Klinika evaluacija laboratorijskih testova

Uvod
Potrebno je napraviti razliku izmeu metode/odreivanja
metode/odreivanja
i laboratorijskog testa

testa
Metoda je postupak kojim se utvruje prisustvo ili odreuje
koli
koliina neke komponente biolo
biolokog materijala
Laboratorijski test se koristi u konteksu odreene bolesti,
bolesti, u
odreenoj populaciji i za odreene svrhe
Evaluacija metoda je relativno jednostavna i oslanja se na
usvojene standarde, a evaluacija laboratorijskih testova je
mnogo kompleksnija i manje podlo
podlona standardizaciji

Analitiki kvalitet
Prvo: Analiti
Analitiki kvalitet mora da se kreira, prati i vremenom
unapreuje
Podaci iz spolja
spoljanjih kontrola kvaliteta pokazuju da
postoji zna
znaajna razlika izmeu laboratorija koje koriste
iste analiti
analitike sisteme i metode
Drugim re
reima, metoda i njen postupak per se ne
garantuju ni analiti
analitiki kvalitet, ni sli
sline performanse
kada se primenjuju u razli
razliitim laboratorijama
Analiti
Analitiki kvalitet ivi na terenu
terenu

Analitiki kvalitet
Drugo: Analiti
Analitiki kvalitet je usko povezan sa klini
klinikim
potrebama, to zna

i
da
mora
da
se
menja
u
skladu sa
zna
novim saznanjima o patofiziolo
patofiziolokim osnovama bolesti
Primer: sada
sadanje metode za odreivanje troponina
imaju mnogo bolju analiti
analitiku osetljivost i preciznost u
niskim koncentracijama nego to su imale metode prve
generacije
Nove analiti
analitike karakteristike zahtevaju druga
drugaiju
strategiju za internu i eksternu kontrolu kvaliteta
Zahtevi za boljim analiti
analitikim karakteristikama podsti
podstiu
proizvoa
proizvoae da unaprede svoje proizvode
4

Analitiki kvalitet
Tre
Tree: Analiti
Analitike karakeristike metoda mogu da zavise od
specifi
specifine klini
klinike primene
Odreivanje glukoze u krvi mo
moe da se koristi u
dijagnosti

ke
svrhe,
za
pra

dijagnosti
pra enje i kontrolu nivoa
glukoze u krvi od strane lekara ili za samopra
samopraenje koje
rade pacijenti
CRP mo
moe da se odreuje kao marker inflamacije ili
kao faktor rizika za kardiovaskularne bolesti

Analitiki kvalitet
Zaklju
Zakljuak: Analiti
Analitiki kvalitet ne mo
moe jednostavno da se
defini

e
na
osnovu
podataka
koje
daje proizvoa
defini
proizvoa, ve
ve
Moraju da ga evaluiraju i validiraju laboratorijski
profesionalci i
Mora da se uskladi sa klini
klinikim potrebama i novim
saznanjima o bolesti i terapiji
Analiti
Analitika gre
greka mo
moe biti uzrok dijagnosti
dijagnostike gre
greke
Uloga laboratorijskih profesionalaca je fundamentalna u
celom ciklusu laboratorijskog ispitivanja, od metode do
interpretacije rezultata
6

Interpretacija testova
Najnovija saznanja pokazuju da klini
kliniari ne mogu bez
pomo
pomoi laboratorijskih profesionalaca efikasno da
interpretiraju rezultate laboratorijskih testova
U poslednjih nekoliko godina je prikupljeno mnogo
podataka koji govore o sve ve
veem broju gre
greaka u
zahtevima za laboratorijskim testovima i interpretiranju
njihovih rezultata
Razlog je veliki broj i kompleksnost laboratorijskih i
drugih testova koji su na raspolaganju klini
kliniarima

Evaluacija testova
Zahtevi za to ranije i to ta
tanije postavljanje dijagnoze,
kao i procena faktora rizika za razli
razliite bolesti, doneli su
potrebu da se laboratorijske metode i laboratorijski testovi
sistematski evaluiraju.
Evaluacija obuhvata etiri stepena:
Anliti
Anlitika validacija (kako metoda meri to to treba da
meri)
Klini
Klinika validacija (sposobnost testa da detektuje ili
predvidi prisustvo/odsustvo bolesti)
Klini
Klinika upotrebljivost (da li je test od koristi za
pacijenta)
Eti
Etike, socijalne, ekonomske i zakonske posledice

