FUNKCIJA ORGANA U KINESKOJ TRADICIONALNOJ MEDICINI - rezime

ANATOMIJA

Prema Yin-Yang teoriji svi organi i tkiva ljudskog tela imaju znaenje Yina ili Yanga.
Leva strana tela je Yang, desna je Yin. Gornji deo tela pripada Yangu. Donji deo
tela pripada Yinu. Unutranji deo tela pripada Yinu, spoljanji deo Yangu. Zadnji je
deo tela Yang, a prednja Yin. Priproda Yina i Yanga nije medutim apsolutna, ona je
relativna, promenjljiva i uslovna. Ni jedan deo materije, ni jedna pojava nema
iskljuivo znaenje jednog ili drugog principa trajno, zauvek. Na primer: Grudni
ko je u odnosu prema stomaku Yang, jer je iznad stomaka, ali u odnosu prema
glavi grudni je ko Yin. Organi su takode podeljeni u dve grupe: Zang i Fu organe.
Treba rei odmah da ni jedan organ nije iskljuivo po prirodi Yin ili Yang. Svaki
vitalni ili uplji organ ima uz Yin koji dominira i deo Yanga i svaki organ koji je
dominantno Yang ima usebi i deo Yina jer prema shvatanju KTM nita u prirodi nije
statino, sve je u kretanju,relativno, promenljivo, u meusobnoj zavisnosti. Zato,
na primer, postoji Yin i Yang srca, Yin i Yang bubrega i tako je sa svim organima.

FIZIOLOGIJA I PATOFIZIOLOGIJA

Vec smo naveli podelu organa i naveli specificnosti u odnosu prema anatomskim
pojmovima u zapadnoj medicini. Perikard, koji kao omotac srca nema osobine
organa, samo u akupunkturi ima svoje znacenje i pripada solidnim organima.
Trodelni grejac takode nema osobine organa, nego predstavlja metabolicku
funkciju i vaan je u akupunkturi, pripada upljim organima. Svih est solidnih
organa (Zang organi prema KTM) predstavljaju Yin organe, a est upljih organa
(Fu organi prema KTM) predstavljaju Yang organe. Mozak, kicmena modina i
materica sa adneksima cine posebne organe ciji je razvoj zavistan od aktivnosti
bubrega. Celokupna funkcija sredinjeg nervnog sistema zavisna je od aktivnosti
srca (mentalna aktivnost, emocionalna stanja), jetre (delimicno emocionalnost,
nervna aktivnost) i bubrega (stepen razvoja nervnih struktura i mentalnih
funkcija). Funkcije materice (menstruacija, trudnoca) takode su zavisne od
aktivnosti bubrega.

Funkcije Yin (Zang) organa

1. Pluca: respiracija, kontrola stanja koe, znojnih lezda i rasta kose, stanje
normalne prohodnosti nosnih upljina, grla i drela.

Klinicke manifestacije: bolesti disajnog sistema, poremecaji cirkulacije (cor

pulmonale) i znojenja (ekscesivno nocno znojenje), bolesti larinksa i drela, kone
afekcije.

2. Slezina: transformacija i prenos hranljivih sastojaka (funkcija slezine u vezi je

sa guteracom koja u KTM ne postoji kao poseban organ), metabolizam vode,
deponovanje krvi, funkcija kapilarnog sistema, razvoj i rad miica, regulacija
stanja usne upljine, ukusa, apetita.

Klinicke manifestacije: jedan deo bolesti digestivnog trakta (inapetencija,

povracanje), edemi, purpura, hemoragije, miicne bolesti.

3. Perikard: cirkulacija, mentalne aktivnosti, psihoseksualne funkcije, vegetativne

funkcije.

Klinicke manifestacije: kardivaskularne bolesti, psihicki poremecaji (neuroze,

psihogena impotencija), neurovegetativne smetnje.

