1.

KOSTI GLAVE
Kosti glave su pljosnate i nepravilnog oblika. One
se spajaju meusobno i obrazuju dve kotane
aure, lobanju i kostur lica. Lobanja
(craniumcerebrale s. neurocranium) sadri mozak,
a kostur lica (Cranium
viscerales
splanchnocranium) poetne organe pribora za
disanje i varenje.
KOSTI LOBANIE (OSSACRANII)
Lobanju sainjavaju 4 sredine, neparne i 2 bone,
parne kosti. Neparne kosti lobanje su: potiljana
(os occipitalej) klinasta (os sphenodalej, sitasta
(os ethmodalej i eona osfronta1e), a parne slepoona (os temporalej i temena (os par1'eta1e).
KOSTI LICA
Kostur lica sainjavaju 15 kostiju, od kojih su est
parnih i tri neparne. Parne kosti lica su: gornja
vilica (maxillaj, nosna kost (os nasalej) suzna kost
(os Iacrimalej, jabuna kost (os zygomaticum),
nepana kost (os oalatinumj i donja nosna koljka
(concha nasalis inferior), a neparne kosti su: donja
vilica (mandibulaj, ralo (vomerj i podjezina kost
(os hyoideum]
KOSTI GLAVE KAO CELINA
Kosti glave spajaju se meusobno nepokretnim
vezivnim zglobovima, avovima, izuzev donje
vilice koja sa slepoonim kostima obrazuje dva
pokretna zgloba. One obrazuju kostur glave koji
se odlikuje odreenim oblikom i graom. Pored
toga, na kosturu glave uoavaju se individualne i
uzrasne odlike, od kojih e biti spomenute samo
najvanije.

2. ZGLOB, (arziculato)
predstavlja spoj izmeu dve ili vie kostiju. U
odnosu na pokretljivost, zglobovi se dele na
pokretne i nepokretne.
NEPOKRETNI ZGLOBOVI (synarthroses) dele
se na vezivne, hrskavine i kotane spojeve.
Vezivni spoj (artculatobrosa) je onaj kod kojeg
kosti povezuje vezivno tkivo. Ovo vezivno tkivo
moe biti u vidu vrstih vezivnih snopova
(syndesmoss) ili opni (membranae). U ove
spojeve ubrajaju se i avovi (suturae), spojevi
izmeu ivica dve pljosnate kosti. Posebnu vrstu
vezivnog spoja predstavlja klinasti spoj
(gomphosis) kod koje je zub usaen u zubni
nastavak vilice. Hrskaviavi spoj (artcu/atio
cartilagnea) je spoj kod kojeg su kosti povezane
hrskaviavim tkivom. Kada je to hijalinska
hrskavica onda se ovaj spoj naziva' sinhondroza
(sync/wndrosis) a ukoliko je fibrozna hrskavica,
onda je to simfiza (symphysis). Kod odraslih
obino dolazi do okotavanja hijaline hrskavice i
pojave kotanog spoja (synostoss).
POKRETNI ZGLOBOVI (darthroses s.
artculaziones synovia/es) su sloenije grae. Kod
ovih zglobova postoje glavni i sporedni elementi
zgloba. Glavni elementi zgloba su zglobne
povrine, zglobna ahura i zglobna upljina.
Zglobne povrine (facies articulares) su delovi
kosti iji su oblici meusobno prilagoeni i
obloeni tankim slojem zglobne hrskavice
(cartilago articlaris). Zglobna ahura je vrsta
vezivna opna koja obuhvata u celini zglobne povr.