Evaluacija testova
Za procenu kvaliteta dijagnosti
dijagnostikih testova potrebno je da
se uporedi sa zlatnim standardom
Zlatni standard je postupak koji je sporiji, manje pogodan i
skuplji od dijagnosti
dijagnostikog testa, ali daje definitivnu
informaciju o stanju bolesti
Dijagnosti
Dijagnostika vrednost testova se defini
definie slede
sledeim
karakteristikama:
Osetljivost i specifi
specifinost
Prediktivne vrednosti
Receiver operating characteristic (ROC) kriva i
Likelihood odnosi
9

Procena kvaliteta dijagnostikih testova

Provera rezultata koje test daje:
u grupi osoba za koje se pouzdano zna da imaju odreenu
bolest oekuje se da test bude pozitivan
u grupi osoba za koje se pouzdano zna da nemaju
odreenu bolest oekuje da test bude negativan
Vi
Vie faktora uti
utie na ta
tanost rezultata koji se dobijaju kod
pojedinih osoba, kao i na upotrebljivost samog testa u
dijagnozi odreene bolesti:
bolesti:
stadijum same bolesti
druge bolesti koje se pojavljuju u populaciji na kojoj se
ispituje dijagnosti
dijagnostika vrednost testa
10

Lano pozitivni i lano negativni rezultati

Gre
Greka tip I: odbacivanje nulte hipoteze koja je ispravna
la
lano negativna gre
greka
Gre
Greka tip II: prihvatanje nulte hipoteze koja nije ispravna
la
lano pozitivna gre
greka
Pozitivni rezultati koji se dobijaju kod pacijenata koji
nemaju bolest ozna
oznaavaju se kao la
lano pozitivni
rezultati
Negativni rezultati koji se dobijaju kod pacijenata koji imaju
bolest ozna
oznaavaju se kao la
lano negativni rezultati.
rezultati.

11

12

13

Idealna situacija je da se raspodele vrednosti koje se

dobijaju kod zdravih i bolesnih ne preklapaju

14

Threshold Cut off

Rezultati negativni

Rezultati pozitivni

Rezultati tesiranja

Pravi pozitivni rezultati

Rezultati negativni

Rezultati pozitivni

Pravi pozitivni PP

Rezultati tesiranja
Zdravi
Bolesni

Lano negativni rezultati

Rezultati negativni

Rezultati pozitivni

Lazno
negativni LN

Rezultati tesiranja
Zdravi
Bolesni

Osetljivost
Rezultati negativni

Rezultati pozitivni

Pravi pozitivni PP

Zdravi
Bolesni

Rezultati tesiranja

Osetljivost testova
Osetljivost predstavlja sposobnost testa da detektuje
bolest kada ona stvarno postoji
Ako test ima dobru osetljivost,
osetljivost, negativan rezultat
isklju

uje
bolest
isklju
Ako test nije osetljiv,
osetljiv, on ne
nee detektovati bolest kod
bolesnih osoba i pojavi
pojavie se la
lano negativni rezultati
Osetljivost = PP / (P
(PP + LN)
(broj Pravih Pozitivnih rezultata

kod bolesnih (P
(Pravi Pozitivni + Lano Negativni)

19

Pravi negativni rezultati

Rezultati negativni

Rezultati pozitivni

Pravi
negativni PN

Rezultati tesiranja
Zdravi
Bolesni

Lano pozitivni rezultati

Rezultati negativni

Rezultati pozitivni

Rezultati tesiranja

Lano pozitivni

Zdravi
Bolesni

Pravi negativni rezultati

Rezultati negativni

Rezultati pozitivni

Pravi
negativni PN

Rezultati tesiranja
Zdravi
Bolesni

Specifinost testova
Specifi
Specifinost je sposobnost testa da poka
pokae nepostojanje
bolesti kada ona stvarno ne postoji
Ako test ima veliku specifi
specifinost,
nost, pozitivan rezultat
ukazuje na postojanje bolesti
Ako test nije specifi
specifian,
an, on e detektovati bolest kod
zdravih osoba i pojavi
pojavie se la
lano pozitivni rezultati
Specifi
nost = PN / (P
Specifi
(PN + LP)
(broj Pravih Negativnih rezultata

kod zdravih (P
(Pravi Negativni + Lano Pozitivni)

