Saša Redžić - Nalazi Rimskih Fibula Na Nekropokama Viminacijuma

NALAZI RIMSKIH FIBULA NA
NEKROPOLAMA VIMINACIJUMA
Saa Redi
Center for New Technology

Archaeological Institute Belgrade
ARCHAEOLOGY
AND SCIENCE
SPECIAL EDITION
2
Editor-in-chief
Miomir Kora
Editorial Board
Sneana Golubovi, arko Mijailovi, ivko Miki,
Milan Milosavljevi, Dragan Milovanovi, Zoran Obradovi,
Zoran Ognjanovi, Slavia Peri, Dejan Vukovi,
Zsolt Zolnai, Nemanja Mri (Secretary)
Belgrade 2007
Centar za nove tehnologije

Arheoloki institut Beograd
ARHEOLOGIJA I
PRIRODNE NAUKE
POSEBNA IZDANJA
2
Glavni urednik
Miomir Kora
Ureivaki odbor (redakcija)

Sneana Golubovi, arko Mijailovi, ivko Miki,
Milan Milosavljevi, Dragan Milovanovi, Zoran Obradovi,
Zoran Ognjanovi, Slavia Peri, Dejan Vukovi,
Zsolt Zolnai, Nemanja Mri (sekretar)
Beograd 2007.
Published by:
Center for New Technology Viminacium
Archaeological Institute Belgrade
Izdavai:
Centar za nove tehnologije Viminacium
Arheoloki institut Beograd
For the publishers:

Miomir Kora
Slavia Peri
Za izdavae:
Miomir Kora
Slavia Peri
Editor:
Miomir Kora
Urednik:
Miomir Kora
Edited by
Miomir Kora
Sneana Golubovi
Cover Design:
Nemanja Mri
Recenzenti:
Miomir Kora
Sneana Golubovi
Dizajn Korica:
Nemanja Mri
Graphic design by:

Nemanja Mri
Dizajn i tehniko ureenje:

Nemanja Mri
Print:
DigitalArt Beograd
tampa:
DigitalArt Beograd
Printed in:
500 copies
Tira:
500 primeraka
ISSN 1820-6492
ISBN 978-86-87271-02-9
Saa Redi
NALAZI RIMSKIH FIBULA NA

NEKROPOLAMA VIMINACIJUMA
Beograd
2007
SADRAJ
UVOD
11
NAMENA, KONSTRUKCIJA I NAIN PROIZVOENJA FIBULA
11
KATALOG FIBULA
13
Tip I - Aucissa fibule

Tip II - Fibule sa manetnom
Tip III - Fibule sa dve igle i arnirom
Tip IV - Fibule sa arnirom sline aucissa fibulama
Tip V - Izrazito profilisane fibule sa potpornom gredom
Tip VI - Izrazito profilisane fibule bez potporne grede
Tip VII - Panonske fibule sa lukom u obliku trube
Tip VIII - Fibule sa lukom u obliku lengera
Tip IX - Izrazito profilisane fibule crnomorsko-podunavskog tipa
Tip X - Lune fibule sa arnirom i zadebljanjem na luku u vidu grebena
Tip XI - Jednolane iane fibule
Tip XII - Kolenaste fibule sa oprugom u auri
Tip XIII - Kolenaste fibule sa oprugom i polukrunom potpornom gredom
Tip XIV - Kolenaste fibule sa oprugom i uglastom potpornom gredom
Tip XV - Kolenaste fibule sa arnirom
Tip XVI - Fibule sa spiralno savijenim lukom
Tip XVII - Fibule sa dvojnim lukom
Tip XVIII - Lune fibule sa polukrunom potpornom gredom
Tip XIX - Fibule izduenog i profilisanog luka, sa arnirnir mehanizmom
Tip XX - Simetrine fibule
Tip XXI - Ploaste fibule
Tip XXII - Ploaste fibule raene tehnikom prolamanja
Tip XXIII - Fibule u obliku slova (t. Xxiii/264)
Tip XXIV - Fibule u obliku roga izobilja
Tip XXV - Fibule u obliku svastike
Tip XXVI - Zoomorfne fibule
Tip XXVII - Omega fibule
Tip XXVIII - Fibule u obliku prstena
Tip XXIX - Fibule sa visokim draem igle
Tip XXX - Fibule sa posuvraenom stopom
Tip XXXI - Lune fibule tipa viminacijum
Tip XXXII - Lune fibule sa jednom lukovicom
Tip XXXIII - T fibule sa oprugom
Tip XXXIV - T fibule sa arnirom
Tip XXXV - Fibule sa arnirom i lukom u obliku viljuke
Tip XXXVI - Krstaste fibule
13
14
14
15
19
21
22
22
24
29
31
32
33
35
36
41
42
43
43
45
46
48
50
51
51
52
54
54
55
56
57
58
60
60
63
65
MATINA PODRUJA POJEDINANIH TIPOVA FIBULA I KATEGORIJE STANOVNITVA

KOJE SU IH UPOTREBLJAVALE
73
POLOAJ FIBULA U GROBOVIMA INHUMIRANIH POKOJNIKA
76
PERIODIZACIJA NEKROPOLA VIMINACIJUMA NA OSNOVU

PRONAENIH FIBULA
77
PROIZVODNI CENTAR FIBULA NA TERITORIJI VIMINACIJUMA
78
OPADANJE GRADA SREDINOM III VEKA U SVETLU NALAZA FIBULA
78
ZAKLJUAK
79
TABELARNI PRIKAZ DATOVANJA POJEDINANIH TIPOVA FIBULA
81
BROJANI ODNOS POJEDINANIH TIPOVA FIBULA
86
LITERATURA
87
Key words: Viminacium, cemetery, grave, brooch,

brooch from bone, mold, Upper Moesia, type, workshop, villa.
FINDING OF ROMAN BROOCHES IN THE CEMETERIES OF VIMINACIUM

Abstract
During many centuries of life of Viminacium, in his surroundings has appeared cemeteries which
differ according to the period of their using and ethnic belonging population that was buried on that
place.
On cemeteries of Viminacium 660 brooches has been found , from which a number of specimens
isnt possible to determinate because of fragmentary and corrosion. During excavation Celtic and German brooches, which arent included in this work, has been found (except type XXXI).
Catalog has 421 brooches, which were divided in 36 types. Most of brooches were made from
bronze ( some specimens were gilded ) and sporadic from silver. One specimen from bone which has a
shape of pigeon certainly belongs to rarities.
During archeological researching of Viminacium no semi finished brooches or molds for their production, which would be direct evidence for existing workshops, has been found. The great number of
some types chacteristic for Moesia Superior perhaps indirectly refers to conclusion that workshops for
their production should be expected on territory of Viminacium. Types which were frequently found
in Viminacium are:
- Type IV - Brooches with hinge similar to Aucissa brooches
- Type IX Strong profiler brooches Black Sea-Danube Basin type
- Type XV Knee brooches with hinge
Maybe we should look for a reason for absence of certain evidence for existing workshops in fact
that in former investigations were mainly researched cemeteries of town, which werent appropriate
place for one workshop. Therefore reliable evidence for existing workshops should be expected with
continuing researching inside walls of town or villas.
Kljune rei: Viminacijum, nekropola, grob, fibula,

kotana fibula, kalup, Gornja Mezija, tip, radionica, vila.
NALAZI RIMSKIH FIBULA NA NEKROPOLAMA VIMINACIJUMA

APSTRAKT
Tokom vievekovnog ivota Viminacijuma, u njegovom neposrednom okruenju se formiraju
nekropole koje se razlikuju po periodu svoje upotrebe kao i po etnikoj pripadnosti stanovnitva koje
se na njima sahranjivalo.
Uobiajen nalaz kako u grobovima tako i oko njih predstavljaju fibule. Na nekropolama Vimincijuma pronaeno je 660 fibula od kojih zbog fragmentovanosti i korozije jedan broj primeraka nije
mogue oprediliti. Tokom iskopavanja nalaene su keltske kao i gepidske fibule koje nisu obuhvaene
ovim radom (osim fibula viminacijumskog tipa).
Katalog obraenih fibula sadri 421 primerak, koje su razvrstane 36 u tipova. Fibule obuhvaene
ovim radom su izraene najee od bronze (koja moe biti i pozlaena) i sporadino od srebra. U raritete svakako spada jedan kotani primerak modelovan u obliku goluba.
Prilikom dosadanjih istraivanja Viminacijuma nisu pronaeni nalazi polufabrikata i kalupa za
izradu fibula koji bi direktno potvrdili postojanje radionica za njihovu izradu. Masovnost pojedinih
tipova karakteristinih za Gornju Meziju moda indirektno upuuju na to da na prostoru Viminacijuma
treba lokalizovati njihove proizvodne centre. U tipove koji svojom brojnou odskau od ostalih treba
pomenuti:
- Tip IV - Fibule sa arnirom sline Aucissa fibulama
- Tip IX Izrazito profilisane fibule crnomorsko-podunavskog tipa
- Tip XV Kolenaste fibule sa arnirom
Razlog za izostanak sigurnih dokaza o postojanju radionica za izradu fibula moda treba traiti u
injenici da su se tokom proteklih decenija uglavnom istraivale nekropole grada koje za njih ne predstavljaju adekvatnu lokaciju. Stoga pouzdane dokaze o postojanju radionikih centara treba oekivati
tokom istraivanja gradskog jezgra kao i pojedinanih vila rustika.
Saa Redi - Nalazi rimskih fibula na nekropolama...
UVOD
11
doseljavaju Ostrogoti i Gepidi ije se prisustvo

potvruje naseobinskim nekropolama. U vreme
paleovizantije Viminacijum je obnovljen i potpao
je pod jurisdikiciju Primae Justinijanae. U pisanim
izvorima koji potiu iz tog perioda grad se pominje kao metropolis Moesiae Primae. Godine
584. Avari zauzimaju Viminacijum, a poetkom
VII veka on je pretvoren u vizantijsku bazu u borbi protiv Avara. Prema svedoenju Teofila Samotraka o ovim vremenima Viminacium se spominje
kao ostrvo.
Tokom vie vekovnog ivota na ovom prostoru, formirano je vie nekropola. Prve podatke o
ovim nekropolama zabeleio je jo M. Valtrovi
kada je ustanovio da se juno od varoi nalazi
veliko rimskog groblje koje se prostire do desne
obale Mlave. Na tom prostoru su tada izvrena
manja sondana istraivanja, a prilikom topografskih istraivanja utvrdjeno je i postojanje severne i istone nekropole. Posleratna istraivanja,
zapoeta 1973. godine, potvrdila su postojanje
rimskih nekropola istono od vojnog logora, kao
i severno i juno od logora i naselja koje je formirano uz logor. Od 1977. godine na teritoriji junih
nekropola vre se obimni istraivaki radovi
zatitnog karaktera. Naime, na ovom prostoru je
sagradjena TE Kostolac, a povrinski kop uglja
koji napreduje u pravcu logora i gradskog naselja
i dalje uslovljava zatitne arheoloke radove. U
dosadanjim istraivanjima otkriveno je preko 13
000 grobova koji pripadaju periodu od IV veka
pre n.e. do VI veka n.e. Iz vremena ivota vojnog
logora i civilnog naselja su utvrdjene teritorije pet
nekropola.2
Najznaajniji ostaci rimskog grada Viminacijuma evidentirani su na desnoj obali reke Mlave
u blizini sela Stari Kostolac. Po konfiguraciji
terena jasno se ocrtavaju vojni logor dimenzija
440x385m i civilno naselje (Canabae legionaris)
sa njegove zapadne strane sa dimenzijama od oko
850x600m. Viminacijum je od svog osnivanja u
I veku nove ere, ubrzo postao vojni i administrativni centar provincije Gornje Mezije. Kod ovog
grada su se ukrtala tri puta kojima je on bio povezan sa istonim, zapadnim i junim oblastima
rimskog carstva. Dunav je naravno pretsavljao
etvrtu saobraajnicu grada, ije je pristanite
potvreno preko natpisa. Od kraja I veka stalnu
posadu vojnog logora ini legija VII Claudia. Na
osnovu brojnih peata na opekama, moe se rei
da je i IV Flavia boravila u Viminacijumu tokom
ovog perioda. Postoji vie miljenja o redosledu
boravka ovih legija u Viminacijumu, ali u svakom
sluaju IV Flavia odlazi, posle Domicijanove zabrane stacioniranja dve legije u istom logoru, prvo
za Akvinkum, koji ubrzo naputa i dolazi u Singidunum. Za vreme vladavine Hadrijana grad dobija status municipija, a pod Gordijanom III status
kolonije i prevo kovanja novca.1 Kanabe grada su
pod Karakalom obnovljene, to se moe dovesti
u vezu sa promenom statusa aktivnih vojnika kojima je od vremena Severa dato pravo da ive sa
porodicama i da sklapaju legalne brakove. U tom
periodu grad doivljava pun ekonomski procvat i
o njemu kao vanom trgovakom centru nalazino
podatke u antikim izvorima, posebno kod Priska.
U IV veku grad postaje episkopsko sredite sa
episkopima Amantinom iz 343. godine i Kirijakom iz 356. godine. Hunska razaranja grada u 441.
godine obeleila su kraj ekonomskog i kulturnog
razvoja, ali se i u takvoj situaciji ivot nastavljao. Krajem V veka dolazi do izvesne ekonomske
stabilizacije koja je daleko od nekadanjeg sjaja
grada.
U ovim nemirnim vremenima sastav
stanovnitva se prilino izmenio. Sredinom IV
veka hrianstvo nalazi oslonac u siromanijim
slojevima stanovnitva, na ta ukazuju retki epigrafski spomenici i pokretni arheoloki materijal.
Od kraja V veka na teritoriju Viminacijuma se
Sporadian nalaz na nekropolama Viminacijuma predstavljaju fibule, koje mogu biti izraene
od bronze, gvoa, olova, srebra, zlata i kosti.
Upotreba fibula datira jo od praistorijskih vremena. Sama rimska fibula razvila se iz kasnolatenskih fibula. Osnovna namena fibule jeste da spoji
dva dela tkanine. Svaka fibula se sastoji iz dva osnovna dela: igle i tela. Telo fibule je bilo podlono
1. Zotovi 1990, str. 1
2. Zotovi 1990, str. 1-2
NAMENA, KONSTRUKCIJA I
NAIN PROIZVOENJA
FIBULA
12
Arheologija i prirodne nauke - Posebna izdanja 2
promenama i ima sledee osnovne delove: glavu,

luk, stopu. Sudei prema malom broju naenih kalupa D. Bojovi zakljuuje da su se metalne fibule
uglavnom izraivale kovanjem.3 Da se livenje fibula ipak praktikovalo pokazuju nam polufabrikati
jako profilisanih fibula iz Siska4, kao i nalaz fragmenta jednodelnog keramikog kalupa napravljenog prema modelu od voska sa lokaliteta Spodnja Hajdina.5 Prvi korak za pravljenje ovakvog
kalupa je bio pravljenje votanog modela predmeta koji e biti izliven. Potom je votani model
oblagan glinom, a zatim peen. Prilikom peenja
vosak bi se istopio i iscurio kroz ostavljene otvore
na keramikom kalupu. Na svakom od ovih kalupa postojala su najmanje dva otvora. U jedan od
njih je sipan rastopljeni metal, dok je jedan ili vie
drugih otvora sruilo za odvod vazduha prilikom
nalivanja metala. U tako napravljen kalup sipan
je rastopljeni metal sve dok ne bi poeo da sistie
kroz otvore za vazduh. Po okonanom hlaenju
metala, kalup je razbijan, a pradmet bi iao na poliranje i dalju obradu. Ovakav kalup je mogao biti
upotrebljen samo jedanput. Ova tehnika je bila
u svakodnevnoj upotrebi irom carstva.6Szny
(Brigetio) u Maarskoj je jedan od centara proizvodnje krstastih fibula, to je potvreno nalazom
polufabrikata i etvorodelnog kalupa za njihovo
livenje.7 Dobra strana viedelnih kalupa je to, to
su oni mogu upotrebiti za livenje vei broj puta.
to se tie ukraavanja fibula, svakako najpre treba pomenuti pozlaivanje koje je evidentirano na primercima naenim na Viminacijumu.
Rimljani su pozlaivanje predmeta izvodili na
dva naina. Kod prve tehnike zlatni listii su lepljeni na povrinu predmeta, a kod druge se vrilo
meanje zlata i ive da bi se dobio potrebni amalgam koji je potom nanoen na povrinu predmeta.
Prilikom zagrevanja predmeta iva bi isparila, a
na povrini bi ostajala pozlata.8
Ploaste fibule su esto ukraavane prolamanjem. Ornamentisanje ovih fibula je vreno
probijanjem ploastog tela. Dakle, same perforacije zajedno sa preostalim delom tela ini ornament.
3. Bojovi 1983, 15-16.
4. Koevi 1975, 55-58.
5. eel 1953, 312-315.
6. Stong, Brown 1976, 27.
7. Keller 1971, 27, Abb. 10.
8. Strong, Brown 1976, 20.
Ova tehnika poznata je i kao opus interrasile.9

Pored prolamanja ovaj tip fibula je ornamentisan i emajliranjem. Majstori su emajl dobijali topljenjem i meanjem mekog stakla (smesa
kremena ili peska, minijuma i sode ili potae) sa
metalnim oksidima koji su mu davali boju i inili
ga ne prozirnim. Komadi ovog materijala su osnova za prah koji se meao sa vodom i nanosio
na fibulu u cilju dekorisanja. Fibula bi potom zagrevana do take topljenja materijala za emajl.
Povrina metala se neznatno topila obezbeujui
na taj nain vrst spoj metala i emajla. Prilikom
primene metode champlev, emajl je nanoen
unutar elija nainjenih prilikom livenja fibule
ili naknadnim rezanjem. Na nekim fibulama nekoliko boja je naneeno bez metalnih pregrada,
to je iziskivalo dobru kontrolu temperature, da
bi se prilikom nanoenja sledeih elija izbegao
gubitak boje kod prethodno nanetih.10
Pored ove tehnike emajliranja u upotrebi je
i Millefiori tehnika koja je prvobitno koriena u
Egiptu za izradu dekorativnih ploica za umetanje,
a zatim i za modelovanje presovanih staklenih posuda. Za izvoenje ove tehnike korieni su obojeni stakleni tapii spojeni u vidu snopa, ijim
se poprenim seenjem dobijaju ornamentisane
ploice koje se potom mogu nanositi na razliite
predmete.11
Samo u jedna fibula koja potie sa nekropola
Viminacijuma je ornamentisana Niello tehnikom.
Latinski naziv za ovu tehniku je Opus nigellum. Za
izvoenje ovog ornamenta upotrebljava se smesa
srebrnog sulfida, koja se po nanoenju na predmet
(najee od srebra) zagreva da bi se stvrdnula.
Da bi ornament crne boje postao sjajan, vri se
njegovo poliranje.
Jedna od veoma esto korienih tehnika
za ukraavanje fibula je facetiranje, koje podrazumeva bruenje pojedinih njenih delova. Na ovaj
nain se najee ukraavaju luk i stopa, a kod krstastih fibula facetiranjem su ponekad ukraene i
lukovice.
Ukraavanje fibule je vreno i urezivanjem
odreenih motiva pomou dleta.

10. Strong, Brown 1976, 43-44.
KATALOG FIBULA
Na nekropolama Vimincijuma pronaeno
je 660 fibula od kojih zbog frabmentovanosti i
korozije jedan broj primeraka nije mogue oprediliti. Tokom iskopavanja nalaene su keltske kao
i gepidske fibule koje nisu obuhvaene ovim radom.
Katalog obraenih fibula sadri 421 primerak, koje su podeljene u 36 tipova, oznaenim
rimskim brojevima, a u okviru tipova su izdvojene
varijante, obeleene arapskim brojevima. Katalog
pored opteg opisa oblika, odnosno tipa, sadri:
mesto i godinu nalaza, sa individualnim brojem C
kartona, duinu, datovanje, a za primerke koji su
ve publikovani navedena je literatura. Datovanje
kod veine primeraka odreeno na osnovu uslova
nalaza, a u sluajevima gde to nije bilo mogue,
na osnovu analogija sa primercima naenim na
susednim prostorima. Iza kataloke jedinice sledi
komentar, koji se odnosi najee na na uslove
nalaza fibule.
U okviru tabelarnog prikaza datovanja,
tipovi III, V, VI, X i XXIII su usled nedostatka
preciznije datovanih primeraka, hronoloki opredeljeni na osnovu analogija sa drugih lokaliteta.
Crtei svih obraenih fibula su uraeni u
razmeri 1:1 i nalaze se na tablama koje su date na
kraju rada.
TIP I - AUCISSA FIBULE

(T. I/1-2)
Cela grupa ovih fibula dobila je ime po keltskom majstoru koji ih je proizvodio Aucissa.
Na veem broju fibula ovog tipa nalazi se peat
proizvoaa.12 Ime proizvoaa je uvek utisnuto
na glavi fibule. Pored AVCISSA koji se najee
javlja javljaju se i drugi peati: CCARV, CCARTILIVS, CARTILIA, DAGOMATV, DVRNACVS, OVII, PVBLI, REVETV, PVALER,
PVATTR. 13
Aucissa fibule imaju arnir mehanizam,
polukruni luk, dok je stopa obino ukraena dugmetastim zadebljanjem. Dra igle je u obliku
trougla. Stariji primerci imaju irok, trakasti luk
12. Peka 1972, 66
13. Marovi 1961, 120
13
na kome je trakasto zadebljanje u vidu rebra. Luk

mlaih primeraka je polukrunog preseka.14
Fibule ovog tipa su nalaene na gotovo
itavoj teritoriji Rimskog carstva. Aucissa fibule
su nalaene u Velikoj Britaniji, Rajnskim i
Dunavskim provincijama, pa sve do Eufrata.15 A.
Bhme smatra da su ovu vrstu fibula nosili uglavnom vojnici.16
Vie primeraka ovih fibula je naeno u Dalmaciji, a neto manji du limesa Gornje Mezije,
dok same radionice za njihovu izradu treba locirati u severnoj Italiji.
Upotreba Aucissa fibula je naroito
karakteristina za prvu polovinu prvog veka, iako
se njihov nastanak treba vezati ve za kraj I veka
pre nove ere. Ovaj tip fibule se koristi sve do sredine drugog veka, nata upuuju nalazi iz Nina u
Dalmaciji i Copacene u Dakiji.17 Na nekropolama
Viminacijuma naene su samo dve fibule ovog
tipa koje pripadaju razliitim varijantama.
Varijanta 1: T. I/1
Osobenost ove varijante je poduno rebro po
sredini luka fibule, dok glava moe biti razliito
ukraena. Stopa fibule se zavrava iljatim trnom
na koji se prema milje R. Koevi, navlailo
poluloptasto dugme.18
Ova varijanta je datovana u I vek nae ere.
1. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla i poluloptasto dugme na stopi.
Mesto nalaza: Peine; 1981. godina, C-3410.
Duina: 5cm.
Neobjavljeno.
Varijanta 2: T. I/2
Znatno ui luk fibula ove varijante nije
ukraen. Stopa fibule se zavrava loptastim dugmetom.
Ove fibule su vremenski okredeljene u I
vek, ali se takoe koriste i tokom prve polovine
II veka.
14. Bojovi 1983, 21
15. Bechert 1973, 13
16. Bhme 1972, 47.
17. Bojovi 1983, 21
18. Koevi 1975, 54.
14
2. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla.

Duina: Duina 6,6cm.
Datovanje: prema uslovima nalaza predlaem
prvu polovinu II veka
Neobjavljeno.
Naena u sloju sa ikom koji ima peat OCTAVI
to ga datuje u prvu polovinu II veka.19
TIP II - FIBULE SA MANETNOM

(T. I/3)
Fibule ovog tipa na naim prostorima predstavljaju retku pojavu i u naoj zbirci su zastupljene samo sa jednim primerkom. Radi se o fibulama koje imaju oprugu i unutranju tetivu. iroki
luk je ukraen je sa gornje strane podunim rebrima slino Aucissa fibulama. Stopa je posuvraena
ka luku sa kojim je spojena manetnom, na kojoj
se esto nalazi natpis koji se obino odnosi na ime
proizvoaa. Natpisi mogu biti sledei: BORV,
FMIF, SIIOF.20 Eventualno postojanje natpisa na
manetni fibule nisam mogao da utvrdim, jer mi
ista nije bila dostupna.
Fibule sa manetnom su nalaene u
simbolinom broju skoro u svim rimskim logorima Recije, Galije i Germanije. Njihova pojava
se obino dovodi u vezu sa prodorom galskih elemenata. Fibule ovog tipa se sporadino nalaze
u naoj zemlji. Slina fibula, ali sa upisanim AC
na manetni, je naena u Tekiji.21 E. Ettlinger ove
fibule opredeljuje u svoj tip 5 i navodi primerke
naene na sledeim lokalitetima: Vindonissa,
Bern-Enge, Martigny, Misox, Kempten.22 Isti autor navodi da je ovaj tip najvie rasprostranjen na
teritoriji dananje Fancuske i datuje ga od 20. godine pre nove ere do 20. godine posle nove ere.23
A. Kuzmanovi-Cermanovi fibulu iz Tekije vremenski opredeljuje u prvu polovinu prvog
veka.24 Moemo zapaziti da je naa fibula, naena
u grobu G-1993 zajedno sa vie keramikih posu19. Viki-Belani 1975, 57.
20. Ettlinger 1973, 42.
21. Cermanovi-Kuzmanovi, Jovanovi 2004, 221.
22. Ettlinger 1973, 42, Karte 3, Taf. 2, 13.
23. Ettlinger 1973, 28.
24. Cermanovi-Kuzmanovi, Jovanovi 2004, 221.
da koje se datuju u drugu polovinu II i poetak III

veka, znatno mlaa od uobiajenog datovanja ove
vrste fibula. Svakako treba pomenuti nalaz fibule
naene na lokalitetu Matrigny otkrivene zajedno
sa bronzanim posuem iz III veka nove ere, koji
autor E. Ettlinger ne smatra validnim, jer joj se ne
uklapa u hronoloku emu.25
Uslove nalaz nae fibule kao i fibule naene
na lokalitetu Matrigny moda treba tumaiti time
da su ove fibule ostale u upotrebi znatno due od
sredine I veka i da su bile u upotrebi i tokom III
veka.
Vie svetla na ovaj problem moglo bi da baci
saznanje o uslovima nalaza primerka iz Tekije.
Ovaj tip fibula verovatno predstavlja varijantu ianih fibula srednjolatenske eme ija je
stopa spojena sa lukom, koje je E. Ettlinger opredelila u svoj tip 3 i datovala u prvu polovinu I
veka. Razvoju ovog tipa treba dodati i uticaj Aucissa fibula koji se ogleda u postojanju natpisa na
manetni kao i u obliku luka.
3. Bronzana fibula ouvana u celosti.
Duina: 5,6cm.
Datovanje: druga polovina II i poetak III veka
prema uslovima nalaza.
Neobjavljeno.
Naena je u grobu G-1993 sa vie keramikih posuda datovanih u drugu polovinu II i poetak III
veka.
TIP III - FIBULE SA DVE IGLE I

ARNIROM
(T. I/4)
Glava fibule je znatno ira od luka koji je
pravougaonog preseka. Luk se postepeno suava
ka stopi. Stopa je ravna i na podunim krajevima
posuvraena da bi se stvorio oslonac za dve igle.
Prema miljenju I. Kovrig, fibule ovog tipa
su istovremene sa Aucissa fibulama.26 Ove fibule
se mogu nai u Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj
Gori i Albaniji, dok se van ovih prostora izuzetno
retko nalaze.
Ova fibula je u upotrebi tokom I i II veka
25. Ettlinger 1973, 42.
26. Kovrig 1937, 116.

nae ere.27 Na lokalitetu Viminacijum naena
je samo jedna fibula ovog tipa, a u itavoj Gornjoj
Meziji jo tri primerka.
4. Bronzana fibula kojoj je jedna od igala fragmentovana.
Mesto nalaza: Vie grobalja; 1985. godina, C10466.
Duina 5cm.
Neobjavljeno.
TIP IV - FIBULE SA ARNIROM

SLINE AUCISSA FIBULAMA
(T. I/5; T. II/6-13; T. III/14-20; T. IV/2128; T. V/29-37; T. VI/38-39)
Pored arnir-mehanizma i ponekad ukraenog
irokog luka, ova vrsta fibula se esto odlikuje i
prilino visokim draem igle to je karakteristika
mlaih varijanti. Luk je obino ukraen krunim
ubodima na glavi i na prelazu luka u stopu. Pored
ovakvog naina ukraavanja luk moe da bude
ornamentisan i urezivanjem linearnih motiva. Na
vrhu stope je obino zastupljen trn umesto dugmetastog zadebljanja.28
Po svom obliku ova vrsta fibula je veoma
slina poznolatenskim fibulama koje su evidentirane na irokom prostoru od zapadne Evrope
pa sve do severne obale Crnog mora. I pored
slinosti ipak se ne moe ustanoviti direktna veza
izmeu ove dve vrste fibula. Poznolatenske fibule
ovog oblika su evoluirale u ve pomenute Aucissa
fibule, ijim pojednostavljenjem nastaju, tokom II
veka, fibule sa arnirom i irokim lukom.29
Fibule sa arnirom sline Aucissa fibulama
se najee nalaze u Gornjoj Meziji, a neto ree
na prostorima Donje Mezije i Dakije. Na osnovu
nalaza iz Drobete, A. Jovanovi smatra da radionicu za izradu ovih fibula treba lokalizovati u
ovom gradu. 30 Kao to je ve reeno ove fibule
nastaju u II veku nae ere, ali nema sumnje da su
u upotrebi i tokom prve polovine III veka. U muzejima irom Srbije uva se vei broj fibula ovog
tipa, a na nekropolama Viminacijuma one su zas27. Bojovi 1983, 25-26.
28. Bojovi 1983, 23.
29. Jovanovi 1978, 53-54.
30. Jovanovi 1978, 54.
15
tupljene sa ak 50 primerka, to moda upuuje na

to da centar njihove proizvodnje i distribucije lei
upravo u ovom gradu.
Na osnovu stilskih karakteristika fibule sa
arnirom sline Aucissa fibulama su podeljene
u 6 varijanti. Kod 10 primeraka ovog tipa zbog
fragmentovanosti se ne moe utvrditi pripadnost
odreenoj varijanti.
Varijanta 1: T. I/5
Fibule ove varijante imaju visok luk i veih
su dimenzija. Glava fibule je jasno izdvojena i
obino je ukraena krunim ubodima, to nije
sluaj sa naim primerkom koji je ukraen sa
etiri etvorolisne rozete. Luk se pravilno suava
ka stopi. U veini sluajeva sredina i ivice luka
su ornamentisane od glave do prelaza u stopu.
Na kraju stope se nalazi malo proirenje u vidu
ploice ili dugmeta.
Ovakve fibule su nalaene prilikom
arheolokih iskopavanja u ezavi, Boljetinu,
Krakulu Jordan, Gamzigradu, Cariinom gradu
kao i na lokalitetu Gornji Streoc kod Obilia na
Kosovu. Takoe su nalaene u Rumuniji (Oltenija
i Transilvanija), Albaniji i u okolini Prilepa. Najzapadnije lokacije na kojima su otkrivene nalaze
se u okolini Sarajeva. Kao to se iz priloenog vidi
upotreba ovih fibula je rairena u Meziji, Dakiji
kao i u istonoj Dalmaciji.
D. Bojovi je fibule ove varijante se datovao
od II-IV veka,31 to, sudei prema ostalim fibulama ovog tipa, verovatno treba ograniiti na II i
prvu polovinu III veka.
Duina 8,4cm.
Neobjavljeno.
Naena je u grobu G-1677.
Varijanta 2: T. II/6
Za ovu varijantu fibula sa arnirom i irokim
lukom nisam naao analogije. Glava fibule izdvojena u odnosu na luk koji se blago suava do
prelaza u stopu. Na tom mestu fibula se iri da bi
31. Bojovi 1983, 23-24.
16
se potom konino suavala ka vrhu stope. Luk i

stopa su ornamentisani sa dve podune linije.
Ovu varijantu po analogijama sa ostalim
varijantama ovog tipa, verovatno treba datovati
takoe u II i prvu polovinu III veka.
Duina 7cm.
Neobjavljeno.
Varijanta 3: T. II/7-13
Na nekropolama Viminacijuma ova varijanta je zastupljena sa 9 primeraka. Luk od bronzanog (ree od srebra) lima im je blago povijen na
gornju, a igla na donju stranu, to fibuli daje ovalan oblik. Naglaena glava fibule ima etvrtasti
oblik i moe biti ukraena krunim ubodima kao
kod naih primeraka broj 11 i 12. Telo fibule
je raslanjeno tj., stopa je znatno ua od luka.
Ovakve fibule se najee nalaze na prostoru
Gornje Mezije. Istovetne fibule su nalaene u
Boljetinu (4 primerka), Velikom Gradcu, Tekiji,
Velesnici, Gamzigradu, okolini Smedereva, kao i
u Donjoj Toponici kod Prokuplja.32
Ova varijanta se datuje u II i prvu polovinu
III veka.
Mesto nalaza: Velika kapija; 1980. godina, C367.
Duina 6,2cm.
Datovanje: sredina III veka prema uslovima nalaza.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u sloju sa kolenastom fibulom broj 134 i tri primerka novca Gordiana III.
Duina 6,1cm.
Neobjavljeno.
9. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla i deo stope.
Duina 5,8cm.
Neobjavljeno.
32. Jovanovi 1978, 53-54.
10. Bronzana fibula kojoj je fragmentovana igla.

