Bog Kaze, Ali Ja Mislim - Moris Venden

BOG KAE,
ALI JA MISLIM
DA LI SE BOJA RE POVUKLA
U ODNOSU NA NAE MILJENJE?
MORIS VENDEN
Naslov originala:
God Says, But I Think

Autor: Morris L. Venden
SADRAJ
1. BOG KAE, ALI JA MISLIM .......................................................... 3
2. LJUDI KOJI SE OSLANJAJU NA LJUDE ................................10
3. PROTEST PROTESTANTIMA ....................................................16
4. ISUS I PROROCI ............................................................................22
5. DIVNI SAVETNIK ..........................................................................28
6. DUHOVNA IZOFRENIJA .........................................................33
7. ENA NA STUDENCU 1. DEO ..............................................39
8. ENA NA STUDENCU 2. DEO ..............................................44
9. KOMPLEKS SKAKAVACA ............................................................50
SKRAENICE DELA ELEN VAJT I ASOPISA KOJI SU KORIENI U OVOJ KNJIZI

AA
CT
1BC
PP
PK
GC
GW
1SM
1T
MB
TM
MH
R&H
(The Acts of Apostles) Dela apostola

(Counsels to Teachers, Parents, and Students) Saveti uiteljima, roditeljima i uenicima
(The seventh-day Adventist Bible Commentary, vol. 1) Adventistiki biblijski komentar,
tom 1 (2-7BC tomovi 2-7)
(Patriarchs and Prophets) Patrijarsi i proroci
(Prophets and Kings) Proroci i carevi
(The Great Controversy Between Christ and Satan) Velika borba
(Gospel Workers) Evaneoski radnici
(Selected Messagges, book 1) Odabrane poruke, knjiga 1 (2SM za knjigu 2... )
(Testemonies for the Church, vol. 1) Svedoanstva za Crkvu, knjiga 1 (2-9T knjige 2-9)
(Thoughts From the Mount of Blessing) Misli sa Gore blagoslova
(Testemonies to Minister and Gospel Workers) Svedoanstva za propovednike i
evaneoske radnike
(The Ministry of Healing) Sluba isceljenja
(Review and Herald) Pregled i glasnik
1. BOG KAE, ALI JA MISLIM

Moda ste uli za propovednika koji je putovao u velegrad da podigne svoj glas protiv
bezakonja koja se u njemu ine. Vozio se najirim autoputem do najveeg mosta i preao preko
njega. Kad je obavio svoj zadatak, odluio je da se vrati drugim putem. Preavi brda na kraju grada
i spustivi se ulicama do reke preao je preko drugog mosta, jer mu je bilo naloeno da se mora
vratiti drugim putem od onog kojim je doao.
Nije smeo da se zaustavlja nigde na putu da bi se okrepio, ali je ipak svratio da neto pojede, jer
ga je muila glad. Pre nego to je stigao da porui hranu, priao mu je propovednik iz tog okruga i
obratio mu se govorei: Nisi li ti propovednik koji je danas otvoreno osuivao bezakonja koja se
ine ovde u velegradu?
Da, ja sam taj.
Pa, poi sa mnom mojoj kui, predloio mu je. I ja sam propovednik. Dobie veeru i neko
osveenje.
Propovednik je odgovorio da ne moe da ide, ali je kolega toliko navaljivao da je na kraju
pristao.
Meutim, bolje bi bilo da je odbio. Posle veere, okruni propovednik povezao je gosta svojim
automobilom njegovoj kui. Na autoputu je dolo do stranog sudara i oba propovednika su
sahranjena na istom groblju jedan pored drugog.
Svaka slinost ove prie sa onom koja je zabeleena u 1. Carevima, u 13. poglavlju, moda je
samo sluajna. Meutim, ipak bih eleo da vas podsetim na tu staru priu, jer nas ona poziva da se u
pitanjima religije oslanjamo jedino na Boga, na svoje prouavanje i na molitvu. Ona nas ui da se ne
uzdamo ni u koga drugoga, ak ni u nekoga koji se izdaje za oveka Bojeg.
Solomun je umro i Rovoam je preuzeo presto. U trenutku velike krize dobio je rav savet zato
to se obratio pogrenim ljudima. Dolo je do pobune. Deset plemena se otcepilo od carstva i
postavilo Jerovoama za svog cara. Tako su Rovoamu ostala samo dva plemena od nekadanjih
dvanaest.
Jerovoam je bio oficir u vreme Solomunove vladavine, ali je morao da bei u Egipat. Dok je
tamo boravio, upoznao je bogove i obiaje Egipana. Kasnije, kao car Severnog carstva, pobojao se
da e njegovi podanici i dalje putovati u Jerusalim da se poklone Bogu. Pobojao se da e njihova srca
biti privuena onome koji je vladao Judinim carstvom. Proglasio je zato nove praznike, nove datume
i nova mesta za slubu Bogu. Jedno od njih je bilo u Danu, a drugo u Vetilju. Nije postavio
svetenike koje je Bog odredio. Umesto toga birao ih je i iz najniih slojeva. ak je i sebe proglasio
svetenikom.
Jednoga dana Jerovoam je stajao kraj oltara u Vetilju, spremajui se da prinese rtvu, kada ga je
neki glas zaustavio. Tekst u 1. Carevima, u 13. poglavlju, opisuje ta se dogodilo.
A gle, ovek Boji doe iz zemlje Judine s reju Gospodnjom u Vetilj, kad Jerovoam
stajae kod oltara da kadi. I povika put oltara reju Gospodnjom govorei: oltare! oltare!
ovako veli Gospod: evo, rodie se sin domu Davidovu po imenu Josija, koji e na tebi klati
svetenike visina, koji kade na tebi i ljudske e kosti spaliti na tebi. (1. Carevima 13,1.2)
Ovo proroanstvo je bilo objavljeno 300 godina pre nego to se ispunilo! Iako neki kau da
proroanstvo i njegovo ispunjenje podleu promeni i sluajnoj podudarnosti, prilino je to teko
BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 1. BOG KAE, ALI JA MISLIM www.najvaznijevesti.com
prihvatiti kad postoji neko tako detaljno proroanstvo kao to je ovo, koje sadri i ime oveka i ta
e on tano uiniti. Jedno je rei: Padae kia u neko doba tristote godine. A sasvim je drugo dati
pojedinosti kao u ovom sluaju.
Trei stih kae:
I uini znak istoga dana govorei: ovo je znak da je Gospod to rekao: eto, oltar e se
raspasti i prosue se pepeo to je na njemu. A kad car Jerovoam u rei oveka Bojega koje
vikae oltaru vetiljskom, prui ruku svoju s oltara govorei: drite ga! Ali usahnu mu ruka
koju prui na nj i ne mogae je povratiti k sebi. A oltar se raspade i prosu se pepeo s oltara
po znaku koji uini ovek Boji reju Gospodnjom.
Moraete priznati da je bilo prilino uzbudljivo stajati u mnotvu tog dana. Kako biste se vi
oseali da ste se nali tamo dok su se zbivali tako udni dogaaji?
esti stih poinje da opisuje cara koji se prividno kaje: Tada car ree oveku Bojemu: pripadni
ka Gospodu Bogu svojemu i pomoli se za me da mi se povrati ruka. I vi biste se pokajali da ste se
nali u tako neprijatnom poloaju, zar ne? Trebalo je da se moli za novo srce, a ne za novu ruku. I
ovek se Boji pomoli Gospodu i povrati se caru ruka i posta kao to je bila.
Sada je car postao veoma ljubazan: I ree car oveku Bojemu: hodi sa mnom kui mojoj, i
potkrepi se, i dau ti dar. Ali ovek Boji ree caru: da mi da po kue svoje, ne bih iao s tobom, niti
bih jeo hleba ni vode pio u ovom mestu. (1. Carevima 13,7.8) Oigledno je da je car, ije je srce i
dalje ostalo isto, eleo da mu ovek Boji oprosti dotadanje nepotene postupke. Ako bi pred oima
naroda ovek Boji prihvatio carev poziv na veeru, izgledalo bi kao da je car povratio ugled, iako
nije bilo tako. ovek Boji je objasnio zato ne moe da prihvati carevo gostoprimstvo: Jer mi je
tako zapovedio svojom reju Gospod govorei: ne jedi hleba ni pij vode, niti se vraaj istim putem
kojim otide. I otide drugim putem, a ne vrati se onim kojim bee doao u Vetilj (1. Carevima
13,9). U jedanaestom stihu zaplet je na vrhuncu:
A u Vetilju ivljae jedan stari prorok, kojemu doe sin njegov i pripovedi sve to
uini prorok Boji onaj dan u Vetilju, i rei koje ree caru pripovedie sinovi toga proroka
ocu svojemu. A otac im ree: kojim je putem otiao? I pokazae sinovi put kojim otide
ovek Boji koji bee doao iz zemlje Judine. I on ree sinovima svojim: osamarite mi
magarca. I osamarie mu magarca, te usede na nj. I poe za ovekom Bojim, i nae ga, a
on sedi pod hrastom. (1. Carevima 13,11-14)
Da nije moda sedeo tamo razmiljajui o nagradi koju je propustio?
Pa mu ree: jesi li ti ovek Boji to doe iz zemlje Judine? On mu odgovori: ja sam. A
on mu ree: hodi sa mnom mojoj kui da jede hleba. Ali on odgovori: ne mogu se vratiti s
tobom ni ii s tobom; niti u jesti hleba ni piti vode s tobom u ovom mestu. Jer mi je reeno
reju Gospodnjom: ne jedi hleba ni pij vode onde, niti se vraaj putem kojim otide. A on
mu ree: i ja sam prorok kao ti i aneo Gospodnji ree mi reju Gospodnjom govorei:
vrati ga sa sobom u svoju kuu neka jede hleba i pije vode. Ali mu slaga. I vrati se s njime,
te jede hleba u njegovoj kui i pi vode. (1. Carevima 13,14-19)
Ovde se vidi u emu je sutina pogreke Bojeg oveka. ak i poboni ljudi, proroci, ponekad su
dozvoljavali sebi da se oslanjaju na ljude. Za nas, koji ivimo u dvadesetom veku, bilo bi razumno da
je aneo, koji je poslao prvog proroka u Vetilj, sam rekao oveku Bojem da je plan izmenjen, zar
ne?
Jednom me je jedna ena telefonom pozvala da s njome poem na Aljasku. Rekla je da joj je
Gospod otkrio da tamo ima zlatnog grumenja. Nita drugo ne treba uiniti nego uzeti metlu,
razgrnuti sneg i pokupiti zlato. Tvrdila je da bi to bila velika pomo Gospodnjem delu. Sve joj je to,
navodno, bilo otkriveno u snu.
Ja sam joj odgovorio: Kada Gospod to otkrije i meni, ii u. Rekao sam to na osnovu prie
o kojoj smo upravo govorili. Ne prihvatajte ono to vam neko drugi govori, iako u svoju priu
ukljuuje i Gospoda. Dvadeseti stih kae:
A kada seahu za stolom, doe re Gospodnja proroku koji ga bee vratio; i povika na
oveka Bojega koji bee doao iz zemlje Judine, i ree: ovako veli Gospod: to nisi posluao
rei Gospodnje, i nisi drao zapovesti koju ti je zapovedio Gospod Bog tvoj, nego si se
vratio i jeo hleba i pio vode na mestu za koje ti je rekao: ne jedi hleba ni pij vode; zato nee
tvoje telo doi u grob tvojih otaca. (1. Carevima 13,20-22)
U to vreme ljudima je bilo veoma vano da budu sahranjeni u porodinoj grobnici. Zato je ovo
proroanstvo bilo teka pretnja.
I poto se prorok kojega bee vratio najede hleba i poto se napi, osamari mu
magarca. A kad otide, udesi ga lav na putu i zakla ga. I telo njegovo leae na putu i
magarac stajae kod njega; i lav stajae kod tela. I gle, ljudi prolazei videe telo gde lei na
putu i lava gde stoji kod tela, i doavi javie u gradu u kojem ivljae stari prorok. A kad to
u prorok koji ga bee vratio s puta, ree: ono je ovek Boji, koji ne poslua rei
Gospodnje, zato ga dade Gospod lavu da ga rastrgne i usmrti po rei Gospodnjoj koju mu
ree. I ree sinovima svojim govorei: osamarite mi magarca. I osamarie. I otiav nae telo
gde lei na putu i magarca i lava gde stoje kod tela: lav ne bee izjeo telo ni magarca
rastrgao. Tada prorok podie telo oveka Bojega i metnuv ga na magarca odnese ga natrag
i doe u grad stari prorok da ga oali i pogrebe. I metnu telo u svoj grob i plakahu nad njim
govorei: jaoh brate! A poto ga pogrebe, ree sinovima svojim govorei: kad umrem,
pogrebite me u grobu u kojemu je pogreben ovek Boji, pokraj kostiju njegovih metnite
kosti moje. Jer e se zacelo zbiti to je oglasio po rei Gospodnjoj za oltar vetiljski i za sve
kue visina koje su po gradovima samarijskim. (1. Carevima 13,23-32)
I tako se zbilo. Razmotrimo traginost ovih dogaaja. U Edemskom vrtu vidimo dvoje ljudi
kojima je Gospod neto kazao. Oni su znali ta je Bog rekao, ali su smatrali da e njihov put ipak
biti ispravan. Bog je rekao, ali mi mislimo da emo to posluati na svoj nain.
Vidimo zlatno tele u pustinji. Kratko vreme pre toga narod je uo opomenu protiv
idolopoklonstva iz usta samoga Boga. Ipak, narod je rekao: Mi znamo ta je Bog zapovedio, ali
mislimo da se oboavanje teleta tome ne suproti.
Vidimo Ananiju i Sapfiru koji su znali za zapovest da ne svedoe lano, ali su mislili da im Bog
nee zameriti ako slau apostole. Vidimo Uzu kome je, kao i drugima, reeno da ne stavlja ruke na
koveg. Meutim, on je mislio: Nije ta zapovest tako stroga.
Vidimo i deaka koji koraa za sejaicom po vrelom letnjem danu, a kome je obeano da e
moi da ide na plivanje poto poseje svo bundevino semenje. Bilo mu je reeno da na svaka dva
koraka stavlja po tri semenke. Ali, umesto po tri semenke, on ih je stavljao po punu aku, samo da bi
to pre zavrio setvu. Zaboravio je na zakon setve i etve. Mislio je: Bie sve u redu. Kasnije, kad je
shvatio ta je uinio, molio se Gospodu da uniti suvine semenke. Ali zakon prirode nastavio je da
deluje.
Vidimo sportistu koji se bavi sportom opasnim po ivot. On eli da prkosi sili tee. Zna za
zakon gravitacije, ali misli da e uspeti da ga izigra, da mu se nita opasno nee dogoditi.
Vidimo i proroka koji se vraa iz Vetilja. On zna ta je Bog rekao, ali misli... Prorok je
uinio dve greke: prvo, oslonio se na svoju mudrost i drugo, oslonio se na drugog oveka.
eleo bih da izvuete pouku iz ove tragine prie.
Prva je da i ovek Boji moe da posrne. Neki kau da ovek Boji moe i da padne. Da li je pao
ili je samo posrnuo? Zavisi od toga kako itate biblijski tekst. Postoje dva naina za itanje biblijskog
teksta. Njenim reima moete prii potpuno intelektualno, ak i pseudointelektualno. Tekoe u
razumevanju Biblije nikada se ne mogu savladati na isti nain kao tekoe na koje nailazimo u toku
reavanja filozofskih problema... Razumevanje biblijskih istina ne zavisi toliko od intelektualne moi
onoga koji prouava koliko od iskrenosti namera i ozbiljne elje za pravednou. (Velika borba, str.
484, 486)
Kada bih ovoj prii pristupao intelektualno, filozofski, ja bih rekao: Kako to da jadnog oveka
Bojeg koji je posrnuo zato to je bio edan, pojede lav na putu prema kui, a da Jerovoam, koji je
zasluio da ga sretne deset lavova, proe bez kazne? Da li je to poteno pitanje? Intelektualno, ini se
da jeste. Jerovoam je bio car deset plemena izrailjskih. Ruka mu se osuila i sve to je trebalo da
uini bilo je da jednostavno zamoli i ruka je ponovo bila zdrava. A oveka Bojeg je rastrgnuo lav,
neopozivo i nepopravljivo. Zar je to poteno!
Ako ovom problemu pristupimo isto intelektualno, morao bih da kaem: upravo to sam i
traio dobar razlog da odbacim Bibliju i Boga i veru i Crkvu i religiju. Da sve zaboravim i postanem
cinik i skeptik.
Kako da razreimo ovu zagonetku? Evo kako ja to inim. Odavno sam prihvatio injenicu da je
Bog poten i pravedan, da je to oduvek bio i da e uvek biti. Da li vam ovo tvrenje zvui naivno? Ili
ste i vi doli do istog zakljuka?
Ako sam ve razreio ovu dilemu, onda ovoj prii mogu da pristupim znajui da je Bog ljubav,
da me voli i da je voleo i svoje sluge u prolosti. Treba da se pitam: da li traim razloge da
sumnjam u Bibliju ili elim da pronaem istinu koju Bog eli da mi otkrije preko ove prie?
Onaj koji sumnja mogao bi da kae: Iako je prorok bio ovek Boji, Bog je samo ekao priliku
da ga ubije.
Tako su mislila i neka deca na kampovanju za mlade. Skakala su na trambulini pre zalaska
Sunca u Subotu, pa se jedna devojica okliznula i slomila nogu. Na putu prema bolnici, neki
kamperi su zakljuili: Da nismo skakali na trambulini pre zalaska Sunca u Subotu, Bog joj ne bi
slomio nogu! Drugim reima, Bog jedva eka da nekome slomi nogu!
eleo bih da citiram jedan tekst iz knjige Misli sa Gore blagoslova:
Opasno je za nas da zastajemo razmiljajui o tome kakve emo prednosti stei ako
prihvatimo sotonine predloge. Greh donosi sramotu i propast svakoj dui koja mu poputa;
ali, ima neto u njegovoj prirodi to zaslepljuje i vara i tako nas primamljuje lanim
prikazivanjem. Ako se usudimo da stupimo na sotonino tlo, nije nam obeana zatita od
njegove sile. (Misli 148)
Ne verujem da je Bog ubio proroka. Verujem da je On prihvatio jedinu alternativu koja Mu je
stajala na raspolaganju. Kad je prorok odluio da Mu bude neposluan, Bog je morao da dozvoli
sotoni da ini s njime ono to eli. Ja verujem da ga je sotona ubio. Biblija kae da je to uinio lav.
Ko je taj to ide riui kao lav i traei koga da prodere? (Vidi 1. Petrova 5,8) Da sam bio na mestu
sotone i ja bih rekao: Vidi ove klince koji skau pre zalaska Sunca! Ako nekome od njih budem
polomio nogu, oni e za to okriviti Boga. A poto elim da ljudi za sve okrivljuju Boga, srean sam
to mi se za to pruila prilika.
Verujem da je sotona bio odgovoran za smrt oveka Bojega. Bog nas ne titi bez naeg
pristanka. Ako odluimo da se odvojimo od Njega, mi gubimo Njegovu zatitu, ne zato to On to
eli, ve zato to mi to elimo.
To nas dovodi do drugog pitanja. Da li to znai da je ovek Boji izgubljen za venost? Da li je
ova neposlunost zauvek zapeatila njegovu venu sudbinu?
U prvi mah, veina od nas bi odgovorila: O da, dobio je to je zasluio. Nema nikakvih izgleda
da bude spasen. Ovo miljenje je zasnovano na staroj ideji da ako posrnete ili pogreite i umrete pre
nego to ste imali priliku da priznate svoj greh, biete izgubljeni zauvek. Nisam ba siguran da se ta
ocena moe primeniti na sluaj oveka Bojeg. Nije mi poznat nijedan biblijski tekst koji kae da je
on zauvek izgubljen, niti da je spasen zauvek. Ali znam da knjiga Put Hristu kae da nau venu
sudbinu ne odreuju povremena dela ili nedela, ve smer u kome se na ivot kree (Vidi Put
Hristu, 47, 48).
Takoe znam da je Mojsije bio ovek Boji. Posrnuo je i izgubio pravo da ue u Obeanu
zemlju. Zato? Zato to je ozbiljan prestup da neko ko je Boji predstavnik prui lo primer i da ima
rav uticaj dok prenosi poruku od Boga. Ali Mojsije je, ako sam dobro shvatio, upravo sada na
Nebu. Nemam nameru da i ovog drugog oveka Bojeg proglaavam stanovnikom Neba, ali ne
elim, na osnovu onoga to znam o Bogu, da tvrdim da je izgubljen za venost.
Druga injenica koju otkrivamo u ovoj prii je da Bog ponekad govori i preko laova. To je
zanimljiva pojava, zar ne? Ali istinita. Bog govori preko onoga koga On izabere. Isus je rekao da bi
kamenje progovorilo i pevalo hvale Bogu da to nisu uinila deca i svi ostali onoga dana kada je On
trijumfalno uao u Jerusalim (Vidi Jevanelje po Luki 19,40!). Bog je ak progovorio preko
magarice. Zato nemojmo misliti da On ne moe da poalje i neku poruku preko laova, iako to
izgleda prilino neobino.
Zatim dolazimo do glavne injenice u ovoj prii: onaj koji je prevaren proglaen je odgovornim
to je prevaren. Jednom sam sluao nekog evanelistu koji je postavio pitanje: Ako oveka prevari
lani prorok, hoe li Bog lanog proroka proglasiti odgovornim i dozvoliti prevarenome da proe
bez kazne? Odgovor je, naravno, bio ne. Svako odgovara za svoja dela! I prevareni je odgovoran.
Neko e rei: Znam biblijskog uitelja koji iri lane nauke i zato e mnogi izgubiti spasenje.
Ja u to ne verujem. Svi koji se izgube bie izgubljeni zato to su to sami odluili. To e biti njihova
lina greka. Mi sami odluujemo hoemo li biti prevareni.
Dozvolite mi da navedem jedan citat iz knjige Velika borba: Boji Duh se obilno izliva da
osposobi svakog oveka da se koristi sredstvima spasenja... Ljudi gube spasenje, jer tvrdoglavo
odbijaju dar ivota. (GC 262) Ali, rei emo mi, jednoga dana e ljudi na Bojem sudu rei: Ja
sam izgubljen, jer si ti znao istinu, a nisi mi je objavio.
Da, to se moe dogoditi. Ali njihovo dokazivanje nee imati nikakve vrednosti! Oni e i dalje
biti izgubljeni! Na osnovu ove prie sami moete zakljuiti da e ljudi biti izgubljeni zato to su
sami tako odluili. Ljudi bivaju prevareni zato to su sami odluili da budu prevareni.
Meutim, mi smo uli da e doi dan kada e ljudi iznenada shvatiti da su bili prevareni. Tada
e se okrenuti protiv svojih propovednika, svojih uitelja i svojih voa i rastrgnuti ih.
Da, ali to nee reiti njihov problem, ve e zadovoljiti samo njihov osvetniki bes. Ljudi bivaju
prevareni zato to ne istrauju i ne prouavaju dovoljno, pa nisu u stanju da sami donesu
zakljuke.
Evo jedne prie koja raspravlja o ideji da se ljudi spasavaju ili propadaju zbog naeg uticaja i da
smo, prema tome, mi odgovorni za njih.
Krenuli ste peke iz stana prema svojoj koli. Dok idete, neko vas kolima sustie i pita: Kuda
idete?
Vi kaete: Idem u kolu.
I ja idem tamo!, uzvikuje va novi prijatelj. Uite u kola, pa u vas odvesti. Ulazite u
njegova kola i stiete ranije nego to biste inae stigli. Va prijatelj vam je utedeo mnogo napora i
doprineo je da stignete na cilj. Ali, vi biste tamo ionako stigli!
Jo jednom ista pria, ali sa malom razlikom. Sada ste krenuli peke iz stana prema susednom
gradu. Dok hodate, neko prolazi i pita: Kuda idete? Vi kaete: Idem u susedno mesto!
I ja idem tamo! uzvikuje va novi prijatelj. Uite u kola, pa u vas odvesti! Ulazite u njegova
kola i stiete mnogo ranije nego to biste inae stigli. Va prijatelj vam je utedeo mnogo napora i
vremena i doprineo da ranije stignete na cilj. Meutim, vi ste ionako nameravali da stignete upravo
u to mesto!
Dogaalo se da mi teolozi priu i kau: Imamo primedbu na tvoju priu. Pretpostavimo da ste
ili prema susednom mestu, a mislili da idete prema svojoj koli.
Citat koji smo upravo proitali odgovara na ovo: Boji Duh se obilno izliva da osposobi svakog
oveka da se koristi sredstvima spasenja... Ljudi gube spasenje, jer tvrdoglavo odbijaju dar ivota.
(isto)
Sledei prigovor je ovaj: pretpostavimo da hodate prema svojoj koli, a neko vam prilazi i kae:
Zato ne idete u susedni grad? To je upravo ono o emu govori ova pria, zar ne? Taj prijatelj vas
je prevario da krenete u susedni grad umesto u kolu, jer vas je ubedio da je za vas korisnije da idete
u susedni grad. Ali, vi ste ipak odgovorni za svoj postupak, jer tako kae naa pria u Bibliji.
ta to ja hou da kaem? Da je Bog odredio da je svako sebi papa i da je svako odgovoran da
istrauje, kopa, moli se i prouava za sebe? Niko ne moe da istrauje i moli se i prouava i kopa
za drugoga. To je nemogue kao to je nemogue da za drugoga jedemo ili spavamo.
Pria se da je neki ovek stalno bio zabrinut. Toliko se brinuo da su njegovi prijatelji poeli da
se brinu zbog njegove zabrinutosti. Onda ga je jednoga dana jedan od njegovih prijatelja sreo na
ulici i otkrio da je ovek prestao da se brine.
ta se dogodilo? upitao ga je prijatelj.
Prestao sam da se brinem! odgovorio je ovek.
Kako si to uspeo? zaudio se prijatelj.
Unajmio sam nekoga da se brine umesto mene.