23

Osetljivost i specifinost testova

stanje bolesti
postoji

ne postoji

ukupno

pozitivan

pravi pozitivni
(PP)

la
lano pozitivni
(LP)

rezultat negativan
testa

la
lano negativni
(LN)

pravi negativni
(PN)

ukupno negativni

(a+c)

(b+d)

(a+b+c+d)

ukupno sa bole
boleu

ukupno bez bolesti

grand total

ukupno

(a+b)
ukupno pozitivni

(c+d)

24

Osetljivost i specifinost testova

Osetljivost:
a/(a+c) ili PP/(PP+LN)
La
Lano negativni rezultati:
c/(a+c) ili LN/(PP+LN)
Specifi
Specifinost:
d/(b+d) ili PN/(LP+PN)
La
Lano pozitivni rezultati:
b/(b+d) ili LP/(LP+LN)

25

Osetljivost i specifinost testova

hiperparatiroidizam

kalcijum u
serumu

postoji

ne postoji

ukupno

visok

12
(PP)

3
(LP)

15
(PP+LP
(PP+LP))

normalan

8
(LN)

57
(PN)

65
(LN+PN
(LN+PN))

ukupno

20
(PP+LN
(PP+LN))

60
(LP+PN
(LP+PN))

(PP+LP
+LN+
(PP+LP+
LN+PN)
PN)

80

26

Osetljivost i specifinost testova

Osetljivost testa: 12/20 = 60%
La
Lano negativni rezultati: 8/20 = 40%
Specifi
Specifinost: 57/60 = 95%
La
Lano pozitivni rezultati: 3/60 = 5%
Specifi
Specifinost je mnogo bolja nego osetljivost, to zna
znai da
se odreivanjem kalcijuma dobro identifikuju osobe koje
nemaju hiperparatiroidizam

27

Pomeranje cut off: levo

Rezultati tesiranja
Zdravi
Bolesni

Osetljivost i specifinost testova

Visoka osetljivost je va
vana za testove koji se koriste kao
"screening"
va
vano je da se ne propusti nijedna bolesna osoba
la
lano pozitivni rezultati nisu po
poeljni, ali mogu da se
toleri

u
jer
se
dodatnim
testovi
utvruje da li je bolest
toleri
prisutna ili ne
Visoka specifi
specifinost je potrebna za konfirmatorne testove
la
lano pozitivni rezultati nisu po
poeljni, jer bi to zna
znailo da
se zdrava osoba podvrgava nepotrebnom tretmanu

29

Prediktivna vrednost testova

Dva va
vana pitanja:
kada pacijent ima pozitivan rezultat kolika je
verovatno
verovatnoa da ima bolest za koju je test izveden
kada pacijent ima negativan rezultat kolika je
verovatno
verovatnoa da nema bolest za koju je testiran
Izra
Izraunavaju se
prediktivne vrednosti pozitivnih rezultata i
prediktivne vrednosti negativnih rezultata

30

Prediktivna vrednost pozitivnih testova

Prediktivna vrednost pozitivnih rezultata:
rezultata:
predstavlja udeo bolesnih osoba u pozitivnim
rezultatima
PPV = PP / (P
(PP + LP)
Iz podataka za odreivanje kalcijuma
prediktivna vrednost pozitivnih testova:
PP/(PP+LP) = (12/15) = 80%
verovatno
verovatnoa za pojavu la
lano pozitivnih rezultata je 20%

31

Prediktivna vrednost negativnih testova

Prediktivna vrednost negativnih rezultata:
rezultata:
predstavlja udeo zdravih osoba u negativnim
rezultatima
NPV = PN / (P
(PN + LN)
Iz podataka za odreivanje kalcijuma
prediktivna vrednost negativnih testova :
PN/(PN+LN) = (57/65) = 88%
verovatno
verovatnoa za pojavu la
lano negativnih rezultata je
12%

32

Prediktivna vrednost testova

Prediktivne vrednosti predstavljaju frekvencu
(verovatno
(verovatnou) sa kojom je klasifikacija korektna
Prediktivne vrednosti zavise od osetljivosti, specifi
specifinosti i
prevalence bolesti
Nema svrhe izra
izraunavati PV iz uzorka u kome je
prevalenca druga
drugaija od stvarne prevalence bolesti (npr.
odnos zdravih i bolesnih 1 : 1)