4. Srce: cirkulacija krvi, mentalne funkcije, stanje jezika i usana

Klinicke manifestacije: poremecaji rada srca, cijanoza, hipersomnija, insomnija,

smetnje pamcenja, poremecaji svesti, komatozna stanja, hematoloke bolesti.

5. Jetra: deponovanje krvi, tetiva, ligamenata, motoneuralna funkcija, emotivno

stanje,funkcije oka, stvaranje i cirkulacija uci.

Klinicke manifestacije: hematoloke bolesti, poremecaji cirkulacije, spazmi miica,

premor, kontrakture neurodenog porekla, depresivne reakcije, razdraljivost,
menometroragije.

6. Bubreg : reprodukcija, razvoj organizma, opta snaga organizma, metabolizam

vode, rast i razvoj mozga, kicmene modine, razvoj kotanog sastava, funkcije
uva.

Klinicke manifestacije : urogenitalne bolesti, degenerativne i nasledne bolesti

ivcanog sastava, stecene bolesti ivcanog sastava (demencije, oligofrenije,
patoloke pojave starenja), bolesti kotanog sastava, kicmene modine i mozga
(bolesti uva, nagluvost, vrtoglavice, tinitus).

Funkcije Yang (FU) organa

1. Debelo crevo: reapsorcija vode, reapsorcija ostatka hranjljivih materija.

Klinicke manifestacije: proliv, opstipacija, osecaj pritiska u grudnom kou.

2. eludac : primanje hrane, delimicno varenje, prenos hrane u tanko crevo.

Klinicke manifestacije: mucnine, goruica, povracanje, podrigivanje, bol u

epigastriju.

3. Trodelni grejac: metabolizam vode (tkivnih tecnosti), gornji deo: koordinira rad
pluca i srca, srednji deo: koordinira rad eluca, slezine, ucne kese i tankog
creva,donji deo: koordinira rad jetre, bubrega, mokracne kese i debelog creva.

Klinicke manifestacije : polimorfne su jer je trodelni grejac odgovoran za

sinergizam, koordiniranu aktivnost svih organa.

4. Tanko crevo: resorpcija hranljivih materija, resorpcija dela vode, prenos ostatka
hrane u debelo crevo.

Klinicke manifestacije : akutni i hronicni prolivi, bolovi u mezogastriju i

hipogastriju.

5. ucna kesa: deponovanje uci, izlucivanje uci.

Klinicke manifestacije : bolovi u hipogastriju, kolike, utica, aholicna stolica.

6. Mokracna kesa: skupljanje mokrace, izlucivanje mokrace.

Klinicke manifestacije : retencija mokrace, inkontinencije, poliurija, polakisurija,

kolike i bolovi u hipogastriju.

Za lake razumevanje funkcije organa u KTM dacemo kratak pregled, sintezu sa

stanovita vitalnih procesa.

Respiracija. Pluca su dominantan organ izmene gasova medutim bubreg znacajno

utice na disanje i svojom energijom pomae plucima u njihovoj funkciji cirkulacije
vitalne energije (ciste energije/ kiseonika).

Varenje i resorpcija. eludac prima hranu i delimicno je vari. Slezina vari hranu i
hranljive sastojke iz hrane alje u sve delove tela (pri tome treba misliti na
funkciju pankreasa). U tankom se crevu hranljivi sastojci resorbuju, a voda i
ostatak hrane prelaze u debelo crevo u kome se apsorbuje voda. Sve te funkcije
prema KTM koordiniraju (uskladuju) jetra i bubreg.

Krvotok. Dominantan organ je kao i u zapadnoj medicini srce (pokretanje

cirkulacije), zatim su bitna pluca (oksigenacija krvi), pa jetra (uskladitenje i
regulacija kolicine krvi koja cirkulie) i slezina koja ucestvuje u hematopoezi i ima
zatitnu funkciju zidova krvnih sudova.