3. ZGLOBOVI GORNJEG EKSTREMITETA

(articulationes membr superioris) Zglobove
gornjeg ekstremiteta ili ruke, ine zglobovi
ramenog pojasa (articulations cinguli pectoralis) i
zglobovi pokretnog dela ruke (artculationes
membri superiors lberi). Zglobovi ramenog
pojasa
su
kljuno-natpleni
(art.
acromioclavicularis) i grudno-kljuni zglob (art.
sternoclavicularis). Zglobovi slobodnog dela ruke
su: rameni zglob (art. humer), lakatni zglob (art.
cubti), zglob ruja (art. radocarpals) i zglobovi
ake (artculattiones manus).
Rameni zglob (articulato humeri) je spoj gornjeg
okrajka ramenice i lopatice. Zglobne povrine su
na gornjem okrajku ramenice, glava (caput
humeri), a na spoljanjem uglu lopatice je aina
jama (cavtas glenodelis). ainoj jami je kao
pridodat vezivno-hrskavini prsten, aina usna
(labrum glenodale) koja proiruje i produbljuje
zglobnu povrinu. Fibroznu opnu zglobne ahure
pojaavaju kljunsko-ramenjana veza (Ig.
coracohumerale) i aino-ramenjane veze (Iigg.
glenohumeralia). Zglob ramena je najpokretljiviji
zglob oveijeg tela. Pokreti u ovom zglobu su:
pregibanje
(flexio),
opruanje
(extensio),
odvoenje (abductio), privoeje (adductio),
unutranje obrtanje (uvrtanje) i spoljanje obrtanje
(izvrtanje). Povezivanjem veine navedenih
pokreta mogue je i kruno kretanje u zglobu
ramena (crcumduclio).
Zglob lakta (articulalio cubili) je spoj nadlakta sa
podlaktom. To je sloen zglob (art. composta)

4. ZGLOBOVI DONJEG UDA

(artculationes membr inferioris) Zglobovi donjeg
ekstremiteta _ili noge dele se na zglobove
karlinog pojasa (artcu/atones cingul pelvic) i
zglobove slobodnog dela noge (artculatones
membri nferiors lberi). Zglobovi karlinog
pojasa su zglob izmeu stidnih kostiju (symphysis
pubca) i krsno-bedreni zglob (art. sacrolaca).
Zglobovi slobodnog dela noge su: zglob kuka (art.
coxae), zglob kolena (art. genus), golenjanolinjani zglob (art. tbiofibu/ars), gornji skoni
zglob (art. talocruralis) i zglobovi stopala
(articulationes peds).

5. ZGLOB KUKA (articulatio coxae)

je spoj izmeu karline kosti (os coxae) i gornjeg
okrajka butne kosti (femur). Zglobne povrine su
polumeseasta zglobna povrina (facies /unata) na
aici (acetabulum) karline kosti i glava butne
kosti (caput fmors). Polumeseastu zglobnu
povrinu proiruje i produbljuje vezivnohrskavini prsten, aina usna (labrum
acetabu/are). Zglobnu ahuru (capsula articulars)
ini Spoljanja, vezivna opna (membrana brosa)
i unutranja, sinovijalna opna (membrana
synovials). Unutar zglobne ahure, u zglobnoj
upljini, nalazi se veza glave butne kosti (Ig.
capits femors). Zglobne veze koje pojaavaju
zglobnu ahuru su bedreno-butna veza (Ig.
liofemorale),
preponsko-butna
veza
(lig.
pubofemorale) i sedalno-butna veza (lg.
ischofemora/e). Zglob kuka je dobro pokretan. U
njemu se izvode pokreti pregibanja (flexio),
opruanja (extensio), privoenja (adductio),
odvoenja (abductio), i pokreti unutranjeg i
spoljanjeg obrtanja (rotalo). Udruivanjem
veine navedenih pokreta mogui su i ogranieni
kruni pokreti (crcumducto).

