Zidne, podne ploice i tapeti-Dominic Crinson

Kada je tmuran dan i kada kia nikako da stane, onda mislimo o bojama. Puno boja,
neverovatnih kombinacija.

Ranije su se ploice 10x10cm bele boje stavljale svuda. To je nekako bila osnovna i esto
jedina opcija za sve vrste objekata. Sada su se stvari drastino promenile i kod nas i moe
se videti da muterije slobodnije biraju neke smelije kombinacije boja u svojim
domovima.
are na ploicama koje dizajnira Dominic Crinskon su uraene od grafikih elemenata i
oblika preuzeth iz prirode, ali ukombinovanih na jedan vrlo harmonian i u isti mah
dinamian nain. Stvara se ivahna scena koja asocira na pokret i vrlo esto i na

razigrane, arobne kaleidoskopske slike.

Kolekcije kao to je Faux Rococo nude zanimljive kombinacije oblika vrlo kitnjastog
stila sa savremenom digitalnom formom ime se dobijaju zanimljiva reenja.

Ploice sa ovakvim arama mogu da se postavljaju pojedinano, samo kao detalji na

nekoj povrini, ali najrazigraniji efekat se postie ponavljanjem are.

Mogue je pravljenje i murala od ploica pri emu se svaki element posebno numerie
kako bi se mural lake sklopio na licu mesta.

Nekad i are koje su nam dosta poznate sa zidova kod naih baka u neto drugaijoj
kombinaciji boja mogu dati zanimljiv efekat.

Dominic Crinskon je dizajner iz Velike Britanije.

Celokupna najnovija kolekcija se moe videti na www.crinson.com

Ploice zadovoljavaju sve meunarodne standarde kvaliteta tako da se mogu koristiti

kako u malim enterijerima kua tako i u velikim javnim objektima. Izrauju se u visokom
sjaju ili prirodno mat, pogodne su i za korienje kod bazena i proizvoa garantuje
postojanost povrinske obrade tj. da boja nee izbledeti vremenom, odnosno ara se nee
izgubiti.
Oct 22

Kisho Kurokawa 8. april, 1934 - 12. oktobar, 2007

12. oktobra 2007, samo kratak post, bez naslova na sajtu www.kisho.co.jp, koji kae da je
Kisho Kurokawa preminuo u 73. godini.

Sa asova teorije arhitekture se seamo prie o Metabolizmu. U tada jo nedovrenoj

knjizi, Teorija Arhitekture, na kojoj je radio Predrag V. Miloevi, je pisalo: Najvaniji
doprinos Japana savremenoj arhitektonskoj teoriji bez sumnje je ono to je poznato kao
Metabolizam, doktrina koja je obznanjena 1960. u manifestu koji su objavili Kio
Kurokava (roen 1934) i drugi. Metabolizam je, primenom biolokih simbola na
evoluciju ljudskog drutva, otiao dalje nego evropski funkcionalizam. On budistiku
tradiciju stapa sa tradicijom evropskog individualizma i zahteva arhitekturu u kojoj su
ovek, maina i prostor kombinovani tako da uobliuju organsko telo. Centralna ideja je
ona o individualnoj kapsuli, pokretnoj, prefabrikovanoj sa teoretskim statusom slinim
statusu prvobitne nastambe u osamnaestom stoleu.

Najpoznatije ostvarenje te ideje je Kurokavin kapsulasti toranj Nakagin (1972) u Tokiju,

u kome su 144 jedinice, prikopane na dva fiksna jezgra, zamiljene kao izraz linosti
svojih korisnika. Pitanje odnosa izmeu prefabrikacije i individualnosti nije isticano.
Kurokava je ak tvrdio da njegova visoko tehnologizovana meta-arhitektura, svojim
poimanjem organskih ivotnih ciklusa, u arhitekturu uvodi ekoloki sistem.

Vie o ovom objektu na www.arcspace.com odakle preuzimamo slike.

Kakva sudbina eka ovu zgradu i oko ega se borio ovaj arhitekta poslednjih meseci
govori sam arhitekta ovde.

Kishio Kurokawa je nastavio da razvija svoju arhitekturu.

1998. godine je izgraen uveni Aerodrom u Kuala Lumpuru, koji nam je poznat po
svom vrlo savremenom izgledu, a smeten u sred presaene praume.

Svoju arrhitekturu je okarakterisao kao Simbiozu-spajanje kontrasta lokalno+globalno,

priroda+savremeno.

Kurokawa je radio i krilo Van Gogh Muzeja u Amsterdamu koji predstavlja svojevrstan
most izmeu zapadnog racionalizma i istonjake asimetrije.