Koliko ga plaa?
Plaam ga hiljadu dolara meseno.
Kako moe to sebi da priuti?
Ne mogu, rekao je ovek koji se nekada brinuo. To je prvi problem koji on treba da rei.
Kad sam uo ovu priu, pomislio sam da se radi o dobroj ali. Pria je smena zato to je
apsurdna. Ali, kada isti problem prebacimo na podruje religije mislimo da nije. Iako to ne
kaemo otvoreno, esto nam je lake da se oslonimo na nekoga drugoga da prouava umesto nas
(da jede umesto nas) i da se moli umesto nas (da die umesto nas). I ne smatramo da je to udno
ili smeno! Mislimo da je to u redu, da je normalno. Smatramo da je to prihvatljivo. A ipak je to
isto tako apsurdno, kao kada bismo prepustili nekome drugome da se brine umesto nas.
Mogue je da smatramo kako smo tako obdareni, tako obrazovani, tako mudri, da se nae
miljenje mora uzeti u obzir kad se raspravlja o istini. Ali, nae miljenje uopte nije vano kad
je u pitanju istina. Bog je otkrio svoju istinu i mi svi moramo da je pronaemo i prihvatimo i
upoznamo, svako ponaosob. Da li se slaete? Ili ete nastaviti da procenjujete istinu na osnovu
miljenja nekog drugog oveka nekoga iji vam karakter izgleda najprivlaniji ili nekog koji
najbre i najubedljivije govori?
Povuena je jasna granica izmeu onih koji se oslanjaju na ljudski autoritet i onih koji ne
prihvataju nikakav autoritet osim autoriteta Boje rei; koji je istrauju, razmatraju i
prouavaju za sebe. Bog kae, ali ja mislim!
Bog kae, ali ovek misli. Bog kae, ali neko drugi misli. Da li ste uli ta on misli, ta oni
misle? Ono to oni misle ne znai nita!
A ovo se odnosi i na druga podruja ponaanja. Neko moe da kae: Znam da je Bog rekao:
Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti! (Matej 11,28) Ali, ja ne mogu
da doem k Njemu zato to sam suvie lo. Morau da promenim svoj ivot da bih doao k Njemu.
Ali, ako budem morao da promenim svoj ivot da bih doao k Njemu, nikada neu stii.
Tako je! Kada Isus kae: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, nemojte dodavati
ono to vi mislite. Njegov poziv jo vai. Zar ne?
Neko e rei: Znam da Isaija kae: Ako gresi vai budu kao skerlet, postae beli kao sneg.
(Isaija 1,18) Ali, moji gresi su suvie skerletni! Ja nemam nikakve anse. Znam ta je Bog rekao, ali
mislim da se to ne odnosi na mene.
Nije vano ta vi mislite. Bog je rekao i to je vano! Niste li mu zahvalni na tome? Isus je
rekao: I kad ja budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi. (Jovan 12,32)
A oni kau: Kako bi moglo da bude da svuda na ovom svetu, gde god se podigne krst Hristov,
svi ljudi budu privueni, bilo da su ga prihvatili ili ne?
Isus je jasno rekao da Sveti Duh deluje na svako srce.
Ali vi kaete: Nije tako sa mnom! Mene je zaobiao! Ja mislim...
Ne, nemojte se oslanjati na ono to vi mislite! Imajte na umu da vam je Isus uputio poziv preko
svoga Duha. To je ono to On kae.
Prema tome, ja vas pozivam da se oslonite na Boga. Verujte onome to On kae i znajte da e
On uiniti ono to je najbolje za vas. I ne zaboravite da Mu zahvalite to vas je vodio i usmeravao u
ivotu do ovog trenutka. Ako Ga zamolite, On e vas voditi uvek.
2. LJUDI KOJI SE OSLANJAJU NA LJUDE

Neki moj prijatelj posetio je jednoga dana svog prijatelja. Zatekao ga je kako u svojoj radionici
udara velikim ekiem. Moj prijatelj, odluivi da bude malo pustolovan, stavio je palac na radni sto
i rekao: Udari me po palcu! ovek sa ekiem je mislio da se prijatelj ali i da e povui palac, a
ovek sa palcem na stolu je mislio da ga prijatelj nee udariti. Nesporazum je bio potpun i moj
prijatelj je otiao lekaru sa palcem koji je liio na nedopeeni hamburger. Ispriao sam ovu priu
jednom prilikom i neko je rekao da je istu alu isprobao na svom skupocenom satu i postigao isti
rezultat. Umesto sata u ruci mu je ostala tanka ploica.
Ljudi koji se oslanjaju na ljude mogu se suoiti s velikim problemima. U stvari, eleo bih da se
pozabavimo ovim pitanjem, zato to mi se ini da moramo promisliti o tome na ijem autoritetu
temeljimo ono to verujemo i to inimo. Da li se u svojim verovanjima oslanjamo na ljude? Da
li nam neke voe ili harizmatini tipovi koji znaju kako da utiu na mase odreuju ta da
inimo? Pod ijim uticajem mislite ono to mislite? Na temelju ega odluujete kako ete
postupati?
U Hristovo vreme oko ovih pitanja vodila se una rasprava. U to doba je bilo uobiajeno da se
pita: Ko je to rekao? Koji ugledni stareina je to prihvatio?
Jevrejske uhode su bile na zadatku. Pokuale su da uhvate Isusa u zamku. Voe koje su ih
poslale bile su razoarane kada su se uhode vratile bez Njega. Dooe pak sluge glavarima
svetenikim i farisejima i oni im rekoe: zato ga ne dovedoste? A sluge odgovorie: nikada ovek
nije tako govorio kao ovaj ovek. Tada im odgovorie fariseji: zar se i vi prevariste? Verova li ga ko
od knezova ili fariseja? (Jovan 7,45-48)
Oigledno je da je ova bolest muila Crkvu dugo, dugo vremena! A ta bolest nije poela u
Hristove dane. Postoji jedan tekst u Starom zavetu koji zvui skoro neverovatno. Mogao bi da uini
da postanete paranoidni. Mogao bi da uini da ponete sumnjati u svakoga. Ne uzdajte se u
prijatelje! pie tamo.
Mislite li da ne treba da se oslanjamo na svoje prijatelje?
Ne oslanjajte se na voe; od one koja ti na krilu lei, uvaj vrata usta svojih.
ak ni na onoga koji vam je toliko blizak?
Jer sin grdi oca, ki ustaje na mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su oveku
domai njegovi. (Mihej 7,5.6)
Jedan deak je provodio vreme, itajui rukopise svetih spisa na brdima oko Nazareta.
Kasnije se setio ovog teksta iz Starog zaveta. Taj deak se zvao Isus. ta ste nauili iz ovih
tekstova Starog i Novog zaveta da pazite kome poklanjate poverenje? Da li ste nauili da ne verujete
svakome? ta je psalmista mislio kad je rekao: Bolje je uzdati se u Gospoda, nego li se oslanjati na
oveka. (Psalam 118,8) ta znae rei: Ne uzdajte se u knezove, u sina ovejega, u kojega nema
pomoi. Izie iz njega duh i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove? (Psalam
146,3.4) ta je Pavle mislio kada je rekao: Jer kad govori ko: ja sam Pavlov; a drugi: ja sam Apolov;
niste li telesni? (1. Korinanima 3,4) ta su hteli da kau ovi biblijski pisci? Gde emo povui
granicu?
Sigurno ne bismo eleli da navedemo ljude da ni u koga vie nemaju poverenja, iako je u ovo
nae vreme teko imati poverenja u bilo koga. Nekada u stara vremena, kad bi odlazili na odmor,
ljudi su novac, koji su nekome dugovali, ponekad jednostavno ostavljali kraj ulaznih vrata da ga
zajmodavac uzme kad navrati. Kako su se vremena promenila! Prema jednom izvetaju koji sam
10
BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 2. LJUDI KOJI SE OSLANJAJU NA LJUDE www.najvaznijevesti.com
nedavno proitao, 80% vozaa koji danas odlaze mehaniaru, bivaju oerupani. Nekada smo mogli
da verujemo svakome, sve dok se ne ispostavi da mu se ne moe verovati. Danas ne verujemo
nikome, sve dok se ne ispostavi da mu se moe verovati. Ne dopada mi se to ivim u takvom svetu.
Dakle, ta znae svi oni biblijski stihovi koji nas pozivaju da ne verujemo nikome? Iz
konteksta se zakljuuje da Biblija eli da kae da ne verujemo nikome kada se radi o istini.
Nemojte nikome dozvoliti da razmilja o duhovnim pitanjima umesto vas. Nemojte imati
poverenja ni u koga kada je u pitanju vaa vena sudbina. Pazite kome poklanjate poverenje
kada se radi o onome u ta treba da verujete i zato da verujete. To je poruka. Ozbiljno vas
pozivam da o tome veoma paljivo razmislite.
Mi ivimo u vremenu kada su ljudi neupueni i naivni kada se radi o religiji. To se stalno
pokazuje. Nedavno mi je neko ispriao ovu malu priu:
Neki pastor je posetio razred deaka jedne nedelje ujutro da vidi ta ue na asovima
veronauke. Ko je sruio zidove Jerihona? upitao ih je.
Nismo mi, gospodine! odgovorili su deaci.
Je li ovo karakteristino za ovaj razred? upitao je pastor uitelja.
Ovo su poteni deaci i ja im verujem, uzvratio je uitelj. Ne verujem da bi uinili tako neto.
Razoaran i obeshrabren, pastor je ispriao direktoru ta mu se dogodilo i kakav je odgovor
dobio od deaka i njihovog uitelja.
Pastore, ve dugo poznajem uitelja i te deake, nakostreio se direktor. Ako su rekli da to
nisu uinili, onda je to za mene dovoljno!
Potom je propovednik izneo problem pred odbor crkve. Odbornici su raspravljali o tome dva
sata i konano zakljuili: Pastore, ne vidimo potrebu da se uzrujavate oko takvih sitnica. Hajde da
platimo tetu i da svotu stavimo na raun odravanja crkve.
ivimo u vreme velike naivnosti kada se radi o religijskim pitanjima, ukljuujui i
poznavanje Biblije. Ljudi koji ne bi mogli ni da zamisle da se prema poslu odnose kao to se
odnose prema Bogu, kada je religija u pitanju kao da uopte ne koriste svoj razum.
Nedavno je u novinama objavljen ovaj naslov: Crkveni izvori pozdravljaju ublaavanje
pravila. Prema lanku, ameriki crkveni izvori kau da ublaavanje propisa koji se odnose na post
pred priest i veernju slubu treba da dovede do novog buenja duhovnosti. Dekretom je jasno
stavljeno na znanje da nova pravila zahtevaju uzdravanje od vrste hrane i alkoholnih pia samo tri
sata pre prisustvovanja slubi i primanja priea. U prolosti je post pre priea zapoinjao u
pono. Tako sada vernici mogu da piju bezalkoholna pia tri sata pre slube, a vodu u bilo koje
doba. I ovo e, kae se dovesti do novog buenja duhovnosti.
Kakvi su to vernici koji mogu ravnoduno da itaju ovakav lanak. Koji vernici uopte mogu da
ive u takvoj religijskoj atmosferi, ukoliko nisu obuavani da ne razmiljaju?
Poslovni ljudi ulaze u avion sa laptop kompjuterima, depnim kalkulatorima i tanama punim
dokumenata. Ne spavaju, ne idu nikome u posetu, samo rade. Trude se da to vie napreduju u
karijeri. U posao unose svaki atom svoje energije, trudei se da budu to uspeniji. Meutim, ako bi
prema svom poslu postupali onako kako postupaju prema pitanjima vere i venog ivota,
bankrotirali bi za nekoliko sedmica.
Mislim da ovim reima svima upuujem izazov da dobro razmisle na kakvim temeljima grade
svoja verovanja! Da li o tome zaista paljivo razmiljamo?
Pioniri nae Crkve su dosta razmiljali. Evo o emu se tih dana govorilo meu njima: Sotona se
stalno trudi da skrene panju na oveka umesto na Boga. On navodi ljude da gledaju na biskupe,
11
svetenike i profesore teologije kao na svoje voe, umesto da istrauju Sveto pismo da bi sami
otkrili... (GC 595)
Jednom me je telefonom pozvala neka izbezumljena majka. Njen sin, srednjokolac, suoio se sa
problemom vere u Boga, u Bibliju i u veni ivot. Prestao je da dolazi u crkvu, ali je do pola noi
postavljao majci mnotvo pitanja o ovim velikim temama. Ona nije znala ta da mu odgovori, pa se
obratila meni. Rekao sam joj: Hvala Bogu to si na taj nain naterana da sama razmilja.
Ali ja nita ne mogu da mu dokaem, potuila se majka. Oduvek sam jednostavno verovala u
ono to mi je bilo reeno.
To nije dovoljno, majko! Hvala Bogu to ima deaka koji bar postavlja pitanja, dok toliki
njegovi vrnjaci uopte ne mare za religiju. I hvala Bogu to ti daje priliku da klekne na kolena, da
sama istrauje da bi bila sigurna u odgovore koje daje. Nije li to ono to nas Biblija stalno poziva
da inimo?
eleo bih da vas pitam otvoreno: gde biste mogli nai makar jednu nepogreivu ustanovu ili
jednog oveka koji nije podloan zabludi?
O, pa H. M. S. Riards, rei ete.
Pa, o njemu bismo mogli da razgovaramo.
Ali, zar ne mogu da verujem Grejemu Maksvelu ili Deku Provoni ili Biliju Grejemu ili
Dobsonu? pitaete vi.
Ne! Biblija kae: ne verujte nikome kad je u pitanju istina, ukoliko se niste sam uverili!
Evo nekih pravila koja su nai pioniri imali obiaj da ponavljaju: Oslanjanje na ljudsku
mudrost ne podstie rastenje u milosti. Um, koji se oslanja na ocene drugih, pre ili kasnije e
biti zaveden. Zadatak pravog vaspitanja je da osposobi mlade da sami razmiljaju, a ne da
samo odraavaju misli drugih. Ne dozvoli nikome da bude tvoj mozak. Ne dozvoli nikome da
razmilja umesto tebe, da istrauje i da se moli umesto tebe.
Nai pioniri su imali obiaj da se sastaju u ambaru Hajrama Edsona. Jeste li ikad uli za ambar
Hajrama Edsona? To su bili mladi ljudi. Provodili su vreme u molitvi, istraivanju i prouavanju.
Ali, neko e rei, njima je istina bila otkrivena kao naroiti dar.
Ne, nije im bila jednostavno otkrivena. Oni su marljivo prouavali i molili se i znojili i postili
sve dok nisu otkrili velike istine. I tek tada bi otkrivena istina bila potvrena naroitim darom. Oni
su sami prouavali i donosili zakljuke o velikim istinama koje i danas smatramo dragocenima.
Ponekad se pitam da li bi moda bilo dobro da i danas imamo neki ambar Hajrama Edsona da
bismo se uhvatili u kotac sa temama koje nas pritiskaju samo zato to im nismo posvetili onu
panju koju su zasluile. Jedna od tih tema je pitanje boanske sile i ljudskih napora. Zar ne bi
trebalo da se neki od naih najveih umova pozabave ovom tematikom, jer smo tu svi preputeni
sami sebi? A ta da kaemo o sluenju voljom? Jesam li izgubljen svaki put kada padnem u greh?
Neki kau da jesam, a drugi da nisam. ta je sa Hristovom ljudskom prirodom? To su vrue teme po
celom svetu. Zar ne bi trebalo da se svi okupimo u nekom novom ambaru Hajrama Edsona? Zar ne
bi trebalo da pozovemo sve nae istaknute teologe, da to pitanje svestrano prouimo i da naemo
reenje koje bismo mogli da tampamo u crkvenim glasilima? Ili ve unapred znamo da je svaki
takav pokuaj osuen na propast? Moda e jedini konsenzus koji emo ikada postii biti onaj iz
privatnih soba u kojima e se ljudi sastajati na kolenima! Moda e Boji narod, tek u poslednje
dane, kada bude prognan u planine, shvatiti da je postigao konsenzus, jer e ih sve voditi isti Duh.
12
Zato neko biva prevaren? Da li zato to oko nas ima suvie varalica? Ne, ljudi bivaju
prevareni zato to su odluili da budu prevareni! Zato to su odluili da ne prouavaju i ne
istrauju sami za sebe!
Isus je znao da se istina otkriva i prihvata jedino kada ljudi sami prouavaju i istrauju.
Zato je On bio Veliki Uitelj. Nije davao pripremljene odgovore. Znao je da tako nikoga ne
moete niemu nauiti. On je samo stvarao pogodnu atmosferu da uenici sami otkrivaju istinu.
Preko apostola Pavla jasno je kazao da sami treba da prouavamo da bismo se pokazali poteni
pred Bogom (2. Timotiju 2,15).
Martin Luter se pojavio sa svojim uvenim zakljucima: opravdanje verom, a ne delima; sola
Scriptura (samo Biblija); svetenstvo svih vernika svako je sam sebi papa. Ako bih postavio pitanje
da li ste katolik, protestant ili Jevrejin, veina italaca bi odgovorila: Ja sam protestant.
Moje pitanje, upueno takvima, glasi: A protiv ega protestujete? Molim? iznenadie se oni.
Zar treba protiv neega da protestujem?
Da, to znai biti protestant onaj koji protestuje protiv neega. Proverite, molim vas, i pronaite
protiv ega protestujete!
Kada je Luter postavio minu u religijski sistem svoga vremena, jednostavno je zahtevao neto
to je i prva Crkva stalno zahtevala. Zato Novi zavet i govori da su vernici u Vereji bili plemenitiji od
onih u Solunu. Oni su svakoga dana istraivali Pismo da vide da li Pavle govori istinu! (Dela 17,11)
Mi bismo mogli da upitamo vernike da li zaista imaju vrstu osnovu za svoja verovanja i oni bi
mogli da kau: Da, verujemo da imamo, u teoriji! Ali, eleo bih da vas podsetim da jedino onaj
koji je kod nogu samoga Isusa Hrista stekao iskustvo s onim ta veruje, moe stvarno da kae da
veruje. Ukoliko ne uspostavimo ivotodavni, stvarni odnos sa Isusom Hristom, mi emo se
oslanjati na ljude!
Ako sebe zamiljam kao dobrog momka, ako sam samouveren i sam sebi dovoljan, tada
sam u opasnosti da se oslanjam na sebe i da postanem ono to Biblija naziva bezumnikom.
Onoga koji veruje svom srcu Biblija zaista smatra bezumnikom (Vidi Prie 28,26!). Ali, ako
patim od kompleksa nie vrednosti, ako sumnjam u sebe i nisam uspostavio ivi odnos sa
Bogom tako da mogu imati poverenja u Njega, onda u se oslanjati na druge ljude pastore,
biskupe, profesore, teologe, sposobne voe i one u ijem se prisustvu lepo oseam. Ukoliko ne
verujem Bogu, uvek u verovati nekome drugome! Ukoliko ne verujem Bogu, mogu da budem
siguran da u, pre ili kasnije, zai s pravog puta.
Razmiljajte zajedno sa mnom o studencu i eni koja odlazi na vodu u podne zato to je niko ne
voli u njenom selu Siharu, u Samariji. Nju niko nije birao u gradsko vee. Nije bila postavljena da
vodi programe za devojke, niti za dom i kolu. Ona je bila odbaena iz drutva zato to je imala
suvie mueva i to onaj sa kojim je trenutno ivela nije bio njen mu. Meutim, ovaj odlazak na
studenac je za nju bio ivotno vaan. Bio je to jedan od onih susreta koje organizuje samo
Provienje, jer je tu srela Isusa, Spasitelja sveta. Razgovor vam je poznat. Njeno je srce bilo dirnuto.
Ona je prihvatila istinu. Zatim je otrala natrag u grad. Nije vie pokuavala da se sakrije. Hodite da
vidite oveka koji mi kaza sve to sam uinila: da nije to Hristos? (Jovan 4,29)
Ako paljivo prouite ovu priu, ustanoviete neto zanimljivo: I iz grada onoga mnogi od
Samarjana verovae ga za besedu ene koja svedoae: kaza mi sve to sam uinila. (Jovan 4,39)
Dakle, njeni sugraani su se oslonili na njene rei! Dogodilo se neto spektakularno, neto
neverovatno, a svi smo mi zadivljeni spektakularnim dogaajima. Zakljuili su da se na ovu enu
13
mogu osloniti. Verovali su zbog nje. Meutim, Biblija nastavlja i kae: Mnogo ih vie verova za
njegovu (Isusovu) besedu. (Jovan 4,41)
Doli su da Ga sami uju, a eni govorahu: sada ne verujemo vie za tvoju besedu, jer sami
usmo i poznasmo da je ovaj zaista spas svetu, Hristos. (Jovan 4,42)
I to je ono pravo! Suvie esto dozvoljavamo da nas i u duhovnim pitanjima usmeravaju
noge, a ne glava. Suvie esto dozvoljavamo pa nas na duhovnom podruju ponesu oseanja, a
ne razum. esto prihvatamo da je neto istina zato to nam izgleda ispravno ili to nam izgleda
dobro, umesto zato to je zaista ispravno i dobro!
Stanovnici Angvina u Kaliforniji nikada nee zaboraviti dan kad je laki avion poleteo sa
aerodroma Pacifik Junion Koleda. Vreme je bilo maglovito, ali su putnici morali da stignu na vaan
sastanak u Monterej Bej Akademi. Naalost, za komandama je sedeo neiskusan pilot koji se vie
oslanjao na svoja oseanja nego na instrumente. Stanovnici se sigurno jo seaju i kao da jo uju
brujanje motora aviona, sve glasnije i glasnije, koje je zamrlo tek kada se on, zajedno sa dva putnika,
zario u zemlju. Leteli su prema oseanjima, umesto prema valjanim instrumentima valjanom
autoritetu. Smatrali su da se nalaze na pravom putu samo zato to im se tako inilo.
Seam se kad sam jednom mislio da se nalazim na pogrenom putu samo zato to mi se tako
uinilo, a varao sam se. Jednoga dana je moj deak upao u kuu, sav uzbuen. Bio je na plai sa
nekim drugovima iz kole, koji su ga uili da roni. Tata, rekao je, ne mora da ide na predavanja
i da pohaa kurseve ronjenja. Treba da zapamti samo tri ili etiri pravila, i to je sve. Mora da
poe s nama sledee nedelje.
Nisam ba bio uveren da je sve tako. Ali, eleo sam da budem dobar otac, a setio sam se i jednog
prijatelja, misionara, koji se vratio kui i saznao da mu se sin upisao na teaj padobranstva. Moj
prijatelj misionar je uinio to isto i skoio zajedno sa sinom. Odluio sam da sledim njegov primer.
U subotu uvee sam vebao u bazenu u dvoritu. Sve je odlino prolo, nije bilo tekoa ni sa
bocom ni sa tegovima. Sledeeg dana smo izali na okean. Ali, umesto vedrog dana, plavog neba,
mirne vode i vidljivosti do desetak metara dubine, doekala nas je oluja. Voda se kovitlala zajedno sa
peskom, tako da je bilo teko videti i ruku pred oima. Pa ipak, otplivao sam do mesta sa kojega je
trebalo da zaronim na desetak metara u dubinu. Meutim, kada sam pogledao mutnu vodu, rekao
sam sebi: Ne, hvala lepo! Ne idem dole. Okrenuo sam se i pokuao da plivam prema obali. Nosio
sam bocu i tegove i prsluk koji bi mi pomogao da ostanem na povrini da sam mogao da ga
naduvam, ali je voda bila suvie uzburkana. Bacakao sam se, pokuavajui da krenem prema obali,
ali sam ko zna zato bio uveren da me struja nosi sve dalje prema puini. Pokuao sam da udahnem
vazduha iz boce i ispraznio je potpuno posle tri udisaja. Znao sam da neto nije u redu! Konano, u
oajanju, odustao sam od dalje borbe. Za divno udo, nisam ni pomiljao da se otarasim tegova.
Uostalom, bili su pozajmljeni! Jednostavno sam prestao da se borim i odluio da potonem. I upravo
tada, kolenima sam dotakao pesak. Bio sam u plitkoj vodi uz obalu! Sve vreme mi se inilo da
odlazim prema puini, iako sam plivao u pravom smeru.
Jo jednom da naglasim: nemoj da leti prema svojim oseanjima i nemoj da se
obeshrabruje, bez obzira kuda te struja nosi! avo e dolaziti k tebi i obeshrabrivati te dok
pliva u moru ivota: Ti nema anse. Neki su roeni da gore u paklu i ti si jedan od njih.
Hajde, predaj se. Ali, on nije u pravu. Upravo kada ti se uini da si odbaen i da vie nema nade,
otkrie da je nebeska obala ispod tvojih nogu.
To je radosna vest, zar ne? Oslonimo se na ono to nam Isus kae: Koji dolazi k meni neu ga
isterati napolje... hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti. (Jovan 6,37;
14
Matej 11,28) Isus je Onaj isti koji je razgovarao sa enom na studencu. On nam jo i danas govori i
predstavlja na jedini autoritet. Da li se slaete?
eleo bih da ovom poglavlju dodam samo jo jedan mali poziv:
Molim vas, nemojte verovati niemu to sam rekao, ako najpre sami niste proverili svaku re!
15
3. PROTEST PROTESTANTIMA
Jednom su upitali nekog oveka ta veruje, a on je rekao: Ja verujem ono to moja Crkva
veruje. Tada su ga upitali ta njegova crkva veruje, a on je odgovorio: Moja Crkva veruje ono to ja
verujem. Dobro, upitali su ga konano, ta verujete i ti i tvoja Crkva? A on je odvratio: I ja i
moja Crkva verujemo isto.
Ako budete u stanju da od nekoga saznate ta veruje, postavite mu drugo pitanje koje e ga
skoro uvek dokusuriti: A zato to veruje? To pitanje sam stalno postavljao ljudima. Postavljao sam
ga mormonskim misionarima koji su dolazili na moja vrata i Jehovinim svedocima. Postavljao sam
ga i vernicima svoje Crkve. Postavljao sam ga ljudima na ulici. I drugi su ga postavljali meni. Na
primer, moj berberin me je upitao zato sam pripadnik Hrianske adventistike crkve i ja sam
mislio da sam mu odrao dobar biblijski as. Meutim, kad sam zavrio, on je upitao: A ta je bio
Va otac?
Pa, vernik Hrianske adventistike crkve.
A zato ste postali propovednik?
Mislio sam da sam mu dao dobar odgovor, ali je on rekao: ta je bio Va otac?
Pa, bio je propovednik.
Mi zaista nasleujemo mnoga svoja verovanja. Preuzimamo ih od svojih roditelja i od svojih
uitelja. Postajemo deo okoline koja nas osvedoava u ono to verujemo. Meutim, veoma esto se
dogaa da ljudi odjednom zaute kad im se postavi pitanje: Zato? Ponekad, jedini odgovor koji
mogu da nam daju, glasi: Oduvek sam tako verovao.
Mi pokuavamo da razjasnimo pitanje autoriteta. Zato verujemo ono to verujemo i zato
inimo ono to inimo? U prethodnom poglavlju smo primetili da meu ljudima vlada sklonost
ne samo u oblasti religije, ve i u mnogim drugim podrujima da se oslanjaju na ljude, da zavise
od ljudi. U prethodnom poglavlju sam pokuao da dokaem da je vano da se ne oslanjamo na ljude
kad je u pitanju istina, i naa vena sudbina.
Na kraju jedne svoje propovedi zamolio sam sluaoce da ne veruju onome to sam rekao.
Kasnije sam dobio ovu ceduljicu: Ako ne treba da verujemo niemu to ujemo sa propovedaonice,
onda ne treba da verujemo ni reima koje ste upravo izrekli: Ne verujte onome to sam rekao.
Prema tome, izlazi da ipak treba da verujemo onome to ste rekli?
Ne bih eleo da vas zbunjujem, ve mi je namera da uputim poziv svom srcu, kao i svakome
koji ita ovu knjigu, da nae svoj odgovor na pitanje zato veruje ono to veruje.
Danas su u Severnoj Americi veina religioznih ljudi ili katolici, ili protestanti ili Jevreji.
Obino, kad im se postavi pitanje, na televiziji, u anketama ili prilikom razgovora za zaposlenje,
kakvo je njihovo versko uverenje, oni se sami svrstavaju u jednu od ove tri kategorije. Ako kaete da
ste protestant, sledee pitanje glasi: protiv ega protestujete? Protestant je zaista samo onaj koji
protiv neega protestuje protestant. Ova re je u stvari nastala na zasedanju nemakog Parlamenta
u pajeru 1529. godine, kada je slavni protest knezova uao u istoriju. Pod vostvom Martina
Lutera, monaha koji je prikucao svojih devedeset pet teza na vrata crkve u Vitenbergu, podigao se
talas protesta protiv religijskog sistema toga doba. Zato, molim vas, proverite protiv ega
protestujete, ukoliko ste protestant!
Ako budete pogledali u renik da saznate ta znai pojam protestant, nai ete ovu definiciju:
Svaki hrianin koji ne pripada Rimokatolikoj ili Istonopravoslavnoj crkvi (The Webster's New
World Dictionary, Third College Edition). Neki ljudi smatraju da protestanti prvenstveno protestuju
16
BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 3. PROTEST PROTESTANTIMA www.najvaznijevesti.com
protiv Rimokatolike crkve. Ali, ako to budemo i mi inili, samo emo iriti razdor. I zato, umesto
da se trudimo da protestante i katolike podelimo i vie nego to su ve podeljeni, ja bih predloio da
protestujemo protiv svega to nema oslonca u Bojoj rei. Upravo protiv toga su i protestovali
knezovi u Nemakoj.
Glavni elementi protestantske Reformacije mogu se saeti u tri osnovne take: (1) opravdanje
verom umesto delima; (2) svako je sebi papa; i (3) sola Scriptura samo Biblija kao temelj svakog
autoriteta. To su bile tri osnovne istine protestantske Reformacije.
Zato, hajde da vidimo ta protestanta ini protestantom, ne usredsreujui se nepotrebno na
razlike izmeu protestanata i rimokatolika! (Nadam se da e svako, bilo da je protestant, katolik ili
Jevrejin, koji uzme u obzir ovo o emu emo mi ovde govoriti, videti da je razumno da se pridrui
protestovanju na ovaj nain).
U protestu knezova je izmeu ostalog bilo reeno: Protestujemo protiv toga da se bilo ta
drugo osim Boje rei uzima kao autoritet u pitanjima doktrine i prakse. Ovo je navelo
Rimokatoliku crkvu da sazove sabor u Tridentu koji je trajao godinama i godinama. Biskupi su
raspravljali uzdu i popreko ta da ine sa ovim protestom. Kao to se zna, katoliki sistem toga
doba prihvatao je dva izvora autoriteta: Bibliju, koje je bila lancima privezana za zidove manastira; i
tradiciju, ili verovanja nasleena od crkvenih otaca. I kad je trebalo da odlui ta e biti superiornije,
Boja re ili tradicija, Katolika crkva je tradiciju stavila iznad Pisma.
Martin Luter se tome usprotivio. Na Saboru u pajeru i knezovi su se tome usprotivili.
Protestantska Reformacija se tome usprotivila i proglasila pravilo da Biblija mora da bude jedino
merilo, jedini autoritet u pitanjima vere i prakse. Ali, na saboru u Tridentu, Katolika crkva je
ponovo potvrdila svoj tradicionalni stav da tradicija i praksa Crkve, koja je ostala od otaca, i dalje
ima prednost nad Pismom.
Zanimljivo je da je u toku proteklog vremena sazvan i drugi veliki koncil Katolike crkve. Bio je
to Drugi vatikanski sabor. Na tom skupu Crkva je skoro prihvatila gledite da je Pismo iznad
tradicije. Ali, odluka ipak nije bila izglasana. Tako Katolika crkva i dalje ui da je tradicija Crkve
iznad Pisma. To je jedna od osnovnih razlika izmeu katolika i protestanata.
Meutim, danas ima mnogo, mnogo katolika koji su detaljno prouili Pismo i koje su njihovi
svetenici ohrabrili da prouavaju i razumeju Bibliju. Oni nisu skloni da prihvate uenje svoje Crkve
o superiornosti tradicije nad Biblijom.
Isus je kazao neto znaajno o autoritetu: Licemeri! dobro je za vas prorokovao Isaija govorei:
ovi ljudi pribliavaju se k meni ustima svojim, i usnama potuju me; a srce njihovo daleko stoji od
mene. No zaludu me potuju uei naukama i zapovestima ljudskim. (Matej 15,7-9) Religijski
sistem Hristovog doba je bio optereen tradicijama i Jevreji su esto izdizali tradicije iznad Pisma. U
stvari, oni su umnoavali svoje tradicije.
Naalost, hrianske crkve danas, ukljuujui i moju, nisu slobodne od robovanja tradicijama.
eleo bih da vas pozovem da sainite spisak nekih svojih verovanja, za koja ne moete da naete
podrku u Bojoj rei, i koja jednostavno govorei spadaju u tradicije vae Crkve.
Seam se da sam kao deak razmiljao o tome kako bi bilo strano da otvorim oi u toku
molitve. Uinio sam to jednom ili dva puta i oseao sam se kriv, muila me je gria savesti. U stvari,
seam se da sam se molio Bogu da mi oprosti taj greh! Da li vam je poznato neko mesto u Bojoj
rei koje govori o tome? To je bila tradicija i jo je samo tradicija. Pitanje je: da li je to dobra
tradicija? Svakako da je dobro da se zatitimo od svega to bi nam moglo skrenuti panju sa molitve.
Ali, to nam ne daje pravo da taj obiaj proglasimo biblijskim.
17
Moja ena i ja smo jednom razgovarali s nekim prijateljima koji, kada uu u kola da krenu na
put, sagnu glavu i trae Boju zatitu dok su na putu. Da li je dobro da se to ini? Naravno da jeste!
Nai prijatelji su nas pitali: Da li i vi to inite?
Mi smo odgovorili: Ne, mi to ne inimo.
Ne inite?!
Ne, mi se za Boju zatitu molimo u drugo vreme.
ta da kaemo o zabrani da se neto stavi na Bibliju, neka druga knjiga, na primer? Seam se
kako sam mislio da bi to bio straan greh. I sada se oseam nelagodno kada neko preko Biblije stavi
neku drugu knjigu. Mislim da je to lepa tradicija. Ali, to je ipak samo tradicija! Napravite jednom
spisak onoga to inimo ili izbegavamo da inimo, a to nema pravog osnova u Pismu. Pronai ete
veliki broj takvih prilino sporednih tradicionalnih pravila.
Ali, ta da kaemo o onim tradicionalnim pravilima kojima se pridaje velika vanost?
Isus nam je rekao da Ga uzalud potujemo ako uimo naukama i zapovestima ljudskim!
Uzalud!?
Pitanje Biblije kao jedinog autoriteta izazvalo je pravi problem u vreme Lutera i u godinama
koje su sledile. Katolika crkva je nastavila da opominje: Ne moete dati Bibliju u ruke obinom
narodu. On ne bi znao ta da ini s njome. Bolje bi bilo da ostane prikovana uz zidove manastirskih
biblioteka. Bolje bi bilo da Crkvi prepustite da je tumai, jer e je inae svako tumaiti po svome.
Nije bezbedno staviti Bibliju u ruke obinih ljudi.
Dobro postavljen problem. Jasan izazov. ta su protestantski nemaki knezovi odgovorili? Ova
sveta Knjiga je, u svemu to je neophodno hrianinu, lako razumljiva i data da raspri tamu.
(Velika borba, str. 169) A ako bude bilo problema: Sveto pismo treba da se objanjava uz pomo
drugih i jasnijih njegovih tekstova. (Velika borba, str. 169)
Ovo je bilo drugo naelo protestantske Reformacije. Kako se tvoja Crkva odnosi prema ovom
pitanju? Kada u svojoj Bibliji proita neki tekst, koji ti je teak za razumevanje, da li kae: Pa,
idem da pitam propovednika ili svetenika ili proroka ta taj tekst znai? Ili kae: Ja sam obian
vernik, ali sam naoruan Pismom i mogu da pronaem odgovor traei u istoj knjizi. To je bilo
pravilo protestantskih reformatora.
Tako je pristupao Pismu poznati propovednik iz sredine devetnaestog veka, Vilijam Miler. On
je meu religioznim ljudima svoga doba izazvao prilino veliko uzbuenje. Farmer po zanimanju i
baptista po veroispovesti, odluio je da e sam prouavati Bibliju. Tako je poeo da prouava uz
pomo konkordansa. Kada god bi naiao na neki tekst koji nije mogao da razume, on se sluio
konkordansom i itao sve tekstove koji su se bavili istom tematikom ili bar sadravali istu misao. Na
taj nain je postigao da Pismo tumai Pismo. Tako je u praksi primenio protestantsko pravilo iz
vremena Reformacije. Da li ste i vi to pokuali?
Imamo li danas na raspolaganju literaturu koja nam moe pomoi da tumaimo Pismo uz
pomo Pisma? Strongov (Strong's Exhaustive Concordance) i Jangov konkordans (Young's
Concordance) mogu nam biti veoma korisni. Moete otvoriti ove konkordanse i ustanoviti gde se
sve u Pismu pojavljuje re i! Moete da istraujete u kojem se sve znaenju upotrebljava re i.
Nisam ba sasvim siguran zato su prireivai u svoje konkordanse ukljuili i ovu naizgled tako
beznaajnu re. U poslednje vreme nisam imao neku naroitu elju da drim propoved o toj rei.
Meutim, Jang i Strong su bili tako sveobuhvatni i tako iscrpni u svom radu da su insistirali da se
ukljui svaka re svakog teksta koji se pojavljuje u Pismu.
18
A onda su pristigli i kompjuteri. Uz neiju pomo uspeo sam da dobijem kompjuterski