Duina 6,8cm.
Datovanje: II vek prema uslovima nalaza.
Neobjavljeno.
Naena je u grobu G1-770 sa novcem poslednje
treine I veka, kao i sa vie keramikih posuda
datovanih u II vek.
Duina 6,1cm.
Neobjavljeno.
Datovanje: dole pomenuta kolenasta fibula je datovana u II i prvu polovinu III veka, pa stoga ovu
fibulu prema uslovima nalaza treba datovati u isti
interval.
Naena je u sloju sa kolenastom fibulom sa
arnirom broj 212.
12. Fragmentovana srebrna fibula.
Duina 3,7cm.
Neobjavljeno
Duina 4,5cm.
Neobjavljeno.
Varijanta 4: T. III/14-20
U naoj zbirci ova varijanta je zastupljena
sa 8 primeraka koji se od prethodne razlikuju po
obliku glave. Glava fibule je takoe naglaena, ali
umesto etvorougaonog ona ima trougaoni oblik.
Kod primeraka broj 14 i 15 sredina i ivice luka
su ornamentisane od glave do prelaza u stopu.
Sredina je ukraena polukrunim urezima, a ivice
podunim linijama.
Fibule ove varijante koje su naene u Drobeti
D. Popescu datuje u II vek.33 Osim u Rumuniji
ovakve fibule nalaene su u okolini Negotina, a
jedna se uva u muzeju u Kragujevcu. D. Bojovi
pretpostavlja da je proizvodni centar ovih fibula
bio u Drobeti.34
Poput prethodne i ova varijanta se datuje u II
33. Popescu 1945, 488, sl. 2, 12-19.
34. Bojovi 1983, 25.

i prvu polovinu III veka.
Duina 5,5cm.
Neobjavljeno.
Mesto nalaza: Kod bresta; 1987. godina, C176.
Duina 4,3cm.
Neobjavljeno.
Duina 7cm.
Neobjavljeno.
Naena je u grobu G1-256.
Duina 5,6cm.
Neobjavljeno.
18. Bronzana fibula kojoj je igla fragmentovana.
Duina 6,7cm.
Datovanje: prva polovina III veka prema uslovima nalaza.
Neobjavljeno.
Naena je u grobu G1-1089 sa 2 novia datovana
u vreme dinastije Severa (Julia Mamea 1 kom).
Duina 6,9cm.
Neobjavljeno.
Naena je u grobu G1-1362 koji pored ove
fibule ima i kolenastu fibulu broj 152 kao i dve
keramike posude datovane u drugu polovinu II i
poetak III veka.
Duina 6,4cm.
17
Datovanje: sam kraj I i poetak II veka prema uslovima nalaza.

Neobjavljeno.
Naena je u grobu G1-910 sa novcem Trajana
datovanim u 99./100. godinu (RIC 417).
Varijanta 5: T. IV/21-28; T. V/29

Ova varijanta je zastupljena sa 9 primeraka.
Od prethodne dve varijante se razlikuje po grai
tela fibule koje nije raslanjeno i postepeno se
suava od glave ka vrhu
stope. Po D. Bojoviu primeci koji imaju
uzan i visok dra igle su mlai od onih iji je
dra irok i nizak.35
Varijanta se datuje u II i prvu polovinu III
veka.
Duina 5,3cm.
Neobjavljeno.
22. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla i njen
dra.
Duina 4,4cm.
Datovanje: II i prva polovina III veka prema uslovima nalaza.
Objavljeno: Zotovi, Jordovi 1990, 26, Sl. 11.
Naena u sloju iznad kuline koji se datuje u II i
prvu polovinu III veka.36
Duina 5,8cm.
Neobjavljeno.
Duina 5,8cm.
Neobjavljeno.
35. Bojovi 1983, 25.
36. Zotovi, Jordovi 1990, 14-34.
18
25. Bronzana fibula kojoj nedostaje dra igle.

Duina 4,3cm.
Neobjavljeno.
Duina 6cm.
Neobjavljeno.
Duina 6,7cm.
Neobjavljeno.
Naena u sloju sa tri novia koji se okvirno datuju u I i II vek (jedan od njih je iskovan za vreme
vladavine Domicijana).
Duina 6cm.
Datovanje: II i prvu polovinu III veka prema uslovima nalaza.
Duina 5,5cm.
Datovanje: druga polovina II veka prema uslovima nalaza.
Neobjavljeno.
Naena je u grobu G1-570 sa novcem Faustine
mlae.
Varijanta 6: T. V/30-37; T. VI/38-39

Ove fibule se razlikuju od drugih varijanti
ovog tipa po tome to su izraene od gvoa i
u naoj zbirci ih ima 12. Luk je pravougaonog
preseka i postepeno se suava ka stopi. Nekoliko
primeraka ovih fibula je naeno u Boljetinu.
37. Zotovi, Jordovi 1990, 14-34.
Prema uslovima nalaza nema elemenata za

datovanje fibula ove varijante, ali se verovatno
kao i prethodne varijante mogu vremenski opredeliti u II i prvu polovinu III veka.
30. Gvozdena fibula kojoj je igla fragmentovana.
Duina 6,2cm.
Neobjavljeno.
Duina 5cm.
Neobjavljeno.
32. Gvozdena fibula kojoj igla nedostaje.
Duina 5,8cm.
Neobjavljeno.
Duina 6,2cm.
Neobjavljeno.
Duina 4,6cm.
Neobjavljeno.
Duina 6,6cm.
Neobjavljeno.
Duina 6,5cm.
Neobjavljeno.

Duina 6,2cm.
Neobjavljeno.
Duina 7,5cm.
Neobjavljeno.
Duina 6,6cm.
Neobjavljeno.
TIP V - IZRAZITO PROFILISANE

FIBULE SA POTPORNOM GREDOM
(T. VI/40-45; T. VII/46-53)
Kao to samo ime kae na glavi ovih fibula
se nalazi potporna greda u vidi uzane, pravougaone ploice ija je osnovna namena da pored
tetive, uvrsti oprugu. Opruga moe biti izlivena
zajedno sa telom fibule ili naknadno dodata. Iz
ovoga proizilazi podela ovih fibula na jednolane
i dvolane. Opruga najee ima osam navoja, po
etiri sa svake strane luka. Luk je izvijen i ukraen
zadebljanjem koje moe biti vie puta profilisano.
Na vrhu stope se nalazi zadebljanje u obliku dugmeta. Dra igle moe biti jednom ili vie puta
perforiran to predstavlja pokazatelj za starije
varijante ovih fibula.38
Dalji razvoj poznolatenskih fibula koje imaju zadebljanu glavu i luk, a dra igle u obliku
rama dovodi do nastanka izrazito profilisanih
fibula. Njihova ua postojbina je oblast istonih
alpa i upravo na ovom prostoru nastaju najstarije
varijante. Iz ovog centra se dalje ire Rimskim
carstvom da bi u pojedinim momentima prelazile
njegove granice.
Na osnovu 11 ne obraenih odlivaka,
pronaenih u Sisciji moe se zakljuiti da je ovaj
grad bio jedan od centara proizvodnje i distribucije
ovih fibula. Druga injenica koja govori u prilog
ovoj tvrdnji, je broj od ak 440 primeraka ovih
38. Jobst 1975, 29-31.
19
fibula sa podruja da- nanjeg Siska.39

Izrazito profilisane fibule sa potponom gredom se datuju u I i II vek nae ere. Na nekropolama Viminacijuma pronaeno je 14 fibula ovog
tipa koje se prema svojim karakteristikama mogu
podeliti u 5 varijanti.
Varijanta 1: T. VI/40
Ove fibule se odlikuju telom u obliku slova
S, a na drau igle perforacije su kirunog oglika.
Dra igle moe biti koso zaseen, a ponekad je i
etvorougaonog oblika. Fibule ovog oblika su bez
izuzetka jednolane.
Ova varijanta fibula se najee nalazi u
prvincijama oko Dunava i gornje Rajne. U donjem toku Rajne kao i zapadno od nje skoro da ih
uopte nema. Vei broj ih je naen u slivovima
Elbe, Odre i Visle, i to uglavnom fibula koje na
drau igle imaju tri krune perforacije. Fibule ove
varijante su takoe nalaene u ekoj, Moravskoj
i Slovakoj. Zastupljene su u Dakiji, Panoniji i
Gornjoj Meziji. Na teritoriji Gornje Mezije nalaze
se u glavnom du limesa dok ih u unutranjosti
provincije gotovo i nema.40
U nemakoj literaturi fibule ovog tipa se
nazivaju Cambodunum grupa 2.41 U utvrenjima
na germanskom i recijskom limesu naeno je oko
4100 razliitog oblika, a S. Rieckkhoff je zakljuila
da se ova varijanta datuje u vreme od Tiberija do
Nerona.42 U Gornjoj Meziji ova varijanta se datuje
u I vek nove ere. Meu ovim fibulama su zastupljene samo one sa jednom ili dve perforacije. Na
nekropolama Viminacijuma je naen samo jedan
primerak ove varijante.
Duina 5,7cm.
Neobjavljeno.
39. Koevi 1975, 55-56.

40. Bojovi 1983, 33.
41. Krmer 1957,57.
42. Rieckhoff 1975, 13.
20
Varijanta 2: T. VI/41-45
Fibule ove varijante su poznate po nazivu
Cambodunum grupa 3 i za njih je karakteristino
da se zadebljanje u vidu dugmeta ne nalazi na
celom obimu luka, ve je izvedenu u obliku grebena.43
Ova varijanta profilisanih fibula sa potpornom gredom je je u okvirima ovog tipa najvie
zastupljena u Gornjoj Meziji. Vei broj se uva u
muzeju u Negotinu, a nalaene su i na lokalitetima
Boljetin, Tekija i Saldum.
Ove fibule se datuju od I do polovine II veka
nae ere, a na nekropolama Viminacijuma su zastupljene sa pet primrka.
41. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla i opruga.
Duina 4,3cm.
Neobjavljeno.
Duina 4,5cm.
Neobjavljeno.
Duina 4,3cm.
Neobjavljeno.
Duina 5,2cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,3cm.
Neobjavljeno.
Varijanta 3: T. VII/46-48
Ova varijanta fibula moe biti jednolana ili
dvolana. Za njih je karakteristian plitko izvijen
luk i dra igle bez perforacija. Dra igle je u pr43. Faber 1998, 31.
vom periodu nizak i trapezastog oblika, dok kasnije postaje visok i dobija pravougaoni oblik.
Ove fibule su veoma rasprostranjene u
Noriku i Panoniji za razliku od Gornje Mezije gde
se sreu samo sporadino.44
Ova varijanta se datuje u II vek nove ere i u
naoj zbirci je zastupljena sa tri primeka.
Duina 4,8cm.
Neobjavljeno.
Naena u sloju sa kolenastim fibulama 164 (sa
uglastom potpornom gredom) i broj 187 (sa
arnirom).
Mesto nalaza: Vie gobalja; 1984. godina, C6763.
Duina 5cm.
Neobjavljeno.
Duina 5cm.
Neobjavljeno.
Za ovu varijantu fibula je karakteristina
stopa u obiku trapeza koja je gotovo uvek ukraena
tremolo-tehnikom. Na glavi fibule iznad opruge je
kratka potporna greda, a iznad nje esto facetirani
luk. Dra igle je kratak i izveden u obliku slova
T.
Ovakve fibule su karakteristine za zemlje
istono od alpa. Najvei broj je naen u Panoniji.45 Ima ih u Moravskoj, Slovakoj, Rumuniji.
U Akvileji su naeni polufabrikati ovih fibula to
upuuje na zakljuak da su tamo proizvoene.46 U
Gornjoj Meziji se sporadino nalaze.
Ova varijanta se datuje od kraja I do
tree etvrtine II veka,47 a na Viminacijumu su
pronaena etiri primerka.
44. Bojovi 1983, 36-37.

45. Bojovi 1983, 38.
46. Koevi 1980, 23.
47. Bojovi 1983, 38.

Duina 4cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,7cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,8cm.
Neobjavljeno.
52. Srebrna fibula kojoj nedostaje igla i opruga.
Duina 4cm.
Neobjavljeno.
Varijanta 5: T. VII/53
Fibule ove varijante se retko nalaze, a njihova karakteristika je poprena ploica ispod dugmeta na luku. Ova ploica je ponekad ornamentisana tremolo-tehnikom.
Pored jednog primerka iz Ljubljane, poznato
je jo devet iz Siska. Po miljenju R. Koevi,
one su se proizvodile u Sisciji.48
Na Viminacijumu je pronaen samo jedan
primerak ove varijante fibula.
Duina 5,8cm.
Neobjavljeno.
TIP VI - IZRAZITO PROFILISANE

FIBULE BEZ POTPORNE GREDE
T. VII/54-57
Ovaj tip rimskih provincijskih fibula vodi
poreklo od izrazito profilisanih fibula sa potpor48. Koevi 1980, 23.
21
nom gredom. Najupadljivija razlika izmeu ovih

i fibula prethodne grupe je nedostatak potporne
grede o koju se oslanja opruga. Osobenost ovog
tipa fibula je da na gornjem delu luka uvek imaju
greben koji se prua sredinom luka. Proirenje na
poetku luka slui koa oslonac opruzi i zamenjuje
potpornu gredu. Na sredini luka se nalazi zadebljanje koje moe biti vie puta profilisano. Na
vrhu stope se nalazi jo jedno zadebljanje u obliku dugmeta. Dra igle nije perforiran i obino
je visok.49
Izrazito profilisane fibule bez potporne
grede su za razliku od onih sa potpornom gredom,
nastale izvan rimskih granica u severozapadnoj i
severoistonoj Evropi, odakle se proiruju ka jugu
u severne provincije uz limes.50
Za ovaj tip fibula, D. Bojovi navodi, da je
u upotrebi tokom II i u prvoj polovini III veka.51
U naoj zbirci je zastupljen sa deset primeraka
od kojih se est zbog fragmentovanosti ne mogu
opredeliti u neku od varijanti. etiri preostala
primerka su podeljeni u dve varijante.
Varijanta 1: T. VII/54
Karakteristika ove varijante je glava fibule u
obliku trube kao i najee profilisano zadebljenje
na luku koje je vie naglaeno nego kod fibula sa
potpornom gredom. Opruga je dua nego kod ostalih izrazito profilisanih fibula i obino ima deset
navoja. Presek luka je kruan ili ovalan. Na stopi
koja se zavrava dugmetastim zadebljanjem, ne
retko se nalazi greben. Dra igle je nizak i uzak.
Poreklo ovih fibula je slobodna Germanija
odakle se ire u odakle se ire, tako da se uglavnom mogu nai na lokalitetima u Nemakoj,
ekoj, Poljskoj, Maarskoj i Austriji.
Datuje se u prvu treinu II veka.52
Duina 4,1cm.
Neobjavljeno.
49. Bojovi 1983, 38.
50. Jobst 1975, 38.
51. Bojovi 1983, 39.
52. Jobst 1975, 39-40, T. 7, 48.
22

Za ovu varijantu koja je na Viminacijumu

zastupljena sa tri primerka je karakteristian greben na luku, a esto i na stopi, kao i visok dra
igle.
Fibule ove varijante se nalaze u veem broju
u Panoniji , Dakiji, Gornjoj i Donjoj Meziji du
limesa, a ima ih i van rimske teritorije. Centar za
proizvodnju ovih fibula se nalazio Brigeciju gde
je naen kalup za njihovo livenje.
Fibule ove varijante su koriene tokom II i
u prvoj polovini III veka.53
Duina 4,6cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
Mesto nalaza: Pirivoj; 2004. godina, C-572.
Duina 4,2cm.
Neobjavljeno.
TIP VII - PANONSKE FIBULE SA

LUKOM U OBLIKU TRUBE
(T. VII/58)
Fibule ovog tipa su u naoj zbirci zastupljene samo sa jednim primerkom. Njihova
najupeatljivija karakteristika je poetni deo
luka koji je levkasto proiren i ima oblik trube. O
ovo proirenje se slanja duga opruga tako da ove
fibule retko imaju potpornu gredu. Ovakve fibule
su najee dvolane i na sredini luka imaju zadebljanje. Ovo zadebljanje kao i sam luk ponekad
mogu biti ukraeni srebrnom icom. Stopa fibule
je obino kratka i nosi prilino visok dra igle.
Matino podruje ovih fibula je Panonija, ali
se sporadino nalaze u Dakiji, Gornjoj i Donjoj
Meziji. Nalazi panonskih fibula sa lukom u obliku
trube su zabeleeni i severno od rimskog limesa. I.
53. Bojovi 1983, 40.
Pekar smatra da su se one proizvodile u Sisciji.54

Ovaj tip rimskih fibula se datuje u II i III
55
vek, dok se na primerak vremenski opredeljuje
u sredinu III veka.
Duina 4cm.
Neobjavljeno.
Naena u sloju sa novcem Gordijana III iskovanog 239/40. godine u Viminacijumu.
TIP VIII - FIBULE SA LUKOM

U OBLIKU LENGERA
(T. VIII/59-64)
Lengeraste fibule su na nekropolama Viminacijuma zastupljene sa sedam primeraka. Ovaj
tip fibula je nastao daljom evolucijom izrazito
profilisanih fibula i za njega je karakteristian
proireni luk u vidu dva kraka povijenih ka stopi
to fibuli daje izgled lengera. Na glavi fibule je
potporna greda za koju je privrena spiralna
opruga sa spoljnom tetivom. Spiralna opruga je
duga i moe imati od 10 do 15 navoja. Fibule su
izraivane od bronze i srebra.
Fibule ovog tipa najee se sreu u Panoniji,
Dakiji i Balkanskom poluostrvu. Ova vrsta fibula
je esto od strane ena noena u paru i tom sluaju
su najee povezane srebrnim lancima od upletene ice o kojima vise srcoliki privesci. Dokaz
za ovu tvrdnju predstavljaju nadgrobni spomenici
iz Breze, Zenice, Bile i Bajine Bate.56Pored lengerastih u kombinaciji sa lancima su noene kolenaste i fibule sa lukom u obliku trube, to predstavlja
lokalnu balkansku modu ukraavanja ena.57
Fibule ovog tipa su nalaene u okviru nekokliko ostava naenih u sledeim mestima: Bela
Reka (datovana novcem Komoda), Janja (datovana
novcem III veka), Bare-Tribovo, Arar, Ael (datovana novcem Gordijana III), Vtropu (datovana
novcem Gordijana III), Szalacska (datovana novcem
54. Peka 1972, 87.
55. Koevi 1980, 26.
56. Popovi, Bori-Brekovi 1994, 33-35, sl. 6. 1-3.
57. Jovanovi 1978, 78.
23
Galijena),58 Nova Bourna (poetak III veka).59

Fibule ovog tipa se datuju u II i prvu polovinu
III veka.
pronaena dva novia od kojih se jedan datuje u

prvu polovinu I veka, a drugi je iskovan u vreme
Marka Aurelija i datuje se 163. i 164. godinu (
RIC 884).
Varijanta 1: T. VIII/59-60
Karakteristike ovih srebrnih fibula, su zadebljanja na krajevima lengera, na sredini luka kao
i na vrhu stope. Ispod zadebljanja na luku nalaze
se krilca, a potporna greda je veoma duga i na
krajevima proirena. E. v. Patek je prema odliku
potporne grede ovu varijantu opredelila u svoju
grupu dva i za njih navodi da su este u Dakiji.60
Datuje se II vek.
62. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla, opruga i

vei deo stope.
Mesto nalaza: Vie grobalja; 1984. godina,
C-2976.
Duina 2,4cm.
Neobjavljeno.
Naena je u sloju sa tri novia od kojih se
najmlai datuje u vreme vladavine Komoda.
59. Srebrna fibula ouvana u celosti.

Duina 5,5cm.
Neobjavljeno.
Naene u dvojnom grobu G-854 sa ikom datovanim u drugi vek, kao i sa fibulom sa visokim
draem igle (tip XXIX) broj 289.
Duina 5,5cm.
Neobjavljeno.
Naene u dvojnom grobu G-854 sa ikom datovanim u drugi vek, kao i sa fibulom sa visokim
draem igle (tip XXIX) broj 289.
Za razliku od fibula prethodne varijante ove
nemaju zadebljanja na krajevima lengera, a potporna greda im je pravougaonog oblika.
Mesto nalaza: Peine; 1987. godina, C-12 707.
Duina 5cm.
Neobjavljeno.
Naena je iznad groba G1-1121 u kome su
58. Popovi, Bori-Brekovi 1994, 21-22.
59. Jovanovi 1978, 76.
60. Bojovi 1983, 45.
Varijanta 3: T. VIII/63
Ova varijanta lengerastis fibula nema kuglasta zadebljanja na krajevima lengera. Duina
potporne grede ne prelazi ukupnu irinu fibule.
Igla je sa telom spojena pomou arnira, to nije
uobiajeno za ovaj tip fibula.Dra igle je uzak i
visok i on upuuje na drugu polovinu II i poetak
III veka.61
Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
Varijanta 4: T. VIII/64
Odlika ove varijante fibula su perforacije
na potpornoj gredi kao i postojanje reljefnog
plastinog ukrasa ispod zadebljanja na luku. Fibula slina ovoj je pronaena u Sisciji.62
Duina 4,2cm.
Neobjavljeno.
Fibula broj 64 je naena u ukopu veih dimenzija
koji se po nalazima novca datuje u drugu polovinu
IV veka. Sudei prema nalazima ljudskih kostiju,
uta, zapeene zemlje i pokretnog arheolokog
materijala naenim u ukopu, on je unitio vie
61. Bojovi 1983, 46
62. Koevi 1980,24, T. XX: 150.
24
grobova inhumiranih i kremiranih pokojnika

(ovim ukopom je znatno oteen jedan od grobova sa kremiranim pokojnikom) od kojih veina
potie iz druge etvrtine IV veka, ali je svakako
bilo i starijih, to potvruju i nalazi dva primerka
Aurelijanovog novca.
TIP IX - IZRAZITO PROFILISANE

FIBULE
CRNOMORSKO-PODUNAVSKOG
TIPA
(T. VIII/65-69; T. IX/70-85; T. X/86-97; T.
XI/98-112; T. XII/113-118)
D. Bojovi je ovaj tip fibula nazvao Izrazito
profilisane fibule sa dva dugmetasta zadebljanja
na luku.63 Ovaj naziv nisam upotrebio iz prostog
razloga, to u naoj zbirci postoji odreen broj primeraka koji imaju samo jedno ili uopte nemaju
dugmetasta zadebljanja na luku.
U veini sluajeva ove fibule imaju jedno dugmetasto zadebljanje na glavi, a drugo na
prelazu luka u stopu. Ova zadebljanja su ponekad
ukraena graviranjem. Fibule su veinom
jednolane. Igla je sa telom spojena opurugom
koja obino ima osam navoja, mada ih moe biti i
daleko vie. Spoljanju tetivu pridrava dra tetive. Stopa je esto proirena i po sredini ukraena
takastim ubodima. Kao to e se u daljem tekstu videti mogu biti razliitih dimenzija, to nije
odrednica za njihovu vremensku determinaciju.
Najee se izrauju od bronze, ali mogu biti
i od srebra. Na uoj teritoriji Viminacijuma je
pronaena samo jedna srebrna fibula ovog tipa,
ali su zato u njegovoj neposrednoj blizini u ostavi
iz Bara pronaena jo dva primerka datovana u
kraj I veka nove ere.64
Ovaj tip fibula je karakteristian za podunavske zemlje i nalaen je u Dakiji, Gornjoj i
Donjoj Meziji kao i sporadino u Panoniji. Takoe
je nalaen na severnoj obali Crnog mora (gde su
nalaeni i polufabrikati),65 kao i u karpskom delu
Moldavije (II-III vek).66 Njihovi najzapadniji
nalazi su locirani u kastelu Zugmantel67 i naselju
63. Bojovi 1983, 40.
64. Popovi, Bori-Brekovi 1994 A, 53, T. XII; 1-2.
65. A 1966, 40, T. 8/1-8, 10, 11.
66. Bichir, 205, fig. 24, 1, 4, 5, 7, 10.
67. Bhme 1972, 13,T. II;46.
Sulc na Nekaru.68
U Gornjoj Meziji je naen najvei broj ovih
fibula. U Muzeju grada Beograda se uva 27 primeraka, a u Narodnom muzeju u Beogradu isto
toliko. Muzej u Smederevu raspolae sa 9 primeraka, dok muzej u Negotinu uva vei broj komada
ovih fibula. Muzej u Niu ima dve ovakve fibule,
a Muzej u Kragujevcu jednu.69 Na nekropolama
Viminacijuma pronaeno je ukupno 63 primeraka
ovih fibula od kojih se 55 mogu podeliti na 6 varijanti. Osam primeraka se zbog fragmentovanosti
ne mogu razvrstati. Na lokalitetima Kastrum i
Kod humke pronaen je jo po jedan primerak
ovih fibula i one se mogu svrstati u varijantu 3.
Izrazito profilisane fibule crnomorskog tipa
se datuju od kraja I veka pa do sredine III.
Karakteristika ove varijante koja je u naoj
zbirci zastupljena sa pet primeraka, je izostajanje
dugmetastih zadebljanja na luku. Istovetni primerak je pronaen u legijskom logoru Singidunuma
koji je datovan novcem iz sloja kovanim za vreme
Nervine vladavine.70 Takoe, jo jedan primerak
je pronaen u Sisciji.71
65. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla i deo
opruge.
Duina 8,7cm.
Neobjavljeno.
Duina 4,5cm.
Neobjavljeno.
67. Bronzana fibula kojoj nedostaje deo stope.
Duina 2,3cm.
Neobjavljeno.
Mesto nalaza: Kod bresta; 1987. godina, C68. Rieckhoff-Pauli 1977, 12, abb. 2, 22.
69. Bojovi 1983, 41.
70. Bojovi 1983, 42.
71. Koevi 1980, 24, T. XIX, 138.

163.
Duina 3,2cm.
Neobjavljeno
Duina 3cm.
Datovanje: prema uslovima nalaza predlaem od
kraja II do sredine III veka.
Neobjavljeno.
Naena u grobu G-270 iznad koga je naen iak
sa dva kljuna i zakrljalim volutama, a koji se
datuje od kraja II do kraja III veka.72
Varijanta 2: T. IX/70-74
Ova varijanta je karakteristina po postojanju
samo jednog dugmetastog zadebljanja na prelazu
luka u stopu. Glava luka je neznatno proirena, ali
nije profilisana u vidu u dugmetastog zadebljanja.
U Sisciji je pronaena jedna fibula ove varijante,73
a na nekropolama Viminacijuma one su zastupljene sa pet primeraka.
Na osnovu nalaza novca ovu varijantu treba
datovati u prvu polovinu II veka.
Ova varijanta je u upotrebi istovremeno kad
i varijanta 3 (sa razlikom da je varijanta 3 ostala u upotrebi do sredine III veka), to se moe
zakljuiti na osnovu zajednikih nalaza fibula broj
70 i 76, kao i 72, 73 i 77.
Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u istom sloju sa fibulom broj
76 varijante 3.
Duina 4,1cm.
Datovanje: II vek prema uslovima nalaza
Neobjavljeno.
Naena je u grobu G-724 sa tri novia od kojih
se jedan datije u vreme vladavine Trajana, dok su
72. Viki-Belani 1971, 110.
73. Koevi 1980, 24, T. XIX, 139.
25
druga dva okvirno datovana, jedan u I, a drugi u

I-II vek.
Duina 3,4cm.
Datovanje: prva polovina II veka prema uslovima
nalaza.
Neobjavljeno
Ova fibula je naena u grobu G-3160 sa jo tri
fibule i novcem Trajana. Pored ove i naredne fibule
(broj 73), naen je i fragment stope koji pripada
ovom tipu, ali mu se varijanta ne moe odrediti.
etvrta fibula pripada varijanti 3 (broj 77).
Duina 4,7cm.
nalaza.
Neobljavljeno.
fibule i novcem Trajana (vidi broj 72).
Duina 2,9cm.
Datovanje: sredina II veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa novcem Antonina Pija.
Varijanta 3: T. IX/75-85; T. X/86-97; T.

