DOZIVI

Aravind Adiga

SLON
Svi zaposleni u prodavnici nametaja okupili su se u polukrugu oko stola gospodina
Ganea Paija. Bio je to poseban dan: supruga gospodina Inenjera dola je lino u kupovinu.
Ugledala je svoj stoi za televizor, pa je krenula prema gospodinu Paiju da zavri sa
kupovinom.
Njegovo lice je bilo umrljano sandalovinom, a na sebi je imao iroku raskopanu svile
nu koulju iz koje je na grudima trao tamni maljavi trougao. Na zidu iza svoje stolice
okaio je slike boginje bogatstva, Lakmi, i debelog boga slonova, Ganapatija, na zlatnoj
foliji. Ispod slika je tinjao miriljavi tapi.
Supruga gospodina Inenjera polako je sela za sto. Gospodin Pai je zavukao ruku u
svoju fioku, a potom izvukao etiri crvene karte koje je pruio prema njoj. Supruga gospo
dina Inenjera zastala je na trenutak, zagrizla usnu i zgrabila jednu od karata.
Komplet aa od nerajueg elika!, rekao je gospodin Pai, pokazujui joj bonus kartu
koju je izabrala. To je zaista divan poklon, gospoo. Neto to e vam godinama koristiti.
Supruga gospodina Inenjera je sijala. Izbrojala je etiri stotine rupija u papirnim nov
anica i stavila ih na sto pred gospodina Paija.
Gospodin Pai, kvasei vrh svoga prsta u maloj posudi ispunjenoj vodom, koju je drao
na svom radnom stolu upravo iz tog razloga, ponovo je prebrojao novac. Onda je pogle
dao u suprugu gospodina Inenjera i nasmejao se, kao da oekuje neto vie.
Ostatak posle isporuke, rekla je ona, ustajui sa stolice. I ne zaboravite da poaljete
poklon koji sam dobila kao bonus.
Ma neka je ona ena najbogatijeg oveka u gradu, ali je i dalje krta matora pizda, re
kao je gospodin Pai poto ju je ispratio iz prodavnice, a jedan pomonik mu se nasmejao
iza lea. Okrenuo se i ljutito pogledao u pomonika, malog, tamnoputog tamilskog deaka.
Dovedi nekog od najamnika da ovo odnese, brzo, rekao je gospodin Pai.
Tamilski deak istrao je iz prodavnice. Vozai koji su vukli prikolice bili su na svom
uobiajenom mestu leali su na svojim prikolicama, blenuli u nebo i puili krdu. Neki od
njih su zurili u poslastiarnicu Ideal Traders preko puta, pogleda tupog od elje. Ispred posla
stiarnice, debela deca u majicama kratkih rukava lizala su sladoled od vanile u kornetima.
Deak je ispruio kaiprst i dao znak jednom od mukaraca.
enaja tvoj broj je na redu!
enaja je snano okretao pedale. Bilo mu je reeno da ide preicom do Ulice rua, tako
da je morao da pree preko brega zvanog Svetionik. S velikim naporom vukao je prikolicu
sa stoiem za televizor, koja je bila zakaena za njegov bicikl. im je preao preko vrha
brda, pustio je da mu bicikl juri bez okretanja pedala. Usporio je u Ulici rua, naao je broj
kue, koji je zapamtio, i pozvonio.
Okrugla ena svetle koe otvorila mu je vrata: supruga gospodina Inenjera lino.

159

enaja je uneo stoi u sobu i spustio ga na mesto koje mu je ona pokazala.

Izaao je, pa se vratio sa testerom. Supruga gospodina Inenjera posmatrala je kako
izvlai alatku odmah pored nje, i iznenada, testera se uini ogromnom, duine oko pola
metra, sa nazubljenom ivicom. Bila je zarala, ali se na pojedinim mestima kroz ru nazi
rala prvobitna metalno-siva boja. Liila je na skulpturu ajkule nekog umetnika uroenika.
enaja je primetio da su se eni oi irom otvorile od straha. Da bi odagnao njen strah,
pokuao je da je ohrabri svojim irokim osmehom bio je to vetaki osmeh, kao na po
smrtnoj maski, nekoga ko nije imao naviku da se ulizuje a onda je pogledao oko sebe da
bi otkrio gde je pre toga ostavio stoi.
Noge od stola nisu bile jednake. enaja zamuri na jedno oko i poe da ih premerava
jednu po jednu; potom pree testerom preko svake noge, ostavljajui na podu finu prai
nu. Ponovo ih je paljivo pogledao da bi proverio da li su jednake, a onda spustio testeru.
Potraio je na svom prljavom belom sarongu, jedinom komadu odee koji je imao na sebi,
manje prljav kraj i njime obrisao sto.
Supruga gospodina Inenjera to nije gledala; povukla se u neku sobu unutar kue.
Vratila se i izbrojala sedam stotina etrdeset i dve rupije.
Oklevajui jedan trenutak, dodala je na tu gomilu tri novanice od po jedne rupije.
Da mi jo koju paru, gospoo?, rekao je enaja bez razmiljanja. Da mi jo tri rupije?
est rupija? Nije vredno toga, rekla je ona.
To je dug put, gospoo. Pokupio je testeru i okrenuo je ka svom vratu. Gospoo, morao
sam da ga vuem itavim putem na prikolici zakaenoj za bicikl. Jako me je zaboleo vrat.
Nije to nikakav posao. Izlazi ili u zvati policiju, lopove jedan. Mar napolje i nosi sa so
bom svoj veliki no!
Dok je izlazio iz kue, gunajui ljutitog izraza lica, savio je novac u smotuljak, a onda
ga je uvio u jedan kraj sargona koji je vezao u vor. Testeru je ubacio u prikolicu.
Podigao je natrulu koru od banane i okaio je na lie drveta nem koje je raslo pored
ulazne kapije, tako da uplai vlasnike kue kada budu izlazili.
Bio je zbog toga toliko zadovoljan sobom da se nasmejao.
Posle desetak minuta, ponovo je bio na svom biciklu, vozei prema Ulici kiobrana.
Vozio je, kao i uvek, zadnjice podignute sa sedita i lea nagnutih pod uglom od ezdeset
stepeni. Kako se pribliavao Ulici kiobrana, put je ponovo bio zakren; gurajui svoj prednji
toak u auto ispred sebe, enaja je viknuo: Mii se, kukin sine!
Naposletku je sa svoje desne strane ugledao znak za prodavnicu ventilatora i name
taja Ganea Paija, i zaustavio svoj bicikl.
enaja je obrisao dlan o svoj sarong, odgurnuo vrata, uao u prodavnicu i uno uz o
ak stola gospodina Paija. Ni gospodin Pai, niti njegov pomonik, nisu se osvrnuli na njega.
Ponovo ga je boleo vrat, pomerao je glavu u jednu pa u drugu stranu da smanji bol.
Prestani to da radi.
Gospodin Pai mu je rukom dao znak da preda novac.
Polako se pribliavao gazdinom stolu i predao novanice gospodinu Ganeu Paiju, koji
je umoio prst u posudu s vodom i izbrojao sedam stotina etrdeset i dve rupije. enaja je
buljio u posudu s vodom; primetio je kako su ivice na posudi bile izvijene tako da lie na

