom Izraelu:
Kao to je u svih naroda. Izraelci nisu shvatili da je razlikovanje od ostalih naroda
bila posebna prednost i blagoslov. Bog je odvojio Izrael od svih drugih naroda da bi ga
uinio svojim posebnim blagom. Ali oni su, zanemarujui ovu veliku ast, gorljivo eleli da
oponaaju primer neznaboaca.
I dalje itam iz Patrijarsi i proroci:
72
Dani najveeg izraelskog napretka bili su dani kad su priznavali Jahvea kao svog cara,
kad su se zakoni i vladavina koju je On uspostavio smatrali uzvienijim od zakona i
vladavine svih ostalih naroda.
Kad smatram Boju vladavinu i zakon nadmonijim od onih u svim ostalim narodima, kako
onda mogu da imam ikakvu vezu sa ovim ostalim narodima? Ako moram da uredim neto kao kod
ostalih naroda da bih vladao sobom, da bih sauvao sebe ispravnim, a oni oko mene su isti kao i ja,
da li onda smatram Boju vladavinu i zakon uzvienijim od onih koje ja u stvoriti? Onda kada
Njegovi zakoni za mene nisu uzvieniji od onih koje u sam postaviti, gde me to stavlja?
[Glasovi] Iznad Boga.
Ba kao papa, ba kao Nimrod stavljam sebe na Boje mesto. Niko ne moe sebe da stavi na
Boje mesto, a da se ne uzdigne iznad Boga.
Sa tim u vezi napisao sam ovo to ete prepoznati kao istinu:
Ali, sve to je sada zaboravljeno u njihovoj odlunoj nameri da imaju cara, vladavinu i
dravu kao svi narodi. Uprkos jasno izraenoj Gospodnjoj volji, Izrael e biti kao i drugi
narodi. O da je Izrael znao toga dana ta je za njegov mir! O da su verovali Gospodu i
dozvolili da On zna bolje od njih i put kojim bi trebalo da pou za njihovo dobro! Ali
uprkos najozbiljnijim molbama i najsveanijim opomenama oni su zatvorili svoje ui i
otvrdnuli svoja srca i krenuli putem koji e, neizbenom logikom, dovesti do njihovog
unitenja kao drave i izabranog naroda.
I dolo je do toga da su se plemena podelila na deset i dva. ta je bilo sa onih deset? Ili su
stalno putem otpada dok nisu uzviknuli: Nemamo cara. Onda im je Gospod priao preko proroka
Osije i rekao: Ja u biti va car; vrati se k meni, Izraele, poto si pobegao od mene; ja u biti va car.
Ali, oni nisu hteli da se vrate pa su odvedeni u ropstvo i zauvek se izgubili.
Kad se to dogodilo, Osija je pisao o Judi: Juda jo vlada s Bogom i veran je sa svetima.
Meutim, kao to znate, Juda je korak po korak padao u otpad, dok nije dola re: Skini tu kapu i
svrzi taj venac, nee ga biti; niskog u uzvisiti, a visokog u poniziti. Unitiu, unitiu, unitiu ga, i
nee ga biti, dokle ne doe onaj kome pripada, i njemu u ga dati.
Gospod je morao da dovede neznaboce da vladaju Njegovim narodom. I kad ih je Gospod,
pomou neznaboaca, pomou vladavine neznaboaca sauvao dok Sam nije doao ka njima, oni su
jo uvek vikali ono ta su govorili u Saulovo vreme: Ne, nego car neka bude. I kad nisu hteli da im
Hristos bude car, oni su Ga raspeli i vikali: Mi nemamo cara osim Cezara.
Kada su uprkos Gospodnjem protestu preko Samuila vikali: Ne, nego car neka bude
nad nama, u tim reima Gospod je uo, a sada to svi lako uju, njihov konani uzvik
protiv Njega Mi nemamo cara osim Cezara. Poto su odbacili Boga da bi mogli biti
kao svi narodi, postali su kao svi narod koji su odbacili Boga.
U uzviku protiv Hrista pred Pilatovom sudijskom stolicom krio se uzvik: Car neka bude nad
nama, koji su izneli u Saulovo doba, i Bog ih je usliio. U tome je sva logika i nije je mogue izbei.
A ako vi i ja elimo da je izbegnemo, moramo se vratiti Bogu svim srcem, svom duom, svim umom
i svom snagom. Moramo izai iz svoje zemlje, svog roda i iz doma svog oca. Moramo okrenuti lea
73
Egiptu, iako se nalazimo samo na korak od prestola zemaljske vlasti. Moramo sii odatle, okrenuti
ovome lea, napustiti sve, i vratiti se Bogu ivom verom. A onda moramo iveti odvojeno i ne
meati se sa narodima.
Kao to vidite Bog je uvek uio svoj narod i sve narode da veno spasenje Njegovog naroda i
bilo koga, zavisi od potpunog odvajanja crkve i drave u srcu (umu).
74
10. IZRAELOV OTPAD 6. pouka