6. KOSTI TRUPA
Kimeni stub (columna vertebralis) predstavlja
deo skeleta koji se prua od baze lobanje,
zadnjom stranom vrata l trupa do karlinih
kostiju. Kimeni stub izgrauju 33-34kimena
prljena (vertebrae), koji su meusobno spojeni.
Prljenovi se dele na 7 vratnih (vertebrae
cervcales), 12 grudnih (vertebrae thoracicae), 5
slabinskih (vertebrae lumbales), 5 krsnih
(vertebrae sacra/es), koji su meusobno srasli u
krsnu kost (sacrum) i 4-5 trtinih (vertebrae
coccygeae). Na svakom prljenu razlikuju se, telo,
lukovi, prljenski otvor i nastavci. Telo
(corpusverrebrae) je prednji, najmasivniji deo
prljena, valjkastog oblika. Nalazi se ispred
kimenog otvora. Telo prljena je sve masivnije
to se prljenovi nalaze na niem delu kimenog
stuba. Luk prljena (arcus verlebrae) je zadnji deo
koji se sastoji iz dva dela, korena (pediculus arcus
verebrae) koji polazi sa zadnje-bonog dela tela
prljena, i ploice luka (lamina arcus verrebrae)
postavljena iza korena luka. Prljenski otvor
(/ormen verrebrale) se nalazi u sredini prljena.
Nastavci prljena su, parni, popreni (processus
transversus), zglobni, gornji i donji (processus
articularis superores et inferiores), i rtni, neparni
nastavak (processus spinosus) (slika 7). Vratni
prljenovi imaju najmanje prljensko telo,
prljenski otvor je trouglast, a popreni nastavci
imaju otvor (foramen transversarium) kroz koji
prolaze kimene arterije (a. vertebralis). Prvi
(alias) i drugi (axis) vratni prljeni se bitno

7. KOSTI GORNJIH EKSTREMITETA

(ossa membr superioris) Kosti gorn. ekstremiteta
ili ruke, ine kosti ramenog pojasa (cngulum
membri superioris) i kosti pokretnog dela ruke
(pars libera membvri superioris). Kosti ramenog
pojasa su kljuna kost i lopatica, a kosti pokretnog
dela ruke ine: ramena kost, bica, lakatna kost i
kosti ake. Kljuna kost (clavicula) je postavljena
horizontalno izmeu grudne kosti i lopatice. Ima
telo i dva okrajka. Telo (corpus clavculae) ima
dve strane gornju i donju (facies superor et
inzror) i prednju i zadnju ivicu (margo anteror
et posleror). Okrajci su unutranji (exrremitas
slernalis) i spoljanji (extremitas acromialis).
LOPATICA (scapula)
je pljosnata, trouglasln kost koja je priljubljena uz
zadnji zid grudnog koa. Lopatica ima dve strane,
prednju (fcies costalis) koja je izdubljena u
podlopatinu jamu (assa subscapularis) i zadnju
(facies dorsalis) koja je grebenom lopatice (spina
scapu/ae) podeljena na gornji, manji deo,
nadgrebenu jamu (fossa supraspinaza) i donji,
vei deo, podgrebenu jamu (fossa naspnaza).
Spoljanji deo grebena lopatice proiren je u vidu
etvrtaste ploe koja se naziva natpleak
(acromon). Ivice lopatice su gornja, spoljanja i
unutranja (margo superior laterals et medals).
Uglovi lopatice su gornji, donji i spoljanji
(angulus superior, nferior etlateralis). Na
spoljanjem uglu se nalazi lopatina aica
(cavitas glenoidalis), a iznad i ispred nje je
kljunski nastavak (processus coracoideus)