160

latice lotosa i kako je zanatlija oko dna posude napravio reetkast otisak tako da podsea
na letvice koje podupiru cvee.
Gospodin Pai je pucnuo prstima. Gumicom je povezao novanice i ispruio dlan pre
ma enaji.
Fale dve rupije.
enaja je odvezao vor vezan sa strane na njegovom sarongu i pruio dve novanice
od jedne rupije.
To je bio iznos koji je trebalo da d gospodinu Paiju po zavretku svake isporuke: jednu
rupiju za veeru koju je dobijao oko devet sati, a drugu za to to je bio povlaen da radi
za gospodina Ganea Paija.
Poto je znao da njegov broj nee biti ponovo prozvan neko vreme, enaja se proetao
ulicom do mesta gde je jedan ovek sedeo za stolom na ploniku i prodavao svenjeve
malih etvrtastih lozova lutrije arenih poput nekih bombona. Nasmejao se enaji, a nje
govi prsti su poeli da listaju jedan od svenjeva.
uti?
Prvo mi reci da li je moj broj izvuen proli put, upitao ga je enaja. Izvukao je jedan
prljav listi iz vora na svom sarongu. Prodavac je izvukao nekakve novine i bacio pogled
na donji desni ugao stranice.
Proitao je naglas: Dobitna kombinacija brojeva je: 17, 8, 9, 9, 643, 455.
enaja se toliko razumeo u brojeve na engleskom da je umeo da prepozna broj na svom
lozu, kiljio je neko vreme, a onda pustio da mu loz padne na zemlju.
Ljudi igraju loto po petnaest, esnaest godina pre nego to neto ne osvoje, enaja,
rekao je prodavac lutrije da bi ga uteio. Ali na kraju dobiju oni koji veruju. Tako svet funk
cionie.
Ja ne mogu veno tako da funkcioniem, rekao je enaja. Boli me vrat. Ne mogu vie
ovako.
Prodavac lutrije je klimnuo glavom. Jo jedan uti loz?
Vezujui loz u svoj zaveljaj, enaja se zateturao unazad i stropotao u svoju prikolicu.
Neko vreme je samo tako leao, ne oseajui se nimalo odmorno ve samo otupelo.
Onda mu je neko prstom kucnuo po glavi.
Broj ti je izvuen, enaja.
Bio je to mali Tamil iz prodavnice.
Treba odneti isporuku u Ulicu rua 54. Ponovio je to glasnije: Ulica rua 54.
Dobro.
Put ga je ponovo vodio preko brega zvanog Svetionik. Na pola puta do vrha brda, siao
je s bicikla i poeo da vue prikolicu. ile na vratu su mu iskoile poput nekakve mree i,
dok je udisao, vazduh je goreo u njegovim grudima i pluima. Ne moe dalje, govorili su
mu njegovi umorni udovi i grudi koje su gorele. Ne moe dalje. To su bili trenuci kada je
u njemu plamteo oseaj otpora prema takvoj sudbini, a onda, dok je gurao bicikl, nemir i
bes koji su se u njemu skupljali itavog dana pretoie se naposletku u pretnju:
Neete me slomiti, prokleti kukini sinovi! Nikada me neete slomiti!
Kada je trebalo da isporui neto lake, recimo nekakav duek, onda mu nije bilo do
zvoljno da koristi bicikl i prikolicu; taj duek bi onda nosio na glavi. Ponavljajui adresu

161

tamilskom deaku iz prodavnice, krenuo bi sporim i laganim korakom, kao kada debeli
ljudi dogiraju. Ubrzo bi mu teina dueka postala neizdriva; pritiskao bi mu vrat i kimu
i izazivao jak bol koji se sputao niz lea. Bukvalno bi hodao u transu.
Tog jutra, nosio je duek na elezniku stanicu. Ispostavilo se da su muterije jedna
severnoindijska porodica koja je odlazila iz Kitura. Vlasnik je odbio da mu d baki, to je
mogao i pretpostaviti (na osnovu njegovog ponaanja lako je primetiti ko je od tih bo
gataa pristojan i estit, a ko ne).
enaja nije odustajao. Kukin sine! Daj mi moj novac!
Uspeo je, ovek je popustio.
Smuilo mu se od smrada i buke na stanici. Izaao je, unuo pored pruge, podigao
svoj sarong i zadrao dah. Dok je tako uao, pored njega je gromoglasno projurio voz.
Okrenuo se; poeleo je da se posere na lica putnika iz voza. Da, to bi bilo sjajno. Dok je
voz zatutnjao pored njega, israo se naoigled putnika.
Pored njega, neko prase je uradilo istu stvar.
Pomislio je: Boe, zar sam na to spao? etvoronoke se odvukao do nekog buna, sa
krio se iza njega i obavio posao do kraja.
Zatvorio je oi.
Pogledao je prema gore i duboko udahnuo. Nebo je isto, pomislio je. Tamo gore ima
istoe. Otkinuo je nekoliko listova, obrisao zadnjicu, a onda levim dlanom protrljao po
zemlji ne bi li neutralizovao smrad.
U dva sata, ponovo je dobio zadatak: isporuka ogromne hrpe kutija, uredno sloenih,
na jednu adresu u Valenciji.
Danas ima puno posla, enaja, rekao je tamilski deak. Gledaj da ide brim putem,
preko Svetionika.
Tiho negodujui, ustao je sa svog mesta, oslonio se na pedale i krenuo. Zarali gvoz
deni lanac kojim se prikolica mogla dvaput zakljuati za prednje tokove poeo je da kri
pi dok je okretao pedale.
Malo nie, na glavnom putu, naao se u guvi. Kada nije imao prikolicu za sobom, mo
gao je neto da uradi, da se provue izmeu automobila ili popne na trotoar, ali sada je
mogao samo da psuje iza njih. Boleo ga je vrat. Sunce mu je peklo u lea.
Zato su neka jutra teka, a neka laka? Drugi najamni vozai nikada nisu imali dobre
ili loe dane; radili su svoj posao kao maine. Samo je on bio razliito raspoloen. Spu
stio je glavu, da malo oslobodi vrat, i zagledao se u zarali lanac kod nogu, obmotan oko
metalne ipke koja je povezivala bicikl i prikolicu. Vreme je da podmae lanac, rekao je
sam sebi. Mora to zapamtiti.
Ponovo uzbrdo. Naginjui se napred sa svog sica, enaja je teko okretao pedale. Vaz
duh je ulazio u njegova plua kao neki usijani ara. Na pola puta uzbrdo, ugledao je jed
nog slona kako silazi, sa malim zaveljajem lia na leima, i njegovog vodia, koji mu je
gurkao uvo gvozdenom ipkom.
Zaustavio se. Nije mogao da veruje sopstvenim oima. Poeo je da dovikuje slonu:
Hej ti, ta radi s tim naramkom granica? Uzmi od mene ovaj tovar! Vie odgovara tvojoj
veliini, kukin sine!
Automobili su trubili za njim. Vodi se okrenuo prema njemu i poeo da mu preti svo
jom gvozdenom ipkom. Neki prolaznik je viknuo na njega da ne zaustavlja saobraaj.