(Nedelja vee, 14. mart 1897)
Kao to smo videli u prolom prouavanju, Izrael je otpao i traio kralja 1 da bi mogli da budu
kao drugi narodi. U ovom prouavanju emo videti kako je potpuno postao kao ti narodi. Izrael je
otpao od Boga zato to nije svim srcem verovao Bogu. Kada su uli rei (obeanja), one nisu bile
pomeane sa verom u njih. Postali su formalisti i onda su ih snala zla kao i sve druge neznaboce,
od kojih bi bili osloboeni da su bili verni Bogu. I onda, kao to to kae Duh prorotva, za sva zla
koja su bila posledica njihovog otpada, optuivali su Boju vladavinu. Smatrali su da je Njegova
vladavina bila promaaj, da nije bila dovoljno dobra za njih, da nije bila dovoljna za njih na ovom
svetu, i da moraju imati svoju vladu koju bi mogli da kontroliu i kojom bi sami mogli da
upravljaju i zatite sebe.
Onda su rekli Samuilu: Postavi nam cara, kao to je u svih naroda, da budemo i mi kao svi
narodi. Iako je Gospod, preko Samuila, sveano protestvovao, oni su uprkos Njegovom protestu
rekli: Ne, nego car neka bude nad nama, da budemo i mi kao svi narodi. Poto su to hteli, Gospod
je udovoljio njihovoj elji. Ne samo da su odluili i pristali da e da imaju kralja, ve su i odluili ko
e da im bude kralj. Bio je to Saul, Kisov sin. Gospod im je i u tome popustio, jer je moralo da bude
po njihovom.
Meutim, snala su ih sva zla za koja im je Gospod rekao da e doi zato to su hteli kralja i
kraljevstvo. Neka su poeli da ih anju jo u Saulovo vreme. Meutim, prilino im je pomognuto da
se spasu od tih zala Davidovim uticajem i vladavinom. Iako su odbacili Boga, Bog njih nije
odbacio. I dalje je ostao s njima da vodi sve one koji su se dali voditi, i da ih spasava, ako je mogue,
od nevolja koje su morale sigurno doi, i za koje su znali da e doi, i koje kao drava nisu mogli da
izbegnu. Ali, On je odluio da spasi sve koji e to kao pojedinci izbei. Krenuli su putem koji ih je
neminovno i nepovratno vodio korak po korak, dok nije, videemo, dola propast.
Sa Solomunom su dole u najjasnijoj meri nevolje, koje su bile neophodna posledica puta kojim
su krenuli uprkos Gospodnjeg protesta. A Egipat je bio stalno u tome. Egipat se uvek pojavljuje.
Solomun je uzeo enu iz Egipta, uprkos Gospodnje rei. Slao je u Egipat po konje, uprkos
Gospodnje rei. Slavu koju mu je Gospod dao izopaio je sluenjem Egiptu i egipatskom
idolopoklonstvu, i idolopoklonstvu okolnih naroda. Breme koje je opteretilo narod izdravanjem
Solomunovih tri stotine ena i sedam stotina konkubina iz svih neznaboakih naroda, i njihovo
idolopokloniko bogosluenje, bilo je takvo kakvo nije trebalo da nose, i koje narod nije mogao
dugo da podnosi. Radi dobra oba naroda Gospod je odluio da odvoji deset od dva plemena.
Ne znamo kakvo je dobro Gospod nameravao da uini za deset plemena, ili za ova dva, jer se
nikad nije ostvarilo. Jerovoam je bio odreen da vlada nad deset plemena. Meutim, zaboravljajui
Kralj u srpskom jeziku je uobiajena upotreba rei car umesto kralj iako to nije precizno ni tano. Pre svega, u
hijerarhiji je car vea titula od kraljevske. Titula car (potie od imena Caesar koje su svi rimski carevi nosili kao ime, a
kao titulu su imali imperator to se isto prevodi kao car) bila je karakteristina za Rimsko carstvo. Imala je pretenzije
prema univerzalnoj vlasti, tj. car/imperator je bio vladar celog sveta.
Zbog tanosti u ovoj knjizi e biti upotrebljavana re kralj/kraljevstvo uprkos injenici da je u srpskom jeziku
uobiajena car/carstvo.
Tamo gde se radi o Boijoj univerzalnoj vlasti tj. Njegovoj vlasti nad celim svetom bie koriena titula Car koja jedino
Bogu i moe da pripada prim. izdavaa.
1
75
na sjajan Davidov primer da eka Gospodnje vreme, da ga On na svoj nain dovede na presto nad
deset plemena Jerovoam je jo za Solomunovog ivota podigao svoju ruku protiv kralja i time
uinio korak da preuzme presto nad deset plemena i da njima vlada, da se postavi za kralja protiv
Solomuna. To je bila izdaja i pobuna. Solomun je nameravao da ga za to kazni, ali je on pobegao u
Egipat i tamo ostao do Solomunove smrti.
Ako pre toga i nije bio Egipanin u srcu, to je bio nakon to je tamo otiao. Kad je Solomun
umro, Jerovoam se vratio iz Egipta. Dolo je vreme da se deset plemena odvoji od ova dva i Rovoam
je poao putem da ih razdvoji. Kad je narod doao i molio da mu olaka bremena koja je njegov otac
poloio na njih, bio je to razuman i prikladan zahtev. Stari ljudi koji su bili Solomunovi savetnici,
savetovali su mu da im udovolji. Ali, Rovoam se nije zadovoljio sa njihovim savetom, jer nije eleo
da slui narodu kao to su mu savetovali. eleo je da gospodari nad njima i zato se posavetovao sa
mladim ljudima koji su sa njim odrasli. Njegova majka je bila Amorejka, jedna od najgorih
idolopoklonikih ena koje je Solomun imao. Mladi ljudi koji su odrasli sa njim bili su sinovi drugih
idolopoklonikih ena koje je Solomun imao za ene. Ovi mladi ljudi odrasli su u svim gadostima
neznabotva koje je Solomun praktikovao sa svojim enama. Rovoam se sloio sa njihovim
miljenjem i priklonio njihovom savetu. Time je odbacio Gospodnji savet i savet ljudi koji su imali
strah Gospodnji.
Rovoam je narodu odgovorio ono ta svi znamo: Traili ste da vam olakam jaram, ali umesto
toga ja u jo dodati na va jaram. Kada je bio kao va mali prst sada u uiniti da bude kao vae
bedro. Na to su rekli: U atore svoje, Izraelu! A ti Davide, sad gledaj svoju kuu. Videvi ta se
dogodilo, Rovoam se vrlo iznenadio. Meutim, to i nije tako neobino za njega, jer je bio toliko slep
da nije video da je ono to im je rekao bilo najlue od svega to je mogao da kae. Zato i nije udo
da se iznenadio onim to je sledilo kad je to rekao. Poslao im je svog rizniara koji je trebalo da ih
umiri, izgladi stvar, i vrati ih, ako je mogue. Meutim, oni su rizniara kamenovali na licu mesta, a
Rovoam, kad je video ta se dogaa, uplaio se i pourio do svojih kola i odjurio u Jerusalim, okupio
vojsku da krene da ih pokori i prisili da mu slue. Meutim, Gospodnji prorok mu je rekao da to ne
treba da radi i da svi oni ostanu u svojim domovima. Tako su i uinili.
I kada su se odvojili od preostala dva plemena Jerovoam je preuzeo carstvo i postavio zlatnu
telad koju je doneo iz Egipta, tako da je deset plemena odmah odjednom odveo (vratio) u Egipat, u
egipatsko idolopoklonstvo i egipatski sistem vladavine. Tako je Jerovoam pokrenuo bujicu, i primer
koji je ostavio sledili su svi naredni kraljevi koji su vladali nad deset plemena. I uvek posle toga
ponavlja se: Jerovoam sin Navatov koji sagrei i navede na greh Izrael. I taj otpad stalno je vodio
nizbrdo, na dole, dok celo kraljevstvo nije propalo i za njega se nikad vie nije ulo, niti e se uti.
Otpad niza kraljeva nad deset plemena bio je od loeg ka sve gorem. Jerovoam je bio zao, ali oni koji
su ga nasledili bili su isto tako zli. Onda je doao Amrije. On je bio gori od svih prethodnih. Zatim je
doao Ahav, i on je bio gori od svih njih pre njega. Tako je to bilo sa celom tim kraljevstvom dok
ono nije propalo i nestalo.
Meutim, Gospod je sve to vreme davao sve od sebe ne bi li ih naveo da Mu slue. Slao im je
proroka za prorokom. Stalno je pozivao kraljeve da Ga se boje tj. potuju i da Mu slue. Kad
doemo do poslednjih dana Izraela, imamo Amosa i Osiju koji posebno prorokuju. Amos, Osija i
Mihej proricali su za Izrael i Izraelu, u poslednje dane Izraela. Meutim, samo malo od onoga to je
objavio Mihej se direktno tie deset plemena. Gotovo ceo Amos se odnosi na njih i veina Osije.
Amos i Osija su uglavnom, gotovo sasvim, proricali o Izraelu, i iznosili Gospodnji poslednji poziv
Izraelu da se opet vrate Njemu i tako sauvaju od potpunog unitenja.
76
Sva ta prorotva i istorija Izraela stavljeni su u Sveto pismo kao upozorenje narodu koji ivi u
poslednjim danima istorije ovog sveta. Boja uputstva su tu za narod poslednjeg vremena da se
vrate Bogu da bi mogao da ih izbavi od sigurne propasti. Zato su zapisane sve te stvari. Tako su
Amos i Osija sadanja istina za vas i za mene i za svakoga na ovom svetu, kao to su bili za narod tih
deset plemena kada su napisana.
Amos je prorokovao, a svetenik iz Vetilja mu je rekao: Ne prorokuj ovde, ovde je dom carski i
carev sud; odlazi u Judu. Onda je otiao i rekao drugom Jerovoamu da Amos prorie zlo za ovu
zemlju i da ui pobunu protiv kralja i kae da e Gospodnji ma pasti na sve i da zemlja ne moe
podneti sve njegove rei.
Otvorimo ovaj odlomak i itajmo iz Amosa 7,10-15:
Tada Amasija svetenik vetiljski posla k Jerovoamu caru Izrailjevom i porui mu:
Amos die bunu na te usred doma Izrailjevog, zemlja ne moe podneti sve rei njegove. Jer
ovako govori Amos: Jerovoam e poginuti od maa, a Izrailj e se odvesti iz zemlje svoje u
ropstvo. Potom ree Amasija Amosu: Videoe, idi, bei u zemlju Judinu, i onde jedi hleb i
onde prorokuj; a u Vetilju vie ne prorokuj, jer je svetinja careva i dom je carski. A Amos
odgovori i ree Amasiji: Ne bejah prorok ni proroki sin, nego bejah govedar i brah
dudove; a Gospod me uze od stada i ree mi Gospod: Idi, prorokuj narodu mom Izrailju.
I on im je prorokovao. Ali ne zaboravite, to su bili poslednji dani za Izrael. I kad nisu hteli da
Amos prorokuje u toj zemlji, pa su ga oterali i proganjali kao to su to inili i sa mnogim prorocima
pre njega, Gospod je podigao Osiju u Judi (Judeji). A on, poto je bio u Judi gde je ovaj
idolopokloniki svetenih rekao Amosu da ode, mogao je da prorokuje o Izraelu, pa ga oni nisu
mogli progoniti i uiniti sa njim ta su hteli.
Samo da jo dodam: pogledajte sve ovo! Znate da su od vremena Samuila pa nadalje, izraelski
kraljevi progonili Boji narod, progonili pororoke, ubijali svetenike kako im se prohtelo. inili su
to zato to su imali mo, kao i duh, da to ine. Meutim, da Izrael nikad nije imao kralja ni
kraljevstvo, ni svoju vladavinu, da li bi to mogli? Ne bi. Bilo bi nemogue. Znate da su izraelski
kraljevi prema Bojim ljudima i Gospodnjim prorocima bili gori od neznaboakih kraljeva. Dok su
izraelski i Judini kraljevi zlostavljali Gospodnje proroke, neznaboaki kraljevi su ih potovali i
cenili. Kao to sam rekao, Osija je o tome takoe prorokovao. Proitau nekoliko stihova iz Osije da
vidite ta on kae o tome. Pogledajte prvo deveto poglavlje, samo nekoliko rei:
Oni nee nastavati u zemlji Gospodnjoj; nego e se vratiti Jefrem u Misir.
Jefrem je bilo jedno od deset plemena, ali njegovo ime je ovde uzeto za sve njih. Deset plemena
otilo je u Asiriju. Asirci su ih odveli u ropstvo. Meutim, kad su ih Asirci odveli u ropstvo, ta je
Gospod eleo da kae time to je rekao da e se vratiti u Egipat? Egipat predstavlja najdalji mogui
otpad od Boga. Tama koja je potpuno egipatska je tamo gde ljudi vladaju umesto Boga i cela
vladavina vlast, ljudi, sve postavljeno je protiv Boga i protiv Njegovog naroda, kao to je to bilo
protiv Izraela dok je bio u Egiptu pre nego to su Egipat pogodili zla, a Izrael bio osloboen
(izbavljen). I kada Gospod ovde kae da Jefrem treba da ode u Egipat, iako ih je Asirija vlast
Asirije odvela u ropstvo, to pokazuje da su se odluili za potpuni otpad i da zbog toga nisu mogli,
jednostavno zato to nisu hteli, da stanuju u zemlji Gospodnjoj.
77
Seate se da smo itali ta je Gospod rekao Avramu: Idi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma
oca svog u zemlju koju u ti ja pokazati. Prema tome, ta zemlja je Gospodnja zemlja. A kada preko
Osije govori da Izrael nee nastaviti u Gospodnjoj zemlji, onda ne misli na mali komad zemlje oko
Samarije, ve na zemlju koju je pokazao Avramu i u koju je Bog pozvao svoj narod kada ga je izveo
iz Egipta. Oni nee stanovati u Gospodnjoj zemlji. Zatim sledi Egipat, potpuni otpad. Videete to
dok budem dalje itao.
Oni nee nastavati u zemlji Gospodnjoj; nego e se vratiti Jefrem u Misir, i oni e jesti
neistotu u asirskoj. Nee prinositi Gospodu vina, niti e Mu biti ugodne rtve njihove,
nego e im biti kao hleb onih koji tue, ko ga god jede oskvrnie se, jer im je hleb za rtve
njihove, nee ui u dom Gospodnji. ta ete initi na dan svetkovine i na dan praznika
Gospodnjeg? Jer gle, otii e pustoenja radi; Misir e ih pribrati, Memfis e ih pogrepsti;
zaklade njihove od srebra nasledie kopriva, trnje e im biti u atorima.
Deseto poglavlje:
Izrailj je prazna loza vinova, ostavlja rod za se; to vie roda ima, to vie umnoava
oltare; to mu je bolja zemlja, to vie kiti likove. Srce im je razdeljeno, zato su krivi; On e
oboriti oltare njihove, polomie likove njihove. Jer sada govore: Nemamo cara (kralja).
U to vreme nisu imali kralja. On je ubijen je pa je postojao interregnum 2. Drugi kralj jo nije
zauzeo njegovo mesto. Ali, zapazite ta kae: Jer sada govore: Nemamo cara. Gospod im je rekao:
ako izaberu kralja uprkos Njegovom protestu, oni Njega odbacuju. Ne, nego car neka bude nad
nama. Da li su imali kralja? Da. A onda je dolo vreme da su bili prisiljeni da kau: Nemamo
cara. ta im je ovaj put Gospod rekao?
Jer sada govore: Nemamo cara; ne bojimo se Gospoda; i ta bi nam uinio car?
Govore rei kunui se lano kad ugovaraju veru, i sud kao otrov raste u brazdama na njivi
mojoj. Za junice vet-avenske uplaie se stanovnici samarijski; jer e za njima aliti narod
njihov, i svetenici njihovi, koji im se radovahu, jer e slava njihova otii od njih.
U trinaestom poglavlju imate ta Gospod kae. Deveti stih:
Propao si, Izraelu; ali ti je pomo u meni. Ja u biti tvoj Kralj (Car Danii). (eng.
prevod KJV)
Ali, oni to nisu hteli. Tako vidite da je Gospod sve vreme hteo da bude njihov Car, eleo je da
im samo On bude Car i da nemaju nikog drugog. I onda u sledeem stihu kae: Dadoh ti kralja u
