13.

RASHLADNI TORNJEVI

13.1. UVOD

Rashladni tornjevi su visoki inenjerski armiranobetonski objekti namenjeni hlaenju vode.

Projektuju se razliitih vrsta, a primarni predmet interesovanja u nastavku teksta su tzv. vlani
(otvoreni) rashladni tornjevi (Sl. 13/1).

Sl. 13/1. Vlani rashladni tornjevi

Velika industrijska postrojenja, posebno termoelektrane i nuklearne elektrane (ali i metalurka

postrojenja u hemijskoj industriji i tome slino), u svom tehnolokom procesu, kao jedan od
nus-proizvoda daju velike koliine vode zagrejane na visoke temperature. Tako zagrejana
voda, niti moe biti iskoriena ponovo u proizvodnom procesui, niti sme biti isputena u
prirodnu okolinu (ekoloki razlozi; pomor biljnog i ivotinjskog sveta). Ili, ukazuje se potreba
za izgradnjom velikih zatvorenih sistema (ureaja) za rashlaivanje vode. Rashladni tornjevi
sa direktnim kontaktom vazduha i vode, uz prirodno ili pomognuto strujanje vazduha, se jav-
ljaju najefikasnijim reenjem.

Sl. 13/2. Najvii rashladni tornjevi na svetu [izvor: http://skyscraperpage.com/]

Prednosti ovakvih sistema u odnosu na alternativne (zatvoreni, suvi, bez direktnog kontakta
vazduha i vode) lee u niskim trokovima eksploatacije, velikoj efikasnosti hlaenja, te u prak-
tino potpunoj ekolokoj prihvatljivosti. Sa druge strane, ovo su izuzetno velike i skupe kon-
strukcije: u preniku osnove mogu biti i vee od 100m, a visine su uobiajeno 100 do 150m.

i Voda se primarno koristi za rashlaivanje maina (pumpe, turbine, postrojenja...).

529
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

Najvii rashladni tornjevi idu i do visine od 200m (Sl. 13/2). Otud, njihova primena je limitirana
raspoloivim prostorom, a opravdana za potrebe hlaenja velikih koliina vode.
Naelno, voda se u rashladnom tornju hladi u kontaktu s hladnim vazduhom i skuplja u sa-
birnom bazenu (Sl. 13/3). Kako bi se obezbedila velika efikasnost hlaenja, zagrejana voda se
raspruje u sitne estice. to je vea povrina rasprivanja, vea je i efikasnost hlaenja. Vaz-
duh se odrava hladnim time to je obezbeeno njegovo neprekidno vertikalno strujanje. Vi-
sina tornja obezbeuje dovoljnu razliku u pritisku vazduha u dnu i na vrhu da postoji stalno
jako strujanje vazduha navie. Tako, rashladni toranj uvlai vazduh kroz propusnu donju
oslonaku konstrukciju i usmerava ga navie, ka gornjem otvoru. Plat tornja u obliku rotaci-
onog paraboloida, najee, obezbeuje optimalne promene brzine strujanja vazduha u ver-
tikalnom pravcu. Osim prirodnog, strujanje vazduha moe biti pomognuto sistemima za pri-
nudno strujanje (ventilatori), kada se dimenzije tornja mogu redukovati.

Sl. 13/3. Elementi rashladnog tornja

Topla voda se do tornja doprema cevima velikog prenikai (esto i preko 5m). Ova cev je loci-
rana u osi tornja i rava se na nekoliko vertikalnih cevi (ditributeri tople vode). Ove su povezane

i Re je o potrebama za rashlaivanjem izuzetno velikih koliina vode, i do 2500m3/min. Primera radi,

za proizvodnju 1kWh elektrine energije potrebno je izmeu 130 litara (termoelektrane) i 200 litara
(nuklearne elektrane) vode za hlaenje (kondenzatora).

530
 13. Rashladni tornjevi

sistemom kanala u kojima se nalaze manje cevi (razvod tople vode), a na krajevima ovih
poslednjih se nalaze prskalice za rasprivanje vode u sitne estice.
Ispod razvoda tople vode i prskalica nalazi se sloj ispune napravljen od PVC materijala u vie
poroznih (oupljenih) slojeva. upljine u ovom sloju obezbeuju skoro nesmetan protok vaz-
duha kroz ispunu. Sa druge strane, ispuna usporava padanje vode (spreava njeno direktno
padanje u bazen) i, time, produava vreme njenog kontakta s hladnim vazduhom (razmenu
toplote). Osim opisanog, ispuna moe biti izvedena i na brojnim drugim principima (Sl. 13/4).
Kako, na ovaj nain, ispuna zadrava velike koliine vode, velike teine, to mora biti oslonjena
na adekvatnu noseu, najee okvirnu (stubovi povezani gredama), konstrukciju unutar tor-
nja.

Sl. 13/4. Razliite mogunost formiranja ispune za usporavanje pada vode

Po prolasku kroz ispunu, voda se skuplja u vodosabirnom bazenu na dnu tornja, koji pokriva
praktino kompletnu povrinu njegove osnove. Zona izmeu ispune i bazena se naziva kinom
zonom i ona obezbeuje poslednju fazu hlaenja vode (koja je i u ovom delu u kontaktu s
vazduhom). Iz bazena, voda se kanalom distribuira do vodenih pumpi koje je potiskuju nazad
u proizvodni proces. Pre pumpi, voda se filtrira od krupnijih estica neistoe.
Deo tople vode se u ovom procesu gubi u obliku vodene pare koja se nije kondenzovalai (iznad
rashladnog tornja u finkciji se uvek formira oblak vodene pare; Sl. 13/1), nego je dola do
vrha tornja i pomeala se sa okolnom atmosferom. Takoe, i jedan deo kondenzovanih kap-
ljica biva odneen vazdunom strujom (magla)ii. Zato je neophodno obezbediti konstantan

i Gubici su reda veliine 1 do 2.5% koliine vode u cirkulaciji.

ii Gubici su reda veliine 0.2 do 2% koliine vode u cirkulaciji.