162

ta je to sa ovim svetom, upitao je vozaa iza sebe, koji je bio pomahnitao, iza vetro
branskog stakla, neprestano pritiskajui sirenu mesnatim delom svog dlana, slon moe
da se odmori nasred puta, ne radei nita, a ovek mora da tegli pretovarenu prikolicu?
Vozai iza njega su trubili i svi ti zvuci su postajali sve glasniji.
Zar ne vidite da ovde neto nije u redu?, vikao je. Oni su ponovo zatrubili. Svet je bio
besan zbog njegovog besa. Svi su traili od njega da se pomeri, a on je uivao u tome to
se nalazio ba tu gde jeste, blokirajui prolaz svim tim bogatim i vanim ljudima.
Te veeri, na nebu su se pojavile velike ruiaste trafte. Kada se prodavnica zatvorila
vozai su se premestili u uliicu iza prodavnice; naizmenino su kupovali flaice domaeg
alkoholnog pia, koje su potom delili. Pie ih je brzo hvatalo i navodilo da faliraju pevaju
i numere iz popularnih indijskih filmova.
enaja nikada nije eleo da im se pridrui. Traite svoj novac, budale jedne!, viknuo
bi ponekad, a oni bi mu se nasmejali i uzvratili istom merom.
Nee piti i nee troiti uludo svoj teko zaraeni novac na alkohol, obeao je sebi. Ipak,
miris alkohola mu je stvarao pljuvaku u ustima, a dobro raspoloenje i druenje ostalih
vozaa izazivali su u njemu oseaj usamljenosti. Zatvorio je oi. Zauo je nekakvo zvecka
nje, pa ih je ponovo otvorio.
Nedaleko, na stepenice jedne naputene zgrade, izala je debela prostitutka da nudi
svoje usluge. Udarala je dlanom o dlan i noviem o novi, i tako svirala neku melodiju.
Pojavila se jedna muterija; poeli su da se nateu oko cene. Nisu se dogovorili i ovek se
okrenuo i otiao, psujui.
enaja, leei na svojoj prikolici tako da su mu stopala izvirivala, posmatrao je tu sce
nu tupo se cerei.
Hej, Kamala!, viknuo je prostitutki. to meni ne prui priliku veeras?
Okrenula je glavu i nastavila da zvecka noviima. Buljio je u njene punake grudi, u
tamnu crtu njenog dekoltea na bluzi, u upadljivo namazane usne.
Skrenuo je pogled ka nebu: mora prestati da misli o seksu. Ruiaste trafte meu
oblacima. Postoji li nekakav bog, ili neko drugi tamo gore, pitao se enaja, ko posmatra
ovu zemlju? Jedne veeri, kada je bio na eleznikoj stanici da isporui paket, video je u
nekom uglu jednog usplahirenog muslimanskog dervia kako pria sam sa sobom o tome
kako e Mahdi, poslednji od Imama doi radi ove zemlje, i zlo e dobiti svoje. Alah je tvo
rac svih ljudi, mumlao je dervi dok mu se enaja polako pribliavao da uje ta ovaj go
vori. I On primeuje nau patnju, i kada mi patimo, i On pati sa nama. I On e poslati, kada
danima doe kraj, Mahdija na belom konju sa vatrenim maem, da bogate vrati tamo gde
im je mesto i ispravi svu nepravdu na ovom svetu.
enaja nikada nije zaboravio Mahdija; kad god bi video nekakav trag ruiaste boje na
nebu u smiraj dana, mislio je o tome kako moe da otkrije nekog boga dobrote i pravde
kako posmatra zemlju i kipti od besa.
enaja je zatvorio oi i ponovo zauo zveckanje novia. Nemirno se vrteo, a onda po
krio lice nekakvom prostirkom, tako da ga sunce ujutro ne probudi svojim prodornim zra
cima, a potom je zaspao.