33

Prediktivna vrednost testova

34

Prediktivna vrednost testova

35

Prevalenca
Prevalenca je broj bolesnih osoba u populaciji
bolesni

zdravi

PP

PP

PP

PP

LP

LP

LP

LP

LP

LP

PP

PP

PP

PP

LP

LP

LP

LP

LP

LP

PP

PP

PP

PP

PN

PN

PN PN PN

PN

PP

PP

PP

PP

PN

PN

PN PN PN

PN

PP

PP

PP

PP

PN

PN

PN PN PN

PN

PP pravi pozitivni

PP

PP

PP

PP

PN

PN

PN PN PN

PN

LP la
lano pozitivni

PP

PP

PP

PP

PN

PN

PN PN PN

PN

PP

PP

PP

PP

PN

PN

PN PN PN

PN

PN pravi negativni

PP

PP

PP

PP

PN

PN

PN PN PN

PN

LN

LN

LN

LN

PN

PN

PN PN PN

PN

Rezultati dijagnosti
dijagnostikog testa
kod bolesti sa visokom
prevalencom

LN la
lano negativni

Kod pacijenata sa bole

boleu mali broj la
lano negativnih
Kod zdravih osoba mali broj la
lano pozitivnih
Broj pravih pozitivnih zna
znaajno ve
vei od broja la
lano pozitivnih
Broj pravih negativnih zna
znaajno ve
vei od broja la
lano negativnih

36

Prevalenca
bolesni

zdravi

PP

LP

LP

LP

LP

LP

LP

LP

LP

PP

LP

LP

LP

LP

LP

LP

LP

LP

LP
LP

PP

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PP

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PP

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PP

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PP

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PP

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PP

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

LN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

PN

Rezultati dijagnosti
dijagnostikog testa
kod bolesti sa niskom
prevalencom

Kod pacijenata sa bole

boleu mali broj la
lano negativnih
Kod zdravih osoba mali broj la
lano pozitivnih
Zbog velikog broja zdravih i malog broja bolesnih, la
lano pozitivni rezultati
nadma
nadmauju prave pozitivne
Za bolesti sa niskom prevalencom potrebni vrlo dobri dijagnosti
dijagnostiki testovi
(tra
traenje igle u plastu sena
sena)
37

38

Vea prevalenca
Prevalenca HIV = 3304/100000
Bolesni 3304; Zdravi 100000-3304=96696
Osetljivost 96%, Specifinost 99,8%
PP 0,96x3304=3172
PN 0,998x96696=96502,61
LP: zdravi-PN=96696-96502=193,4
LN: bolesni PP=132
PPV=94,3%
NPV=99,8

39

Prediktivna vrednost testova

40

Likelihood ratio

Likelihood ratio kombinuje osetljivost i specifi

specifinost
Likelihood ratio govori koliko pozitivni i negativni rezultati
menjaju verovatno
verovatnou da pacijent ima bolest

41

Likelihood ratio pozitivnih rezultata

Likelihood ratio pozitivnih rezultata (LR+) govori
koliko se pove
poveava verovatno
verovatnoa da je bolest prisutna ako je
rezultat pozitivan ili
koliko je ve
vea verovatno
verovatnoa za pojavu pozitivnog rezultata kod
bolesnih u odnosu na zdrave
LR+ = osetljivost / (1 specifi
specifinost) =
= [PP/(PP+LN)]
PP/(PP+LN)] / [1PN/(LP+PN)]
PN/(LP+PN)]
Primer za hiperparatiroidizam:
LH+ = (12/20) / (1(1-57/60) = 244
Ako je LR+ > 60 dijagnosti
dijagnostika vrednost je dobra

42

Likelihood ratio negativnih rezultata

Likelihood ratio negativnih rezultata (LR
(LR) govori
koliko se smanjuje verovatno
verovatnoa da je bolest prisutna ako je rezultat
negativan ili
koliko je ve
vea verovatno
verovatnoa za pojavu negativnog rezultata kod
bolesnih u odnosu na zdrave
LR
LR = (1 osetljivost) / specifi
specifinost =
= [1 PP/(PP+LN)]
PP/(PP+LN)] / [PN/(LP+PN)]
PN/(LP+PN)] =
Primer za hipeparatiroidizam:
LR
LR = (1 12/20) / (57/60) = 0,42