8. BICA (radius)
je duga, Spoljanja kost podlakta iji se gornji
okrajak spaja sa ramenom kosti i gornjim
okrajkom lakatne kosti,a donji okrajak sa kostima
ruja i donjim okrajkom lakatne kosti. Sastoji se iz
tela i dva okrajka. Telo bice (corpus rad) ima tri
strane-prednju, spoljanju i zadnju (facies anterior,
lateralis el posreror) i tri ivice-prednju, unutranju
i zadnju (margo anlerior, interosseus el posteror).
Na gornjem okrajku (extremitas superior) vide se
glava (caput radi), vrat (collum radi) i kvrga bice
(tuberositas radii). Na donjem okrajku (extrernitas
inarior) vide se zglobne povrine za spoj sa
kostima ruja i donjim okrajkom lakatne kosti, i
iljasti nastavak (processus stylodeus).
LAKATNA KOST
(ulna) je duga, unutranja kost podlakta iji se
gornji okrajak spaja sa ramenom kosti i gornjim
okrajkom bice a donji okrajak sa kostima ruja i
donjim okrajkom bice. Ova kost ima telo i dva
okrajka. Telo lakatne kosti (corpus ulnae) ima tri
strane, prednju, unutranju i zadnju (facies
anterior medialis et posterior) i tri ivice, prednju,
spoljanju i zadnju (margo anierior, interosseus et
posterior). Na gornjem okrajku (exzremiras
superior) vide se lakatni nastavak (olecranon),
kljunasti nastavak (processus coronoideus) i
koloturni urez (incisura lrochlearis). Na donjem
okrajku (extremitas inzrior) vide se glava lakatne
kosti (caput ulnae) i iljasti nastavak (processus
styloideus).

9. KOSTI DONJEG EKSTREMITETA

(ossa membri inferioris) Kosti donjeg
ekstremiteta ili noge, ine kosti karlinog pojasa
(cingulum membri inferiors) i kosti slobodnog
dela noge (pars libera membr inferioris). Kosti
karlinog pojasa su predstavljene karlinom kosti
a kosti slobodnog dela noge su: butna kost, aica,
golenjaa, linjaa i kosti stopala.
KARLINA KOST (os coxae) je parna, masivna
kost nepravilnog oblika, koja uestvuje u izgradnji
zidova karlice (pelvis). Karline kosti se napred
meusobno spajaju a pozadi se krsna kost
(sacrum) u vidu klina zavlai izmedu karlinih
kostiju. Tokom razvoja i rasta karlina kost se
prvobitno sastoji iz tri kosti, bedrene (os ilii),
preponske (os pubis) i sedalne kosti (os fsch).
Ove tri kosti su prvobitno razdvojene hrskavicom
u obliku slova Y koja okotava izmedu 15-20
godine ivota. Na karlinoj kosti postoje dve
strane i etiri ivice. Na spoljanjoj strani, u
srednjem delu, nalazi se duboka jama, zglobna
aica (acetabulum) koja slui za zglobljavanje sa
glavom butne kosti (caputfemors). Iznad
acetabuluma nalazi se krilo bedrene kosti na
kojem se pripajaju sedalni miii (mm. gluzei) a
ispod njega je veliki, zaporni otvor (foramen
obzuratum)
zatvoren
zapornom
opnom
(membrana obturatoria). Na unutranjoj strani
nalazi se luna linija (linea arcuata). Iznad lune
linije nalaze se, napred, bedrena jama
(fossa liaca), a pozadi, zglobna uvasta povrina

10. BUTNA KOST (femur)

je duga kost koja se gornjim krajem spaja sa
karlinom kosti, a donjim sa aicom i gornjim
krajem golenjae. Na butnoj kosti se opisuju telo i
dva okrajka. Telo (corpus femors) je srednji dugi
deo, koji ima prednju, spoljanju i unutranju
stranu (facies anterorior, Iateralis et medialis) i tri
ivice - spoljanju, unutranju i zadnju. .I asno
uobliena ivica je samo zadnja, hrapava linija
(linea aspera). Na gornjem okrajku (extremitas
superior) se razlikuju: glava (caput femors), vrat
(collum femors), velika (trochanter major) i mala
kvrga
(trochanterminor).
Donji
okrajak
(exrremtas nferior) jemasivniji od gornjeg, na
njemu se vide dva kotana ispupenja, spoljanje
(condylus /aterals) i unutranje (candy/us
medialis). Ova dva kondila su napred spojena
glatkom ainom povrinom (facies pate//aris), a
pozadi su razdvojeni dubokom medukondilarnom
jamom (fossa ntercondy/aris).