163

Pola sata kasnije, probudio se zbog otrog bola koji je osetio u rebrima. Neki policajac
je pendrekom udarao po telima vozaa. Kamion je dolazio u ovaj deo pijace. Svi vi vozai,
diite se i miite svoje prikolice!
enaja je pljunuo i pomerio se nekoliko koraka da bi piao uza zid.
uo je dobacivanje iza lea. Ostali vozai su piali na istom mestu gde su i spavali.
Nije im nita rekao. Retko je sa njima razgovarao. Jedva je mogao da ih gleda poseb
no to kako su se klanjali i ulizivali gospodinu Ganeu Paiju. Jeste, mogao je i on to da radi,
ali oseao je bes i ljutnju. inilo se da svi ti ljudi koji su vukli svoje prikolice kezei se nisu u
stanju da pomisle ita loe o svom poslodavcu.
Kada je deak Tamil doneo aj, enaja se nevoljko pridruio vozaima. Sluao je kako
govore, kao i svakoga jutra, o motorizovanim rikama koje nameravaju da kupe jednoga
dana kada prestanu sa ovim poslom, ili o malim ajdinicama koje nameravaju da otvore.
Mislite o tome, eleo je da im kae. Samo mislite o tome.
Gospodin Gane Pai davao im je dve rupije za svaku isporuku, to je znailo da ako
dnevno imaju tri isporuke, mogu da zarade est rupija na dan. Ako se od toga odbije ono
to troe na lutriju i alkohol, ostaju im dve rupije, ako imaju sree. Nedelja i hinduistiki pra
znici se ne raunaju, tako da meseno mogu da skupe najvie nekih etrdeset ili etrdeset
i pet rupija. Put do sela, vee sa kurvom ili neto due pijanenje, i cela mesena uteevi
na ode u propast. Pod pretpostavkom da neko uspe da utedi sve to moe, bio bi srean
da zaradi etiri stotine godinje. Motorizovana rika kota od dvanaest do etrnaest hilja
da, a mala ajdinica etiri puta toliko. To bi znailo da je potrebno trideset, trideset i pet
godina ovakvog rada pre nego to se zapone bilo ta drugo. Zar misle da e njihova tela
toliko izdrati? Ima li meu njima ijednog vozaa koji ima vie od etrdeset godina?
Da li ikada razmiljate o takvim stvarima, majmuni jedni?
Ipak, kada je jednom pokuao to da im objasni, odbili su da zajedno trae vie. Sma
trali su da su sreni: hiljade njih bi istog trenutka prihvatilo takav posao. Znao je, takoe,
da imaju pravo.
Uprkos tom loginom nainu razmiljanja, uprkos njihovom osnovanom strahu, ilo
mu je na ivce to to su toliki mekuci. Zbog toga je gospodin Gane Pai mogao biti pot
puno siguran da e hiljade i vie rupija u keu koje neka muterija preda stii do njega, sve
do poslednje rupije, a da voza nee uzeti nita od toga.
Naravno, enaja je dugo planirao da ukrade novac koji mu muterija preda. Uzeo bi
novac i otiao iz grada. U to je bio potpuno uveren i verovao je da bi to moglo ubrzo i da
se desi. enaja je osetio kako ga je neko pipnuo za rame. Bio je to tamilski deak iz pro
davnice gospodina Ganea Paija.
Dok je iao uz breg Svetionik, dok je terao svoj bicikl preko izboine, napustila ga je
njegova uobiajena ushienost.
Sa svakim obrtajem toka, uvlaila mu se jedna misao u glavu, unitavala ga i uspora
vala: razara sam sebe unitava svoju unutranjost, svoju grau i svoje bie! Dok je okre
tao pedale, okretao je toak ivota unazad, drobei svoje miie i tkivo u kau iz koje su
nastali u utrobi njegove majke; rastvarao je sam sebe.
Iznenada, usred saobraaja, zaustavio se i siao s bicikla sa jednom jednostavnom i
jasnom misli u glavi: ne mogu vie ovako.

164

Te veeri, mukarce su saterali u gomilu. Jedan ovek u plavom safari odelu, vaan i obra
zovan ovek, postavljao im je pitanja; imao je mali notes u ruci; rekao je da dolazi iz Madrasa.
Pitao je jednog vozaa za godine. Niko nije bio siguran. Kada je upitao: Jel moete
otprilike da procenite?, oni su klimnuli glavom. Kada ih je pitao: Imate li osamnaest, dva
deset ili trideset morate imati nekakvu predstavu o tome?, oni su samo ponovo klimnuli.
Reci ti meni, ko si ti?, upitao je enaja, stojei i dalje pomalo sa strane. Zato nam
postavlja sva ta pitanja?
Rekao je da je novinar i vozai su bili zadivljeni. Radio je za jedne novine na engle
skom jeziku u Madrasu, a to ih je jo vie zadivilo. Onda je hteo da zna ta jedu. Dok su
nestrpljivo iekivali ta e dalje biti, napravio je spisak svega to oni dnevno pojedu. Na
kraju je zakljuio, sa irokim, gotovo pobednikim osmehom na licu, da rad koji obavljaju
svakoga dana prevazilazi broj kalorija koji unose. Svakoga dana, prilikom svake isporuke,
vi polako sami sebe ubijate.
Izvukao je svoj notes, pun vrljotina, crtica i brojeva, kao dokaz za svoju tvrdnju.
Zato ne radite neto drugo, na primer u fabrici? Bilo ta? Zato ne nauite da itate i
piete?
enaja je skoio sa svoje prikolice.
Ne govori nam ta da radimo, kukin sine!, doviknuo mu je. Onima koji su u ovoj
zemlji roeni siromani sueno je i da umru u bedi. Za nas nema nade, i nema potrebe da
nas iko saaljeva pogotovo ne ti koji nikad nisi digao ruku da nam pomogne. Pljujem ja
na tebe i na te tvoje novine. Nita se nikad ne menja. Pogledaj mene. Ispruio je dlanove.
Imam dvadeset i devet godina. Ve sam pogrbljen, potamneo i iskrivljen. Ako doivim
etrdesetu, kakva me sudbina eka? Da postanem iskrivljena i pocrnela motka od oveka.
Stvarno misli da mi treba tvoj notes i tvoj engleski da bih to shvatio? Vi to i podravate, vi
ljudi iz grada, vi bogate guzice. Vama je u interesu da se prema nama ponaate kao da
smo stoka! Pike jedne engleske!
ovek je sklonio svoj notes. Pogledao je u zemlju. Izgledalo je kao da se bori da prona
e nekakav odgovor.
enaja je osetio kako ga neko lupka po ramenu. Bio je to mali Tamil.
Prestani toliko da pria! Ponovo je tvoj broj na redu!
Nekolicina vozaa poela je da se smejulji, kao da su hteli da kau, dobio si ono to si
zasluio.
Zaudo, ovek iz Madrasa se nije cerio; okrenuo je glavu, kao da se postideo onoga to
je enaja rekao.
Zato ne radite neto drugo, na primer u fabrici, bilo ta, da popravite svoj poloaj? Na
kraju krajeva, godinama si donosio stvari do kapija fabrika bilo je samo potrebno ui
unutra. Sledeeg dana je otiao u fabriku. Video je hiljade ljudi kako idu na posao i pomi
slio, kako sam samo bio budala to nikad nisam pokuao da ovde naem posao. Seo je na
pod, i niko od uvara nije ga nita pitao, jer su mislili da je doao da pokupi nekakvu robu.
ekao je do podneva, a onda je jedan ovek izaao. Na osnovu broja ljudi koji su ga
sledili, enaja je pomislio da je to neka vana linost. Protrao je pored straara i kleknuo:
Gospodine, ja elim da radim.

