Murakami: Svetlo koje ne daje senke

nije pravo svetlo

Koliki god visok zid podigli, bez obzira na to koliko strogo iskljuujemo
strance, ma kako menjali istoriju tako da nam odgovara, samo emo
nakoditi sami sebi, upozorava pisac Haruki Murakami, dobitnik
ovogodinje nagrade za knjievnost Hans Kristijan Andersen.
GUARDIAN IZVOR: SREDA, 2.11.2016. | 09:40

Foto: Tanjug / AP Photo/Bernat Armangue

Japanski pisac rekao je na dodeli nagrada da Kao to svaki ovek ima svoju senku,
tako je ima i svako drutvo i nacija. Ako ima svetlih, sjajnih stvari, one mogu da daju
ravnoteu mranoj strani. Ako ima pozitivnog, sigurno e naspram njega biti i
negativnog.
Ponekad skrenemo pogled sa senke, sa tih negativnih stvari, ili na silu pokuavamo
da eliminiemo te aspekte, jer ljudi, koliko god mogu, ele da izbegnu da gledaju

svoju tamnu stranu, svoje negativne kvalitete. Meutim, da bi statua bila stabilna i
trodimenzionalna, morate da imate senke. Ako ih uklonite, ostae vam samo iluzija
glatkog. Svetlo koje ne stvara senke nije pravo svetlo, rekao je Murakami.
Morate strpljivo uiti da ivite zajedno sa svojom senkom i obazrivo posmatrati tamu
koja se nalazi u vama. Ponekad u mranom tunelu morate da se suoite sa svojom
tamnom stranom.
Murakami je proglaen za dobitnika nagrade Hans Kristijan Andersen jo prole
godine, ali je nagradu primio tek prethodnog vikenda.
Nagrada od 500.000 danskih kruna pripala je Murakamiju zbog njegove sposobnosti
da hrabro mea klasinu umetnost naracije, pop kulturu, japansku tradiciju, matoviti
realizam i filozofsku diskusiju, zbog ega je dostojan naslednik Andersenove
zaostavtine, zakljuio je iri.
Pisac, koji se proslavio delima Norveka uma i Kafka na obali svoj govor u
Danskoj nazvao je Znaenje senki u ast istoimene Andersenove pripovetke.
U bajci danskog pisca ovek odbacuje svoju senku, koja potom poprima ljudski oblik i
ubija svog starog gospodara. Murakami je tu priu nazvao mranom i
beznadenom i rekao publici da Nekad duboko u sebi morate da se suoite sa
svojom tamnom stranom.
Ako to ne uinite, vaa senka e dodatno ojaati i vratie se jedne noi da zakuca
na vaa vrata. Vratila sam se, apnue vam, kae pisac.
Murakami se u govoru dotakao i svog procesa pisanja, otkrivi da nikad ne planira
fabulu, nego poinje od jedne scene ili ideje.
Dok piem, putam da se scena ili ideja kreu svojim ritmom. Drugim reima,
umesto da koristim glavu, koristim ruku da piem. U tim trenucima vie cenim ono to
je u mojoj podsvesti, nego ono to je u mojoj svesti, rekao je on.
Kritiari danas, kao i mnogi itaoci, obino itaju prie na analitian nain, smatra
Murakami. Toj analitinoj metodologiji itanja ih je nauila kola ili drutvo. Ljudi
analiziraju i kritikuju iz akademske, drutvene ili psihoanalitike perspektive.
Meutim, ako pisac pokua da stvori priu analitino, njena vitalnost e biti
izgubljena, jer nee doi do empatije izmeu pisca i itaoca. esto vidimo da romane
koje kritika zakiva u zvezde itaoci i ne vole mnogo, ali u mnogo sluajeva to je zbog
toga to radovi koje zbog analitinosti kritika smatra izuzetnim ne uspevaju da osvoje
prirodnu empatiju italaca.
Murakami nije detaljno objasnio svoju izjavu o zidovima i strancima, ali japanski
mediji spekuliu da je aludirao na antiizbegliki i antiimigrantski sentiment u Evropi i
ostatku sveta.
Kada je 2009. osvojio Jerusalimsku nagradu, izjavio je: Ako postoji visoki tvrdi zid i o
njega se slomi jaje, bez obzira na to koliko je zid ispravan ili kako je jaje na pogrenoj
strani, uvek u biti na strani jajeta. Zato? Zato to je svako od nas jaje, jedinstvena

dua zarobljena u krhkom jajetu. Svako od nas se susree sa visokim zidom. Visoki
zid je sistem koji nas primorava da radimo stvari koje obino ne bismo uradili.
Nemamo ansu protiv zida: previe je visok, previe mraan, previe hladan, rekao
je na dodeli nagrade u Jerusalimu.
Da bismo se borili protiv zida, moramo da udruimo nae due toplinom, snagom.
Ne smemo da pustimo da nas sistem kontrolie, da odreuje ko smo. Mi smo ti koji
smo stvorili sistem.