11. KOSTI STOPALA (ossa pedis).-U stopalu

ima 26 kostiju rasporeenih u tri grupe, kosti
noja, donoja i prstiju stopala.Kosti noja (ossa
tars) sainjava sedam kostiju koje su rasporeene
u dva reda, zadnji i prednji. U zadnjem redu
nalaze se petna (calcaneus) i skona kost (talus).
U prednjem redu nalaze se kockasta kost (os
cuboideum), unasta (os navicu/are) ispred koje se
nalaze tri klinaste kosti- unutranja, srednja i
spoljanja (os cuneiforme medfale, ntermedum
etlalerale).Kosti donoja (ossa metalars) su 5
kostiju koje sainjavaju clonoje i one se
obeleavaju rimskim brojevima (I-V). Prva kost
donoja pripada palcu.Kosti prstiju stopala (ossa
digirorum pedis) grade lanci prstiju (phalanges),'
kojih ima 14. lanci se dele na proksimalne
(phalanxproximalis), srednje (phalanx media) i
distalne (phalanx dsta/is). Svi prsti imaju po tri
lanka osim palca (halux) koji ima dva lanka
(proksimalni i distalni).

12 PROSTATA
Kestenjaa (prostata)-neparni lezdano-miini
organ pridodat semenim putevima, nalazi se ispod
dna mokrane beike a ispred marnog creva
(rectuma). Ima oblik i veliinu kestena sa vrhom
okrenutim nanie prema meici. Kroz nju prolazi
poetni proireni deo mokrane cevi i oba
brianika. Pokrivena je tankom vezivno-miinom
opnom ispod koje se nalazi lezdano tkivo
prostate izdeljeno u manje renjie od kojih polazi
25-30 izvodnjih kanalia.

ZGLOB KOLENA (artculalo genus)

povezuje natkolenicu sa potkolenicom. U ovom
zglobu spajaju se donji kraj butne kosti (zmur),
gornji okrajak golenjae (ba) i aica (palella).
Zglobne povrine na butnoj kosti su kondili butne
kosti (condylus Ialera/is et medalis) i zglobna
povrina za aicu (zcies patellars). Na
golenjai zglobna povrina je gornja zglobna
povrina golenjae (zcie articularis superior
ribiae). Zglobna povrina na aici je njena zadnja
strana (facies artculars paleIae). Izmeu
zglobnih povrina butne kosti i golenjae,
umetnute su vezivno-hrskavine tvorevine,
meniskusi, spoljanji (meniscus laterals) i
unutranji (menscus medials). Oni prilagoavaju
nesrazmernost izmeu zglobnih povrina ovih
kostiju i prate pokrete in zglobu kolena
pomerajui se napred pri opruanju kolena i nazad
pri pregibanju kolena. Zglobnu ahuru (capsula
articularis) pojaavaju, prednja, aina veza (lig.

koji povezuje tri kosti, donji okrajak ramenice

(humerus) sa gornjim okrajcima bice (radius) i
lakatne kosti (ulna). U njegov sastav ulaze tri
zgloba,
ramenjano-lakatni
zglob
(art.
humeroulnaris) kod kojeg se spajaju kolotur
ramene kosti (trochlea humeri) i koloturni urez
(incisura trochlearis) lakatne kosti, ramenjanobini zglob (art. humeroradalis) spaja glavicu
ramene kosti (capitulum humer) i jamicu glave
bice (fovea capts rad), i gornji bino-lakatni
zglob (art. radioulnaris proximalis) kod kojeg se
spajaju obim glave bice (circumferenta
articulars) i bini urez (incisura radals) na
lakatnoj kosti. Veze zglobne ahure su unutranja
(lg. collarerale u/nare), spoljanja pobona veza
(lg. co//afera/e radale) i prstenasta veza bice
(Iig. anu/are radi). U zglobu lakta izvode se
pokreti pregibanja (flexio) i opruanja (extenso) i
pokreti uvrtanja (pronalo) i izvrtanja (supnatio).
ZGLOB RUJA (articulato radiocarpals)