43

Mere kvaliteta dijagnostikog testa

Dobar dijagnosti
dijagnostiki testa ima:
visoku osetljivost, specifi
specifinost i LR+
nizak LR
Napomena:
osetljivost, specifi
specifinost, LR+ i LR ne zavise od
prevalence bolesti

44

ROC kriva (Receiving Operating Characteristic Curves)

Osetljivost i specifi
specifinost dijagnosti
dijagnostikih
testova ne zavise samo od "kvaliteta"
testa, ve
ve i od toga ta se smatra
pozitivnim ili abnormalnim rezultatom
Kod preklapanja raspodela vrednosti koje
se dobijaju kod zdravih i bolesnih osoba
u jednom opsegu rezultata ne mogu
pouzdano da se razdvoje zdravi od
bolesnih
pomeranjem cutoff vrednosti menja se
broj la
lano pozitivnih i la
lano negativnih
rezultata

45

ROC kriva
Vrednosti T4 kod 32 hipotiroidna i 93 eutiroidna pacijenta

vrednost T4

hipotiroidni

eutiroidni

<5

18

5,1 - 7

17

7,1 - 9

36

>9

39

ukupno

32

93

46

ROC kriva
cutcut-off vrednost = 5
T4

hipotiroidni

eutiroidni

ukupno

<5

18

19

>5

14

92

106

ukupno

32

93

125

osetljivost: 56% (18/32)

specifi
specifinost: 99% (92/93)

cutcut-off vrednost = 7
T4

hipotiroidni

eutiroidni

ukupno

<7

25

18

43

osetljivost: 78% (25/32)

>7

75

82

specifinost: 81% (75/93)

ukupno

32

93

125
47

ROC kriva
cutcut-off vrednost = 9
T4

hipotiroidni

eutiroidni

ukupno

<9

29

54

83

>9

39

42

ukupno

32

93

125

osetljivost: 91% (29/32)

specifinost: 42% (39/93)

48

ROC kriva
eutiroidni

hipotiroidni
PP

LP

hipotiroidni

eutiroidni
LN

LP

LN
PP

PN

PN

eutiroidni

hipotiroidni
LN
LP
PN
PP

cut-off
vrednost

osetljivost
(pravi
pozitivni)

specifinost
(pravi
negativni)

1-specifinost
(lano
negativni)

56% (18/32)

99% (92/93)

1% (1/93)

78% (25/32)

81% (75/93)

19% (18/93)

91% (29/32)

42% (39/93)

58% (54/93)

49

ROC kriva

50

ROC kriva
ROC kriva ima slede
sledee karakteristike:
pokazuje odnos izmeu osetljivosti i specifi
specifinosti
(pove
(poveanje osetljivosti testa pra
praeno je smanjenjem
specifi

nosti)
specifi
to je kriva bli
blia gornjem levom uglu, to je test ta
taniji
to je kriva bli
blia dijagonalnoj liniji koja prolazi pod
uglom od 450, to je ta
tanost testa manja
povr
povrina ispod krive je mera za ta
tanost testa.

51

ROC kriva
Ta
Tanost testa zavisi od toga kako test razdvaja bolesne od
zdravih osoba
p=1

ta
tanost testa je perfektna

p = 0,9 1

ta
tanost testa je odli
odlina

p = 0,8 0,9 ta
tanost je dobra
p = 0,7 0,8 ta
tanost je zadovoljavaju
zadovoljavajua
p = 0,6 0,7 ta
tanost je slaba
p = 0,5 0,6 test ne mo
moe da se koristi

52

ROC kriva

53

Odds
Odds:
Odds:
odnos broja ljudi kod kojih se neki dogaaj (bolest,
le
leenje itd.) pojavio prema broju ljudi u istoj grupi kod
kojih se isti dogaaj nije pojavio,
pojavio, ili
ili
odnos broja ljudi kod kojih se neki dogaaj (bolest,
le
leenje itd.) pojavio u jednoj grupi prema broju ljudi kod
kojih se isti dogaaj pojavio u drugoj grupi
Odds: p/(1p/(1-p)
to je odds nekog dogaaja ve
vei, to je ve
vea verovatno
verovatnoa
da se dogaaj desi
54