konkordansni program. Sada samo pritisnem dugme, moj kompjuter proita celu Bibliju za tri
sekunde i odmah mi pokae gde se sve odreena re ili fraza pojavljuje! Mi danas imamo pomona
sredstva od kojih bi se naim pionirima zavrtela glava. Svaki vernik sada ima mogunost, uz pomo
kompjutera, da sveobuhvatno istrauje Pismo i da pronae svaki stih koji ima neke veze sa
odreenom temom, predmetom ili reju i da postupajui tako omogui Pismu da samo sebe tumai.
Verovanje hriana adventista se na jednom podruju razlikuje od verovanja ostalih hriana.
Radi se o onome to se dogaa sa ovekom posle smrti. Zato mi smatramo da pokojnici spavaju u
grobu, bez svesti, sve do vaskrsenja? Zato ne verujemo da odlaze na nebo ili u pakao posle smrti?
Zato to smo od samog poetka svoje istorije insistirali na tome da se potuje istorijsko
protestantsko pravilo da se proui svaki biblijski tekst koji govori o smrti i o tome ta se dogaa sa
nama posle smrti i to smo svoje verovanje utemeljili na biblijskim dokazima. A onda, kad se
nekoliko tekstova naizgled nije uklopilo u taj globalni zakljuak (Na primer, pria o bogatau i
Lazaru ili tekstovi o razbojniku na krstu), traili smo bolje objanjenje tih tekstova. To je izrazit
primer istorijskog protestantskog pristupa Pismu.
Protestanti su tvrdili: Ne morate da imate proroka ili svetenika ili papu da biste tumaili
Pismo. Svaki vernik moe to da ini, a Pismo se lako moe razumeti.
Mislim da je to tano, ali uz jednu vanu ogradu. Naime, ovek koji nije nanovo roen teko
moe da razume Pismo. To je izuzetak koji treba jasno naglasiti. Moda su pretpostavljali, kada
su formulisali izjavu, da su svi vernici ve nanovo roeni i da se u duhu slau sa reima Pisma.
Obratimo panju na sledei tekst iz Pisma:
A mi ne primismo duha ovoga sveta, nego Duha koji je iz Boga, da bismo znali ta
nam je darovano od Boga. Pa to i govorimo, ali ne reima nauenim od ljudske mudrosti,
nego naueni od Duha, tumaei duhovno duhovnim ljudima. (1. Korinanima 2,12.13
D. Stefanovi)
To je vano naelo za tumaenje Biblije. Meutim, u 14. stihu je naglaen i vaan izuzetak:
Obian ovek ne prima to je od Duha Bojega, jer mu se ini ludost i ne moe da razume to,
jer se na duhovni nain ispituje. Ukoliko se ne dogodi udo Svetoga Duha u ivotu, udo
obnovljenja i novoroenja, Pismo se ne moe lako razumeti, jer treba da se posmatra kroz
duhovne naoare novoroenja.
Druga taka protesta iz doba Reformacije kae da u pitanjima vere nema nadglasavanja, da
veina ne mora da bude u pravu. Ovo naelo jo odzvanja iz protesta knezova na Saboru u
pajeru. Znate li da se veina, ako razmatramo istoriju religije, skoro uvek, ako ne i uvek,
nalazila na pogrenoj strani? Nikada se nemojte povoditi za onim to je veina odluila! U ovom
svetu je veina obino zastupala pogrena gledita! Prema tome, ukoliko ustanovite da se veina
potpuno slae u neemu, prvo treba da posumnjate u pravilnost prihvaenog gledita i da onda
celi problem paljivo sami prouite. Opasno je trati za gomilom. Opasno je initi ono to ini
veina.
Seam se da sam kao tinejder proitao oglas koji je glasio: Pivo akme: svi ga piju! Pored
teksta su bile slike razliitih ljudi kako piju akme pivo. Ideja je bila da ukoliko svi piju isto pivo,
trebalo bi da i ti to ini. Ako bi svi skoili sa Bruklinskog mosta, svakako bi trebalo da i ti
skoi! Kakvog li bolesnog zakljuivanja! Reklamne agencije i sredstva javnog informisanja
19
polaze od pretpostavke da su ljudi lakoverni i ponaaju se prema njima kao prema uspanienom
krdu koje srlja preko litice u ponor. Svi to ine; zato ne bi i ti? To je opasna ideja, pogotovo
kada se radi o religijskim pitanjima. Biblija kae: Postaraj se da se pokae valjan pred Bogom,
kao radnik koji se nema ta stideti, i koji pravo upravlja reju istine. (2. Timotiju 2,15 D.
Stefanovi)
Naelo koje nije samo protestantsko glasi da se prouavanje najveim delom sastoji od
molitve. Nismo sigurni ako Bibliju prouavamo bez molitve. Razmotrimo Isusov primer!
Razmotrimo primere velikih ljudi u Bibliji i velikih ljudi u istoriji hrianske Crkve! Martin
Luter se molio tri sata dnevno kad se suoavao sa nekom od najveih kriza u svom radu. U
stvari, jednom je naglasio da se svaki put kad je bio toliko zauzet da nije znao kako da sve
postigne, jo vie molio. On se nije pitao: imam li vremena da se molim? Ve: mogu li da se ne
molim? To je bilo njegovo gledite i to je bilo gledite i svih onih koji su poli tragom
protestantske reformacije.
eleo bih da dodam jo jedno naelo prouavanju Boje rei i molitvi: neophodnost hrianske
slube i svedoenja, rada na irenju Jevanelja. Istraivanje Boje rei, molitva i praktino
hriansko svedoenje ine Bibliju znaajnom i razumljivom. Tek tada imamo razloga da
istraujemo, silu koja nam pomae da istraujemo i duhovnu pronicljivost bez koje bismo bili
duhovno mrtvi.
Veliko naelo protestantske reformacije bilo je opravdanje verom. Zloglasni Tecel je tada
prolazio ulicama, udarajui u dobo i trudei se da navede ljude da kupuju oprotajnice. Kad je
stigao do Nemake, otkrio je da je neko ve pripremio srce naroda za dublju teologiju. Luter je
izjavio: Ja u nainiti rupu u Tecelovom dobou. Tecel je pokuavao da ubedi ljude da daju novac
da bi, kada umru, ili kada njihovi roaci umru, njihove due, umesto da se mue u istilitu, mogle
da se nau na Nebu. Naravno, cela ta prevara je bila utemeljena na lanom sistemu takozvanih
zasluga da ovek moe da zaradi ili da plati Boju milost. Luter se estoko suprotstavio toj zabludi.
Opravdanje verom nas ui da na poloaj pred Bogom i naa vena sudbina ne zavise od
onoga to mi inimo. Oni su utemeljeni na onome to je Isus uinio. Hrianin je hrianin
zahvaljujui tome to poznaje Hrista. Spasenje je utemeljeno na Isusovoj pravednosti, a nikada
na naoj pravednosti. Hrianin nikada nee otii na Nebo zahvaljujui neemu to je sam
uinio, i nikada nee biti izgubljen zbog neega to je sam uinio. Jedini razlog da budemo
spaseni ili izgubljeni je na odnos prema Isusu. To je bila bomba koja je potresla temelje
dominantne verske institucije u dane Reformacije.
Protestant, bilo da je pripadnik katolike, jevrejske ili protestantske zajednice je samo onaj
vernik koji protestuje protiv svakog sistema koji kae da se moemo na bilo koji nain spasti
onim to inimo. Da li je to deo i tvog protesta? Jesi li skoro o tome razmiljao?
Protestanti su u doba Reformacije bili poznati po svojoj hrabrosti. To moemo zakljuiti kad
prouavamo izvetaje iz tog vremena. Oni su zaista znali kako da ratuju dobar rat. Bili su spremni
da brane istinu i svojim ivotom i zato su milioni muenika poginuli za istinu u toku mranog
srednjeg veka. Da ujemo samo neke izjave tih hrabrih ljudi!
Tindal je rekao: Ja upuujem izazov i papi i svim njegovim zakonima. Ako mi Bog bude
sauvao ivot, nee proi mnogo godina pa u postii da deak koji upravlja plugom bolje poznaje
Sveto pismo od vas. To su bile zapaljive rei!
ujmo Luterove rei u toku rasprave sa Johanom Ekom na saboru u Vormsu: Jednostavni
vernik, naoruan Pismom, vei je od najveeg pape koji je bez njega.
20
Johan Ek je na to skoio na noge i povikao: Jeres, Martine Luteru, jeres.