165

ovek je netremice gledao u njega. uvari su dotrali da odvuku enaju odatle, ali ve
liki ovek je rekao: Imam dve hiljade radnika i nijedan od njih ne eli da radi, a evo ovog
oveka, na kolenima moli za posao. Takav stav nam je potreban da bismo unapredili ovu
zemlju.
Uperio je prst prema enaji.
Nee dobiti nikakav ugovor. Razume. Iz dana u dan.
Bilo ta, ta god elite.
ta ume da radi?
Bilo ta, ta god elite.
Dobro, doi sutra. Trenutno nam nisu potrebni najamnici.
U redu, gospodine.
Veliki ovek je izvadio kutiju cigareta i zapalio jednu.
ujte ta ovaj ovek ima da kae, rekao je, kada se oko njih skupila grupa drugih muka
raca, koji su takoe puili.
I enaja je ponovio da bi radio bilo ta, pod bilo kakvim uslovima, za bilo kakvu platu.
Ponovi to!, naredio je veliki ovek, a druga grupa mukaraca je prila i sluala enaju.
Te veeri vratio se do prodavnice gospodina Ganea Paija i doviknuo ostalim radnici
ma: Naao sam pravi posao, kukini sinovi. Zavrio sam s ovim ovde.
Samo ga je tamilski deak upozorio. enaja, zato ne seaka jedan dan da proveri
da li je drugi posao dobar? Onda ovde daj otkaz.
Nita ne proveravam, odmah dajem otkaz!, viknuo je i otiao.
Sledeeg jutra, u zoru, ponovo je bio na glavnoj kapiji fabrike. Hteo bih da doem do
efa, rekao je, tresui ipke na kapiji da bi privukao panju. Rekao mi je da danas doem.
uvar, koji je itao novine, pogledao ga je ljutito.
Bei odavde!
Zar me se ne seate? Ja sam dolazio...
Bei odavde!
ekao je u blizini kapije. Posle sat vremena, pojavio se automobil sa zatamnjenim sta
klima. Trei pored automobila, lupao je u prozor. Gospodine! Gospodine! Gospodine!
Desetine ruku su ga zgrabile od nazad; baen je na zemlju i izudaran.
Kada se uvee odetao da prodavnice gospodina Paija, ekao ga je deak Tamil. Rekao
je: Nisam uopte rekao gazdi da si dao otkaz. Znao sam da e se vratiti nazad. Te noi
drugi vozai nisu zadirkivali enaju. Jedan mu je ostavio flau estine, dopola punu.
Kia je padala bez prestanka. enaja je vozio svoj bicikl po kii, prskajui po barama na
putu. Nosio je dugaak beli plastini ogrta preko lea, poput mrtvakog pokrova.
Kada je pljutalo, ulica se pretvarala u blato, a blato u mokru glinu. To je bilo najopa
snije vreme za vozae. Na mestima gde su na putu bile velike rupe, morao je da usporava
kako mu se prikolica ne bi prevrnula.
Ponovo je osetio bol u vratu. Ne mogu vie ovako, mislio je.
S druge strane ulice do njega se dovezao jedan od mlaih vozaa, i nastavio da vozi
uporedo sa enajom. Moram ovo brzo da isporuim i vratim se nazad, rekao je. Gazda
je rekao da sam mu potreban i da treba da doem u roku od sat vremena. Nasmejao se,

166

a enaja je poeleo da mu pesnicom razvali taj osmeh. Boe, kako je ovaj svet prepun
naivina, pomislio je, brojei do deset ne bi li se smirio. Kako ovaj idiot izgleda sreno jer
ima priliku da se uniti preteranim radom. Majmune!, poeleo je da vikne. I ti i svi ostali!
Majmuni!
Spustio je glavu i iznenada mu se uinilo da sa velikim naporom pomera prikolicu.
Izduvana ti je jedna guma!, doviknuo mu je majmun. Morae da stane! Iskezio se
kao pravi majmun i nastavio dalje.
Da stane?, razmiljao je enaja. Ne, to je ono to bi uradio neki majmun: ali ne i ja. Spu
stio je glavu i nastavio da okree pedale, terajui svoju izduvanu gumu itavim putem:
Hajde, majin sine!
Hajde!
I prikolica se pomerala, sporo i buno, tandrui starim tokovima i nepodmazanim
lancima.
Pada kia, razmiljao je enaja, leei u svojoj prikolici te noi, sa plastinim arafom
navuenim preko glave. To znai da je prolo pola godine. Mora da je juni ili juli. Imam
nepunih trideset godina.
Sklonio je araf i podigao glavu da se oslobodi bola u vratu. Nije mogao da veruje
sopstvenim oima: ak je i po ovakvoj kii neki kukin sin putao zmaja! Kao da je izazivao
nebesa i munju da ih udari.
Ujutro je otiao do prodavca lutrije. Neki deko, potpuno nepoznat, sedeo je za sto
lom, veselo maui nogama.
ta bi sa matorim?
Otiao.
Kuda je otiao?
Otiao u politiare.
Deko je ispriao ta se desilo sa starim prodavcem. Prikljuio se izbornoj kampanji
politike stranke B. J. P.1 za izbor kandidata za gradsku upravu. Njegov kandidat je pobe
dio. Sada sedi na verandi politiareve kue. Ako hoe da vidi politiara, mora prvo nje
mu da plati pedeset rupija.
Takav ti je ivot politiara najbri nain da se obogati u dananje vreme, rekao je
deko. Proao je prstima kroz sveanj arenih lozova. Kakav eli iko, uti ili zeleni?
enaja se okrenu, ne kupivi nijedan obojeni loz.
Zato to ne mogu da budem ja, razmiljao je te noi taj to je poeo da se bavi poli
tikom da bi se obogatio? Nije eleo da zaboravi to to je upravo bio uo, pa se snano
utinu za lanak na nozi.
Ponovo je bila nedelja. Slobodan dan. enaja se probudio kada je postalo prevrue,
onda je lenjo oprao zube, pogledajui u nebo da vidi da li neko puta zmaja. Ostali vozai
ili su da vide novi Hojka hram koji je otvorio narodni poslanik, samo za Hojke, sa njiho
vim pravim Hojka boanstvom i Hojka svetenicima.
1

Bharatiya Janata Party, Indijska narodna stranka, osnovana 1980, najznaajnija politika partija u
Indiji, konzervativne i nacionalistike provenijencije. (Prim. prev.)