Odds ratio (Relativni odds, Ukr

Ukrteni odnos)
Odds ratio (OR):
odnos OddsOdds-a za pojavu nekog dogaaja u jednoj grupi
i OddsOdds-a da se isti dogaaj nije pojavio u istoj grupi,
grupi, ili
ili
odnos OddsOdds-a za pojavu nekog dogaaja u jednoj grupi
i OddsOdds a za pojavu tog istog dogaaja u drugoj grupi

55

Odds, Odds ratio

dogaaj

ukupno

prisutan (+) odsutan (-)

izloenost
(faktor
uticaja)

da (+)

r (a+b)

ne (-)

s (c+d)

m (a+c)

n (b+d)

ukupno

Odds za prisutan dogaaj koji nas interesuje:

interesuje: (a/m) / (c/m) = a/c
Odds za odsutan dogaaj koji nas interesuje:
interesuje: (b/n) / (d/n) = b/d
Odds ratio: (a/c) / (b/d) = ad/bc

56

KSB : Godine
dogaaj

izloenost
(faktor)

KSB+

KSB-

ukupno

> 50g

20

12

32

< 50 g

22

28

ukupno

26

34

60

Odds za prisustvo KSB kod starijih: 20 / 6 = 3,333

Odds za odsustvo KSB kod starijih: 12 / 22 = 0,545
Odds ratio (OR): 3,333 / 0,545 = 6,11
Osobe starije od 50 g imaju 6,11 puta ve
veu ansu da obole od KSB

57

KSB : Godine
dogaaj

izloenost
(faktor)

KSB+

KSB-

> 50g

20

12

32

< 50 g

22

28

ukupno

26

34

60

ukupno

Odds za prisustvo starijih meu obolelima od KSB:

KSB: 20 / 12 = 1,667
Odds za odsustvo starijih meu obolelima od KSB:
KSB: 6 / 22 = 0,275
Odds ratio (OR): 1,667 / 0,275 = 6,11
Osobe starije od 50 g imaju 6,11 puta ve
veu ansu da obole od KSB
ili
ansa je 6,11 puta ve
vea da e meu obolelima od KSB biti osobe
starije od 50 g
58

KSB : Puenje
dogaaj

izloenost
(faktor)

KSB+

puenje +

17

24

puenje -

27

36

ukupno

26

34

60

ukupno

KSB-

Odds za prisustvo KSB kod pu

puaa: 17 / 9 = 1,889
Odds za odsustvo KSB kod pu
puaa: 7 / 27 = 0,259

Odds ratio (OR): 1,889 / 0,259 = 7,293

Pu
Puai imaju 7,293 puta veu ansu da obole od KSB

59

KSB : Gojaznost
dogaaj

izloenost
(faktor)

KSB+

KSB-

BMI +

14

23

BMI

12

25

37

ukupno

26

34

60

ukupno

Odds za prisustvo KSB kod gojaznih: 14 / 12 = 1,167

Odds za odsustvo KSB kod gojaznih: 9 / 25 = 0,36
Odds ratio (OR): 1,167 / 0,36 = 3,241
Gojazne osobe imaju 3,241 puta ve
veu ansu da obole od KSB
60

Odds ratio
Odds ratio = 1
verovatno
verovatnoa za pojavu posmatranog dogaaja je ista u
obe grupe
Odds ratio > 1
verovatno
verovatnoa za pojavu posmatranog dogaaja je ve
vea
u grupi 1
Odds ratio < 1
verovatno
verovatnoa za pojavu posmatranog dogaaja je manja
u grupi 1

61

Relativni rizik
Relativni
Relativni rizik
rizik (RR) je odnos verovatno
verovatnoe za pojavu jednog
dogaaja u jednoj grupi prema verovatno
verovatnoi za pojavu istog
dogaaja u drugoj grupi
Primer:
Verovatno
Verovatnoa za pojavu Ca. plu
plua kod pu
puaa je 20%, a
kod nepu
nepuaa 10%
RR za pojavu Ca. plu
plua kao posledica pu
puenja je 20/10
=2
Interpretacija: pu
puai imaju 2 puta ve
vei rizik da obole od
Ca. plu
plua nego nepu
nepuai

62