Na to mu je Luter odvratio: Jeres? Neka bude! Pa ipak je to istina. Zatim je dodao: Sve
moete oekivati od mene osim da letim i da se odreknem. Leteti ne mogu, a jo manje se mogu
odrei. U svom poznatom govoru, kada je bio pozvan pred prelate, rekao je odluno: Tako
mislim, ne mogu drukije, pa neka mi Bog pomogne.
Da li je moja namera danas, dok govorim o protestantima, da papu prikaem u loem svetlu?
Ne, nikako! Istini za volju, svia mi se ovaj sadanji papa. Ali, u dane kad je tama bila tako gusta da
se ljudi nisu usuivali da razmiljaju, ve su slepo verovali ono to im se govorilo, pojavila su se ova
naela. Ta naela bi trebalo da postanu naela svakog dananjeg oveka, bilo da je katolik, protestant
ili Jevrejin.
I tako, zakljuujui, eleo bih da uputim protest protestantima. Protestujem protiv onih
protestanata koji su zaboravili da je Biblija temelj svakog njihovog autoriteta! Protestujem protiv
onih protestanata koji su zaboravili da Biblija tumai samu sebe i da joj nije potreban drugi tuma!
Protestujem protiv onih protestanata koji su zaboravili da veina obino nije u pravu, da se obino
nalazi na pogrenoj strani i da nas njene odluke ne obavezuju! Protestujem protiv onih protestanata
koji su zaboravili na vanost molitve kao osnove pravog istraivanja Biblije. Protestujem protiv onih
protestanata koji su tako dugo uzimali zdravo za gotovo da se spasavamo samo Bojom milou, a
ne svojim sopstvenim delima, da su zaboravili da o tome govore! Protestujem protiv protestanata
koji odmah ponu da se klanjaju pred svakim koji ospori njihova protestantska gledita!
Dok protestujem protiv tih protestanata, protestujem i protiv sebe. Ko sam ja da ustanem i da
sebe proglasim za svetao primer? Meutim, ja znam ta bih eleo da postanem, uz Boju milost! A
ti? Jesi li ti protestant? Jesi li to zaista? Da li zna protiv ega protestuje? Molimo se Bogu da nam
pomogne da znamo kome verujemo i zato verujemo ono to verujemo!
21
4. ISUS I PROROCI
Na univerzitetskom kampusu, na kome sam radio kao pastor, bio je obrazovan jedan razred
Subotne kole. aci su dobili listu pitanja iz pouke za tu sedmicu, a bio je izabran i uitelj koji e
voditi diskusiju. Predmet pouke bio je predodreenje ili predestinacija.
Dok se raspravljalo o prvom pitanju, jedan student je izjavio: Moj uitelj, dok sam jo iao u
deveti razred, rekao je to i to o ovom predmetu.
Uitelj je odgovorio: To je dobra misao, hvala.
Kad je diskusija nastavljena, javio se drugi student: Ja mislim tako i tako..., i izneo je svoje
miljenje o pitanju.
Uitelj ga je pohvalio: To je bila korisna primedba. Nikada do sada nisam o tome razmiljaona
taj nain.
Trei student je rekao: U naoj subotno-kolskoj pouci citira se jedan od naih stareina koji je
kazao to i to.
Voa je oduevljeno prihvatio: To je bila strana ideja.
Konano se etvrti student usudio da citira jednu reenicu iz knjige Istorija otkupljenja. (The
Story of Redemption) Tada se voa namrtio i kazao: Mislim da bi trebalo da se drimo Biblije i
samo Biblije.
Ovo se dogaalo u vreme kada je u Adventistikoj crkvi u iu interesovanja poela da dospeva
tematika o duhovnim darovima. I, kao to vam je poznato, od tada pa do danas, o tome su se vodili
mnogi razgovori. U stvari, bilo je toliko tih razgovora, da postajem pomalo nervozan kad uopte
treba da govorim o toj tematici. Pokuao sam da pronaem put da je izbegnem, ali nisam uspeo. I
zato u o tome govoriti kako najbolje znam, jer duboko verujem u vanost duhovnih darova.
Meutim, svestan sam, i to me boli, da mnogi ljudi postavljaju ozbiljna pitanja o duhovnim
darovima u Crkvi.
U dane Reformacije, seate se, reformatori su prihvatili tri velika naela o kojima smo govorili.
Opravdanje verom, svetenstvo vernika i sola Scriptura (samo Biblija).
ta je znaila protestantska izreka sola Scriptura? Da li je to znailo da osim Pisma protestanti
nisu priznavali nikakvo drugo boansko videlo? Ne. ak ni Luter to nije tvrdio. To je znailo da iza
svake doktrine i svakog pravila mora da stoji autoritet Biblije, a ne samo autoritet crkvene tradicije i
crkvenog uenja. I reformatori su od srca pozivali da tako bude. Meutim, ljudima se danas dopada
da koriste naelo sola Scriptura u druge svrhe manje vane svrhe, moda ak u nie svrhe? Oni se
koriste naelom sola Scriptura da bi odbacili duhovne darove ili dodatna otkrivenja, jer se nekima
ne dopadaju. Jo jedna izreka iz doba Reformacije koja se upotrebljava u izmenjenom znaenju je
pravilo o svetenstvu vernika. U dane Reformacije ta izreka je znaila da svako moe
neposredno da pristupa Bogu i da niko ne mora da trai posredovanje svetaca ili svetenika.
Meutim, danas se ljudi koriste idejom o svetenstvu vernika kao lozinkom protiv crkvene
organizacije i vostva, iako to reformatori nisu imali na umu.
Svi koji se oslanjaju na Bibliju i samo na Bibliju moraju da prihvate duhovne darove, zato to su
duhovni darovi biblijski. U 1. Korinanima 12,1. apostol Pavle jasno kae da Bog eli da Crkva ima
na raspolaganju sve duhovne darove. Obratimo panju na opis ovih duhovnih darova u poslanici
Efescima: Iziavi (Isus) na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima. I On je dao jedne
apostole, a jedne proroke, a jedne evaneliste, a jedne pastire i uitelje. (Efescima 4,8.11)
22
BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 4. ISUS I PROROCI www.najvaznijevesti.com
Veina od nas je videla apostole, jer su apostoli ljudi poslani da propovedaju. Ja sam odrastao
posmatrajui misionare kako se vraaju kui i priaju ta su doiveli u dalekim krajevima. U stvari,
eleo sam da i ja budem misionar-povratnik. Veina od nas je videla i neke prave evaneliste, a svi
smo se sretali s pastorima i uiteljima. Ali, teko da je iko meu nama doao u blizinu nekog
proroka. Ja sam video jednoga na ulici u Njujorku u blizini Tajms-skvera. To je bilo zastraujue
iskustvo. Mislim da je bio puten iz neke dravne ustanove za leenje umobolnika i da je zaista eleo
da ljudima prikae uase paklenog ognja. Meutim, zaista videti pravog proroka bilo bi jedinstveno
iskustvo.
Neki ljudi su ograniili znaenje rei prorok. Prorok, kau oni, to je ovek koji objavljuje Boju
poruku, i to je to. Po toj definiciji bi svaki propovednik mogao da bude prorok. Ali u Bibliji re
prorok znai i vie od toga. A neki su nazivani i veima od proroka, to je takoe zanimljivo!
ta je Bog imao na umu kada nam je dao ove darove, ukljuujui i dar prorotva? Biblija sama
odgovara na ovo pitanje: Da se sveti priprave za delo slube, za izgradnju Hristova tela, dok svi ne
doemo do jedinstva u veri i pozna(va)nju Sina Boijeg, do savrenog oveka, do pune mere
Hristovoga rasta. (Efescima 4,12.13 arni)
Obratimo naroitu panju na 14. stih: Da ne budemo vie mala deca, koju ljulja i zanosi svaki
vetar nauke, u lai ovejoj, putem prevare; nego vladajui se po istini u ljubavi da u svemu
uzrastemo u onome koji je glava, Hristos. Bog je imao jasnu nameru kada je dao ove darove Crkvi
ukupno pet darova, ukljuujui i dar prorotva! Svakako da jo ne moemo smatrati da su se
ispunili ciljevi obeleeni ovim proroanstvom i da nam vie nisu potrebni ovi darovi. Ako su nam
ikad bili potrebni, potrebni su nam upravo sada!
Ja sam bolno svestan da mnogi i mnogi vernici imaju samo neku nejasnu predstavu o misiji i
ulozi Crkve. U stvari, nedavno je predsednik Tihookeanske unije izjavio na saboru: Postoje tri
osnovna pitanja koja se upravo sada ozbiljno postavljaju. Broj jedan: Koja je naa misija? Broj dva:
Zato nemamo vie poverenja u vostvo? I broj tri: Da li smo svesni potrebe da se Crkva probudi?
Ako su nam ikad bili potrebni svi duhovni darovi, potrebni su nam danas. Zar i vi ne mislite
tako?
Dakle, duhovni darovi su biblijski po svojoj prirodi. Ako verujete u naelo sola Scriptura, onda
verujete i u duhovne darove! Oni imaju dobru biblijsku osnovu, ukljuujui i dar prorotva.
Posle Reformacije stotine glasova su poele da tumae ta Biblija eli da kae i to je dovelo do
osnivanja stotina denominacija koje imamo danas. Ovo umnoavanje denominacija se nastavlja i
svaka od njih tvrdi da koraa vrsto pod zastavom naela sola Scriptura. ta da radimo sa svim tim
razliitim pogledima i razliitim tumaenjima, koja se sva, navodno, temelje na istom Pismu?
Svakako, tekst u Poslanici Efescima 4,14. nam ovde moe pomoi: Da ne budemo vie mala deca,
koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke... Bog je imao naroiti cilj kad nam je dao dar koji se naziva
darom prorotva. On ga je dao da preko njega vodi i objedinjuje Crkvu. U istoriji Hrianske crkve,
ukljuujui i Stari zavet, proroci su se uvek pojavljivali kad je Crkva bila blizu Boga; a kad Crkva nije
bila blizu Boga, glasovi proroka se nisu uli. To je veoma zanimljiva zakonitost! Bilo je i izuzetaka,
kada su se uli usamljeni glasovi, kao to je bio prorok Ilija, koji je pozivao celi narod na pokajanje.
Ali, kad je u pitanju naroiti dar slanja proroka Bojem narodu, postojao je odreeni odnos izmeu
toga dara i njihove bliskosti sa Bogom, odnosno njihove udaljenosti od Boga. Ponekad kaemo da
mi u naoj Crkvi imamo dar prorotva. Ne, mi ga nemamo! Mi smo ga imali! Mi smo ga nekada
imali! Dar prorotva je pitanje sadanjeg, a ne prolog vremena. Paljivo razmislite o tom problemu!
23
Ovo to govorim je sasvim u skladu s Biblijom! Prema tome, odsustvo duhovnih darova svih darova
zaista otkriva nau potrebu za probuenjem.
Uopteno govorei, koji je cilj dara prorotva? Moemo li ga saeti u nekoliko rei? Jedan od
divnih ciljeva je da uporedi razliita tumaenja Pisma i da nam pomogne da razumemo koje je od
njih pravilno, tako da bismo mogli videti razliku izmeu istine i zablude.
Neko je u tom smislu Duh prorotva nazvao i sudijom ili arbitrom. Kad je neko marljivo
prouavao neku istinu na temelju Pisma, a neko je drugi isto tako marljivo prouavao istu istinu na
temelju Pisma, i njihovi se zakljuci ne slau, tada Bog preko proroka stavlja svoj peat odobravanja
na neije delo i kae: Ovo je ono pravo!
Proroki dar nije izliven s ciljem da otkriva ili uvodi nove istine. Njegov je cilj da razjasni istinu
i da uini da se ona lako moe razumeti. On baca svetlost na istinu koja je ve otkrivena. Duhovni
darovi su dati Crkvi za razumevanje, potvrivanje, razjanjavanje; ponekad da bi opomenuli,
prosvetlili, uteili. To je Bog na delu, koji se trudi da pomogne Hristovom Telu, svojoj Crkvi.
Proroci su bili manja svetlost koja je upuivala ka veem svetlu. Oni nisu bili svetlost na kojoj se
temelji autoritet. Oni nisu bili autoritet iznad Biblije. Oni su bili autoritet o Bibliji.
U Hristovo vreme iveo je jedan od najveih proroka i na njegovom primeru moemo videti
kako se Isus odnosio prema prorocima. Hajde da prouimo jedan uzbudljiv trenutak iz Isusovog
ivota! Vreme Njegove smrti se ve bilo pribliilo. U stvari, sve se dogaalo u petak, pred Njegovo
raspee. Isusa su uhvatili u Getsimanskom vrtu. Vukli su ga i gurali od Kajafe do Ane. Odveli su ga
Pilatu, a Pilat ga je poslao Irodu. A Irod videvi Isusa bi mu vrlo milo; jer je odavno eleo da ga
vidi, jer je mnogo sluao za njega, i nadae se da e videti od njega neko udo. I pita ga mnogo koje
za to; ali mu On nita ne odgovori. (Luka 23,8.9)
Da li vam se ikad dogodilo da vas neko doeka utanjem? Kako to izgleda? Isus mu nita ne
odgovori. Ko je bio taj Irod? To je bio vladar koji je uutkao glas Jovana Krstitelja. A Isus je upravo
za Jovana Krstitelja rekao: Nijedan izmeu roenih od ena nije izaao vei od Jovana Krstitelja.
(Matej 11,11) Taj isti Irod, pijan i brzoplet, naredio je da se Jovanu Krstitelju odrubi glava. I zato
sam, itajui kako Isus stoji pred Irodom i kako mu ne odgovara ni rei, rekao: Ba dobro! To je i
zasluio. Tako mu i treba, Gospode. Gledaj ga prodorno. Namrti se. kripi zubima. Ali mu nemoj
nita rei. Doekaj ga utanjem. On to i zasluuje. Tako bih ja prema njemu postupao!
Meutim, Isus je doao da umre za Iroda isto onoliko koliko i za bilo koga drugoga. Tako,
umesto da oekujemo ostvarenje scenarija koji sam ja zamislio, bilo bi bolje da vidimo suze u
Isusovim oima, da vidimo Njegovo stisnuto grlo kad je shvatio da je pred Njim jo jedan od onih
koji su mogli da ive veno, a koji su odbili Njegovu ponudu. Svojim utanjem Isus kao da je
govorio Irodu: Ti nisi mario za glas mog proroka i ja vie nita ne mogu da uinim za tebe. Ti si
odluio ta e da uini s mojim prorokom i ja ti vie nita ne mogu pomoi. Ti si uutkao glas dara
prorotva i zato si okruen tiinom. Isus nije utao pred Irodom zato to je eleo da ga uvredi ili da
bude grub. Jednostavno nita vie nije moglo da se kae!
Jovan Krstitelj je bio vie od proroka. Takav sluaj se dogodio bar dva puta u istoriji biblijskih
linosti. U Jevanelju po Mateju 11,9. Isus je naglasio da je Jovan Krstitelj bio vie od proroka, a u
desetom stihu nazvao ga je svojim vesnikom, Gospodnjim vesnikom. Isus je jasno kazao da je Jovan
Krstitelj ispunjenje proroanstva o Iliji koji e doi. (Matej 11,14) Na kraju Starog zaveta, u Knjizi
proroka Malahije, objavljeno je proroanstvo da e pre velikog i stranog dana Gospodnjeg doi
Ilija. (Vidi Malahija 4,5!) Jovan Krstitelj je bio delimino ispunjenje tog proroanstva. Ali, prema
Malahiji, na samom kraju vremena, neposredno pre Isusovog dolaska, to proroanstvo e se ispuniti
24
u potpunosti. Prema tome, ako ikada ujete da je neko vei od proroka i da se naziva Gospodnjim
vesnikom i da je manja svetlost koja upuuje ljude ka veoj svetlosti, treba da se trgnete i da obratite
naroitu panju.
Jovan Krstitelj je bio manja svetlost. Jevanelje po Mateju 3,13.14. kae da je sam Jovan izjavio
na Jordanu, kada je Isus doao da se krsti: Ja nisam dostojan njemu obue poneti... ti treba mene da
krsti. Kasnije, kada je Isusova popularnost poela da raste, a Jovanova da opada, Jovan je rekao:
Onaj treba da raste, a ja da se umanjujem. (Jovan 3,30) Jovan Krstitelj, ispunjenje proroanstva o
Iliji drugom Iliji bio je manje svetlo koje je trebalo da upuuje ljude ka veem svetlu.
Vratimo se starozavetnom tekstu, koji govori o drugoj biblijskoj linosti koja je bila vie od
proroka!
I stadoe vikati Marija i Aron na Mojsija... i rekoe: zar je samo preko Mojsija govorio
Gospod? nije li govorio i preko nas? I to u Gospod. A Mojsije bee ovek vrlo krotak
mimo sve ljude na zemlji.
I odmah ree Gospod Mojsiju i Aronu i Mariji: doite vas troje u ator od sastanka. I
otidoe njih troje. Tada sie Gospod u stubu od oblaka, stade na vratima od atora. I viknu
Arona i Mariju, i dooe oboje. I ree im: ujte sada rei moje: prorok kad je meu vama, ja
u mu se Gospod javljati u utvari i govoriu s njime u snu. Ali nije takav moj sluga Mojsije,
koji je veran u svem domu mojem. Njemu govorim iz usta k ustima. (Oigledno je Bog
smatrao Mojsija veim od proroka)
I tada se Bog obratio Mariji i Aronu:
Kako se, dakle, ne pobojaste vikati na slugu mojega, na Mojsija? I gnev se Gospodnji
raspali na njih, i On otide. I oblak se podie sa atora; i gle, Marija, bee gubava, bela kao
sneg. I Aron pogleda Mariju, a ona gubava.
Tada ree Aron Mojsiju: gospodaru, molim te, ne mei na nas greha ovoga, jer ludo
uinismo i zgreismo.
Nemoj da ova bude kao mrtvo dete... I vapi Mojsije ka Gospodu govorei: Boe, molim
ti se, isceli je.
A Gospod odgovori Mojsiju: da joj je otac njen pljunuo u lice, ne bi li se stidela sedam
dana? Neka bude odluena sedam dana izvan okola, a posle neka bude opet primljena.
Tako bi Marija odluena izvan okola sedam dana; i narod ne poe odande dokle Marija ne
bi opet primljena
To je bio trenutak napetosti u starozavetnom izvetaju. Zato se dogodio i zbog ega? Zbog toga
to se neko nije bojao da govori protiv Bojeg sluge! Smatralo se ozbiljnim prestupom, u dane
proroka i onih koji su bili vie od proroka, govoriti protiv njih, a kamo li pogubiti ih, kao to je to
uinio Irod. Nije udo da je i Isus stajao bespomono u Irodovoj prisutnosti. Kad je uutkao
proroka, Irod je uutkao i Isusa. Zato Isus vie nita nije imao da mu kae.
Ovo nas dovodi do osnovnog zakljuka za danas: Svako ko je neprijateljski raspoloen prema
prorocima, pre ili kasnije e biti neprijateljski raspoloen i prema Isusu. To je pravilo. To je aksiom.
Biblijski je princip da onako kako postupa prema prorocima, tako postupa i prema Isusu.
Religiozni ljudi Hristovog vremena su se suoavali s jednim vrlo tekim problemom. Isus ih je
nazvao licemerima (dvolinima). On je jasno rekao: Time samo svedoite za sebe da ste sinovi onih
25
koji su pobili proroke. I vi dopuniste meru otaca svojih. Zmije, porodi aspidini! kako ete pobei od
presude u oganj pakleni? (Matej 23,31-33) Teke rei, koje je Isus izgovorio sa suzama u oima i sa
bolom u glasu.
U sedmom poglavlju Dela apostolskih nalazimo zapis o Stefanu za kojeg kaemo da je prvi
hrianski muenik. Ja ne mislim tako. Ja mislim da je Jovan Krstitelj bio prvi hrianski muenik ili
je to moda bio Avelj.
Meutim, Stefan je bio prvi hrianski muenik u prvoj Hrianskoj crkvi. I dok je stajao
branei Isusa, primetio je kako se ljudi mrte. Konano, prekinuo je svoju propoved i rekao: Kojega
od proroka ne proterae oci vai? (Dela 7,52) U tom trenutku su poeli da krguu zubima na
njega. Izveli su ga i kamenovali.
U esnaestom poglavlju Jevanelja po Luki Isus je ispriao priu o bogatau i Lazaru. Bogata je
preklinjao da neko javi njegovoj brai ta mu se dogodilo, ali Isus je rekao: Ako ne sluaju Mojsija i
proroka, da ko i iz mrtvih ustane nee verovati. (Luka 16,31) Ponovo se sreemo sa biblijskim
naelom da ni Bog vie ne moe nita da uini za nas ako okrenemo lea daru prorotva.
Isus je prorocima ukazivao razumno potovanje. Sam je rekao: Nisam doao da pokvarim ni
zakon ni proroke! (Matej 5,17 parafrazirano). Apostol Luka je zapisao izvetaj o Isusu koji dolazi
u svoj rodni grad, ita iz Knjige proroka Isaije i kae: Danas se izvri ovo pismo u uima vaim.
(Luka 4,21) A oni su Ga izveli iz grada i pokuali da Ga bace sa litice. Isus je citirao iz svih proroka,
ukljuujui Danila, Jonu i Mojsija. Kad je plakao nad Jerusalimom, rekao je: Jerusalime, Jerusalime,
koji ubija proroke i zasipa kamenjem poslane k sebi! (Matej 23,37) Isus je uvek pokazivao veliko
potovanje prema daru prorotva i snano ga je branio.
Onoga jutra kad je vaskrsao, Isus se pridruio dvojici uenika. Navodio im je sve to su Mojsije i
svi proroci govorili o Njemu (Vidi Luka 24,27!). I ponovo ih je kasnije upozorio da ne veruju
naukama i zapovestima ljudskim (Vidi Matej 15,9!). Poto im se tako otvoreno obratio, uenici su
doli k Njemu i rekli: Zna li da fariseji uvi tu re sablaznie se? (Matej 15,12)
Isus je odgovorio: Ostavite ih: oni su slepe voe slepima. A zatim je ispriao jednu od svojih
najkraih pria: Ako slepac slepca vodi, oba e u jamu upasti. (Vidi Matej 15,14!)
U emu je bio njihov problem? Jednostavno su izgubili viziju! Izgubili su sposobnost da vide.
Seate li se da apostol Pavle uporeuje Crkvu sa telom i da govori o oima? (1. Korinanima
12,16.17) To me podsea na jedno od imena koje su proroci imali u Starom zavetu. Zvali su ih
videoci (Vidi 1. Samuilova 9,9!). Kao dete sam se pitao ta znai ta re. Nisam shvatao da Biblija
govori o oima Crkve o videocima. Upravo posredstvom dara prorotva Bog pomae vernicima
da jasnije vide ivotnu stvarnost. I kad su ljudi u Hristovo vreme pokazivali da su slepi,
jednostavno su priznavali, dodue nenamerno, da su okrenuli lea prorocima i daru prorotva.
Ovde namerno ne spominjem nijedno ime. elim samo da kaem onima koji dobro poznaju
Bibliju da, ako budu verovali onome to Biblija kae o svim duhovnim darovima koje Bog daje
svojoj Crkvi, moraju da veruju i u dar prorotva. To je tako jednostavno. To ujedno znai da naelo
sola Scriptura nije biblijsko naelo, jer nas naelo sola Scriptura upuuje na proroke. Svakako da
zadivljuje to vas ti isti proroci, ukoliko su pravi, upuuju natrag Pismu!
Pria se o nekom oveku koji je otiao da poseti poznatu umetniku galeriju. Dok je posmatrao
slike, kazao je prijatelju koji je iao sa njim: Ljudi govore da se ove slike prodaju za milione dolara.
Ja ne bih dao ni prebijenu paru za gomilu ovakvih umetnina.
uvar, uvi komentar ovog oveka, priao mu je, potapao ga po ramenu i kazao: Gospodine,
ove slike nisu na ispitu. Na ispitu su oni koji ih gledaju.
26
Moda bi se neto slino moglo rei i o daru prorotva. Moda mislite da ste dar prorotva
stavili na probu, da mu sudite, a u stvari mi smo sami na probi da se vidi kako se odnosimo prema
Bojem autoritetu.
O ovome bismo mogli da napiemo jo mnoga poglavlja. Za sada u vas potedeti toga. Ali, kad
razmiljamo o temeljima na kojima poiva ono to verujemo, kad se upitamo zato verujemo ono
to verujemo, pazimo da ne zanemarimo jedan od najveih darova koji je Crkva ikada dobila. I
zapamtimo, na kraju, da onako kako postupamo prema prorocima, tako emo na kraju krajeva
postupati i prema Isusu. To je neminovno.
27
5. DIVNI SAVETNIK
Kuda idete kad vam je potreban struni savet psihoterapeuta? Kuda idete kad vam je potreban
takav savetnik? Danas je skoro u modi biti na terapiji ili poseivati ordinaciju psihoterapeuta.
Kakvu vrstu saveta vi dajete kada se neko obrati vama i zatrai da mu pomognete? Posle
nekoliko godina posmatranja onoga to se dogaa na ovom podruju, prikupio sam neke misli o
Bojem planu psihoterapije. Zar ne bi konano trebalo da shvatimo sutinsku razliku izmeu
hrianske i nehrianske psihoterapije?
eleo bih da ponem ovo razmatranje naglaavajui neka naela kojih se moramo drati
prilikom traenja pomoi psihoterapeuta. Prvo naelo glasi da Bog mora da bude na prvi i
najvaniji psihoterapeut.
Biblija govori o nekome ko je Divni savetnik. Ovaj stih ujemo bar jednom godinje u vreme
Boia: Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime e mu biti: Divni
savetnik, Bog silni, Otac veni, Knez mirni. (Isaija 9,6) Ovo su zanimljiva imena, a sva se odnose na
Isusa. Stariji prevodi stavljaju zarez izmeu naziva divni i savetnik, ali u ja ukloniti zarez i nazvati
Isusa Divni savetnik. To ini i veina novijih prevoda.
Ako vam je potreban savetnik, psihoterapeut, jeste li ve probali da potraite Onoga za koga
Biblija kae da je najbolji? Jeste li postali jedan od Njegovih klijenata? Jeste li uporedili Njegov
cenovnik sa drugima?
On je Divni savetnik zato to je Bog silni. U Poslanici Rimljanima, apostol Pavle, zadivljen onim
to je Bog, kae: O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Bojega! kako su neispitljivi njegovi
sudovi i neistraljivi njegovi putevi! Jer ko pozna misao Gospodnju? Ili ko mu bi savetnik?
(Rimljanima 11,33) Kada se konano obratite Onome koji nas je stvorio, koji zna kako
funkcioniemo, shvatiete da Njemu nije potreban savetnik. On sam je Divni savetnik.
Prouio sam neke nadahnute informacije koje su nam date o psihoterapiji. Evo jednog primera:
Neki (ljudi) su slabi u svom hrianskom iskustvu zato to... oekuju odobravanje
ljudi sa daleko veom zebnjom nego Boje odobravanje. Oni su oekivali pomo i savet od
ljudi vie nego od Boga... A tako je esto i onima, od kojih su traili savet, bila potrebna
pomo; jer njihove due nisu bile ispravne pred Bogom... Oslanjanje na ljudsku mudrost ne
podstie rastenje u milosti.(GW 414)
To je prilino gorak komentar iz vremena osnivanja nae Crkve.
Oslanjanje na ljudsku mudrost ne podstie rastenje u milosti.
Veina od nas je svesna da se na nekoga mora osloniti. Mi imamo prednost da se moemo
osloniti na Boga, ali... ako odluimo da se ne oslonimo na Njega, onda emo se oslanjati na ljude. A
tu opet imamo dve mogunosti: ili emo se oslanjati na sebe ili emo se oslanjati na druge. Ako
bolujemo od kompleksa nie vrednosti, ako nismo navikli da budemo samostalni, mi emo odluiti
da se oslanjamo na druge i da traimo njihovo odobravanje.
Greh je poeo sa samodovoljnou, sa ovekovom odlukom da bude sam sebi dovoljan. U
stvari, oholost i samodovoljnost su gresi koji nam ostavljaju najmanje nade. Ovde ne govorimo o
tome da ovek ne sme da bude svestan svoje vrednosti. Ni sluajno. Mi znamo da je Bog razoaran
28
BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 5. DIVNI SAVETNIK www.najvaznijevesti.com
kada sebe nedovoljno cenimo. Biblijska istina je da smo mi nemoni da ivimo pravedno, da smo
nemoni da inimo bilo ta bez Boga. Ali, injenica da smo nemoni ne znai da smo bezvredni. U
oima Neba mi smo vredni svakog truda i svake rtve i Bog zato eli da visoko cenimo sebe.
Meutim, ukoliko ja odluim da se ne oslanjam na Boga, kao to je to Lucifer uinio u poetku,
onda je sasvim sigurno da u se oslanjati na sebe i da u poeti da mislim da sam sam sebi dovoljan.
Da li to znai da uvek treba da traimo samo Boji savet i da se nikada ne savetujemo sa nekim
drugim ljudskim biem? Naravno da ne! Biblija kae da mudar ovek slua savet, da planovi
propadaju kad nema savetovanja, a da uspevaju tamo gde ima mnogo savetnika. (Vidi Prie
12,15;15,22!)
Prema tome, kad se pojavi potreba za ljudskim savetom, kome da se obratimo? Pogledajmo ta
kae prvi Psalam. On govori o obilnim blagoslovima koji e se izliti na odreenog oveka: Blago
oveku koji ne ide na vee bezboniko, i na putu grenikom ne stoji, i u drutvu nevaljalih ljudi ne
sedi. Ovo je prilino otra kritika, zar ne? Ili Blago onome koji ne sledi savete opakih! (Psalam 1,1
Gas)
Evo jo jednog teksta iz nae prolosti: Isus je rekao: uvajte se ljudi! Uenici nisu smeli da
poklone potpuno poverenje onima koji ne poznaju Boga... Bog se sramoti i jevanelje izdaje kada se
Njegove sluge oslanjaju na savete ljudi koji nisu pod vostvom Svetoga Duha. Svetovna mudrost je
ludost pred Bogom. Oni koji se oslanjaju na nju, sigurno e pogreiti. (enja vekova, 297, 298)
Nemojte poklanjati svoje poverenja onima koji ne poznaju Boga! Mnogi ljudi koji se danas bave
psihoterapijom, u toku svog obrazovanja prihvatili su pravilo da ne obraaju panju na Boga. Oni ne
ele da budu, kako se neko izrazio toliko orijentisani prema Nebu, da ne budu dobri za Zemlju. I
zato u njihovoj slici sveta nema mesta za Boga.
ta, dakle, da inimo kad nam je potreban struni savet da bismo reili neki brani ili
emocionalni problem? Treba da traimo pomo od hrianina koji ima strunu kvalifikaciju da se
bavi takvim problemima! Meutim, odmah se postavlja pitanje: a ko je hrianin?
Pa, hrianski lekar, psihoterapeut, je onaj koji ide u crkvu, rei ete. Ne mora da bude tako.
Ima mnotvo ravih razloga za odlaenje u crkvu.
Hrianin je onaj koji veruje u Boga, rei ete. Ne mora da bude.
Hrianski psihoterapeut je onaj koji veruje da je Biblija Boja re. I opet, ne mora da bude.
Hrianski lekar ili psihijatar ili psihoterapeut je onaj koji je svoje obrazovanje stekao na
univerzitetu Loma Linda. Ne mora da bude.
Prema tome, ko je hrianski lekar, propovednik ili uitelj?
Veina ljudi definie hrianina po ponaanju ili moralnosti i jedva da pominje Isusa. Ali,
prema mom shvatanju, hrianin je onaj koji voli da razmilja i govori o Isusu. Hristos je u centru
njegove panje. Razgovarao sam sa nekim psihoterapeutima nekoliko puta i bilo je divno sluati
kako Isusa stavljaju u sredite razgovora. Neki ljudi ne umeju da se snau u tome. Oni to i ne ele.
Ima dobrih i loih psihoterapeuta. Lo psihoterapeut moe da bude doktor filozofije i da ima
svo obrazovanje koje ide uz tu titulu, ali da ipak eksploatie potrebu ljudi da se oslanjaju na nekoga.
Lo terapeut e podsticati pacijente da se oslanjaju na njega sve dok moe. Uostalom, na taj nain e
zaraivati vie novca.
Bolji terapeut je onaj koji dozvoljava klijentu da se oslanja na njega samo dok ne naui da se
ponovo oslanja na samog sebe. Meutim, sutina Isusovog uenja je predanje samog sebe potreba
da se oslanjamo na Boga.
29
Dobar hrianski psihoterapeut e dozvoliti klijentu da se oslanja na njega samo onoliko