gnevu svom, i uzeh ga u jarosti svojoj. Evo itam ceo taj stih:
Interregnum meuvlada, meuvlae. Period kada je normalna vlada suspendovana, stanje drave u kome nova vlast
nije preuzela sve funkcije stare vlasti, tj. nije se osamostalila. Ovo je naroito izraeno u periodima izmeu uzastopnih
promena vlada ili reima prim. izdavaa.
78
Ja u biti tvoj Car. Gde je? Neka te sauva u svim gradovima tvojim; gde li su sudije
tvoje, za koje si govorio: Daj mi kralja i knezove?
On ih vraa u vreme kada su rekli: Daj nam kralja da vlada nad nama. A sada kae: Jo u ono
vreme sam vam govorio da vam kralj ne treba i rekao sam vam da e doi zlo. Sada sami priznajete
da nemate kralja, ali ste sebe upropastili. Ja u biti va Car. Dopustite da vam budem Car. A sada
pogledajte jedanaesto poglavlje, prvi stih:
Kad Izrailj bee dete, ljubih ga, i iz Misira dozvah sina svog.
Zato to govori ovde u poslednje dane Izraela, hiljadu godina nakon to ga je izveo iz Egipta?
Zbog ega?
Kad Izrailj bee dete, ljubih ga, i iz Misira dozvah sina svog. Koliko ih zvae, toliko oni
odlazie od njih; prinosie rtve Valima, kadie likovima. Ja uih Jefrema hoditi drei ga za
ruke, ali ne poznae da sam ih ja leio. Vukoh ih uzicama oveijim, uima ljubavnim; i bih
im kao oni koji im skidaju jaram s eljusti, i davah im hranu. Nee se vratiti u zemlju
misirsku, nego e mu Asirac biti car, jer se ne htee obratiti. I ma e stajati u gradovima
njegovim, i potre prevornice njegove i prodreti za namere njihove. Narod je moj prionuo
za otpad od mene; zovu ga ka Vinjem, ali se nijedan ne podie.
Gospod sada tuguje nad Izraelom, u trenutku kad se nalazi na ivici propasti. On ga poziva po
poslednji put: dolazi poslednje proroanstvo. I sa njim, upravo u to vreme, u Judeji vlada Jezekija.
Kada je stupio na presto krenuo je da reformie kraljevstvo i da ga povrati od Ahazovog otpada.
Kada je oistio hram i sve uredio, slavili su pashu dve sedmice. Meutim, pre pashe Jezekija je
poslao glasnike u svih deset plemena, ono to je jo ostalo od njih, i pozvao ih na pashu u Jerusalim,
da se poklone Gospodu Bogu nad vojskama. Ali, izvetaj kae da su se rugali tim glasnicima i
ismevali ih. Meutim, mnotvo naroda je od Isahara i Zavulona i Neftalima i drugih delova
provincije dolo u Jerusalim i praznovalo pashu i pridruilo se Gospodu. I kada je ovaj narod otiao
u Jerusalim i zauzeo svoje mesto meu judejskim narodom, upravo u tom trenutku je doao asirski
kralj i zauzeo svu zemlju od deset plemena. Tako su oni koji su posluali Jezekijin poziv da dou u
Jerusalim da se poklone Gospodu, bili spaseni od asirskog ropstva.
Neposredno pre nego to je Jezekija uputio svoju molbu, Osija ovo pie i Gospod tuguje zbog
onoga to je Njegov narod odluio da uini. Evo ta kae:
Ja uih Jefrema hoditi drei ga za ruke.
Gospodu je bilo toliko stalo do toga da krenu pravim putem, da ih je uzeo za ruku i poveo.
Meutim, oni su povukli svoju ruku i nisu dopustili da ih On vodi. Ali, On nije mogao da ih samo
tako preda. Pogledajte:
Kako da te dam, Jefreme? Da te predam, Izrailju? Kako da uinim od tebe kao od
Adame? Da te obratim da bude kao Sevojim? Ustreptalo je srce moje u meni, uskolebala se
79
utroba moja od alosti. Neu izvriti ljutog gneva svog, neu opet zatrti Jefrema; jer sam ja
Bog a ne ovek, Svetac usred tebe; neu doi na grad.
Tako se Bog povlai od suda koji na njih mora pasti. Zato to je Bog On jo ne puta da sud
padne. ak i onda kada ih ve mora snai. Meutim, oni su i dalje bili buntovni. I dalje su ili svojim
putevima. A posledica je zapisana u 2. Carevima 17,5-8:
A car asirski proe svu zemlju i doe na Samariju, i bi je tri godine. Devete godine
Osijine uze car asirski Samariju i odvede Izrailja u Asiriju i naseli u Alaju i u Avoru na vodi
Gozanu i u gradovima midskim. A to bi to sinovi Izrailjevi greie Gospodu Bogu svom,
koji ih je izveo iz zemlje misirske ispod ruke Faraona, cara misirskog, i bojae se drugih
bogova, i hodie po uredbama naroda koji odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih, i kako
inie carevi Izrailjevi.
A onda sve tamo od trinaestog stiha:
I Gospod opominjae Izrailja i Judu preko svih proroka i svih videlaca govorei:
Vratite se sa zlih puteva svojih i drite zapovesti moje i uredbe moje po svemu zakonu koji
sam zapovedio ocima vaim i koji sam vam poslao po slugama svojim prorocima. Ali ne
posluae; nego behu tvrdovrati kao i oci njihovi, koji ne verovae Gospodu Bogu svom. I
odbacie uredbe Njegove i zavet (savez) Njegov, koji uini s ocima njihovim, i svedoanstva
Njegova, kojima im svedoae, i hodie za nitavilom i postae nitavi, i za narodima koji
behu oko njih, za koje im bee zapovedio Gospod da ne ine kao oni.
Tako je izgubljeno deset plemena. Kada je o njima prorokovao, Osija je rekao: Juda jo vlada s
Bogom i veran je sa svetima. Juda je jo neko vreme ostao. A Jezekija im je bio kralj. Manasija ga je
sledio i ponovno odveo kraljevstvo u otpad. Posle njega je doao Josija koji je jo jednom reformisao
kraljevstvo, a kad je poginuo, kraljevstvo je krenulo pravo u propast. Posle Josije nije bilo ni jednog
koji se bojao Gospoda. ak i u Jezekijino vreme stalno su pozivali Egipat i drali se Egipta,
pokuavajui da ih Egipat spasi, pokuavajui da dobiju pomo iz Egipta onda kada su ih snalazile
nevolje koje su bile prouzrokovane njihovim neverstvom i odvajanjem od Gospoda.
Pogledajte kasnije dogaaje u Judeji. Ahaz alje poslanike Tiglat-Pilasaru, kralju asirskom, i
trai od njega da ga oslobodi iz ruke kralja u Damasku. Tiglat-Pilasar je to uinio. Zauzeo je Damask
i tako oslobodio Ahaza pritiska. Ahaz mu je dao danak i otiao da se sretne sa njim u Damasku, da
mu se pokloni kao njegov podanik. Tu je video idolopokloniki oltar, nainio jedan takav i postavio
ga na vratima Gospodnjeg hrama. Tako je odveo Judu u otpad, kao to je to bio sluaj sa Izraelom.
U Judeji je Ahaza nasledio Jezekija. Kad je Jezekija postao kralj, hteo je da se oslobodi od asirske
vlasti i plaanja danka. U Judeji je postojala stranka koja je bila uz Jezekiju, odluna da se oslobode
od Asirije. Ova stranka je smatrala da je jedini nain da to ostvare da dobiju pomo od Egipta. U to
vreme je prorokovao Isaija. On im je rekao da se oslone na Gospoda za osloboenje od Egipta i
Asirije. Rekao im je da su bili ugnjetavani zato to su greili protiv Gospoda. Rekao im je i da je
njihov pokuaj da dobiju pomo od Egipta uzaludan. Jer pokuaj da im Egipat pomogne donee
samo vee ugnjetavanje, poto e ih Egipat ugnjetavati umesto da im pomogne. Egipat ne moe da
ih oslobodi.
80
Pogledajte sada osmo poglavlje proroka Isaije. Koji odlomak Pisma o Gospodnjem dolasku i
ekanju na Gospodnji dolazak esto koristimo iz Isaijine knjige? Gde se nalazi? Seate se da je osmo
poglavlje Isaije jedno od onih koja govore o onima koji se dogovaraju sa vraarima, koji apuu i
mrmljaju re je o spiritizmu? Upravo tu kae: Svei svedoanstvo, zapeati zakon mojim
uenicima. ekau dakle Gospoda, koji je sakrio lice svoje od doma Jakovljevog, i uzdau se u
Njega. Govori li to poglavlje o dolasku? Da. Da li to poglavlje see do Gospodnjeg dolaska? Da.
Pogledajte ta se nalazi u tom poglavlju. Pogledajte ta je na poetku ovog poglavlja, poevi od
petog stiha:
I jo mi ree Gospod govorei: to ovaj narod ne mari za vodu siloamsku koja tee
tiho, i raduje se Resinu i sinu Remalijinom, zato, evo, Gospod e navesti na njih vodu iz
reke silnu i veliku, cara asirskog i svu slavu njegovu, te e izai iz svih potoka svojih, i tei
e povrh svih bregova svojih, i navalie preko Jude, plavie i razlivae se i doi do grla, i
krila e joj se rairiti preko svekolike zemlje tvoje, Emanuilo!
To se nad njima zaista ostvarilo. Doao je asirski kralj i preplavio celu zemlju. Meutim, zato je
to napisano u vezi sa ekanjem na Gospodnji dolazak, i u vezi sa narodom koji je trebalo da eka
Gospodnji dolazak? To je zapisano na tom mestu i predato nama, da svim ljudima sada u nae
vreme pokae da e doi tekoe i oskudica i nemiri na celu Zemlju i sve narode, da e se razliti i
dopreti do grla, a ljudi nee znati kako da se oslobode (izbave). Zato je ovaj odlomak sauvan za nas
koji ekamo Gospoda. Nastavimo itati da vidimo.
Zdruujte se, narodi, ali ete se potrti; ujte svi koji ste u dalekoj zemlji: oruajte se, ali
ete se potrti; oruajte se, ali ete se potrti. Dogovarajte se, dogovor e vam se razbiti: recite
re, nee biti od nje nita, jer je s nama Bog. Jer mi ovako ree Gospod uhvativi me za ruku
i opomenuvi me da ne idem putem ovog naroda, govorei: Ne govorite Buna kad god
ovaj narod kae Buna, i ne bojte se ega se on boji, i ne plaite se.
Da li su ta vremena upravo sada, sada kada ekamo Gospodnji dolazak? Da li se udruuju zato
to se boje i plae? Zato to nevolje dolaze na Zemlju? Da li vidimo da se to svuda dogaa? Jeste li
videli tako neto? O, da, jeste! Da li je to iko video osim adventista sedmog dana? Jeste, ako postoji
neka razlika, gotovo svako to vidi mnogo jasnije od adventista. Ali se vidi. Dovoljno je jasno. A oni
se udruuju, povezuju u ete i skupine, i naoruavaju. Zbog ega se naoruavaju? ta e se dogoditi?
Potre se. Zato se onda naoruavaju? Da budu potrti. Ali, oni tako ne misle. Naoruavaju se protiv
zla koje dolazi. I pokuaji da se sami oslobode (izbave) od zla samo produbljuju problem i dovode ih
sve blie unitenju, potiranju.
Gospoda nad vojskama svetite (posveujte); i On neka vam je strah i bojazan. I bie
vam svetinja, a kamen za spoticanje i stena za sablazan obema domovima Izrailjevim,
zamka i mrea stanovnicima jerusalimskim. I spotaknue se mnogi i pae i satre se,
zaplee se i uhvatie se. Svei svedoanstvo, zapeati zakon mojim uenicima. ekau
dakle Gospoda, koji je sakrio lice svoje od doma Jakovljevog, i uzdau se u Njega. Evo ja i
deca koju mi je dao Gospod jesmo znak i udo Izrailju od Gospoda nad vojskama, koji
nastava na gori Sionu.
81
Jasno je da to see do Gospodnjeg dolaska. To je poziv narodu koji treba da sretne Gospoda.
Meutim, zato donosi nevolje u vreme kad je Asirija ugnjetavala Judeju? Zato to to jednostavno
najjasnije pokazuje kakve e sve nevolje doi na svu Zemlju i sav narod u vreme Gospodnjeg
dolaska. A pokuaji koje je Judeja inila da izbegne ova zla i da se od njih sama spasi, tano su isti
kao pokuaji koje e uiniti oni koji tvrde da su Boji narod, da bi se izbavili od zala koja dolaze.
Bog sve vreme poziva: Ne oslanjajte se na Asiriju, ne oslanjajte se na Egipat! Oslanjajte se
samo na Gospoda! Okrenite lea Asiriji: to je ispravno. Ali, ne idite u Egipat da izbegnete
Asiriju. Traite Gospoda. Ne idite u Egipat. Idite Gospodu. I ako potraite Gospoda svim srcem
svojim, izbaviete se od sve ove nevolje i ugnjetavanja Asirije. Samo nekoliko rei o tome.
Trideseto poglavlje Isaije nam otkriva tajnu o tome.
Teko sinovima odmetnicima, govori Gospod, koji sastavljaju namere koje nisu od
mene, zaklanjaju se za zaklon koji nije od mog Duha, da domeu greh na greh; koji silaze u
Misir ne pitajui ta u ja rei, da se ukrepe silom Faraonovom i da se zaklone pod senkom
misirskom. Jer e vam sila Faraonova biti na sramotu, i zaklon pod senkom misirskom na
porugu. (Stihovi 1-3)
Njegov ambasador otiao je dole da Egiptu ponudi pregovore. A kada je Judeja poslala
ambasadore u Egipat, Egipat ih je postideo.
Jer knezovi njegovi bie u Soanu, i poslanici njegovi dooe u Hanes. Ali e se svi
posramiti s naroda, koji im nee pomoi, niti e im biti na korist ni na dobit, nego na
sramotu i na porugu. Tovar e biti na stoci junoj: u zemlju gde je nevolja i muka, gde su
lavovi i lavii, guje i zmajevi ognjeni krilati, odnee blago svoje magarcima na ramenima i
bogatstvo svoje kamilama na grbama, k narodu koji nee pomoi. Jer e Misirci uzalud i
naprazno pomagati; zato viem o tom: jaina im je da sede s mirom. (Stihovi 4-7)
Da vidite kako to nije neobino, uzimam ovde i itam iz jednog svedoanstva od 5. jula 1896:
Opomene koje su u Bojoj Rei upuene sinovima Izraelovim nisu namenjene samo
njima nego svima koji e iveti na zemlji. On im kae: Teko sinovima odmetnicima,
koji sastavljaju namere koje nisu od mene, zaklanjaju se za zaklon koji nije od mog Duha,
da domeu greh na greh; koji silaze u Misir ne pitajui ta u ja rei, da se ukrepe silom
Faraonovom i da se zaklone pod senkom misirskom. Jer e vam sila Faraonova biti na
sramotu, i zaklon pod senkom misirskom na porugu. Ako je Gospod ukorio svoj drevni
narod zato to u tekoi nije traio savet od Njega, zar nee biti nezadovoljan danas ako
se Njegov narod, umesto da se osloni na sjajne zrake Sunca pravednosti da mu rasvetli
put, odvraa od Njega kad je izloen iskuenju i nevolji, da bi traio pomo od ljudskih
bia koja su sama pogreiva i nedelotvorna? Gde je naa snaga? Da li je u ljudima koji su
sami bespomoni i zavisni; kojima je potrebno Boje vostvo kao i nama? Hristos kae:
Bez mene ne moete initi nita (Jovan 15,5) i On je osigurao Svetog Duha kao
pomou svako vreme potrebe.
82
Meutim, poznato vam je da su u tekoama prole godine, za koje se mislilo da mogu biti
reene politikom kampanjom, ak i adventisti sedmog dana bili tako poneseni od svoje odanosti
Bogu, da su uestvovali u kampanji, pokuavajui da manipuliu sa politikim zbivanjima i
kontroliu izbore u pokuajima da oblikuju stvari. Zbog ega? O, da pomognu izlazak zemlje iz
tekoa za koje su bili sigurni da e je snai. Naravno, tekoe e doi na zemlju. Ali, hoe li se
adventisti sedmog dana organizovati u grupe za takvo delo? Neka se oslobode Asirije. Neka se
umesto Asirije i Egipta predaju Bogu. U tome je jedino spasenje. U tome je jedino osloboenje
(izbavljenje) u prolosti, sadanjosti i budunosti.
83
11. IZLAZAK IZ VAVILONA I EGIPTA 7.