531
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

priliv nove vode (otud su ova postrojenja redovno locirana pored renih tokova ili jezera).
Nova voda se dovodi u sabirni bazen, dodatno rashlaujui sakupljeni kondenz. Nivo vode u
sabirnom bazenu se odrava konstantnim.
Vlanim rashladnim tornjevima se zagrejana voda ohladi obino za 8 do 14C. Toliko je, pri-
blino, i zagrevanje rashladne vode u tehnolokom procesu.

Sl. 13/5. Detalj. 2 razvodni cevovodi, 3 ispuna, 4 nosa ispune, 5 hvata vode, 6 sabirni bazen,
7 armiranobetonski plat, 8 titovi/usmerivai vazduha

532
 13. Rashladni tornjevi

13.2. KONSTRUKCIONI ELEMENTI RASHLADNOG TORNJA I DISPOZICIJA

U najveem delu, rashladni toranj ini tanki ljuskasti armiranobetonski plat (tanka ljuska),
koji se oblikuje u formu rotacionog hiper-paraboloida sa najuim delom (grlom) u gornjoj
treini visine (Sl. 13/3). Suenje plata, osim poveanja brzine strujanja vazduha, pogoduje i
statikoj stabilnosti ljuske i/ili njenoj racionalnosti. Ipak, nije retko da se rashladni tornjevi
projektuju i u formi cilindara, konusa, izlomljenih ljuski (najee dve konusne ljuske ili dve
konine ljuske s cilindrinim delom izmeu)...

Sl. 13/6. Geometrija rashladnog tornja; dodatni prstenovi za ukruenje

Sledei oznake sa Sl. 13/6 i pretpostavljajui idealnu geometriju nastalu rotacijom hiperbole,
jednaina ljuske plata je:
4 R 2 / d t2 Z 2 / b 2 = 1 , b = dT ZU / (d
2
U dT2 ) = 2 dT / c , ...................................................(13.1)

gde je dt prenik grla, b je karakteristina dimenzija koja je definisana rubnim prenicima, a c

je nagib asimptote hiperbole obeleen na shemi.

533
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

Debljina ljuske/plata je relativno mala, u intervalu 15 do 25cm, preporueno ne manja od 16

do 18cmi.
Zbog male debljine zida (mala savojna krutost) i velikog prenika, ljuska je podlona defor-
misanju horizontalnog krunog preseka, zbog ega se po gornjem obodu ukruuje krunim
prstenastim elementom gornji prstenii. Ovaj prsten se oblikuje sa znaajnom savojnom kru-
tou u horizontalnoj ravni. Nekoliko moguih formi je prikazano na Sl. 13/7. Pogodnim obli-
kovanjem prstena obezbeuje se i svojevrsna platforma uz gornji rub rashladnog tornja.

Sl. 13/7. Razliiti oblici gornjrg prstenastog ukruenja

U donjem delu, plat se oslanja na niz stubova rasporeenih ravnomerno po donjem rubu
plata. Stubovima ispod plata je omogueno usisavanje vazduha u dnu tornja. Po pravilu su
koso postavljeni, u V (Sl. 13/8) ili X (Sl. 13/9) raspored (za velike brzine ulaznog vazduha).
Mogu biti, i sve ee jesu, (meridijalnog) pravca izvodnice (Sl. 13/11b). Stubovi se projektuju
u betonima visokih vrstoa, kao monolitni ili prefabrikovani.

Sl. 13/8. Oslonaki stubovi V-raspored

i Uslovljeno nainom izvoenja i relativno velikim debljinama zatitnih slojeva betona.

ii Funkcija gornjeg prstenastog ukruenja je u velikoj meri analogna ukruenju po obodu vrha kod pla-
stinih aa (Sl. 13/7).

534
 13. Rashladni tornjevi

Budui oslonjen diskretno (poremeajni uticaji, koncentracije naprezanja), plat se u donjoj

zoni ojaava jo jednim prstenastim elementom donjim prstenom. Ovaj element se projek-
tuje ili u formi postepenog poveanja debljine plata u donjoj zoni (Sl. 13/10), ili u obliku
skokovitog pojaanja, poput gornjeg prstena (Sl. 13/5).

Sl. 13/9. Oslonaki stubovi X-raspored

Osim rubnih prstenova, plat tornja moe biti i dodatno ukruen prstenovima postavljenim po
visini, kako je prikazano na shemi (Sl. 13/6). Ovi prstenovi se esto izvode i kao sanaciona
merai.

Sl. 13/10. Donji prsten u formi postepenog zadebljanja ljuske

Iako su konkretne dimenzije rashladnog tornja posledica toplotnog prorauna, te masenog

protoka vode i vazduha, odnosi dimenzija variraju u relativno uskim granicama. Tako je pre-
nik osnove tornja u odnosu na visinu u granicama izmeu 0.70 i 0.85. U najuem delu, prenik
plata je za 35 do 45% manji od prenika u dnu.

i Nakon nekoliko primera kolapsa rashladnih tornjeva izazvanih stabilitetnim problemima (po pravilu za
vreme jakih vetrova), masovno je primenjivana ba ova sanaciona mera na postojeim tornjevima.

535
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

Visina usisnog dela je 8 do 12% visine tornja (manja visina ograniava strujanje vazduha, a
vea visina poveava gubitak vode (poveava troak upumpavanja nove vode).
Ilustracije radi, na Sl. 13/11 su prikazane dimenzije dva konkretna tornja, koje su u navedenim
granicama.