koliko je neophodno da ga usmeri prema Bogu i naui da se oslanja na Njega. U toku tog
procesa, hrianski psihoterapeut nee oklevati, kada mu se za to ukae prilika, da govori o
Isusu i da pomogne klijentu da razmilja o Isusu, Divnom savetniku. Ako poznajete takvog
terapeuta, koji je osim toga i profesionalac na svom podruju, onda to nemojte kriti! Potrebno nam
je to vie takvih ljudi!
Biblija veoma jasno otkriva da je bezuman svaka ko se oslanja na svoje srce. Prema tome,
ako sam psihoterapeut koji pokuava da navede pacijenta da bude sam sebi dovoljan i
samozadovoljan, tada ga uim da bude bezumnik. Ako je to najbolje to e mi klijent dozvoliti
da uinim za njega, onda je, naravno, izostavljanje Boga iz ivota njegova odluka i njegov
najvei problem.
Meutim, hrianski terapeut e ljude upuivati na Divnog savetnika. On je svestan da je
neodgovarajue i prolazno reenje oslanjati se na terapeuta. Biblija kae: Ne uzdajte se u
knezove, u sina ovejega, u kojega nema pomoi. Izie iz njega duh i vrati se u zemlju svoju: taj dan
propadnu sve pomisli njegove. (Psalam 146,3.4)
Dakle, ko je hrianski psihoterapeut? Kakvog terapeuta bismo ti i ja morali da potraimo
kad nam je potrebna terapija? To treba da bude neko ko mi nee dozvoliti da se udaljim od
Boga, niti e mi svojim strunim savetima omoguiti da se udaljim od Boga. Hrianski
psihoterapeut e me to je pre mogue dovesti u vezu sa Bogom.
Ja verujem da mnogi obini ljudi susedi, prijatelji i roaci mogu da uine i mnogo vie od
onoga to obino ine terapeuti da bi ljude nauili da se oslone na Divnog savetnika. Ovo je postalo i
vie nego neophodno, jer danas mnogo psihoterapeuta zloupotrebljava svoju profesiju.
Kada razmatram razliite metode psihoterapije koji se danas koriste, pitam se: Kojim
pristupom se Isus sluio kada je pomagao ljudima? Da li je On zaista bio Divni savetnik?
Vidimo da se Isus koristio i direktnim i indirektnim pristupom u terapiji. On je bio strunjak za
oba pristupa. Oigledno je da je znao kada treba da se poslui direktnim, a kada indirektnim
metodom. Biblija navodi nekoliko primera upotrebe direktnog metoda. Na primer, ugledni farisej
Nikodim je jedne noi doao da poseti Isusa. Kao da je eleo da Mu kae: Neophodno mi je da sa
nekim vodim intelektualnu diskusiju, a Ti mi izgleda kao dobar kandidat za sagovornika.
Meutim, Isus ga je prekinuo i rekao: Tebi je neophodno da se nanovo rodi.
To bi bio primer direktnog pristupa u psihoterapiji.
ta da kaemo o eni Samarjanki kod koje je Isus leenje zapoeo indirektnom metodom: Daj
mi da pijem. I ubrzo zatim promenio pristup: Idi zovni mua svojega; jer si pet mueva imala, i
sad koga ima nije ti mu. (Vidi Jovan 4,7.16-18!) To je bio direktni pristup, zar ne?
Zatim imamo knjievnike i fariseje koji su jednom prilikom prili Isusu i kazali: Mi smo seme
Avramovo. (Vidi Jovan 8,33.44!) A Isus im je odvratio: Avram nije va otac. Va je otac avo.
Ponovo direktan pristup!
Drugom prilikom je ena Sirofenianka dola Isusu, jer su njenu ker veoma muili demoni.
Isprva joj Isus nije odgovorio ni rei. Ne znam da li biste vi takvu terapiju nazvali indirektnom.
Meutim, On joj je uskoro rekao: Nije dobro uzeti od dece hleb i baciti ga psima. To je prilino
direktan metod (Vidi Matej 15,26!), ali Isus je znao sa kakvim materijalom radi. Odluni trenutak je
kucnuo kad je ona rekla: Da, Gospode, ali i psi jedu od mrva to padaju s trpeze njihovih
gospodara. (Matej 15,27)
30
Moda ste uli za fariseja koji je pozvao Isusa na veeru, a onda se alio to Isusovi uenici ne
peru ruke. Isus mu je rekao: Bezumnie! (Luka 11,40) To je bio direktni pristup.
Isus je takoe bio veoma vet u indirektnoj metodi ophoenja sa ljudima. Na primer, kada mu
je bilo dvanaest godina, naao se na neformalnom sastanku sa izvesnim doktorima zakona u Hramu
i poeo je da im postavlja pitanja. Neki misle da bi dolo do verskog probuenja kakvog svet do tada
nije video, da su prihvatili ideje na koje su ih pobudila ta pitanja. Meutim, oni su to odbili. Nisu
eleli nebeskog Divnog savetnika. Mislili su da oni Njega ue. A On je, bar privremeno, uio njih.
Razmislimo i o bogatom mladiu koji je doao Isusu i rekao: Koje dobro delo da uinim? A
Isus ga je indirektno vodio u krug da bi ga naveo da ispita svoje srce. Tek tada je postalo jasno u
emu je njegov stvarni problem. I on je otiao od Hrista alostan.
Izvrstan primer indirektnog pristupa Isus nam je pruio za vreme gozbe u domu fariseja
Simona. Simon je naveo Mariju na greh. Isus ga je izleio od gube, ali ne i od njegovog jadnog
farisejskog ponaanja. Zato je Simon pokuao da se odui Isusu pozivom na veeru. Posle veere
Marija je dola i pomazala Isusu noge. Simon je poeo da kritiki ocenjuje ono to se dogodilo. Zato
mu je Isus postavio jednostavno pitanje: Koji e ga od dvojice vie voleti, onaj kome je vie oprostio
ili onaj kome je manje oprostio? (Vidi Luka 7,40-42)
Niko drugi nije znao na ta je Isus mislio, ali je Simon shvatio poruku. To je bio indirektni
pristup koji je pridobio njegovo srce. Isus ga je zatitio od neprijatnosti da bude razoblien pred
svojim prijateljima.
Razmotrimo i put u Emaus, koji su dvojica uenika kasnije ovako opisala: Ne gorae li srce
nae u nama? (Luka 24,32) Oni nisu ak ni znali da je to On kada im je postavljao pitanja i
raspravljao sa njima iz Pisma.
Zatim nalazimo Isusa pred Irodom, onim istim koji je osudio Jovana Krstitelja na smrt. Tekst
kae: Ali mu On nita ne odgovori. (Luka 23,9) To je bio prilino indirektan pristup, zar ne? Ali,
Isus je jedino to mogao da uini. Mora da su Njegove oi bile pune suza dok je stajao pred jo
jednim Bojim detetom koje je odbilo Divnog savetnika.
Od koga je Isus dobio mudrost da zna kako treba da se ophodi sa ljudima, da zna kada da bude
direktan, a kada indirektan? Koliko ja znam, On je tu mudrost naao u Nekome koji je stajao iznad
Njega, a ne u sebi. Njegove mentalne sposobnosti je od Adamovih razdvajalo etiri hiljade godina
sunovrata, ali je On znao kako da ostane u vezi sa Divnim savetnikom iznad sebe.
Kae se da je katarza proienja veoma vana. Nisam ba siguran kako glasi njena tehnika
definicija, ali je oigledno da ona ima neke veze sa dozvoljavanjem ljudima da otvore branu da
bi godinama nagomilani problemi provalili u prisustvu osobe koja ih voli. Isus je bio majstor
katarze. ovek je bio sputen kroz krov. Bio je oduzet. Meutim, ono to je najvie eleo bila je
sigurnost da su mu gresi oproteni. A Isus je otiao tako daleko da je ovu rtvu duevne bolesti
nazvao: Sinko! A zatim je dodao: Oprataju ti se gresi tvoji. (Matej 9,2) I oslobodio ga je tereta.
Na kraju, kao da se radi o paket aranmanu, i izleio ga je.
Setimo se i ene koju su dovukli pred Isusa i prvih rei koje je ula od Njega: Ni ja te ne
osuujem. Ni ja te ne osuujem, idi, i odsada vie ne grei. (Vidi Jovan 8,11!) A to je mogue
samo u prisustvu nekoga ko zaista ne osuuje.
Posmatrajmo Isusa kako klei i pere noge uenicima. Jedno od svojih najveih probuenja oni
su doiveli kad su shvatili razliku izmeu oholosti i poniznosti. Meutim, oni su to shvatili u
prisustvu Onoga koji se prema njima ophodio neno i s ljubavlju, koji ih je prihvatio onakve kakvi
su bili.
31
I na kraju, ne zaboravite razbojnika na krstu koji se naao u prisustvu Nekoga koji je sve voleo.
Bio je prinuen da kae: Opomeni me se, Gospode, kada doe u carstvo svoje. (Vidi Luka 23,24!)
Isus je zaista bio Divni savetnik!
Kad god vam je potreban psihoterapeut a to se verovatno dogaa mnogo ee nego to
veina od nas shvata svakako potraite hrianskog psihoterapeuta. I kad god se od vas trai da
date savet, ak iako nemate ordinaciju ili titulu pored svog imena, setite se da hrianski
psihoterapeut upuuje ljude Isusu. To je najbolje to im vi ili bilo ko drugi moe ponuditi. Ako ne
ele da prihvate vau ponudu, uzalud e potroiti mnogo vremena i novca, jer je svetovna mudrost
samo privremena i na kraju e se pokazati kao bezvredna.
eleo bih da vam preporuim Divnog savetnika. S Njim ste sigurni. I osim toga, On vas zaista
voli.
Divni je Spasitelj Isus, moj Gospod,
Divni Spasitelj moj,
On duu moju krije u raselini, u steni,
Zaklon mi prua, tit mi daje svoj.
On duu moju krije u raselini, u steni,
Visoko nad krajem izbrazdanim, suvim,
U dubine svoje krije moj ivot,
Grli me rukama na krstu rairenim.
32
6. DUHOVNA IZOFRENIJA
Duhovna izofrenija je problem s kojim smo se svi mi bar jednom sukobili, iako se obino misli
da takve bolesnike moete sresti samo u duevnim bolnicama ili na slinim mestima. Zato je ova
rasprava neophodna, iako postoji rizik da emo se baviti pitanjem koje spada u psihijatriju ili
psihoterapiju. Smatram da smo bezbedni sve dok se budemo ograniili na ono to nam Biblija
govori.
Na osnovni tekst e biti 23. poglavlje Jevanelja po Mateju. Proveemo neko vreme
razmatrajui ovo poglavlje. Pogledajmo najpre prirodu bolesti koju je Isus opisao, govorei verskim
voama svog doba:
Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to istite spolja au i zdelu, a iznutra su
pune grabea i nepravde. Fariseju slepi! Oisti najpre iznutra au i zdelu da budu i spolja
iste. Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji se spolja
vide lepi, a unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistote. Tako i vi spolja se pokazujete
ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja. (Matej 23,25-28)
Mislim da je iz ovog teksta oigledno da Isus govori o ljudima koji su spolja jedno, a iznutra
drugo. Moda bismo, za poetak, ovu pojavu mogli da nazovemo sindrom viestruke, podeljene
linosti.
Seam se kada sam kao student, na univerzitetu La Sijera, sa profesorom psihologije odlazio u
dravnu bolnicu i posmatrao lekare dok razgovaraju sa pacijentima. Pre nego to bi uveli pacijenta,
ispriali bi nam sa kakvim problemom se suoava i ta e se dogoditi kada budu pritisnuli dugme
koje e ga navesti da progovori kao druga linost. Bilo mi je ao tih nesrenih ljudi.
esto sam od tada razmiljao o tom problemu. S vrlo slinim pojavama suoavamo se i u Crkvi.
Neko pritisne dugme i sluaocima odjednom ponu da drhte usne, da teku suze, kao da se
odjednom pretvore u neku drugu linost. I ja sam imao svojih problema sa izofrenijom na
duhovnom podruju. Tei me jedino injenica da se i veina od vas nalazi u istom poloaju. To je
zato to smo deo Crkve poslednjeg vremena, poznate kao Laodikeja, a Laodikeja je poznata upravo
po tome to je mlaka. Nekada sam se pitao koliko mlak da se posluimo primerom baterije u
kupatilu moe da bude neko ko je vru na levoj i hladan na desnoj strani. Meutim, biblijsko
tumaenje mlakosti se nalazi u naem osnovnom tekstu. (Matej 23) To je vernik koji je spolja vru,
a iznutra hladan! To je osoba koja povlai prave poteze, kojoj ne bi ni na pamet palo da uini
neto loe. Ona uopte ne mari za Boga, ali se ipak trudi da bude dobra, lojalna drutvu u kome
ivi i da sauva svoj dobar glas, svoj ugled. Takva osoba je rtva neega to se naziva pukim
moralisanjem, to ima svoju vrednost, ali nije religija i nije pravednost. Mi smo roeni sa tim
problemom. Prema Pismu, mi smo svi roeni u grehu, to znai da smo od poetka daleko od
Boga. Mi sami, nae ja, nalazi se u centru naeg interesovanja. To je zajedniki imenilac koji sve
objedinjuje i iz kojeg proizlaze sve ostale misli i pobude i ciljevi i tajne namere srca. U toku
ivota mi se obuavamo, prihvatanjem kulture u kojoj ivimo i svojih merila kako da
kontroliemo svoje vidljivo ponaanje. Meutim, Isus ima da nam ponudi neto mnogo bolje.
On eli da nas promeni, tako da iznutra budemo isti kakvi smo spolja.
Problem Laodikeje je u tome to ona ne zna u emu je njen problem. To je est sluaj i u
medicini. Ljudi nisu svesni svojih patolokih problema.
33
BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 6. DUHOVNA IZOFRENIJA www.najvaznijevesti.com
Pogledajmo dijagnozu koju nam daje na osnovni tekst! Delovaemo kao duhovni psihijatri.
Dijagnoza glasi da ni ti i ja nismo spolja ono to smo iznutra!
Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to zidate grobove prorocima i krasite rake
pravednika, i govorite: da smo mi bili u vreme svojih otaca, ne bismo s njima pristali u krv
proroka. Time samo svedoite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. I vi
dopuniste meru otaca svojih. Zmije, porodi aspidini! Kako ete pobei od presude u oganj
pakleni?
ta je Isus pokuavao da postigne, udarajui tako otro i igrajui ulogu koja Mu zaista nije
odgovarala, osim u nekoliko prilika, kao to je bilo ienje Hrama? Kako da shvatimo ovu pouku iz
istorije koja nam je bila data pre nekih dve hiljade godina? Ko bi danas bio u stanju da postavi
valjanu dijagnozu naeg stanja? Moemo li mi biti sami svoji lekari?
Jednom sam zakljuio da je lanu moje porodice potreban test tolerancije na glukozu. Pozvao
sam medicinski centar i rekao: eleo bih da poruim test tolerancije na glukozu.
Oni su me upitali: Ko je va lekar?
Ja sam rekao: Molim?
Ko je va lekar?
Pa, nisam znao da mi je potreban...
Da, ne moe bez lekara.
Ja sam eleo test tolerancije na glukozu za lana svoje porodice zbog neega to sam primetio u
porodici mojih poznanika. Profesionalci su me brzo podsetili da ne ele da dozvole pacijentima da
sami sebi odreuju dijagnozu.
Meutim, Biblija trai, kad su u pitanju nae duhovne potrebe, da svako ispita sam sebe.
Hoete li da kaete da mogu da stavim sebe na sto i da se sam pregledam?
Da, ali zapazimo ta zapravo trai tekst u 2. Korinanima 13,5. (parafrazirano): Ispitaj samoga
sebe da li si u veri. Moda bi se ista misao mogla i drukije izraziti: Ispitaj sebe da li si u kontaktu
sa lekarom i da li Mu veruje ili se samo trudi da sam rei svoje probleme. Ispitaj sebe da vidi da li
si u vezi sa Onim koji poznaje tvoje srce, jer je ljudsko srce prevarno iznad svega i strano
pokvareno!
Postoji jedno nebesko bie koje je direktno zadueno da nam pomae u postavljanju dijagnoze.
O Njemu itamo u Jevanelju po Jovanu 16,8: I kad on doe uverie svet o grehu i o pravdi i o
sudu (Bakoti). Njegovi inicijali su S. D. Moda ve moete da pogodite ko je On Sveti Duh. On
prodire u nau unutranjost i moe da vidi kako zaista funkcioniemo.
Dok prouavamo ovo poglavlje moemo se upoznati sa simptomima duhovne izofrenije. Ne
znam da li e neko od nas uspeti da otkrije neki od ovih simptoma kod sebe, da ih vidi u naoj
istoriji ili ak zapazi u naoj Crkvi. Vratimo se na poetak naeg osnovnog teksta! Tu emo nai opis
jednog od prvih simptoma: Sve, dakle, to vam (voe) kau da drite, drite i tvorite; ali to oni
ine ne inite; jer govore a ne ine. (Matej 23,3) Govore, a ne ine! Znaju da kau ono to treba da
se kae, ali, odvojeni od Hrista, nesposobni su da ine ono to je ispravno. Veu bremena teka i
nezgodna za noenje, i tovare na plea ljudska; a prstom svojim nee da ih prihvate. (Matej 23,4)
Dakle, ovek koji je bolestan od duhovne izofrenije je fanatik koji svoje ideje namee drugim
ljudima, a u dubini svoga srca ne prihvata iskreno ono to pokuava da nametne drugima.
34
Tekst dalje naglaava da sva dela svoja ine da ih vide ljudi. (Matej 23,5) Dobar opis
sindroma ispred svih i u centru panje, ako ba hoete. Gledajte ta ja inim!To je ozbiljan
simptom ove bolesti.
esti stih kae da su jevrejske voe volele zaelja i prva mesta. Mi bismo mogli da se tu
zaustavimo, ali tekst nastavlja i navodi koja zaelja i koja prva mesta: I trae zaelja na gozbama i
prva mesta po zbornicama, i da im se klanjaju po ulicama, i da ih ljudi zovu: ravi! ravi! Prema
tome, ti ljudi su samoljubivi i vole da budu u sreditu panje, u zaeljima.
Prouimo trinaesti stih! Koja neminovna konana posledica stie obolele od duhovne
izofrenije? Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to zatvarate carstvo nebesko od ljudi.
Jedan od naina da se definie carstvo nebesko ili carstvo Boje ili Jevanelje o carstvu je da se opie
kao radosna vest o spasenju verom. U stvari, kada god naiete na re carstvo, moete je zameniti
pojmom opravdanje verom. Duhovni izofrenici ne dozvoljavaju ljudima da to razumeju. Upravo
po tome su i poznate izofrene voe. Vi zatvarate carstvo nebesko od ljudi.
Da vidimo ta kae etrnaesti stih! Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to jedete kue
udovike, i lano se Bogu molite dugo. Ovo je vrlo zanimljiv simptom. Duhovni izofrenici su
poznati po dugim molitvama. Moda je to njihov nain da onim spolja nadoknade ono to im
nedostaje iznutra. I moda je upravo to shvatio evanelista arls Spurdon kada je usred jedne
duge molitve jednoga od svojih stareina ustao i kazao: Dok na brat ne zavri svoju molitvu, hajde
da otpevamo pesmu broj 563!
Jo jedan simptom duhovne izofrenije nalazimo u petnaestom stihu.
Postoji jo jedno podruje po kome se duhovna izofrenija naroito istie. Od 16. do 22. stiha
Isus govori o intelektualnoj raspravi o Hramu i o hramskom zlatu u koju su se ovi ljudi upustili.
Oigledno je da su bili veoma veti u seciranju i analiziranju. Drugim reima, dajte im malo
intelektualnog religijskog predjela o kome e raspravljati i oni e troiti sate, bavei se onim to
bismo mogli nazvati pseudo-intelektualizmom.
Drugi elemenat koji se ovde naglaava je nedoslednost. Fariseji su bili nenadmani u
naglaavanju beznaajnih i zanemarivanju znaajnih pitanja. Isus je zahtevao iskrenu
religioznost i doslednost u hrianskoj veri.
Sada emo zapaziti neto prilino zapanjujue kod ove bolesti. Na tekst nastavlja: Teko vama
knjievnici i fariseji, licemeri, to dajete desetak (od najmanjih stvari). Dakle, bili su veoma strogi u
davanju desetka. Ako hoete da vidite crkvu koja nema novanih problema, potraite crkvu punu
bolesnika od duhovne izofrenije.
Meutim, upravo u tome se krije problem: oni nisu pokazivali ni milosti, ni pravednosti ni vere
ili da to jasnije kaemo, u sutini, nedostajalo im je ljubavi. Oni su bili veliki u spoljanjoj religiji,
ali im je nedostajalo unutranje religije. Ipak, najvie im je nedostajalo vere i ljubavi i milosti.
Toliko o simptomima i o dijagnozi. Preimo na leenje! Leenje je ipak najvanije,
Ve smo zapazili da leenje obuhvata potrebu da se oisti najpre iznutra aa i zdela da budu i
spolja iste. (Matej 23,26) Moj brat i ja smo jo u detinjstvu shvatili, dok smo prali sudove, da ne
moramo da peremo posue spolja. Dok smo ga prali s unutranje strane, sa spoljanje se ve samo
po sebi opralo. I to je odgovor. To je zaista pravi izazov upuen modernoj teoriji o bihejvioralnoj
modifikaciji (o promeni ponaanja). To je izazov ideji da se, ukoliko ne oseate ljubav, ponaate kao
daje oseate i da ete u dogledno vreme, ukoliko se dovoljno dugo budete ponaali kao da volite,
sigurno poeti da oseate ljubav. Plan da menjanje pone spolja i da se onda proiri i na
unutranjost uvek doivljava neuspeh i uvek e ga doivljavati. Samo je Bog dovoljno veliki da
35
izae na kraj sa onim to se zbiva unutra. Mi to ne moemo. U stvari, potrebna je operacija