XI/98-100
Ova varijanta je na nekropolama Viminacijuma zastupljena sa 29 primeraka, a ovom broju
treba dodati i dve fibule pronaene na lokalitetima Kastrum i Kod humke. Krakteristika ove
varijante je postojanje dva dugmetasta proirenja
na luku kao i proirena ploasta stopa, najee
ovalnog oblika. Zadebljanja mogu biti ukraena
urezima. Ove fibule su po obliku istovetne varijanti 2 D. Bojovia i on ih na osnovu Hadrijanovog
novca datuje u prvu polovinu II veka.74 Sve fibule
su izraene od bronze osim primerka broj 97 koji
je napravljen od srebra. Ovom tipu pripadaju i
dve gore pomenute fibule naene u ostavi iz Bara.
74. Bojovi 1983, 42.
26
Fibula sa lokaliteta Kastrum (nije obuhvaena

ovim radom) koja pripada ovoj varijanti, a po uslovima nalaza se datuje u IV vek, ne moe biti
prihvaena kao dokaz njihove upotrebe u IV veku,
zbog poremeaja slojeva izazvanih ranijim iskopavanjima.
Fibule ove varijante datuju se od kraja I pa
do sredine III veka (najmlaa je fibula broj 92
datovana novcem Gordijana III, dok je ostalih 7
nalazima datovanih primeraka opredeljeno u II
vek).
opruge.
Duina 3,9cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-163 sa vie kermikih posuda
datovanih u II vek.
Duina 2,6cm.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u istom sloju sa fibulom broj
70 varijante 2.
77. Fragmentovana bronzana fibula.
nalaza.
Neobjavljeno
fibule i novcem Trajana (vidi broj 72).
Duina 6cm.
nalaza.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u grobu G1-518 sa pet
novia, od kojih su dva najmlaa iskovana u
veme Trajana i Hadrijana, dok ostali pripadaju
periodu I veka.
Duina 3,3cm.
nalaza.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u grobu G1-216 sa dva
novia od koji je jedan iskovan za vreme vladavine Trajana u periodu od 103. do 111. godine
(RIC 500), dok se drugi okvirno datuje u I i prvu
polovinu II veka.
Duina 3,6cm.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u grobu G-1434.
Duina 3,7cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,2cm.
Neobjavljeno.
Duina 3cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
85. Bronzana fibula kojoj nedostaje dugme na
stopi.
Duina 2,8cm.
Neobjavljeno
86. Bronzana fibula kojoj je fragmentovana opruga, igla i dra igle.

Duina 3,6cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,1cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,2cm.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u grobu G-2501 sa novcem
iskovanim za vreme vladavine dinastije Flavijevaca,
kao i sa vie keramikih posuda datovanih u II vek.
Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
Duina 3cm.
Neobjavljeno.
91. Bronzana fibula kojoj je fragmentovana opruga i igla.
Duina 3,7cm.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u grobu G1-978.
Duina 3,2cm.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u grobu G1-1004 sa novcem
Gordijana III.
93. Bronzana fibula kojoj nedostaje opruga i igla.
Duina 5,2cm.
Neobjavljeno.
27

Duina 5,7cm.
Neobjavljeno
Duina 6cm.
Neobjavljeno.
Duina 5,5cm.
Neobjavljeno.
Duina 7,2cm.
Neobjavljeno.
Duina 5,2cm.
Neobjavljeno. Ova fibula je naena u grobu G1214 sa keramikom posudom datovanom u II
vek.
Duina 6,3cm.
Neobjavljeno.
100. Bronzana fibula kojoj je fragmentovana
opruga i igla .
Duina 5,5cm.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena iznad groba G1-695 sa
novcem Marka Aurelija kao cezara, datovanog u
145. godinu (RIC 1260).
28
Varijanta 4: T. XI/101-110
Ova varijanta je na Viminacijumu zastupljena sa 10 primeraka, a njene krakteristike jesu
postojanje dva dugmetasta proirenja na luku kao
i neto ua stopa nego kod fibula prethodne varijante. irina stope je obino neto vea ili jednaka
irini luka.
Ove fibule su po obliku istovetne varijanti 3
D. Bojovia i on ih datuje u II vek.75 Na osnovu
nalaza novca Gordijana III sa fibulama broj 101
i 110, moemo zakljuiti da su ove fibule bile u
upotrebi tokom prve polovine III veka, dok za njihovu upotrebu u II veku na Viminacijumu nemamo siguran dokaz.
Duina 3,3cm.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u grobu G-2178 sa novcem
Gordijana III.
102. Bronzana fibula kojoj je fragmentovan opruga i igla.
Duina 2,7cm.
Datovanje: na osnovu keramike posude koja je u
upotrebi tokom II i u prvoj polovini III veka.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u grobu G-2022 sa
keramikom posudom datovanom u II i prvu
polovinu III veka.
103. Bronzana fibula kojoj nedostaju opruga i
igla.
Duina 4cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
75. Bojovi 1983, 42.

Duina 3,7cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
igla.
Duina 4,2cm.
Neobjavljeno.
108. Fragmentovana bronzana fibula kojoj nedostaje igla.
Neobjavljeno.
Duina 4,2cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
Naena u sloju sa 3 novia koji su iskovani za
vreme vladavine Klaudija I, Antonina Pija i Gordijana III.
Varijanta 5: T. XI/111-112;
T. XII/113-114.
Karakteristika ove varijante koja je na Viminacijumu zastupljena sa etiri primerka je izrazito
duga opruga (kod fibule broj 113 ak 30 navoja)
kao i luk bez dugmetastih zadebljanja. Tri fibule
su naene u grobovima sa kremacijom bez drugih priloga, a jedna u grobu C-1219 koji ima
keramiki loni datovanu II i III vek. Kremacije
se na prostoru Viminacijuma uglavnom praktiku-

ju do sredine treeg veka, da bi ih posle ovog vremena smenili grobovi sa inhumacijom. Stoga ovu
varijantu za koju nisam naao analogije moda
treba datovati u II-III vek nae ere.
29

Duina 3cm.
Neobjavljeno.
111. Bronzana fibula sa fragmentovanom

stopom.
Duina 2,5cm.
Neobjavljeno.

Duina 3cm.
Neobjavljeno.

Duina 3,3cm.
Neobjavljeno.

Duina 1,9cm.
Neobjavljeno.

Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
Kao sto je ve gore pomenuto veina naih

fibula ima proirenu stopu i oprugu koja se sastoji
od 8 navoja (varijante 1-4). Sudei po brojnosti
ovakvih fibula u Gornjoj Meziji sasvim je verovatno da se na njenoj teritoriji nalazila radionica za
njihovu proizvodnju koju zbog brojnosti naenih
primeraka treba lokalizovati na teritoriji Viminacijuma.
Sa druge strane skoro svi gore pomenuti
primerci naeni na severnoj obali Crnog mora
i u karpskoj oblasti Moldaviji, imaju stopu koja
je ua ili priblino jednaka irini luka (mada ima
i primeraka ija je stopa ira od luka)77, kao i
izrazito dugu oprugu. Nalazom polufabrikata na
na severnoj obali Crnog mora potvreno je postojanje drugog centra za proizvodnju ovih fibula
iji produkt verovatno predstavljaju nai primerci
varijante 5 i 6.

Duina 3cm.
Datovanje: na osnovu keramike posude koja je u
upotrebi tokom II i III veka.
Neobjavljeno.
Ova fibula je naena u grobu G-1219 sa
keramikom posudom koja se datuje u II i III vek.
Varijanta 6: T. XII/115-118
Razlika izmeu ove i prethodne varijante
se ogleda u tome to fibule varijante 6 imaju
dva dugmetasta zadebljanja na luku. Slina fibula je pronaena u Sisciji.76 Na Viminacijumu su
pronaene etiri fibule ove varijante.
TIP X - LUNE FIBULE SA

ARNIROM I ZADEBLJANJEM NA
LUKU U VIDU GREBENA
(T. XII/119-124; T. XIII/125-129)
115. Bronzana fibula sa fragmentovanom iglom.

Duina 2,8cm.
Neobjavljeno.
Osnovna osobina ovog tipa fibula koji je na

prostoru Viminacijuma zastupljen sa 12 primeraka
je telo u obliku slova S, greben na luku i igla povijena na dole. etvorougaona glava luka je esto
76. Koevi 1980, 24, T. XIX, 136.
77. Bichir, fig. 24, 4.
30
ira od luka i na bonim stranama je polukruno

zaseena. Na luku se nalazi profilisani greben, a
na vrhu stope dugmetasto zadebljanje. Dra igle
je visok i kratak.
Provincijske fibule ovog tipa se nalaze skoro
iskljuivo u Dakiji i Gornjoj i Donjoj Meziji. U
muzeju u Bukuretu se uvaju nekoliko fibula ovog
tipa.78U naoj zemlji fibule ove vrste se u muzejima u Beogradu i Negotinu. Prilikom arheolokih
istaivanja u Diani naeno je devet primeraka
ovog tipa, to je D. Grbi navelo da pretpostavi
da se ovde nalazila radionica za njihovu izradu,
ali je posle obrade materijala ipak odustala od ove
ideje i centar proizvodnje lokalizovala u Drobeti i
Dierni gde su pronaene metalurke radionice.79
D. Popescu smatra da ovaj tip prehodi kolenastim fibulama i stoga ih datuje u kraj II veka.80
D. Grbi ih na osnovu keramike i novca iz sloja
datuje u II pa sve do kraja III veka.81 Na osnovu
stilskih karakteristika ovaj tip je podeljen na tri
varijante.
Varijanta 1: T. XII/119
Karakteristika ove varijante koso zaseen
dra igle. Zadebljanje u vidu grebena na luku
fibule je tri puta profilisano. Dva primerka se
uvaju u Muzeju grada Beograda, jedan u Narodnom muzeju u Beogradu, a etiri u muzeju u
Negotinu. Na arheolokim iskopavanjima u Diani
naene su dve ovakve fibule koje su datovane u
II vek i po miljenju D. Grbi, predstavljaju najstariju varijantu ovog tipa.82Na nekropolama
Viminacijuma je naen samo jedan primerak ovih
fibula i to u sloju sa novcem Aleksandra Severa
to je datuje u prvu polovinu III veka.
Duina 6cm.
Neobjavljeno.
78. Popescu 1945, 490, Abb. 3; 26-31.
79. Grbi 1996,88-91.
80. Popescu 1945, 490.
81. Grbi 1996,89.
82. Grbi 1996,88.
Fibula je je naena u sloju sa novcem Aleksandra

Severa.
Varijanta 2: T. XII/120-122
Osobenost ove varijante je dva puta profilisano zadebljanje na luku koje ima oblik sedla.
Na kraju stope je bikonino zadebljanje, dok je
dra igle relativno visok. Pored naa tri primerka
poznat je samo jo jedan iz Grocke.83
120. Bronzana fibula sa fragmentovanom
stopom.
Duina 6cm.
Neobjavljeno.
Mesto nalaza: Drmske carine; 1992. godina, C22.
Duina 4,3cm.
Neobjavljeno.
Mesto nalaza: Lanci; 1989. godina, C-162.
Duina 4,3cm.
Neobjavljeno.
Varijanta 3: T. XII/123-124; T. XIII/125129

Fibule ove varijante imaju izrazito visok dra igle kome je oluasti deo ponekad
ojaan. Ojaan oluasti deo o koji se igla oslanja
karakteristian je takoe i za kolenaste fibule.
Poduno rebro na luku je vilje od ploice na glavi
fibule. Zadebljanje na luku je obino tri puta profilisano. Igla je povijena na dole. Ova varijanta je
najvie rairena u donjodunavskim provincijama i
na lokalitetu Viminacijum je zastupljena sa osam
primeraka.
Duina 4,8cm.
Neobjavljeno.
83. Bojovi 1983, 47, T. XVII, 152.

Duina 4,4cm.
Neobjavljeno.
Duina 4,2cm.
Neobjavljeno.
Duina 4cm.
Neobjavljeno.
Duina 4,1cm.
Neobjavljeno.
Fibula je naena u grobu G-5378.
128. Fragment bronzane fibule.
Neobjavljeno.
Fibula je naena u grobu G1-981.
Duina 4,5cm.
Neobjavljeno.
TIP XI - JEDNOLANE IANE

FIBULE
(T. XIII/130-133)
Ovaj tip se naziva jo i legionarske fibule.
Jednolanim iane fibule karakterie spirala
sa etiri navoja i unutranja tetiva. Luk fibule
je snano prelomljen. Na osnovu preseka luka
A. Bhme je ukupan broj ovih fibula naenih u
Saalburgu i Zugmantelu od 261 primerka podelio
na dve varijante. Luk varijante A moe biti ovalnog, kvadratnog, pravougaonog ili romboidnog
preseka. Ovoj njegovoj varijanti pripadaju i etiri
31
nae fibule. Fibule varijante B imaju trakasti luk

i neto ree se sree. Ove fibule su izraivane od
bronzane ice.84 Luk fibule kao i dra igle mogu
ponekad biti ukraeni.
Ove fibule su karakteristine za galske i
germanske delove carstva, dok se u ostalim provincijama ree nalaze. U Gornjoj Meziji one se
uglavnom nalaze uz limes.
Ovaj tip fibula vodi porekla srednjo latenskih i datuje se od druge polovine I do poetka
III veka.85
Na osnovu fibula broj 130 i 133, ovaj tip
treba datovati u II i prvu polovinu III veka.
igla.
Duina 7cm.
Neobjavljeno.
Fibula je naena u grobu G1-788 sa vie
keramikih posuda datovanih u II vek.
igla.
Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C10725a.
Duina 5,5cm.
Neobjavljeno.
Duina 5cm.
Neobjavljeno.
igla.
Duina 4,6cm.
Neobjavljeno.
Naena u sloju sa kolenastim fibulama broj 146 i
178, kao i sa novcem prve polovine III veka od kojih su najmlaa dva primerka Aleksandra Severa.
84. Bhme 1972, 13-14.
85. Jobst 1975, 53.
32
TIP XII - KOLENASTE FIBULE SA

OPRUGOM U AURI
(T. XIII/134-137)
Kolenaste fibule su dobile naziv po luku u
koji podsea na savijeno koleno. Kolenaste fibule
su najei nalaeni tip fibula u periodu srednjeg
carstva. Ove fibule se nalaze od Velike Britanije
pa sve do Sirije. Veoma su este du limesa pa se
stoga smatra da su bile popularne meu vojskom.
Pouzdano je utvreno da su pojedini oblici
proizvoeni u Panoniji u gradu Brigeciju na ta
upuuju nalazi kalupa i polufabrikata.86
Na prostoru Viminacijuma kolenaste fibule
predstavljaju najee nalaeni tip sa ukupno 130
pronaenih primeraka. Od ovog broja 21 primerak se zbog fragmentovanosti ne moe opredeliti
u neki od 4 podtipa.
Kolenaste fibule sa oprugom u auri imaju
mogu imati popreni presek luka u obliku polukruga, trougla, trapeza ili pravougaonika. Kao to im
samo ime kae opruga sa unutranjom tetivom
se nalazi u auri. Dra igle moe biti postavljen
poduno ili popreko u odnosu na osu luka. Poduno
postavljeni dra igle je karakteristian za Norik,
Panoniju, kao i za vojne logure u Velikoj Britaniji.
Nasuprot tome popreno postavljeni dra igle je
est u Gornjoj Germaniji, Reciji i Dakiji.87
Nasuprot Dakiji ovaj tip kolenastih fibula
koji se datuje u II i prvu polovinu III veka, retko
se nalazi u Gornjoj i Donjoj Meziji. Na Teritoriji
Viminacijuma naena su etiri primerka koji se
mogu podeliti u dve varijante.
Varijanta 1: T. XIII/134
Ovu varijantu, kojoj pripada samo jedan primerak naen na Viminacijumu, karakterie luk
polukrunog preseka koji se od glave ka stopi
lagano suava. Na gornjoj strani luka urezane su
spirale. Ova varijanta ima poprean dra igle. A.
Bhme je istovetnu fibulu iz Zugmantela opredelila u svoju varijantu E, navodei pritom da postoji jo samo jedan poznati primerak.88 Naa fibula
je datovana sa tri primerka novca Gordijana III
naenih u istom sloju sa njom.
86. Kovrig 1937,121.
87. Bhme 1972, 21.
88. Bhme 1972, 21, T. 9, 463.

igla.
Duina 3cm.
Neobjavljeno.
Naena je u sloju sa fibulom sa arnirom slinom
Aucissa fibulama broj 7 i sa tri novia Gordijana
III.
Varijanta 2: T. XIII/135-137
Ova varijanta je u naoj zbirci zastupljena
sa 3 primerka od kojih su dva napravljena od srebra. W. Jobst je istovetne fibule opredelio u svoju
varijantu B i datovao ih od kraja II do poetka
III veka.89 Izmeu aure i glave luka nalazi se
popreno rebro. Dra igle je kao i kod prethodnog primerka poprean (za primerak broj 137 to
ne mogu da tvrdim, jer mu je nedostaje stopa).
Duina 2,5cm.
Neobjavljeno.
Fibula je naena u grobu G-28 sa novcem Gordijana III datovanog u 243. godinu.
Duina 3cm.
nalaza.
Neobjavljeno
Fibula je naena u grobu G-985 sa novcem koji se
okvirno datuje u poetak II veka.
Duina 2,5cm.
Neobjavljeno.
89. Jobst 1975, 60, T. 15, 102-106.

TIP XIII - KOLENASTE FIBULE SA
OPRUGOM I POLUKRUNOM POTPORNOM GREDOM
(T. XIV/138-152; T. XV/153-156)
Glavna karakteristika ovog tipa je manja ili
vea polukruna potporna greda na glavi fibule
koja esto moe biti ukraena. Ispod potporne
grede nalazi se opruga koju najee ine osam
navoja ice. Svih 27 primeraka naenih na lokalitetu Viminacijum imaju spoljanju tetivu to je
karakteristino za Panoniju, Norik, Dakiju, Gornju
i Donju Meziju. Nasuprot ovome unutranja tetiva
je karakteristina za Reciju i Germaniju. 90Luk
moe imati polukruni, trougaoni ili trapezoidni
presek. Vrh stope je esto ukraen zadebljanjem
uvidu dugmeta ili trna. Uzak i izuzetno visok
dra igle je uvek poduno postavljen i esto je
ojaan sa spoljne strane na mestu oslonca igle.
Nalaze ovih fibula na Viminacijumu treba
datovati u II i prvu polovinu III veka.
Varijanta 1: T. XIV/138-152
Karakteristika fibula ove varijante je da
imaju ne ukraenu potpornu gredu. W. Jobst je
ovakve fibule operdelio u svoju C varijantu i za
njih navodi da su rasprostranjen u Velikoj Britaniji
kao, rajnskom i dunavskom limesu kao i u oblasti
alpa.91 U muzeju u Varni se uva vie primeraka
ovih fibula to govori o njihovoj zastupljenosti
na obalama Crnog mora.92 Na teritoriji Viminacijuma je naeno 23 primerka ovih fibula od kojih
po jedna na lokalitetima Nad lugom i Selite
koji ne pripadaju nekropolama.
138. Srebrna fibula sa fragmentovanom iglom.
Duina 2,8cm.
Neobjavljeno
90. Bhme 1972, 19-20.
91. Jobst 1975, 65.
92. , A 2000, 5-17.
33
Duina 3,5cm.
Objavljeno: Zotovi, Jordovi 1990, 105, T.
CLXXXIV/5.
Fibula je naena u grobu G1-245 sa keramikom
posudom koja se datuje u II i III vek.
Duina 2,6cm.
Neobjavljeno.
Fibula je naena u grobu G1-1038 zajedno sa
ikom koji ima peat FAOR datovan u prvu
polovinu II veka,93 kao i sa dve keramike posude
koje se datuju u II vek.
Duina 3,3cm.
Neobjavljeno.
Fibula je naena u grobu G-3477 pokojnika sa
novcem koji se okvirno datuje u I i II vek.
Duina 3,4cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,7cm.
nalaza.
Neobjavljeno.
Fibula je naena u grobu G1-798 sa tri novia od
kojih su dva otkovana za vreme vladavine Trajana i
Hadrijana, dok se trei okvirno datuje u I i II vek.
Duina 3,3cm.
93. Viki-Belani 1975, 56.
34
Neobjavljeno.
Fibula je naena u grobu G-1396 zajedno sa kolenastom fibulom sa uglastom potpornom gredom br.157. kao i sa novcem datovanim u prvu
polovinu I veka.

Duina 3,6cm.
Neobjavljeno.

Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
Fibula je naena u grobu G1-661 sa novcem Faustine Mlae koji se datuje u 145-146 godinu (RIC
1398).

Duina 3,8cm.
Neobjavljeno.
Fibula je naena u grobu G1-1362 sa fibulom broj
19 koja pripada grupi fibula sa arnirom slinih Aucissa fibulama, kao i sa dve keramike posude koje
se datuju u drugu polovinu II i poetak III veka.

Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
Naena je u istom sloju sa kolenastom fibulom
sa arnirom broj 178 kao i jednolanom ianom
fibulom broj 133, to upuuje na njihovu istovremenost. Zajedno sa ovim fibulama naeno je i nekoliko novia iz prve polovine III veka od kojih
su najmlai dva primerka Aleksandra Severa.
Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
Duina 4,2cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,3cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,8cm.
Neobjavljeno.
Varijanta 2: T. XV/153-155
Ova varijanta se razlikuje od prethodne po
ukraenoj potpornoj gredi i u naoj zbirci je zastupljena sa tri primerka. Ukras u vidu jednostavnih
zareza ili cik-cak linija se najee nalazi na obodu
polukrune potporne grede, ali moe biti lociran i
u njenom sredinjem delu. Istovetne fibule je W.
Jobst opredelio u svoju D varijantu.94
Duina 4,4cm.
Neobjavljeno.
igla.
Duina 2,5cm.
Neobjavljeno.
igla.
Duina 3,8cm.
Neobjavljeno.
94. Jobst 1975, 66.

Varijanta 3: T. XV/156
Ovoj varijanti pripada samo jedan primerak izreen od srebra koji je karakteristian po
polukrunim usecima lociranim na donjem delu
potporne grede. Slini primerci su naeni u Zugmantelu.95
156. Srebrna fibula kojoj je igla fragmentovana.
Duina 3,6cm.
Neobjavljeno.
TIP XIV - KOLENASTE FIBULE SA

OPRUGOM I UGLASTOM POTPORNOM GREDOM
(T. XV/157-164; T. XVI/165-167)
Karakteristika ovog tipa kolenastih fibula
je uglasta potporna greda na glavi fibule koja je
ponekad ukraena. Ispod potporne grede nalazi
se opruga sa spoljanjom tetivom, pritom treba
spomenuti da je unutranja tetiva karakteristina
za zapadne provincije. Luk naih fibula ima
polukruni presek, sem u sluaju primerka broj
157 iji je luk facetiran. Vrh stope je ree ukraen
zadebljanjem uvidu dugmeta ili trna. Dra igle je
obino uzak i izuzetno visok i najee je poduno
postavljen. Svih 15 primeraka naenih na lokalitetu Viminacijum su izraeni od bronze.
Ovaj tip kolenastih fibula W. Jobst datuje
od druge polovine I veka do prve treine III veka
nae ere.96
Varijanta 1: T. XV/157
Gore pomenuti primerak je izdvojen u
posebnu varijantu zbog poduno facetiranog luka
koji dakle ima trapezoidni presek za razliku od ostalih primeraka iji lukovi imaju poluruni presek.
D. Bojovi navodi da su fibule ove varijante este
u Gornjoj Meziji.97
95. Bhme 1972, 19, T. 7, 390-391.

96. Jobst 1975, 64.
97. Bojovi 1983, 56, T. XXII, 200.
35

Duina 3,7cm.
Neobjavljeno.
Fibula je naena u grobu G-1396 zajedno sa kolenastom fibulom sa polukrunom potpornom
gredom broj 144, sa balsamarijumom kapljiastog
oblika (kome je slian naen na istom lokalitetu u
grobu G1-140, datovan novcem Antonina Pija)98,
kao i sa novcem datovanim u prvu polovinu I
veka.
Varijanta 2: T. XV/158-161
Osobenost ova etiri primerka je nizak
i neto iri dra igle kao i neto vee dimenzije potporne grede pravougaonog oblika. Sline
fibule su nalaene osim u Gornjoj Meziji, u Dalmaciji i Dakiji.
Mesto nalaza: Kod bresta; 1985. godina, C-6.
Duina 3,4cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,5cm.
Neobjavljeno.
Duina 3,5cm.
Neobjavljeno
Duina 3cm.
98. Zotovi, Jordovi 1990, 93.
36
Varijanta 3: T. XV/162-164; T.
XVI/165
etiri primerka ove varijante imaju potporne
grede manjih dimenzija. Presek luka je polukruan.
Dra igle im je visok i poduno postavljen.
Duina 3cm.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u grobu G1-281 zajedno sa
ikom koji ima peat OCTAVI koji se datuje u
prvu polovinu II veka,99 kao i sa tri keramike posude koje se datuju u II vek.
Duina 3,8cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,5cm.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u sloju sa izrazito profilisanom
fibulom broj 46, kao i sa kolenastom fibulom sa
arnirom broj 187.
165. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla i njen
nosa.
Duina 3,9cm.
Neobljavljeno.
Varijanta 4: T. XVI/166
Jedina razlika ove i prethodne varijante ogleda se u poloaju draa igle koji je u ovom sluaju
postavljen popreko. Varijanta je zastupljena samo
sa jednim primerkom.
Duina 3,1cm.
99. Viki-Belani 1975, 57.

Neobljavljeno.
Fibula je naena u sloju sa novcem Aleksandra
Severa, tik uz fragmentovanu izrazito profilisanu
fibulu bez potporne grede.
Varijanta 5: T. XVI/167
Kod ove, kao i kod prethodne varijante,
dra igle je postavljen popreko. Pravougaona
potporna greda veih dimenzija, je u gornjim
uglovima ornamentisana sa dva sferina zadebljanja. Ivice potporne grede su ukraene manjim
urezima. Na luku fibule se nalaze etiri trougaona
polja ispunjena belom inkrustacijom. Za ovu varijantu nisu mi poznate analogije, ali bi poreklo ove
fibule zbog poprenog draa igle trebalo traiti u
zapadnim provincijama.
Duina 3,5cm.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u sloju sa tri novia, od kojih
su dva iskovana za vreme vladavine Gordijana
III i Trebonijana Gala (253. godina), dok se trei
okvirno datuje u III vek, kao i fibulom u obliku
svastike broj 271.
TIP XV - KOLENASTE FIBULE SA

ARNIROM
(T. XVI/168-176; T. XVII/177-188; T.
XVIII/189-200; T. XIX/201-211
Kolenaste fibule sa arnirom su na nekropolama Viminacijuma zastupljene sa 55 primerka,
to ih ini najzastupljenijom grupom u okvirima
ovog tipa. Kao to im samo ime kae na glavi ovih
fibula se nalazi arnir mehanizam. esto se iza
valjkaste glave nalazi manje ili vee polukruno
zadebljanje. Luk fibule je esto ukraen facetiranjem. Na vrhu stope se ponekad nalazi manje zadebljanje. Dra igle moe biti potavljen poduno ili
popreko i obino je veoma visok.
Ove fibule su karakteristine za istone provincije, a naroito za Gornju Meziju gde predstav-

ljaju najbrojniji tip kolenastih fibula. D. Bojovi
navodi 55 primeraka koji se uvaju u Muzeju
grada Beograda.100 Sem du limesa, ove fibule
se nalaze i u unutranjosti provincije. Imajui u
vidu brojnost ovih fibula u Gornjoj Meziji treba
pretpostaviti postojanje porizvodnog centra na
njenom tlu koji se moda nalazio ba u Viminacijumu. Pored Gornje mezije, fibule ovog tipa se
javljaju u Dakiji i Donjoj Meziji.
D. Bojovi ove fibule datuje od II do IV
veka, to ne potvruju nalazi na Viminacijumu.
Poetak njihove upotrebe pada u II vek, ali one
izlaze iz mode ve poetkom druge polovine III
veka. Naime najmlaa fibula ovog tipa (broj 201)
je naena u grobu G-1006 i datovana je jednim
novcem Emilijana i sa primerka novca Galijena.
Prema obradi luka i poloaju draa igle ovaj
tip fibula sam podelio na 11 varijanti. Varijante 9,
10 i 11 samo uslovno pripadaju kolenastim fibulama, ali poto se radi o pojedinanim primercima
za koje nisam uspeo u meni dostupnoj literaturi
da naem analogije, prikljuio sam ih ovom tipu
fibula sa kojim donekle imaju slinosti.
Varijanta 1: T. XVI/168-174
Ova varijanta je zastupljena sa osam primeraka od koji su dva izraena od srebra, a ostali od
bronze. Iznad valjkastog dela nalazi se polukruno
zadebljanje koje je kod primerka broj 168 udvojeno i ima vie trapezoidni oblik. Luk je ukraen
facetiranjem. Sem kod primerka broj 168, svi ostali imaju zadebljuenje u vidu trna na vrhu stope.
Visoki dra igle je postavljen poduno.
Ova varijanta se datuje u II vek.
Duina 3,5cm.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u grobu G-235 sa novcem Marka
Aurelija kao cezara iskovanim u periodu od 140.
do 144. godine (RIC 1238).
169. Srebrna fibula kojoj nadostaje igla.
Duina 2,8cm.
100. D. Bojovi 1983, 58-61, T. XXIII-XXVII, 211-266.
37
Neobljavljeno.
Duina 3,8cm.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u rovu sa dva novia od kojih
je jedan iskovan za vreme Hadrijana, dok se drugi
okvirno datuje u I-II vek. U rovu je takoe naena
i fibula u obliku svastike broj 266.
Duina 3,6cm.
Neobljavljeno.
njenog draa.
Duina 3,3cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,3cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,7cm.
Neobljavljeno.
Varijanta 2: T. XVI/175-176; T.
XVII/177-185
Ova varijanta je zastupljena sa 12 primeraka od koji su izraeni od bronze. Jedina razlika
izmeu ove i prethodne varijante je u tome to ove
fibule imaju luk polukrunog preseka tj., luk im
nije facetiran kao kod fibula varijante 1.
Ova varijanta se datuje u II i prvu polovinu
III veka.
Duina 3,5cm.
38
Datovanje: Prva polovina III veka prema uslovima nalaza.