Izgrauju je dva lista, spoiljanji, vezivni

(membrana brosa) i unutranji, sinovijalni
(membrana synovials).
ZGLOBNA UPLJINA (cavzas arlculars)
je uzani prostor koji se nalazi unutar zglobne
ahure. Ovaj prostor je ispunjen malom koliinom
sluzave tenosti koju lui sinovijalni list, a koja
obezbeuje ishranu zglobnih hrskavica i smanjuje
trenje zglobnih povrina. Sporedni elementi
zgloba su zglobne veze i vezivno-hrskavine
ploe. Zglobne veze (ligamenta) su snopovi, trake
vezivnog tkiva koji pojaavaju zglobne ahure
doprinosei vrstini i stabilnosti zgloba.
Ligamenti pasivno uvruju zglobove, tako da
ograniavaju njihovu pokretljivost. Vezivnohrskavine ploe su umetnute izmedu zglobnih
povrina, i imaju ulogu da svojim oblikom
prilagoavaju nesrazmernost zglobnih povrina, a
svojom elastinou ublaavaju pritisak na
zglobne povrine. Mogu biti u obliku zglobnog

ZGLOBOVI GLAVE I VRATA

U predelu glave su nepokretni zglobovi, i to
uglavnom, avovi (suturae). Jedini pokretni zglob
glave
je
donjovilini
zglob (artculario
temporomandbularis) kojim se spaja glava donje
vilice (capul mandibu/ae) sa vilinom jamom
slepoone kosti (fossa mandbu/aris). Zglobovi
glave sa vratom su gornji (art. atlantooccipitals) i
donji zglob glave (arn`cuIalo atlantoaxalis).

AICA (patela) je mala, sezamoidna kost

bademastog oblika koja se nalazi u tetivi M.
quadriceps femoris, ispred donjeg okrajka butne
kosti.

Gornji skoni zglob (articulalio lalocruralis) je

spoj izmeu njih okrajaka kostiju potkolence
(tibia et Fzbula) i tela skone kosti (talus).
Fibroznu opnu zglobne ahure pojaavaju
unutranja pobona veza, oznaena kao deltasta
veza (lig. delzoideum) i spoljanje pobone veze.
Gornjim skonim zglobom izvode se pokreti
pregibanja (flexio), prikome se gornja strana
stopala kree ka potkolenici, i opruanja
(extensio), pri kome se gornja strana stopala kree
u suprotnom smeru, odnosno uclaljava se od
prednje strane potkolenice.

JAJNIK
Jajnik (ovarium) je paran organ oblika i veliine
badema, lei na bonom zidu male karlice u
peritonealno jami. Na njemu opisujemo 2 strane, 2
ivice i 2 pola. Jajnik je prednjom ivicom na kojoj
se nalazi ulazno polje jajnika (hilum ovarii)
pomou svoje petiljke (mesoovarium) spojen sa
irokom materinom vezom. Izgraen je od
epitelnog omotaa i jajninog tkiva (stroma
ovarii). Stroma se sastoji iz 2 dela: spoljanjeg ili
kore jajnika (cortex ovarii) i unutranjeg
sudovnog dela (zona vasculosa). U kori jajnika se
nalaze nezreli jajnici mekovi koji tokom razvoja
imaju razliite stupnjeve razvoja do zrele jajne
elije.

ZGLOBOVI KICMENOG STUBA

(artculationes vertebrales) Ovi zglobovi su
spojevi prljenskih tela i zglobnih nastavaka dva
susedna prljena (artt. zygapohysiales). Zglob
prljenskih tela (articulato interverrebrals) je spoj
izmeu tela dva susedna prljena, izmedu kojih je
umetnut vezivno-hrskaviavi kolut (discus
interverlebralis). Meuprljenski kolut se sastoji iz
obodnog, vezivnog prstena (anulus_brosus) i
sredinjeg, mekanog jedra (nucleus pulposus).