Slikovna pisma

Razvoj slikovnog pisma vezuje se za vreme Neolita 8000 - 3000 p.n.e.

Piktogrami (pretpismo) su crtei raspoloenja. Kasnije, ovi crtei postaju pismovni oblici
od kojih svaki izraava neku ideju ili pojam. Usavravanjem ovog sistema dolo je do
razvoja slikovnog pisma koje se smatra preteom dananjeg, fonetskog. ovek dananjice
u svakodnevnoj komunikaciji koristi crte kao neki novi vid piktogramskog
sporazumevanja. Potreba da se putem grafikog simbola brzo saopti razumljivo vizuelno
saoptavanje.
Na slici je prikazano (s leva na desno) crtei iz praistorijskih peina i set znakova na
kojima se danas bazira sistem komunikacije pomou simbola.

Ideogrami su oblici pismenog izraavanja u starom veku. Stilizovani crtei kojima se

mogla pratiti ovekova misao i najkomplikovanije sadrine.
Kinesko pismo je primer ideogramskog pisma koje se i dalje razvija i kultivie.
Ideogramski znakovi u savremenom ivotu su arapski i rimski brojevi, matematiki
znaci, interpunkcija i niz drugih znakova, deo ideogramske kulture koji je ugraen u
savremeni ivot.

Na slici je prikazano kinesko pismo

Pojmovna i slogovna pisma
Ideja pojmovnog pisma je da se svaka re ili njeni delovi, obelee posebnim slikovnim
znakom ili simbolom. Najstariji oblik pojmovnog pisma. bilo je sumersko klinasto pismo
nastalo oko 3500. godine p.n.e i brojalo je 2000 znakova. Kasnijim razvojem, Sumeri su
doli do prvih ideja o slogovnom, a kasnije i fonetskom pismu.
Slogovna pisma su deo velike porodice ideogramskih pisama. U njima svaki znak
odgovara jednom slogu rei ili jednoslonoj rei. Primer su japansko, korejsko, indijsko
pismo.

Fonetsko pismo
Fonetsko pismo vue korene iz fenianskog alfabeta koji preuzimaju Grci i od njega
prave osnovu za razvoj dananje latinice i irilice. Ovaj alfabet je uticao i na razvoj
arapskog pisma. ita se od poslednje ka prvoj strani i sa desna na levo.
Fonetsko pismo se sastoji od slovnih znakova podeljenih u dve velke grupe, latinicu i
irilicu. Zbog razmazivanja tua, Grci uvode sistem pisanja sa leva na desno u 7. i 6. veku
p.n.e. Slova dobijaju dinamiki oblik. Rimljani prilagoavaju slovni oblik latinske
abecede osnovnim geometrijskim oblicima, krugu, trouglu, kvadratu. Ovako su nastale:
kvadrata, rustika, rimska kurziva.