Sl. 13/11. Dimenzije rashladnog tornja u Gundremmingen-u i u Niederaussem-u, Nemaka

Temelji ispod stubova se najee rade u formi krunih temeljnih greda pogodno oblikovanih
preseka (Sl. 13/12). Njihova savojna krutost (dimenzije preseka) je u funkciji deformabilnosti
tla (naravno, i nosivosti) na nain da se njom spreavaju znaajnija diferencijalna sleganja.
Samo kod vrstog nedeformabilnog tla temeljenje moe biti izvedeno na zasebnim temeljima.

Sl. 13/12. Temeljna greda relativno male savojne krutosti

Vodosabirni bazen se najee projektuje dilatiran od temelja (Sl. 13/12), ime je omoguen
nezavisan rad temeljne konstrukcije i bazenske ploe. Mogua su i reenja kod kojih su dva
elementa kruto spojena, ali i dispoziciono drugaija reenje, poput prikazanog na Sl. 13/13,
gde se bazenska konstrukcija prua van gabarita temeljne konstrukcije.

536
 13. Rashladni tornjevi

Okvirna konstrukcija kojom se nosi ispuna se ili oslanja na bazensku plou (ee), ili se te-
melji na sopstvenim samcima, prodirui kroz bazensku plou.

Sl. 13/13. Vodosabirni bazen

13.3. DEJSTVA NA RASHLADNE TORNJEVE

Konstrukcija rashladnog tornja moe biti izloena sledeim dejstvima, odnosno njihovim
kombinacijama: stalnim dejstvima od sopstvene teine konstrukcije i opreme, dejstvima vetra,
seizmikim dejstvima, temperaturnim dejstvima, optereenjima tokom gradnje, te dejstvima
neravnomernog sleganja.

13.3.1. STALNA DEJSTVA

Stalna dejstva ine sopstvena teina konstruktivnih elemenata, kao i dodatno optereenje te-
inom fiksirane opreme, ispuna, cevi... Iako je u odnosu na svoje gabarite rashladni toranj
konstrukcija s vrlo malom sopstvenom teinom, apsolutno posmatrano, njena teina je velika
i moe znaajno da opredeli uslove temeljenja, na primer. Sa druge strane, sopstvena teina
mahom napree plast aksijalnim pritiskom, to je povoljno samo u meri u kojoj stabilnost nije
ugroena.

13.3.2. DEJSTVO VETRA

Zbog male mase i vrlo velike visine i povrine (kako vertikalne projekcije, tako i povrine
plata), kod rashladnih tornjeva se optereenje vetrom javlja dominantnim dejstvom, a uticaji
(aksijalne sile, momenti savijanja, vibracije...) njime izazvani, ne samo to esto, po intenzi-
tetu, premauju one od sopstvene teine (apsolutno gledano), nego su i nepravilno dinamiki
promenljivi i asimetrini.
Nekoliko primera kolapsa rashladnih tornjeva kakvi su Ferrybridge 1965. godine (Sl. 13/14) i
Fiddlers Ferry 1984. godine u Britaniji, ili Bouchain 1979. godine u Francuskoj, upravo za
jakih vetrova, pokazalo je da se problemu procene dejstva vetra (intenzitet, pravac...) mora
posvetiti velika panjai.

i Osim na probleme u proceni intenziteta vetra i njegovih dinamikih efekata, ovi kolapsi su jasno uka-
zali na veliku osetljivost ovih konstrukcija stabilitetne prirode, kao i na probleme nedovoljne koliine
ugraene armature u dotadanjoj praksi projektovanja i izvoenja ove vrste konstrukcija. Posebno se
istie odsustvo ili nedovoljna krutost gornjeg prstena za ukruenje.

537
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

Uobiajeno je da se dinamiko dejstvo vetra predstavlja pojednostavljeno, njegovim kvazi-

statikim ekvivalentom. Ovo je regulisano standardima kojima se definie intenzitet i distri-
bucija optereenja. Alternativno, moe se primeniti i adekvatna kompleksna dinamika analiza
zasnovana na priznatim teorijskim i eksperimentalnim istraivanjima.

Sl. 13/14. Trenutak kolapsa jednog rashladnog tornja usled vetrai

Dejstvo vetra na rashladne tornjeve mora biti analizirano u svojoj promeni po visini, te u svojoj
promeni po obimu horizontalnog preseka.
Domaim standardimaii se definie dejstvo vetra na pune konstrukcije na nain da se pretpo-
stavlja njihov prizmatini ili sferni oblik. Kako rashladni tornjevi standardnog oblika ne za-
dovoljavaju ove geometrije, analiza dejstva vetra se sprovodi priblino, za cilindrinu kon-
strukciju (videti i #12.3.1). Intenzitet pritiska vetra (optereenje vetrom) u nekoj taki plata
na visini z, te na izvodnici koja je u osnovi usmerena pod uglom u odnosu na pravac duvanja
vetra, je, tako, definisano kao proizvod aerodinamikog pritiska vetra, qg,T,z, i koeficijenta
spoljnog pritiska vetra, Cpe:
w = qg ,T , z C pe . ...........................................................................................................................(13.2)

i Fotografija prikazuje trenutak kolapsa rashladnog tornja u termoelektrani Ferrybridge, u Engleskoj,

1965. godine. Za jake oluje u kojoj su brzine vetra premaivale 120km/h, tri, od osam u grupi identi-
nih, 114m visokih, rashladnih tornjeva se sruilo na isti nain, gubitkom stabilnosti.
ii SRPS U.C7.113 [13], Poglavlje 8.

538
 13. Rashladni tornjevi

Sl. 13/15. Raspodela pritiska vetra na cilindrinu povrinu

Aerodinamiki pritisak qg,T,z odgovara visini z i ukljuuje dinamiki koeficijent, dok je koefici-
jent Cpe promenljiv po obimu horizontalnog preseka na nain prikazan na Sl. 12/10, ovde
ponovljeno dijagramom (Sl. 13/15), za dva odnosa H/D (ordinate koeficijenta spoljnog pritiska
se, za analizirane odnose, malo razlikuju).
Da bi se obuhvatili unutranji uslovi u rashladnom tornju tokom njegovog operativnog rada,
uobiajena je praksa da se koeficijentima spoljanjeg pritiska dodaje koeficijent unutranjeg
pritiska, uz pretpostavku njegovog centralno-simetrinog rasporeda, koji odgovara siuem
delovanju: C pi = 0.5 .