Foto: Alan Grinberg

Ove godine Kishio Kurokawa je otvorio najvei muzej u Japanu, National Art Center,
Tokijo i radio na projektu: Odrivi grad XXI veka.

Foto: National Art Center, Tokyo

Ljudi u Japanu su ga jako dobro znali, bavio se i politikom, kandidovao za

gradonaelnika Tokija. Bio je poznat po svom boemskom izgledu, sportskim naoarima
za sunce, konoj jakni i dugoj kosi. Kau da je voleo dobre restorane i esto vozio gliser.
Oct 17

12BLOCKS
Navikli smo da blokovi izgledaju ovako:

Firma LOOMstudio je lansirala 12 BLOCKS. Blokove tretiramo vie kao konstruktivne

elemente, ne razmiljajui da oni mogu da budu i dekorativni. Vrlo esto su ovi blokovi
sakriveni iza slojeva drugih materijala. 12 BLOCKS je studija gde se tei da blokovi
dobiju vie i na toj estetskoj strani.

Polazna forma je standardni blok koji se dalje oblikuje. Svaki blok ima svoju mikro aru
koja postaje deo makro are celog zida.

Mogue su razliite kombinacije blokova kako bi se dobile razliite are. Na taj nain se
postiu zanimljivi efekti na zidu u pogledu forme, a i u pogledu kombinacija svetlosti i
senki.

Detaljne informacije o ovim blokovima ete nai na sajtu:

www.loomstudio.com/12blocks
Pria preko A Daily Dose of Architecture.

Posude od drveta-Helena Schepens

Fruit Vessel I Circle serija, mahogani, 2006

Fruit Vessel III Circle serija, javor, 2006

Fruit Vessel II Circle serija, jasen, 2006

U zavisnosti koliko je voa stavljeno, ove inije se ponaaju kao klackalice. Tako da
moete da se igrate i pravite razliite kompozicije.
Slike su preuzete sa sajta www.helenaschepens.com na kome ete nai vie informacija o
Heleni Schepens.
Oct 15

Blog Action Day

Danas emo da priamo o batama. I to o staklenim batama, konkretno o onoj velikoj
staklenoj bati koju trenutno svi zajedno pravimo. Kao u svakom stakleniku, Sunce
zagreva tle koje zatim i samo emituje toplotu. Ako postoji sloj koji ne dozvoljava da
toplota izae imamo efekat staklene bate. E sad ako tako posmatramo celu planetu i
vidimo da gasovi, kao to je recimo CO2, u atmosferi predstavljaju izolator, shvatimo da
je najvea staklena bata na svetu gotova. Svi mi lepo znamo da je to sasvim prirodan
proces i da toga nema ne bi ni nas bilo jer bi ova planeta bila suvie hladno mesto za
opstanak. Meutim, izgleda da su se stvari malkice otrgle kontroli i da smo uspeli da taj
proces drastino ubrzamo i da nam je sada malkice pretoplo.
Zato smo ba danas uzeli da priamo o tome? Danas je Blog Action Day posveen
ivotnoj okolini. Dan kada bi bilo dobro da se svi malo okrenemo oko sebe i pogledamo
ta radimo i kakvu tetu pravimo.

www.blogactionday.com
I tako znamo mi da tu neto ne valja i kad nas pitaju ko su zagaivai svi odmah kaemo
to su ti kamioni, avioni i te fabrike. Ameriki Institut za Arhitekturu je vrio istraivanja i
gle uda, prva na listi po emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bate je
graevinska industrija. Statistika kae da graevinska industrija emituje 48% gasova koji
dovode do efekta staklene bate. Prva reakcija je verovatno: Ih kako bre? I u njihovoj
anketi je samo 7% ispitanika znalo za taj podatak. Priu o toj anketi moete proitati na
AIA sajtu. Ovi podaci vae za Ameriku, a na globalnom nivou su brojke, kau, jo gore.
Poto smo sad izneli vrlo zabrinjavajuu i okantnu vest, da je objasnimo jo malo. Ko
voli pitice i grafikone moe to da vidi i ovde.

Emisija CO2 u US po sektorima.

Slike preuzimamo iz izvetaja American Institute of Architecture pod nazivom:
Architects and Climate Change koji moete u pdf formatu u celosti nai ovde.

Procenti utroka energije po sektorima u US.