veoma ozbiljna operacija. To znai da treba da odete lekaru, hirurgu. Morate da odete u bolnicu.
A kakva je to operacija potrebna? Transplantacija srca!
Jednom sam otiao da posetim oveka koji je ekao da mu se presadi srce. To se dogaalo u
vreme kada je transplantacija srca bila u povoju i kad je rizik bio veliki, veoma veliki. Ja sam ga
upitao: Da li si svestan rizika kome se izlae?
Da, rekao je on, ali, ako treba da nastavim da ivim ovako kako sada ivim, radije neu da
ivim. Prema tome, moramo prihvatiti rizik! Kada se ovek prepusti bolnici, prepusti hirurkom
nou i pristane da mu se presadi srce, on mora da digne ruke od sebe. Zar nije tako? Zato je Isus i
rekao: Ne treba lekar zdravima nego bolesnima. (Luka 5,31)
Ja bih voleo da idem lekaru, pogotovu radi neke delikatne operacije, koji ne samo zna ta radi,
ve koji bar malo zna ta znai nai se u mojoj koi.
Seam se jednog lekara iz Bejkersfilda u Kaliforniji koji nikada u ivotu nije bio bolestan. Onda
se jednoga dana razboleo od reumatske groznice. Zaista ga je teko pogodila. U stvari, uinila ga je
invalidom. Zamalo nije umro. Ali, kada se sve zavrilo, razgovarao sam s njime i rekao: Mora da je
strano to to ste morali da pretrpite.
On mi je odgovorio: To je najbolje to mi se ikad u ivotu dogodilo.
Kako to mislite? upitao sam.
Sada kada se naem u ordinaciji, razumem ljude koji trpe. Ranije ih nikada nisam razumeo.
Zar nije dobro znati da imamo nekoga koji razume kako se oseamo, jer je u svemu bio
kuan kao i mi (Vidi Jevrejima 4,15!). On nas razume i On je lekar. On je Veliki lekar. Njemu
nije bila potrebna transplantacija srca, ali On poznaje udarce i rane koje nanosi svet greha. On je
hodao u naim cipelama, kako se to kae. On zna kako da nas podseti na tekst u Knjizi proroka
Jezekilja 36,26. i da ispuni svoje obeanje: I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas. Mi
odlazimo ovom lekaru samo onda kada shvatimo da sami vie nita ne moemo i da je On jedini
u stanju da nam pomogne. A Njemu moemo da odemo takvi kakvi smo. Moemo da
prestanemo da stavljamo zavoje na svoje rane. Moemo da prestanemo da krpimo sami sebe. Sve
to pod uslovom da smo voljni da priznamo svoje stanje. Moda je zato Psalam 51. tako jasan kada
govori o tome. David, poto je proao kroz svoje borbe, nauio je da bude otvoren i iskren. On je
priznao u emu je njegov problem i zamolio Velikog lekara da ga izlei. I mi moemo zatraiti
od tog Lekara da nas oisti. Krv Isusa Hrista oiava nas od svakoga greha. (1. Jovanova 1,7) I u
hirurkoj sali dobiemo novu krv.
Dok sam jo radio kao pastor u Los Anelesu posetio sam Memorijalnu bolnicu Vajt i dr
Verem me je pozvao da prisustvujem operaciji na otvorenom srcu. Mislio sam da u se sigurno
onesvestiti, jer sam se jednom onesvestio dok sam samo gledao film snimljen na univerzitetu La
Sijera. Meutim, toliko sam bio oaran posmatrajui operaciju, da nisam imao vremena da se
onesvestim. Dr Verem je samo stajao kraj stola dok su drugi obavljali svoj posao prikljuivali
mainu za srce i plua, otvarali grudni ko, otvarali srce. Konano, ugledali smo srane zaliske kako
se skupljaju i ire. I tada je doao red na dr Verema. On je uzeo skalpel i poeo da radi u ritmu
otkucaja srca, kao neko ko pokuava da podesi mainu u radu. Samo ga je lako dotakao i ono se
malo otvorilo. Dotakao ga je jo jednom i ono se jo vie otvorilo.
Zatim je spustio skalpel. Njegov deo posla je bio zavren. I svi su bili sreni da mu prepuste
upravo taj deo posla. On je bio profesionalac.
36
To me je tako oaralo, da sam u bolnici ostao do kraja dana i prisustvovao svim moguim
operacijama, otvaranju lobanje, operaciji dojke i stomaka, kada lekari nisu mogli da uine nita
drugo nego da samo ponovo zaiju pacijente, jer su tumori bili suvie veliki. I dok sam sve to
posmatrao, morao sam da razmiljam o Velikom lekaru i o tome kako se u Njega moemo
potpuno pouzdati. Moemo se predati u Njegove ruke i oekivati da emo biti i vie nego
pobednici kad On prihvati na sluaj.
A ta da kaemo o postoperacionom periodu? Voleo bih da mogu da vam garantujem da ete
ozdraviti i da vie nikad neete morati da idete u bolnicu. Meutim, istina je da i vi i ja moramo da
ostanemo u bolnici do kraja ivota. A bolnica je Crkva. Mi u Crkvu idemo da ozdravimo i da
ostanemo zdravi. O, mislim da u se snai i bez bolnice! smatrate vi. Bog ipak tvrdi da ne
moemo! Ako napustimo bolnicu, prognoza je sigurna smrt. Ne smemo napustiti ni Lekara.
Moramo ostati kod Njega. Ako ostanemo kod Lekara, moemo oekivati potpuno i veno izleenje.
Tako je to i ne moe da bude drukije!
Ali, ja nemam dovoljno novca da ostanem kod lekara i u bolnici. Zar ne znate kakve su danas
cene medicinskih usluga? ponovo prigovarate.
Svet je zaista skrenuo i ostavio nas na cedilu. Ja se razbolim samo kad pomislim da u se
razboleti, jer ko to moe da plati? ak je i plaanje zdravstvenog osiguranja problem. Dolaze dani
kada ak ni to neemo moi da platimo. A ne postoji ni ivotno osiguranje! To je samo pogrean
naziv. Zato se to uopte zove ivotno osiguranje? Ne postoji nijedno osiguravajue drutvo na svetu
koje moe da garantuje ivot. Jedino to garantuje su bogate udovice. Kada bi postojalo neko
osiguravajue drutvo na svetu koje bi zaista moglo da osigura ivot, ne bi bilo dovoljno mesta u
redu za sve koji bi pourili da se osiguraju, zar ne? Da, a koliko bi to kotalo?
Nosim vam dobru vest. Ne kota nita. Loa strana ove dobre vesti je da kota sve. A vi znate
kako to ve ide. Leenje ne kota nita i kota sve. Ne kota nita u dinarima i parama. Ali kota sve
u predanju i u shvatanju da nam je On potreban i da nam je potrebna Crkva, Hristovo Telo, da
bismo se oslobodili svoje bolesti. Nema otputanja iz bolnice niti ukidanja lekarskog nadzora. A
kada pomislimo da ima, to je samo zato to je naa bolest smrtonosna.
Sluaj, susede, eleo bih da istaknem dobru vest: da smo u dobrim rukama kad odluimo da se
prepustimo brizi Velikog lekara. Ako to ne uinimo, za nas nema nade.
Kada imam neki nasledni problem, odnosno duhovnu izofreniju, drago mi je to mogu da se
obratim lekaru koji ne boluje od te iste bolesti. Kada se suoavam sa psiholokim problemima, ne
elim da traim pomo od onih koji ne priznaju Boga. Biblija kae da bih bio bezuman kada bih to
inio. Igre kojima se danas psiholozi i psihijatri, takozvani psihoterapeuti, igraju sa umovima ljudi
su zastraujue. eleo bih zato da se obratim Stvoritelju koji savreno poznaje ljudski um i zna da je
srce prevarno iznad svega i opako; ko e ga poznati? (Jeremija 17,9) elim da moju bolest lei
Onaj koji moe da zagleda i u najudaljenije kutke moga srca i da mi pomogne da shvatim ta nije u
redu sa mnom i ta treba da se ini!
uo sam da su strunjaci otkrili da je jedan od uzroka izofrenije loa ishrana. To je za mene
bilo veliko iznenaenje. Ali mi je pomoglo da shvatim zato je ena jednog mog prijatelja dospela u
ustanovu za leenje umno poremeenih. Nisu znali ta da ine s njom, sve dok se nisu pozabavili
njenim nainom ishrane i eerom u krvi i dok nisu otkrili da se u tome krije uzrok celog problema.
Da li znate da emo se vi i ja, ako se ne budemo hranili kako valja, ponovo vratiti u svoje staro
duhovno stanje? Isus je rekao: Ja sam hleb ivota. (Jovan 6,35) Za Duha Svetoga se kae da je
voda iva. (Jovan 4,10)
37
Jo jednom vas podseamo na jednostavne lekove za odravanje fizikog i duhovnog zdravlja:

na sunevu svetlost Boje ljubavi; na vodu Svetoga Duha; na odmor Hodite k meni ... i ja u vas
odmoriti (Matej 11,28), iji je simbol Subota; na vazduh, koji je molitva, disanje due; na vebe
hriansko svedoenje i slubu; i na valjanu ishranu Boju re. Zatim na umerenost i samokontrolu
u svemu, to moemo dobiti jedino od Boga; i na poverenje u boansku silu.
Zato da uzalud troim svoje vreme i novac pokuavajui da reim svoje fizike probleme, iako
su mi na dohvat ruke ovih osam prirodnih lekova? To zaista nije pametno.
I zato da odlazim svetovnom da ne kaem bezbonom psihoterapeutu, iako mi na
raspolaganju stoji nebeski savetnik? Zato da uzalud troim vreme i novac? Moda je to neophodno,
moda sam primoran na to, ili, moda, po svojim sadanjim shvatanjima, i nemam drugog izbora?
Meutim, da bih stvarno reio fizike i duhovne i emocionalne probleme treba da se obratim
Velikom lekaru. Ja vas pozivam da se obratite Njemu, pozivam vas da pozovete i svoje prijatelje da
se obrate Njemu, jer znamo ta je sve voljan da uini za nas.
38
7. ENA NA STUDENCU 1. DEO

Vratimo se dve hiljade godina u prolost i pridruimo se eni na studencu (bunaru). Pokuajmo
da u tom prizoru pronaemo sebe. Tako doe u grad samarijski koji se zove Sihar, blizu sela koje
dade Jakov Josifu, sinu svojemu. A onde bee izvor Jakovljev. (Jovan 4,5.6) U stvari, on je i sada
tamo. Da li ste to znali? To je jedno od svega nekoliko autentinih mesta koja i sada postoje i koja
izgledaju otprilike onako kako su tada izgledala. Naravno, preko njega je sagraena crkva. (Crkve su
sagraene preko svega to se spominje u Bibliji, osim preko Galilejskog mora!) Moete otii u
podrum te crkve i sesti kraj Jakovljevog izvora. Moete gledati vodu na dubini od preko tridesetak
metara. I, ako hoete, moete piti iz pehara kojim se posluilo ve vie od dva miliona ljudi. Ili,
moda, neete! Meutim, bilo kako bilo, studenac jo i dan danas postoji. Jakov je iskopao taj
studenac kada je unaokolo bilo dosta vode sa izvora i drugih bunara. Ali, oigledno da se i u njegovo
vreme javljao problem prava vlasnitva i granica. I zato, da bi izbegao sukobe, iskopao je sebi bunar.
Biblija kae da Isus umoran od puta seae na izvoru; a bee oko estoga sata (u podne).
(Jovan 4,6) Da li vam je drago to se i Isus mogao umoriti? On je doao da pomogne onima koji
znaju ta znai biti roen na pogrenoj planeti. On je znao ta znai biti umoran, bilo u amcu na
moru ili na Jakovljevom studencu. Ne znamo ba sasvim sigurno zato je ovog puta bio umorniji od
svojih uenika. Znamo samo da su Ga ostavili samog, potpuno iscrpljenog i da su otili u grad da
kupe neto hrane. Oigledno je da nije mogao da nastavi put. Ili je moda znao da mu je Bog ovde
ugovorio vaan sastanak. U svakom sluaju, vidimo da sedi na studencu kad doe ena Samarjanka
da zahvati vode. (Jovan 4,7)
Ona nije spadala meu najpoeljnije sluaoce u dane postojanja Hrama u Jerusalimu.
Prvo, ene uopte nisu visoko kotirale na prioritetnoj listi tog vremena.
Ali, Isus je i doao da na naroiti nain naglasi vrednost ena. On je to stalno inio; gajio je
naroito potovanje prema enama koje su u to doba bile nepriznate i potcenjene.
Drugo, ona nije predstavljala ba idealnu publiku i zato to je bila Samarjanka. Stanovnici
Jerusalima su Samarjane nazivali neznabocima i psima. Nijednom Jevrejinu koji potuje sebe ne bi
ni palo na pamet da razgovara sa neznabocima iz Samarije. Da bi sve bilo jo gore, ova ena
verovatno nije bila ni lan roditeljskog vea seoske kole u svom mestu pored Sihara. Sumnjam da je
predsedavala organizaciji roditelja i nastavnika i nikako nije mogla da bude lanica gradskog saveta.
U stvari, morala je da prelazi vie od kilometra da bi dola do vode, jer studenci sa kojih su druge
ene donosile vodu, za nju nisu predstavljali sigurna mesta. Ona je bila persona non grata,
nepoeljna. Imala je iza sebe pet propalih brakova, to u to vreme nije bilo ba popularno. A ovek
sa kojim je trenutno ivela nije bio njen mu.
I zato smo i mi iznenaeni kada vidimo da na Jakovljevom studencu Isus otpoinje razgovor sa
njom. Ree joj Isus: daj mi da pijem. (Jovan 4,7)
Daj mi da pijem?! Kako to misli? Na prvom mestu, Isus je Onaj koji je stvorio vodu, Onaj koji
je bio zaduen za vodu kada je Izrailj putovao kroz pustinju. Taj to sedi tu i trai vode je Onaj koji
poznaje vode iznad svoda i vode ispod svoda. On je Onaj koji moe da uini da voda potee iz stene.
Na samo jedan Njegov mig, Jakovljev studenac se mogao pretvoriti u najvei gejzir na zemlji.
Meutim, umesto toga, On se ponaa kao ovek, ivi kao to ivimo ti i ja. I zavisi od milosti
prolaznika da Mu da gutljaj vode.
Isus nikada nije uinio udo u svoju korist, da bi zadovoljio neku svoju potrebu. Zato je i kazao:
Daj mi da pijem. Imao je na umu drugi cilj kad je od ene zatraio da pije. Nije samo Njegova e
39
BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 7. ENA NA STUDENCU 1. DEO www.najvaznijevesti.com
bila u pitanju. On se posluio metodom slube i svedoenja koji je veoma uspean. Ljudi su danas
razoarani organizovanom religijom i naim esto korienim metodima svedoenja. U stvari, neke
od nas spopadne muka kada se setimo kako smo nekada pokuavali da nateramo sve vernike da idu
od kue do kue i da kucaju na vrata ljudima koje nikada ranije nisu videli. Ima toliko mnogo
stereotipnih miljenja o svedoenju. Novi program je da svedoenje postane nain ivota, da
hriani svedoe svojim ivotom, da svedoe neprestano! Svedoenje ne sme da bude samo program
rada. To treba da postane nain ivota. Nevolja je samo u tome da nauimo da to inimo!
Neki moj prijatelj je jednoga dana otiao na benzinsku pumpu i vlasnik je izaao da mu sipa
gorivo. Rekao je mom prijatelju: Kako se Isus danas ophodi prema Vama? Moj prijatelj se
iznenadio. Nije znao ta da kae. Konano se snaao i rekao: Pa, nikad bolje. Dok je iao svojim
putem, mislio je u sebi: Kako je mogao da to kae tako lako? Mi nismo navikli na takav nain
svedoenja.
Meutim, Isus nam je ostavio jednostavan primer. Zatraio je uslugu. Kada od nekoga zatraite
au vode, vrlo skoro i on e od vas zatraiti au vode! Upravo to se dogodilo ovde na studencu.
Kad od nekoga zatraite uslugu, uspostavlja se poverenje. Uitelj nam je praktino pokazao kako to
da radimo. Daj mi da pijem ili Mogu li da dobijem au vode?
Ree mu ena Samarjanka: kako ti, Jevrejin budui, moe iskati od mene ene
Samarjanke da pije? Jer se Jevreji ne meaju sa Samarjanima. Odgovori Isus i ree joj: da ti
zna dar Boji i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi iskala u njega i dao bi ti vodu
ivu. (Jovan 4,9.10)
Da ti zna dar Boji. U ovim reima se krije sr ovog teksta. Isus se pojavio na Zemlji u
trenutku kada je jedan od najveih problema s kojima se ljudski rod suoavao od poetka religije
bio na vrhuncu, naroito meu pripadnicima izabranog naroda: Sam zasluuje veni ivot, sam
kri sebi put do neba. Spasenje nije besplatno. Mogu da ga zadobiju samo ljudi jake kime i
miia. Pravednost se stie miiima, pravednost se nasleuje, pravednost se plaa slubama u
Hramu. Sve mi to veoma lii na one dananje prirunike: Uradi sam!
To je ir od kojeg boluju sve svetske religije. U stvari, u tome je razlika izmeu hrianstva i svih
ostalih svetskih religija. Zapanjuje, meutim, da se to zlo ukorenilo i u hrianstvu. Nema potrebe
da gubite vreme i da istraujete uenja svih svetskih religija. Nema svrhe. Morate imati na umu
samo jedno jedino pravilo: Sve ostale svetske religije govore o spasavanju samoga sebe, jedino
hrianstvo tvrdi da je oveku potreban Spasitelj. Sve ostale religije su utemeljene na zaslugama.
Hrianska religija je utemeljena na daru. Bog se opredelio za sistem dara.
ovek bi pomislio da e hriani biti oduevljeni time, ali nisu! Na sve strane se sreemo s
ljudima koji su opsednuti eljom da uine neto veliko da bi postali dostojni spasenja, da bi
zasluili spasenje. Mi smo kopije ljudi Hristovog doba. A On je doao da obori taj sistem. On
kae: Da ti zna dar Boji...
U prvi as mogli bismo da pomislimo na sve darove koji nam se nude u Jevanelju, kao na
primer: pokajanje je dar. To e neke od nas iznenaditi. I oprotenje je dar. Ne moete ga
zaraditi. Sveti Duh je dar. Opravdanje je dar sa svim onim to u opravdanje spada.
Meutim, ono to je Isus zaista imao na umu pojavljuje se nekoliko stihova ranije u Jevanelju
po Jovanu: Jer je Bog tako zavoleo svet, da je i Sina svoga jedinoroenoga dao... (Jovan 3,16 D.
Stefanovi)
40
On je taj dar! Filozofske i teoloke ideje mogu da nam pomognu u naem razumevanju. Ali, On
je dar i svi drugi darovi dolaze s njime.
Da ti zna Dar.
O, ja znam sve darove! rei ete. Ali, da li poznajete Dar? Da li ste se upoznali sa
Darodavcem? Sa Onim koji je doao da nam pokae da se spasenje dobija besplatno? Mi ne
moemo zaraditi niti platiti ni jedan jedini deli spasenja. Pa ipak, kako je svet doao u poloaj da
se satire sve do svoje konane propasti, koja se ponekad ini da je odmah tu, iza ugla, a mi sve
vreme ne uspevamo da shvatimo da je celokupno spasenje dar!?
eleo bih da naglasim da je neshvatanje ovog pitanja najvei problem s kojim se suoava
dananje hrianstvo. To je bio i problem nae Crkve 1888. godine. To je bio problem devedesetih
godina prolog veka i to je problem dvadesetog stolea. Nije nam bilo lako da primimo dar. Godine
1988. slavili smo stogodinjicu 1888. godine, i tada je bio objavljen veliki broj lanaka o problemu
1888. godine. Jedan mali kratki lanak, po mom miljenju, uinio je da sve drugo bude potisnuto u
drugi plan. Mi ne moramo da ronimo duboko i da ipak izronjavamo praznih ruku. Ovaj mali lanak
je tako jasan da ga i deaci i devojice mogu razumeti. Mislim da je izvanredan.
Nevolje sa milou
Gruba istina za fine
ljude od Debre Anfenson-Vens
Milost moe da postane problem. Biblija je, u stvari, puna uznemirujuih pria koje pokazuju
kako nam milost stalno osujeuje planove. Veliki brat se sekira kada otac priprema gozbu odbeglom
raskalanom sinu, koji se vratio kui kada ga je srea izneverila. Radnici koji su radili puno radno
vreme gunaju to gazda svim radnicima, pa i onima koji su radili samo po nekoliko sati, daje
celodnevnu zaradu. Devedeset i devet ovaca ostaju same i u opasnosti dok pastir trai jednu koja se
izgubila.
Moda e mi ove prie zvuati zabavno, ak u ih proglasiti korisnima, ukoliko sam odbegli sin,
radnik koji nije radio puno radno vreme ili izgubljena ovca. Meutim, adventista etvrte generacije,
vrlo ugledan, obrazovan u crkvenim kolama, koji radi za Crkvu, teko da moe da nae sebe u
ovim simbolikim slikama. Suvie mnogo staromodne religije tee mojim ilama, ilama dobrog,
savesnog maminog sina da bih to mogao!
I tako hvatam sebe kako saoseam sa starijim bratom, sa radnikom koji je radio puno radno
vreme i sa onih devedeset i devet ostavljenih ovaca, iako sam sluao ove prie sedamdeset puta
sedam puta i poznajem njihovu poentu kao majin glas. ini mi se da je milost protiv mene i zato
ne uivam u njoj.
Mi, primerni hriani koji ove prie shvatamo ozbiljno, svesni smo da je bar deo problema sa
milou u tome to ona nas, dobre ljude, ne shvata dovoljno ozbiljno! Bar ne tako ozbiljno kao to
mi sami sebe shvatamo!
To me dovodi do drugog zakljuka: milost je teko prihvatljiva, i to ne samo za legaliste ili
religiozne ljude. Milost teko mogu da svare ak i sasvim obini fini ljudi! Pa, ako hoete da
krenemo i korak dalje, ja bih rekao i ovo: ima neto u ljudskoj prirodi uopte to oteava bilo
kome od nas da isprui praznu ruku. Jer ako bismo to uinili, milost bi je napunila. A ta bi
moglo da nam bude tee od toga?
41
Primati darove je za nas problem! Mi smo posluni uenici sistema prokri sam sebi put i
ponesi sam svoj teret. Mi smo sposobni ljudi, puni samopouzdanja, postiemo velike uspehe,
ni od koga nita ne traimo. Osim toga, znamo da smo krivi. A mi smo tvrdo ubeeni, duboko u
svom srcu, da ne treba da uzimamo nita za ta nismo radili, patili i platili i prezrivo gledamo
gomile ljudi koje se poniavaju traei besplatan obrok. Uprkos svem naem prianju o davanju,
mi veoma esto darove proglaavamo trgovinom i obavezom; neprijatno nam je da primamo
darove za koje ne znamo kako da se oduimo.
Prihvatanje dara koji je samo i jedino dar mi proglaavamo primanjem milostinje, a kao fini
ljudi jo od detinjstva smo nauili da je milostinju dobro davati, a sramota uzimati.
Osim toga, kao utivi ljudi koji imaju tekoa da prihvate milost kao dar, mi imamo
problema i s time to milost preokree naglavake na ustaljeni red. Mi verujemo u dobre
momke i loe momke i ne svia nam se nain na koji ih milost zamenjuje i esto postie da lo
momak odjae sa princezom u smiraj dana, dok dobri momak ostaje sam da uzdie i da govori
da to nije poteno. Ima neto to nam se ne svia kod Boga koji podrava takav kraj predstave.
Oigledno je da Ga jo nismo uspeli navesti da se prilagodi naem shvatanju pravednosti i
pristojnosti.
Mogao bih da vam spomenem jo mnoge probleme koje milost stvara, ali u ipak odustati od
toga i umesto toga prei na drugu priu koju je Isus ispriao. ak je i On morao da prizna da milost
moe da stvara probleme.
Jer niko ne mee nove zakrpe na staru haljinu; jer e se zakrpa odadreti od haljine i
gora e rupa biti. (Nikako ne moete uspeno usaglasiti opravdanje verom i opravdanje
delima!) Niti se naliva vino novo u mehove stare; inae mehovi proderu se i vino se prolije,
i mehovi propadnu. (Morate da budete novo stvorenje; morate da budete novoroeni da
biste cenili opravdanje verom). Nego se naliva vino novo u mehove nove, i oboje se
sauva. (Matej 9,16.17)
Eto, dakle, u ovom susretu starog i novog mi moemo da vidimo da je problem sa milou
problem sa nama. Mi smo stare haljine za nove zakrpe, stari mehovi za novo vino. Mi smo suvie
ponosni da primimo dar.
Ali, milost se nudi i starijem bratu, a sa njome i izbor. Mi moemo da vrsto prionemo uz ivot
kakvim bi po naem miljenju trebalo da se ivi, da se drimo onoga to nas uverava da smo dobri,
da inimo ono to po naem shvatanju ima smisla i to je oduvek imalo smisla.
Ili, moemo da se oslonimo na grube i oigledno besmislene rei: Koji hoe da sauva duu
svoju, izgubie je; a koji je izgubi, oivee je, (Luka 17,33) i da prihvatimo milost, verujui da e
nam ona doneti neto mnogo bolje od iscepanih haljina i poderanih mehova, iako nemamo pojma
ta bi to moglo biti.
Ni ja sam ne mogu da vam kaem ta bi to moglo biti, jer je u prirodi milosti da priprema
iznenaenja.
Jo samo neto mogu da vam kaem: mi koji se odriemo svoje pravednosti i gubimo svoj ivot,
gledaemo ove uznemiravajue prie iz jedne nove perspektive. Shvatiemo da smo se izgubili u
stadu od devedeset i devet ovaca, da smo se izgubili i u svojoj ulozi starijeg brata i da hronino
kasnimo na posao na kome bi trebalo da provodimo puno radno vreme. Tek tada emo moi da se
42
upoznamo s Pastirom, Ocem i velikodunim Gospodarom. Tek tada emo poeti da ivimo pravim
ivotom i da se smejemo neoekivanosti svega toga.
Jer kao to je sigurno da smo izgubljeni, tako je sigurno da emo biti pronaeni. Pronai e nas
milost iji zadatak nije da dobre ljude ini jo boljima, ve da trai zalutale i da ih vraa kui. Da ih
vraa kui na gozbu.
To je ono to je Isus pokuavao da kae eni na studencu. Hoe li i ti da joj se pridrui? To je
dobro mesto za tebe, jer je studenac bez Njegove milosti suvie dubok da bi zahvatio iz njega.
43
8. ENA NA STUDENCU 2. DEO