Hematopoeza. eludac i slezena su izvor hranljivih sastojaka potrebnih za

hematopoezu. Osim toga, i pluca svojom funkcijom uticu na metabolizam vode
(disanje, znojenje). Izlucivanjem vode upravlja bubreg, a mokracna kesa skuplja i
konacno izlucuje vodu.

Nervne funkcije. Srce je dominantan organ za mentalne aktivnosti i regulaciju

emocionalnog stanja, jetra delimicno za emocionalne reakcije a narocito
motoneuralnu funkciju sredinjeg i perifernog nervnog sastava, dok bubreg
upravlja razvojem mozga i kicmene modine (sva degenerativna stanja,
kongenitalna defektna stanja, senilne promene).

Lokomotorne funkcije. Bubreg je odgovorni organ za razvoj kotanog sastava,

slezina za rast i snagu miica, a jetra za rad miica (motoneuralna funkcija) i
vezivnog tkiva.

Endokrine genitalne funkcije. Dominanti organ je bubreg (ukljucena je i

nadbubrna lezda), zatim jetra.

FIZIOLOGIJA ENERGIJE

Kroz meridijan protice vitalna energija (bioenergija) koja napaja organ kojem
meridijan pripada, hraneci ga, a istovremeno ga spaja preko akupunkturnih
tacaka sa povrinom tela. Energija koja krui organizmom strogo odredenim
putanjama ima i odredeni ritam, tako da svaki organ ili funkcija ima maksimum
energije u odredeno vreme u toku 24 sata. Tako na primer u meridijanu pluca
maksimum energije je od 3 do 5 sati izjutra, srce od 11 do 13, a jetra od 1 do 3
sata. O pravilnom i harmonicnom kruenju te energije zavisi stanje zdravlja ili
bolesti.

Prema tradicionalnom kineskom shvatnju covek je sastavljen od materije i

energije, a izmedu toga nalazi se krv koja je istovremeno materija i energija. (Npr.
jetra je, kao organ, materijalne naravi, ali su neke njene funkcije izrazito
energetske prirode.)

Kinezi su razlikovali nekoliko vrsta vitalne energije:

1. Praroditeljska energija (Qi), koja je, receno dananjim jezikom, hereditalna,

nasledna. Ona je odgovorna za bioloki ritam.

2. Energija odravanja, nutritivna, koja dolazi putem hrane, i cista energija koja
dolazi putem disanja. Tu energiju Kinezi nazivaju Yong. Jedan deo te energije ima
odbrambene funkcije i zove se Wei. Ta je energija odgovorna za imunoloku
reakciju organizma.

Fizioloke funkcije organizma mogu se objasniti Yin/Yang teorijom i ukljuciti u

opti koncept Yin/Yang. Npr. za rad organa i funkcionalnih sistema tela, miica,
lezda potrebna energija (Yang) koju organizam crpi iz hranljivih materija (Yin).
Ako hranljivih materija nema, aktivnost organizma se ne moe odvijati. Ako je
odsutan ili Yin ili Yang, ivot nije moguc (reciprocni odnos Yina i Yanga). Buduci da
se aktivnost Yanga ljudskog tela odvija neprekidno, jasno je da je za tu funkciju
neprestano potrebna odredena kolicina hranljivih sastojaka (Yin). Kako se
opadanje i porast Yina ili Yanga odvija neprestano, jasno je da ravnotea izmedu
njih moe biti samo relativna, dinamicna, a ne apsolutna, staticna. Neprekidno
kolebanje Yina i Yanga unutar odredenih granica normalna je fizioloka pojava.
Ako dode do porasta Yina ili Yanga izvan odredenih granica, doci ce do razlicitih
bolesnih stanja kao posledica ekscesa ili deficita Yina ili Yanga.