U ove procente su uraunate i koliine emitovanih gasova tokom proizvodnje i transporta
materijala za gradilita, kao i posledice usled utroka energije da zgrada moe da
funkcionie i da moe da se koristi. Jo kad se uzme u obzir i ivotni vek objekata, i
starih i ovih novih, od oko 50-100 godina, vidimo da se problem produava i produbljuje

sve vie i vie svake godine. Jednostavno objekti jedu puno energije pri emu dolazi do
emitovanja gasova koji izazivaju efekat staklene bate. I sada emo rei: Ma ta, nije
ovako kod nas. To tamo po Americi je tako. Sudei po rezultatima, vruina e biti svima.
A uz to idu i mnogo gore stvari. I blago nama to jo nismo u takvoj situaciji i to jo ima
prostora za manevrisanje i trebalo bi da odmah vidimo ta moe da se uradi. Upravo zato
su kljune rei, u poslednje vreme, odrivi dizajn, odrivi materijali i tehnologija. To je
jedan od naina da se smanji potronja energije. Sve to mora biti propraeno i
odgovarajuim standardima, propisima i zakonima iz ove oblasti kako bi se sve
adekvatno sprovodilo i kako bi imalo efekta. Potrebno je projektovati objekte koji troe
mnogo manje energije. Konkretno, to se postie adekvatnim izborom lokacije, forme
objekta, izborom materijala i maksimalnim iskorienjem prirodnog grejanja i hlaenja
kao i prirodne svetlosti.
Bie tu vie posla nego to moe da stane u jedan Blog Action Day, ali ko to malopre
rekosmo, bilo bi lepo da se svako osvrne za trenutak oko sebe i makar malo razmisli o
tome, slagali se ili ne slagali sa tim.
Oct 10

Izloba House Trip-Art Forum Berlin 2007

House Trip je izloba odrana u okviru manifestacije Art Forum Berlin. Tema je bliska
veza izmeu umetnosti, dizajna i arhitekture. Organizator ove izlobe je Ami Barak.
Predstavljeno je 57 umetnikih radova iz 18 zemalja.
Vernissage TV daje video snimak sa ove izlobe.

Vernissage TV uglavnom donosi video podcaste sa umetnikih deavanja.

Oct 09

Piegato-MRDO

Da prvo objasnimo gore navedenu skraenicu. MRDO je Matthias Ries Design Office, a
Piegato je polica.

Slike smo pokupili sa http://www.matthiasries.com/ sajta.

Prati emu i sklopi kako je napisano, odnosno nacrtano. Sve ovo stavi u ovo i ovo
stavi na zid i sve u svemu polica.

Napravljena je od tankog elika seenog laserom. Ova polica ima vrlo veliku nosivost
upravo zbog svoje forme.

Police kao to vidimo ne smanjuju lom po sobi, ali ga svakako malo organizuju. Ovakve
police se vrlo lako transportuje to je bitna prednost, a mogu i da se recikliraju.
Piegato moe da se nabavi preko www.mrdoproducts.com sajta.
Cena 129.00
Oct 08

Svetlee drvee-Ross Lovegrove

Ross Lovegrove je postao veoma poznat po System X modularnom osvetljenju, a inae
nama poznat i po tome to je dolazio na Belgrade Design Week. On je danas predstavio
svoje nove svetiljke kao deo MAKDesignNite u MAK muzeju u Beu u okviru VIENNA
DESIGN WEEKs. Vest donose Inhabitat i Designboom.

Danju svetlo obezbeuje Sunce, a nou? Pa opet Sunce. Napajanje se vri preko solarnih
panela.

Projekat Solar Tree je uraen u saradnji sa firmama Artemide i Sharp Solar.

Karakteristino kombinovanje prirodnih formi i savremenog okruenja sa novim
tehnologijama se ogleda i u ovom radu Ross Lovegrove-a.
Oct 06

Karl-Oskar Karlsson
Poslednjih dana mnogi sajtovi posveeni dizajnu su pisali o Karl-Oskar Karlssonu. ta to
neobino nudi ovaj dizajner iz vedske?

Vaze napravljene u kombinaciji staklo/drvo. iste linije, jasni odnosi i dva materijala koja
se po svojim karakteristikama dosta razlikuju. Drvo, toplo i meko, i staklo, izuzetno vrst
i hladan materijal, u neverovatnoj kombinaciji.

Na emu jo radi Karl-Oskar Karlsson moete videti na njegovom sajtu:

www.karloskar.net
Oct 04

Knjiga Everyday Engineering-Andrew

Burroughs+IDEO
U pitanju je knjiga koja je vie za gledanje nego za itanje, ali u tome je ba i poenta.
Kako neke sasvim svakodnevne stvari izgledaju posmatrane okom ininjera. Autor nam
putem fotografija i kratkih komentara skree panju na pojedine detalje koje vrlo esto,
na brzaka ili u prolazu ni ne primetimo i o kojima ni ne razmiljamo, a koji puno govore.

Kako izgleda povrina stolice istroene od dugogodinjeg sedenja na njoj ili runo
zavareni spoj. Tekstura drvenog poda po kome se stalno hoda itd.