pouka
(Ponedeljak vee, 15. mart 1897)
U naem sinonom prouavanju doli smo u istoriji Judeje do take kada su nevolje iz Asirije
poele da plave zemlju kao potop. Hteli su da ih izbegnu i Gospod ih je pozivao da Ga svim srcem
trae da bi mogao da ih oslobodi. Meutim, oni su nastojali da se izbave kombinacijom
konfederacije i saveza sa Egiptom.
Tako je u Jezekijinom ivotu ilo do trenutka kada je sva pomo iz Egipta prekinuta ne zato to
je on to eleo, nego zato to je jednostavno bilo tako. Asirski kralj je proao izmeu Jerusalima i
Sredozemnog mora i postavio se izmeu egipatske vojske i Jerusalima, da bi spreio udruivanje
judejskih i egipatskih snaga. Tako, dok su odvojeni, mogao je da porazi bilo koga od njih.
Kada je Senahirim prvi put doao na Jerusalim, uinio je to isto, a Jezekija je bio toliko kriv da u
Pismu pie da je iziao pred asirskog kralja i rekao: Zgreio sam; vrati se od mene, ta god
nametne na me nosiu. Asirski kralj je Jezekiji nametnuo trideset talanata zlata i trista talanata
srebra pa je Jezekija morao da opljaka Boji dom da plati danak.
Uzrok toj nevolji bio je u pobuni stanovnitva u Akaronu protiv Asirije. Meutim, sam
akaronski kralj je bio veran asirskom kralju pa nije hteo da se pridrui stanovnitvu u pobuni. Zato
ga je narod uhvatio i silom odveo u Jerusalim i predao na uvanje Jezekiji. Jezekija ga je prihvatio.
Naime, on je bio toliko naklonjen njihovoj pobuni protiv asirskog kralja da je bio spreman da im se
na taj nain pridrui.
Asirski kralj je doao i osvojio Akaron. Onda je krenuo na Jerusalim da uzme akaronskog kralja
i da ga ponovno ustolii na njegov presto u Akaronu. Jezekija je utvrdio grad, izgradio bedeme i svu
potrebnu obranu, ali to nije bilo reenje, to ih ne bi oslobodilo zato to Bog nije mogao da ih
oslobodi na taj nain. Proitau Senahirimov izvetaj sa tog pohoda, a takoe i biblijski izvetaj. Ova
dva izvetaja spojena su u Empires of the Bible, str. 322 i tri naredne stranice. Poinjem da itam
od 15. paragrafa. Senahirim pria kako se stanovnitvo Akarona pobunilo i kako je njihov kralj
zarobljen. On kae:
Glavni svetenici, plemstvo i narod Akarona stavili su Padiaha, svoga kralja (koji je
ostao odani potovatelj Asirije) u gvozdene lance i isporuili ga Jezekiji, judinom kralju i
neprijateljski postupali sa boanstvom; ti ljudi su sada bili uplaeni u svojim srcima.
Kad je zauzeo grad, kralj nastavlja: Jezekija, judin car (kralj), nije se pokorio mom jarmu. A
onda Biblija kae: Zato se podie Senahirim, car asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih. Na to
Senahirim kae:
etrdeset est ovih gradova, jakih utvrenja, i gradova na njihovoj teritoriji, kojih je
bilo bezbroj, opseo sam sa ratnim mainama, osvojio, opljakao i uzeo kao plen. Dvesta
hiljada sto pedeset ljudi, malih i velikih, mukih i enskih, konja, kobila, magaraca, kamila,
volova i ovaca bez broja, iz njihove sredine odveo sam i podelio ih kao plen.
84
A onda Sveto pismo kae:

A kad vide Jezekija gde doe Senahirim i gde se okrenu da udari na Jerusalim, uini
vee s knezovima svojim i s junacima svojim da zaroni izvore vodene, koji behu iza grada, i
pomogoe mu. Jer se sabra mnotvo naroda, te zaronie sve izvore i potok koji tee posred
zemlje govorei: Zato kad dou carevi asirski da nau toliko vode? I ohrabri se, te ozida
zid oboreni, i podie kule, i spolja ozida jo jedan zid; i utvrdi Milon u gradu Davidovom, i
naini mnogo oruja i titova.
Sada kae Senahirim:
Zatoio sam ga u Jerusalimu kao pticu u kavezu, njegovom kraljevskom gradu.
Zatvorio sam ga: izgradio sam opsadne tornjeve protiv njega (jer on je naredio da se
obnove bedemi velikih vrata njegovog grada).
A na to kae Biblija:
I postavi vojvode nad narodom, i sabra ih k sebi na ulicu kod vrata gradskih, i govori
im ljubazno i ree: Budite slobodni i hrabri, ne bojte se i ne plaite se cara asirskog ni svega
mnotva to je s njim, jer je s nama vei nego s njim. S njim je miica telesna, a s nama je
Gospod Bog na da nam pomogne i da bije nae bojeve. I narod se osloni na rei Jezekije
cara Judinog.
Sve je to bilo istina, samo da je jo bio neduan u celoj stvari. Ali sa Padiahom, akaronskim
kraljem u Jerusalimskom zatvoru tog trenutka, Gospod nije mogao da podri Jezekiju u njegovom
nainu odbrane grada. Zbog toga Senahirim kae:
Jezekiju je savladao strah od prilaenja mog velianstva; kao i Urbe, i njegove
sopstvene vojnike i drugi vojnike koje je uzeo u Jerusalim svoj kraljevski grad.
Na to Sveto pismo kae:
A car asirski nametnu na Jezekiju, cara Judinog, trista talanata srebra i trideset
talanata zlata. I dade car Jezekija sve srebro to se nae u domu Gospodnjem i u riznicama
carskog dvora. U to vreme car Jezekija raskopa vrata na crkvi Gospodnjoj i pragove koje
sam bee okovao, i dade caru asirskom.
O ovom Senahirim kae:
Ovom danku, koji se godinje plaao, dodao sam danak saveznitva moje vlasti i
poloio ga na njega. Radnici, vojnici i graditelji koje je zbog utvrivanja Jerusalima, svog
kraljevskog grada, skupio u njemu, nosili su danak. Trideset talanata zlata, osamsto talanata
srebra, satkane tkanine, skerletne, vezene; veliko dragoceno kamenje; divane od slonovae,
pokretne prestole od slonovae, bivolje koe, dan drvo, ku drvo, svakovrsno veliko blago i
85
njegove keri, evnuhe u njegovoj palati, muke svirae i enske svirae u Nineviju moj
kraljevski grad poslao je za mnom. A da plati danak i iskae potovanje poslao je svog
izaslanika. Njegove gradove koje sam opljakao, odsekao sam od njegovog kraljevstva i dao
Mitinti, kralju azotskom, Padiahu, kralju akaronskom i Zilli-Belu, kralju Gaze. Umanjio
sam njegovo kraljevstvo.
Ovo je cela pria o tom stihu u Pismu gde pie da je Jezekija poslao poruku kralju asirskom i
rekao: Zgreio sam; vrati se od mene, ta god nametne na me nosiu.
Neto kasnije Jezekija je poslao poslanike u Egipat i Egipat je sklopio savez sa Jezekijom i poslao
svoju vojsku. Senahirim je na vreme to douo i postavio je svoju vojsku izmeu Egipta i Jerusalima.
Onda je poslao Jezekiji u Jerusalim prvi poziv da se preda, sa porukom da eka dok se vrati iz Egipta,
a onda e doi i sve ih odvesti u ropstvo u zemlju kao njihovu, koja e biti isto tako dobra kao i
njihova. Ali, Jezekija im je rekao da mu uope ne odgovaraju pa se ovek vratio u Lahis i ustanovio
da je kralj otiao u Livnu i tu mu podneo izvetaj.
Onda je Senahirim uo da se pribliava egipatska vojska pa je opet poslao pismo u Jerusalim u
kome je rekao ta on moe da uini, a ta Gospod ne moe. I Jezekiji je rekao da se ne uzda u
Gospoda, jer ga Gospod nikad ne moe osloboditi iz njegovih ruku. I kako e, kad zavri sa
egipatskim kraljem, doi i Jerusalim e morati da snosi posledice.
Do tada je Jezekija nauio da se uzda u Gospoda, jer nije imao nikog drugog. Na kraju, bio
je prisiljen da se uzda u Gospoda. Zato je otiao u hram, razvio Senahirivovo pismo pred
Gospodom i rekao Gospodu: Evo, sada je ovako. Mi ne moemo nita da uinimo. Gospode,
preduzmi neto za nas. I Gospod je preduzeo. Te noi pobijena je Senahirimova vojska i on je
otiao kui u Nineviju. Tako su konano kroz sve te teke trenutke, putem ovih zala koja su ih
snala i koja su ih tako potpuno okruila da nisu mogli dobiti bilo kakvu pomo od Egipta niti
od bilo kog drugog, bili dovedeni do poloaja gde je Bog od samog poetka i eleo da budu do
poloaja iz koga ih je samo On mogao osloboditi.
Da su sve vreme zavisili od (pouzdali se u) Gospoda kao to su sada, Gospod bi sve vreme
inio ono to je sada uinio za njih. Nikad ih Asirija ne bi pokorila niti bi imali ita sa Egiptom.
Nikad ne bi bili opljakani i odvedeni u ropstvo. Uvek bi stajali kao Gospodnji narod i Njegovo
carstvo, iveli bi sami, ne meajui se sa drugim narodima.
Nije potrebno da pratim istoriju Jude u detalje. Ponavlja se istorija deset plemena. To bi bilo
samo ponavljanje istorije koju smo sino videli, dok ne bi doli do mesta gde je Gospod poslao
svoga proroka Sedekiji, poslednjem kralju, da kae: Skini tu kapu i svrzi taj venac, nee ga biti;
niskog u uzvisiti a visokog u poniziti. Unitiu, unitiu, unitiu ga, i nee ga biti, dokle ne doe
onaj kome pripada, i njemu u ga dati.
Ubrzo nakon toga ceo narod je odveden u ropstvo u Vavilon osim najsiromanijih u zemlji
koji nisu nita imali. Ostali su u zemlji da je zaposednu kako ele. U to vreme bila je prednost biti
siromaan i nemati nita, i to je bilo zapisano za razumevanje svima koji sada ive na Zemlji.
Sada nije blagoslov biti bogat i imati veliki imetak. Uskoro e doi dani kad e siromani i oni
koji nemaju nita najbolje proi na ovom svetu. Tako je bilo onog dana kad su razorili
Jerusalim, a oni (bogati) bili odvedeni u ropstvo u Vavilon ili pobijeni.
U to vreme oni koji nisu nita imali mogli su da se nastane bilo gde u zemlji, jer im je
pripadala cela zemlja. Svi drugi odvedeni su u ropstvo. Tako e ponovo biti. Oni koji e se drati
imetka na ovome svetu, koji budu bogati, otii e u ropstvo uprkos svog bogatstva i propae na
86
svetu. Onda e oni koji su siromani u svetovnim dobrima, i nemaju nita poto su sve uloili u
Boje Delo takvi e stanovati u Gospodnjoj zemlji, kada svi koji nastavaju u zemaljskim
dravama budu odvedeni u ropstvo i cela Zemlja bude unitena.
Ovaj izvetaj o otpadu Izraela i njegovom unitenju nije napisan bez razloga. Osija i
proroanstva koja smo sino pomenuli nisu napisani bez razloga. Osmo poglavlje Isaije nije
napisano bez razloga. Ove rei napisane su za nas i mi moramo da ih posluamo u nae vreme.
Sada dolazimo do poslednjih dana Judeje. Proitajte Jeremijinu i Jezekiljevu knjigu. One su
sadanja istina za adventiste sedmog dana, isto kao i knjiga Otkrivenje. Jeremija i Jezekilj su napisani
za nas na koje je doao svretak (kraj) sveta, zato to su te knjige napisane u dane kada je dolazio
kraj Jude. I razorenje Jerusalima i vremena koja su usledila jednostavno su zabeleeni da svim
narodima sveta ukau na vreme kada su kraj sveta i njegovo unitenje blizu, i da ih upozore na
dogaaje koji e se desiti i nevolje koje e ih pratiti.
Izrael je izabrao kralja uprkos Gospodnjem negodovanju. Kad su se razdvojili, deset plemena je
dolo u situaciju u kojoj su bili prisiljeni da kau: Nemamo kralja (cara Daniiev prevod). I
Gospod je rekao: Ja u biti va Kralj. Oni su opet rekli: Ne, mi moramo da imamo kralja. I imali su
ga i bio je poslednji. Onda vie nisu imali ni kralja ni kraljevstvo, bili su odvedeni u ropstvo i zauvek
izgubljeni, zato to nisu hteli da Gospod bude njihov Kralj.
Juda je jo neko vreme oklevala (odugovlaila), a onda je dolo ono to smo malopre itali:
Skini tu kapu i svrzi taj venac, Juda vie ne moe da ima kralja. I prisiljen je da kae: Nemamo
kralja. I odlazi u ropstvo u Vavilon. Narod i plemena vie nisu imali kraljeve dok nije doao njihov
pravi Kralj, koji ima pravo da vlada i upravlja. ak i tada su bili toliko uporni, toliko ispunjeni istim
duhom kao kada su odbacili Boga u Saulovo vreme, da nisu hteli da Gospod vlada nad njima.
Odbacili su Ga (Hrista) i izabrali kralja ovog sveta Mi nemamo cara (kralja Bakoti) osim
Cezara. (Jovan 19,15)
Uvek ista pria. Kada su odbacili Boga, uinili su to uprkos Njegovom negodovanju i izabrali su
kralja koji se zvao Saul. Gospod je u tome video njihovo odbacivanje Isusa, njihovog Kralja, a izbor
Cezara i Varave. Njihovo odbacivanje Hrista i izbor Cezara bila je samo logina posledica njihovog
odbacivanja Boga i izbora Saula. Kada su odbacili Njega i izabrali Saula, Gospod je znao da e
odbaciti Njega (Hrista) i izabrati Cezara. Ovaj poslednji korak krio se u prvom.
Zato je Gospod rekao: Samuilo, ne odbacuju oni tebe, ve mene da ne vladam nad njima; a
to se odnosi i na adventiste sedmog dana. Bog eli da bude Vladar svog naroda, eli da bude
Kralj svom narodu. Hoe li to biti? Da li je Njegova vladavina dovoljna? Hoe li Njegova
vladavina biti dovoljna Njegovom narodu, pitanje je sad, kao to je i nekad bilo? Boja vladavina
im nije bila dovoljna u tadanje vreme, jer se nisu celim srcem predali Njemu. Preli su u
formalizam i postali toliko kao svet da su preli u idolopoklonstvo sveta. Morali su da imaju
kralja kao i ostali neznaboci. Danas je to ista pria. Ako Bog nije dovoljan vladar za adventiste
sedmog dana, to je zato to Mu ne veruju svim svojim srcem. I poto su toliko nalik
neznabocima, moraju da imaju neznaboaku vlast i neznaboaku silu da bi se sauvali od
sebe samih i vladali sobom. O, kad bi dananji adventisti posluali ta im Gospod danas govori:
elim da budem va Car!
Juda je, kao to sam to malopre rekao, odveden u ropstvo u Vavilon, a samo su nekolicina
najsiromanijih ostavljeni u zemlji. Tu je trebalo i da ostanu. Meutim, oni su svojevoljno otili u
Egipat. Uprkos Bojem negodovanju opet su otili u Egipat. Tako je sav Boji narod rasut meu
87
neznaboce, u Vavilonu i u Egiptu. Od tog vremena pa nadalje celo Pismo govori da e Njegov
narod biti izveden iz Vavilona i Egipta. I jo uvek je tako.
Danas odjekuje glas: Iziite iz nje, narode moj, da vam ne naude zla njena (Otk. 18,4).
To je Vavilon. A u jedanaestom poglavlju Otkrivenja govori se o onome to se duhovno zove
Egipat (stih 8). I oni koji su pobedili zver i njenu ikonu i njen ig i broji imena njenog pevali
su pesmu Mojsija (Otk. 15,3 SSP) ne neto nalik njoj ve pesmu Boijeg sluge Mojsija.
Kakva je bila Mojsijeva pesma? Pesma osloboenja iz Egipta. Prema tome, kada oni koji su
pobedili zver, njenu ikonu, njen ig i broj imena njenog pevaju Mojsijevu pesmu, to je zato to
su osloboeni iz Egipta. Zato to danas a i do kraja sveta, iz Egipta pozvah svoga Sina (Mat.
2,15). Danas postoje Vavilon i Egipat. Danas je Boji narod u Vavilonu i u Egiptu. I danas
Gospod poziva: Iziite iz nje, narode moj i iz Egipta pozvah svoga Sina.
Pogledajte ponovo: Gde je bio Nevrod (Nimrod)? U Vavilonu. Upravljao je oblau
Vavilona. Gde je bio Avram? U zemlji u kojoj je vladalo kraljstvo koje je Nevrod osnovao. Ali,
Bog ga je pozvao iz te zemlje. Ta zemlja je bila Vavilon, duhovno i fiziki. ta vie: Nevrod je bio
sin Husov, a Hus je bio Hamov sin Egipat je Hamova zemlja. Prema tome, Nevrod je bio i u
Egiptu i u Vavilonu. I kad je Bog pozvao Avrama, pozvao ga je i iz Egipta i iz Vavilona. A kad
ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo, i po obeanju naslednici (Gal. 3,29). I vi ste pozvani
iz Egipta i Vavilona.
O, posvetimo se prouavanju Biblije, i itajmo ono to ona kae, traimo u njoj duhovno
znaenje. Onda e cela Biblija, od prvog do poslednjeg stiha biti iva, svetla stvar za svakog od
nas.
Posle toga smo Izrael nali u Egiptu; i Gospod ih je ponovo pozvao iz Egipta. Zatim su
odbacili Gospoda, te su na kraju otili u vavilonsko ropstvo, da bi potom ponovo otili i u
Egipat. A kad je doao Isus, oni su Ga odbacili i izabrali Cezara. Zatim se pojavila hrianska
crkva i dolo je do otpada i u njoj, pa je ona postala jo jedan Vavilon. I Bog je pozvao narod da
izae iz tog Vavilona. U vreme reformacije pozvao ih je da iziu iz tog Vavilona. Onda je doao
protestantizam, reformisano hrianstvo, pa je i ono otpalo, i sada ini ikonu zveri, to e opet
doneti Vavilon, majku i keri, povezane sa vlastima sveta. A Bog jo uvek poziva: Iziite iz
Vavilona. Iziite iz nje, narode moj.
Filozofija koja je dovela do otpada u hrianskoj crkvi, lano, pagansko uenje koje je uneseno u
hrianske kole i dovelo do otpada, dola je iz Egipta. Egipatska filozofija izopaila je hrianske
kole, dovela do otpada i stvorila Rimsku crkvu, koja je danas i Vavilon i Egipat. I tako danas, u
skladu sa sadanjom istinom, Gospod poziva svoj narod da izie iz Vavilona i Egipta.
Ali, Gospod eli sve. On eli da vlada svima. eli da Njegovo carstvo bude nad svima. On
eli da to bude u Crkvi, eli da to bude u koli, eli da to bude u izdavakim ustanovama, eli da
to bude svuda gde god se pominje Njegovo ime. Hoete li Mu to dopustiti?
Ako doputate, vi, svako od vas za sebe, mora da to zapone dozvoljavajui Gospodu da
poseduje celo srce. Neka ovaj Car vlada u svome carstvu, u svome carstvu Duha. Ovo carstvo i
vladavina moraju da budu potpuni i apsolutni tako da ne priznajete nikakvog kralja, niti
ikakvog drugog vladara osim Boga, pa ni jedan drugi zakon osim Bojeg.
Tada, i ne pre toga, biemo osloboeni iz Egipta i Vavilona. I onda, kad smo tako osloboeni
iz Egipta i Vavilona, moe biti stvarno reeno, i Gospod e rei celoj vasioni: Ovde je trpljenje
svetih, koji dre zapovesti Boije i veru Isusovu ali ne oni koji su uinili najbolje to su mogli
88
nego e to biti Boja potvrda pred vasionom, ukazujui na narod na zemlji koji dri Boje zapovesti i
veru Isusovu. Ovo je vreme blizu i Bog poziva svoj narod iz Vavilona i iz Egipta da bi to moglo
biti uinjeno, da On moe da posvedoi: Ovde je narod koji dozvoljava da vladam njime i kome
ne treba nikakav drugi vladar, nikakav drugi zakon i nikakva druga vlast osim Boje.
Bacimo jo jedan pogled na sve to. Bog je poeo sa ovekom da prva od svih zapovesti bude
prisutna sa njim i da ivi sa njim: I ljubi (voli SSP) Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom
duom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. ovek je krenuo drugim smerom,
posluao onog drugog koji je govorio i tako izgubio sve. Bog ga je ponovo postavio na noge i opet
mu dao prednost da voli Boga svim svojim srcem, duom, umom i snagom. Ubrzo su njegovi
potomci otili tako daleko od Boga da za Gospoda uopte nije bilo mesta u njihovom ivotu, pa je
ljude morao potopom da izbrie sa lica Zemlje. Samo je osam dua bilo voljno da ima Gospoda u
svom ivotu.
Gospod je sa osam osoba ponovo poeo svoje delo na Zemlji. Za njih je prva od svih zapovesti
bila: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom duom svojom i svim umom svojim i
svom snagom svojom. Meutim, oni su to zanemarili, imali su druge bogove i od idolopoklonstva
preli u monarhiju. Organizovana je drava prva drava na svetu. Ona je bila plod otpada.
Iz te pokvarene drave Bog je ponovo pozvao svoj narod i poeo sa novom rasom. Bog je
pozvao Avrama iz te zemlje (domovine, drave), iz njegovog roda i iz doma njegovog oca u zemlju
koju e mu pokazati. A u toj zemlju mu nije dao ni pedalj (stopu), ali je obeao da e je dati njemu i
njegovom semenu (potomstvu) nakon njega, dok jo uopte nije imao dete. Tako ga je Bog pozvao
da izae iz zemlje u kojoj je iveo, a nije mu dao neku zemlju na svetu. Zato je Avram, prijatelj Boji,
crkva Boja, ostao bez zemlje na ovome svetu i ako ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo, i po
obeanju naslednici.
Mi treba da idemo stopama vere naeg oca Avrama, vere koju je imao dok je jo bio neobrezan.
Jeste li vi bez zemlje (domovine) na ovom svetu? Gospod vas poziva da izaete iz svoje zemlje u
zemlju koju e vam pokazati. To je nebeska domovina. Hoete li je uzeti?
Avramovi potomci otili su u Egipat i Bog ih je odvojio od te zemlje. Mojsije je u to doba bio
veliki primer. Bio je naslednik prestola. Ali, okrenuo je tome lea i poao sa Bogom. A morao je da
mu okrene lea da bi mogao ii sa Bogom.
Bog je oslobodio svoj narod i rekao mu: Gle, ovaj e narod nastavati sam, i s drugim narodima
nee se pomeati. No, oni su otpali od Boga i postavili sebi kralja i dravu kao neznaboci oko njih.
I ta je od toga bilo? Da li im je to donelo neko dobro? Ipak, Gospod ih nije zaboravio. Meutim, da
li im je to donelo neko dobro? Bio je to put neprestanog padanja nizbrdo, dok se nisu podelili, pa su
oba naroda otila u propast. Od toga dana do danas skitaju se po narodima. No, nisu se pomeali
sa drugim narodima, iako su to pokuavali.
Kada je Hristos doao, ponovo je podigao duhovnu porodicu. Ali, opet je doao otpad i crkva je
otila u idolopoklonstvo i neznabotvo, i ponovo postavila vlast crkvu i dravu. To je bilo papstvo.
I ta e iz toga proizai? Znate da e otii u propast (Otk. 17,8). Onda je Bog opet podigao
duhovnu porodicu u hrianskom protestantizmu. Meutim i on je otpao i pridruio se majci
bludnica i postavio ikonu zveri dravu na zemlji koja tvrdi da je Boje carstvo. I ta e biti od
svega toga? Poznato vam je da e to biti uniteno venim unitenjem.
ta je bilo sa Nevrodovim kraljevstvom? Uniteno je. ta je bilo sa egipatskim kraljevstvom?
Uniteno je. ta je bilo sa asirskim kraljevstvom? Uniteno je. ta je bilo sa kraljevstvom deset
plemena? Uniteno je. ta je bilo sa Judinim kraljevstvom? Uniteno je. ta je bilo sa vavilonskim
89
kraljevstvom? Uniteno je. ta je bilo sa medopersijskim kraljevstvom? Uniteno je. ta je bilo sa