PATOFIZIOLOGIJA ENERGIJE

Da bi lake razumeli kinesku patofiziologiju, trebamo reci da ona mnogo

kompleksnije objanjava odnos svakog organa sa svakim drugim organom (koji su
medusobno energetskim kanalima povezani). Na ovaj nacin postojece moguce
promene u njihovom medusobnom odnosu dva organa se reflektuje i na ostale
organe u vecoj ili manjoj meri. Kako Zang i Fu organi (parnjaci) imaju svoj ritam
odnosa tako svi Fu tj. Zang organi medusobno komuniciraju po utvrdenim
pravilima koja obezbeduju energetsku ravnoteu-homeostazu organizma.

SADRAJ KNJIGE:

UVOD 1
OPTI POJMOVI O OSNOVNIM TEORIJAMA TRADICIONALNE MEDICINE 3
KRATKA ISTORIJA AKUPUNKTURE 3
AKUPUNKTURA U EVROPI 5

PRIMENA YIN-YANG TEORIJE U KINESKOJ TRADICIONALNOJ MEDICINI 6

BIOENERGETSKI KONCEPT KINESKE TRADICIONALNE MEDICINE 6
YIN-YANG I PET ELEMENATA 6
YIN-YANG 7
ZAKON O PET ELEMENATA - NACELO PENTAIZMA 11
ZANG-FU ORGANI 17
PET ZANG ORGANA 18
1. Srce 18
2. Jetra 19
3. Slezina 20
4. Pluca 22
5. Bubreg 23
EST FU ORGANA 25
1. ucna kesa 25
2. eludac 25
3. Tanko crevo 26
4. Debelo crevo 26
5. Beika 26
6. Sanjiao 26
EKSTRAORDINARNI FU ORGANI 27
1. Mozak 27
2. Materica 27
ODNOSI IZMEU ZANG-FU ORGANA 28
1. Odnos izmedu Zang organa 28
2. Odnos izmedu Zang i Fu organa 31
3. Odnos izmedu Fu organa 33
QI, KRV I TELESNI FLUID 34
QI 34

1. Klasifikacija i proizvodnja qi-a 34

2. Funkcije qi-a 35
KRV 36
1. Formiranje i cirkulacija krvi 36
2. Funkcije krvi 37
TELESNI FLUID 37
1. Formiranje i distribucija telesnog fluida 37
2. Funkcija telesnog fluida (Jingye) 38
ODNOS IZMEU QI-A, KRVI I TELESNOG FLUIDA 38
1. Odnos izmedu qi-a i krvi 38
2. Odnos izmedu qi-a i telesnog fluida 39
3. Odnos izmedu krvi i telesnog fluida 39
DIFERENCIJACIJA SINDROMA 40
DIFERENCIJACIJA SINDROMA NA OSNOVU OSAM PRINCIPA 40
1. Spoljanost i unutranjost 40
2. Hladnoca i vrelina 42
3. Deficit i eksces 44
4. Yin i Yang 46
DIFERENCIJACIJA SINDROMA PREMA TEORIJI QI-A I KRVI 47
1. Sindromi qi-a 47
2. Sindromi krvi 49
Dodatak: DIFERENCIJACIJA: SINDROMA PREMA TEORIJI WEI-A, QI-A, YING-A I XUE-A
50
DIFERENCIJACIJA SINDROMA PREMA TEORIJI ZANG-FU ORGANA 53
1. Sindromi srca i tankog creva 53
2. Sindrom pluca i debelog creva 56
3. Sindromi slezine i eluca 59
4. Sindromi jetre i ucne kese 62
5. Sindromi bubrega i beike 65