Neobljavljeno.
Fibula je naena u grobu G1-1101 sa novcem iskovanim za vreme vladavine dinastije Severa.
Duina 3,5cm.
Datovanje: III vek prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u grobu-bunaru G1-1146 sa
novcem III veka.
Duina 3,7cm.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u grobu G1-108 sa novcem Antonina Pija.
Duina 3,8cm.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u sloju sa kolenastim fibulama
broj 146 i 195, kao i sa ianom fibulom broj 133.
U ovom sloju je pored fibula naeno i nekoliko
primeraka novca datovanih u prvu polovinu III
veka od kojih su najmlai dva novia Aleksandra Severa.
Duina 3,3cm.
Neobljavljeno.
Naena je u sloju sa fibulom sa arnirom koja je
sliana Aucissa fibulama, kao i sa dva primerka
novca Aleksandra Severa.
Duina 4,3cm.
Duina 3,9cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,1cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,2cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,5cm.
Datovanje: druga polovina II-prva polovina III
veka prema uslovima nalaza.
Objavljeno: Zotovi, Jordovi 1990, 106, T. CXLIX/8.
Fibula je naena u grobu G1-251 sa kontramarkiranim novcem I veka. Grob je otetio druga
dva iz prve polovine II veka.
Duina 2,7cm.
Neobljavljeno.
101. Zotovi, Jordovi 1990, 14-34.

Varijanta 3: T. XVII/186-188; T. XVIII/189-194
Ova varijanta je na lokalitetu Viminacijum
zastupljena sa devet primeraka koji su izraena od
bronze. Od varijante 1 ih razlikuje jedino visoki
popreno postavljeni dra igle. Kod primerka 186
dra igle je u gornjem delu postavljen poduno, a
u donjem popreno. Fibula slina ovoj se uva u
Muzeju grada Beograda.102
Ovu varijantu treba datovati u II i prvu
polovinu III veka.
Duina 2,7cm.
Neobljavljeno.
Duina 3cm.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u sloju sa izrazito profilisanom
fibulom broj 46 kao i sa kolenastom broj 164.
Duina 3,9cm.
Neobljavljeno.
Duina 3cm.
Neobljavljeno.
Duina 2,8cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,2cm.
102. D. Bojovi 1983, 59, T. XXV, 237.
39

CLXXXVII/2.
Fibula je naena u grobu G1-258 sa novcem Lucile.
Duina 3,5cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,3cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,7cm.
Neobljavljeno.
Varijanta 4: T. XVIII/195-199
Ova varijanta je zastupljena sa 6 primeraka od koji su izraeni od bronze. Jedina razlika
izmeu ove i prethodne varijante je u obradi luka
koji nije facetiran i ima polukruni presek.
Ovu varijantu fibula treba datovati u II i prvu
polovinu III veka
igla.
Duina 3,2cm.
Datovanje: Prva polovina III veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u sloju sa kolenastim fibulama
broj 146 i 178, kao i sa ianom fibulom broj 133.
U ovom sloju je pored fibula naeno i nekoliko
primeraka novca datovanih u prvu polovinu III
veka od kojih su najmlai dva novia Aleksandra Severa.
40
Duina 3,3cm.
Neobljavljeno.
Duina 3cm.
Neobljavljeno.
198. Bronzana fibula sa odvojeno iglom.
Duina 3,3cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,5cm.
Neobljavljeno.
Varijanta 5: T. XVIII/200;
T. XIX/201-203.
Ove fibule su zastupljene sa etiri primeraka
izraena od bronze. Iznad valjkastog dela i dalje
se kao i kod prethodnih varijanti nalazi polukruno
zadebljanje. Luk je trougaonog preseka. Visoki
dra igle je postavljen poduno.
datovati od II do poetka druge polovine III veka.
Duina 4,3cm.
Datovanje: trea etvrtina II veka prema uslovima
nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-461 sa novcem Faustine
Mlae.
Duina 4,8cm.
Datovanje: esta i sedma decenija III veka prema
uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-1006 sa 4 novia, od kojih je
jedan iskovan za Emilijana, dok su preostala tri
iskovana za Galijena.

Mesto nalaza: Peine; 1983. godina, C-9317a.
Duina 3,7cm.
Neobljavljeno.
Naena u loitu keramike pei broj 9.
Duina 5,2cm.
Neobljavljeno
Naena u grobu G1-548.
Varijanta 6: T. XIX/204-206
Ova varijanta fibula je zastupljena sa tri
bronzana primeraka. Iznad valjkaste glave luk
trougaonog preseka nema polukruno zadebljanje
ve je sam zadebljan i koso zaseen radi otvaranja
igle. Vrh stope je ukraen zadebljanjem u vidu
trna. Visoki dra igle je postavljen popreno i
ima zakrivljen vrh. Ove fibule su ekvivalentne
varijanti 9 D. Bojovia.103
Ove fibule moda treba datovati u prvu
polovinu III veka.
Duina 4cm.
Neobljavljeno.
Duina 4cm.
Neobljavljeno.
Duina 4,4cm.
Datovanje: druga etvrtina III veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno
Naena u sloju sa tri novia od kojih se jedan
datuje u II vek, a preostala dva u drugu etvrtinu
III veka.
103. D. Bojovi 1983, 60, T. XXVI, 248-255.

Varijanta 7: T. XIX/207
Jedini primerak ove varijante je napravljen od
bronze. Izmeu duge valjkaste glave i poetka luka
se nalazi polukruno zadebljanje. Luk je savijen
pod pravim uglom i ukraen je facetiranjem. Stopa
je ukraena sa dve paralelne linije, a njen vrh zadebljanjem u obliku trna. Dra igle je postavljen
poduno. Jedina razlika izmeu ove fibule i varijante 1ogleda se u obradi draa stope koji je ukraen
urezanim linearnim motivima kao i plastinim ornamentima na njegovom donjem delu.
Fibula se datuje u sredinu III veka.
Duina 4,8cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa novcem Trebonijana Gala koji
se datuje od 251. do 253. godine (RIC 86).
Ovaj bronzani primerak masivnog luka se
od varijante 2 razlikuje samo time to ima dve
igle. Fibula slina naoj je naena prilikom iskopavanja nekropole u Sasama, pritom autor navodi
postojanje jednog primarka u Splitu.104
Fibula se datuje u drugu treinu II veka.
Duina 3,4cm.
Datovanje: druga treina II veka prema uslovima
nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-15 sa dva novia od kojih je
jedan iskovan za Antonina Pija, a drugi za Hadrijana u periodu od 132. do 134. godine (RIC 725).
41
se nalazizadebljanje. Stopa fibule je kvadratnog

preseka, dok je njen vrh ploasto proiren. Visoki
dra igle je postavljen popreko.
Duina 2,6cm.
Neobljavljeno

Srebrni primerak iznad duge valjkaste glave
ima luk ujednaene irine i pravougaonog preseka
koji je po obodu ukraen urezanim linijama. Stopa
se lagano iri ka vrhu koji je ukraen zadbljanjem
u vidu trna. Poduno postavljeni dra igle je ekstremno visok.
Fibula se datuje u sredinu IV veka.
Duina 4,3cm.
Neobljavljeno.

Nad veoma dugom glavom izdie se trakastu
telo bronzane fibule ujednaene irine. Stopa je
ukraena dvema popreo urezanim linijama. Vrh
stope je nazubljen. Visoki dra igle je popreno
postavljen.
Duina 3,8cm.
Neobljavljeno.
TIP XVI - FIBULE SA SPIRALNO

SAVIJENIM LUKOM
(T. XIX/212; T. XX/213-215)
Ova varijanta koja je zastupljna samo sa jednim srebrnim primerkom, ima luk pravougaonog
preseka ukraen podunim linearnim motivima.
Luk se postepeno suava ka prelazu u stopu gde
Ove fibule su zastupljene sa etiri primeraka izraena od bronze koje je D. Bojovi svrstao u varijantu 17 u okviru svoje podele kolenastih fibula sa arnirom.105 Iznad valjkaste glave
104. Baum, Srejovi 1960, 27, T. XVI, 790.
105. D. Bojovi 1983, 61, T. XXVIII, 265-267.
42
proireni luk je spiralno savijen. Poetni deo spirale je najee spojen sa donji delom luka. Luk
je pravougaonog ili trapezoidnog preseka. Stopa
je na kraju proirena i ornamentisana zadebljanjem u vidu trna. Visoki dra igle je postavljen
popreno. Matino podruje ovih fibula predstavljaju balkanske provincije.
Datuje se u II i prvu polovinu III veka.
Duina 3,4cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa fibulom broj 11 (fibule sa
arnirom sline Aucissa fibulama).
Duina 3,2cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa pet novia od kojih je jedan
iskovan za Trajana Decija i datuje se u 249./250.
godinu, drugi na reversu ima legendu PROVINCIA DACIA i okvirno se datuje od 246./247.
do 256./257. godine, trei za Septimija Severa
(Mumov 6543), dok su se preostala dva okvirno
datuju u II i III vek.
Duina 4,3cm.
nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-308, koga preseca grob G1309 sa novcem Faustine Mlae.
Duina 3,5cm.
Obljavljeno: Zotovi, Jordovi 1990, 12, Sl. 4.
TIP XVII - FIBULE SA DVOJNIM

LUKOM
(T. XX/216-218)
Fibule ove varijante su zastupljene sa tri
primerka izraena od bronze. Iznad valjkaste
glave nalazi se dvojni luk. Stopa je ukraena sa
dva dugmetasta zadebljanja. Visoki dra igle je
postavljen popreko. Slina fibula je pronaena u
Singidunumu i datovana u III vek.106 Pored Gornje Mezije fibule ovakvog tipa su nalaene u Panoniji, Dakiji i Donjoj Meziji. Poznata su i etiri
primerka iz Dura Europosa.107
E. Geneva ovakve fibule datuje u prvu
polovinu III veka.108
Duina 3,4cm.
Neobljavljeno.
Duina 2,8cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-4456 sa novcem koji se okvirno datuje u II vek.
218. Bronzana fibula koja je ouvana u celosti.
Duina 2,4cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa etiri novia od kojih su dva
najmlaa iskovana za Aleksandra Severa (jedan
od njih se moe precizno datovati u 224. godinu
RIC 40).
106. Bojovi 1996, 65, fig. 7, 11.

107. Geneva 2004, 51.
108. Geneva 2004, 51.

TIP XVIII - LUNE FIBULE SA
POLUKRUNOM POTPORNOM
GREDOM
(T. XX/219)
A. Bhme je ovakve fibule opredelila u svoju grupu broj 18 i nazvala ih Bgelfibeln mit halbrunder Kopfplatte mit se.109 Kao to iz njenog
naziva vidimo, ove fibule esto iznad polukrune
potporne grede imaju dodatak u obliku ome, to
sa naim primerkom nije sluaj. Graa ovih fibula
je raznovrsna. Ovaj tip fibula je ponekad ornamentisan emajlom. Igla je za telo spojena najee
arnirom, ali poznati su i primerci sa oprugom koji
imaju unutranju tetivu. Jedini primerak ovog tipa
je napravljen od bronze i ima arnir mehanizam
privren za veu potpornu gredu polukrunog
oblika. Luk je ornamentisan sa dva poprena grebenasta zadebljanja izmeu kojih se nalazi vee
zadebljanje kalotastog oblika. Stopa ima trougaoni popreni presek zavretak i postepeno se suava
ka vrhu. Stopa je ukraena istovetnom kombinacijom zadebljanja samo manjih dimenzija. Poduno
postavljeni, koso seeni dra igle je perforiran.
Fibule ovog tipa su nalaene uglavnom u
zapadnim provincijama i datuju se u II vek nae
ere.
Duina 4,2cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa ikom koji ima peat CRESCES koji je datovan u II vek.110
TIP XIX - FIBULE IZDUENOG

I PROFILISANOG LUKA, SA
ARNIRNIR MEHANIZMOM
(T. XX/220-224; T. XXI/225-230)
Pored arnir-mehanizma ove fibule odlikuje
i profilisani luk iji oblik i nain ukraavanje ima
vei broj varijanti. Za razliku od Aucissa fibula
nemaju ploasto proirenu glavu. Pored bronze,
109. Bhme 1972, 17, tafel 6, 349-358.
110. Viki-Belani 1975, 56.
43
bakra i mesinga ovaj tip fibula se izraivao i od

srebra. Primerci izraeni od mesinga esto su
ukraeni punktiranim vegetabilnim motivima , to
ima svoje korene u latenskom periodu.111
Fibule ovog tipa su nastale su sjedinjavanjem funkcionalnih i stilistikih osobenosti Aucissa fibula (arnir i dugmetasto zadebljanje na
stopi) i razliitih galskih tipova od kojih pre svega
Nertomarus (izduen oblik). 112
Fibule izduenog i profilisanog luka sa
arnirom su este na lokalitetima june Engleske,
Francuske, vajcarske i jugozapadne Nemake.113
U znatnom broju su nalaene u Panoniji, dok su
u istonim provincijama neto ree. Na teritoriji
Gornje Mezije su uglavnom nalaene uz limes.
Ove fibule se datuju od sredine I do sredine
III veka. Na teritoriji Viminacijuma je naeno 11
primeraka koji su podeljeni u pet varijanti.
Varijanta 1: T. XX/220-221
Osnovna karakteristika ove varijante su
krilca na bonim stranama priblino pravougaonog
luka. Stopa fibule broj 220 je ornamentisna sa dva
poprena rebra, dok je stopa fibule broj 221 trapezoidnog oblika. Oba primerka imaju dugmetastim
zadebljenjem na vrhu stope. Fibula broj 221 ima
na prelazu luka u stopu popreno rebro. S. Rieckhoff je sline fibule opredelila u svoju grupu A2
(br. 220), odnosnoA3 (br.221).114
Duina 3cm.
Neobljavljeno.
Duina 4,2cm.
Neobljavljeno.
Naena u ukopu zajedno sa fibulom varijante 4
broj 228.
111. Rieckhoff-Pauli 1977, 14.

114. Rieckhoff 1975, 52, Tafel 4, 41-47
44
Varijanta 2: T. XX/222-224;
T. XXI/225.
Ove fibule imaju priblino pravougaoni
ukraen podunim rebrima. Stopa je najee
trapezoidnog oblika sa dugmetastim zadebljanjem
na vrhu. S. Rieckhoff je ovakve fibule opredelila
u svoju grupu B1.115
Duina 3,4cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa novcen Antonina Pija iskovanim
u periodu od 145. do 161. godine (RIC 823).
Duina 4,5cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-4313.
Duina 5,5cm.
Datovanje: druga polovina I poetak II veka.
XCII/10.
Naena u grobu G-67 sa vie keramikih posuda
koje se datuju u II vek. Ovaj grob je oteen drugim koji ima kao prilog novac Hadrijana. Naen
je i iak sa peatom STROBILI koji se datuje u
drugu polovinu I i prvu polovinu II veka.116
Duina 4,3cm.
Neobljavljeno.
115. Rieckhoff 1975, 52, Tafel 4-5, 48-66.

116. Viki-Belani 1975, 58.
Varijanta 3: T. XXI/226-227
Ovu varijantu karakterie veoma profilisana
stopa fibule na kojoj se nalazi perforirani, koso
seeni dra igle. Luk je pravougaonog oblika, a
kod primerka broj 226 je na prelomu profilisan
pravougaonom ploicom, neznatno irom od
samog luka. Priblino slini primeci su naeni u
vikusu kastela Hfingen.117
Duina 5,2cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa fibulom u koja ima luk u obliku
viljuke broj 347 i sa tri novia od kojih se dva
mlaa datuju u drugu etvrtinu III veka. Jedan od
njih je iskovan u vreme vladavine Gordijana III
242./243. godine.
Duina 4cm.
Datovanje: I-II vek prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa novcem koji se okvirno datuje
u I-II vek.
Najupeatljivija karakteristika ove varijante
jesu nazubljene bone strane luka i uska stopa iji
je vrh ukraen sferinim zadebljanjem. etiri fibule sline naim su pronaene na podruju antiki
Siscije.118
Duina 6cm.
Neobljavljeno.
Naena u ukopu zajedno sa fibulom varijante 1
broj 221.
Duina 4,5cm.
Neobljavljeno.
117. Rieckhoff 1975, Tafel 6, 76, 81.
118. Koevi 1980, 29, T. XXV, 209.

Varijanta 5: T. XXI/230
Luk srebrnog primerka je ukraen je
poduno postavljenom pravougaonom ploicom
koja je u sredinjem delu ukraena krunim udubljenjem. Osim ovog ornamenta na luku se nalaze
i tri poprena rebra. Na vrhu stope je dugmetasto
zadebljanje. Dra igle je koso seen. Slian primerak, ali bez poprenih rebara je naen u vojnom
logoru na Kalemegdanu.119 S. Rieckhoff je ovakve
fibule sa jednom ili vie ploica na luku opredelila
u svoju grupu C4.120
Duina 4,2cm.
Datovanje: I vek prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
u I vek.
TIP XX - SIMETRINE FIBULE

(T. XXI/231-233)
U nemakoj literaturi ove fibule se nazivaju
Gleichseitige fibeln. Naziv su dobile na osnovu istovetnosti obrade gornje strane glave i stope. Drugim reima, pored podune simetrije, kod ovih fibula je prisutna i poprena simetrija. Ova osobina bi
se mogla pripisati i veini ploastih fibula, ali za razliku od njih simetrine fibule imaju jasno izdignut
luk, koji moe biti polukruan ili zaravnjen u vidu
ploice. Ove fibule su esto ukraene emajlom. Igla
je za telo fibule privrena viseim arnirom.
Vei broj simetrinih fibula je naen u
utvrenjima Saalburg i Zugmantel.121S. Rieckhoff
je evidentirala osam primeraka u vikusu kastela Hfingen122 i est u Sulcu123koje je datovala od druge
polovine I do kraja II veka. U naoj zemlji ovakve
fibule se uvaju u Muzeju grada Beograda,124kao i
dva primerka u muzeju u Vrcu.125
119. Bojovi 1983, 28, T. IV, 34.
120. Rieckhoff 1975, 53, Tafel 8, 117-120.
121. Bhme 1972, 36-37, Tafel 24-25, 933, 935,938, 940,
945-958.
122. Rieckhoff 1975, 59-60, Tafel 8-9, 133-140.
123. Rieckhoff-Pauli 1977, 18-19, Abb 7, 107-112.
124. Bojovi 1983, 63, T. XVIII, 270.
125. Kondi 1961, 202-203, T. II, 10, 13.
45
Tri primerka pronaena na Viminacijumu se

datuju u II vek i mogu se podeliti u dve varijante.
Ovoj varijanti pripada jedan neemajlirani
primerak izraen od bronze. Primerci bez emajla
pripadaju starijem obliku ovih fibula. Fibula ima
ploasti luk ukraen na krajevima sa po jednim
poprenim rebrom, dok je sredinji deo ukraen
perforacijom i linearnim motivima.
Duina 3,2cm.
Datovanje: periodi korienja ova dva tipa fibula se
preklapaju tokom druge polovine II veka, pa ih stoga
verovatno treba datovati u ovaj vremenski interval.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-1536 sa ploastom fibulom
raenom u tehnici probijanja broj 250.
Primerak broj 232 ima ploasti luk elipsastog
oblika ukraen utim emajlom. Fibula broj 233 ima
polukruni luk na ijem se temenu nalazi pozlaena
pravougaona ploica ornamentisana u sredinjem
delu trouglovima ispunjenim crvenim emajlom.
Duina 3,3cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-4016 sa novcem koji se okvirno datuje u prvu polovinu II veka. Naen je i iak
sa peatom OCTAVI koji se datuje u II vek.126
233. Bronzana fibula sa emajlom crvene boje,
koja je ouvana u celosti.
Duina 4,3cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-1807 sa keramikim posudama
126. Viki-Belani 1975, 57.
46
TIP XXI - PLOASTE FIBULE

(T. XXI/234-238; T. XXII/239-249)
Ove fibule se u nemakoj literaturi nazivaju
Scheibenfibeln. Telo ovih fibula je u obliku ploe
ispod koje se nalazi mehanizam za njeno kaenje.
Igla je za ploasto telo fibule privrena viseim
arnirom. Od simetrinih fibula se razlikuju po
tome to nemaju naglaen luk. Tela ovih fibula
mogu biti razliitih oblika, ali su najee krunog
oblika. Ploaste fibule su esto ukraene emajlom
razliitih boja.
Ukraavanje fibula emajlom kod Rimljana
se javlja tokom poslednje treine I veka na prostoru zapadne Evrope. Emajliranje su prvobitno
primenjivali Kelti oko 400. godine pre nove ere.
Smatra se da je ova tehnika u poetku koriena
kao zamena za umetanje korala. U poetku se koriste samo crveni ili zeleni emajl kojim se na telu
fibule najee formiraju trouglovi. U kasnijoj
fazi se se koriste i druge boje na fibulama veoma
raznovrsnih oblika.127
Najvea kocentracija emajliranih fibula je
zapaena u Galiji, Gemaniji i Panoniji. U Gornjoj
Meziji su zastupljene u manjem broju.
S. Rieckhoff je ploaste fibule podelila prema
njihovom obliku, nainu ukraavanja i eventualnom postojanju ornamenata izvedenih emajlom, u
tri osnovne grupe: A, B i C. Grupi A1-A5 pripadaju
fibule koje nemaju ili sasvim sporadino imaju ornament izveden emajlom i datuju se u drugu polovinu
I i prvu polovinu II veka. Grupu B ine fibule koje
su u znaajnoj meri pokrivene emalom. Ova grupa
se datuje od kraja I do sredine II veka. Grupi C
pripadaju komadi emajlirani u millefiori tehnici
kao i komadi razliitih oblika ukraeni umetnutim
dragim kamenjem ili tutulusom u sredinjem delu,
raeni u tehnici probijanja. Ova grupa se datuje od
polovine II do sredine III veka.128
Na lokalitetu Viminacijum je pronaeno 16
fibula ovog tipa koje se mogu podeliti u pet varijanti.
Prema uslovima nalaza ovaj tip se na Vimnacijumu datuje u II i prvu polovinu III veka.

128. Rieckhoff 1975, 64-69.
Ploaste fibule ove varijante su krunog oblika i nemaju ornanente izvedene emajlom. Primerci
broj 234 i 235 ukraeni kocentrinim krugovima,
dok je primerak broj 236 potpuno ne ukraen. Primerak broj 234 ima po obodu zupce. Ova varijanta
moe se opredeliti u gore pomenutu grupu A1.
Duina 3,2cm.
Neobljavljeno.
Duina 2,8cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-110 sa Avgustovim perforiranim novcem datovanim od 28. do 26. godine
pre nove ere (RIC 18).
Duina 3,3cm.
Neobljavljeno.
Ova fibula je po obliku slina fibuli broj 234
od koje se razlikuje postojanjem tutulusa koji je
zanitovan za telo. S. Rieckhoff-Pauli je ovakve
fibule opredelila u A5 grupu.129
igla.
Duina 3,6cm.
Neobljavljeno.

Rieckhoff-Pauli 1977, 21.

Varijanta 3: T. XXI/238; T. XXII/239.
Kao i kod prethodih varijanti i ovde se radi o
fibulama krunog oblika. Jedinu razliku predstavlja to to su ove fibule ukraene emajlom. Fibula
broj 238 je u sredinjem delu ukraena profilisanim ispupenjem koje je nitnom spojeno za telo.
Na obodu fibule se nalazi ovalni dodatak koji nosi
arnir.
Varijanta se datuje u II i prvu polovinu III.
Duina 3,4cm.
Naena u sloju ispod kuline koji se datuje u II i
Duina 2cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-880 sa dve keramike posude
koje se datuju u II i prvu polovinu III veka.
Varijanta 4: T. XXII/240-241
Karakteristika ovih fibula ukraenih emajlom je da imaju oblik tokasa est paoka. Ove
fibule imaju u sredinjem delu ispupenje iji je
vrh ukraen emajlom.
Varijanta se datuje u II i prvu polovinu III.
Duina 3cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,3cm.
130. Zotovi, Jordovi 1990, 14-34.
47
Datovanje: od sredine II do sredine III veka prema

uslovima nalaza.
Objavljeno: Zotovi, Jordovi 1990, 64, T. XXVIII/2.
Naena u grobu G-160 sa keramikim posudama
koje se datuju od sredine II do sredine III veka.
Varijanta 5: T. XXII/242-249
Ova varijanta sadri fibule razliitog oblika
ukraene emajom koje se mogu opredeliti u C grupu S. Rieckhoff-Pauli, datovanu od strane autorke
od sredine II do sredine III veka.131 Na osnovu
primeraka broj 243 i 249 naenih u grobovima sa
novcima Hadrijana moemo zakljuiti da je ova
varijanta na teritoriji Viminacijuma u upotrebi od
prve polovine II veka.
242. Bronzana fibula ouvana u celosti. Telo
ukraeno emajlom zelene i crvene boje, je zvezdastog oblika sa osam radijala koji su sferino zavreni.
U sredini je kruna perforacija veeg prenika.
Duina 4,4cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-1486 sa novcem koji se okvirno datuje u I i II vek.
Krunog je oblika sa tutulusom koji na vrhu ima
reite za kamen. Po obodu je rasporeeno est
krunih dodataka koji su neizmenino ispunjeni
emajlom ute i zelene. Pored emajla u svakom od
ovih dodataka se nalazi kuglica crne boje.
Duina 3cm.
Datovanje: druga etvrtina II veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-1136 sa dva novia od kojih
je jedan iskovan za Hadrijana u intervalu od 134.
do 138. godine (RIC 848), dok drugi na reversu
ima legendu ROM ET AVG (oltar u Lugdunumu)
i kovan je za careve iz dinastije Julijevaca.
131.
48

estougaona fibula ija su etiri sredinja polja
izvedena prolamanjem. Ovaj primerak je ukraen
emajlom ute, crvene i plave boje.
Duina 5,5cm.
Neobljavljeno.

Duina 3cm.
nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-394 sa novcem Hadrijana.
245. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla. Fibula

romboidnog oblika iji su krajevi krstasto izvedeni. Oba kraja su u sredinjem delu perforirana.
Za ornament je upotrebljen emajl zelene i tamno
crvene boje.
Duina 5,2cm.
Neobljavljeno.
TIP XXII - PLOASTE FIBULE

RAENE TEHNIKOM
PROLAMANJA
(T. XXIII/250-263)
246. Bronzana fibula ouvana u celosti. Fibula romboidnog oblika iji su krajevi ukraeni
krugovima. U sredini su ornamenti izvedeni emajlom bele i plave boje na utoj osnovi.
Duina 4,6cm.
Neobljavljeno.
Slinu fibulu je objavio A. K. Ambroz i tom prilikom navodi da su ovakvi i slini primerci imali magijsko znaenje u agrarnim kultovima.132
247. Fragmentovana bronzana fibula. Kvadratna
fibula profilisanih krajeva ukraena emajlom
crvene, crne i naranaste boje.
Duina 2,7cm.
Neobljavljeno.
248. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla. Kvadratna
fibula ija je donja strana pravougaono proirena.
Ukraena je emajlom zelene i crvene boje.
Duina 3cm.
Neobljavljeno.
249. Fragmentovana bronzana fibula. estougaona
fibula iji su krajevi polukruno izvedeni.
Ukraena emajlom.
132. A 1966, 33, T. 15, 7.
Fibule ovog tipa su u naoj zbirci zastupljene

sa 14 bronzanih primeraka. Ornamentisanje ovih
fibula je vreno probijanjem ploastog tela. Igla
je za telu fibule vezana pomou viseeg arnira, a
oslanja se na popreno postavljeni dra igle. A.
Bhme ih smatra produetkom keltske umetnike
tradicije.133
Ovakve fibule se najee nalaze du rajnskog i dunavskog limesa, dok se u unutranjosti
ree sreu. Vei broj ovih fibula se sree u Panoniji, Dakiji i Donjoj Meziji. U Gornjoj Meziji
nisu toliko este.
S. Rieckhoff-Pauli je ovaj tip fibula uvrstila
u gore pomenutu grupu C koju datuje od polovine
II veka.134A. Bhme ih takoe datuje polovine od
II veka, pa do poetka III veka.135 Na osnovu viminacijumskih nalaza fibule u obliku pelti (varijanta
6) moda treba datovati neto ranije, verovatno
ve od prve polovine II veka, dok gornju granicu
datovanja ploastih fibula raenih u tehnici prolamanja treba pomeriti do sredine III veka.
Varijanta 1: T. XXIII/250-254
Ova grupa fibula krunog oblika je ukraena
sa osam perforacija lunulastog oblika. Kod svih
fibula ove perforacije su okrenute u istom smeru.
Prenik tela fibule iznosi od 3,3-3,7cm. Obod
fibule je ukraen sitnim zupcima kojih ima od 23
do 27. E. Geneva navodi jednu fibulu ove varijante naenu na lokalitetu Novae.136
133. Bhme 1972, 44.

135. Bhme 1972, 44.
136. 2004, 70, T. XXVI, 3

Duina 3,3cm.
Datovanje: periodi korienja ova dva tipa fibula
se preklapaju tokom druge polovine II veka, pa ih
stoga verovatno treba datovati u ovaj vremenski
interval.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-1536 sa simetrinom fibulom
broj 231.
Duina 3,5cm.
Naena u sloju sa novcem Aleksandra Severa.
Duina 3,3cm.
Neobljavljeno.
253. Bronzana fibula ouvan u celosti.
Duina 3,5cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,7cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-327 sa keramikom posudom
koja se datuje u II i prvu polovinu III veka.
Varijanta 2: T. XXIII/255
Ova fibula krunog oblika je ornamentisana sa etiri perforacija, dok je obod fibule je
ukraen sa tri uglasta zupca. U pogledu dimenzija
i koriene ornamentike ova fibula ima izvesne
slinosti sa prethodnom varijantom.
49

Duina 3,3cm.
Neobljavljeno.
Fibula krunog oblika, na obodu ima tri slabo
naglaena zupca. Gornja povrina tela fibule je
reljefna. Samo telo je u sredinjem delu ukraeno
sa tri perforacije krunog oblika, dok se oko njih
nalaze jo tri perforacije kapljiastog oblika.
Duina 3cm.
Objavljeno: Zotovi, Jordovi 1990, 99, T. CLIX,
4.
Naena u grobu G1-189 sa novcem Antonina Pija
i ikom koji ima peat NERI koji se datuje u II
vek.137
Iznad i ispod horizontalne ose ove fibule prvobitno su postojala po tri kraka. Iako dva gornja
kraka nedostaju, moe se rei, da su boni kraci
modelovani u obliku latininog slova L, dok dva
sredinja kraka imaju pravougaoni oblik.
257. Fragmentovana bronzana fibula kojoj nedostje igla.
Duina 2,5cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-2196 sa keramikom posudom
koja se datuje u II i III vek.
Ove fibule karakterie izduen oblik, kao i
zadebljanja u vidu trube. Naen je vei broj du
limesa. Datuju se u III vek.
137. Viki-Belani 1975, 57.
50

Duina 3cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-333 sa novcem Antonina Pija.
Duina 3,5cm.
Neobljavljeno.
Fibule ovakvog oblika su u nemakoj literaturi poznate kao Peltafibeln i karakterie ih telo u
obliku pelte. Fibula broj 260 ima popreno rebro
na stopi i za razliku od ostalih fibula ovog tipa
igla joj je za telu vezana pomou opruge. Fibule
broj 261 i 262 su fragmentovane i samo formalno
pripadaju ovoj varijanti.
A. Bhme datuje pelta fibule od kraja II do
poetka III veka.138
Duina 3,3cm.
Datovanje: prema uslovima nalaza predlaem
prvu polovinu II veka.
Neobljavljeno.
u I vek. U istom sloju je naen i iak sa peatom
VETTI koji se datuje u prvu polovinu II veka.139
Mesto nalaza: Velika kapija; 1979. godina, C-59.
Duina 4cm.
nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u ukopu sa novcem Avgusta i Trajana.
Neobljavljeno.
138. Bhme 1972, 44.
139. Viki-Belani 1975, 58.
Radi se o fragmentovanoj fibuli sa telom lunulastog oblika izraenog od tanjeg bronzanog lima.
Datuje se u II i prvu polovinu III veka.
Duina 3cm.
Neobljavljeno.
koja se datuje u II i III vek.
TIP XXIII - FIBULE U OBLIKU SLOVA (T. XXIII/264)

Fibule ovog tipa su najee oblikovane u vidu
slova M, N, P i S. Na pojedinim fibulama postoji
natpis, a mogu biti i ukraene emajlom. Najee
nalaena varijanta ovog tipa jesu fibule u obliku
slova S. Ovoj varijanti pripada i na primerak.
Gotovo identian primerak koji potie iz
Carnuntuma je objavio R. Hattatt. Ovaj primerak
je za razliku od naeg okrenut u suprotnom smeru,
a R. Hattatt ga je opredelio u zoomorfne fibule, jer
su ga krajevi asocirali na zmijske glave.140
Ovakve fibule su nalaene du germanskog i
recijskog limesa, zatim u Panoniji, kao i van rimskog carstva, naroito u dananjoj Slovakoj. U
Gornjoj Meziji su veoma retke. Jedan primerak,
koji potie iz Ritopeka, je objavio D. Bojovi.141
W. Jobst ih datuje od kraja II do kraja III
142
veka.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa dva novia koji se okvirno
datuju u I i II vek.
140. Hattatt 1994, 165, Fig. 70, 171.