grkim kraljevstvom? Uniteno je. ta je bilo sa rimskim carstvom? Uniteno je. ta je bilo sa onih
deset koja su sledila? Unitena su. ta e biti sa papstvom koje se podiglo na ruevinama Rima? Bie
uniteno. ta e biti sa carstvom koje je nainjeno kao ikona Rima u Sjedinjenim Dravama? Bie
uniteno.
Gospod je hteo da nam pokae da ne eli da Njegov narod bude povezan sa ovim stvarima.
Zar u tome nema pouke? Da li On eli da Njegov narod posveti svoja oseanja onome to e
propasti? Od Adama do sada Bog je pozivao ljude da Mu dopuste da vlada, da bude njihov Car.
Da bi narod mogao da izae iz svoje zemlje, iz svoga roda, iz doma svoga oca i prebiva sam, da se
ne mea sa (drugim) narodima. Hoe li ikad nai narod koji e Mu dozvoliti da On ima svoj
sopstveni put?
[Glasovi] Hoe.
Da, mi znamo da e imati takav narod, jer tako kae Boja Re. Meutim, hoe li imati taj
narod meu onima koji sada tvrde da su Njegov narod, pitanje je sad? Da li e i ti biti jedan od
njih? Kae: da. Onda e izai iz svoje zemlje, od svoga roda i iz doma oca svoga. Hoe li sam
da stanuje i da se ne mea sa narodima? Hoe li Bog biti tvoj Car i niko drugi? Hoe li tvoja
vlast biti Boja, pa nee biti potrebe za drugom vlau? Ne da e se pobuniti protiv bilo koje
druge vlasti. Jednostavno nee imati potrebu za bilo kojom drugom vlau, jer e imati
najbolju savrenu vlast. Pa ako ona vlada u tvom ivotu, nee biti potrebe da neka vlast na
zemlji upravlja tobom, i ona nee imati problema ni tekoa sa tobom. To je sve to Gospod
trai. Hoe li Mu dopustiti da ona vlada tvojim ivotom?
Upravo u poruci treeg anela, preko nje i kroz nju, Bog nastoji da uspostavi hrianstvo
na venoj osnovi. I onda, kao to i kae poruka treeg anela, kada Bog uspostavi hrianstvo
na venoj osnovi, to e biti hrianstvo koje nee biti povezano ni sa im na ovoj zemlji. Ono e
biti povezano samo sa Bogom, samo sa Njegovom venom rei, prosvetljeno Njegovim venim
Duhom, izneseno od Onoga iji su izlasci od venih vremena. I tako e ono voditi do venoga
Boga, da bi On mogao da njime vlada, a podupirae ga i vene ruke.
Znam, a i vi znate, da ima neke brae koja ne misle da je to ispravno. Pre dve godine se to
propovedalo i bilo je objavljeno u Biltenu. Mnogi to nisu prihvatili. A neki to jo uvek ne prihvataju.
Smatraju da je potpuno pogreno. Meutim, na poslednjoj Generalnoj konferenciji proitana su
nam dva svedoanstva napisana posebno za tu konferenciju. Jedno od njih, nalazim, objavljeno je
u Biltenu br. 4. Ono drugo jo nije tampano, ali bie, pretpostavljam, ubrzo, i ono ukorava
adventiste sedmog dana zbog toga to se angauju u politikim pitanjima. Proitau jedan odlomak
koji e vam pokazati o emu se radi:
Gospod Isus je razoaran sa svojim narodom. On je njegov Zapovednik; oni treba da
se svrstaju pod Njegovu zastavu. Oni nemaju vremena, mudrosti ni snage da ih troe u
podupiranju politikih stranaka. Ljude podstie na snanu aktivnost snaga odozdo, a Boji
sinovi i keri ne trebaju svoj uticaj da posvete ovom politikom sukobu. No, kakav to duh
zahvata na narod, kada se oni koji veruju da smo pod porukom treeg anela, poslednjom
porukom milosti svetu, braa po istoj veri, pojavljuju nosei znake protivnikih politikih
stranaka, objavljujui suprotna oseanja i svoja podeljena miljenja?
90
Postaviu vam pitanje u obliku predloga: Da je ovo, to se propovedalo pred dve godine o
predmetu vlasti i crkve bilo prihvaeno i da li bi se, da su to sledili svi adventisti sedmog dana,
uopte ukazala potreba za takvim svedoanstvom? Naravno da ne. Prema tome, da li ova predavanja
predstavljaju neto pogreno kada pozivaju Boji narod da zauzme stav za koji bi bilo nemogue da
mu se neto prigovori? Mislim u vezi sa tim. Mislim rei da, kada se iz Boje Rei iznosi neka istina
koja bi Njegov narod kad bi je on prihvatio pred Bogom i svetom stavila u takav poloaj da Bog na
njemu ne bi mogao da nae mane u odnosi na tu istinu, zar onda ona ne treba da se prihvati kao
istina? Kako bi uopte i mogla da bude pogrena?
Ali, ovo je samo jedno od svedoanstava. Drugo ima stranicu za stranicom ukora iste vrste,
upuenih Njegovom narodu, zato to se uplie u politike rasprave ove poslednje kampanje, tako da
je Gospod u dva svedoanstva koja su sledila jedno za drugim bio prisiljen da poalje ukor svom
narodu jer ini upravo ono od ega je hteo da ih spase, da su prihvatili poruku koja im je poslata
osamnaest meseci pre poetka ove kampanje. Zato je onda Gospod poslao ovu poruku svom
narodu pre osamnaest meseci, pre nego to je bilo ikakve prilike da krenu suprotnim smerom?
Zar nije hteo da Njegov narod bude spreman kad bude izloen vremenu zabune i rasprave, da bi
znao pravi put i da se ne zbuni sa ostalima koji su bili zbunjeni, da ne bi uestvovao u stvarima
zbog kojih On mora da izrekne ukor?
Ni od koga ne traim da to prihvati zato to je ovde izneseno. Traim da to prime, prouavaju,
mole se za to, razmotre i prihvate to zato to je istina. Tako e se Boji narod osloboditi od
mogunosti da mora da bude ukoren ili ispravljen u pogledu stvari kao to je ova. Ali znam da ima
brae koja jo uvek misle da je sve ovo pogreno i kau da je ovim na narod pozvan da zauzme
ekstreman stav, i da je ve zauzeo ekstreman stav. Moe li biti ekstreman stav onaj koji stavlja
Boji narod tamo gde On eli da bude, tako da bude potpuno osloboen svih tih zbunjujuih
stvari koje uznemiruju svet?
Ove godine je ista misao dola na drugi nain. Biblijski tekstovi, koje smo navodili pre dve
godine u predavanjima, ove godine se uopte nisu pojavili. U ono vreme je to bilo jevanelje, a ono
je jevanelje i sada, jer jevanelje proima celu Bibliju i vi ne moete da otvorite Bibliju bilo gde, a
da ona to ne kae.
Ima jo neto to moramo da uzmemo u obzir. Ako uestvujemo u politikim poslovima i
raspravama, pojedinci e se opredeliti za razliite strane, za suprotne politike stranke, oglaavajui
suprotna oseanja i iznosei svoja suprotna miljenja, sve vreme tvrdei da su braa. Koji je poslednji
korak u politikom delovanju? Rat, naravno. ta je onda na poetku? Jednostavno ono ta je na
kraju rat. Upravo taj duh je od poetka do kraja. Mogu li braa u Hristu, koji su jedno u Hristu, da
uestvuju u neemu to dovodi do toga da meu njima vlada duh neprijateljstva? Mogu li? Ne, ne
mogu, a da i dalje ostanu jedno u Hristu. Oni treba da trae jedinstvo, DA TRAE JEDINSTVO
DUHA, starajui se da svezom mira odrite duhovno jedinstvo (jedinstvo Duha Karadi). (Efe.
4,3 arni)
Neki su bili spremni da slede ovu logiku pa su zakljuili da je hrianima, svakom hrianinu,
adventistima sedmog dana ili drugima, dozvoljeno da se bore. Naravno, ne da se bore jedan protiv
drugog, ve da se bore za svoju zemlju, da krenu u rat kako bi sauvali graansku vlast. Ali, gde je
hrianinova zemlja? Gde je hrianinova vlast? Moete li da kaete?
[Glasovi] Nije od ovog sveta (Jovan 18,36).
Nije od ove zemlje i nije od ovog sveta. Nae carstvo i domovina nisu od ovog sveta.
91
Mogu li se hriani boriti za svoju zemlju orujem telesnog ratovanja? Car te zemlje je radije
dozvolio da Ga razapnu, usmrte i uklone iz vida nego da podigne ruku da se bori za svoju zemlju.
Moe li onda po toj logici da od poetka to bude u redu?
Ali, to nije sve. Ako mi kao adventisti sedmog dana treba da propovedamo ova naela, i da ih
drimo, onda moramo da uinimo vaan korak, jer je to poteno prema vlastima Sjedinjenih
Drava, prema saveznoj dravi Miigen i nekoliko drugih drava, da moemo da se pokaemo u
pravom svetlu.
Ponoviu to tako da moete da razumete o emu govorim. Ako doe do toga da treba da
prihvatimo princip da hriani mogu da se bore, da mogu dii desnu ruku u odbranu zemlje i vlasti i
svega toga, onda to sama Crkva mora, iz potenja prema sebi, a posebno prema vlastima Sjedinjenih
Drava i nekoliko saveznih drava, javno da objavi i odbaci i promeni stav koji je Crkva nekad
zauzimala.
Imam ovde dva mala dokumenta tampana 1865. godine, ali ono to je zapisano u njima
dogodilo se 1864. Jedan od njih ima naslov Stajalita adventista sedmog dana u odnosu na noenje
oruja, kako su iznesena guvernerima nekoliko drava i efu vojne policije, sa delom zakona o
registraciji (upisu).
U to vreme adventisti sedmog dana su, preko Odbora Generalne konferencije, izneli vladi
Sjedinjenih Drava, vladi savezne drave Ilinois, Miigen, Pensilvanija, Viskonsin i jo jedne ili dve
druge savezne drave, da adventisti kao hriani, i zato to jesu hriani, ne mogu pristati da
hriani, bez obzira na okolnosti, nose oruje ili se bore. Drugi dokument predstavlja izvode iz spisa
i izdanja adventista sedmog dana, da vlastima potkrepe istinitost ove molbe Crkve.
Ako ovo treba da se opovrgne i da mi prihvatimo gledite po kome hriani mogu da se bore u
svakoj prilici za vladu ili koga god, onda smo duni vlastima Sjedinjenih Drava, da Odbor
Generalne konferencije, koji predstavlja Crkvu, ode pred vladu Sjedinjenih Drava i kae da smo
promenili miljenje. I da ode guvernerima tih drava i kae im da smo promenili svoja gledita tako
da postoji zapis o naim novim i revidiranim gleditima po tom pitanju.
Ne verujem ni za trenutak da treba da se drimo neega to je uinjeno samo zato to je
uinjeno. Ali, ako je to to je uinjeno bilo ispravno, onda se drimo toga. I kaem, ako naa gledita
o tome treba da se promene, duni smo ovim vlastima da ih obavestimo o toj injenici, tako da ne
misle o nama drugaije nego to jesmo. To je poteno prema vlastima, jer smo kao verska zajednica
slubeno stavili sebe u izvetaj da zastupamo suprotno miljenje.
Pre dve godine, kad su iznesena ova predavanja, nisam znao da postoje ovi dokumenti. Nisam
znao za njihovo postojanje sve do poetka 1897. Meni ih je neko poslao u koverti i to je sve to
znam. tampani su 1865. u adventistikoj izdavakoj kui u Batl Kriku. Imena lanova Odbora
Generalne konferencije nalaze se u potpisu dokumenata predatih vladi Sjedinjenih Drava, a imena
lanova Odbora konferencija u saveznim dravama nalaze se u potpisu dokumenata predatih
guvernerima tih drava.
Proitau vam neke izvode koji su u to vreme tampani iz dokumenata, publikacija i asopisa
Adventista sedmog dana, kao dokaz vladi Sjedinjenih Drava i kao dokaz guvernerima saveznih
drava, da je ovaj stav Odbora Generalne konferencije Crkve bio njihov stav, i to ne stav uinjen za
odreenu priliku, da se izbegne registracija ili izbegnu posledice koje e doi na zemlju zbog rata.
Ovaj predmet je izdat kao dokaz ovim vladama da je to princip adventista sedmog dana i da se oni
dre tog principa zato to je to hrianstvo.
Proitau nekoliko izvoda iz ovoga i videete ono ta sam ja video kad sam to itao da sam
imao ovaj dokument pre dve godine u ovom atoru (gde se odravaju predavanja), ne bih mogao
92
jasnije da iznesem principe koji su u njemu nego to sam ih izneo u predavanjima, a koja su
objavljena u Biltenu. Evo izvoda iz neega to je u Znacima vremena napisao stareina Dems Vajt
1852. godine:
Crkva koja tvrdi da je Hristova ostavila je ruku svog pravog supruga i sada se
oslanja na jaku ruku zakona. Ona trai zatitu i da je odravaju iskvarene vlasti sveta;
ispravno je prikazana kerima bludnicama stare majke, a ona je simbol Katolike crkve.
Kao to ena treba da se prilepi (priljubi) uz svog mua, tako crkva treba da se prilepi
uz Hrista, i umesto da trai zatitu od ruke zakona, treba da se oslanja samo na monu
ruku svoga Dragog. Crkva je u nezakonitom braku sa svetom. To se moe videti u
razliitim odeljenjima graanske vlasti. ak se i u ministarstvu rata navodni
propovednik Isusa Hrista ruga Bogu mira svojim molitvama za uspeh u borbi.
Evo i citata iz Pregleda i glasnika (Review & Herald) od 9. maja 1854:
Da li je to blizu ili nije [a re je o Gospodnjem dolasku] injenica ostaje, da vlada
duh rata, duh mrnje i obmane. Mi se bojimo tog zaraznog uticaja tog
obeshrabrujueg uticaja familijarnosti (prisnosti) sa idejama o ratu i krvoproliu, tog
zlog nezdravog uzbuenja, ogorenog stranakog duha, koji ini da se zlo iri.
Ne govorimo da za Hristove uenike nema opasnosti od tih stvari. Postoji opasnost
jer i zato to e se bezakonje umnoiti, ohladnee ljubav mnogih (Mat. 24,12 Sinod
SPC). Takve su tajanstvene i neobjanjive simpatije koje povezuju oveka sa ovekom,
koje zabranjuju odvojeni i izolovani interes, da nesvesno prihvatamo preovlaujui ton,
a toga nismo svesni dok um ne bude iskrivljen i nesreen; a poto je u takvom
nezdravom stanju, spreman je da prihvati i smisli zlo. Moralna poast je razornija od
kuge.
Drugi izvod uzet je iz Pregleda i glasnika od 31. jula 1856:
Isus je rekao: Ti hajde za mnom (Jov. 21,22). ta je, dragi brate, draga sestro, merilo
tvoje vere? Zar nije Sveto pismo? Kae: Da. Onda emo doi da vidimo da li sledimo Isusa
ili ne. Stau pred vas na vaem putu i raspravljati sa vama; a taj put je svaki na postupak u
ivotu. Izvriemo temeljan pregled, prvo, i pitaemo: Da li postupate kao svet? Ali vi
pitate: ta misli pod time? Pokuau da vam kaem. Da li imate udela u svetu, u njegovim
principima i zakonima? Ako imate, onda to nije put kojim je Isus hodao. Isus je rekao: Od
sveta nisu [uenici], kao ni ja to nisam od sveta. Kada smo videli Isusa u Cezarovoj
sudnici? Nikad, osim kad je bio voen kao jagnje na klanje.
Ali, mi elimo dobre zakone i naa je dunost da dobijemo dobre ljude koji e ih
nainiti i sprovoditi.
Istina je da elimo dobre zakone, a Isus nas nije ostavio da Ga sledimo bez njih. On
kae: A Re koju sluate nije moja, nego Oca, koji me je poslao. (Jovan 14,24 SSP)
Psalmista kae: Zakon je Gospodnji savren, krepi duu (Psalam 19,7). Pavle kae:
Sve Pismo je od Boga nadahnuto i korisno za pouavanje, za prekorevanje, za popravljanje,
za odgajanje u pravednosti, da Boiji ovek bude savren, potpuno pripremljen za svako
93
dobro delo (2. Tim. 3,16.17 SSP-arni). ta bi vie hteo? Ili ta bi manje hteo, dragi
brate?
Sledei korak koji zahteva od svog posrednika je da donese zakone, koji se, ako se ne
potuju, sprovode silom maa, nehrianskim orujem. Takvi zakoni su bitni, vitalni, poto
ih je donela vlast iji su oni sastavni deo, a koji mogu da podupiru njenu dravnost samo
raznim arsenalom ili pretnjom smru, velikom mornaricom i vojskom opremljenom
smrtonosnim orujem. I onda stavlja svog dobrog hrianskog brata, sledbenika Kneza
mira, pored stratita da donosi smrt; ili na elu vojne jedinice, sa habeas corpus 1 pismenom
naredbom da vrati svog jadnog brata u ropstvo zbog zloina to eli da udie besplatan
nebeski vazduh. Ili, ako je on tvoj glavni sudija u zemlji, stavi svog dobrog biskupa na
ratnog konja naoruanog od glave do pete, za vrhovnog generala svih snaga smrti u zemlji.
Pitam te, dragi Isusov sledbenie, moe li ovek uzeti pravo da ubija, ako je Bog
rekao: Ne ubij? Zar celo tkivo ljudske vlasti ne poiva na mau? Zar oni nee biti
razbijeni na delove kad doe Onaj koji ima pravo da vlada po pravdi?
Meutim, ja nisam u ratu sa ljudskim vlastima. Ne, ne. David kae u himni hvale Bogu:
I gnev ljudski obraa se u slavu Tebi, kad se jednom opae gnevom (Psalam 76,10). Jer,
vladari ne ulivaju strah zbog dobrog dela, nego zbog zlog. Ako hoe da se ne boji vlasti,
ini dobro pa e te ona hvaliti. Ona je Boji sluga za tvoje [hrianinovo] dobro. (Rim.
13,3.4 SSP)
Ako, brao moja, imate na umu da su hriani drugaije drutvo, malo stado,
odvojeno, izabrano od sveta, da bude svetlo u svetu i za svet, da bi svet posmatrajui
njihova dobra dela (svetlo) bio naveden da se pridrui tom malom stadu, i sve vreme
odreeni za klanje, da bi tako proslavili svog nebeskog Oca, onda ete moi shvatiti
biblijske tekstove kao to su Rimljanima 13 i 1. Timotiju 1,2 koje u pomenuti kasnije.
Crep s drugim crepovima neka se svaa (Isa. 45,9), ALI NEKA HRIANI IMAJU
(POSEDUJU) UM ISUSOV, PA E ONDA SLEDITI ISUSA.
Jesmo li videli neke od posledica kad su nazovi hriani sledili svet? Neka nas to
pripremi da steknemo dostojanstvo kao Valam kad ga je Valak pozvao da prokune Izrael,
kad je izneo svoju priu i rekao: Kako bih kleo onog koga ne kune Bog? Ili kako bih ruio
onog koga Gospod ne rui? Jer svrh stena vidim ga, i s humova gledam ga. Gle, ovaj e
narod nastavati sam, i s drugim narodima nee se pomeati (4. Moj. 23,8.9).
Proitau jo jedan izvod, reprint iz Pregleda od 14. avgusta 1856:
Da li vam je Isusovo jevanelje dalo pravo da koristite ma, da se naoruate
telesnim orujem, da uzmete ma da se pobrinete za svoju kuu, da oslobodite
Habeas Corpus (srpski imaj telo) ovako glasi prvi lan zakona o nepovredivosti ovekove linosti. Ovo je najvaniji
zakon o pravima oveka u anglosaksonskom pravu. Drugim reima, to je zakon u kaznenom pravu koji titi linu
slobodu od samovolje izvrne vlasti. On izmeu ostalog podrazumeva naelnu zabranu hapenja bez sudskoga naloga,
zabranu dueg zadravanja u pritvoru bez ozbiljnih dokaza o krivici kod tekih kaznenih dela i nalae brzo izvoenje
pred sud, te zabranjuje maltretiranje u istrazi.
Prvobitni dokument doneo je 1679. engleski Parlament, a trebao je da prui zatitu od kraljevske samovolje. U
ameriki Ustav unesen je 1789.
1
94
ugnjetavane iz vlasti tlaitelja krenjem este Boje zapovesti: Ne ubij? Isus je rekao:
Ljubite (volite) neprijatelje svoje. (Mat. 5,44)
Misli li da ti, kao hrianin koji ivi pod jevaneljem, ima biblijsku dozvolu da se
mea u politike sukobe na bilo koji nain? Bilo zakonodavstvom, ili izvrenjem
zakona ljudske vlasti? Ako tako misli, onda si u velikoj zabludi.
To je Crkva govorila 1864. To su izneli vladi Sjedinjenih Drava kao dokaz da ne veruju u rat i
da ne mogu da nose oruje, i da se od njih, ako budu regrutovani, ne moe oekivati da se bore. I
vlada Sjedinjenih Drava sasluala je njihovo izlaganje i donela zakonsku odredbu da oni treba da
budu dodeljeni bolnicama gde mogu da rade kao propovednici jevanelja i da se brinu za bolesne i
da donose spasenje umiruima. Ako to treba da se promeni, onda treba da poteno izaemo pred
vlast i da kaemo da je promenjeno.
Nastavljam da itam :
Svaki tekst koji mislite da citirate ili prihvatljiv razlog koji moete da iznesete, mora
biti proveren jasnim, doslovnim tekstom Pisma. Moda emo primetiti sve takve biblijske
tekstove ili razloge koje elimo da iznesemo u pravo vreme, ali emo pre svega sluati
jevanelje. Za hriane koji su spremni da slede Isusa, to treba da bude dovoljno.
Isus kae: Ko meni slui, za mnom nek ide (Jovan 12,26). A da li vi kaete: Mogu ja
to, ali mogu i da sluim kao veran graanin svoje zemlje, u njenoj nacionalnoj politici i
vlasti. Stanite. Isus kae: Niko ne moe dva gospodara sluiti. (Mat. 6,24). Da ste od
sveta, svet bi vas voleo kao svoje. Ali, poto niste od sveta, nego sam vas ja izabrao iz
sveta, zbog toga vas svet mrzi. (Jovan 15,19 SSP).
Kako moete da uestvujete u politici sveta, ako niste od sveta ve vas svet mrzi, a
vi ste izabrani od sveta? Ali vi kaete: Zar da predamo vlast u ruke zlih? Tu sebi ne
moete pomoi. A zli ljudi i varalice napredovae na gore; i u vreme svretka sveta
bezbonici e raditi bezbono, niti e koji bezbonik razumeti (Dan. 12,10). Razlog
tome je to svet nije voljan da poslua Boga i da sledi Isusa, nepriznavajui da postoji
Zakonodavac. (Jak. 4,12)
Zato ree Gospod: to se ovaj narod pribliuje ustima svojim i usnama svojim potuje
me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su
naueni, zato u evo jo raditi udesno s tim narodom, udesno i divno, i mudrost mudrih
njegovih poginue i razum razumnih nestae (Isa. 29,13.14). Kako se ovo predivno
pokazalo u ivotu mnogih velikih profesora teologije, koji su, ne tako davno, stajali na elu
verskih buenja, moralnih reformi i drutava mira, vodei Hristovu crkvu, naoruani
jevaneljem koje iznosi na svetlost ivot i besmrtnost; koji su se sluili molbama,
molitvama i suzama, suoeni sa jevaneljem u kome je Isus rekao: uli ste da je kazano:
Ljubi blinjeg svog, i mrzi na neprijatelja svog. A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje,
blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one
koji vas gone; da budete sinovi Oca svog koji je na nebesima; jer On zapoveda svom suncu,
te obasjava i zle i dobre, i daje dad (kiu) pravednima i nepravednima, Budite dakle
milostivi kao i Otac va to je milostiv (Mat. 5,43-45; Luka 6,36). Bez obzira na ove
tekstove Svetog pisma, mi vidimo bedno stanje hrianskih crkava dok razvijaju svoj
moralni pad i usklaivanje sa svetom. Citiraemo nekoliko od mnogih sluajeva.
95
Ovde sledi nekoliko izjava poznatih propovednika koji odiu orujem, borbom, bitkom,
ratom i tako dalje. A zatim nastavlja:
S obzirom na ove injenice koje pokazuju promenu od najieg zlata u neto gore od
troske, potpuno zanemarivanje Hristovih svedoanstava i njihovog ranijeg ispovedanja,
tako da moramo uzviknuti: Putem Kainovim pooe i za platu upadoe u Vaalamovu
zabludu (prevaru). (Juda 1,11 Karadi-SSP)
Da li ovi ljudi slede Isusa? Naoruavaju li sebe i sledbenike orujem jevanelja? Da
li pokazuju bezuslovno poverenje u savreni Boji zakon? Priznaju li da za hrianina
postoji samo jedan Zakonodavac? Da li uju kako Pavle govori: Jer oruje naeg
vojevanja nije telesno, nego silno od Boga na raskopavanje gradova (2. Kor. 10,4).
Uostalom, da li obraaju panju na Pismo koje navodno poduavaju?
Obucite se u sve oruje Boje, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskog.
Zato? Jer naa borba nije protiv ljudi od mesa i krvi (Efe. 6,12 arni). Nije. To nije
posao Isusovih sledbenika. Mi se borimo protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv
vladara ovog mranog sveta, protiv zlih duhova na nebesima (stih 12). Zato uzmite sve
oruje Boije, da biste mogli da se oduprete u zli dan i da se odrite - poto sve svrite.
(stih 13)
Pavle u Efescima 6,14-18 nabraja hriansko oruje i kae: Uzmite ma duhovni
[ne elini] koji je re Boja. Svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u Duhu
svakom prilikom. Imajui na sebi nebeski oklop (pravednosti), i noge obuvene
spremnou (pripravnou) na jevanelja mira, nastojei da uivaju Hristov blagoslov:
Blago milostivima, jer e biti pomilovani. Blago onima koji mir grade [a ne rue], jer
e se sinovi Boji nazvati (Mat. 5,7.9). Posluajte Jovana koji se obratio vojnicima kad
su ga pitali ta da rade. On odgovara: Ne inite nasilje nikome (ne zlostavljajte nikoga
arni). (Luka 3,14 eng. prevod)
Setite se da je Isus rekao Petru, kada je i velika praktina doktrina izreena za sve
hriane, ta da rade sa maem: Vrati svoj ma na njegovo mesto; jer svi koji se mae za
ma - od maa e poginuti. (Mat. 26,52 arni)
Neka hriani hodaju u svetlosti ovih istina i onda nee biti vie od samo nekoliko
hrianskih generala i vojnika da koriste dvadeset pet puaka asnog Beechera, iako je na
svaki njihov zatvara licemerno privrstio Bibliju.
Oni uju Isusove rei: Carstvo moje nije od ovog sveta; kad bi bilo od ovog sveta
carstvo moje, onda bi se sluge moje borile (Jovan 18,36). Tako naoruani ovim
jevaneoskim orujem, a potpuno razoruani od telesnog oruja i potpuno odvojeni od
vlasti ovoga sveta, hriani mogu da puste svet, da naoruan smrtonosnim orujem juri
irokim putem, nameui svoje nehrianske zakone i to uz pretnju smrtne kazne.
Neiskazana je prednost Crkve ostatka, kad se osvrnu na istoriju i vide, iako su kao
Hristovi uenici sa Pavlom uzvikivali: Radi tebe nas povazdan ubijaju, smatraju nas
ovcama za klanje (Rim 8,36 SSP); dok je njihov put bio nakvaen suzama, natopljen
krvlju i prekriven njihovim raskidanim trupovima i izbeljenim kostima; da je njihova
prednost da mogu da uzviknu sa Valamom, kada vide da e Boji narod nastavati sam,
96
i s drugim narodima nee se pomeati: Da bih ja umro smru pravednikom, i kraj