Izvoenje ovakvih konstrukcija u grupama (na primer Sl. 13/14b), na rastojanjima okvirno
manjim od prenika tornja u osnovi uveanog za 50%, ili njihovo izvoenje pored drugih vi-
sokih objekata, moe sliku optereenja jednog tornja znaajno promeniti i kvalitativno i u
intenzitetu. U takvim situacijama je neophodno sprovesti detaljnija ispitivanja (vazduni tuneli)
kako bi se izbegla dramatina lokalna uveanja pritiska vetra.

13.3.3. SEIZMIKA DEJSTVA

Iako, spram gabarita, male teine, konstrukcije rashladnih tornjeva mogu, zbog velike visine i
diskretnog oslanjanja, biti ugorene jakim zemljotresnim dejstvima. Za analizu seizmikog
dejstva se uobiajeno primenjuju postupci multimodalne spektralne analize ili, kompleksnijih,
direktnih dinamikih analiza.
Efekti vertikalne komponente zemljotresnog dejstva su, po pravilu, mali i opravdano je njihovo
zanemarenje u analizi. Obino je, zbog rotaciono-simetrine geometrije, dovoljno da se sei-
zmiki proraun sprovodi samo za jednu horizontalnu komponentu zemljotresa.
Prema domaem nacrtu Pravilnika ([13]), konstrukcije rashladnih tornjeva ija visina nije vea
od 80m mogu biti, u smislu seizmikog dejstva, analizirane primenom multimodalne spek-
tralne analize. Naime, tada, za relativno male visine, se ove konstrukcije klasifikuju kao
objekti I kategorije. U suprotnom, za visine iznad 80m, konstrukcije rashladnih tornjeva se
klasifikuju kao objekti van kategorije, kada analiza seizmikog dejstva obavezno podrazu-
meva primenu sloenih dinamikih vremenskih analiza (time-history), uz multimodalnu spek-
tralnu. Na ovaj nain, domai propisi su neto restriktivniji od vodeih svetskih (ACI, Euro-

539
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

Code...), gde je primena multimodalne spektralne analize podrazumevana, a sloenije vre-

menske analize se daju u formi alternative, a obaveznim smatraju samo u netipinim situaci-
jama.
Postupak multimodalne spektralne analize je prikazan u #12.3.2 (visoki dimnjaci) i na istove-
tan nain se primenjuje i kod ove vrste konstrukcija. Primedba vezana za vrednost faktora
dutiliteta tamo izneta je aktuelna i za rashladne tornjeve: i ovde je razumno razmiljati o
analizi baziranoj na priblino elastinom spektru odgovorai. Principjelna uputstva koja se od-
nose na vremenske dinamike analize (direktne dinamike analize) su data u #12.3.2.
Uprkos pravilu meusobnog nekombinovanja seizmikog i dejstva vetra, seizmike kombina-
cije se mogu pokazati merodavnim za dimenzionisanje pojedinih preseka ljuske i, verovatnije,
preseka oslonakih stubova i temelja.

13.3.4. TEMPERATURNA DEJSTVA

Temperaturno dejstvo na konstrukciju rashladnog tornja (primarno na plat) je posledica o-
perativnih (radnih) uslova, te osunavanja jednog dela povrine. Manifestuje se kao razlika
temperatura (temperaturni gradijent) na unutranjoj i spoljanjoj betonskoj povrini.
Za tipine radne uslove tornja, u klimatskim zonama Severne Amerike i centralne Evrope, moe
se raunati sa temperaturom na spoljanjoj povrini od -15C, te s temperaturom na unutra-
njoj povrini betona od +30C. Ovakvo dejstvo se analizira kao rotaciono simetrino.
Temperaturni efekti izazvani osunavanjem polovine plata se proraunski mogu obuhvatiti
preko temperaturne promene od +25C, konstantne po visini, a rasporeene u obliku (kosi-
nusnog) polutalasa du jedne polovine obima krunih preseka plata.
Rashladni tornjevi locirani u zonama hladnih zima mogu mesecima biti konstantno kvaeni
kondenzovanom parom, to za posledicu moe imati bubrenje povrinskog betona s unutra-
nje strane, u intenzitetu zavisno od karakteristika agregata i cementa. Bez detaljnijih ispitiva-
nja ovog fenomena, dopunski termalni gradijent od +10C (toplije na unutranjoj strani) moe
biti usvojen u cilju kompenzacije ovog oteenja.

13.3.5. OSTALA DEJSTVA

U oblastima gde je opravdano oekivati formiranje ledenog pokrivaa na (donjem) delu povr-
ine plata, potrebno je proceniti teinu leda i analizirati uticaje njom izazvane.
Pojedinim dejstvima konstrukcija je izloena samo tokom gradnje. Primarno, to su teine pe-
njajue oplate, uticaji u zonama ankerovanja toranjske dizalice, privremeni elementi za verti-
kalni transport materijala... S obzirom da ova dejstva napadaju nekompletnu konstrukciju,
neophodno ih je analizirati u kontekstu odgovarajueg statikog sistema.
Treba primetiti da i pojedina od prethodnih optereenja (vetar, seizmika) mogu imati kvalita-
tivno drugaiji raspored na nekompletnoj konstrukciji, zbog ega moraju biti razmatrana i u
fazi gradnje. U prilog ovome idu i poznati sluajevi znaajnih oteenja ili ruenjaii konstruk-
cija rashladnih tornjeva u fazi gradnje usled nezgode ili pod dejstvom jakih vetrova.

i U ACI 334.2R ([82]) se, na primer, navodi mogunost obuhvatanja neelastinog rada konstrukcije, ali
se ostavlja rezerva u pogledu opravdanosti ovakvog pristupa.
ii Willow Island, West Virginia, USA, ili Port Gibson, Mississippi, USA, oba sluaja 1978. godine ([83]).