141. Bojovi 1983, 66, T. XXX, 289.
142. Jobst 1975, 122.

TIP XXIV - FIBULE U OBLIKU
ROGA IZOBILJA
(T. XXIII/265)
Nau fibulu ovog tipa karakterie telo u obliku roga izobilja. Igla je sa telom spojena pomou
arnira. Dra igle je nizak i popreno postavljen.
Poznate analogije su jedan primerak iz Carnuntuma i jedan iz Ritopeka. Za razliku od nae i
fibule iz Carnuntuma, telo primerka iz Ritopeka
ine tri roga izobilja.143 Takoe, E. Geneva navodi jedan primerak iz Marcianopolisa koji je naen
u grobu broj 23 zajedno sa novcem Hadrijana iz
119. godine i prema njemu ovaj tip datuje u prvu
polovinu II veka.144
Duina 4,5cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-507 sa novcem koji se okvirno datuje u II vek.
TIP XXV - FIBULE U OBLIKU

SVASTIKE
(T. XXIV/266-271)
Fibule ovog tipa su pravljene u vie varijanti.
Mogu biti razliito ukraene i ponekad raskonog
izgleda,145 a ne retko su bez ornamenta. Kod nekih
primeraka svastika se nalazi u krunom obruu. Igla
je privrena za telo ili preko viseeg arnira kao
to je to sluaj sa svih est primeraka naenih na
lokalitetu Viminacijum ili preko opruge. Kraci svastike su najee okrenuti na desno, ali se sporadino
sreu i primeri koji imaju krake okrenute na levo.
Dra igle je uvek postavljen popreko.
Fibule u obliku svastike su veoma brojne na
germanskom limesu. A. Bhme navodi 36 primeraka iz utvrenja Saaburg i Zugmantel, od kojih
svi imaju oprugu sa unutranjom tetivom.146 Pored
ovih 36 primeraka, u utvrenu Saalburg je naena
143. Bojovi 1983, 69, T. XXXI, 301.
144. Geneva 2004, 69, T. XXV, 16.
145. Almgren 1923, Tafel X, 234-235.
146. Bhme 1972, 45.
51
i jedna fragmentovana fibula u obliku svastike

iji se kraci zavravaju stilizovanim ivotinjskim
glavama, a to je autorku navelo da je pripoji
zoomorfnim fibulama. Ova fibula umesto opruge
ima visei arnir.147 Fibule sa ovako obraenim
kracima su daleko ee u istonim provincijama.
Osim u Panoniji, one se esto nalaze u Dakiji kao
i u Gornjoj i Donjoj Meziji. Poznati su sporadini
nalazi ovih fibule i u azijskim provincijama. A.
Jovanovi smatra da ove fibule vode poreklo od
slino modelovanih predmeta sa skitske i dakogetske teritorije iz perioda mlaeg haltata.148
Fibule u obliku svastike se najee nalaze
pored limesa to upuuje da su ih nosili legionari
poevi od II pa do sredine III veka.
Varijanta 1: T. XXIV/266
Ova fibula ima krake okrenute na levo. Na
telu fibule postoje urezani ornamenti koji prate
njen oblik. Obod je ukraen kratkim urezima. Igla
je sa telom fibule spojena viseim arnirom.
Mesto nalaza: Peine; C-13431. 1990. godina,
Duina 2,6cm.
Neobljavljeno.
Naena u rovu sa dva novia od kojih je jedan
iskovan za Hadrijana, dok se drugi okvirno datuje
u I i II vek, kao i sa kolenastom fibulom broj 170.
Varijanta 2: T. XXIV/267-271
Ovu varijantu karakteriu krajevi u obliku
stilizovanih ivotinjskih glava (moda glave
grifona), okrenuti na desno. Oi stilizovanih
ivotinjskih glava su predstavljene krugom u
ijem se centru nalazi taka. Istovetni ornament se
nalazi i u centralnom delu fibule. Istovetne fibule
objavili su O. Almgren149 i D. Popecu.150
147. Bhme 1972, 40, Tafel 27, 1058.
148. Jovanovi 1978, 60, sl. 145.
149. Almgren 1923, Tafel X, 232.
150. Popescu 1945, 500, Abb. 9, 96-97.
52
Duina 2,8cm.
Neobljavljeno.
268. Bronzana posrebrena fibula kojoj je fragmentovana igla.
Duina 3,6cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,2cm.
Neobljavljeno.
Duina 3,5cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa novcem Antonina Pija.
Duina 2,8cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa tri novia, od kojih je jedan
iskovan 253. godine za Trebonijana Gala. Drugi
je iskovan za vreme vladavine Gordijana III, dok
se trei okvirno datuje u III vek. U sloju je naena
i kolenasta fibula broj 167.
TIP XXVI - ZOOMORFNE FIBULE

(T. XXIV/272-279; T. XXV/280)
Zoomorfne fibule su na lokalitetu Viminacijum sa devet primeraka, od kojih je osam izraeno
od bronze, dok je jedan primerak izraen od kosti.
Fibule ovog tipa mogu biti ploaste ili plastino
izvedene, a ponekad mogu biti ukraene emajlom.
Rasprostranjne su na itavom prostoru rimskog
carstva, od perioda ranog carstva pa do perioda
seobe naroda. Pritom treba navesti da se fibule
ove vste ukraene emajlom smatraju starijima i po

miljenju A. Bhme datuju se u II vek.151
Fibule sa telom u obliku goluba i ribe (varijante 3 i 4) mogu se moda svojom simbolikom
povezati sa hrianstvom, ali za sada na Viminacijumu ne postoje materijalni dokazi za ovu tvrdnju.
Na osnovu ivotinjskih vrsta koje su predstavljene na fibulama ovog tipa izdvojene su etiri
varijante.
Fibule ove varijante su modelovane u obliku
konja. Fibula broj 272 ima ploasto telo koje prikazuje konja koji pase, dok je telo fibule broj 273
predstavlja plastino modelovanog konja u galopu. Igle oba primerka su za telo vezane pomou
arnira. Obe fibule imaju popreno postavljene
drae igli (dra igle je kod primerka broj 273
fragmentovan, ali se sa velikom verovatnoom
na osnovu analogija moe rei da je bio popreno
postavljen).
Oba primerka su iroko rasprostranjena.
W. Jobst navodi tri primerka iz Lauriacuma koji
veoma nalikuju naim, pritom tvrdi da iz Panonije
potie jedan primerak slian naoj fibuli broj 272.
Isti autor smatra da je ova varijanta ee zastupljena u istonim provincijama.152D. Popescu
navodi dva primerka koja veoma lie na nae.153
A. Bhme takoe navodi dva slina primerka iz
utvrenja Zugmantel i pritom navodi da su fibule
sline naem primerku broj 272 nalaene u Rckingen-u, Maarskoj, Bugarskoj, Siriji, Maroku;
dok za primerak broj 273, analogije nalazi u
Osijeku.154D. Bojovi navodi tri primerka slina
naoj fibuli broj 273.155
Svi primerci sa lokaliteta Zugmantel i Lauriacum imaju igle koje su za telo vezane preko
opruge, za razliku od primeraka iz Viminacijuma,
Dakije i okoline Beograda. Stoga upotreba opruge
kod ovih fibula moda predstavlja karakteristiku
zapadnih provincija.
Fibule ove varijante se datuju u II vek.
151. Bhme 1972, 41.

152. Jobst 1975, 114, tafel 46, 320-323.
153. Popescu 1945, 501-502, Abb. 9, 100-101.
154. Bhme 1972, 41, Abb. 5, 1062-1063.
155. Bojovi 1983, 68-69, 295-297.

Duina 3,7cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-614 sa novcem Faustine
Mlae i Marka Aurelija kao cezara.
273. Bronzana fibula kojoj su igla i njen dra
fragmentovani.
Duina 5,5cm.
Neobljavljeno.
Varijanta 2: T. XXIV/274
Radi se o fibuli ije je telo napravljeno u
obliku zeca. Igle je sa telom spojena oprugom, a
oslanja se o popreno postavljeni dra igle. A.
K. Ambroz je objavio dva slina primerka koji
za razliku od naeg umesto opruge imaju visei
arnir i poduno postavljen dra igle koje datuje
u II vek.156
Duina 3,2cm.
Neobljavljeno.
53
275. Kotana fibula kojoj nedostaje bronzana

igla.
Duina 3,3cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-27 sa vie keramikih posuda
Mesto nalaza: Vie grobalja; 1979. godina, C936a.
Duina 2,3cm.
Neobljavljeno.
277. Bronzana fibula kojoj nedostaju igla i njen
dra.
Duina 3,1cm.
Duina 3,4cm.
Datovanje: V i VI vek prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-1193. sa poliedarskim
naunicama.
Fibule ove varijante imaju telo u obliku goluba. Igle fibula broj 275, 276 i 278 su sa telom
bile spojene pomou opruge, a oslanjale su se o
poduno postavljene drae igli. Ovo ne mogu da
tvrdim za primerak broj 277 kod koga su oba ova
elementa fragmentovana. Posebno je zanimljiv
kotani primerak broj 275 koji je prema mojim
saznanjima jedini takve vrste u Gornjoj Meziji.
Fibula broj 277 je po repu i krilima ukraen emajlom, Primerak broj 277 je naen u sloju ispod
kuline na lokalitetu Vie grobalja i koji se datuje u II i prvu polovinu III veka.157 Primerak broj
278 je naen u grobu sa poliedarskim naunicama
i verovatno nije stariji od V veka.
Fibule ove varijante se datuju u II vek, sa
izuzetkom primerka broj 278 koji nije stariji od
V veka.
Varijanta 4: T. XXIV/279; T. XXV/280

Fibule ove varijante imaju telo modelovano u
obliku ribe. Primerak broj 279 ima ploasto, a dok
je telo druge fibule plastino modelovano. Obe
fibule imaju arnir-mehanizam i popreno postavljen dra igle. Primerak broj 279 je takoe naen
u sloju ispod kuline na lokalitetu Vie grobalja i
moe se datovati u II i prvu polovinu III veka. Primerak broj 280 je naen u odbaenoj zemlji koja
potie sa dela nekropole gde dominiraju nalazi III
i IV veka.
A. Bhme fibule sa telom uobliku ribe datu-
156. A 1966, 35, T. 15, 17-18.

157. Zotovi, Jordovi 1990, 14-34.
158. Zotovi, Jordovi 1990, 14-34.
54
je u sredinu II veka.159
Duina 4,3cm.
Duina 3,7cm.
Neobljavljeno.

Duina 4,4cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-5227 sa dva novia od kojih
se jedan datuje u drugu etvrtinu III veka (kovnica
Nikeja), a drugi je iskovan za vreme Hostilijanove
vladavine 251. godine u Viminacijumu.
Duina 4,4cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa novcem Trajana Decija.
TIP XXVII - OMEGA FIBULE

(T. XXV/281-282)
TIP XXVIII - FIBULE U OBLIKU

PRSTENA
Omega fibule su na lokalitetu Viminacijum (T. XXV/283-288)
zastupljene sa dva bronzana primerka. Ovo ime su

nose zbog slinosti sa grkim slovom omega. Njihov nastanak se vezuje za poznolatenski period.
Oba naa primerka imaju telo napravljeno
od ice romboidnog preseka. Krajevi fibule 281
su bikonino zadebljali u vidu dugmeta.
W. Jobst navodi podatak da se omega
fibule esto nalaze u zapadnim provincijama, ali
da je najvea kocentracija ovih fibula u junoj
Nemakoj i vajcarskoj, te stoga smatra da su
ove oblasti njihova postojbina. Sem toga isti autor navodi da su ove fibule nalane i u paniji.161
Primerci ovih fibula su nalaeni i u Africi (Maroko,
Alir, Mali).162 U Gornjoj Meziji ove fibule nisu
nalaene u veem broju.
Fibule ovog tipa su karakteristine za period
ranog i srednjeg carstva. Posebno su este tokom
II i III veka. Primerci sa kruno uvijenim krajevima mogu se datovati od III do IV veka i predstavljaju prelazni oblik ka prstenastim fibulama
(varijanta sa trakastim telom i spiralno uvijenim
krajevima).
Dva primerka koja su naena na lokalitetu
Viminacijum se datuju u sredinu III veka.
159. Bhme 1972, 40.
160. Zotovi, Jordovi 1990, 14-34.
161. Jobst 1975, 124.
162. Gerharz 1987, 102, Abb, 20, 181-192, 196-197.
Fibule ovog tipa su u nemakoj literaturi

pozate kao Ringfibeln i mogu biti otvorenog ili
zatvorenog tipa. Prstenaste fibule predstavljaju
naslednika Omega Fibula. Obe varijante ovog tipa
se najee nalaze du rajnskog i dunavskog limesa, pa ih svakako treba dovesti u vezu sa vojskom.
Fibule u obliku prstena se datuju u III i IV
vek.
Varijanta 1: T. XXV/283
Prstenaste fibule otvorenog tipa imaju trakasto telo sa spiralno uvijenim krajevim i odgovaraju
varijanti A W. Jobsta.163 E. Keler navodi da se ove
fibule nalaze samo u grobovima mukaraca164 to
dodatno potvruje pretpostavku da su ih nosili
vojnici. Fibula broj 283 koja pripada ovom tipu
je naena na Viminacijumu prilikom arheolokih
istraivanja na lokalitetu Terme.
Ovu varijantu prstenastih fibula treba datovati u IV vek.
Mesto nalaza: Terme; 2004. godina, C-59.
Duina 3,1cm.
Datovanje: druga polovina IV veka prema uslovi163. Jobst 1975, 125, Tafel 49-51, 358-367.
164. Keller 1971, 55.

ma nalaza.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u sloju sa novcem Valensa i Valentinijana.
Varijanta 2: T. XXV/284-288
Prstenaste fibule zatvorenog tipa imaju, na
mestu gde se kod prethodno pomenutih fibula
nalaze spiralno uvijeni krajevi, jedno profilisano
ispupenje. Ova grupa je ekvivalentna varijanti B
W. Jobsta,165 i u naoj zbirci je zastupljena sa pet
primeraka. Na lokalitetu Kod koraba je naen
jedan srebrni primerak (nije ukljuen u rad zato to
radovi jo uvek traju), koji nije ukljuen u rad ova
nekropola se datuje od kraja I do sredine III veka.
W. Jobst ih je datovao u III i IV vek,166
dok na lokalitetu Viminacijum njihova upotreba
tokom IV veka nije potvrena.
Duina 5,7cm.
Neobljavljeno.
Duina 6cm.
Datovanje: druga polovina II i moda poetak III
veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa terra sigilatom koja ima peat
MARTINUS, koji sa datuje u drugu polovinu II
veka.167
Duina 6,3cm.
Neobljavljeno.
Duina 5,3cm.
Neobljavljeno.
165. Jobst 1975 , 125-126, Tafel 51-52, 368-374.
166. Jobst 1975 , 126.
167. Bjelajac 1990, 138, T. 63, 78.
55

Duina 4cm.
Datovanje: kraj III veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Fibula je naena u sloju sa novcem Maksimijana
( jedan primerak) kao i sa vie komada novca Aurelijana i Proba.
TIP XXIX - FIBULE SA VISOKIM

DRAEM IGLE
(T. XXVI/289)
Osnovna karakteristika nae fibule napravljene od mesinga je izrazito visok dra igle. Igla je
sa telom fibule spojena dugom oprugom koja ima
gornju tetivu. Telo fibule je trougaonog preseka.
Glava koja prelazi preko opruge je ukraena linearnim urezima. Na prelazu luka u stopu se nalaze
dva popreno postavljena rebra, dok je sam vrh
stope profilisan.
Fibule sa visokim draem igle su este u
Nemakoj oko reke Elbe, dok je najvea gustina
nalaza u regionu Altmark.168 Nalazi ovih fibula su
zabeleeni u Danskoj, Holandiji i vajcarskoj.169
M. Kaczmarek navodi nalaze ovih fibula na teritoriji severozapadne Poljske.170 A. K. Ambroz
navodi postojanje jedne istone grupe ovih fibula evidentiranih u Poljskoj, ekoj, Maarskoj i
zapadnoj Ukrajini.171 Na primerak bi zbog evidentne slinosti sa pojedinim primercima trebalo
pripisati istonoj grupi.172
Fibule sa visokim draem igle se datuju od
polovine II do kraja III veka, a primerak iz Viminacijuma treba datovati u drugu polovinu II veka.
289. Mesingana fibula ouvana u celosti.
Duina 5cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-854 sa jo dve fibule sa lukom
168. Schulte 1998, 285.
169. Schulte 1998, 291.
170. Kaczmarek 1998, 305.
171. Ambroz 1966, 72-74, T. 12, 13-21, T. 21, 3.
172. Ambroz 1966, 72-74, T. 12, 14, 17.
56
u obliku lengera, broj 59-60. Takoe je naen i

iak datovan u II vek.
TIP XXX - FIBULE SA

POSUVRAENOM STOPOM
(T. XXVI/290-297; T. XXVII/298-300)
Jednolane fibule sa posuvraenom stopom
i gornjom tetivom se razvijaju iz srednjolatenskih
fibula u I veku nae ere. Njihov nastanak se odvija u radionicama na severnoj obali Crnog mora
odakle se ove fibule uskoro ire u oblasti donje
Volge, Kavkaza i srednjeg Dnjepra. Na severnim
obalama Crnog mora one ostaju u upotrebi do
III veka, dok se dalje na istoku (oblast Kavkaza)
njihove varijante koriste ak i tokom VIII i IX
veka. Tokom II veka severnopontski primerci
su posluili kao prototip za nastajanje dvolanih
fibula sa posuvraenom stopom kao i srednjuoevropskih jednolanih fibula.173
A. K. Ambroz smatra da su dvolane fibule
nastale na teritoriji jugoistonog Baltika i na donjoj Visli, odakle ih Goti krajem II i poetkom III
veka donose na teritoriju koju zahvata kultura
ernjahov-Sintana-de-Mure.174
Fibule sa posuvraenom stopom su veoma
zastupljene na teritoriji rimske provincije Gornje
Mezije i u zavisnosti od varijante datuju se od III
do VI veka.175
Primerci obuhvaeni ovim radom se datuju
od sredine III do kraja IV veka.
Varijanta 1: T. XXVI/290-295
Za ove fibule je karakteristian polukruno
oblikovan luk, izraen od bronzanog lima. Igla je
sa telo spojena preko opruge namotane oko metalne
osovine. Fibula broj 290 ima arnir mehanizam i luk
ukraen urezanim linijama. Gh. Diaconu je ovakve
fibule opedelio kao rimsko-provincijski rad.176
Fibule ove varijante se datuju u III i IV vek.
Duina 6cm.
Datovanje: druga polovina IV veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa novcem koji se okvirno datuje u
drugu polovinu IV veka.
Duina 5,8cm.
Datovanje: sredina i trea etvrtina III veka prema
uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa novcem Galijena datovan posle
257. godine (RIC 283), kao i sa jo jednim primerkom
koji se datuje u drugu etvrtinu III veka.
Duina 6,6cm.
Neobljavljeno.
u III vek.
Mesto nalaza: Vie burdelja; 1977. godina, C476.
Duina 5cm.
Neobljavljeno.
294. Deformisana bronzana fibula kojoj nedostaje
igla.
Duina 4cm.
Neobljavljeno.
Duina 6,9cm.
Neobljavljeno.

173. Ioni 1998, 231.
174. A 1966, 94.
175. Bojovi 1983, 71.
176. Diaconu 1971, 240.
Varijanta 2: T. XXVI/296-297;
T. XXVII/298-299.
Ova grupa fibule je karakteristina za kulturu ernjahov-Sintana-de-Mure. Luk ovih fibula
nije izrazito izvijen kao kod prethodne varijante.

Kao i kod prethodne varijante opruga je namotana
oko osovine koja je provuena kroz probueni
otvor na poetku luka. . Gh. Diaconu je ove fibule
opedelio kao kao gotske i datovao ih je od sredine III do kraja IV veka.177 Primerak sa trapezoidnom stopom napravljen od gvoa, a koji je slian
naoj fibuli broj 299, A. Haralambieva i G. At.
Atanasov opredeljuju u zavrnu fazu ernjahov
kulture i datuje u prvu polovinu V veka.178 Primerak broj 300 je takoe izraen od gvoa i zbog
fragmentovanosti se ne moe sa sigurnou rei
da li pripada ovoj ili narednoj varijanti.
Duina 5,8cm.
Neobljavljeno.
Duina 4cm.
Datovanje: od sredine III do sredine IV veka.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-837 sa staklenim kragom jajolikog recipijenta datovanog od druge polovine
III do sredine IV veka.179
298. Gvozdena fibula sa fragmentovanim draem
igle.
Duina 7,4cm.
Neobljavljeno.
299. Gvozdena fibula kojoj nedostaje igla.
Duina 6,6cm.
Neobljavljeno.
Varijanta 3: T. XXVII/300
Za razliku od fibula prethodne varijante luk
ovog primerka nije buen, ve je povijen na gore,
obrazujui na taj nain otvor kroz koji se provlai
177. Diaconu 1971, 251.
178. , 1992, 52, T. VI, 48.
179. Rui 1994, 18, T. X, 4,5.
57
osovina opruge. Fibule sa ovako nainjenim otvorom za osovinu opruge Gh. Diacone opredeljuje
kao dake i datuje ih od 210. do 270. godine.180
A. Haralambieva i G. At. Atanasov
obraujui fibule iz umenskog muzeja ovakve
primerke opredeljuju u grupu III za koje smatraju
da pripadaju kulturi ernjahov-Sintana-de-Mure
i datuju ih u IV vek. Isti autori navode sline fibule
iz Gabrova koje se prema nalazima novca datuju u
V i VI vek.181
Duina 5,7cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa etiri novia od kojih se dva
datuju u sredinu, a dva u drugu polovinu IV
veka.
TIP XXXI - LUNE FIBULE TIPA

VIMINACIJUM
(T. XXVII/301-304; T. XXVIII/305-307)
Ovaj tip fibula se najee izrauje od
gvoa, mada ima i bronzanih primeraka. Igla je
sa telom spojena pomou opruge sa etiri navoja
koja ima donju tetivu. Polukruno modelovan luk
moe imati trougaoni, poluelipsoidni ili pravougaoni presek. Dra igle je nizak i irok. Karakteristika ovih fibula je vrh stope povijen ka luku i
modelovan u obliku kuglice ili spirale.
Ovaj tip fibula je rasprostranjen na prostoru
od Vindobone i Karnuntuma pa do istone Bugarske. M. Schulze-Drrlamm navodi nalaze ovih
fibula u jugozapadnom delu Kavkaza koji su datovani novcem Justinijana I. Isti autor smatra da
su ove fibule sa zapada na prostor Kavkaza doneli
ostrogotski najamnici regrutovani u carskoj vojsci.182 Na osnovu brojnih nalaza ovih fibula u oblasti umena, A. Haralanbieva i G. At. Atanasov su
njihov proizvodni centar locirali u severoistoni
180. Diaconu 1971, 218.

181. , 1995, 88-89, T. VI, 48.
182. Schulze-Drrlamm 1986, 607-608.
58
deo Donje Mezije.183 Nalaz iz Jakova dokazuje da

su ove fibule na naoj teritoriji bile u uporebi i tokom VI veka.184 D. Bojovi navodi dva primerka
ovih fibula koje je grekom opredelio u T fibule sa
oprugom.185 Na viminacijumskom lokalitetu Vie
Burdelja je u etiri groba naeno sedam ovakvih
fibula koje je LJ. Zotovi datovala u sredinu i drugu polovinu V veka.186 Nalaze ovih fibula svakako
treba tumaiti kao import, koji je u Viminacijum
dospeo sa istoka posredstvom Gepida tokom V
veka. Stoga, njihovo matino podruje treba locirati u oblast istone Bugarske. Iz ovog razloga
naziv tipa Viminacijum nije najadekvatniji.
Fibule ovog tipa se datuju od kraja IV do
prve treine VI veka, dok se njihovo prisustvo na
prostoru Viminacijuma hronoloki vezuje za sredinu i drugu polovinu V veka.
301. Gvozdena fibula ouvana u celosti.
Duina 5,3cm.
Datovanje: V vek prema uslovima nalaza.
Objavljeno: LJ. Zotovi 1980, 101-102, T. III, 3.
Naena u grobu G-14 sa fibulom broj 302. kao i sa
dve naunice sa poliedarskom jagodom od kojih
je jedna punolivena, dok je druga mreaste strukture i napravljena je od tankog bronzanog lima.
Naunice ovog tipa se datuju u V i VI vek.187
302. Gvozdena fibula ouvana u celosti.
Mesto nalaza: Vie burdelja; 1977. godina, C52a.
Duina 4,2cm.
Objavljeno: LJ. Zotovi 1980, 101-102, T. III, 4.
Naena u grobu G-14 sa fibulom broj 301.
Duina 7cm.
Objavljeno: LJ. Zotovi 1980, 101-102, T. IX, 7.
183. , 1992, 45.

184. Dimitrijevi 1960, 5-15.
185. Bojovi 1983, 75, T. XXXIV-XXXV, 336-337.
186. Zotovi 1980, 108-112, T. 1, 3, 7, 9.
187. Zotovi 1980, 98-99.