6. Komplikovani sindromi Zang-Fu organa 67

Dodatak: DIFERENCIJACIJA: SINDROMA PREMA SANJIAO TEORIJI 71
FUNKCIJA ORGANA U KINESKOJ TRADICIONALNOJ MEDICINI - rezime 73
ANATOMIJA 73
FIZIOLOGIJA I PATOFIZIOLOGIJA 73
Funkcije Yin (Zang) organa 73
Funkcije Yang (FU) organa 74
FIZIOLOGIJA ENERGIJE 75
PATOFIZIOLOGIJA ENERGIJE 76
Patogeni faktori 76
Eksces Yina ili Yanga 77
Deficit Yina ili Yanga 77
DIJAGNOSTICKE METODE U KINESKOJ TRADICIONALNOJ MEDICINI 79
INSPEKCIJA 79
1. Opaanje vitalnosti 79
2. Opaanje boje 80
3. Opaanje izgleda 80
4. Posmatranje pet culnih organa 81
5. Posmatranje jezika 82
AUSKULTACIJA I OLFAKTIJA 85
1. Sluanje 85
2. Mirisanje 85
ISTRAIVANJE 85
1. Drhtavica i groznica (temperatura) 86
2. Znojenje 86
3. Apetit, ed i ukus 87
4. Pranjenje creva i uriniranje 87
5. Bol 88

6. Spavanje 89
7. Menstruacija i leukoreja 89
PALPACIJA 90
1. Opipavanje pulsa 90
2. Palpacija razlicitih delova tela 93
Metod Akabane 94
TEORIJA CIRKULACIJE ENERGIJE (Jing/Luo) 97
MERIDIJANI 97
Glavni meridijani 97
Ekstra meridijani 100
AKUPUNKTURNE TACKE 100
Lokalizacija akupunkturnih tacaka 101
GLAVNI MERIDIJANI 104
MERIDIJAN PLUCA 104
PULMO (P) (11 tacaka) 104
MERIDIJAN DEBELOG CREVA 108
INTESTINUM CRASSUM (IC) (20 tacaka) 108
MERIDIJAN ELUCA 114
GASTER (G) (45 tacke) 114
MERIDIJAN SLEZINE I PANKREASA 127
LIEN-PANCRES (LP) (21 tacka) 127
MERIDIJAN SRCA 133
COR (C) (9 tacaka) 133
MERIDIJAN TANKOG CREVA 137
INTESTINUM TENUE (IT) (19 tacaka) 137
MERIDIJAN MOKRACNE BEIKE 145
VESICA URINARIA (VU) (67 tacaka) 145
MERIDIJAN BUBREGA 159

REN (R) (27 tacaka) 159

MERIDIJAN PERIKARDA 165
PERICARDIUM (Pc) (9 tacaka) 165
MERIDIJAN TROSTRUKOG GREJACA 168
RADIATOR TRIPLEX (TR) (23 tacke) 168
MERIDIJAN UCNE KESE 174
VESICA FELLEA (VF) (44 tacke) 174
MERIDIJAN JETRE 186
HEPAR (H) (14 tacke) 186
EKSTRA MERIDIJANI 193
MERIDIJAN SREDINJI-ZADNJI 193
DU MAI (DM) (28 tacaka) 193
MERIDIJAN SREDINJI-PREDNJI 199
REN MAI (RM) (24 tacke) 199
MERIDIJAN CHONG MAI 204
MERIDIJAN DAI MAI 204
MERIDIJAN YANGQIAO MAI 205
MERIDIJAN YINQIAO MAI 205
MERIDIJAN YANGWEI MAI 206
MERIDIJAN YINWEI MAI 206
TACKE IZVAN MERIDIJANA (PUNCTA EXTRA - PE) 207
Glava i lice 207
Torakoabdominalna regija 209
Dorzolumbalna regija 211
Gornji udovi 211
Donji udovi 213
TEHNIKA AKUPUNKTURE I MOKSIBUSTIJE 215
MANIPULACIJE FILIFORMNIM IGLAMA 215