540
 13. Rashladni tornjevi

Konano, konstrukcije rashladnih tornjeva se, posebno stabilitetno posmatrano, mogu poka-
zati vrlo osetljivim na uticaje izazvane neravnomernim sleganjem. Najei uzrok ovakvoj de-
formaciji podloge lei u ne-uniformnom sastavu tla ispod tornja. Iako se pravilnim temelje-
njem valja obezbediti od znaajnijih uticaja ove vrste dejstva, na projektantu je obaveza da
pravilno proceni i modelira njihov intenzitet.

13.3.6. PRORAUNSKE SITUACIJE

U optem sluaju, konstrukcija tornja je dominantno izloena:
- stalnim dejstvima koja potiu od sopstvene teine konstruktivnih i nekonstruktivnih
elemenata i, u nekim sluajevima, od teine fiksne opreme,
- promenljivim dejstvima vetra, korisnog optereenja, teinom leda...,
- ostalim dejstvima, pre svega temperaturnim, ali i dejstvima neravnomernog sleganja,
- seizmikim dejstvima odreenim spektralnim postupkom (ss), te odreenim metodama
dinamike analize za projektni zemljotres Z1 (s1) i za Z2 (s2).
Kombinovanje graninih i eksploatacionih uticaja od dejstava odgovara pravilima probabili-
stikog pristupa proraunu. Poput one kod visokih dimnjaka (#12.3.4), i ovde ima mesta sum-
nji u valjanost pravila meusobnog nekombinovanja termikog i seizmikog dejstva.

13.4. PRORAUN UTICAJA

Za razliku od ostalih toranjskih konstrukcija, koje po pravilu imaju veliku vrednost odnosa
visine prema irini, konstrukcije rashladnog tornja ne mogu uspeno, ni grubo, biti razmatrane
konzolnim tapnim modelom. Ili, neophodno ih je proraunski tretirati kao ljuskaste elemente.
U prilog ovome ide i injenica da je optereenje vetrom redovno merodavno za dimenzionisa-
nje i kontrolu stabilnosti, a njegova distribucija, ne samo po visini, nego i po obimu, odreuje
asimetrine distribucije uticaja.
Plat konstrukcije rashladnog tornja je dugaka i izuzetno tanka rotaciono-simetrina ljuska
negativne Gauss-ove krivine. Kako su dejstva na povrinu plata glatko promenljiva, to se u
presecima ljuske veinski javljaju membranski uticaji, aksijalne sile i smicanje u ravni ljuske.
Kako su uslovi membranskog rada (deformisanja) ljuske ogranieni rubnim prstenovima, to se
u ivinim zonama realizuju fleksioni, poremeajni, uticaji. Posebno su znaajni oni koji se
javljaju na dnu plata, gde je, osim to je ne-membransko, oslanjanje diskretno.

541
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

Pre masovne primene raunarskog softvera za struktu-

ralnu analizu, proraun uticaja u ovakvim ljuskastim e-
lementima je sledio logiku dekompozicije problema
analize njenog membranskog rada u membranskim
uslovima oslanjanja, te nezavisne analize uticaja izaz-
vanih ivinim poremeajima (#8.2). Danas ovakav pri-
stup moe biti opravdan samo za potrebe preliminarne
analize, a podrazumevana je primena adekvatnog sof-
tvera baziranog na metodi konanih elemenata. Tipian
MKE model je prikazan na Sl. 13/16. Gustina mree
odreuje preciznost, a uobiajen je pristup u kojem se
u prvim fazama analize koriste, zbog brzine prorauna,
modeli s krupnijim elementima, a nakon to se ko-
nano utvrdi geometrija, finalna analiza se sprovodi na
sloenijem modelu, s gustom mreom konanih ele-
menata. Takoe, kako se i sa slike vidi, zone oekivanih Sl. 13/16. Tipian MKE model
naglih/brzih promena uticaja se modeliraju guom
mreom. Donji prstenasti nosa se, u situacijama kada je ostvaren postepenim poveanjem
debljine ljuske, modelira povrinskim elementima, dok se gornji prstenasti element i stubovi
modeliraju linijskim elementima (nekad, u cilju postizanja vieg stepena vernosti u opisivanju
konstrukcije, i povrinskim ili, ak, zapreminskim).
I za ove konstrukcije je uobiajeno da se uticaji odreuju u skladu s linearno-elastinom teo-
rijom, klasinom teorijom savijanja tankih ljuski. Za jedan konkretan primer geometrije tornja
i debljine zida (Sl. 13/17), dati su karakteristini uticajii za pojedina dejstva ([83]).

i Akcenat je na kvalitativnom aspektu.

542
 13. Rashladni tornjevi

Sopstvena teina proizvodi rotaci- Sl. 13/17. Geometrija konstrukcije rashladnog tornja
ono-simetrinu distribuciju aksijal-
nih sila pritiska u oba glavna pravca (izuzev zateuih sila prstenastog pravca malog intenzi-
teta u gornjem delu), koje se uveavaju ka dnu (Sl. 13/18). Za donji rub su karakteristine i
nagle promene uticaja izazvane ne-membranskim reakcijama. Stanje aksijalnog pritiska je,
svakako, poeljno kad je re o armiranobetonskim elementima, a oblikovanje tornja je u veli-
koj meri i opredeljeno tenjom za ostvarenjem ovakvog stanja naprezanja. Ipak, treba jo
jednom konstatovati i da je re o vrlo malim debljinama ljuske, zbog ega veliki intenziteti
aksijalnog prutuska mogu da rezultuju stabilitetnim problemima.