moj da bi bio kao njihov! (4. Moj. 23,9.10).
Ima jo dosta toga u tom traktatu, ali vie nije potrebno da itam iz njega. Proitau jo jedan ili
dva pasusa od Gospoda, koji su za nas u ovom naem vremenu. To smo pre etiri godine dobili od
Duha prorotva i proitano nam je u ovom atoru:
Jer Jakova izabra sebi Gospod, Izrailja za dostojanje (nasledstvo) svoje. Jer poznah da
je velik Gospod, i Gospod na svrh svih bogova. Imajte na umu, moja brao i sestre, da
Gospod ima narod, izabrani narod, svoju Crkvu, da bude Njegova, da bude Njegova
tvrava koju dri u grehom pogoenom, pobunjenom svetu, i da u njoj ne bude nikakve
vlasti, niti da ona priznaje ikakve zakone osim Njegovih.
Jo jedna poruka dola nam je u Generalnu konferenciju ove godine. Ona nas vraa tamo gde je
otpad i poeo i dovodi nas lice u lice sa Bogom i sa istinom i sa celim ovim predmetom kao to je od
Gospoda. A On eli da danas bude sa svojim narodom.
Razgraniavajua linija izmeu Bojeg naroda koji tvrdi da dri zapovesti i sveta
nije tako jasna kao to je nekad bila. Oni koji ive u skladu sa Bogom nee uestvovati
na politikim skupovima. Oni koji to ine dokazuju da nisu Isusove verne sluge. Oni su
tako dugo rukovali sa obinim ognjem (upotrebljavali ga) da je njihovo rasuivanje
izgubljeno. Postoji narod koji se svrstao pod Isusovu zastavu. To je Hristova vojska.
Oni su se obavezali da e izai iz sveta i odvojiti se. Obavezali su se da e koristiti ma
Duha, Boju Re, da odluno ratuju protiv greha i svakog bezakonja. Mi treba da
pokaemo svoju odanost.
Postoji dravniki izraz, izraz koji se odnosi na dravljanstvo. Kome mi treba da budemo odani,
pitanje je sad?
Treba da pokaemo svoju odanost naem Caru, Gospodu Isusu Hristu. Apostol Jakov
izjavljuje: Ko, dakle hoe da bude prijatelj svetu, postaje neprijatelj Boiji (Jak. 4,4
arni). A voljeni Jovan, uenik koji je duhom najvie bio kao Isus, dao je upozorenje:
Nemojte da volite svet ni ono to je u svetu. Ako neko voli svet, u njemu nema Oeve
ljubavi (1. Jov. 2,15 SSP). Niko nee nai sreu ako bude sledio Adamov primer i odlutao
od svog Tvorca.
Prema tome, ova predavanja zavravaju tamo gde smo poeli sa Adamom i njegovim
Tvorcem i prvom od svih zapovesti u vasioni: Voli Gospoda, svoga Boga, svim svojim srcem, svom
svojom duom, svim svojim umom i svom svojom snagom (Marko 12,30 SSP). Onda nee
odlutati od svoga Tvorca. Onda nee biti otpada. Onda nee biti idolopoklonstva. Onda nee biti
uspostavljanja vlasti po primeru neznaboaca, a koji su otili od Boga, ve e Bog biti sve u svemu i
On e voditi svoj narod u onu slavnu zemlju koju je pokazao naem ocu Avramu kada ga je odvojio
od svih vlasti na svetu i drao ga odvojenog dok je iveo na zemlji.
97
Onaj koji nas poziva da sledimo i hodamo stopama vere koju je imao na otac Avram, dok je jo
bio neobrezan, dovee nas u tu zemlju slavniju od svih zemalja. I tamo emo biti u prisutnosti
Gospoda i pod slavnim krilima Svemoguega, zauvek volei Boga svim svojim srcem, svom
svojom duom, svim svojim umom i svom svojom snagom. I On moe sada, onda i zauvek pred
celom vasionom da pokae na nas i kae: Ovde je trpljenje (istrajnost arni) svetih, koji dre
zapovesti Boije i veru Isusovu. (Otk. 14,12)
I sav narod neka kae: Amin, amin!
98