1. Opta pravila 215

2. Kako se uci akupunktiranje 216
3. Aplikacija i manipulacije iglom 216
4. Manipulativne metode Bu i Xie 218
5. Akupunkturna senzacija i terapijski efekat 219
6. Pravac i dubina aplikacije igle 220
7. Zadravanje i manipulacija iglom 221
8. Komplikacije prilikom akupunkture 221
DRUGE AKUPUNKTURNE METODE 223
1. Kopljasta igla 223
2. Snopic igala 224
3. Elektroakupunktura 225
4. Intradermalno implantiranje igala 226
MOKSIBUSTIJA 227
1. Direktna moksibustija 227
2. Indirektna moksibustija 227
3. Moksibustija moksa-tapicem 228
4. Moksibustija preko zagrejane igle 228
5. Primedbe 228
VENTUZE U TERAPIJI 228
1. Rukovanje ventuzama 228
2. Indikacije 229
3. Mere predostronosti 229
TERAPIJA BOLESTI I STANJA 230
URGENTNA OBOLJENJA I SINDROMI PROUZROKOVANI EGZOGENIM PATOGENIM
FAKTORIMA 230
1. Udar vetra (modani udar) 230
2. Mlitavi sindrom 231
3. Sinkopa 233

4. Suncani udar 234

5. Obicna prehlada 235
6. Malarija 237
ZANG-FU SINDROMI 238
1. Kaalj 238
2. Astma 241
3. Epigastricni bol 243
4. Povracanje 245
5. tucanje 246
6. Abdominalni bol 248
7. Dijareja 249
8. Dizenterija 252
9. Abdominalna nadutost 254
10. utica 255
11. Zatvor 256
12. Prolapsus rektuma 258
13. Edem 259
14. Nocna enureza 261
15. Poremecaj uriniranja 262
16. Retencija urina 263
17. Impotencija 265
18. Nesanica 268
19. Palpitacija 270
20. Manicno-depresivni poremecaj 272
21. Epilepsija 274
22. Vrtoglavica 275
23. Melanholija 277
BOLESTI GLAVE, TRUPA I LUMBALNE OBLASTI 279

1. Glavobolja 279
2. Facijalna bol 281
3. Devijacija oka i ustiju 283
4. Bol u hipohondricnoj oblasti 284
5. Bol u donjem delu leda 286
6. Bi sindromi 288
7. Wei sindromi 291
GINEKOLOKA OBOLJENJA 294
1. Neredovna menstruacija 294
2. Dismenoreja 299
3. Amenoreja 300
4. Krvarenje iz materice 302
5. Morbidna leukoreja 304
6. Jutarnja mucnina 306
7. Dugotrajni porodaj 307
8. Nedovoljna laktacija 309
9. Prolaps materice 310
PEDIJATRIJSKA OBOLJENJA 312
1. Decji grcevi (konvulzije) 312
2. Decja dijareja 314
3. Loa ishranjenost dece 315
4. Decja paraliza 316
5. Zauke 317
SPOLJANA OBOLJENJA 319
1. Urtikarija 319
2. Crveni vetar 320
3. Cir i cir crvena nit 321
4. Apsces dojke 322

5. Crevni apsces 323

6. Guavost 324
7. Uganuce i kontuzija 326
BOLESTI OCIJU, UHA, NOSA I GRLA 327
1. Gluvoca i tinitus 327
2. Kongestija, oticanje i bolovi u oku 328
3. Gust i lepljiv nazalni iscedak 329
4. Epistaxis - krvarenje iz nosa 329
5. Alergijski rinitis 331
6. Sinuzitis 331
7. Zubobolja 333
8. Guobolja 334
9. Opticka atrofija 335
BOLESTI KOE I KOSE 336
1. Herpes zoster (pojasni herpes) 336
2. Ekcematozne ozlede (dermatitis) 336
3. Alopecia Areata 337
4. Psorijaza 337
BOLESTI ZAVISNOSTI 338
1. Droge 338
2. Hrana (gojaznost) 338
3. Alkohol 338
4. Puenje 338
5. vakanje betela 339
6. Udisanje lepka 339