Sl. 13/18. Aksijalne sile usled sopstvene teine

Dejstvo vetra na spoljanju povr plata izaziva znaajne zateue aksijalne sile meridijalnog
pravca, koje su maksimalnog intenziteta ba na direktno izloenom meridijanu (praktino ce-
lom njegovom duinom), te u njegovoj okolini (Sl. 13/19b). Tangencijalne aksijalne sile su
relativno malog intenziteta, osim u zoni spreenog membranskog deformisanja, u dnu (Sl.
13/19a). Konkretan oblik je u velikoj meri zavisan od odabranog zakona promene apliciranog
povrinski raspodeljenog dejstva vetra.
Siue dejstvo vetra u unutranjosti ljuske rezultira malim (zanemarljivim) aksijalnim uticajima
meridijalnog pravca, te relativno malim (ali ne i zanemarljivim) aksijalnim silama pritiska tan-
gencijalnog pravca

543
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

Sl. 13/19. Aksijalne sile usled dejstva vetra

Sl. 13/20. Aksijalne sile usled unutranjeg siueg dejstva vetra

Na Sl. 13/21 su prikazane distribucije momenata savijanja u horizontalnoj, odnosno vertikal-

noj, ravni izazvane operativnim, rotaciono-simetrinim, temperaturnim dejstvom. Maksimalni
uticaji su karakteristini za zonu donjeg prstenastog ojaanja (poremeajni uticaji).
Treba naglasiti da su svi prikazani uticaji odreeni za statiki sistem kojim je zanemareno
diskretno oslanjanje plata.
Problem (gubitka) stabilnosti ljuske tornja je kompleksan za numeriku analizu, ne samo zbog
svoje zametnosti, nego i zbog visoke osetljivosti prorauna u odnosu na geometrijske imper-
fekcije ili na nain nelinearnog ponaanja armiranog betona. ak i sloene analize kojima se
obuhvataju efekti i materijalne (uz geometrijsku) nelinearnosti su diskutabilnog uspeha u pre-
dikciji realnog ponaanja.
Ipak, uobiajeno je da se kontrola stabilnosti sprovodi za najnepovoljniju kombinaciju eksplo-
atacionih optereenja (po pravilu je re o kombinaciji sopstvene teine, vetra koji dejstvuje po

544
 13. Rashladni tornjevi

spoljanjoj povrini ljuske i unutranjeg siueg dejstva vetra), elastinom analizom. Odgova-
rajui oblik gubitka stabilnosti je tada, orijentaciono, prikazan na Sl. 13/22.

Sl. 13/21. Momenti savijanja usled temperaturnog dejstva

Takoe, mogu se koristiti i razliiti empirijski postupci bazirani na eksperimentalnim ispitiva-

njima u vazdunim tunelima.

Sl. 13/22. Forma gubitka stabilnosti konstrukcije tornja

Problem gubitka stabilnosti je posebno interesantan tokom gradnje. U toku gradnje, naime,
gornje prstenasto ukruenje ne postoji, te je konstrukcija relativno visokog procenta izgrae-
nosti izuzetno podlona gubitku krune forme gornjeg horizontalnog preseka. Ovim, potre-
bne debljine zida ljuske esto mogu biti i rezultat ba ove vrste provera.
Ukoliko se stabilitetna sigurnost dokazuje linearno-elastinom analizom ili empirijski, preko
eksperimentalnih istraivanja, neophodno je obezbediti vrlo visoke koeficijente sigurnosti u
odnosu na optereenje koje odgovara gubitku stabilnosti (kritino), redovno vee od 5.0.

545
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

Alternativno, mogu se koristiti sloenije analize u cilju racionalnijeg projektovanja. Tako je

razvoj raunarske tehnologije omoguio danas relativno komfornu primenu nelinearnih (ma-
terijalno i geometrijski) metoda analize. Njima se modelira (Sl. 13/23) nelinearna zavisnost
napon-dilatacije (materijalna nelinearnost), posebno za beton, posebno za elik (nekad i po-
sebno za vezu dva materijala), dok se debljina zida (popreni presek) ljuske predstavlja sloje-
vitim modelom formiranim od slojeva betona i elika, prema Sl. 13/24. Ovakvim modeliranjem
se moe pratiti i nastanak i razvoj prslina u betonskom elementu, te njihov uticaj na redistri-
buciju uticaja.

Sl. 13/23. Nelinearne materijalne veze Sl. 13/24. Slojevito modeliranje AB preseka

Statike analize mogu biti dopunjene/zamenjene dinamikim, vremenskim, proraunskim

postupcima. Ovi su, po pravilu, vezani za seizmike proraunske situacije.

13.5. DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE

Preseci AB ljuske se dimenzioniu prema graninim stanjima nosivosti za uticaje proizale iz

merodavnih kombinacija graninih (uveanih parcijalnim koeficijentima) optereenja. Preseci
se dimenzioniu pretpostavljajui pruanje armature (prethodno su i uticaji sledili ovakvu o-
rijentaciju) u meridijalnom i tangencijalnom pravcu. Oekivano (najee), merodavne kombi-
nacije optereenja ukljuuju stalno optereenje, dejstvo vetra i temperaturno dejstvo. Pritom,
povoljan efekat delovanja stalnog dejstva treba da se obuhvati preko minimalnih vrednosti
parcijalnih koeficijenata uz ova dejstva.
Ljuska se armira u dve zone. Debljina ljuske (naravno, zajedno s odgovarajuom koliinom
armature) mora da obezbedi komforan smetaj etiri sloja armature, prijem momenata savi-
janja kombinacije od dejstava, dovoljnu debljinu zatitnog sloja betona do armature (prepo-
rueno 3cm ili vie), kao i zadovoljenje graninih stanja prslina. Takoe, debljina ljuske je
najvaniji inilac u obezbeenju visokog faktora sigurnosti u odnosu na kritinu silu. Kritini
napon pritiska u ljusci moe pogodno biti odreen korienjem sledeeg izraza proisteklog iz
nelinearne analize:
qc = 0.052 E ( h / R )
2.3
. ............................................................................................................(13.3)