167

enaja, zar nee i ti s nama?, doviknuli su mu ostali.

ta je ikada ijedan bog uradio za mene?, uzvratio im je. Oni su se smejali njegovoj
nemarnosti.
Majmuni, razmiljao je, dok je ponovo lgao u prikolicu. Klanjati se nekom idolu u hra
mu, nadajui se da e te on obogatiti.
Majmuni!
Dok je leao ruka mu je pokrivala lice. Onda je zauo zveckanje dva novia.
Doi vamo, Kamala!, viknuo je prostitutki koja je bila na svom uobiajenom mestu,
igrajui se sa noviima. Kada joj se obratio esti put, ljutito mu je odgovorila: Gubi se ili
u pozvati Brata! Na sam pomen velikog mafijaa koji je kontrolisao sve kurve u ovom
delu grada, enaja je uzdahnuo i okrenuo se u svojoj prikolici.
Mislio je: moda je vreme da se oenim.
Izgubio je dodir sa svim svojim roacima. Pored toga, on nije eleo da se eni. Izroditi
decu s kakvom budunou? To je bila najgluplja stvar koju su ti majmuni radili, raz
mnoavali se, kao da su time hteli da pokau da su zadovoljni svojom sudbinom, da su
sreni to mogu da doprinesu ovom svetu koji je pred njih postavio taj zadatak.
U njemu nije bilo nieg drugog do besa, i mislio je da bi taj bes nestao ako bi se oe
nio. Dok se okretao u svojoj prikolici, primetio je modricu na svom stopalu. Namrtio se,
pokuavajui s naporom da se seti kako ju je zaradio.
Sledeeg jutra, vraajui se posle isporuke, krenuo je sporednim putem i otiao u kan
celariju Kongresne stranke u Ulici kiobrana. uao je na verandi ispred kancelarije i e
kao da se neko pojavi, neko ko izgleda vano.
Ispred je bio znak, sa slikom Indire Gandi kako dri podignutu ruku, i slogan: Majka
Indira e zatititi siromane. Nasmejao se u sebi.
Zar su oni potpuno poludeli? Zar su stvarno mislili da neko oekuje od politiara da
zatiti siromane?
A onda je pomislio: moda je ta ena, Indira Gandi, posebna; moda imaju pravo. Na
posletku, ona je bila ubijena, zar ne? To mu je izgledalo kao dokaz da je elala da pomo
gne svetu. Odjednom mu se uinilo da je na svetu zaista bilo nekoliko dobrih ljudi koji su
eleli da pomognu siromanima. Pomislio je kako je sam sebe iskljuio iz svega toga zbog
svoje preterane gorine. Video je oveka u irokoj beloj odei kako ulazi, a dve-tri prii
petlje su ga pratile. enaja je pohrlio prema njemu, bacajui se na kolena, dlanova sleplje
nih jedan uz drugi.
Sledee nedelje, kad god je znao da njegov broj nee biti izvuen neko vreme, iao je
unaokolo na svom biciklu, lepei postere kandidata Kongresne stranke po svim ulicama
gde su muslimani bili veinsko stanovnitvo i uzvikujui: Glasajte za kongres stranku
muslimana! Porazite B. J. P.!
Prolo je sedam dana. Izbori su bili zavreni, rezultati objavljeni. enaja se odvezao do
kancelarije Kongresne stranke, parkirao bicikl ispred, otiao do vratara i zatraio da vidi
predstavnika.
On je sad vrlo zauzet saekaj ovde trenutak, rekao mu je vratar. Stavio je ruku na
enajina lea. Nikada ne bismo pobedili bez tvoje pomoi, enaja. Stranka B. J. P. nas je
pobedila na svim drugim mestima, sem tamo gde si ti podigao muslimane da glasaju!

168

enaja je sijao. ekao je ispred stranake uprave i gledao kako stiu automobili iz kojih
su samo izlazili bogati i vani ljudi, koji su uurbano ulazili unutra da vide predstavnika.
Kad ih je video, pomislio je: tu u ja da ekam i skupljam novac od bogataa. Ne mnogo.
Samo pet rupija od svakog ko doe da vidi predstavnika. To e biti dovoljno.
Srce mu je lupalo od uzbuenja. Prolo je sat vremena.
enaja je odluio da ue u ekaonicu da bi bio siguran da e i on uspeti da vidi tog
oveka kada ovaj naposletku izae. U ekaonici je bilo klupa i stolica. Desetak drugih ljudi
je takoe ekalo. enaja je ugledao jedno prazno mesto i pomislio da li bi mogao tu da
sedne. Zato da ne? I on je radio. Taman kad je krenuo da sedne na klupu, vratar je rekao:
Dri se poda, enaja.
Prolo je jo sat vremena. Naposletku je vratar doao do njega sa kutijom punom
okruglih utih slatkia. Uzmi jedan.
enaja je uzeo slatki, taman kad ga je prineo ustima, spustio ga je nazad. Ne elim
slatki. Odmah je podigao ton svog glasa. Lepio sam postere po itavom gradu! Sada
hou da vidim velikog oveka! Hou da dobijem posao...
Vratar ga je oamario.
Ja sam najvea budala ovde, pomislio je enaja, vraajui se u svoju uliicu. Ostali vo
zai su leali u svojim prikolicama, hrui glasno. Bilo je ve jako kasno te noi i on je bio
jedini koji nije mogao da spava. Ja sam najvea budala. Ja sam najvei majmun ovde.
Nosei prvu isporuku sledeeg jutra, naiao je ponovo na veliku guvu u saobraaju u
Ulici kiobrana najveu od svih koje je dosada video.
Kada je konano stigao do cilja, saznao je da je vlasnik kue Evropljanin. Navaljivao je
da i on pomogne oko istovaranja nametaja, to je enaju uasno zbunilo. Sve vreme go
vorio je na engleskom, kao da je oekivao da svi u Kituru znaju taj jezik.
Na kraju je ispruio ruku, rukovao se sa enajom i dao mu novanicu od pedeset rupija.
enaju je uhvatila panika gde da usitni taj novac? Pokuao je da objasni, ali se Evro
pljanin samo nasmejao i zatvorio vrata.
Onda mu je postalo jasno. Duboko se poklonio zatvorenim vratima.
Kupio je etiri loto listia i tako dobio kusur od etrdeset i est rupija u novanicama
od jedne rupije. Ugurao je etrdeset rupija izmeu nogu, a est dao gazdi.
Vratio se sa flaom pia. Video je kako drugi vozai bulje u njega.
Otkud ti pare za to, enaja?
ta vas briga.
Iskapio je flau, a onda otiao do podruma pia i kupio drugu. Kada se probudio slede
eg jutra, shvatio je da je potroio sav novac na alkohol.
Sav savcat.
Stavio je dlanove preko lica i poeo da plae.
Otiao je da popije vode sa esme.
Nije mogao da iskljui svoj mozak. Poput slavine, i on je kapao. Misli, misli, misli. Pro
ao je pored Gandijevog spomenika i ponovo poeo da razmilja. Gandi se oblaio kao
siromah oblaio se kao enaja. Ali ta je Gandi uradio za siromane?