Duina 4,5cm.
305. Gvozdena fibula kojoj nedostaje igla.
Duina 4,5cm.
Objavljeno: LJ. Zotovi 1980, 101-102, T. I, 1.
Naena u grobu G-3.
306. Fragmentovana gvozdena fibula.
307. Fragmentovana gvozdena fibula.
TIP XXXII - LUNE FIBULE SA

JEDNOM LUKOVICOM
(T. XXVIII/308-313)
U nemakoj literaturi je ovaj tip fibula
poznat pod nazivom Bgelknopfibeln. Njihova
osnovna karakteristika je zadebljanje na poetku
luka koje ne mora da podsea na lukovicu i moe
imati sferni, konini, bikonini, cilindrini ili poliedarni oblik. Za konini oblik zadebljanja kao kod
fibule broj 313 nisam naao analogije. Poliedarna
zadebljanja koja se javljaju kod pojedinih mlaih
varijanti nisu zastupljena u naoj zbirci. Ispod zadebljanja se nalazi bueni otvor kroz koji prolazi
osovina opruge sa donjom tetivom. Luk fibule
je esto ukraen facetiranjem, a kod najstarijih
varijanti je ornamentisan poduno postavljenim
grebenom. Stopa je obino ukraena facetiranjem
i urezanim ornmentima. Dra igle moe biti otvoren ili zatvoren. Kod nekih primeraka dra igle
je izveden posuvraenjem stope kao kod naeg
primerka broj 312.
Ovakvi primerci naveli su O. Almgrena na

zakljuak da je ovaj tip proizaao iz fibula sa
posuvraenom stopom.188 Postoje i miljenja da
su nastale od krstastih ili T fibula sa arnirom.
Lune fibule sa jednom lukovicom su najbrojnije na prostoru od june Skandinavije do Alpa
i od Rajne do severoistone srednje Evrope.189
Sporadini nalazi ovih fibula su zabeleeni i na
teritoriji Gornje Mezije.
Fibule ovog tipa nastaju u drugoj polovini
III veka, a razliite varijante su u upotrebi do VI
veka. Po miljenju D. Bojovia fibule ovog tipa
iz Gornje Mezije se uglavnom datuju u IV vek,190
mada kao to se moe videti na teritoriri Viminacijuma postoje i primerci koji se datuju u III vek.
Prema obliku lukovice, est fibula ove grupe
je podeljeno u tri varijante.
Varijanta 1: T. XXVIII/308-310
Fibule ove varijante imaju bikoninu lukovicu i telo ukraeno facetiranjem. Dra igle je
kod fibule broj 308 otvoren. Kod fibule broj 310
na jednom kraju osovine opruge ouvana je lukovica manjih dimenija od one na vrhu luka.
opruga.
Duina 7,3cm.
Datovanje: IV veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-424 sa novcem koji se okvirno
datuje u IV vek.
igla.
Duina 6,7cm.
Neobljavljeno.
Naena u porodinoj grobnici G-4816.
310. Bronzana fibula kojoj nedostaje jedna lukovica na kraju opruge.
Duina 7,5cm.
188. Almgren 1923, 85.
189. Vo 1998, 272.
190. Bojovi 1983, 77.
59

Neobljavljeno.
koja se datuje u III vek.
Varijanta 2: T. XXVIII/311-312
Ovu varijantu karakterie sferino oblikovana lukovica koja je kod primerka broj 312 napravljena od srebra. Isti primerak ima facetirani luk
i posuvraenu stopu. Stopa fibule broj 311 ima
ukrase izvedene urezivanjem.
Duina 6,7cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa novcem Aleksandra Severa.
312. Bronzana fibula sa srebrnom lukovicom koja
je ouvana u celosti.
Duina 6cm.
Neobljavljeno.
Varijanta 3: T. XXVIII/313
Lukovica ove fibule se od take spoja sa
glavom luka konino iri ka vrhu. Luk je ukraen
facetiranjem. Dra igle je otvoren.
opruga i igla .
Duina 7cm.
Neobljavljeno.
60
TIP XXXIII - T FIBULE SA

OPRUGOM
(T. XXIX/314-315)
Oba primerka ovog tipa su napravljena od
bronze i imaju duge opruge sa donjom tetivom.
Fibul broj 314 ima na jednom kraju opruge
ouvanu lukovucu, dok joj je telo ukraeno facetiranjem. Luk fibule broj 315 je trakast i ornamentisan je urezivanjem.
Podruje nastanka ovih fibula obuhvata oblasti oko srednjeg Dunava kao i teritoriju pevorske
kulture. Takoe postoje indicije da je njihovo
matino podruje na teritoriji dananje Rumunije.
U svakom sluaju vreme njihovog nastanka se
locira u kraj II i poetak III veka. Na teritoriji kulture ernjahov-Sintana-de-Mure se javljaju tokom
III veka. Sporadini nalazi ovih fibula na teritoriji
Gornje i Donje Mezije lociraju se du desne obale
Dunava i oglavnom se datuju u IV vek, dok ih dublje u unutranjosti ovih provincija gotovo da nema.
314. Bronzana fibula kojoj nedostaje jedna lukovica na kraju opruge.
Duina 6,2cm.
Datovanje: IV vek prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-294 sa T fibulom sa arnirom
broj 339. Pored fibula u grobu je naena i preica
sa kopom u obliku slova D i pravougaonom
oplatom koju E. Swift opredeljuje u IV vek.191
Neobljavljeno.
TIP XXXIV - T FIBULE SA

ARNIROM
(T. XXIX/316-322; T. XXX/323-330; T.
XXXI/331-338; T. XXXII/339-344)
Ova vrsta fibula se u nemakoj literaturi
naziva Scharnierarmfibeln i u naoj zbirci je zastupljena sa 36 primeraka od kojih su 2 komada
191. Swift 2000, 192, fig. 233.
napravljena od pozlaene bronze, 12 od srebra, a ostatak od bronze. Osobenost ovih fibula

jeste arnir-mehanizam sa kojim je igla, preko
cilindrine poprene grede, spojena sa telom. U
retkim sluajevima arnir moe da bude visei.
Upravo ova poprena greda ija duina varira,
daje fibule oblik slova T. Obino se na poetku
luka nalazi zadebljanje koje je ponekad zamenjeno ploicom najee trougaonog oblika. Iz T
fibula sa arnirom se krajem III i poetkom IV
veka razvijaju krstaste fibule.192
Fibule ovog tipa su uglavnom nalaene iz
limes poevi od germanskog i recijskog, preko
dunavskog, pa sve do limesa na Eufratu, to navodi na zakljuak da su ih nosili legionari. A. Bhme
navodi ak 126 primeraka naenih u utvrenjima
Saalburg i Zugmantel koje deli u 12 varijanti. 193
D. Popescu navodi nalaze ovih fibula na teritoriji
Dakije.194 W. Jobst pominje veliki broj T fibula
sa arnirom naenih u gradu Dura Europos to
dovodi u vezu sa dislokacijom vojnih jedinica u
vreme Septimija Severa.195 Fibule ovog tipa se
esto nalaze na teritoriji Gornje Mezije.
D. Bojovi ovaj tip fibula datuje od kraja
II do poetka IV veka.196 Najstariji pouzdano datovani nalazi ovih fibula se na Viminacijumu vremenski opredeljuju u poetak III veka.
Varijanta 1: T. XXIX/316-317
Ova varijanta nema zadebljanje na poetku
luka ve ploicu trougaonog oblika. Kod fibule
broj 317 ova ploica na sva tri ugla ima zadebljanja i ona verovatno predstavlja prelazni oblik
izmeu fibule broj 316 i fibula varijante 2. U prvom sluaju luk ima trougaoni, a u drugom trepezoidni presek. Na prelazu luka u stopu nalaze se
dva popreno postavljena rebra. Stopa je zailjena
i ima oblik krova na dve vode. Dra igle ima istu
duinu kao stopa. Fibule sa ploicom na vrhu luka
odgovaraju varijanti 1 D. Bojovia koje je on datovao u kraj II i poetak III veka.197
192. Jobst 1975, 88.
193. Bhme 1972, 22-23.
194. Popescu 1945, 494-498, Abb. 6, 59-67, Abb. 7, 7072.
195. Jobst 1975, 87.
196. Bojovi 1983, 78.
197. Bojovi 1983, 79, T. XXXVI, 349-352.

Duina 4,4cm.
Neobljavljeno.
317. Pozlaena bronzana fibula ouvana u celosti.
Duina 6,5cm.
Neobljavljeno.
Varijanta 2: T. XXIX/318-322
Ove fibule za razliku od prethodne varijante
nemaju policu ve zadebljanje u obliku trna koje
je profilisano kod primerka broj 318. Pored ove
postoji jo jedna razlika koja se ogleda u duini
draa igle koji je kod ovih fibula krai od stope.
Ova i prethodna varijanta karakteristina je za
istone provincije.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-449 sa novcem Aleksandra
Severa.
Duina 5,3cm.
Neobljavljeno.
Neobljavljeno.
Neobljavljeno.
Duina 5,2cm.
Neobljavljeno.
61
Varijanta 3: T. XXX/323-324
Osnovna karakteristika ova dva srebrna
primerka je cevasta stopa koja ploasto proirena.
Kraci potporne grede su dugi. Polukruni luk na
gornjoj strani ima poduno postavljeni ljeb. Na
vrhu luka se nalazi zadebljanje u vidu trna. Na
prelazu luka u stopu se nalazi jedno popreno rebro.
Ova vrsta fibula je karakteristina za germanski i
recijski limes, a A. Bhme ih opredeljuje u svoju
varijantu B koju kao i sve ostale datuje u III vek.198
323. Srebrna fibula kojoj nedostaje igla.
Duina 6,8cm.
Neobljavljeno.
u III vek.
Datovanje: poetak III veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-4534 sa novcem Julije Domne
koji se datuje od 211. do 217. godine (RIC 373a).
Varijanta 4: T. XXX/325-330
Ova grupa fibula ima esto duge krake potporne grede. Dugme na vrhu luka je ponekad
profilisano samo sa gornje strane dok je sa donje
potpuno ravno. Na prelazu luka u stopu nema
poprenih rebara kao kod prethodnih varijanti.
Stopa je esto pravougaonog oblika. Fibula broj
326 ima na gornjoj strani luka koso urezane linije.
D. Bojovi sline fibule smatra karakteristinim
za junu Panoniju i Gornju Meziju i opredeljuje
ih u svoju varijantu broj 8 koju datuje u prvu
polovinu IV veka.
Duina 6,6cm.
Datovanje: kraj III veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa novcem Karusa.
198. Bhme 1972, 26, Tafel 16-17, 701-721.
62

Duina 6cm.
igla.
Duina 6,3cm.
Neobljavljeno.
Neobljavljeno.
Duina 5,5cm.
Neobljavljeno.
Duina 6,4cm.
Neobljavljeno.
Varijanta 5: T. XXXI/331-336
Fibule ove varijante mogu imati profilisane
krake potporne grede. Facetirani luk na prelazu u
stopu ima ljeb unutar koga se nalaze namotaji ice.
Stopa se od luka ka vrhu blago iri. Ovakve fibule
A. Bhme opredeljuje u svoju varijantu L.199
Fibule broj 332, 333 i 334 neposredno iznad
ljeba imaju po tri zadebljanja u vidu trna od kojih se jedan nalazi na gornjoj strani luka, a druga
dva sa obe njegove bone strane. Sloj u kome je
naena fibula broj 333 datovan je sa novcem Plautile, Julije Mameje kao i sa dva novia Aleksandra Severa, to ovu grupu fibula datuje u III vek.
199. Bhme 1972, 27, Tafel 20, 808-812.
Duina 5,7cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-2197 sa fibulom broj 332
i keramikom posudom koja se datuje u II i III
vek.
Duina 5,7cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-2197 sa fibulom broj 331
i keramikom posudom koja se datuje u II i III
vek.
Duina 6,4cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa novcem Plautile, Julije Mameje
kao i sa dva novia Aleksandra Severa.
334. Pozlaena srebrna fibula ouvana u celosti.
Duina 4cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-22.
Duina 5cm.
Neobljavljeno.
Duina 5,7cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-1574 sa perforiranim novcem
koji se okvirno datuje u I vek i koji nije relevantan
za njeno datovanje.

Varijanta 6: T. XXXI/337-338;
T. XXXII/339-344
Osnovna karakteristika ovih fibula su krajevi potporne grede koji su najee profilisani u
obliku lukovica to ih ini prethodnicom krstastih
fibula. Luk i stopa su najee facetirani. Fibule
broj 338, 339 i 340 imaju ornamentisanu gornju
stranu luka. Primerak broj 342 ima ima obmotanu
icu na mestu njegovog prelaska u stopu. Sline
fibule A. Bhme opredeljuje u svoju varijantu
M.200 Fibula broj 338 je naena sa novcem Aurelijana i Proba, pa stoga ovu grupu moemo datovati
u kraj III i poetak IV veka.
Duina 6,7cm.
Neobljavljeno.
338. Srebrna fibula kojoj je fragmentovana igla.
Duina 5,7cm.
Datovanje: poslednja etvrtina III veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-582 sa novcem Aurelijana RIC
225 i sa novcem Proba.
Duina 5,4cm.
Datovanje: poetak IV veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-294 sa T fibulom sa oprugom
broj 314. Pored fibula u grobu je naena i preica
sa kopom u obliku slova D i pravougaonom
oplatom koju E. Swift opredeljuje u IV vek.201
340. Srebrna fibula kojoj nedostaje igla. Lukovice na
krajevima poprene grede su izraene od gvoa.
Duina 4,8cm.
Neobljavljeno.
200. Bhme 1972, 27, Tafel 20-21, 813-823.
201. Swift 2000, 192, fig. 233.
63

Duina 6,8cm.
Neobljavljeno.
Duina 5,5cm.
Neobljavljeno.
Duina 6cm.
Neobljavljeno.
Duina 7cm.
Neobljavljeno.
TIP XXXV - FIBULE SA ARNIROM I

LUKOM U OBLIKU VILJUKE
(T. XXXIII/345-350)
Ovaj tip fibula je u naoj zbirci zastupljen
sa sedam primeraka i njegova osnovna karakteristika jeste luk u obliku viljuke sa dva ili tri kraka
najee trougaonog preseka. Igla je sa telom
spojena ili preko opruge koja se ponekad nalazi
u auri ili preko arnir-mehanizma. Primerci sa
oprugom, bilo da da je ona smetena u auru ili
se pak radi o slobodnoj opruzi sa donjom tetivom,
karakteristini su za gornjogermanski i recijski
limes. Fibule sa arnirom su osobenost Panonije i
provincija istono od nje. Na prelazu luka u stopu
nalaze se dva poprena rebra izmeu kojih se
esto nalaze namotaji od ice. Stopa je zailjena,
osim kod primerka broj 348 koji ima polukruno
modelovan vrh stope. Sa gornje strane stopa je
najee modelovana u obliku dvoslivnog krova.
Dra igle je obino iste duine kao i stopa. Kod
fibule broj 346 dra igle je krai od stope.
Fibule ovog tipa se nalaze du limesa to
navodi na zakljuak da su ih nosili legionari. E.
Geneva navodi da je ovaj tip fibula masovno su
nalaen na lokalitetu Dura Europos i datuje ga od
64
kraja II do sredine III veka.202

D. Bojovi ovakve fibule datuje od kraja II
do kraja III veka.203
Varijanta 1: T. XXXIII/345
Fibule poput naeg primerka A. Bhme je
opredelila u svoju varijantu B koju karakterie
trougaona glava sa zadebljanjem na vrhu ispod
koje se nalazi igla sa oprugom.204 Tri kraka luka
imaju pravougaoni popreni presek. Na teritoriji Dakije D. Popescu navodi slian primerak.205
Poreklo ovog primerka treba bez sumnje traiti na
prostoru Gornje Germanije i Recije.
Ovakve fibule se datuju u kraj II i prvu
polovinu III veka.
Datovanje: kraj II i poetak III vek prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G1-734 sa keramikim posudama
koje se datuju u II i poetak III veka.
Varijanta 2: T. XXXIII/346-347
Igla fibula ove varijante je sa telom spojena
preko arnira koji se nalazi u cilindrinoj poprenoj
gredi. Vrh glave fibule broj 346 je ornamentisan
sa jednim ili kao kod fibule broj 347 sa dva zadebljanja u obliku trna. Luk ovih fibula se sastoji od
dva kraka koji imaju trougaoni popreni presek.
Evidentne su konstrukcijske slinosti varijante 2 ovog tipa i varijanti 1 i 2 T fibula sa arnirom
koje se ogledaju u obliku stope i draa igle,
postojanju dva poprena rebra na prelazu luka u
stopu, postojanju trougaone ploice ili zadebljanja
u obliku trna na vrhu luka i cilindrine potporne
grede ispod koje se nalazi igla sa arnirom. Moda
ove slinosti treba tumaiti kao zajedniko poreklo iz jedinstvenog proizvoadnog centra koji se ire
moe odrediti u istone delove carstva. Na osnovu
brojnosti fibula oba tipa naenih u gradu Dura Europos, moda upravo tamo treba lokalizovati radionicu u kojoj su se proizvodile. Ako bi ova pret202. Geneva 2004, 61.
203. Bojovi 1983, 81.
204. Bhme, 25, Tafel 15-16, 667-690.
205. Popescu 1945, 496, Abb. 6, 69.
postavka bila tana, onda bi do Viminacijuma one

doprle posredstvom vojske koja je uestvovala
u ratovima protiv Persije. Treba spomenuti da o
prisustvu vojnika legije VII Claudije na bliskom
istoku svedoi nekoliko natpisa.
Duina 4,8cm.
Neobljavljeno.
Duina 6,2cm.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa fibulom izduenog i profilisanog luka broj 226 kao i sa tri novia od kojih se
dva mlaa datuju u drugu etvrtinu III veka. Jedan
od njih je iskovan u vreme vladavine Gordijana
III 242./243. godine.
Varijanta 3: T. XXXIII/348-350
Ova varijanta se od prethodne razlikuje po
postojanju tri kraka koji ine luk fibule. Osim toga
na vrhu sredinjeg kraka luka se nalazi zadebljenje
u obliku lukovice. Identina zadebljanja se nalaze
na oba kraja cilindrine poprene grede. Kod primeraka broj 349 i 350 se izmeu poprenih rebara
na prelazu luka u stopu nalaze iani namotaji.
Ovim fibulama je slian primerak sa dvokrakim
lukom, lukovicama i ianim navojima koji je
objavio D. Bojovi, a koji je naen u sloju datovanom novcem Galijena.206
Primerci broj 349 i 350 varijante 3, fibula sa
lukom u obliku viljuke se zbog postojanja lukovica
mogu tumaiti kao najmlai i verovatno ih treba posmatrati u vremenskom kontekstu sredine i poetka
druge polovine III veka. Primerak 348 iste varijante
se na osnovu razliito oblikovane stope i draa
igle, nedostatka ianih navoja, kao i drugaije oblikovane glave verovatno moe smatrati starijim od
primeraka broj 349 i 350. Tome u prilog ide i podatak da je fibula broj 348 naena u grobu tipa Mala
Kopanica-Sase II sa opekama ozidanim donjim
etaom koji pripada najmlaoj varijanti ovog grob-
206. Bojovi 1983, 81, T. XL, 378.

nog oblika,207 te je stoga moda treba opredeliti u
hronoloki okvir prve polovine III veka.
Duina 5,2cm.
Neobljavljeno.
igla.
Duina 6,8cm.
Neobljavljeno.
Duina 5,6cm.
Neobljavljeno.
TIP XXXVI - KRSTASTE FIBULE

(T. XXXIII/351-352; T. XXXIV/353-358;
T. XXXV/359-364; T.XXXVI/365-370;
T. XXXVII/371-376; T. XXXVIII/377380; T. XXXIX/381-384; T.XL/385388; T.XLI/389-392; T. XLII/393-397;
T. XLIII/398-401; T. XLIV/402-405;
T.XLV/406-409; T. XLVI/410-413; T.
XLXLVII/414-417; T. XLVIII/418-421)
Ovaj tip fibula se u nemakoj literaturi
obino naziva Zweibelknopffibeln i na lokalitetu
Viminacijum je zastupljen sa 79 primeraka. Na
vrhu polukrunog luka se nalazi poprena greda, na ijim se krajevima nalaze dva zadebljanja
koja najee imaju oblik razvijenih lukovica.
Istovetno zadebljanje se nalazi na poetku luka.
Poprena greda moe imati estougaoni popreni
presek koji na gornjoj strani moe imati plastini
dodatak. Kod kasnijih primeraka grada ima obilk
trapeza ija je gornja strana profilisana. Lukovice
mogu biti okrugle, jajolike, ukraene facetiranjem
ili bez ukrasa. Luk je obino trapezoidnog preseka.
Stopa moe biti ukraena facetiranjem, linearnim
ili krunim linijama, volutama, spiralama itd. est
je sluaj da se istovetan ukras sa luka prenosi i
207. Jovanovi 1984, 103.
65
na stopu. Igla je sa telom spojena preko arnira.

Dra igle je cevastog oblika. Da bi se spreilo ispadanje igle iz leita, korien je mali iani klin
smeten na prelazu luka u stopu ili ploica koja je
smetena u unutranjosti draa igle. Istu namenu
je imala i ploica koja je jednim svojim krajem
bila spojena sa stopom pomou iane osovine
oko koje je mogla da se rotira kako bi dozvolila
zakopavanje ili otkopavanje fibule.208 U retkim sluajevima zakopavanje fibule se izvodilo
preko sredinje lukovice koja je na svom donjem
kraju imala iglu sa navojima koja se provlaila
kroz otvor u poprenoj gredi. Ovaj otvor je takoe
sadrao navoje pomou kojih je vreno fiksiranje
igle. Ovakve fibule nisu imale dra igle ve im je
stopa bila probuena po duini.209
Luksuzni primerci izraeni od zlata, srebra i
pozlaene bronze mogu biti ornamentisani medaljonima sa likom cara i lanova njegove porodice
kao i natpisima razliitog karaktera. Ovakve fibule
su u razliitim prilikama od strane cara poklanjane velikodostojnicima, oficirima i inovnicima.
Proizvodnja ovakvih fibula je bila u nadlenosti
carskog dvora koji je pratio cara na njegovim putovanjima.210
Pojas i krstasta fibula pridodata hlamidi,
predstavljaju obavezan deo vojne uniforme. Pojas
i ova vrsta fibula prihvaene su i od strane civilnog inovnitva koje je vremenom poprimilo
vojne odlike.211 Nalazi ovih fibula u grobovima
ena nisu deo njihove nonje ve predstavljaju
nasleene predmete.212
Krstaste fibule bez sumnje vode poreklo od
T fibula sa arnirom. Treba pomenuti da je varijanta 6, T fibula sa arnirom veoma slina varijanti 1 krstastih fibula. Najznaajnija razlika izmeu
ovih tipova je u obliku lukovica koje su kod varijante 6, T fibula sa arnirom najee ovalnog ili
bikoninog oblika i predstavljaju prelazni oblik ka
lukovicama koje imaju formu zrele glavice luka, a
koje su karakteristine za krstaste fibule.
Ve pomenuti Szny (Brigetio) u Maarskoj
predstavlja jedan od centara proizvodnje krstastih
fibula, to je potvreno nalazom polufabrikata i
208. Saria 1928, 75-77, Abb. 2-5.
209. Bojovi 1983, 83, T. LV, 453.
210. Vasi 2001, 196.
211. Vasi 2001, 195.
212. Vasi 2001, 196.
66
etvorodelnog kalupa za njihovo livenje.213

Krstaste fibule su rasprostranjene na itavoj
teritoriji rimskog carstva kao i na prostorima koji
nisu bili njime obuhvaeni. Nalazi ovih fibula su
brojni i na teritoriji Gornje Mezije.
Krstaste fibule se javljaju krajem III veka
i nalaze se u upotrebi tokom IV i V veka. Kao
najmlai oblik krstastih fibula P. M. Prttel navodi tip Tournai-Apahida koji opredeljuje u svoj tip
7 i datuje u poslednju treinu V veka.214 Po njemu
prelazni oblik ka ovom obliku predstavljaju fibule
tipa Desana-Tns koje se datuju u drugu treinu
V veka.215 E. Geneva smatra na osnovu nalaza
najstarijih varijanti krstastih fibula (njen tip 24a,
datovan u prvu polovinu III veka i tip 24b datovan,
u sredinu III veka), da njihov razvoj poinje na
teritoriji balkanskog poluostrva.216 Ovo miljenje
je svakako pogreno, jer ove dve varijante njenog
tipa 24 treba zbog ovalnog ili bikoninog oblika
lukovica opredeliti u starije T fibule sa arnirom.
Uzimajui u obzir do sada naene krstaste
fibule na Viminacijumu, moe se rei da ove ne
izlaze iz okvira IV veka.
Varijanta 1: T. XXXIII/351-352;
T. XXXIV/353-358
Fibule ove varijante najee imaju poprenu
gredu estougaonog preseka sa ili bez ukrasa na
gornjoj strani. Okrugle ili jajolike lukovice imaju
izdueni oblik. Luk trapezoidnog preseka je ponekad
ukraen sa gornje strane. Stopa ukraena linearnim
motivima i facetiranjem je obino kraa od luka.
U Gornjoj Meziji ovakve fibule su najee
kocentrisane uz limes. E. Keller ih opredeljuje u
svoj tip 1 (sa podgrupama A i B) i datuje od 290.
do 320. godine.217 Za razliku od A (nae fibule
broj 351-356) podgrupa B ima plastini ukras na
gornjoj strani poprene grede (fibule 357-358).
Slino E. Kelleru i P. M. Prttel ovu varijantu
opredeljuje u svoj tip I koji datuje od 280. do 320.
godine.218
213. Keller 1971, 27, Abb. 10.

214. Prttel 1988, 370, Abb. 8, 6.
215. Prttel 1988, 370, Abb. 8, 5.
216. 2004, 62-63, T. XX, 1-6.
217. Keller 1971, 35, Abb. 12.
218. Prttel 1988, 372, Abb. 11.

Duina 7,1cm.
Neobljavljeno.
Duina 6,2cm.
Neobljavljeno.
353. Bronzana fibula kojoj nedostaje jedna lukovica.
Duina 7,2cm.
Datovanje: poetak IV veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-2097 sa novcem Licinija koji
se datuje od 313. do 315. godine.
Duina 5,7cm.
Neobljavljeno.
potporne grede.
Duina 7,2cm.
Neobljavljeno.
Neobljavljeno.
357. Bronzana fibula ouvana u celosti..
Duina 7,5cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-4423
358. Bronzana fibula kojoj nedostaje vrh igle.
Duina 7cm.
Neobljavljeno.

Varijanta 2: T. XXXV/359-364;
T. XXXVI/365
Fibule ove varijante imaju obino facetirane
lukovice, mada to ne mora da bude pravilo. Ovu
varijantu je P. M. Prttel uglavnom opredelio u
svoj tip 2 sa varijantama od A do D. Njegova varijanta A nema facetiranu lukovicu, a na stopi ima
geometrijske ukrase (naa fibula broj 359). Varijanta B ima facetirane lukovice i moe imati linearne ili krune motive na stopi (nae fibule broj
360-363). Kruni motivi nisu zastupljeni u naoj
zbirci. Varijanta D je karakteristina po postojanju kragne na prelazu luka u stopu.219 Ovakav
ornament karakterie i nau fibulu broj 364 koja
ima konine, facetirane lukovice, dok je stopa ornamentisana geometrijskim motivima.
E. Keller je ovu varijantu opredelio kao svoj
tip 2 koji datuje od 310. do 350. godine.220
P. M. Prttel datuje varijante A i B od 300.
do 340. godine, a varijantu D u drugu treinu IV
veka.221 Fibula broj 365 ima facetirane lukovice i na
stopi trapezoidne ukrase koje P. M. Prttel ne pominje u okviru svog tipa 2, ve ga svrstava u tip 3/4
(varijanta D) koji pak nema facetirane lukovice.
Duina 7,3cm.
Datovanje: etvrta decenija IV veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-650 sa tri novia od kojih su
dva starija iskovana za Konstantina I (jedan se
datuje od 326. do 328. godine RIC 153 (Solun);
a drugi od 330. do 336. godine). Trei novi je
iskovan za Konstantina II kao cezara i datuje se
335./336. godinu RIC 199 (Solun).
Duina 8cm.
Neobljavljeno.
Duina 7,8cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-1573 sa dva novia od kojih
je jedan iskovan za Konstancija II u Nikomediji
i datuje se u 325./326. godinu RIC 124, dok se
drugi novac datuje od 330. do 333. godine.
Duina 6,5cm.
Neobljavljeno.
Duina 8cm.
Neobljavljeno.
Duina 7,8cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-2583 sa preicom koja ima
ovalnu oplatu i polukrunu kopu. Ovakve
preice E. Keller je opredelio u svoj tip preica sa
ovalnom oplatom (varijanta A) datovan u vreme
Valentinijana I.222
Duina 8,2cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-43.

219. Prttel 1988, 353, Abb. 2, 1-4, Abb. 3, 1-6.
220. Keller 1971, 35-36.
221. Prttel 1988, 357.
67
222. Keller 1971, 58-59, Abb. 23, 1.
68

Varijanta 3: T. XXXIII/366-370;
T. XXXVII/371-376;
T. XXXVIII/377-380;
T.XXXIX/381-384; T.XL/385-388;
T.XLI/389-392; T. XLII/393-397;
T. XLIII/398-401; T. XLIV/402-405;
T.XLV/406-409; T. XLVI/410-413;
T. XLXLVII/414-416
Fibule ove varijante imaju lukovice koje svojim oblikom potseaju na glavicu luka. Luk fibule
je krai od stope i esto ui od nje. Fibule broj
370, 371, 372, 373, 404 imaju unutar draa igle
ploice protiv neeljenog otkopavanja koja kod
primeraka broj 373 i 404 nedostaje, ali je svakako
postojala sudei prema perforaciji na stopi.
P. M. Prttel je ovakve fibule opredelio
u svoj tip 3/4 koji datuje od druge etvrtine IV
veka do poetka V veka koji je prema ukrasu na
stopi podelio na etiri varijante (A-D). Njegova
varijanta A datovana u drugu etvrtinu IV veka
ima na stopi geometrijske ukrase (fibule broj
366-369). M. Vasi ne iskljuuje mogunost da
ovaj obilk fibula ne prelazi 340. godinu.223 Varijanta B, datovana u drugu polovinu IV veka ima
na stopi ukrase krunog oblika (fibule broj 370400). Varijanta C ima na stopi ukrase izvedene
volutama (fibule 401-408 od kojih su primerci
401-407 pozlaeni), dok varijantu D opredeljuju
trapezoidni ornamenti (fibule broj 409-414). Autor za varijante C i D ne navodi ua datovanja u
okviru tipa, ali smatra da su volute stariji nain
ukraavanja iz kojih proistie trapezoidni ornament tipian za varijantu D.224 Varijanta B P. M.
Prttel-a, koju je on datovao u drugu polovinu
IV veka, se na teritoriji Viminacijuma javlja poetkom etvrte decenije i traje do poetka
sedme decenije IV veka.
E. Keller fibule ove varijante svrstava u svoje tipove 3 (od 340. do 360. godine) i 4 (od 350.
do 380. godine).225
M. Vasi smatra, da fibule ija je stopa ornamentisana volutama u obliku pelti treba izdvojiti u poseban tip koji on datuje od 308. do priblino
336/7. godine.226 Isti autor navodi bronzanu fibulu
223. Vasi 2001,191.
224. Prttel 1988, 359-364.
225. Keller 1971, 35, Abb. 12.
226. Vasi 2001, 195.
sa pozlatom naenu na lokalitetu Peine u grobu G-1178 zajedno sa novcem iskovanim u vremenskom intervalu od 320. do 329/30. godine.227
Obradom ovog novca sam ustanovio da je iskovan
u Arlu 321. godine (RIC 233). Luk i stopa ovog
primerka su ukraeni u Niello tehnici.228 Do ovog
primerka nisam uspeo da doem, te stoga on nije
ukljuen u rad.
Duina 6,6cm.
Neobljavljeno.
Duina 8,3cm.
Neobljavljeno.
Duina 8,2cm.
Neobljavljeno.
369. Bronzana fibula kojoj nedostaje dve lukovice.
Duina 7,8cm.
Neobljavljeno.
Duina 7,4cm.
Neobljavljeno.
Duina 8cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-13.
227. Vasi 2001, 185.

228. Spasi-uri 2002, 96-98, sl. 79.

Duina 8,7cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-1769 sa novcem Konstantina
II kao cezara kovanim u Solunu 336./337. godine
RIC 223.
373. Bronzana fibula kojoj nedostaje igls i jedna
lukovica.
Duina 8cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-1459a.
Duina 8cm.
Neobljavljeno.
Duina 7,7cm.
Neobljavljeno.
Mesto nalaza: Peine; 1987. godina, C12735a.
Duina 6,7cm.
Neobljavljeno.
Duina 7cm. Neobljavljeno.
69

Duina 7,8cm.
Neobljavljeno.
Duina 8,9cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-137 sa novcem datovanim od
330. do 337. godine.
Duina 8,8cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-367 sa dva novia od kojih je
jedan iskovan u Sisku za Konstansa u periodu od
337. do 340. godine RIC 93, dok se drugi datuje
od 330. do 333. godine.
Duina 6,7cm.
Neobljavljeno.
Duina 8,2cm.
Neobljavljeno.

Duina 8,1cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-231 sa novcem koji se okvirno
datuje u III vek.

Duina 8cm.
Neobljavljeno. Naena u grobu G-5428 zajedno
sa fibulom broj 417.

Duina 7,8cm.
Neobljavljeno.

Duina 8,1cm.
Neobljavljeno.
70

Duina 8,7cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-5268 sa novcem koji se okvirno datuje u I i II vek.

Duina 7,5cm.
Datovanje: sredina IV veka prema uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-202 sa novcem Konstancija II
iskovanog u periodu od 346. do 354. godine.

Duina 8,5cm.
Neobljavljeno.

Neobljavljeno.

Duina 7,8cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-29.
Duina 9,6cm.
Neobljavljeno.
Duina 8,5cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-146 sa 2 novia od koji se
prvi datuje od 346. do 361. godine, a drugi u sredinu IV veka.