546
 13. Rashladni tornjevi

Postavljanjem faktora sigurnosti na, na primer, 5.0, mogue je odrediti potrebnu debljinu, h,
ljuske u nekom preseku, a prema uticajima proizalim iz najnepovoljnije kombinacije eksplo-
atacionog optereenja za taj presek.
Ljuska se armira rebrastom armaturom koja se prua u dva pravca uz obe povrine. Tangen-
cijalna, prstenasta, armatura se postavlja spolja, meridijalna iznutra (Sl. 13/25), osim uz donji
rub ljuske. Po pravilu, presek se armira simetrino, istim koliinama armature uz dve povrine,
a izuzetak mogu biti rubne zone (ili zone oko prstenova za ukruenje, generalno) zone, u
situacijama kada se javljaju znaajni nealternativni momenti savijanja, kada je opravdano pre-
seke armirati nesimetrino.

Sl. 13/25. Armiranje preseka ljuske i minimalna armatura

Ukoliko je proraunska potreba za armaturom mala, neophodno je obezbediti minimalnu ko-

liinu armature. Za oba pravca preporueno je da se minimalna armatura usvaja u granicama
izmeu 0.35 i 0.45%i, po procentu armiranja. Takoe, za prstenastu armaturu ne bi trebalo
koristiti armaturne profile manje od 8, a za meridijalnu ne manje od 10. Razmak izmeu
ipki valja odravati manjim ili jednakim 20cm.
Gornji prstenasti element je preporueno krutosti ne manje od (dH je prenik gornjeg ruba
plata; Sl. 13/6):
I x / d H 0.0015m3 . ...................................................................................................................(13.4)

i Relativno veliki minimalni procenti su posledica uslova koji se odnose na ogranienje irine prslina, ali
i negativnih iskustava sa oteenjima ili, ak, kolapsima nekih rashladnih tornjeva.

547
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

Karakteristini oblici gornjeg prstena su prikazani na Sl.

13/7, a njihovo dimenzionisanje i armiranje odgovara
pravilima za linijske elemente sloenog preseka.
Donje prstenasto zadebljanje ljuske ima funkciju prijema
poremeajnih uticaja, pre svega momenata savijanja i
transverzalnih sila meridijalnog pravca. Ovim je i obraz-
loena vea visina poprenog preseka, ali i praksa da se
meridijalnoj armaturi u ovoj zoni daje vea statika visina
nego horizontalnoj, njenim postavljanjem spolja (Sl.
13/26), po pravilu u znatno veoj koliini od minimalne.
Osim ovoga, funkcija ovog dela ljuske je i obezbeenje
prelaska s kontinualnog preseka na diskretno oslanjanje
(Sl. 13/28). Time se ovaj ivini deo ljuske nalazi u polo-
aju kontinualnog zidnog nosaa optereenog vertikal-
nim optereenjem velikog intenziteta, koje prenosi na
diskretne oslonce. Ili, donji deo ljuske, u visini koja Sl. 13/26. Armiranje donjeg prstena
odgovara razmaku izmeu oslonaca, treba da bude di-
menzionisan poput kontinualnog zidnog nosaa, podunom armaturom u polju i iznad oslo-
naca, te poprenom armaturom za prijem smicanja. Od posebnog je znaaja nastavke arma-
ture organizovati u smaknutom rasporedu, kako je prikazano na Sl. 13/27.

Sl. 13/27. Armiranje donjeg prstenastog zadebljanja

548
 13. Rashladni tornjevi

Konano, donji deo ljuske je i zona sidrenja

armature oslonakih stubova, a preporuen
princip je prikazan na istoj slici.
Dimenzionisanje stubova bazira na uticajima u
njihovim presecima odreenim u modelu u
kom su deo celine konstrukcije, zajedno s gor-
njim platom i temeljem ispod. Potrebno je
pridravati se svih pravila koja se odnose na
dominantno aksijalno pritisnute elemente. Me-
utim, injenica da bi preseci stuba, u pojedi-
nim proraunskim situacijama, mogli biti izlo-
eni aksijalnoj sili zatezanja, implicira poeljno
nastavljanje njihove podune armature zavari-
vanjem, umesto prostim preklopom. Dimenzije
preseka stuba su, s druge strane, pre svega Sl. 13/28. Spoj stubova i donjeg prstena
posledica analize elementa pri maksimalnim
pritiskujuim optereenjima (izvijanje), ali i momentnog optereenja koje dolazi sa spojeva
stubova s platom ili s temeljem ili, pak, uslova odreenih lokalnim naprezanjem ljuske na
spoju s stubom.
Temeljne grede se usvajaju u poprenom preseku koji je uslovljen intenzitetom uticaja, te
deformabilnou tla. Pogodno oblikovanje temelja podrazumeva zakoenje temeljnih povrina
na nain da prate meridijalnu kosinu oslonakih stubova, a savojnom krutou temeljne grede
je mogue delom neutralisati nepovoljne uticaje diferencijalnih sleganja (Sl. 13/12, Sl. 13/29).
I ovde je optimalno baratati s uticajima proisteklim iz jedinstvenog modela kojim je obuhva-
ena celina AB konstrukcije, ali i interakcija s tlom, preko odgovarajueg proraunskog modela
tla (na primer, Winkler-ov model). Samo kod stenovitog tla temeljenje se moe izvesti na ne-
zavisnim temeljima samcima.