Postoje tri po ivot veoma opasna sporta, ali omiljena meu sportistima: padobranstvo,
ronjenje i alpinizam. Penjanje uz litice ili alpinizam zarazio je nau porodicu preko sina tinejdera
koji je, otkada je poao u koled, neprestano udeo za sve veim usponima. Njegova majka se poela
moliti da slomi nogu pre nego to veranje postane jo opasnije. Ali, jednoga dana on i njegov
prijatelj, lekar, verali su se uz Midl Katidral, naspram El Kapitena u Josemitima. Uspon je trebalo da
traje dva dana i trebalo je da spavaju visei na konopcima na strmoj steni, dvaput vioj nego to je
zgrada svetskog trgovinskog centra u Njujorku.
Na nesreu, napravili su neke ozbiljne greke. Prvog dana su ispustili uturice i dehidracija je
poela. Kada su konano, sledeeg dana, uspeli da se popnu na vrh stene, lekar, koji je bio neto
stariji i iscrpljeniji, leei na tlu, proaputao je: Vode, dajte mi vode! Novac nije problem, samo mi
dajte vode!
Na sin je posrui i puzei stigao do potoka, zagnjurio lice u vodu i uspeo da malo dragocene
tenosti odnese i doktoru. Bili su zaprepaeni kada su ustanovili da su u toku ovog uspona izgubili
vie od deset kilograma teine, a imali su i dosta sree to su uopte ostali ivi.
Voda, ista voda, koja svetluca tako privlano, tako sjajna, divna, svea i besplatna. Mi ne
shvatamo kakva je dok je ne nestane. Voda je ono to nas ini ednima kad bunar presui.
Seam se kada sam bio na Srednjem istoku sa pastorom H. M. S. Riardsom Starijim, kad je
poslednji put obilazio Svetu zemlju. Bili smo u gornjem Egiptu, a tamo je voda na ceni ista, bistra
voda.
Svi smo nosili po bocu vode. Boca mi je ispala na aerodromu u gornjem Egiptu i ja sam bez
razmiljanja uzviknuo: Ostao sam bez vode! Nikada mi ranije neto takvo nije palo na um. Ali,
ako se naete u nekoj od zemalja u kojoj vas kultura zastrauje, voda je neto za ime vapite. Vi
govorite: Dajte mi vode ili u umreti od ei. Zato je pria o eni na studencu, koju smo zapoeli u
prethodnom poglavlju, neto vrlo ivo i stvarno kad uzmete u obzir i svoje iskustvo u traenju vode.
Zapazili smo da je Isus od ene na studencu zatraio uslugu i da nije prolo mnogo vremena pre
nego to je i ona zatraila uslugu od Njega. I tada je On kazao: Da ti zna dar Boji, i ko je taj koji ti
govori: daj mi da pijem, ti bi iskala u njega i dao bi ti vodu ivu. (Jovan 4,10) Zapazili smo da je ovo
jedan od vanih kljueva u razumevanju ove prie spasenje je dar.
Meutim, iako je spasenje besplatno, plaamo ga svime to imamo. Kako da pomirimo te dve
suprotnosti?
Nedavno sam itao lanak jednog pobonog propovednika juno od granice, nekog Karlosa
Ortiza, koji je to prilino uspeno reio: Isus je u Jevanelju po Mateju, u 13. poglavlju, priao o
carstvu Bojem i uporedio ga sa trgovcem koji trai biser. I kad nae veoma vredan biser, prodaje
sve to ima da bi ga kupio. Neki hriani smatraju da smo mi biseri i da je Hristos morao da se
odrekne svega da bi nas iskupio. Meutim, po naem miljenju, On je taj Biser velike vrednosti. Mi
smo trgovci koji trae sreu, sigurnost, venost. Ali, kad naemo Isusa, moramo se odrei svega. On
ima sreu, radost, mir, isceljenje, sigurnost, venost, sve. Zato mi kaemo: Ja elim taj biser. Koliko
kota?
Pa, kae prodavac, veoma je skup.
Ali koliko? pitamo mi.
Suma je veoma velika.
Mislite li da bih mogao da ga kupim?
44
O, naravno. Svako moe da ga kupi.

Ali, zar niste rekli da je veoma skup?
Da.
Pa, koliko kota?
Sve to imate, kae prodavac.
Mi se predomiljamo. U redu, kupiu ga. I onda kaemo: ta sada?
On kae: ta imate? Hoe da zna. Kae: Da zapiemo.
Ovako: imam trideset hiljada dolara uteevine.
Dobro, trideset hiljada dolara. ta jo?
To je sve, to je sve to imam.
Nita vie?
Pa, imam nekoliko dolara ovde u depu. Koliko?
Poinjemo da pretraujemo. Da vidimo: Trideset, etrdeset, ezdeset, osamdeset, sto,.. sto
dvadeset.
Odlino. ta jo imate?
O, nita! To je sve.
Gde ivite? On i dalje ispituje.
U svojoj kui. Da, imam kuu.
I kuu. Zapisuje.
Hoete li da kaete da u morati da ivim u prikolici za kampovanje?
Imate prikolicu? I to. ta jo?
Izgleda da u morati da spavam u kolima. Imate kola? Dvoja? I ona su sada moja. ta jo?
Pa, ve imate moj novac, moju kuu, moju prikolicu i moja kola. ta jo hoete?
Jeste li sami na ovom svetu?
Ne, imam enu i dvoje dece.
O, da, i vaa ena i deca. ta jo?
Nita mi nije ostalo. Sada sam sam. Prodavac odjednom uzvikuje: O, umalo da zaboravim. I
vi. Sve je sada moje: ena, deca, kua, novac, kola i vi sami.
I onda nastavlja: Dobro me sluajte! Dozvoliu vam da sve ove stvari i dalje koristite. Ali, ne
zaboravite da su moje, kao to ste i vi. I kad god mi zatreba bilo ta od toga, vi ete mi dati, jer sam
sada ja vlasnik.