BILTEN GK 1897 - A. T. Jones

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BILTEN GK 1897 - A. T. Jones

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

A. T. JONES www.hristovkrst.

PORUKA TREEG ANELA

Bog poziva sve vreme: Ne oslanjajte se na Asiriju! Ne oslanjajte se na Egipat! Oslanjajte se

1. DUH PROROTVA 1. deo

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

SSP Savremeni srpski prevod

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 1 www.hristovkrst.com

2. DUH PROROTVA 2. deo

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 2 www.hristovkrst.com

3. NAUKA O SPASENJU 1. deo

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

Ponavljam: Ono to svet priznaje za nauku prirodne nauke proizvod je ljudskog

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

Inferioran podreen, nii, gori od

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 3 www.hristovkrst.com

4. NAUKA O SPASENJU 2. deo

Najegzaktanije najpreciznije, najtanije; egzaktan precizan, taan.

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 4 www.hristovkrst.com

5. PRVA VELIKA ZAPOVEST 1. pouka

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5 www.hristovkrst.com

Proitau jo jedan natpis iz iste zemlje, iz istog vremena:

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 5 www.hristovkrst.com

6. BOJI MISIONARI 2. pouka

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6 www.hristovkrst.com

[Vernitvo] Putnik i doljak.

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 6 www.hristovkrst.com

7. EGIPAT I IZRAEL 3. pouka

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 7 www.hristovkrst.com

je Hristovu porugu (sramotu) smatrao veim bogatstvom od (sveg Karadi) blaga

8. DUHOVNI EGIPAT 4. pouka

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 8 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 8 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 8 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 8 www.hristovkrst.com

BILTEN GK 1897 PORUKA TREEG ANELA PREDAVANJE BR. 8 www.hristovkrst.com