169

Da li je Gandi uopte postojao?, pitao se. Sve to Indija, reka Gang, svet izvan Indije
da li je to uopte bilo stvarno?
Kako on to uopte moe da zna?
Samo je jedan sloj drutva bio nii od njegovog: sloj prosjaka. Samo jedan korak, i mo
gao bi se nai dole meu njima, razmiljao je. Jedna nesrea. I bio bi meu njima. Kako su
se drugi nosili s tom milju? Nikako. Radije nisu ni mislili o tome.
Kada se zaustavio na jednoj raskrsnici te noi, neki stari prosjak ispruio je ruku prema
enaji. Okrenuo je glavu od njega i nastavio da vozi bicikl niz ulicu do prodavnice gospo
dina Ganea Paija.
Sledeeg jutra ponovo je iao preko brega, sa pet kartonskih kutija naslaganih jedna
na drugu u prikolici, i razmiljao. Jer se mirimo sa svim. Jer se ne usuujemo da odemo sa
gomilom od pedeset hiljada rupija jer znamo da e nas uhvatiti drugi siromani ljudi i
odvui pred bogate ljude. Jer se ne usuujemo da ubijemo bogate, plaimo se njihove
policije. Mi siromani smo sami izgradili zatvor oko sebe.
Uvee bi legao iscrpljen. Drugi bi podloili vatru. Neko bi doao i doneo mu pirina.
Bio je najvredniji radnik, pa je gazda hteo da se zna da on redovno dobija hranu.
Posmatrao je dva psa kao se pare. Njima je ivot tako jednostavan, pomislio je. To je
bila vrsta oslobaanja. U njima uopte nije bilo strasti. Upravo je to ono to bih ja sada
radio. Uzjaio neto. Umesto toga, leim ovde i razmiljam.
Prostitutka je sedela na stepenicama. Daj mi malo, rekao je. Nije ga ni pogledala;
odmahnula je glavom.
Samo jednom. Platiu ti drugi put.
Bei odavde ili u zvati Brata, odgovorila je ona. Odustao je. Kupio je flaicu estine i
poeo da pije.
Zato toliko razmiljam? Moje misli su poput trnja u mom mozgu; hou da ih se reim.
A ak i kada pijem, one su tu. Probudim se nou, grlo mi gori, a sve te misli su mi i dalje u
glavi.
Probudio se, leei u svojoj prikolici. Bio je siguran da su ga bogati progonili ak i u
snovima, jer se probudio ljut i oznojan. Onda je uo dahtanje u blizini. Video je jednog
vozaa kako kree prostitutku. Tano pored njega, i dalje je trajalo. Pitao se: to nisam ja
na njegovom mestu? to nisam ja? Znao je da ovaj nesretnik nema para ve se ona saa
lila. Zato se nije saalila na mene?
Svaki uzdah, svaki dahtaj bio je za njega poput kazne. enaja je ustao sa prikolice,
gledajui oko sebe sve dok nije naao gomilu kravlje balege na zemlji, a onda je rukom
pokupio tu balegu. Bacio je izmet na ljubavnike. Zauo se krik; potrao je prema njima i
izmazao kurvino lice govnima. Gurnuo joj je u usta svoje prljave prste i zadrao ih tu, iako
ih je ugrizla; to ga je vie grizla, on je vie uivao. Drao je prste u njenim ustima sve dok
ostali vozai nisu skoili na njega i odvukli ga.
Jednoga dana dobio je zadatak koji ga je odveo izvan grada, u Bajpe; nosio je okvir
vrata na neko gradilite.
Nekada je ovde bilo bezbroj kokosovih palmi, rekao mu je radnik na graevini. Ovo
je sada sve to je ostalo. Prstom mu je pokazao malo pare zelenila u daljini. Kad je stigao

170

tamo, ostavio je svoj bicikl i proetao okolo; ugledao je jednu visoku stenu, popeo se uz
nju i ugledao drvee oko sebe. Da, mogao bi da ivi ovde. Kada bi samo imao malo hrane,
ta bi jo vie mogao da trai? Njegovi bolni miii bi se mogli opustiti. Spustio je glavu na
stenu i pogledao u nebo.
Kada je krenuo nazad, ve je bila pala no. Da bi bre stigao do prodavnice, krenuo je
putem niz breg Svetionik.
Dok se sputao, ugledao je prvo crveno, a onda zeleno svetlo zakaeno za zadnji deo
velikog crnog oblaka koji je iao niz ulicu.
Bio je to onaj slon koga je ranije video, jedino to su mu sada kanapom vezali crveno i
zeleno svetlo za zadnjicu.
ta ovo treba da znai?, doviknuo je vodiu slona.
Ovaj mu je odgovorio: Pa, morali smo da se pobrinemo da nou niko ne udari u nas
odnazad nigde nema rasvete!
enaja je zabacio glavu i poeo da se smeje bila je to najsmenija stvar koju je ikada
video, slon sa semaforom na guzici.
Nisu mi platili, rekao je vodi. Pre toga je vezao ivotinju sa strane uz put i poeo da
aska sa enajom. Imao je kod sebe malo kikirikija, a nije eleo da ga pojede sam, pa ga je
rado podelio sa enajom.
Naterali su me da provozam njihovo dete, a nisu mi platili. Trebalo je da ih vidi kako
piju i piju. A nisu hteli da mi plate pedeset rupija, to je sve to sam traio.
Vodi je pljesnuo slona sa strane. Posle svega to je Rani uinio za njih...
Takav je svet, rekao je enaja.
To ti je pokvaren svet. Vodi je stavio u usta jo kikirikija. Pokvaren svet. Ponovo je
pljesnuo slona sa strane. enaja je pogledao ivotinju. Slonove oi su ga kriom posma
trale; zasvetlele su prigueno, gotovo kao da su bile pune suza. inilo se kao da i ivotinja
govori: Ne treba tako da bude.
Vodi je piao uza zid, podiui glavu prema gore, uvijajui lea, izdiui s olakanjem,
kao da je to bila najbolja stvar koju je uradio tog dana.
enaja je i dalje gledao u slona, u njegove tune vlane oi. ao mi je to sam te onda
psovao, brate, rekao je glasno, dok mu je milovao trup.
Vodi je stajao u blizini zida na koji je pre toga piao, posmatrajui enaju kako razgo
vara sa slonom. Poeo je da osea nekakav nemir u sebi.
Pred poslastiarnicom su dva deteta lizala sladoled i buljila pravo u enaju. On se rai
rio po svojoj prikolici, mrtav umoran posle celodnevnog rada.
Zar me ne vidite?, enaja je eleo da im dovikne preko ulice pune vozila. Stomak mu
je krao; bio je umoran i gladan, a bilo jo sat vremena do veere koju je tamilski deak
trebalo da donese iz prodavnice.
Jedno od dece koja su stajala preko puta ulice okrenulo je glavo, kao da je bes u oima
vozaa prikolice postao oigledan. Ali drugo dete, debeli klinac svetlije puti nije se pome
rio s mesta, ve je nastavio da klizi jezikom po sladoledu, gore-dole, buljei oputeno u
enaju.
Zar nema nimalo stida, nimalo pristojnosti, ti debeli smradu?