Duina 5cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-243 sa novcem Konstansa iskovanog u Sisku u periodu od 337. do 340. godine
(RIC 100).
Mesto nalaza: Na rupi; 1991. godina, C-52.
Duina 8,9cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-16 sa novcem Konstancija II.
Duina 7,5cm.
Neobljavljeno.

Duina 8,8cm.
Neobljavljeno.

Duina 10cm.
Neobljavljeno.

Duina 9cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-187 sa izlizanim novcem prve
polovine I veka.

Mesto nalaza: Vila-Stig; 2003. godina, C-3.
Duina 6,8cm.
Neobljavljeno.
Naena u objektu u kome je pored fibule naen i
21 primerak novca koji su iskovani u periodu od
330. do 361. godine.
394. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla i jedna

lukovica.

401. Bronzana fibula sa pozlatom kojoj nedostaje
jedna lukovica.
Duina 8,7cm.
Neobljavljeno.
402. Bronzana fibula sa pozlatom ouvana u celosti.
Duina 9,1cm.
Neobljavljeno.
Duina 10,7cm.
Neobljavljeno.
Duina 9cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-676 sa etiri novia od kojih
su dva iskovana u Solunu za Konstantina II kao
cezara (330.-333. godine RIC 184) (335./336. godine RIC 199), trei novi se datuje od 330. do
336. godine, dok je etvrti novac iskovan u Solunu za Delmacija 336./337. godine RIC 227.
Duina 11cm.
Datovanje: predlaem drugu polovinu IV veka
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-3122 sa preicom koja ima
ovalnu oplatu i polukrunu kopu. Ovakve
preice E. Keller je opredelio u svoj tip preica sa
ovalnom oplatom (varijanta A) datovan u vreme
Valentinijana I.229
229. Keller 1971, 58-59, Abb. 23, 1.
71

Duina 8cm.
Datovanje: sedma i osma decenija IV veka prema
uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa sa devet novia od koji se sedam datuju u sredinu ili drugu polovinu IV veka,
dok se dva primerka datuju u prvu polovinu IV
veka. Dva novia se samo okvirno datuju u
drugu polovinu IV veka. Dva primerka koja pripadaju periodu vladavine Valensa i Valentinijana
I, predstavljaju najmlai opredeljeni novac koji
verovatno datuje sloj u sedmu i osmu deceniju IV
veka.
407. Luk bronzane fibule sa pozlatom.
uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa fibulom broj 421 i sa tri novia
od kojih je najmlai primerak iskovan za vreme
vladavine Valensa, dok preostala dva primerka
imaju na reversu legendu FEL TEMP REPARATIO (pali konjanik) koja se datuje od 346. 361.
godine.
Duina 8,5cm.
Neobljavljeno.
Mesto nalaza: Pirivoj; 2004. godina, C-698a.
Duina 7,5cm.
Neobljavljeno.
Duina 7,5cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-18.
Duina 6,5cm.
72
Neobljavljeno.
Duina 8,8cm.
Neobljavljeno.
Duina 7cm.
Neobljavljeno.
Neobljavljeno.
415. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla i jedna
lukovica.
Duina 7cm.
Neobljavljeno.
Mesto nalaza: Kod bresta ; 1989. godina, C850.
Duina 9cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-56.
Varijanta 4: T. XLVII/417;
T. XLVIII/418
Fibule ove varijante imaju lukovice u obliku
glavice luka. Luk fibule je kratak i masivan. Stopa
fibule je ukraena volutama. Oba primerka su
izraena od pozlaene bronze.
P. M. Prttel je ovakve fibule opredelio u svoj tip
5 koji datuje od 350. do 415. godine.230
E. Keller ovakve fibule pripaja svom tipu 5 datovanom od 370. do 400. godine.231
230. Prttel 1988, 364-369.

231. Keller 1971, 35, Abb. 12.

igla.
Duina 8,8cm.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-5428 zajedno sa fibulom broj
385.
igla.
Duina 6,5cm.
Neobljavljeno.
Varijanta 5: T. XLVIII/419-421
Sve fibule ove varijante su izraeni od
pozlaene bronze i imaju facetirane lukovice.
Luk im je kao ikod prethodne varijante je kratak
i masivan. Aurirana stopa fibule je ukraena volutama.
P. M. Prttel je sline fibule uvrstio u svoj
tip 6 koji hronoloki opredeljuje od 390. do 460.
godine.232
E. Keller fibule ove varijante svrstava u svoje tipove 6 koji datuje u prvu polovinu V veka.233
Duina 8,8cm.
Datovanje: predlaem prema uslovima nalaza
drugu polovinu IV veka.
Objavljeno: Vasi 2001, 190.
Naena u grobu G-1033 sa dvodelnom srebrnom preicom etvorougaone oplate sa ovalnom
kopom koja je na mestu oslonca trna povijena ka
unutranjosti . Ovaj tip preica E. Keller datuje u
drugu polovinu IV veka.234
Duina 7cm.
Datovanje: predlaem prema uslovima nalaza
232. Prttel 1988, 369-372.
233. Keller 1971, 52.
234. Keller 1971, 61, Abb. 23, 3.

poetak druge polovine IV veka.
Neobljavljeno.
Naena u grobu G-851 sa bronzanom preicom
etvorougaone oplate sa ovalnom kopom koja je
na mestu oslonca trna povijena ka unutranjosti.
Ovaj tip preica E. Keller datuje u drugu polovinu
IV veka.235 U ovom grobu je pored preice naeno
i pet novia od kojih su dva potpuno unitena.
Dva su iskovana u Solunu: za Konstantina I (RIC
198) i za Konstantina II (RIC 199). Oba novia se
datuju u 335/6. godinu. Najmlai novac se datuje
u vreme vladavine Konstancija II i to u period od
346. do 361. godine (FEL TEMP REPARATIO
pali konjanik)
73
Fibule otkrivene na prostoru Viminacijuma

su razvrstane u 36 tipova, koji se dalje dele na
vei broj varijanti. Osobenosti pojedinih varijanti
mogu da ukazuju na vremensku razliku, kao i na
razliito teritorijalno poreklo. Kod vie tipova je
uoena njihova poveana kocentracija uz limes,
gde su stacionirane vee vojne jedinice, iji su
vojnici bili njihovi prvenstveni korisnici. Veina
tipova naenih na teritoriji Viminacijuma je
najee nalaena u Gornjoj Meziji i u njoj susednim provincijama (Panonija, Dakija i Donja Mezija). Manji broj vodi poreklo iz zapadnih, odnosno
istonih provincija.
Matino podruje Aucissa fibula (tip I) je

severna Italija, odakle su se one u ranocarskom
periodu rairile po teritoriji itavog carstva. A.
Bhme smatra da su ovu vrstu fibula nosili uglavnom vojnici.236
Fibule sa manetnom (tip II) su nalaene u
manjem broju skoro u svim rimskim logorima Recije, Galije i Germanije. Njihova pojava se obino
dovodi u vezu sa prodorom galskih elemenata. U
Gornjoj Meziji one predstavljaju import iz gore
pomenutih provincija.
Nalaz ove fibule na teritoriji Viminacijuma se upadljivo razlikuje po svom datovanju u
odnosu na fibule iste vrste koje su naene u zapadnim provincijama. Sudei prema analogijama
ovaj tip se datuje u prvu polovinu I veka. Fibula
sa manetnom je pronaena u grobu G-1993 zajedno sa vie keramikih posuda koje se datuju u
drugu polovinu II i poetak III veka. Da ovo nije
jedini sluaj ovako kasnog datovanja, svedoi i
primerak naen na lokalitetu Matrigny zajedno sa
bronzanim posuem III veka. Ovaj nalaz od strane
E. Ettlinger nije prihvaen kao validan, ali na osnovu Viminacijumskog primerka treba razmisliti
o njegovoj rehabilitaciji.
Fibule sa dve igle i arnirom (tip III) se mogu
nai u Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji, dok su u ostalim delovima rimskog carstva
izuzetno retke.
Fibule sa arnirom sline Aucissa fibulama
(tip IV) se najee nalaze u Gornjoj Meziji, a
neto ree na prostorima Donje Mezije i Dakije.
Njihova brojnost na Viminacijumu me je navela
na pretpostavku, da centar njihove proizvodnje i
distribucije lei upravo u ovom gradu.
Izrazito profilisane fibule sa potpornom gredom (tip V), kao i izrazito profilisane fibule bez
potporne grede (tip VI) su proizvoene u Sisciji,
to nam dokazuje nalaz 11 polufabrikata i 440
naenih primeraka.
Panonske fibule sa lukom u obliku trube (tip
VII) su najee nalaene, kako im i samo ime
kae, u Panoniji. Nalazi ovih fibula su zabeleeni
i severno od rimskog limesa. Postoje miljenja da
su se one proizvodile u Sisciji. Ova vrsta fibula je
esto od strane ena noena u paru.
Fibule sa lukom u obliku lengera (tip VIII)
se najee sreu u Panoniji, Dakiji i na Balkan-
235. Keller 1971, 61, Abb. 23, 3.
236. Bhme 1972, 47.
421. Stopa bronzane fibule sa pozlatom.

uslovima nalaza.
Neobljavljeno.
Naena u sloju sa fibulom broj 407 i sa tri novia
od kojih je najmlai primerak iskovan za vreme
vladavine Valensa, dok preostala dva primerka
imaju na reversu legendu FEL TEMP REPARATIO (pali konjanik) koja se datuje od 346. 361.
godine.
MATINA PODRUJA
POJEDINANIH TIPOVA
FIBULA I KATEGORIJE
STANOVNITVA KOJE SU IH
UPOTREBLJAVALE
74
skom poluostrvu. Poput prethodnog tipa i ovaj su

ene nosile u paru i tom sluaju su najee povezane srebrnim lancima od upletene ice o kojima
vise srcoliki privesci.
Izrazito profilisane fibule crnomorsko-podunavskog tipa (tip IX) su karakteristine za podunavske zemlje i nalaene su u Dakiji, Gornjoj i
Donjoj Meziji kao i sporadino u Panoniji. Takoe
je nalaen na severnoj obali Crnog mora (gde su
nalaeni i polufabrikati), kao i u karpskom delu
Moldavije.
Veina fibula iz Viminacijuma ima proirenu
stopu i oprugu koja se sastoji od 8 navoja (varijante
1-4). Sudei po brojnosti ovakvih fibula u Gornjoj
Meziji sasvim je verovatno da se na njenoj teritoriji nalazila radionica za njihovu proizvodnju,
koju zbog brojnosti naenih primeraka treba lokalizovati na teritoriji Viminacijuma.
Sa druge strane skoro svi gore pomenuti
primerci naeni na severnoj obali Crnog mora i
u karpskoj oblasti Moldaviji imaju izrazito dugu
oprugu. Nalazom polufabrikata na na severnoj
obali Crnog mora potvreno je postojanje drugog
centra za proizvodnju ovih fibula iji produkt verovatno predstavljaju nai primerci varijante 5 i 6.
Lune fibule sa arnirom i zadebljanjem
na luku u vidu grebena (tip X) se nalaze skoro
iskljuivo u Dakiji i Gornjoj i Donjoj Meziji.
Jednolane iane fibule (tip XI) su
karakteristine za galske i germanske delove carstva, dok se u ostalim provincijama ree nalaze. U
Gornjoj Meziji one se uglavnom nalaze uz limes.
Postoji miljenje da su ove fibule nosili legionari,
to pobijaju njihovi nalazi u civilnim naseljima i
grobovima ena.
Kolenaste fibule (tip XII-XV) su nalaene
na teritoriji itavog rimskog carstva, ali pritom
najee na limesima, to upuuje na zakljuak da
su ih nosili vojnici.
Za kolenaste fibule sa oprugom u auri (tip XII)
koje imaju popreno postavljen dra igle (ovakav
dra igle imaju sve nae fibule), moemo rei da
potiu iz Gornje Germaniji, Recije ili Dakije.
Kolenaste fibule sa oprugom i polukrunom
potpornom gredom (tip XIII), koje su naene na
lokalitetu Viminacijum, imaju spoljanju tetivu,
to je karakteristino za Panoniju, Norik, Dakiju,
Gornju i Donju Meziju. Nasuprot ovome unutranja
tetiva je karakteristina za Reciju i Germaniju.
Kolenaste fibule sa oprugom i uglastom
potpornom gredom (tip XIV) sve fibule iz nae

zbirke imaju spoljanju tetivu, to ih prostorno
determinie u Panoniju, Norik, Dakiju, Gornju i
Donju Meziju.
Kolenaste fibule sa arnirom (tip XV) su
najee u Gornjoj Meziji, ali ih ima i u Dakiji i
Donjoj Meziji. Imajui u vidu brojnost ovih fibula
u Gornjoj Meziji treba pretpostaviti postojanje
porizvodnog centra na njenom tlu koji se moda
nalazio ba u Viminacijumu.
Fibule sa spiralno savijenim lukom (tip XVI)
imaju matino podruje u okvirima balkanskih
provincija.
Fibule sa dvojnim lukom (tip XVII) su
nalaene u Panoniji, Dakiji, Donjoj i Gornje Meziji. Poznati su i nalazi iz Dura Europosa.
Lune fibule sa polukrunom potpornom
gredom (tip XVIII) su nalaene uglavnom u zapadnim provincijama.
Fibule izduenog i profilisanog luka, sa
arnir mehanizmom (tip XIX) su este na lokalitetima june Engleske, Francuske, vajcarske
i jugozapadne Nemake. U znatnom broju su
nalaene u Panoniji, dok su u istonim provincijama neto ree. Na teritoriji Gornje Mezije su
uglavnom nalaene uz limes.
Simetrine fibule (tip XX) su najee
nalaene na teritoriji dananje Nemake.
Epicentar rasprostranjenosti ploastih fibula
(tip XXI) se nalazi u Galiji, Gemaniji i Panoniji. U
Gornjoj Meziji su zastupljene u manjem broju.
Ploaste fibule raene tehnikom prolamanja (tip XXII) se najee nalaze du rajnskog i
dunavskog limesa, dok se u unutranjosti ree
sreu. Ova injenica moda ukazuje da su glavni
korisnici ovih fibula bili vojnici.
Fibule u obliku slova (tip XXIII) su brojne
du germanskog i recijskog limesa, zatim u Panoniji, kao i van rimskog carstva, naroito u dananjoj
Slovakoj. U Gornjoj Meziji su veoma retke.
Fibule u obliku roga izobilja (tip XXIV)
predstavljaju izuzetno retke nalaze i do sada su
nalaene iskljuivo u podunavskim provincijama.
Fibule u obliku svastike (tip XXV) su veoma este na germanskom limesu i one gotovo bez
izuzetka imaju oprugu sa unutranjom tetivom.
Fibule u obliku svastike, iji se kraci zavravaju
stilizovanim ivotinjskim glavama, koje umesto opruge imaju visei arnir, su daleko ee u
istonim provincijama. Osim u Panoniji, one se

esto nalaze u Dakiji kao i u Gornjoj i Donjoj
Meziji. Poznati su sporadini nalazi ovih fibule i
u azijskim provincijama. Fibule u obliku svastike
se najee nalaze pored limesa to upuuje da su
ih nosili legionari.
Zoomorfne fibule (tip XXVI) su rasprostranjne na itavom prostoru rimskog carstva, od perioda ranog carstva, pa do perioda seobe naroda.
Fibule sa telom u obliku goluba i ribe (varijante
3 i 4) mogu se moda svojom simbolikom povezati sa
hrianstvom, ali za sada na Viminacijumu ne postoje materijalni dokazi za ovu tvrdnju.
Omega fibule (tip XXVII) se esto nalaze u
zapadnim provincijama, ali je najvea kocentracija
ovih fibula u junoj Nemakoj i vajcarskoj, te se
stoga smatra da su ove oblasti njihova postojbina.
Fibule u obliku prstena (tip XXVIII) se
najee nalaze du rajnskog i dunavskog limesa,
pa ih svakako treba dovesti u vezu sa vojskom.
Fibule sa visokim draem igle (tip XXIX)
su evidentirane u Poljskoj, ekoj, Maarskoj i
zapadnoj Ukrajini.
Fibule sa posuvraenom stopom (tip XXX)
vode poreklo sa teritorija koju zahvata kultura
ernjahov-Sintana-de-Mure, a odavde se posredstvom Gota ire ka zapadu.
Nalaze lunih fibula tipa Viminacijum (tip
XXXI) svakako treba tumaiti kao import, koji
je u Viminacijum dospeo sa istoka posredstvom
Gepida tokom V veka. Stoga, njihovo matino
podruje treba locirati u oblast istone Bugarske.
Iz ovog razloga naziv tipa Viminacijum nije
najadekvatniji.
Lune fibule sa jednom lukovicom (tip
XXXII) su najbrojnije na prostoru od june
Skandinavije do Alpa i od Rajne do severoistone
srednje Evrope. Sporadino su nalaene i na teritoriji Gornje Mezije.
T fibule sa oprugom (tip XXXIII) smatra se da
je njihovo matino podruje na teritoriji dananje
Rumunije. Na teritoriji kulture ernjahov-Sintana-de-Mure se javljaju tokom III veka.
T fibule sa arnirom (tip XXXIV) su uglavnom nalaene iz limes poevi od germanskog
i recijskog, preko dunavskog, pa sve do limesa na Eufratu, to navodi na zakljuak da su ih
nosili legionari. Veliki broj ovih fibula je naen
u gradu Dura Europos to se dovodi u vezu sa
premetanjem vojnih jedinica u vreme Septimija
Severa. Fibule ovog tipa se esto nalaze na teri-
75
toriji Panonije, Dakije, Gornje i Donje Mezije.

Treba pomenuti da fibule varijante 3 vode poreklo
sa germanskog i recijskog limesa.
Fibule sa arnirom i lukom u obliku viljuke
(tip XXXV) se nalaze du limesa, pa se iz tog razloga smatra da su ih upotrebljavali vojnici. Poput
prethodnog tipa, zabeleena je izuzetna brojnost
ovih fibula na lokalitetu Dura Europos. Varijanta
1 je karakteristina za Germaniju i Reciju, a ostale
za Panoniju i provincije istono od nje.
Krstaste fibule (tip XXXVI) su najzastupljeniji tip fibula na Viminacijumu, a i na teritoriji
Gornje Mezije. Rasprostranjene su na itavoj teritoriji carstva. Luksuzni primerci krstastih fibula
su u razliitim prilikama od strane cara poklanjane velikodostojnicima, oficirima i inovnicima.
Pojas i krstasta fibula predstavljaju obavezan deo vojne uniforme i vremenom se prihvataju
su i od strane civilnog inovnitva. Nalazi ovih
fibula u grobovima ena nisu deo njihove nonje
ve predstavljaju nasleene predmete.
U fibule koje su noene od strane ena treba
uvrstiti sledee tipove: lengeraste, panonske sa
lukom u obliku trube i sporadino kolenaste. to
se tie kolenastih fibula, treba napomenuti da se
one prvenstveno vezuju za vojsku i da njihovu
upotrebu od strane ena valja posmatrati kao reu
pojavu. Gore pomenute tipove, su ene esto nosile u paru i tom sluaju su najee povezane
srebrnim lancima od upletene ice o kojima vise
srcoliki privesci. Dokaz za ovu tvrdnju predstavljaju nalazi nadgrobnih spomenika iz Breze, Zenice, Bile i Bajine Bate. Obiaj noenja para fibula
povezanih lancima predstavlja lokalnu balkansku
modu ukraavanja ena i datira jo iz gvozdenog
doba.237 Pored ovih obika A. Bhme smatra da su
i tipovi XX, XXI, XXXII, XXXIII bili korieni
prvenstveno od strane ena.238
Sledei tipovi fibula, kao to je i gore
navedeno, dovode se u vezu prvenstveno sa vojskom, a to su: I, XI, XII, XIII, XIV, XV, XXII,
XXV, XXVIII, XXXIV, XXXV i XXXVI.
Lj. Zotovi navodi da vojnike groblja nisu
registrovana na teritoriji junih nekropola, kao i da
su nalazi oruja u grobovima retki, to potvruje
pojedinane vojnike grobove. Oruje kao prilog
u grobovima rimskog perioda predstavlja redak
237. Popovi, Bori-Brekovi 1994, 22.
238. Bhme 1972, 47.
76
nalaz, to onemoguuje preciznu identifikaciju

grobova vojnika. 239
Sabiranjem fibula koje se pripisuju enama
dolazimo do brojke od 35 primeraka (ovom broju nisu dodate kolenaste fibule koje se smatraju
prvenstveno korienim od strane legionara), dok
je broj onih koji se povezuju sa vojskom 7, 25
puta vei i iznosi 254 primeraka. Odnos izmeu
ovih dveju grupa, koji je A. Bhme ustanovila
na lokalitetima Saalburg i Zugmantel iznosi 80%
prema 20% u korist vojnika.240
Iz ovih injenica moda treba izvui zakljuak,
da je u naseljima koja nastaju uz vojne logore,
iveo znatno manji broj ena nego mukaraca. Ovo
se moe tumaiti kao posledica zakona o zabrani
enidbe vojnicima do kraja vojne slube (treba rei
da ovaj zakon nije strogo potovan), koji je ukinut
za vreme vladavine Septimija Severa.241 Ovome u
prilog ide i podatak S. Ferjani, koja navodi da
je samo 42% isluenih vojnika imalo porodice (u
obzir su uzeti svi poznati natpisi naeni na teritoriji balkanskih provincija). Ovaj procenat je u I i
poetkom II veka iznosio samo 32%, dok je tokom
II i III veka porastao na 51%.242
Treba ukazati i na drugu mogunost, a to
je da su fibule znatno ee noene od strane
mukaraca. U svakom sluaju, antropoloki podaci o polu pokojnika u ijim grobovima su
pronaene fibule bi znatno pomogli u rasvetljavanju ovog fenomena.
POLOAJ FIBULA U
GROBOVIMA INHUMIRANIH
POKOJNIKA
Ukupan broj rimskih fibula pronaenih u
grobovima inhumiranih pokojnika iznosi 144. Kad
od ovog broja obuzmemo fibule iji se prvobitni
poloaj ne moe precizno utvrditi, tj., koji potiu
iz grobova pokojnika iji su osteoloki ostaci
dislocirani prilkom pljake dolazimo do cifre od
111 primeraka. Tri najee koriena mesta za
pohranjivanje fibula unutar groba sa inhumiranim
pokojnikom su:
239. Zotovi, Jordovi 1990, 2, nap. 6.
240. Bhme 1972, 47.
241. Mirkovi 1968, 122.
242. Ferjani 2002, 206.
- pored nogu (35 primeraka)

- na desnom ramenu (31 primeraka)
- na levom ramenu (19 primeraka)
U osam sluajeva fibule su pronaene pored
lobanje (jedna je naena unutar drvene krinje
zajedno sa vie drugih predmeta), dok je devet
primeraka naeno na grudima. Po dva primeka su
naena pored desnog, odnosno levog lakta, a jo
pet pored karlice.
Stavljanje fibule (zajedno sa odevnim predmetima) pored nogu pokojnika, A. Burger smatra
pokazateljem da se u ovim sluajevima radi o
jevrejskom funeralnom kultu.243 S tim u vezi ona
navodi podatak da je patrijarh Gamaliel II 150. godine nae ere naredio da se Jevreji od tog vremena
sahranjuju skromno i bez pompe. Posle treeg ritualnog pranja pokojnik je mazan uljem i uvijan u
belu odeu bez depova. Izostavljanje depova na
odei treba tumaiti kao onemoguavanje noenja
materijalnih dobara u zagrobni ivot. Ovih se
odredbi Jevreji i dan danas pridravaju.244 Autor takoe navodi da se u ovim grobovima koje
smatra jevrejskim i ija je orientacija zapad-istok
ili severozapad-jugoistok (u pravcu jerusalimskog hrama, to predstavlja bitnu karakteristiku
jevrejskog funeralnog kulta) po pravilu ne nalazi
novac.245 Po autorkinom shvatanju, grobovi orientisani zapad-istok, koji imaju fibule poloene
pokraj nogu, dok su pritom novac i predmeti od
vrednosti izostavljeni, pripadaju Jevrejima.
Fibule sa viminacijumskih nekropola koje su
stavljane pored nogu pokojnika pripadaju tipovima koji se datuju od II do IV veka (tipovi: IV, V,
IX, XIII, XIV, XV, XIX, XX, XXI, XXV, XXVII,
XXVIII, XXXII, XXXIII, XXXIV, XXXVI) i
najee su to krstaste fibule (17 primeraka). U
devet sluajeva sa fibulama je pronaen i novac,
a u dva sluaja grobovi su orijentisani istok-zapad, to se kosi sa tvrdnjom A. Burger, da fibule
poloene pored nogu pokojnika ukazuju na njegovu pripadnost jevrejskoj zajednici.
Na osnovu gore prezentovanih dokaza smatram da fibule stavljene pored nogu pokojnika ne
mogu da ukau da se radi o pripadniku jevrejske
nacionalnosti, kojih je svakako bilo u Viminacijumu.
243. Burger 1966, 161-162.
244. Burger 1966, 159-160.
245. Burger 1966, 161.
PERIODIZACIJA NEKROPOLA
VIMINACIJUMA NA OSNOVU
PRONAENIH FIBULA
Tokom vievekovnog obitavanja ljudi na
teritoriji Viminacijuma, u njegovom neposrednom okruenju se formiraju nekropole koje se
razlikuju po periodu svoje upotrebe kao i po
etnikoj pripadnosti stanovnitva koje se na njima
sahranjivalo.
Dve najdetaljnije istraene nekropole su
svakako Peine i Vie grobalja. Obe nekropole
su istraivane u periodu koji prethodi izgradnji termoelektrane. Zbog teritorijalne bliskosti i slinosti
nalaza ova dva lokaliteta, treba pretpostaviti da se
radi o jednoj celini koja je zbog razliitih toponima uzetih za imena lokaliteta, vetaki podeljena
na dva lokaliteta. Nasuprot tome, treba skrenuti
panju na neke krupne razlike meu njima, koje
ne podravaju gore iznetu pretpostavku.
Najstarije fibule su nalaene u zapadnom
delu nekropole Peine i pripadaju keltskom
stanovnitvu. U ovim keltskim grobovim, datovanim u kraj IV i poetak III veka stare ere246,
naeno je ukupno 34 fibule.
Iz ranocarske epohe raspolaemo malobrojnim materijalom, to moda podrava miljenje
M. Mirkovi, da je Viminacijum strateki znaaj
dobio tek za vreme Domicijanove vladavine, kada
su Rimljani poeli da vode ofanzivnu politiku
prema Daanima.247
Periodu od kraja I do sredine III veka predstavlja vreme procvata grada, to se reflektuje i u
koliini naenog materijala. Najvei broj tipova
naenih na Viminacijumu, a koji koji se datuju
u ovaj period prilino ravnomerno su zastupljeni
na oba lokaliteta. Jedina bitnija razlika se opaa
kod tipa IX, koji je na lokalitetu Vie grobalja
zastupljen sa 11 primeraka, dok je na lokalitetu
Peine registrovano tano tri puta vie primeraka ovog tipa. Najdominantniji tipovi ovog razdoblja, pored ve pomenutog tipa IX, su IV i XV,
koji su na ova dva lokaliteta zasupljeni sa ukupno
111 primeraka.
Epohu od sredine III pa do poetka IV veka,
karakterie rapidno opadanje brojnosti naenog
materijala, kako na nekropolama Peine i Vie
247. Mirkovi 1986, 35.
77
grobalja tako i na svim ostalim. Tip XXXIV predstavlja najbrojniju grupu fibula koja je u upotrebi
tokom ovog perioda i ona je na ovim lokalitetima
zastupljena sa 27 primeraka. Treba potsetiti da
se ovaj tip javlja jo u prvoj polovini III veka, te
stoga predstavlja prelazni oblik izmeu ove i naredne epohe.
etvrti vek karakterie upotreba krstastih
fibula (tip XXXVI) koji ujedno, sa 79 otkrivenih
primeraka, predstavlja najbrojniji tip na Viminacijumu. Na lokalitetu Peine naeno je 43 primerka, a na Vie grobalja samo jedan jedini komad.
Ova injenica jasno ukazuje da se nekropola
Peine i dalje koristi dosta frekfentno, za razliku od Vie grobalja koja jo sredinom III veka
gubi na znaaju. Ovo miljenje potvruje i navod
Lj. Zotovi, da je na teritoriji nekropole Vie grobalja tokom IV veka formirano ruralno naselje.248
Pored nekropole Peine jo je samo Pirivoj
sa 15 pronaenih fibula ovog tipa u redovnoj
upotrebi. Na lokalitetu Pirivoj krstaste fibule su
nalaene samo u neposrednoj blizini mauzoleja.
U istonom delu ove nekropole, formirane oko
komunikacije koja vodi od istone kapije logora
dalje na istok (koja je iskopavanjima i potvrena),
krstaste fibule do sada nisu naene. Treba pomenuti da se sahranjivanje na lokalitetu Pirivoj
obavlja takoe od kraja I veka. Ova dve nekropole
zanimljive su jo i zbog izuzetno visokog procenta
krstastih fibula naenih u grobovima u odnosu na
fibule iz sloja. Na nekropoli Pirivoj on iznosi 86,
dok na nekropoli Peine ak 90 procenata. Ovaj
procenat je kod drugih tipova fibula na Viminacijumu neuporedivo nii. Razlog za ovo verovatno
lei u injenici, da ove dve nekropole krajem IV
veka izlaze iz upotrebe, te dakle ne postoje mlai
grobovi koji bi svojim ukopom oteivali grobove
sa krstastim fibulama.
Tokom V veka nekropola Vie grobalja je
ponovo aktivna, ali ovoga puta na njoj se sahranjuje
germanski ivalj. Slina situacija je i sa nekropolom Vie burdelja na kojoj se sahranjuju Gepidi. Na ovom lokalitetu su nalaene fragmentovane
krstaste fibule, pa treba pretpostaviti da postoji i
sloj iz kasnoantikog perioda. Dominantan tip
tokom ovog perioda su fibule sa posuvraenom
stopom. Na lokalitetu Lanci naeno je nekoliko rimskih fibula u sloju. Grobovi pronaeni na
78
ovom lokalitetu pripadaju germanima. Na osnovu

nalaza skifata moe se rei da na lokalitetu postoji
i srednjevekovni sloj.
Na ostalim nekropolama, a to su: Carine,
Velika kapija, Na rupi, Kod bresta i Kod
koraba (koje se trenutno istrauje), sahranjivanje
se vri u periodu od kraja I do sredine III veka.
Tipovi koji su na njima nalaeni skoro da se u
potpunosti poklapaju sa onima naenim na lokalitetima Peine i Vie grobalja. Na ovim lokalitetima samo sporadino se javljaju krstaste fibule
(skoro iskljuivo u sloju), to se ne moe uzeti kao
dokaz da su ove nekropole u uputrebi i posle sredine III veka.
Datovanje viminacijumskih nekropola u
ovom poglavlju je izvreno na osnovu nalaza
fibula. Za precizniju vremensku determinizaciju
ovih nekropola neophodna je obrada i ostalih vrsta
nalaza, a naroito novca koji je naen na njima.
PROIZVODNI CENTAR
FIBULA NA TERITORIJI
VIMINACIJUMA
Prilikom dosadanjih istraivanja Viminacijuma nisu pronaeni nalazi polufabrikata i kalupa
za izradu fibula koji bi direktno potvrdili postojanje radionica za njihovu izradu. Masovnost pojedinih tipova karakteristinih za Gornju Meziju,
moda indirektno upuuju na to da na prostoru
Viminacijuma treba lokalizovati njihove proizvodne centre. Tipovi ije su matino podruje
balkanske provincije i koji svojom brojnou na
Viminacijumu odskau od ostalih su:
- Tip IV - Fibule sa arnirom sline Aucissa
fibulama
Nalazi krstastih i T fibula sa arnirom su
takoe brojni, ali su oba tipa, za razliku od gore
pomenutih, iroko rasprostranjeni na teritoriji
rimskog carstva, tako da je verovatnoa postojanja radionica za njihovu izradu na teritoriji Viminacijuma znatno manja.
Razlog za izostanak sigurnih dokaza o postojanju radionica za izradu fibula moda treba traiti
u injenici da su se tokom proteklih decenija uglavnom istraivale nekropole grada koje za njih
ne predstavljaju adekvatnu lokaciju. Stoga pouzdane dokaze o postojanju radionikih centara treba
oekivati tokom istraivanja gradskog jezgra kao i
pojedinanih vila rustika. Sudei prema obliku tela
fibula tipa IV, treba pretpostaviti da su one verovatno izraivane kovanjem, to dodatno oteava
dokazivanje postojanja proizvodnog centra.
OPADANJE GRADA SREDINOM III VEKA U SVETLU