Tako je to kada ste u vlasnitvu Isusa Hrista.
Dakle, spasenje je dar, ali za njega moramo dati sve. Za mnoge ljude to je suvie mnogo. To je
suvie mnogo za telesno srce. I to nas navodi na pomisao da je ova pria o eni na studencu pria o
obraenju.
Naalost, obraenje je u Crkvi veoma zanemarena tema. Biu nezadovoljan sve dok ne saznamo
vie o obraenju. Posle etrdeset godina nastojanja da propovedam Jevanelje, uznemiren sam
otkriem da praktino nita ne znam o obraenju. A ono je, u izvesnom smislu, poetna taka i
celokupna osnova iskustva spasenja.
U svojoj biblioteci sam potraio materijal o obraenju. Imam pedeset i pet tomova propovedi
arlsa Spurdona to su velike knjige u kojima se nalazi svaka propoved koju je on ikad odrao.
Imam ceo niz knjiga velikih propovednika i velikih propovedi koje seu unazad dve hiljade godina
45
sve do takozvanih crkvenih otaca. Otkrio sam da je materijal o obraenju u poreenju sa drugim
temama skoro beznaajan.
Pa, moda emo rei, ni sama Biblija ne govori mnogo o obraenju. Ona kae da vetar duva
gde hoe, i glas njegov uje. Mi ne moemo da shvatimo vetar, pa ne moemo da shvatimo ni
obraenje.
Meutim, bilo bi bolje da se vie potrudimo da ga shvatimo! Ja elim da znam ta je obraenje
da bih znao da li sam obraen. Ja elim da znam ta je obraenje da bih znao da li su ljudi sa kojima
radim obraeni, da znam kako da priem mladim ljudima kojima je obraenje neophodno. elim da
znam ta znai ponovo se obraati sutra i prekosutra i svakoga dana, sve do Isusovog dolaska.
Postoje velika pitanja koja moramo da razumemo.
Da bismo zapoeli ovo razmiljanje o obraenju moda bi bilo dobro da se udubimo u ovu
priu! Setiete se da je ena, naravno drugim reima, kazala Isusu: Ono to je bilo dovoljno dobro
za nae oeve, dovoljno je dobro i za nas! (Vidi Jovan 4,12!) To je ve stari umoljani dokaz.
Isus joj je odgovorio: Svaki koji pije od ove vode opet e oedneti; a koji pije od vode koju u
mu ja dati nee oedneti doveka. (Jovan 4,13.14) Upravo u tom trenutku ena ga je zamolila:
Gospode! daj mi te vode da ne ednim niti da dolazim ovamo na vodu. (Jovan 4,15)
Zapazimo napredovanje u eninom obraanju Isusu. Poela je reima: Kako ti, Jevrejin
budui, moe iskati od mene ene Samarjanke da pije? Nekoliko minuta kasnije, ona Ga naziva:
Gospode! daj mi te vode. Ovde gledamo kako se zbiva proces obraenja. Mogu li da kaem da je
prvi korak u obraenju ili u dolaenju Hristu elja za neim boljim? Isus je tu elju probudio u njoj.
ena je tu elju gajila ve dugo vremena. Ona je traila boljeg mua promenila je petoricu i
sada je ivela s nekim koji joj nije bio mu. Bila se umorila od obeanja i ceremonija i elela je da
bude sigurna pre nego to se bude ponovo zavetovala. Nije bila zadovoljna. Krag koji je stajao na
ivici studenca, naprosto je bio simbol injenice da ni sve cisterne ovoga sveta ne mogu ugasiti e.
Sasvim je u redu ako neko trai istu vodu. Ali, ako traimo vodu koju je simboliki predstavljao
ovaj krag, onda e to biti jedno beskrajno traganje.
Gospode, daj mi te vode. Poela je da shvata poruku. Voda je dar. Poela je da shvata neto
veoma vano. Kad od nekoga traite da vam neto da, time priznajete da niste u stanju da sami
do toga doete, da niste u stanju da to zaradite, da nemate pravo na to. Vi priznajete da moete
samo da traite. To je prava sutina dara. Poela je da shvata ono emu je Isus pokuao da naui
svoj narod i emu pokuava da naui ceo svet od tada pa do danas! Spasenje je dar. Mir i srea su
darovi. Besmrtnost je dar.
I tada joj je Isus rekao: Idi, zovni mua svojega.
Iznenada je kraj studenca zavladala tiina. Siguran sam da su joj se dlanovi oznojili, pa je
pokuala da izvrda, da zaobie pitanje, jer se bojala da e On poeti da ispituje podrobnije. Rekla je:
Nemam mua.
Isus ju je pohvalio: Dobro si kazala ... jer si pet mueva imala. ena je priznala: Gospode!
vidim da si ti prorok.
Ponovo vidimo napredak u nainu kojim se obraala Isusu. Sve se vie osvedoavala da ima
posla s nekim ko nije obian stranac. Zato nastavlja, sluei se omiljenom taktikom: Koja je prava
crkva? U koju crkvu bi trebalo ii?
Eto, to se dogaa kada Sveti Duh satera u tesnac greno srce. Bog ne nagoni silom, ali je istrajan.
I zato ona odgovara reima: Hajde da priamo o istoriji naeg naroda!
46
Samarjani su, kao to znate, poticali iz meovitih brakova Jevreja i neznaboaca u vreme nakon
asirskog ropstva i bili su u velikom neprijateljstvu sa Jevrejima. Imali su rivalske hramove. Ali,
samarjanski hram je bio opustoen i u Isusovo vreme je leao u ruevinama. Imali su i rivalske
planine na kojima su sluili Bogu i zato se obino raspravljalo o tome koje je mesto najbolje za
bogosluenje.
U tom trenutku Isus je uinio neto veoma znaajno, ak i za nas danas. Izrekao je neto to
spada u istoriju, ali je mnogo znaajnije od istorije. Rekao je neto to spada u ivot, i vai za sva
vremena: Nije vano gde se moli Bogu. Vano je kako se moli. A onda je dodao i zanimljive
proroanske rei: Ali ide vreme, i ve je nastalo, kada e se pravi bogomoljci moliti Ocu duhom i
istinom, jer Otac hoe takvih bogomoljaca. Bog je duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da
se mole.
Sluaj, prijatelju, velika je razlika izmeu religioznosti i duhovnosti! Velika je razlika izmeu
poznavanja pravila i propisa i merila i dogmi Crkve koraanja tekim putem izmeu kue i
ulaznih vrata crkve i poznavanja Boga.
Bog je Duh. Jedan matematiar mi je jednom rekao da Bog ivi u drugoj dimenziji. To nije nita
novo, naravno. Kad bismo mogli da zavirimo u sledeu dimenziju kao to je to mogao Jelisijev sluga,
onda bi nam sve postalo jasno. Bogu moe da slui u Duhu i istini samo onaj koji je duhovan! Jedini
koji moe da nas uini duhovnima je Bog! Metoda kojom On to postie zove se obraenje. I to se
zbivalo onoga dana kraj studenca. To se zbivalo pred auditorijumom od jedne due.
To me uzbuuje, jer isto onoliko koliko je Isus cenio tu osobu, On ceni i tebe i mene danas.
Da li neko eli da postigne neto bolje? Ja elim! Da li neko razume, bar malo razume plan
spasenja, Jevanelje? Vi razumete. To vas je i navelo da itate ovu knjigu i da rado razgovarate o
ovim temama! Da li neko shvata da je spasenje dar koji mi ne moemo zaraditi, da je to dar koji
dolazi jedino od Boga? Njegov studenac je suvie dubok za nas, ako On neto ne uini. Da li neko
eli da se pridrui eni na studencu, uviajui svoju grenost? Mi ovde ne govorimo o obinim
grenicima. Ima i gorih grenika od obinih. Obraenje znai prestrojavanje, potpuno
preusmeravanje. A moe se govoriti i o jednoj drugaijoj vrsti preusmeravanja nego to je samo
odbacivanje naih uobiajenih greha. Za treu ili etvrtu generaciju vernika Crkve obraenje bi
moglo da znai odbacivanje sopstvene pravednosti i prihvatanje Hristove pravednosti. A to
poslednje je, bar prema onome to pie u knjizi Put Hristu, najtee.
Lako je Bogu da privue grenike, bludnice i obine lopove. Ali mu je veoma teko da prodre
do oholih hriana kojima je sasvim dobro, hvala na pitanju. Ni na kraj pameti mi ne bi palo
da uinim neto nemoralno! Ja sam, Boe, sasvim dobar ovek. Pobrini se Ti za onu pijanicu u
jarku! I pazi da se Tvoje zvezde i planete ne sudare. A ne brini za mene. Nisi mi potreban, bar za
sada. udo obraenja moe da se dogodi jedino kada odbacimo svoju pravednost i svoju
dobrotu i obratimo se Bojoj dobroti. A to je i jedina dobrota koja postoji. Zar nije tako?
Zatim smo videli da je Samarjanka odluila da se preda Bogu, jer joj je Sveti Duh, dok je Isus
govorio o duhovnim vrednostima, pomogao da uini taj korak.
Sada bih da preem na ono to se dogaa u naoj sredini, meu nama! Dugo vremena su
adventisti priali o istini. Sluali ste ve te izjave. Nai dedovi su prihvatili istinu pre osamdeset
godina. Upoznali smo se sa istinom u tom i tom mestu. Ja sam prihvatio istinui tako dalje i
tako dalje!
47
Smem li da vas podsetim da istina bez Duha ne vredi ni prebijene pare? Bog ne trai ljude
koji poznaju istinu o nekoj biblijskoj doktrini, ve prvenstveno one koji poznaju Onoga koji je
Istina, Put i ivot (Vidi Jovan 14,6!). On trai ljude koji su puni milosti i ljubavi!
Ron Halverson je to nedavno lepo rekao: Problem sa Jevaneljem je u tome to je to dobra
vest. Da je to loa vest, mi bismo bili sreni da je prenosimo drugima i delo bi ve odavno bilo
zavreno. Bog trai ljude koji u ovom Strancu na studencu vide nekoga kome bi eleli da budu
slini po milosti i ljubavi.
Kada je Isus doao do toga, ena mu je rekla: Znam da e doi Mesija! Neto je pokuavalo da
izae iz tamnih komora njenog seanja. Ona je u slobodnim asovima prouavala spise svojih
predaka i zato je znala za Hrista, za Mesiju koji treba da doe. Izjavila je: Znam da e doi Mesija,
koji se zove Hristos. I kad On doe, kazae nam sve. A onda je Isus uinio ono to nije uinio u
Hramu u Jerusalimu. On joj je rekao neposredno i jednostavno: Ja sam koji s tobom govorim.
Eto, toliko je trebalo! ena je odmah otila sa studenca. Ostavila je svoj krag a to uopte nije
loa ideja; ostavimo i mi svoje krage i otila u grad, jer je imala neto da kae.
I tu se sreemo s neim vrlo zanimljivim kada je u pitanju istinsko hriansko svedoenje: im
neko doe Hristu, odmah se u njegovom srcu raa elja da kae i drugima kakvog je dragocenog
prijatelja stekao u Isusu.
Ova ena se nala u drutvu Nekoga koji joj je kazao sve to je uinila. ena je svakako
preterala. On to nije uinio. On joj je govorio samo o malom delu njenog ivota. Bilo je to kao da je
grom udario usred mrane noi. Pogodio je samo stablo hrasta, ali je istovremeno osvetlio i sve
ostalo. Na nju su Hristove rei ostavile dubok utisak. Pohitala je natrag u grad da sve ispria
mukarcima. (Veoma zanimljivo! Pie da je sve ispriala ljudima. ene su odavno prestale da je
sluaju.) Rekla im je: Hodite da vidite oveka koji mi kaza sve to sam uinila: da nije to Hristos?
Poela je od Jevrejina, a onda je preko Gospoda i proroka, pa moda Mesije, stigla do
Hrista!
Na sve nas spektakularni dogaaji ostavljaju dubok utisak. Kada bi neko doao i rekao nam sve
to smo ikada uinili, bili bismo impresionirani. Jedna grupa studenata Univerziteta La Sijera pre
nekoliko godina se povezala sa harizmaticima, glosolalijancima u Los Anelesu. Odlazili bi u grad,
po tridesetak ili etrdesetak njih, i neki bi se vraali ubijeni duhom, ukoeni kao cepanice, tako da
su ih prijatelji morali nositi. Zbivalo se neto to je na njih ostavljalo dubok utisak. Neka potpuno
nepoznata osoba bi dolazila da sedne kraj njih i da im pria o njihovom ivotu, njihovim
problemima i njihovim gresima i to vrlo detaljno. Govorili su: To je neto natprirodno. I bilo je.
Ali, koji je duh to govorio? Samo zato to je neto natprirodno ne znai da je od Boga!!! I samo
zato to stranac kraj studenca moe da mi kae sve to sam ikada uinio ne znai da je On
Mesija! Drugi dokazi su uinili da srce Samarjanke zadrhti. Neto je vanije od toga da ti neko
kae sve to si uinio.
Mnotvo ljudi e po isteku hiljadu i neto vie godina, ako raunamo od sada, stajati pred Onim
koji e moi da im kae sve to su uinili. Bie to milioni ljudskih bia u velikom gradu ije
dimenzije mi ne moemo da shvatimo, mnotvo koje niko nee moi da izbroji. I bie to milioni
grenika izvan grada, pripadnika svih narataja. Grenici izvan grada e stajati i gledati svoj
audiovizuelni program. Ti i ja emo na velikom trodimenzionalnom ekranu visoko iznad Bojeg
prestola posmatrati celu priu od poetka do kraja veliku borbu i nae mesto u njoj. Svako ljudsko
bie e toga dana posmatrati sebe na slici i niko se nee micati. Taj dan e biti tragian za sve one
48
koji e stajati izvan grada pred licem Onoga koji zna sve ta su uinili. Ali, za one koji e stajati u
gradu, svaka slika e biti radosna, jer je sve to su uinili pokriveno Hristovom krvlju.
To je bio sluaj ene na studencu. Ne samo da je srela Nekoga koji je mogao da joj kae sve ta
je uinila, ve se nala s Nekim koji ju je voleo i koji je eleo da je pridobije za svoje carstvo. I danas
je tako, zar ne? Ali, ovog puta za tebe! Doi i vidi oveka oveka Isusa!
Ljudi iz Sihara su poli za njom. Posmatrajmo ih dok dolaze. Posmatrajmo i nju kako ponovo
tri kroz itna polja prema studencu. Za njom idu ljudi, ovoga puta iz sasvim drugih razloga. I oni
svi dolaze da se sretnu sa Isusom. A onda se dogaa neto fantastino na kraju prie. Izvetaj kae:
I iz grada onoga mnogi od Samarjana verovae ga za besedu ene koja svedoae: kaza mi sve to
sam uinila. Ali, jo je vanije ono to pie posle toga: I mnogo ih vie verova za njegovu besedu. A
eni govorahu: sad ne verujemo vie za tvoju besedu, jer sami usmo i poznasmo da je ovaj zaista
spas svetu, Hristos.
I tako se pria zavrila. On nije bio samo Jevrejin, On nije bio samo ljubazni gospodin, On nije
bio samo prorok, On nije bio samo Mesija, On nije samo bio Hristos, ve je bio i ostao Spasitelj
sveta.
Mene privlai taj dragi Spasitelj. A vas? I ja elim da se pridruim eni na studencu.
49
9. KOMPLEKS SKAKAVACA
Naveu vam deset imena iz Biblije, a od vas traim da ih identifikujete: Samuilo, Safat, Igal,
Faltije, Gudilo, Gadije, Amilo, Satur, Navija i Gudilo. Da li znate ko su ovi ljudi? Njihova imena su
zapisana u vaoj Bibliji. Dodaemo sada jo dva imena i onda e vam sve biti jasno: Halev i Isus.
Prvih deset imena ne poznajemo zato to su ti ljudi bili rtve kompleksa skakavaca. A oni koji
boluju od kompleksa skakavaca ne ostaju dugo u seanju, niti se dugo zadravaju na stranicama
Boje knjige. U stvari, javna karijera ovih ljudi je trajala samo oko est nedelja. Pomrli su od
nepoznate bolesti.
Sinovi Izrailjevi su putovali prema Obeanoj zemlji. Jo uvek nije donesena odluka da li e se
putovanje zavriti kraim ili obilaznim putem. Od izlaska iz Egipta prolo je ve oko dve godine i
veliki deo toga vremena proveli su u podnoju gore Sinaj. Sada su se nalazili u blizini granica
Obeane zemlje i narod je izaao pred Mojsija s predlogom. Mojsije se sloio, ali je ideja poticala iz
naroda. Kazali su: Nismo sigurni da moemo da zauzmemo zemlju. Bilo bi zato dobro da
poaljemo prethodnicu od dvanaest ljudi da je izvidi. Tako su izabrali odbor dvanaestorice, po
jednog oveka iz svakog plemena i poslali ih da izviaju zemlju est nedelja. Odbornici su se vratili
nosei izmeu sebe veliki grozd. Sazvali su zbor sinova Izrailjevih da podnesu izvetaj i sav narod je
uzbueno ekao da uje moe li se nadati osvajanju Hanana.
Ne znam koliko je Izrailjaca bilo okupljeno na zboru. Procenjuje se da ih je moglo biti od sto
hiljada do dva miliona. Svakako je skup bio vrlo veliki. Sa govornice su se ula dva izvetaja. Prvi je
podnela veina lanova odbora. Svi su se slagali da u toj zemlji tee mleko i med. Govorili su da su
plodovi zemlje predivni i da je ceo kraj privlaan. Meutim, naglasili su da narod nije u stanju da
zauzme zemlju. Izvetaj ove desetorice moete nai u Mojsijevim spisima: Idosmo u zemlju u koju
si nas poslao; doista tee u njoj mleko i med, i evo roda njena. Ali je jak narod koji ivi u onoj zemlji
i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki; i videsmo onde i sinove Enakove. Amalik ivi na junoj strani; a
Heteji i Jevuseji i Amoreji ive u planini, a Hananeji ive na moru i na Jordanu. (4. Mojsijeva 13,2830)
Posle ovog pesimistikog izvetaja oglasio se odbornik po imenu Halev koji vie nije mogao da
uti, jer je video kako je izvetaj uticao na zbor. ula se huka nezadovoljstva i protivljenja koja je sve
vie rasla. Zato je Halev skoio na noge. Skoro da ga moemo zamisliti kako izlazi na govornicu.
Prekinuo je izlive razoarenja ovim reima: Hajde da idemo da je uzmemo, jer je moemo
pokoriti. (4. Mojsijeva 13,30)
Meutim, veina odbornika se ponovo umeala: Ali drugi ljudi koji idoe s njime govorahu: ne
moemo ii na onaj narod, jer je jai od nas! I prosue zao glas o zemlji koju uhodie meu sinovima
Izrailjevim govorei: zemlja koju proosmo i uhodismo zemlja je koja prodire svoje stanovnike (A
jo nije pojela divove!) i sam narod koji videsmo u njoj su ljudi vrlo veliki. Videsmo onde i divove,
sinove Enakove, roda divovskoga, i injae nam se da smo prema njima kao skakavci, takvi se i mi
njima injasmo. (4. Mojsijeva 13,32-34)
Upravo tada celi zbor je zaplakao. Svi u isto vreme. Teko je zamisliti dva miliona ljudi (ili bar
sto hiljada) kako plau, ali mora da je buka bila nepodnoljiva. Ti ljudi nisu samo tiho plakali,
briui suze maramicama. Oni su lelekali. Podizali su glasove i jaukali celu no. Oigledno je da je
lelek trajao do jutra.
Naravno, odbori su i danas izloeni kritikama i porugama. uo sam miljenje da je idealan
odbor od sedam ljudi kada su dvojica odsutna. Neko je dodao da se i taj odbor petorice obino
50
BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 9. KOMPLEKS SKAKAVACA www.najvaznijevesti.com
sastoji od predsednika koji zna ta hoe, trojice aminaa i jednog koji pristaje da govori u ime
manjine.
Izvetaj koji je podnela manjina ovog odbora nije izazvao odobravanje. U ovom sluaju,
meutim, veina nije bila u pravu. A kad je u pitanju duhovna istorija, veina je uvek greila. Zar
nije tako? A to se tie povoenja za mnotvom i sam Isus nas je upozorio da je to iroki put koji
vodi u propast i da e mnogi krenuti njime. Samo uzani put vodi u ivot i malo je onih koji ga
nalaze. Prema tome, ako ete se nai na Bojoj strani kada ovaj svet bude doiveo svoj kraj,
biete s manjinom, a ne s veinom. Osim toga, injenica da se neka organizacija svia mnotvu ne
dokazuje da je dostojna poverenja. To je samo dokaz da joj treba posvetiti panju. Pa ipak, ovaj svet
je uglavnom utemeljen na glasu veine, ak i kad se radi o reklamama. ini ono to svi ine!
Posluaj ono to veina kae!
Seate li se reklamnih panoa po celoj zemlji na kojima se hvalilo pivo akme? Na njima su bili
prikazani razliiti tipovi ljudi, to je trebalo da pokae da svi slojevi stanovnitva piju pivo akme;
Inenjeri na eleznici... piju pivo akme. Sekretarice... piju pivo akme. ak je bila prikazana i
prijatna mala sedokosa bakica kako sedi u stolici za ljuljanje. Ispod njene slike je pisalo: Male stare
bakice... piju pivo akme. Pretpostavljalo se da ete i vi odmah potrati da kupite pivo akme, jer to
svi ine!
Seam se Virdinije Proktor Napijer, sa katedre za primenjenu umetnost na Univerzitetu La
Sijera, koja je za takmienje prijavila svoj poster o trezvenosti. Prikazala je skitnicu crvenih oiju,
zaraslog u bradu, na krovu eleznikog vagona, i napisala: Skitnice... piju pivo akme. Dobila je
prvu nagradu.
Nalazite se na pogrenoj strani kada svoje miljenje temeljite na miljenju veine. Tako je to
bilo i u doba starog Izrailja! Veina je ponovo greila! I svi su plakali i izgovarali rei koje su liile
na molitvu. Jedna od njih je glasila: O, kada bi dao Bog da svi pomremo u pustinji. (4. Mojsijeva
14,2) Bog je uo te rei i usliio tu molitvu! To je biblijski primer kad je molitva bila usliena iako
nije bila u skladu sa Bojom voljom. Da li ste znali da molitva ponekad moe da bude usliena, iako
je protivna Bojoj volji?
Druga molitva je bila: Zar ne bi bilo bolje da se vratimo u Egipat? (4. Mojsijeva 14,3) I jedna
grupa se poela okupljati da se vrati u Egipat, nastojnicima i belom i crnom luku. U logoru je nastao
veliki mete. Ali, usred jauka i nezadovoljne vike u logoru sreemo i dvojicu ljudi koji nisu bolovali
od kompleksa skakavaca. To su Halev i Isus Navin. Oni su pokuavali da nadjaaju graju: Ako smo
mili Gospodu, On e nas odvesti u tu zemlju i dae nam je... Samo se ne odmeite od Gospoda i
ne bojte se naroda one zemlje, jer ih moemo pojesti; odstupio je od njih zaklon njihov, a s nama
je Gospod, ne bojte ih se. (4. Mojsijeva 14,8-9)
Meutim, celi zbor vie: Kamenujte ih! Kamenujte ih! Zgrabili su kamenje, spremni da ih
bace na Haleva i Isusa, kad je iznenada zasijala blistava svetlost. Mnotvo je pogledalo prema atoru
od sastanka i svima je postalo jasno da je Neko posmatrao zbivanja i da je pokazao na ijoj je strani.
Sada su svi ostali bez rei. I tako su ve previe govorili. Desetorica odbornika sa kompleksom
skakavaca sagnuli su glave i polako poeli da se povlae prema svojim atorima. Narodu je zastao
dah. U logoru je izbila epidemija i deset nevernih odbornika su pali kao prve rtve. Ali, to se nije
dogodilo sa Halevom i Isusom. Njihova imena su ostala zapisana u istoriji i njihova hrabrost i sada
izaziva jezu uzbuenja i nade i hrabrosti u srcima onih koji se nau u nevolji. Uspeemo, ako smo
mili Gospodu.
51
Vratimo se opet u prolost! Videemo osam ljudi, ponovo manjinu, koji se ukrcavaju na brod u
Nojevo vreme. Zatim emo videti Danila i njegova tri druga. Samo aicu ljudi, manjinu, koja ne
boluje od kompleksa skakavaca. Videemo i oveka Jakova, koji odlazi u Egipat da pre smrti poseti
sina. Jakov ulazi u carsku palatu, podie ruku, stavlja je na glavu faraonu i kae: Gospod da te
blagoslovi, care. To udno zvui. Obino car treba da izrie blagoslov, ali nije tako u ovom sluaju.
Poto mu je Bog stalni pratilac u ivotu, Jakov se ne plai palate od slonovae niti izrezbarenih
lavova u prestonoj dvorani.
Videemo jo jednog oveka koji ivi u pustinji i povremeno silazi meu ljude, a zatim poinje
da propoveda na Jordanu. Ljudi u gomilama dolaze da ga sluaju. Taj ovek kasnije stoji uspravno i
neustraivo pred Irodom. Glas jednog usamljenog oveka gromovito odjekuje u pononoj tmini
koja je obavijala svet pre Isusovog prvog dolaska. Kako to? ta ga ini tako izuzetnim? On zna da je
Bog vei od svih zemaljskih veliina i zato ne strepi pred zemaljskim dostojanstvenicima.
Videemo i usamljenog oveka u Getsimanskom vrtu, kada Ga uenici naputaju. Videemo Ga
i izmeu dvojice razbojnika. Pre Golgote On je na Maslinskoj gori rekao aici svojih sledbenika,
nekolicini skromnih ribara i nekim enama, da e doi dan kada e se Njegovo jevanelje o carstvu
propovedati po celom svetu. Nije bilo ni najmanjeg dokaza da e se to zaista i zbiti. Jedan ovek, koji
je bio i Bog, oigledno sam, ostavljen od svih na krstu.
Nije bilo ni malo lako Izrailju da se posle etrdeset godina suoi sa istim divovima sa kojima je
trebalo da se suoe njihovi oevi. U stvari, u toku tog vremena se namnoilo jo vie divova.
Verovatno su i oni u to vreme doivljavali eksploziju stanovnitva, kao i mi u nae vreme. U toku tih
etrdeset godina divovske ene su raale divovske bebe, koje su rasle kao iz vode. Osim toga,
Hananci se vie nisu bojali Bojeg naroda, jer je Boji narod uinio neto kobno posle boanske
kazne u pustinji. Najpre su Izrailjci govorili: Neemo da idemo, iako su Halev i Isus kazali da
moemo. A kada im je Mojsije saoptio da je Bog usliio njihovu molitvu i da e umreti u pustinji,
predomislili su se: E, sada emo ii da osvojimo Hanan!
Ovo me podsea na Donija i pasulj. Mama kae: Pojedi svoj pasulj. Doni odgovara: Ne,
neu da ga jedem. Onda mama promeni pesmu i kae: Nemoj da jede pasulj! Doni ga odmah
pojede.
Znam tu priu. Ona se ponavljala i u naoj kui. I u mojoj porodici je bilo takvih Izrailjaca.
Sada, kada im je bilo reeno da se vrate u pustinju, oni su kazali: Ustaemo da se borimo.
Uiniemo to je Bog rekao. Uzeemo zemlju. Boriemo se s njenim stanovnicima.
I ba u tome su greili. Bog im nikada nije rekao da se bore. U stvari, Palestina je bila
Obeana zemlja i niko ne treba da se bori za neto to mu je obeano! To je jedna od velikih
lekcija koju Boji narod i danas treba da naui. Ni mi ne treba da se borimo za neto to nam je
obeano! Da li je Bog meni i tebi obeao pobedu, lino i pojedinano? Koliki meu nama se jo
bore za nju? Nije li u tome, moda, tajna naeg poraza?
Rekli su: Ii emo i boriemo se! Ustali su, kao neorganizovana, velika, nespretna eta. Mislili
su: Nadvladaemo ih zato to smo brojniji. Nagrnuli su na neprijatelja, ali su se vratili krvavi i u
modricama.
Sledee veeri je celi logor opet plakao i jaukao, osim onih koji su ostali na bojnom polju.
Plakali su i jaukali: Zar stvarno treba da umremo u pustinji? Tako je. Zbog divova. Jai su od nas.
Ne moemo protiv njih.
Prole su hiljade godina i danas se ponovo nalazimo na granici Obeane zemlje. Da li u to
verujete?
52
Pa, rei e neko, koliko dugo emo se jo zadravati na granici? Zar nismo tu ve sto i
pedeset godina?
Oigledno je da je tako.
Neko e rei: Hristos nee doi i neemo videti Obeanu zemlju sve dok se Boji karakter
savreno ne izgradi u Njegovom narodu. A onda pogledaju taj narod i kau: Opustite se, ima jo
mnogo vremena!
Neko drugi tvrdi: On nee doi sve dok se Jevanelje ne odnese celom svetu. A onda
pregledaju statistiki izvetaj o porastu stanovnitva i uporede ga s poslom koji treba da se obavi i
pomisle: Opustimo se.
Neko citira: Hristos nee doi sve dok se veina u Crkvi ne prihvati posla dok ne pone da
radi za Gospoda. A onda pogleda stanje u Crkvi i kae: Opustimo se. Pet posto onih koji rade nisu
veina. Imamo jo dosta vremena.
Sluaj me, prijatelju, eleo bih da te podsetim da e, ako paljivo bude prouavao, otkriti da e
Isus ponovo doi bez obzira da li mi radimo ili ne radimo svoj posao. Isus e ponovo doi, nosili mi
ili ne nosili Jevanelje celom svetu. Samo nas je nae samoljublje navelo da verujemo da sve zavisi
od nas. Da li to shvatamo? Bog ne mora da eka da se veina opredeli da pree na Njegovu stranu,
jer On ima i drugih naina da to ostvari! Njemu je dovoljno da prodrma zemlju, da smanji ukupni
broj ljudi i da tako obezbedi veinu. Neke nae ljudske zamisli kako e se to dogoditi, ostvarie se na
veoma jednostavan nain.
to se tie ljudi u ijem e se karakteru ogledati Boji karakter, pogreno smo smatrali da e
milioni vernika doiveti to iskustvo. Ne mora da bude tako. Mislim da je razlog to su sinovi
Izrailjevi konano uli u Obeanu zemlju dovoljno jasno opisan u 5. Mojsijevoj knjizi. Ako paljivo
itate, videete da su Izrailjci konano uli u zemlju, ne zato to su neto uinili ili to su neto
postali. Oni su uli u Palestinu, uprkos sebi samima, zbog stanovnika Hanana koji su prepunili au
svog bezakonja. Zato su uli!
Dozvolite mi da vas upitam da li je i ovaj svet skoro prepunio au svoga bezakonja? Dokazi su
jasni: jeste. Otkrivenje nam kae da e Isus doi i unititi one koji unitavaju ili kvare zemlju (Vidi
Otkrivenje 11,18!). Ako tada budem bio spreman, biu spreman. Ako ne budem bio, neu biti.
O, a kako da se spremim? Izgleda da je ulazak u Obeanu zemlju ipak malo blii nego to smo
mislili. I mi zatim pogledamo svoj ivot i svoje stanje i vidimo divove. Vidimo u svom ivotu i u
svom srcu mane koje su jae od nas ponos i ljubav prema svetu, neistotu i razdraljivost i
ogovaranje i nestrpljenje. Gledamo te divove i to ih vie gledamo, oni postaju sve vei. Pokuavamo
da ih oteramo svojim ljudskim naporima, ali uzalud. Zato i kaemo: O, oni su jai od nas. I tako u
naem iskustvu poinje da se javlja kompleks skakavaca. Ne smatram da je ova pria u Starom
zavetu zapisana samo kao istorijski podatak. Mislim da ona treba da kae poneto svakome od nas
danas.
Zato ne dozvolimo da se u nama pojavi kompleks skakavaca! Nemojmo gledati divove, jer
kad gledamo divove, mi izgledamo mali. Istina je da su divovi jai od nas. Moje nestrpljenje i
moja razdraljivost su jai od mene ukoliko nemam jaku volju, ukoliko nisam osoba sa jakom
kimom koja je sposobna da kontrolie svoje postupke. Ali, to bi me zauvek odvojilo od Boga, to bi
mi onemoguilo da osetim potrebu za Bogom i potrebu za Hristovom silom. Istina je da smo, bilo
jaki ili slabi, u srcu svi na istom nivou kada je u pitanju prihvatanje poruke Haleva i Isusa Navina.
Da li u svojim oima izgledate kao skakavci? Prestanite da gledate divove. Prestanite da
gledate ono to vas mui. Prestanite da budete grenici koji se stalno vraaju na svoj greh i koji
53
postepeno diu ruke od Crkve i religije. Prestanite da obarate merila Crkve da bi se va ivot
mogao uklopiti u njih.
Kad prestanemo da gledamo divove i upravimo pogled prema Isusu, kad ponemo da
gledamo u Boga i u Njegovu silu, kompleks skakavaca e poeti da nestaje. Gospod nas voli. Da li
je to istina? Da li smo Mu i sada mili? Da li nas On jo i sada voli? Da li ljubazne Isusove rei
Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti! (Matej 11,28) vae i danas? Da
li je Biblija i sada verodostojna? Ko e nas rastaviti od ljubavi Boje? (Rimljanima 8,35) Da li ti se
Isus i sada smei, prijatelju moj? Cela Biblija kae da je tako. I ako budete gledali u Njega, onda e
divovi poeti da izgledaju mali. To je obeanje i to je lepota spasenja Njegovom silom umesto
naom.
Zato ne treba da se borimo za ono to nam je obeano. To je bila jedna od izrailjskih
zabluda. Zaricali su se: Ii emo i boriemo se! (5. Mojsijeva 1,41) Meutim, tekst (5. Mojsijeva
3,22) jasno istie da Bog nikada nije planirao da se bore za zemlju. Nije bila Boja namera da oni
zemlju dobiju ratom, ve strogom poslunou Njegovim zapovestima. (PP 392)
Seam se kada sam jednom sastavljao bicikl za svog sinia. Hteo sam da mu ga poklonim za
Boi. Bila je to posebna narudbina. Nigde ni u jednoj radionici nisu pravili takve bicikle. Imao je
naroiti upravlja, naroite tokove, naroiti menja i blatobrane. Morao sam sam da ga sastavim.
Radio sam na njemu satima i konano je na dan Boia u garai stajao bicikl spreman za vonju.
Sakrio sam se iza nekih stvari i posmatrao. Kada je moj sin doao da vidi svoj novi bicikl, mislite li
da je morao da se bori da ga dobije? Ni govora! Bio je to poklon od njegovog tate. Niko ne mora da
se bori da bi dobio poklon koji mu je namenjen.
Dozvoli mi da te upitam, prijatelju moj, da li je Bog tebi i meni obeao pobedu Hristovom
silom? A Bogu hvala koji nam dade pobedu. (1. Korinanima 15,57) Veran je Onaj koji vas
dozva, koji e i uiniti. (1. Solunjanima 5,24) Danas ima mnogo obeshrabrenih ljudi. To je zato
to gledaju u divove. Ne ini to. Ne ini to! Ali ja mislim da su divovi suvie veliki! Bog kae:
Nisu!
Mi mislimo da treba da gledamo u divove. Neko e citirati: Jer jo do krvi ne dooste
borei se protiv greha. (Jevrejima 12,4) Ali zaboravljamo da je pisac smatrao da se to postie
gledanjem u Boga, pribliavanjem Isusu.
Ali, rei e neko, imamo devet svezaka punih ukora za greh. Mi treba da se borimo.
Ne! Jedini razlog to Bog ukorava svoj narod za njegove grehe je to eli da ga uini
poniznim i navede da trai Njegovo lice. (R&H, 25. februar 1902) To je sve. Bog nas ne
proganja zbog naih problema i naih greaka da bi nas naveo da sami reavamo svoje
probleme ili da se borimo protiv svojih greaka. On nas opominje da bismo Ga zamolili da ih
On ukloni.
Bog nikada nije pokazao divove Izrailjcima da bi ih naterao da se bore protiv njih. Njegov
cilj je bio da ih navede da padnu na kolena. Isus Navin je proveo no na kolenima u atoru pred
bitku u kojoj je Bog pobedio i pustio da padnu gradski zidovi da bi Njegov narod odneo pobedu.
Zato kleknimo u svojim atorima kao to je to uinio Isus Navin. Prihvatimo Pavlove rei Sve
mogu... (Filibljanima 4,13) Kako? Ozbiljno se trudei? Ne. U Isusu Hristu, koji mi mo daje.
Dole kompleks skakavaca!
Ali, pogledajte onog brata to sedi u drugom redu! Pre mnogo godina mi je uinio neto naao
i ja sam obeshrabren! Prestanite da gledate u divove! Moda ima i divovskih licemera. Bog vas
nikada ne poziva da gledate u njih.
54
Ali, ja umirem od strane bolesti. Prestanite da gledate u divove. Ja sam usamljen. Izgubio
sam voljenu osobu.Moja porodica se raspala ... ili se raspada.
Ne gledajte u divove! Svakako, oni su jai od vas. Jai su od mene. Ali, Bog je jai od svih
njih. Zar niste zahvalni to imamo Spasitelja koji je svima nama obeao silu Neba i Zemlje Boga
koji i danas moe da nagradi veru onih koji su nalik Halevu i Isusu Navinu?
55

Bog Kaze, Ali Ja Mislim - Moris Venden

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bog Kaze, Ali Ja Mislim - Moris Venden

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BOG KAE,

God Says, But I Think

SKRAENICE DELA ELEN VAJT I ASOPISA KOJI SU KORIENI U OVOJ KNJIZI

(The Acts of Apostles) Dela apostola

1. BOG KAE, ALI JA MISLIM

Unajmio sam nekoga da se brine umesto mene.

2. LJUDI KOJI SE OSLANJAJU NA LJUDE

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 3. PROTEST PROTESTANTIMA www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 3. PROTEST PROTESTANTIMA www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 3. PROTEST PROTESTANTIMA www.najvaznijevesti.com

A onda su pristigli i kompjuteri. Uz neiju pomo uspeo sam da dobijem kompjuterski

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 3. PROTEST PROTESTANTIMA www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 3. PROTEST PROTESTANTIMA www.najvaznijevesti.com

Johan Ek je na to skoio na noge i povikao: Jeres, Martine Luteru, jeres.

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 4. ISUS I PROROCI www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 4. ISUS I PROROCI www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 4. ISUS I PROROCI www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 4. ISUS I PROROCI www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 4. ISUS I PROROCI www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 5. DIVNI SAVETNIK www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 5. DIVNI SAVETNIK www.najvaznijevesti.com

Dobar hrianski psihoterapeut e dozvoliti klijentu da se oslanja na njega samo onoliko

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 5. DIVNI SAVETNIK www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 5. DIVNI SAVETNIK www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 6. DUHOVNA IZOFRENIJA www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 6. DUHOVNA IZOFRENIJA www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 6. DUHOVNA IZOFRENIJA www.najvaznijevesti.com

izae na kraj sa onim to se zbiva unutra. Mi to ne moemo. U stvari, potrebna je operacija

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 6. DUHOVNA IZOFRENIJA www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 6. DUHOVNA IZOFRENIJA www.najvaznijevesti.com

Jo jednom vas podseamo na jednostavne lekove za odravanje fizikog i duhovnog zdravlja:

7. ENA NA STUDENCU 1. DEO

8. ENA NA STUDENCU 2. DEO

O, naravno. Svako moe da ga kupi.

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 9. KOMPLEKS SKAKAVACA www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 9. KOMPLEKS SKAKAVACA www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 9. KOMPLEKS SKAKAVACA www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 9. KOMPLEKS SKAKAVACA www.najvaznijevesti.com

BOG KAE, ALI JA MISLIM MORIS VENDEN 9. KOMPLEKS SKAKAVACA www.najvaznijevesti.com

You might also like