Sl. 13/29. Temeljna greda velike krutosti

U cilju obezbeenja vee stabilnosti konstrukcije, rashladni tornjevi mogu biti projektovani s
dodatnim prstenastim ukruenjima po visini (Sl. 13/6). Zbog naina izvoenja, ovo je relativno
redak sluaj, ali je dodavanje prstenastih ukruenja redovna sanaciona mera kojim se ojaa-
vaju postojei rashladni tornjevi. Jedan nain izvoenja dodatnog prstena ,kojim se kombinuje
montano i monolitno reenje, je dat na Sl. 13/30.

549
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

Sl. 13/30. Dodavanje prstena za ukruenje: 1 - AB ljuska, 2 monolitni beton, 3 montani element

13.6. IZVOENJE RASHLADNIH TORNJEVA

Standardno izvoenje konstrukcije rashladnog tornja podrazumeva in-situ izvoenje temeljne

konstrukcije, monolitno ili montano izvoenje prstena oslonakih stubova (zajedno s donjim
rubom plata; Sl. 13/31a), te monolitno izvoenje plata (i rubnih prstenova) penjajuom
oplatom (Sl. 13/31b). Betoniranje plata je pomognuto toranjskom dizalicom u osi tornja (Sl.
13/32a), ankerovanom horizontalno za izvedeni deo plata.
Sistem skela i oplata, te radna platforma, su, naelno, obezbeene od strane izvoaa. Ipak,
neophodno je tokom izvoenja kontrolisati nain njihovog korienja, te obezbediti sigurnost
radnika, s jedne, te kvalitet izvedene konstrukcije, s druge strane. Od posebnog znaaja ovde
je kvalitet oplatnih ploa.

Sl. 13/31. Izvoenje oslonake konstrukcije i betoniranje plata

Pred izvoaa konstrukcije tornja se postavljaju relativno strogi zahtevi preciznosti izvoenja.
Tako izvedena debljina ljuske ne sme biti manja od projektovane niti prekoraiti projektovanu

550
 13. Rashladni tornjevi

debljinu za vie od 10%. Imperfekcije srednje povrine ljuske ne smeju prekoraiti polovinu
projektovane debljine ljuske, niti 10cm. Ugaona odstupanja, u bilo kom pravcu, moraju ostati
unutar uglovne greke od 1.5%. Radijalna odstupanja u nivou temelja i oslonakih stubova
moraju ostati u granicama 6cm.

Sl. 13/32. Toranjska dizalica u osi tornja i radna platforma

Projektovani poloaj armature, te projektovanu debljinu zatitnog sloja betona, neophodno je

obezbediti distancerima i fiksatorima za oplatu. Vertikalna armatura koja viri iz poslednje be-
toniranog sloja je potrebno pridrati u vertikalnom poloaju kako se ne bi naruila veza pri-
janjanjem elika za beton.
Mala debljina ljuske uslovljava da se posebna panja posveti dobroj ugradnji betona, vibrira-
njem. Povrine izbetoniranog dela kod nastavljanja betoniranja moraju biti dobro oiene od
praine i labavih delova, kvaene i tretirane hemijskim sredstvima za vezu starog i novog be-
tona, pre betoniranja nastavka. Podrazumeva se i adekvatna nega betona.
Sve nepravilnosti u povrini betona se ispravljaju neposredno nakon pomeranja penjajue
oplate. Tom prilikom se i zapunjavaju otvori u elementu od distancera i ukruenja oplate.
Sastav betona mora zadovoljiti visoke standarde, ne samo statiki uslovljene. Zbog injenice
da je eksploataciono beton rashladnih tornjeva u uslovima koji mogu odgovarati i jako-agre-
sivnim, beton se mora odlikovati visokom hemijskom otpornou, glatkom povrinom,viso-
kom kompaktnou, visokom otpornou na mraz. Nain izvoenja, takoe, nalae potrebu
ranog postizanja minimalnih vrstoa.
Kao dodatna mera protiv korozije betona, moe se primeniti i premazivanje unutranjosti
plata bojama na bazi smole. Ovo je i obavezna mera kod tornjeva koji mogu eksploataciono
biti izloeni dejstvu sumporovih ili azotovih oksida (termoelektrane).

13.7. KORIENE REFERENCE

ACI [1991]: Reinforced Concrete Cooling Tower Shells Practice and Commentary (ACI
314.2R-91), ACI Committee. [82]

551
Bruji - Betonske konstrukcije radna verzija - 2. maj 2016

Chen, W. F., Lui, E. M. [2005]: Handbook of Structural Engineering, Second Edition, CRC Press.
[83]
Cheremisinoff, N. P., Cheremisinoff, P. N. [1981]: Cooling Towers: Selection, Design and
Practice, Ann Arbor Science. [75]
European Standard [2004]: EN 1991-1-5: Eurocode 1: Actions on Structures, Part 1-5: General
Actions Thermal Actions, CEN European Committee for Standardization. [84]
European Standard [2005]: EN 1998-6: Eurocode 8: Design of Structures for Earthquake Resi-
stance, Part 6: Towers, Masts and Chimneys, CEN - European Committee for Standardization.
[72]
Gaylord E. H., Gaylord C. N. [1990]: Structural Engineering Handbook, Third Edition, McGraw-
Hill. [85]
Hensley, J. C. [2006]: Cooling Tower Fundamentals, 2nd Edition, SPX Cooling Technologies,
Corporate Publication. [76]
Pinfold, G. M. [1975]: Reinforced Concrete Chimneys and Towers, Cement and Concrete Asso-
ciation. [73]
Popovi, B.: Radni materijal za predavanja iz Betonskih konstrukcija inenjerskih objekata,
FTN, Novi Sad. [81]
Slubeni list SFRJ [1995]: Zbirka jugoslovenskih pravilnika i standarda za graevinske kon-
strukcije, Knjiga 1: Dejstva na konstrukcije, Graevinski fakultet univerziteta u Beogradu, Be-
ograd. [13]

552