NALAZA FIBULA
Ako pogledamo tabelarni prikaz datovanja
pojedinanih tipova fibula, primetiemo da ak
17 tipova (tipovi: IV, VI, VIII, IX, XI, XII, XIII,
XIV, XV, XVI, XVII, XIX, XXI, XXII, XXV,
XXVII, XXXV) izlazi iz upotrebe sredinom III
veka. Sabiranjem brojeva fibula u svakom od ovih
tipova dolazimo do zbira od 298 primeraka. Ako
od ukupnog broja na Viminacijumu pronaenih
fibula odbacimo keltske i gepidske kojih ukupnu ima 67 i pritom imamo na umu da oko 100
fibula zbog fragmentovanosti i korozije nije determinisano, dolazimo do preko 50 procenata
rimskih fibula koje sredinom III veka prestaju da
se koriste. Takoe, je primetno da ovoj grupi pripadaju sva tri tipa za koje sam pretpostavio da su
proizvoena na teritoriji Viminacijuma.
Sredina III veka predstavljala je za rimsko
carstvo teak period ispunjen estim ratovima
kako sa spoljnim neprijateljem, tako i borbom
legitimnih careva sa uzurpatorima. Jedan od tih
uzurpatora bio je i Pakacijan, za koga se smatra da
je 248. godine imao uporite upravo u Viminacijumu. Uzurpatori Regalijen i Ingenus su izabrani
za careve od strane panonskih i mezijskih trupa.
Nakon pobede nad Ingenusom u bitci kod Murse,
Galijen je kaznio njegove pristalice u Meziji.249
Treba pomenuti i natpis iz Akvinkuma, podignut povodom uguene pobune u logoru legije VII
Claudija. O tome, ko su bili nosioci ove pobune
miljenja su podeljena. M. Mirkovi smatra da su
to Filip i njegov sin, ali postoje i miljenja da su
to dva Makrijana ili pak Maksimin Traanin sa
249. Mirkovi1968, 71-72.

svojim sinom.250 Na istoku se vie navrata vodi
teka borba sa Persijancima koji upadaju na teritoriju rimskog carstva. Godine 258. car Valerijan
biva zarobljen od strane Persijanaca posle bitke
kod Emese i u zarobljenitvu ostaje do smrti.251
Poetkom este decenije III veka na teritoriju balkanskih provincija upadaju germanska plemena i
u bitci protiv njih kod Abritusa 251. godine, ginu
car Trajan Decije i njegov stariji sin. Kao posledica ovih vremena u Gornjoj Meziji se pohranjuje vei broj ostava ija je kocentracija najgua
u dolini Morave.252 Svakako treba pomenuti ostavu novca naenu na teritoriji Viminacijuma na
potesu air. Ova nepotpuna ostava datovana je
u vreme Karakale, ali s obzirom da jedan broj primeraka nedostaje, njeno datovanje nije potpuno
sugurno.253 Treba spomenuti da je u ovom periodu
carstvom harala epidemija kuge ija rtva je bio i
car Hostilijan.
Imajui u vidu gore iznesene injenice, verujem da je u Gornjoj Meziji i Viminacijumu dolo
do rapidnog osiromaivanja stanovnitva i opte
nesigurnosti to je direktno uticalo na pad uvoza
sirovina i gotovih proizvoda, a kao posledica toga,
gore pomenuti tipovi fibula izlaze iz upotrebe.
ZAKLJUAK
Na nekropolama Vimincijuma pronaeno je
660 fibula od kojih zbog fragmentovanosti i korozije jedan broj primeraka nije mogue oprediliti. Tokom iskopavanja nalaene su keltske kao i
gepidske fibule koje nisu obuhvaene ovim radom
(sa izuzetkom fibula viminacijumskog tipa).
Katalog obraenih fibula sadri 421 primerak, koje su podeljene u 36 tipova. Najee
korien materijal za izradu fibula je bronza koja
moe biti u retkim sluajevima pozlaena. Manji
broj primeraka je izraen od srebra. U raritete
svakako spada jedan kotani primerak modelovan
u obliku goluba.
Prva to pada u oi kod statistike obrade fibula je njihova malobrojnost u odnosu na istraeni
broj grobova na teritoriji Viminacijuma. Naime,
250. Mirkovi1968, 71.
251. Vasi 2005, 60.
252. Arsenijevi 2002, 70, karte 5, 6.
253. Arsenijevi 2001, 186-187.
79
u priblino 13 000 grobova pronaeno je ukupno

228 rimskih fibula (144 primerka u grobovima
sa inhumiranim i 84 primerka u grobovima sa
kremiranim pokojnicima), to u procentima iznosi
samo 1,75 posto. Svakako treba pretpostavti da
jedan broj fibula, naenih u sloju na nekropolama, potie iz razruenih grobova. Prethodna konstatacija ne utie bitno na injenicu, da su Rimljani
veoma retko koristili fibulu kao grobni prilog.
Fibule naene u sloju dominiraju nad onima
koje su naene kao grobni prilog. Ovo pravilo
ne vai jedino za krstaste fibule koje su u velikom procentu nalaene u grobovima na lokalitetima Peine i Pirivoj, to nam kazuje da
su ove nekropole, za razliku od ostalih, frekfentno
koriene i tokom IV veka.
Kod inhumiranih pokojnika najea mesta
na kojima su nalaene fibule su: pored nogu (35
primeraka), na desnom ramenu (31 primeraka) i
na levom ramenu (19 primeraka).
Fibule koje su nalaene (zajedno sa odevnim predmetima) pored nogu pokojnika, A. Burger
smatra pokazateljem da se u ovim sluajevima radi
o jevrejskom funeralnom kultu. Autor takoe navodi, da su grobovi Jevreja uvek orijentisani nogama ka Jerusalimskom hramu (u sluaju Panonije
i Gornje Mezije radi se o orientaciji zapad-istok).
Takoe navodi, da se radi oskromnim grobovima
u kojima se po pravilu ne nalazi novac.
Fibule sa viminacijumskih nekropola koje
su stavljane pored nogu pokojnika pripadaju
tipovima koji se datuju od II do IV veka. U devet sluajeva sa fibulama je pronaen i novac, a
u dva sluaja grobovi su orijentisani istok-zapad,
to to je u suprotnosti sa gore iznetim tvrdnjama
A. Burger. Shodno tome moemo zakljuiti, da
fibule poloene pored nogu pokojnika ne mogu
posluiti kao indikator koji ukazuju da je pripadao
jevrejskoj zajednici.
Tipovi fibula za koje se smatra da su bili
korieni prvenstveno od strane ena su sledei:
VII, VIII, XX, XXI, XXXII, XXXIII. Za razliku
od ovih, tipovi fibula koji slede se dovode se u
vezu prvenstveno sa vojskom, a to su: I, XI, XII,
XIII, XIV, XV, XXII, XXV, XXVIII, XXXIV,
XXXV i XXXVI.
Sabiranjem fibula u okviru ove dve grupe
dolazimo do podatka, da je broj fibula koje se
pripisuju vojsci 7, 25 puta vei od ovog koji je
karakteristian za ene. Slino stanje je utvreno
80
i na lokalitetima Saalburg i Zugmantel, gde su

vojnike fibule 4 puta brojnije od fibula namenjenih enama.
Ove injenice moda ukazuju na zakljuak,
da je u naseljima koja nastaju uz vojne logore,
iveo znatno manji broj ena nego mukaraca, to
se moe tumaiti kao posledica zakona o zabrani
enidbe vojnicima do kraja vojne slube (treba rei
da ovaj zakon nije strogo potovan), koji je ukinut
za vreme vladavine Septimija Severa. Takoe je
mogue, da su fibule znatno ee koriene od
strane mukaraca.
Veina tipova naenih na teritoriji Viminacijuma je najee nalaena u Gornjoj Meziji i
u provincijama koje se nalaze u njenom neposrednom okruenju (Panonija, Dakija i Donja Mezija).
Relativno mali broj ima matino podruje u zapadnim ili istonim provincijama.
Treba pomenuti tri tipa fibula koje su esto
nalaeni na teritoriji balkanskih provincija i ija je
masovnost na Viminacijumu naroito upadljiva.
U ove tipove se ubrajaju:
- Tip IV - Fibule sa arnirom sline Aucissa
fibulama
Iako u dosadanjih istraivanjima Viminacijuma nisu otkriveni polufabrikati ili kalupi za
izradu ovih tipova, verujem, na osnovu njihove
brojnosti, da se upravo ovde nalazio centar za njihovu produkciju i dalju distribuciju.
Na osnovu uvida u tabelarni prikaz datovanja
pojedinanih tipova fibula, primeujemo da ak 17
tipova (tipovi: IV, VI, VIII, IX, XI, XII, XIII, XIV,
XV, XVI, XVII, XIX, XXI, XXII, XXV, XXVII,
XXXV) izlazi iz upotrebe sredinom ili poetkom
druge polovine III veka. Sabiranjem fibula u svakom od ovih tipova dolazimo do preko 50 procenata rimskih fibula koje u ovom periodu izlaze
iz upotrebe. Potrebno je naglasiti da ovom skupu
pripadaju sva tri tipa za koje sam pretpostavio da
su imali svoj proizvodni centar u Viminacijumu,
to moda ukazuje da pretpostavljena radionica
prestaje sa radom sredinom III veka.
Sredina III veka predstavljala je kako za
rimsko carstvo, tako i za Gornju Meziju mukotrpan period ispunjen ne samo estim ratovima sa
spoljnim neprijateljima koji su vodili ofanzivnu
politiku protiv carstva, ve i borbom legitimnih

careva sa uzurpatorima. Jedan od tih uzurpatora
bio je i Pakacijan, za koga se smatra da je 248. godine imao uporite upravo u Viminacijumu. Sredinom III veka na teritoriju balkanskih provincija
upadaju germanska plemena. U pokuaju da ih u
tome sprei rimska vojska predvoena Trajanom
Decijem i njegovim starijim sinom, zapoinje
bitku sa njima. U ovoj bitci koja se odigrala kod
Abritusa 251. godine, ginu i car i njegov sin. Kao
posledica ovih nemirnih vremena u Gornjoj Meziji
se pohranjuje vei broj ostava ija je kocentracija
najgua u dolini Morave.
Smatram da su ovi dogaaji, direktno doprineli znatnom osiromaivanju stanovnitva i
nastanku opte nesigurnosti kako u Gornjoj Meziji, tako i u drugim podunavskim provincijama, to
je dovelo do pada uvoza sirovina i gotovih proizvoda, a kao posledica toga, gore pomenuti tipovi
fibula izlaze iz upotrebe.
Zadatak ovog rada je u prvom redu kataloka
prezentacija rimskih fibula naenih na teritoriji
viminacijumskih nekropola. Manji broj primeraka koji ne potiu sa nekropola, u rad su ukljuene
u nadi da e doprineti boljoj hronolokoj determinaciji ostalog materijala. U drugom delu rada
sam na osnovu analize obraenog materjala izneo
neka svoja zapaanja, ideje i pretpostavke, koje
e tokom buduih iskopavanja biti potvrene ili
demantovane.
81
82
83
84
85
86
LITERATURA
Almgren 1923 - O. Almgren, Studien
ber nordeuropische Fibelformen der ersten
nachchristlichen Jahrhunderte mit Bercksichtigung der provincialrmischen und sdrusischen
formen, Leipzig 1923.
A 1966 - A. K. A,
II . . . - IV
..., 1966.
Arsenijevi 2002 M. Arsenijevi,
Skupni nalazi rimskog novca u Gornjoj Meziji kao
arheoloke potvrdevarvarskih upada, Magistarska
teza u rukopisu odbranjena u Beogradu 2002.
Arsenijevi 2001 M. Arsenijevi, Dva
manja nalaza rimskog novca iz Narodnog muzeja
u Poarevcu, Viminacium 12, Poarevac 2001.
Basler 1969 - . Basler, Nekropola na
Velim livadama u Gostilju (Donja Zeta), Glasnik
Zemaljskog muzeja, N. S. XXIV, Sarajevo 1969.
Baum, Srejovi 1960, Milica Baum,
Dragoslav Srejovi, Novi rezultati ispitivanja
rimske nekropole u Sasama, lanci i graa za
kulturnu istoriju istone Bosne, knjiga IV, Tuzla
1960, 3-31.
Bechert 1973 T. Bechert, Rmische
Fibeln des 1. und 2. Jahrhunderts n. Chr., Funde aus
Asciburgium, Heft 1, Duisburg und Rheinhausen
1973.
Behrens 1954 G. Behrens, Zur
Typologie und technik der provinzialrmischen
Fibeln, Jahrbuch des Rmischen-Germanischen
Zentralmuseums Mainz, 1. Jahrgang, Mainz 1954,
220-236.
Bichir 1967 Gh. Bichir, La civilisation
des Carpes (IIe-IIIe sicle de n. .) la lumire
des fouilles archologiques de Poiana-Dulceti,
de Butnreti et de Pdureni, Dacia XI, Bucarest
1967, 177-224.
Bjelajac 1990 LJ. Bjelajac, Terra
sigillata u Gornjoj Meziji, Beograd 1990.
Bojovi 1983 D. Bojovi, Rimske
fibule Singidunuma, Beograd 1983.
Bojovi 1996 D. Bojovi, Le camp de
la lgion IV Flavia Singidunum, Roman limes
on the Middle and lower Danube, Belgrade 1996,
53-68.
Bhme 1972 A. Bhme, Die Fibeln
der Kastelle Saalburg und Zugmantel, Saalburg
Jahrbuch XXIX, Saalburg 1972.
87
Bhme 1974 A. Bhme, Die Fibeln des

Kastelles am Kleinen Feldberg (Hochtaunuskreis),
Saalburg Jahrbuch XXXI, Saalburg 1974, 5-14.
Burger 1966 A. S. Burger, The late
Roman semetery at Srgvr, Acta archaeologica
academiae scientiarum hungaricae 18, Budapest
1966.
Cermanovi-Kuzmanovi,
Jovanovi
2004 A. Cermanovi-Kuzmanovi, A. Jovanovi,
Tekija, Beograd 2004.
Dautova-Ruevljan 1977 V. DautovaRuevljan, Rimske bronzane fibule, Novi Sad
1977.
Diaconu 1971 Gh. Diaconu, ber die
Fibel mit umgeschlagenem Fuss in Dazien, Dacia
XV, Bucureti 1971.
Dimitrijevi 1960 D. Dimitrijevi, Gepidska nekropola Kormadin kod Jakova, Rad
vojvoanskih muzeja, 9, Novi Sad 1960, 5-15.
Drescher 1959 H. Drescher, Ein Beitrag zur Technik rmischer Zwiebelknopffibeln,
Germania, Jahrgang 37, Berlin 1959, 170-179.
Ettlinger 1973 E. Ettlinger, Die rmischen Fibeln in der Schweiz, Bern 1973.
Faber 1998 A. Faber, Rmische grberfeld auf der Keckwiese in Kempten, Materialhefte
zur Bayerischen Vorgeschichte, Band 75, Kallmnz 1998.
Ferjani 2002 S. Ferjani, Naseljavanje legijskih veterana, Beograd 2002.
2004 . ,
, 2004.
Gerharz 1987 R. R. Gerharz, Fibeln aus
Afrika, Saalburg Jahrbuch 43, Saalburg 1987, 77107.
Grbi 1996 D. Grbi, Fibulae as products
of lokal workshops at Diana, Roman limes on the
Middle and lower Danube, Belgrade 1996, 8791.
1989 . ,

, ,
25 (40), 1989, 29-41.
1990 . ,
,
, 26
(41), 1990, 29-41.
, 1992 .
, . . ,
V-VI . . ,
88
, 27 (42), 1991,
1992, 42-64.
, 1995 .
, . . ,
III-VII . . ,
, 28
(43), 1992, 1995, 87-121.
, A 2000
. , . ,

a ,
, 30-31 (45-46),
1994-1995, 2000, 5-18.
Hattatt 1994 R. Hattatt, Ancient and
Romano-British Brooches, Ipswich 1982.
Hill, Carson, Kent 1976 P. V. Hill, R.
A. G. Carson, J. P. C. Kent, Late roman bronze
coinage, London 1976.
Ioni 1998 I. Ioni, Die Fibeln mit
umgeschlagenem Fu Almgren Gruppe VI, 1, 100
Jahre Fibelnformen nach Oscar Almgren, ed Jrgen Kunow, Wnsdorf 1998, 231-240.
Jobst 1975 W. Jobst, Die Rmischen
fibeln aus Lauriacum, Linc 1975.
Jovanovi 1975 A. Jovanovi,
Krstoobrazne fibule iz antike zbirke Narodnog
muzeja u Niu, Zbornik Narodnog muzeja, broj
VIII, Beograd 1975, 235-247.
Jovanovi 1978 A. Jovanovi, Nakit u
rimskoj Dardaniji, Beograd 1978.
Jovanovi 1984 A. Jovanovi, Rimske
nekropole na teritoriji Jugoslavije, Beograd 1984.
Kaczmarek 1998 M. Kaczmarek, Sptrmische Fibeln mit hohem Nadelhalter im nordwestlichen Polen, 100 Jahre Fibelnformen nach
Oscar Almgren, ed Jrgen Kunow, Wnsdorf
1998, 305-317.
Keller 1971 Die sptrmischen Grabfunde in Sdbayern, Mnchner Beitrge zur Vorund Frhgeschichte, Band 14, Mnchen 1971.
Kondi 1961 V. Kondi, zbirka rimskih
fibula iz Vrakog muzeja, Rad vojvoanskih muzeja, 10, Novi Sad 1961, 201-215.
Koevi 1975 R. Koevi, Die Werkstte krftig profierter fibeln in Siscia, Arheologia
Iugoslavica, XVI, Beograd 1975, 51-62.
Koevi 1980 R. Koevi, Antike
fibule s podruja Siska, Zagreb 1980.
Kovrig 1937 I. Kovrig, Die Haupttypen
der keiserzeitlichen Fibeln in Pannonien, Disser-
tationes Pannonica, II/4, Budapest 1937.

Krmer 1957 W. Krmer, Cambodunumforschungen 1953 I, Materialhefte zur Bayerischen Vorgeschichte, 9, Kallmnz 1957.
Marovi 1961 I. Marovi, Fibeln mit
Inschrift vom tipus Avcissa in den Archaeologischen museums von Zagreb, Zadar und Split,
Jahrbuch des Rmischen-Germanischen Zentralmuseums Mainz, 8. Jahrgang, Mainz 1961, 106120.
Mirkovi 1968 M. Mirkovi, Rimski
gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji, Dissertationes VI, Beogad 1968.
Mirkovi 1986 M. Mirkovi, Inscriptions de la Msie Suprieure II: Viminacium et
Margum, Beogad 1968.
Mcsy 1974 A. Mcsy, Pannonia and
Upper Moesia, London and Boston 1974.
Noll 1952 R. Noll, Rmerzeitliche
Fibelnschriften, Germania, Jahrgang 30, Berlin
1952, 395-399.
Peka 1972 I. Peka, Fibeln aus der
rmischen Keiserzeit in Mhren, Praha 1972.
Popovi, Bori-Brekovi 1994 I.
Popovi, B. Bori-Brekovi, Ostava iz Bele
Reke, Beograd 1994.
Popovi, Bori-Brekovi 1994 A I.
Popovi, B. Bori-Brekovi, Ostava iz Bara,
Beograd 1994.
Popovi, Kondi 1994 I. Popovi, J.
Kondi et alli, Antiko srebro u Srbiji, Beograd
1994.
Popescu 1945 D. Popescu, Fibeln aus
dem Nationalmuseum fr Altertmer in Bukarest,
Dacia, IX-X, Bucureti 1945, 485-505.
Prttel 1988 P. M. Prttel, Zur Chronologie der Zweibelknopffibeln, Jahrbuch des Rmischen-Germanischen Zentralmuseums Mainz,
35. Jahrgang, Teil 1, Mainz 1988, 347-372.
Rieckhoff 1975 S. Rieckhoff, Mnzen
und Fibeln aus dem Vicus des Kastells Hfingen
(Schwarcwald-Baar-Kreis), Saalburg Jahrbuch
XXXII, Saalburg 1975, 5-105.
Rieckhoff-Pauli 1977 S. RieckhoffPauli, Die Fibeln aus dem rmischen Vicus von
Sulc am Necker, Saalburg Jahrbuch XXXIV,
Saalburg 1977, 5-29.
Rui 1994 M. A. Rui, Rimsko staklo
u Srbiji, Beograd 1994.
Saria 1928 B. Saria, Fibeln mit Sperr-

vorrichtung, Vjesnik hrvatskog arheolokog
drutva, sveska XV, Zagreb 1928, 73-80.
Schulte 1998 L. Schulte, Die Fibeln mit
hohem Nadelhalter in Deutschland-Forschungsgeschichte und Forschungsanstze, 100 Jahre Fibelnformen nach Oscar Almgren, ed Jrgen Kunow, Wnsdorf 1998, 285-298.
Schulze-Drrlamm 1986 - M. SchulzeDrrlamm, Romanisch oder germanisch? Untersuchungen zu den Ambrust und Bgelknopffibeln des 5. und 6. Jahrhunderts n. Chr. aus den
Gebieten westlich des Rheins und sdlich der
Donau, Jahrbuch des Rmischen-Germanischen
Zentralmuseums Mainz, 33. Jahrgang, Teil 2,
Mainz 1986, 593-723.
Spasi-uri 2002 D. Spasi-uri,
Viminacijum glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, Poarevac 2002.
Strong, Brown 1976 D. Strong, D.
Brown, Roman crafts, London 1976.
Swift 2000 E. Swift, Regionality in
Dress Accesssories in the late Roman West, Montagnac 2000.
ael 1953 S. ael, Spodnja Hajdina,
parcela 1076/2, Arheoloki vestnik, IV/2, Ljubljana 1953, 308-318.
Topl 1993 J. Topl, Roman cemeteries
of Aquincum, Pannonia, Budapest 1993.
Vasi 2001 M. Vasi, Osvrt na nalaz IV
veka iz Stareva, Zbornik Narodnog muzeja, broj
XVII-1, Beograd 2001, 175-201.
Vasi 2005 M. Vasi, Ostava denara i
antoninijana iz Donjeg Crniljeva, Beograd 2005.
Viki-Belani 1971 B. Viki-Belani,
Antike svetiljke u Arheolokom muzeju u Zagrebu, Vjesnik Arheolokog muzeja u Zagrebu, V,
Zagreb 1971, 97-182.
Viki-Belani 1975 B. Viki-Belani,
Antike svetiljke u Arheolokom muzeju u Zagrebu, Vjesnik Arheolokog muzeja u Zagrebu, IX,
Zagreb 1975, 49-160.
Vo 1998 H.- U. Vo, Die Bgelknopffibeln. Almgren Gruppe VI, 2, Fig. 185 und 186,
100 Jahre Fibelnformen nach Oscar Almgren, ed
Jrgen Kunow, Wnsdorf 1998, 271-282.
Zotovi 1980 LJ. Zotovi, Nekropola
iz vremena seobe naroda sa ue gradske teritorije
Viminaciuma, Starinar, XXXI, Beograd 1980, 95116.
Zotovi 1980 A LJ. Zotovi, Viminaci-
89
um glavni grad provincije Gornje Mezije, Beograd 1980.

Zotovi, Jordovi 1990 Lj. Zotovi, .
Jordovi, Nekropola Vie Grobalja, Viminacium I, Beograd 1990.
T. I
T. II
T. III
T. IV
T. V
T. VI
T. VII
T. VIII
T. IX
T. X
T. XI
T. XII
T. XIII
T. XIV
T. XV
T. XVI
T. XVII
T. XVIII
T. XIX
T. XX
T. XXI
T. XXII
T. XXIII
T. XXIV
T. XXV
T. XXVI
T. XXVII
T. XXVIII
T. XXIX
T. XXX
T. XXXI
T. XXXII
T. XXXIII
T. XXXIV
T. XXXV
T. XXXVI
T. XXXVII
T. XXXVIII
T. XXXIX
T. XL
T. XLI
T. XLII
T. XLIII
T. XLIV
T. XLV
T. XLVI
T. XLVII
T. XLVII
CIP
,
904:391.7]652(497.11)(083.82)
,
Nalazi rimskih fibula na nekropolama Viminacijuma / Saa Redi.
- Beograd : Centar za nove tehologije Viminacium : Arheoloki institut
= Belgrade : Center for new technology Viminacium : Archaeological
Institute, 2007 (Beograd : Digital Art). - 89 str., XIVII listova s tablama :
ilustr. ; 22 x 28 cm. - (Arheologija i prirodne nauke. Posebna izdanja, ISSN
1820-6492 ; 2)
Tekst tampan dvostubano. - Tira 500. -Abstract: Finding of Roman
brooches in the cemeteries of Viminacium. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst. -Bibliografija: str. 87-89.
ISBN 978-86-87271-02-9 (CNTV)
a) , - -
COBISS.SR-ID 145775884
ISSN 1820-6492
ISBN 978-86-87271-02-9

Saša Redžić - Nalazi Rimskih Fibula Na Nekropokama Viminacijuma

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Saša Redžić - Nalazi Rimskih Fibula Na Nekropokama Viminacijuma

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NALAZI RIMSKIH FIBULA NA

Center for New Technology

Centar za nove tehnologije

Ureivaki odbor (redakcija)

For the publishers:

Graphic design by:

Dizajn i tehniko ureenje:

NALAZI RIMSKIH FIBULA NA

NAMENA, KONSTRUKCIJA I NAIN PROIZVOENJA FIBULA

Tip I - Aucissa fibule

MATINA PODRUJA POJEDINANIH TIPOVA FIBULA I KATEGORIJE STANOVNITVA

PERIODIZACIJA NEKROPOLA VIMINACIJUMA NA OSNOVU

PROIZVODNI CENTAR FIBULA NA TERITORIJI VIMINACIJUMA

OPADANJE GRADA SREDINOM III VEKA U SVETLU NALAZA FIBULA

TABELARNI PRIKAZ DATOVANJA POJEDINANIH TIPOVA FIBULA

BROJANI ODNOS POJEDINANIH TIPOVA FIBULA

Key words: Viminacium, cemetery, grave, brooch,

FINDING OF ROMAN BROOCHES IN THE CEMETERIES OF VIMINACIUM

Kljune rei: Viminacijum, nekropola, grob, fibula,

NALAZI RIMSKIH FIBULA NA NEKROPOLAMA VIMINACIJUMA

Saa Redi - Nalazi rimskih fibula na nekropolama...

doseljavaju Ostrogoti i Gepidi ije se prisustvo

1. Zotovi 1990, str. 1

2. Zotovi 1990, str. 1-2

Arheologija i prirodne nauke - Posebna izdanja 2

promenama i ima sledee osnovne delove: glavu,

Ova tehnika poznata je i kao opus interrasile.9

9. Strong, Brown 1976, 61.

Saa Redi - Nalazi rimskih fibula na nekropolama...

TIP I - AUCISSA FIBULE

na kome je trakasto zadebljanje u vidu rebra. Luk

Arheologija i prirodne nauke - Posebna izdanja 2

2. Bronzana fibula kojoj nedostaje igla.

TIP II - FIBULE SA MANETNOM

da koje se datuju u drugu polovinu II i poetak III

TIP III - FIBULE SA DVE IGLE I

Saa Redi - Nalazi rimskih fibula na nekropolama...

TIP IV - FIBULE SA ARNIROM

tupljene sa ak 50 primerka, to moda upuuje na

Arheologija i prirodne nauke - Posebna izdanja 2

se potom konino suavala ka vrhu stope. Luk i

10. Bronzana fibula kojoj je fragmentovana igla.

Saa Redi - Nalazi rimskih fibula na nekropolama...

Datovanje: sam kraj I i poetak II veka prema uslovima nalaza.

Varijanta 5: T. IV/21-28; T. V/29

Arheologija i prirodne nauke - Posebna izdanja 2

25. Bronzana fibula kojoj nedostaje dra igle.

Varijanta 6: T. V/30-37; T. VI/38-39

Prema uslovima nalaza nema elemenata za

Saa Redi - Nalazi rimskih fibula na nekropolama...

TIP V - IZRAZITO PROFILISANE

38. Jobst 1975, 29-31.

fibula sa podruja da- nanjeg Siska.39

39. Koevi 1975, 55-56.

Arheologija i prirodne nauke - Posebna izdanja 2

44. Bojovi 1983, 36-37.

Saa Redi - Nalazi rimskih fibula na nekropolama...

TIP VI - IZRAZITO PROFILISANE

nom gredom. Najupadljivija razlika izmeu ovih

Arheologija i prirodne nauke - Posebna izdanja 2

Za ovu varijantu koja je na Viminacijumu

TIP VII - PANONSKE FIBULE SA

Pekar smatra da su se one proizvodile u Sisciji.54

TIP VIII - FIBULE SA LUKOM