171

Pomislio je da bi mogao pasti u nesvest od besa, pa se okrenuo u prikolici i poeo na

glas da govori kako bi smirio ivce.
Ti koji si stvorio sve ljude, zato si...
Pogled mu je pao na zaralu testeru koja je leala u prikolici. ta me sada spreava,
rekao je glasno, da ne odem tamo preko puta i ne iseckam to bogato debelo govno u
sitne komade?
Oseao se monije samim tim to je izgovorio te rei.
Neiji prst mu je lupkao po ramenu. Ako je to onaj debeli kukin sin sa sladoledom,
zgrabiu ovu testeru i iseiu ga napola, kunem se.
Bio je to mali Tamil iz prodavnice.
Tvoj broj je na redu, enaja.
Dovukao je prikolicu do vrata prodavnice, gde mu je deak pruio mali paket uvijen u
novine i povezan belim kanapom.
Na ono isto mesto gde si nedavno nosio stoi za televizor. Kua ene gospodina In
enjera. Zaboravili smo da joj poaljemo bonus poklon, pa se alila.
O, ne, poeo je da kuka. Ona uopte ne daje baki. Prava je pizda.
Mora da ide enaja. Tvoj broj je na redu.
Polako je vozio bicikl do tamo. Na svakoj raskrsnici i semaforu gledao je u testeru u pri
kolici.
Supruga gospodina Inenjera je lino otvorila vrata. Rekla mu je da telefonira i da sa
eka napolju.
Hrana u klubu Lions jako deblja, uo ju je kako razgovara s nekim, prole godine
sam se ugojila deset kila.
Zgrabio je testeru i uao unutra. Bila mu je okrenuta leima; video je belinu njene
koe kako viri izmeu bluze i suknje. Pribliio joj se. Okrenula se, a onda je dlanom pokrila
slualicu. Ne ovde, idiote! Samo spusti poklon na pod i izlazi napolje!
Stajao je za trenutak zbunjen.
Na pod!, dreknula je na njega. A onda izlazi!
Klimnuo je glavom i ispustio testeru, pa istrao.
Hej, ne ostavljaj testeru ovde!
Utrao je unutra, pokupio testeru i izaao iz kue, saginjui nisko glavu da izbegne lie
drveta nem.
Ubacio je testeru u prikolicu: glasan prasak. Poklon... gde je? Zgrabio ga je, utrao u
kuu, spustio gde je stigao i zalupio vratima.
Negde se zaulo uplaeno mjaukanje. Jedna maka je sedela na grani drveta, posma
trajui ga paljivo. Kako su joj lepe oi, pomislio je. Ovo divno bie bilo je deo tog sveta,
poput malog dragulja koji je spao s krune, naznaka jednog sveta lepote koji je van njego
ve svesti i domaaja. Ispruio je ruke prema njoj, i ona je dola do njega.
Maco, maco, rekao je, mazei je polako. Poela je da mu se vrpolji u rukama, ve ju je
hvatao nemir.
Nadam se da e se negde i siromaan ovek izboriti s ovim svetom, razmiljao je ena
ja. Jer nema nikakvog boga koji pazi na ovaj svet. Niko nee doi da nas izbavi iz zatvora u
koji smo se sami zatvorili.

172

Hteo je sve to da kae ovoj maki; moda bi ona to onda mogla rei nekom drugom
vozau prikolice, koji bi bio dovoljno hrabar da se izbori.
Polako je seo uza zid, jo uvek drei i gladei maku. Moda te mogu povesti sa sobom,
maco. Kako bi je hranio? Maka je ovde nala nain da preivi; bilo joj je bolje samoj bez
njega, pa ju je ponovo pustio. Sedeo je leima naslonjen na zid i posmatrao maku kako se
eta unaokolo, a onda neujno i oprezno prilazi nekom automobilu i zavlai ispod njega.
Izvio je vrat da vidi ta maka radi ispod auta kad zau vrisak s visine. Bila je to supruga
gospodina Inenjera koja se drala na njega s vrha svoje kue: Znam ja ta si ti naumio,
propalice jedna mogu da proitam ta ti je u glavi! Nee dobiti od mene para! Polazi!
Nije bio ak ni ljut; znao je da je u pravu. Morao se vratiti u prodavnicu. Ubrzo e pono
vo njegov broj biti na redu. Seo je na bicikl i krenuo.
U centru grada je bio veliki zastoj, pa je enaja opet morao da ide preko brega Svetio
nik. I tu je bio uasan saobraaj. Pomerao se korak po korak, a onda je enaja morao da
stane na pola puta uzbrdo, da spusti stopala na zemlju i tako zadri prikolicu. Kada su vo
zai poeli da trube, ponovo je seo na bicikl i nastavio da vozi: iza njega se pomerala duga
kolona automobila i autobusa, kao da je on, nekim nevidljivim lancem, vukao itav sao
braaj za sobom.
(S engleskog prevela Diana Prodanovi Stanki)

173